| у много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, п |
| оменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p |
| ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учин |
| о и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа в |
| ао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га |
| не хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше |
| end="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, |
| гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто св |
| постављати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу |
| , а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником |
| азуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па д |
| истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокоп |
| ри, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="T |
| ропао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови д |
| дног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p r |
| Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и |
| е очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, |
| а пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Te |
| и, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се п |
| добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се |
| овно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, п |
| мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљи |
| т као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На м |
| о, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му п |
| а хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као пам |
| е, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, т |
| кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буд |
| од појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” |
| дају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, до |
| ekst">Неки су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: </p> <p rend="Tekst">— |
| вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас |
| рина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила. |
| добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком др |
| неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="T |
| Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отре |
| тац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао |
| емљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst |
| Познајем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштин |
| ве трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде ма |
| очеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки к |
| тиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамиј |
| Tekst">Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што с |
| ику. </p> <p rend="Tekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p |
| два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађан |
| Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру |
| Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што |
| з своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време руч |
| као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, |
| ћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај прест |
| и свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним е |
| Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то |
| и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво де |
| </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи |
| озиционар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p |
| а исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сир |
| прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, п |
| је књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите |
| осно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, дод |
| ови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да |
| ="Tekst">Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он |
| го путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Ч |
| су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </ |
| ан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, |
| ="Tekst">Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нов |
| p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p r |
| послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина |
| ћи и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан кака |
| S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми |
| добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! |
| а крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један л |
| и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра дец |
| ekst">— Тако је. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst"> |
| н из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Teks |
| ло и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра дец |
| ј на исти начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? — упитам. </p> <p rend="Tekst">Он ме п |
| остепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој |
| ји од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И п |
| ица, коцкар, некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— |
| ости; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодне |
| ора се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупш |
| што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ шт |
| Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове |
| у прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни но |
| жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели |
| ук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="T |
| ати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње |
| ekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах п |
| чну, површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне |
| ју признати чак и политички противници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{ |
| смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све рад |
| еш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p ren |
| неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш |
| ш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко |
| ју и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабри |
| јна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако се |
| > <p rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нароч |
| убивој полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љу |
| но добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, |
| своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку |
| о је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела ин |
| Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним |
| укне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опаснос |
| ина с овом причом? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве в |
| бис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} По |
| у њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек |
| p rend="Tekst">— Море, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он би |
| ста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је |
| .{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} С |
| но дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и |
| } Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле |
| енути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он о |
| слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је |
| ђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p |
| ити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше те |
| удећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а ми |
| е, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. < |
| илина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да пома |
| сме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. < |
| ekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог луд |
| тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак н |
| а многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди |
| Tekst">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изглед |
| d="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти чи |
| та једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негд |
| аиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има м |
| вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и |
| ико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, п |
| имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покре |
| их идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хип |
| мају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта |
| е рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу г |
| што рекла стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште и |
| никада остварити. </p> <p rend="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког св |
| истар га премести. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те |
| с омаловажавањем. </p> <p rend="Tekst">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима |
| уд сад ова напаст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мал |
| егде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S |
| оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају б |
| зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати с |
| st">— Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас |
| о изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. |
| "Tekst">На првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. </p> <p rend="Tekst">Чл. 11.</ |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа |
| а сходно нађе. </p> <p rend="Tekst">Чл. б.</p> <p rend="Tekst">Стока, свака могућа, без разлике |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, |
| ="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога. |
| а луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </ |
| end="Tekst">— Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tekst" |
| вне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, |
| d="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хи |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јар |
| смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна су |
| мпромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не |
| kst">„Бакалин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањир |
| а јетко изговори: </p> <p rend="Tekst">„Бакалин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не |
| !...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато |
| и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, па је |
| а уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што |
| ekst">Паметни луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Te |
| /p> <p rend="Tekst">— Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— П |
| е, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, |
| чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p re |
| непомичну, површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста |
| и савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред н |
| еница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се |
| би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> < |
| и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне шк |
| ако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p> <p rend="Tekst">Школа ми је, морам призн |
| рво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. < |
| </p> <p rend="Tekst">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, |
| о мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне о |
| ти.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете у |
| т уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> |
| да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишља |
| ина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основн |
| p> <p rend="Tekst">Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође по законс |
| о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, јер мишљење наруша |
| не, овај скакао! </p> <p rend="Tekst">— Без ручка! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, ова |
| , тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што |
| ишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неко |
| хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног пок |
| тавци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с |
| /p> <p rend="Tekst">Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рек |
| а. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. </p |
| без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. </p> <p rend="Tekst">Одједном, чу |
| и) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговор |
| , чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) |
| увај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекр |
| е да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, к |
| >— Богме, паметан критичар, таман према Бекићевој науци! </p> <p rend="Tekst">— Који је? </p> < |
| ekst">— Који је? </p> <p rend="Tekst">— Бекићка! </p> <p rend="Tekst">— Његова жена? </p> <p re |
| p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја |
| , не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst"> |
| ици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, б |
| стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, ко |
| стриц. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — беше њен одговор. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда црква ни |
| а најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.{S} Читао сам |
| к што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за |
| ело. </p> <p rend="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишље |
| ош се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву прођ |
| смена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те |
| о, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Остави |
| ти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласн |
| p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама |
| у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, к |
| p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи, може |
| е се, млади композитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p rend="Tekst">— Та |
| S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасност.{S} Људи образо |
| , јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновн |
| како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију |
| рапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од по |
| е предупреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његов |
| на?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </p> <p rend="Tekst">Први |
| ="Tekst">Чл. 11.</p> <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарад |
| ">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогл |
| површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне зем |
| ризнати чак и политички противници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} С |
| х на свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Батали, молим т |
| ици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као пос |
| ћом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Па |
| nd="Tekst">Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с буква |
| поучне причице: </p> <p rend="Tekst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а друг |
| есту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend |
| ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утиц |
| уу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад |
| шле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли и |
| сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те компози |
| х песама. </p> <p rend="Tekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p |
| екиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а |
| е све то набројати.{S} Накратко речено, били смо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, |
| >Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у г |
| ло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у |
| S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много доп |
| бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили саве |
| , шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем |
| баве политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend |
| ути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бака |
| не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема |
| а очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сиромах.{ |
| end="Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а иск |
| t">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у сме |
| ко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо |
| нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико сли |
| в 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p r |
| kst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и |
| е, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина м |
| p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> |
| st">— Врло добро! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, ал |
| поучна садржина: </p> <p rend="Tekst">„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрве |
| ка остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је т |
| ачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати |
| е, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво |
| ">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши гр |
| му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' |
| о своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гла |
| име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{ |
| тру списак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукерв |
| алакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не занос |
| ли су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, к |
| (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио |
| читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако достави господин |
| >Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупре |
| ekst">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луд |
| } Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него |
| грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је крив. </ |
| ји је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, м |
| ти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Ст |
| kst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно |
| поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и по |
| ла!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">— Марко |
| ам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један између њих чак пр |
| о не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где |
| не грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали м |
| Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и |
| Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'а |
| уги. </p> <p rend="Tekst">— Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве. |
| тички збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у с |
| — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника |
| и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било једно неваљало дете, |
| опет то будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, паметан критичар, таман према Бекићевој науци! < |
| везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се с |
| ари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случ |
| кама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend="Tek |
| — Јеси ли читао? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! |
| при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше |
| ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто својски г |
| уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, гру |
| ваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шешири, рука |
| тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бри |
| реба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово ис |
| ата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S |
| дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаш |
| p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не |
| слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад |
| </p> <p rend="Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и |
| штво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опас |
| р, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над |
| бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Та |
| добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну к |
| у главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је |
| кве... море, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се б |
| ањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари |
| ореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изр |
| би, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дрем |
| е где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био р |
| ве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није |
| </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада |
| уде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, |
| неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p rend="Tekst" |
| шта. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може |
| паст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилег |
| а се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну пов |
| } Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија |
| оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7.</p> <p rend="Tekst">С |
| друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког мес |
| ице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за пла |
| ајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаруг |
| за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} |
| онари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрс |
| а, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — уп |
| ра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и по |
| као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Толики луди |
| ли читати: </p> <p rend="Tekst">— Чудне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је т |
| етио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њи |
| ије горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Цело |
| nd="Tekst">— Марко покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и |
| та, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје |
| >— Диже фабрику? </p> <p rend="Tekst">— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрик |
| ">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окре |
| ekst">— Таман посла!{S} Која је опет то будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, паметан критичар, |
| ="Tekst">Замислите, само, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> <p rend="Tekst">У мно |
| тврдило: </p> <p rend="Tekst">— Сликар, будалаштине!{S} Остави трице, молим те!...{S} То код на |
| Па? </p> <p rend="Tekst">— Ништа...{S} Будалаштине! </p> <p rend="Tekst">— Што будалаштине? </ |
| rend="Tekst">Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по |
| Будалаштине! </p> <p rend="Tekst">— Што будалаштине? </p> <p rend="Tekst">— Остави се, молим те |
| е тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим ист |
| {S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекакве будале!” </p> <p rend="Tekst">Тако прође по целом месту |
| какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још више таквих н |
| често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским |
| слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади |
| Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, борио, |
| , молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже |
| , каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? </p> <p rend="Tekst"> |
| <p rend="Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре |
| , какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке појаве |
| к се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора |
| t">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{ |
| ма и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, |
| да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као |
| револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револу |
| гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p r |
| промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник н |
| гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p ren |
| мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би |
| начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и т |
| збори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти каж |
| е многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки поменуше каву ( |
| Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање |
| руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун к |
| а, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се о |
| преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби |
| ако иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекла стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се чо |
| кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако |
| ује председнику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p rend=" |
| наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p |
| ">По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику по |
| збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па ш |
| , паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Кит |
| . </p> <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан представник власти, држао објективно и правично.{ |
| што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ухап |
| представник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач полит |
| позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвиде |
| о? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече ироничн |
| а дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. < |
| и ми равнодушно. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда није опозиција? </p> <p rend="Tekst">— Опозиција! |
| еше њен одговор. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као |
| ће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уо |
| </p> <p rend="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу су |
| мати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p> <p rend="Tekst">Чл. 8.</ |
| слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst"> |
| једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend="Teks |
| ребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете исплетош |
| од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или гд |
| } Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба ш |
| d="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна ж |
| чи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније |
| kst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </ |
| доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како |
| у. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу напад |
| t">„Господине, </p> <p rend="Tekst">Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима |
| едњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу н |
| комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе |
| и исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили пр |
| p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да оста |
| аћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово збор? — пит |
| е мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде |
| но да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ства |
| на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p ren |
| рина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што с |
| а јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађен |
| макне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било једно не |
| ?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други веле? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди од смеја.{S} К |
| .{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га није срамота |
| rend="Tekst">— Како га није срамота?! — вели други. </p> <p rend="Tekst">— Човеку прво бог паме |
| Tekst">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и |
| кочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак ш |
| ику? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — вели с досадом, кисело. </p> <p rend="Tekst">— Диже фаб |
| ekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, |
| ијатеља. </p> <p rend="Tekst">— Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не ода |
| научник. </p> <p rend="Tekst">— Ништа — вели ми. </p> <p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на |
| ловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у |
| раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </ |
| пео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један између њих чак претио |
| наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst" |
| о сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постој |
| — Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно пожив |
| најнесрећније, песме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота де |
| дити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p rend="Tekst">Грађани, односно опози |
| оже видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личности као да су пале |
| оста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли о |
| е, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном с |
| по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S |
| врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобраз |
| има.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом се вл |
| праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно |
| м, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} |
| воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend=" |
| к мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, површину устајале |
| трулу масу! </p> <p rend="Tekst">Нигде ветрића... </p> </div> </body> </text> </TEI> |
| а овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> < |
| збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали |
| дно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хла |
| дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, министар, у интересу у |
| еваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра вла |
| .{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уостал |
| би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, |
| ду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, били см |
| много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, про |
| ца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножи |
| ди научник не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да |
| S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против |
| било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да |
| иција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. |
| не и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, ве |
| мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Teks |
| >— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p |
| и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пос |
| уме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p rend="Tek |
| end="Tekst">— Објављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим до |
| меј. </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари о на |
| еме вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p |
| зи право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Мн |
| тњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а после веч |
| е боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек |
| хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина |
| говорио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p rend="Te |
| иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћ |
| ој полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито |
| чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не |
| личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно т |
| ца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седа |
| ком, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p rend="Tekst">— Сликар, б |
| емежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једно |
| мне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хука |
| а виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара |
| смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту пр |
| <p rend="Tekst">Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли буд |
| шту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, п |
| опружи на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице |
| ао дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му |
| правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је н |
| на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst" |
| и и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише и мор |
| омном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чи |
| јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут се опозици |
| о пити? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу друг |
| Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се појавише многи при |
| долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тро |
| </p> <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: |
| ekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути др |
| и. </p> <p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на њега? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да |
| соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из |
| да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личн |
| аменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одг |
| опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> < |
| згуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! — сажа |
| ари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај трч |
| ића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри |
| године у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити та |
| влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у пита |
| о мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он се негде изг |
| у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто |
| {S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опст |
| онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе |
| ди образовани и послушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, с |
| .{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао к |
| , па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене |
| и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По сврше |
| тим машинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend=" |
| ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа |
| далу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и неће д |
| ркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо |
| крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лис |
| грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend="Tekst"> |
| о против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> < |
| кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, |
| нда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре.{S} Час посла, а т |
| монархију и увести републикански систем владавине. </p> <p rend="Tekst">У прилог под ./. шаљем |
| е извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Доб |
| ри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полиц |
| с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе |
| х напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{ |
| Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и ле |
| адан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: |
| како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S |
| ка политичка струја противника данашњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха |
| о!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите ње |
| своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Мил |
| је задатак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички р |
| може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из |
| ну пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="T |
| ј који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — рече начелн |
| неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао сво |
| е био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И до |
| оводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Власт! </p> <p rend="Tekst">— Па зар против себе? </p> |
| st">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и |
| га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи |
| д буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терам |
| пети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у д |
| сам се.{S} Збором руководи представник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начел |
| kst">Начелник се, као ваљан представник власти, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео |
| у, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали вик |
| е куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас |
| ка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па пос |
| а мирној, непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој сл |
| Tekst">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да кр |
| ">На мирној површини устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, |
| kst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> <p rend |
| мо разговорима који су се једнако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење окрете фронт п |
| лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. < |
| а дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све |
| ности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно |
| нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима по |
| t">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tek |
| d="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло доб |
| ни не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо |
| као нарочита тачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви мо |
| оварају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају |
| ер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уостало |
| отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину |
| звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нит |
| рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће |
| и! </p> <p rend="Tekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао |
| дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ уч |
| нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кућ |
| е у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а пос |
| аче добар и савестан радник, у последње време толико се компромитовао некаквом збирком својих к |
| rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш |
| руштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје н |
| идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p rend="Tekst">На мирној површини устајале |
| не, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје поко |
| само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, по |
| крив. </p> <p rend="Tekst">После неког времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и |
| нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Неки кр |
| игне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> |
| дитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, |
| а и своју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — рече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја |
| ам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, |
| брењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7.</p> <p rend="Tek |
| а ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tekst">Чл. 1 |
| ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst">Путујући по св |
| ији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи |
| ко је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мот |
| као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, свако |
| з дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, |
| ај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица |
| улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">После сваке прочита |
| рене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само |
| kst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о чем |
| .{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начин |
| добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst">— Ш |
| покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме |
| Чудне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="T |
| рио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Ник |
| авник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког |
| end="Tekst">— Разуме се.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи |
| ="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="T |
| опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p re |
| Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сут |
| а грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равноду |
| <p rend="Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале |
| p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Te |
| </p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника |
| весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури |
| {S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентн |
| Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Д |
| чајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, |
| земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, |
| ко њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што |
| ба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, раз |
| аман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нових компози |
| бо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је кри |
| ећ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> |
| оре, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа в |
| се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озб |
| не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко |
| пала личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти га познајеш? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — изговор |
| ам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. </p> <p rend="Tekst"> |
| чало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке б |
| ан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, |
| >— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да ј |
| и је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Ка |
| м ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не |
| се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква |
| ишта више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. < |
| му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту |
| беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци |
| ија! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опо |
| вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га није срамота?! — вели други. </p> <p rend="Tekst">— |
| овек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у |
| е исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да |
| так да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он неш |
| аком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текл |
| поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар га премести. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља |
| kst">— Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, |
| што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, не |
| ело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{ |
| носно све се по законском наређењу само гаји). </p> <p rend="Tekst">Чл. 13.</p> <p rend="Tekst" |
| остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређ |
| ко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начи |
| p> <p rend="Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дод |
| могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о б |
| , без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако д |
| о, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно с |
| ше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми |
| еше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки кој |
| тра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса. |
| но да су младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га |
| end="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се причица |
| е, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете испл |
| с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби |
| и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша |
| ње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре у овој намученој Срби |
| у приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с то |
| уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по |
| горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погле |
| де се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спав |
| ло, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путу |
| е ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни д |
| еко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> < |
| д петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај |
| ажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си лу |
| ође поред бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p rend="Te |
| Хууу!...{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с |
| узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е |
| нију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="T |
| амо му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сла |
| мо, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> <p rend="Tekst">У многоме ми цела ова наша |
| е него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету |
| е стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакални |
| подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих говора, |
| е, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме к |
| тиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике н |
| kst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се |
| Tekst">За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пи |
| да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право |
| у, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, за |
| p rend="Tekst">Одједном, чух неки љутит глас: </p> <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив |
| , затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) |
| , који су читаво послеподне трајали, до гласања. </p> <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан пр |
| , и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p rend="Tekst">— Објављујем да је огромн |
| .{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, па |
| бате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник обја |
| убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде к |
| га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текло у највећем реду. </p> <p rend="Tekst"> |
| } Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу |
| реду. </p> <p rend="Tekst">По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као ш |
| ише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утица |
| и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовн |
| учерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом се округу појавила ј |
| будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима шт |
| као: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледа |
| еднику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p rend="Tekst">— |
| рсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим господине |
| лути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Tekst">— Хууууу!...{S} Дотрчи џан |
| му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива сме |
| то својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово о |
| утито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек заши |
| коле право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође ку |
| т тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижи |
| , рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> < |
| два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву |
| ели начелник. </p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак |
| самаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на |
| ="Tekst">Грађани, односно опозиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не |
| Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају.{S} Једним словом: срећни луди.{S} Ништа не рем |
| га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина |
| "Tekst">— Опозиција! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар |
| >— Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst" |
| "Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба чести |
| </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend |
| трина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> < |
| ђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се |
| p rend="Tekst">— Молим, господине, овај гледао кроз прозор! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! </ |
| ном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p |
| љда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји хр |
| rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити |
| рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта се крст |
| наче, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај дет |
| </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих говора, који су читаво послеподне трајали, до гласања. |
| на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тај |
| Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго |
| де као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта |
| и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начелник после тога поћута |
| вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек г |
| шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Teks |
| <p rend="Tekst">— Штета, млад човек! — говорили су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав |
| /p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може |
| но ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад опози |
| тељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend="Tekst">Неки су, опет, овако разг |
| и испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и |
| p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице |
| м дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst |
| а су младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га доч |
| друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је |
| не службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар га пр |
| је читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури ли |
| kst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког нар |
| ри, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није |
| t">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и економ |
| Чл.{S} З.</p> <p rend="Tekst">После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Ср |
| смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обе |
| баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда |
| и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обећавала да |
| предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције |
| а има периодске повишице од 1000 динара годишње. </p> <p rend="Tekst">Чл. 5.</p> <p rend="Tekst |
| анашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланов |
| ном из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га |
| оби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голу |
| расни луди.{S} Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посла гл |
| еле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам |
| Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше |
| творене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче |
| ји, ал' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} На |
| кодневно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни |
| а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудо |
| ово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси |
| тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend= |
| се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p re |
| оли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина Министра да овога компромитованог чиновника у |
| </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађ |
| ез ручка! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај певао! </p> <p rend="Tekst">Опет шамар. |
| да клечи! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај се разговарао! </p> <p rend="Tekst">Пљу |
| ког више. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај трчао путем! </p> <p rend="Tekst">— да |
| и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај гледао кроз прозор! </p> <p rend="Tekst |
| ус шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај скакао! </p> <p rend="Tekst">— Без ручк |
| ет шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај играо лопте! </p> <p rend="Tekst">— да |
| т дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас |
| : </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. </p> <p rend="Te |
| о младом песнику: </p> <p rend="Tekst">„Господине, </p> <p rend="Tekst">Ове Ваше трице и којека |
| овник, то његов старешина овако достави господину министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име и презим |
| d="Tekst">У прилог под ./. шаљем учтиво господину министру списак најопаснијих личности (ту је |
| стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубо |
| ек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сирот |
| S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечит |
| о коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима |
| ашинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend="Tekst |
| са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{ |
| земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да с |
| ичког збора. </p> <p rend="Tekst">Многи грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стој |
| а својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — го |
| здане, верне људе. </p> <p rend="Tekst">Грађани, односно опозиционари, гледају дремљиво у начел |
| легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, ка |
| — Које су? </p> <p rend="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend="Tekst" |
| чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Кажи! </p> < |
| ">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје служ |
| Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао св |
| d="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је |
| >— Е, деде причај. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало накашља, промрда раменима, па узе прич |
| е: </p> <p rend="Tekst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} М |
| ekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend=" |
| утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем д |
| е знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани |
| во-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба полити |
| по, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и р |
| се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начелни |
| овор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, п |
| њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар |
| више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p> |
| рузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како |
| ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му |
| енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз |
| бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опе |
| ве и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, |
| ипа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не |
| пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се чест |
| жавни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви мог |
| да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само |
| .{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Teks |
| p> <p rend="Tekst">Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пу |
| ди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хуу |
| еђутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повије |
| , стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стој |
| гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она |
| end="Tekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Tekst">— |
| устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> |
| му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш |
| олио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је т |
| едај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако |
| ла прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, мла |
| е с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владин |
| аквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, је |
| а се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако |
| калницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми усп |
| о, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend |
| /p> <p rend="Tekst">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси |
| о неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленил |
| аш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политичк |
| вај играо лопте! </p> <p rend="Tekst">— да стоји! </p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари |
| вај трчао путем! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! — пресуди учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Моли |
| дао кроз прозор! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај |
| ekst">— Које су? </p> <p rend="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend=" |
| и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Teks |
| и, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на |
| вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И оп |
| Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији |
| зе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у осн |
| <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми неп |
| је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послуш |
| нађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже нар |
| ај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p rend="Tekst">— Ништа |
| <p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чи |
| /p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши кака |
| то добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо |
| ено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и при |
| жност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— В |
| .{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ поч |
| бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и |
| ичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности |
| довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То |
| rend="Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала |
| чиновнику.{S} Молим Господина Министра да овога компромитованог чиновника удали из државне слу |
| е такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што мо |
| ш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; |
| је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук |
| опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. < |
| у!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она |
| и легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трља |
| се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И мл |
| >— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, бори |
| ице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се к |
| те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? </p> <p rend="Teks |
| p> <p rend="Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — гов |
| ика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке пој |
| то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што р |
| асања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје у |
| ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Te |
| ујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко |
| а и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе н |
| и за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по |
| док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је г |
| а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с т |
| Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеал |
| и ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, г |
| последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју к |
| е ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и и |
| нањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче н |
| та уради? </p> <p rend="Tekst">— Шта ће да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место |
| nd="Tekst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> < |
| ко други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на |
| ану, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Уз |
| rend="Tekst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласа |
| рво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџаци |
| </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја т |
| ким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српск |
| га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начелник после тога поћ |
| ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Tekst">П |
| о је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, |
| увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{ |
| адиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне |
| kst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend= |
| S} По свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механ |
| ут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> |
| а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> |
| пе. </p> <p rend="Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу |
| ише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном све |
| школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука мн |
| сало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио са |
| али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он п |
| коле па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадниц |
| веком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: н |
| ekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми |
| се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише м |
| ме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радос |
| а? </p> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала дец |
| се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend="Tekst">Ниг |
| ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што ј |
| о нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и па |
| је што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек зако |
| ази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' |
| дала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко |
| окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, са |
| </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрин |
| rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend="Tekst |
| хових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спре |
| друштва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријате |
| сања: </p> <p rend="Tekst">— Објављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и |
| ами тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и |
| ? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли |
| ући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Ва |
| не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst">Путујућ |
| е више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Упот |
| данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бор |
| а раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми |
| е збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречи |
| њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И понови |
| себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешт |
| сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, |
| ни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p rend="Tekst" |
| азно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Ост |
| "Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о |
| р сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан |
| етна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. |
| руком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend=" |
| ла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмук |
| !...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се на |
| ту добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst"> |
| рко покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што |
| ">— Чудне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend |
| еде тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку |
| даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> |
| на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као ка |
| крсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гл |
| рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p re |
| ју очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{ |
| омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је |
| еже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: |
| , не одговара природности; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред |
| st">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, |
| . </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити |
| каст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend="Tek |
| и. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. |
| олике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кон |
| па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана |
| плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хукала и г |
| мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, п |
| где по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређе |
| реди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> |
| ио тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао |
| г часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње дин |
| е га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend |
| Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шт |
| праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је могао смета |
| куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја |
| дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— |
| не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{ |
| </p> <p rend="Tekst">Сем тога, наравно да су младоме научнику чињене сметње где год се окрене. |
| ? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, м |
| мејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је |
| кају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћур |
| </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам |
| ">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Зат |
| боду, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst">Боже |
| оји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје куће, ј |
| сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend="Tekst" |
| гао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као |
| је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име То |
| а? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p r |
| адак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> <p rend="Tekst |
| к објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у поједин |
| средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо |
| класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend |
| о данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји |
| ovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика м |
| на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> |
| а тебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли |
| p> <p rend="Tekst">— Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p r |
| иште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други |
| злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним |
| задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! |
| а нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве леп |
| оја се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend="Tekst" |
| а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend |
| на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друшт |
| етном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и ст |
| није ни говорио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p r |
| у били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликам |
| {S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и |
| rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окр |
| е, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала н |
| нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, само му неке Ториче |
| о растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> <p rend="Tekst">То постаде душевна храна дру |
| Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друг |
| т затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да |
| ! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо ш |
| до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Про |
| ебе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као |
| <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{ |
| на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, пе |
| подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с ом |
| ави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, |
| слушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p |
| rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам |
| и имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на |
| ни мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније. </p> <p |
| све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. |
| .{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> |
| S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребит |
| а и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје к |
| екипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја |
| име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ће |
| га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале г |
| е ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљавао сам све мере које са |
| За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом плато |
| јавила јака политичка струја противника данашњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и |
| </p> <p rend="Tekst">Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не порем |
| ајвише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просвет |
| сталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као |
| дузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше |
| ортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само |
| т пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и |
| Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гл |
| аправи лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет х |
| ичице: </p> <p rend="Tekst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{ |
| морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету |
| е да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p ren |
| а лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба по |
| за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један |
| м на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она |
| не под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко |
| S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p rend="Teks |
| и принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки поменуше каву (они су |
| мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у нач |
| лећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и проплакала, ј |
| ње поштедело. </p> <p rend="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по њего |
| опозиционару. </p> <p rend="Tekst">— Е, деде причај. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало нака |
| н кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> < |
| еме да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> <p rend=" |
| Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд чо |
| ало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p re |
| сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шам |
| end="Tekst">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом |
| ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, |
| о један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никак |
| очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе ма |
| d="Tekst">Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; |
| њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не рад |
| о негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: |
| rend="Tekst">— Хууу!...{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбиј |
| само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи та |
| Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и |
| у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без о |
| а седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди |
| rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи прича? </p> < |
| rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p |
| о сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и |
| p> <p rend="Tekst">„Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се |
| ! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађ |
| а!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend=" |
| <p rend="Tekst">„Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега |
| p> <p rend="Tekst">„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне |
| ба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гл |
| е. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљ |
| у владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорит |
| покојну стрину. </p> <p rend="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и |
| о два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, п |
| ивући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улаз |
| седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p |
| ање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </ |
| так добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација |
| ко треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, |
| обра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Teks |
| обра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p r |
| </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају, па и |
| е добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, опет, несташно дете |
| </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби |
| о ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисм |
| слушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрв |
| end="Tekst">Чл. 13.</p> <p rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгаја |
| што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend="Tekst">Чл. 14.</p> <p rend="Tekst"> |
| рнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и |
| ај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садрж |
| послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим |
| и љубави, ухапси! </p> <p rend="Tekst">Диван програм; то морају признати чак и политички проти |
| неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="T |
| овне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, |
| ="Tekst">— Разуме се.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до |
| е, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p |
| ог и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то |
| досадом, кисело. </p> <p rend="Tekst">— Диже фабрику? </p> <p rend="Tekst">— Будала!{S} Он и фа |
| ти, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend=" |
| трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tekst">Чл. 12.</p> <p rend= |
| >Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње. </p> <p rend="Tekst">Чл. 5.</p> <p rend |
| нолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. </p> <p rend="Tekst">Чл.{S} З.</p> <p rend="Tek |
| ј, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе странке |
| им да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљавао сам све мере које сам могао |
| ти.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако ср |
| говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} |
| ора, који су читаво послеподне трајали, до гласања. </p> <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан |
| ао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верује |
| нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на |
| t">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође глас |
| д носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p rend="T |
| мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар |
| ете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје |
| каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу г |
| су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> < |
| један на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар д |
| уги с подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело |
| н! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод |
| чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толико се ком |
| мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend= |
| p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш |
| ок се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво гово |
| Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} М |
| звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком и |
| лужбе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песни |
| с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по је |
| што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли |
| rend="Tekst">— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> <p rend="Tekst">— Таман п |
| више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна д |
| послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} |
| ekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да ј |
| раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p |
| чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend |
| радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако с |
| дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају |
| и своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, опет, несташн |
| деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у |
| гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: |
| непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете св |
| nd="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из |
| и бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али м |
| о у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину сва |
| корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца |
| а и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се |
| је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p rend="Tekst">Грађа |
| дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p re |
| а ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то б |
| Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, |
| rend="Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио д |
| к срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака |
| го што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање доса |
| лију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби |
| и ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џанда |
| други грађанин. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Кажи! </p> <p rend="Tekst">— Из ове причице в |
| њу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7 |
| <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет |
| тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend="T |
| опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда |
| еко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нане |
| ај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој |
| м: </p> <p rend="Tekst">— Хууу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне го |
| t">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, п |
| и и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, па с |
| воју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — рече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, |
| други усеви морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефиц |
| се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо. |
| се треба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред но |
| nина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из по |
| p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Ду |
| ну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби влад |
| задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, д |
| пак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слуш |
| лија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S |
| е у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно де |
| ива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Власт! </p> <p |
| rend="Tekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво |
| /p> <p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар да |
| застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар |
| е додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли |
| „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Толики луди паметнији од |
| st">Начелник после тога поћута мало, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу |
| st">Први се опет прекрсти, па после тек додаде: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси |
| чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао |
| — Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </p> <p rend="Tekst |
| од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p ren |
| а.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више |
| разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, |
| ју, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и |
| не дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник |
| и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, |
| еда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије |
| начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> |
| итао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листов |
| и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљав |
| ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на свој |
| ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих говора, који су читаво послеподне тр |
| рима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те |
| а слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој гла |
| у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ |
| ">Свет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процв |
| пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђ |
| у протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене харм |
| те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, |
| а: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку лел |
| уу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Te |
| } Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и д |
| аки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преве |
| државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар |
| онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легн |
| ила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фра |
| ну, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка по |
| . </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту |
| не, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, уда |
| ер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику |
| елник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику политичког збора, и још важнијим г |
| нском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend=" |
| ам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је б |
| . </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеал |
| kst">Чл. 5.</p> <p rend="Tekst">Мора се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку |
| добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управ |
| алимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже вре |
| послетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, јер мишљење нарушава срећу. </p> |
| "Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend="Tekst">— Па онда? </p> <p rend |
| обар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем. </p> <p rend="Tekst"> |
| и учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p |
| p> <p rend="Tekst">— Познајем! — вели с досадом, кисело. </p> <p rend="Tekst">— Диже фабрику? < |
| rend="Tekst">— Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. </p> <p rend="Tekst">— |
| } Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да |
| аквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и |
| познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од |
| био чиновник, то његов старешина овако достави господину министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име |
| . </p> <p rend="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог труда, то су у |
| Он узе списак свију присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p rend="Teks |
| њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово зб |
| ао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па х |
| м: </p> <p rend="Tekst">— Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">— |
| > <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело ова |
| "Tekst">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође |
| и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и |
| S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p re |
| ећ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од |
| хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче |
| nd="Tekst">— Море, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био ду |
| м тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору |
| е.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зат |
| нстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као |
| еала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити |
| ав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште |
| га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што |
| о у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба |
| реношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} |
| ковање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p |
| .{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том |
| спава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због |
| несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века |
| и, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко и |
| не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у |
| d="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против |
| ло једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако ц |
| огунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а |
| де да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Пад |
| и, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају.{S} Једним словом: |
| ђани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а |
| ду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> <p rend="Tekst">Таман друштво у најслађем |
| доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласањ |
| вољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала неприлика што је п |
| ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми |
| ора. </p> <p rend="Tekst">Многи грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уст |
| >Грађани, односно опозиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа ни |
| м на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђ |
| ојих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави неозби |
| пише песме, министар, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мње |
| у из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p> <p rend="Tekst">Чл. 8.</p> <p ren |
| вога компромитованог чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не |
| ала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доби с |
| може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p |
| е, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латин |
| Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </p> <p rend="Tekst">Чл. 9.</p> <p |
| би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина Министра да овог |
| године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више |
| мах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школ |
| то, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протерив |
| елник се, као ваљан представник власти, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати |
| Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, |
| ите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смире |
| ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst">П |
| о подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и д |
| ћ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта се крстиш?{S} Питам т |
| па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tek |
| же, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S |
| алине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком |
| хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као памет |
| p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — |
| дине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Кажи! |
| оће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и то два |
| "Tekst">— Како га није срамота?! — вели други. </p> <p rend="Tekst">— Човеку прво бог памет узм |
| поред толиког свог труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врл |
| nd="Tekst">— Имамо научника! — одговори други. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је старо, него д |
| оштро, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре. |
| лати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, |
| човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други веле? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди од смеја |
| . </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из прин |
| јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да |
| и, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend= |
| те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, ми |
| ете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не |
| и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у |
| државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{ |
| > <p rend="Tekst">— Ти, разуме се; кога другог питам?! </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, с |
| мука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава |
| а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. |
| литичара погледају тупим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, |
| ва грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин |
| ар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, к |
| rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од |
| , које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађоше одјед |
| с посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције проти |
| ње задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким |
| р на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="Tekst">— П |
| е готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима |
| p rend="Tekst">То постаде душевна храна друштва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао н |
| ок се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније. </p> <p rend="Tekst">Млад један чо |
| сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да |
| борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник |
| </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари о научник |
| од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче |
| , непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дре |
| ле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> <p rend="Tekst"> |
| тко дремање. </p> <p rend="Tekst">Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади компо |
| је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас |
| ања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није чит |
| ка ту појаву. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и ста |
| о и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p rend=" |
| во је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. </p> <p rend="Tekst">— Откуд сад |
| и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, про |
| мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, па се п |
| е све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад. |
| гове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend="Tekst |
| /p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог ма |
| ...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, |
| баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само, как |
| словом: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не у |
| итати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (т |
| рану и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> <p rend="Tekst">Паметни луди: каква |
| но, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти лу |
| p rend="Tekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst |
| мамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљи |
| st">Чл. 15.</p> <p rend="Tekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког |
| а и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули кр |
| ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље. |
| ако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p rend=" |
| ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Не |
| разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте |
| ушног грађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру |
| <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има |
| ве живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend |
| . </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend="Tek |
| му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га ви |
| га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми п |
| rend="Tekst">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену |
| воју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао |
| у дале. </p> <p rend="Tekst">То постаде душевна храна друштва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам д |
| новато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред |
| rend="Tekst">— Хууу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину |
| <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst |
| оримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као |
| и почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па |
| на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а лев |
| Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tek |
| Tekst">— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! </p> <p rend="Te |
| од задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога |
| вих композиција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљ |
| "Tekst">— Нисам. </p> <p rend="Tekst">— Е па? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро |
| је оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по др |
| о опозиционару. </p> <p rend="Tekst">— Е, деде причај. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало н |
| илане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још јед |
| предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> |
| штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.{ |
| изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србиј |
| једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза |
| могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала |
| везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има |
| ђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па |
| опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра |
| занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може ви |
| је научне списе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти сад: наука!{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">Опе |
| човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p |
| о ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно |
| е чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био р |
| ад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се н |
| . </p> <p rend="Tekst">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који су се једнак |
| премести. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо |
| сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с логиком. </p> |
| .{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је памет |
| то нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш? |
| али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад |
| аре у овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да |
| вника.{S} Све узаман, наше се племените желе не могу никада остварити. </p> <p rend="Tekst">Али |
| ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програ |
| Бекићка! </p> <p rend="Tekst">— Његова жена? </p> <p rend="Tekst">— Разуме се.{S} Критиковала |
| nd="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи |
| та стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од |
| ља. </p> <p rend="Tekst">— Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на |
| end="Tekst">Чл. 12.</p> <p rend="Tekst">Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге п |
| <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} |
| тно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очаја |
| /p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог |
| t">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанс |
| ик не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негод |
| S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој н |
| са по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих гов |
| ekst">Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло бр |
| ојавило се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вр |
| , ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> |
| д истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, разуме |
| ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} У |
| уте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава |
| што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да |
| 000 динара. </p> <p rend="Tekst">Чл.{S} З.</p> <p rend="Tekst">После пет година сваки Србин (у |
| и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и та |
| ом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе странке: тај и тај |
| чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један |
| ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима |
| коване папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом |
| а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на |
| исто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Tekst">— Х |
| фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слат |
| ошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао |
| {S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за |
| калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и пл |
| огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за |
| аки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни |
| у, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гл |
| kst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случа |
| не танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} |
| е.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јо |
| и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила |
| ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у ов |
| часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих |
| да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још више такви |
| опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне к |
| си се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али |
| ије било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи д |
| на тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судб |
| ала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p re |
| , хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој у |
| где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је до |
| да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на в |
| раза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на и |
| не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend="Tekst"> |
| какви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да |
| р је код њих на свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Бата |
| ћ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p r |
| је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савет |
| ише пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p rend="Tekst">Чл. б.</p> <p rend |
| рним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и зак |
| један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборав |
| end="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог та |
| опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p re |
| као и с песником. </p> <p rend="Tekst">За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради нек |
| вања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па |
| /p> <p rend="Tekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник |
| ж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, |
| о, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио сам се.{S} Зборо |
| е.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му |
| rend="Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> |
| апочео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало до |
| е год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочек |
| д, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете на |
| </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} |
| та имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не |
| kst">— Сви су ту! — рече после прозивке задовољно. </p> <p rend="Tekst">Начелник се затури у на |
| дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и зас |
| етној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p |
| у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — рече |
| милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају |
| о би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из С |
| одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дод |
| едлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с логиком. </p> <p rend="Tekst">Чл. 17.</p> <p |
| дан предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Tekst" |
| о да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио н |
| а на свој начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к'о јагње!...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јес |
| ко, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, |
| ђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="T |
| ке пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома |
| гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу само гаји). </p> <p rend="Tekst">Чл. |
| дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само, каква се мени будалаштина увртела у гл |
| и у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским новинама как |
| ремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи |
| о он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека |
| глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, |
| ..{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па с |
| ериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш |
| па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Та |
| > <p rend="Tekst">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код |
| ио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не зн |
| ј је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом |
| сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p re |
| kst">— Власт! </p> <p rend="Tekst">— Па зар против себе? </p> <p rend="Tekst">— Сигурно! — одго |
| и ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом до |
| лу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чист |
| , тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tek |
| Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против |
| и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева |
| остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend |
| ену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> <p |
| уте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, у |
| ком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tekst">„Којешт |
| rend="Tekst">Прође поред бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: |
| Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пак |
| — Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p> < |
| , не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи ле |
| е, млади композитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p rend="Tekst">— Тако, |
| мају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; за |
| уже него што треба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; |
| пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређ |
| бе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: < |
| мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица ( |
| победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, зат |
| у и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. |
| а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је на |
| екић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отреса |
| „Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, п |
| ајем. </p> <p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, п |
| да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуз |
| оји је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што |
| је него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико др |
| вољно. </p> <p rend="Tekst">Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољст |
| ра од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, ст |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се сво |
| Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — шт |
| p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, дод |
| м очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к' |
| време толико се компромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа држав |
| Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p rend="Tekst">Песме су бил |
| м збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се |
| ки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање |
| на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p |
| них и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошт |
| упили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам д |
| S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себ |
| kst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend=" |
| к свију присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви су т |
| оумици. </p> <p rend="Tekst">— Можда је збор противу народа? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— М |
| тиван и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, ал |
| p> <p rend="Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. |
| е тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да на |
| не. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово збор? — питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га з |
| а устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунц |
| као што доликује председнику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: < |
| начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst">Многи грађани дремљиви, под |
| ши. </p> <p rend="Tekst">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— З |
| м се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно |
| нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} Каже |
| p> <p rend="Tekst">Изненадио сам се.{S} Збором руководи представник власти у том крају земљице, |
| оче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало |
| извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом с |
| мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, сам |
| м убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. < |
| помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све |
| о, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво св |
| па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему на |
| дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">Посл |
| То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је д |
| nd="Tekst">Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се |
| једљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend="Tekst"> |
| ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend= |
| оги су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хар |
| низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да |
| е некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не |
| рдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочило неколико таласића, жуде |
| них услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозици |
| и. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе |
| еза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} |
| е ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p rend="Tekst |
| више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко |
| ину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда |
| а онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има |
| Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим чов |
| после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} |
| ности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, јед |
| могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео та |
| руководи представник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сази |
| nd="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима |
| омислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хук |
| старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дрем |
| p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки п |
| а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p rend="Te |
| врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијо |
| важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p rend="Tekst">Начелник је одмах, после т |
| о будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело цел |
| гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше |
| чи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине |
| бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве песме? — Много бољ |
| слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend |
| м их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни |
| и на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, |
| трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма |
| ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето |
| ш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне недеље пошао с |
| појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, узд |
| као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јад |
| једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. </p> <p rend="Tekst">— В |
| и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна човек?! — рекох. </p> <p rend="Tekst">— Остави, мол |
| о научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни списи! |
| } Којешта!... </p> <p rend="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при та |
| о исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, уп |
| искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и |
| st">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> <p rend=" |
| ионаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре оп |
| у кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и |
| >— Што? </p> <p rend="Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tek |
| нам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и сл |
| nd="Tekst">— Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ура |
| ече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи |
| ачким гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. </p> |
| нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Ба |
| хов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми |
| ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код на |
| Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о чему хоће |
| рице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио трг |
| ће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге |
| бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst"> |
| прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, |
| Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта ј |
| он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst">— Шта сад ра |
| но, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце д |
| е луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend |
| , мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само, каква се |
| тит глас: </p> <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не м |
| пуче нова брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — упита један. </p> <p rend="Tekst |
| тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p rend="Tekst"> |
| ив владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend |
| ик власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збо |
| руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин |
| затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важни |
| (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Т |
| да, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према ко |
| некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да |
| kst">Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек |
| је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после |
| о се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки пом |
| ="Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, п |
| доликује председнику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p |
| љутито: </p> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend= |
| бне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни |
| ој, непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки д |
| удре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Са |
| гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у |
| чувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако исп |
| наде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те сп |
| мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно |
| у воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, бил |
| ваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мањ |
| st">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву |
| атрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од |
| рајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од се |
| ..{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да |
| то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју |
| а, она опет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у ст |
| али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па м |
| nd="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. |
| му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p re |
| и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђ |
| о што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдил |
| ти какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> <p rend= |
| живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> |
| ако је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари |
| квих немамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалн |
| јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7.</p> < |
| севи морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у бу |
| јних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на к |
| де предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p |
| Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst" |
| у присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви су ту! — р |
| роз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није в |
| ликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бис |
| с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„ |
| напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућам |
| опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend="Tekst">После св |
| љен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити |
| орити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум |
| rend="Tekst">Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, заста |
| <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу |
| тито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tek |
| Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} |
| е посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина |
| t">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост прон |
| Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засме |
| је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи |
| који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао |
| цати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p r |
| ису чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| пао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови дру |
| Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се |
| Tekst">Наједанпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао з |
| 15.</p> <p rend="Tekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем а |
| рбији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с други |
| ело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и о |
| власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p |
| тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква из |
| ваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — реч |
| </p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присут |
| } Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не м |
| зразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— |
| ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана по |
| а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет минута!{S |
| е укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то в |
| ekst">— Е па? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{ |
| а до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у П |
| зиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нит |
| ло само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи т |
| тало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">После сваке |
| ачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се пре |
| кројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој |
| Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Пови |
| а увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи |
| а не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добр |
| и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tek |
| девојка, место радости, много пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p |
| ">Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу, то |
| о су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, п |
| ади наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да |
| емљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шешири, рукавице и |
| Tekst">Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта |
| огледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> |
| ту што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ух |
| ме моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се |
| , кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst |
| {S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане |
| везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупшти |
| S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, оп |
| да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> <p rend="Tekst">Диван програм; т |
| ле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књиг |
| м опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. </p> <p rend="Tekst">Један предложи да се з |
| ак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p rend="Tekst">— Хууу!... |
| говорили су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али |
| што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и понашање променише луди према младом песнику. </p> <p |
| и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{ |
| Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је глед |
| чнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих с |
| с само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је |
| на поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду |
| ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поук |
| и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из |
| село, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурн |
| вако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато ј |
| ђе ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="Tekst">— Хуу |
| ише, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p |
| обра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све в |
| јој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и |
| ма хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> |
| /p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти пл |
| и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна човек?! — р |
| атио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не |
| kst">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју |
| све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p rend="Tekst" |
| /p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. |
| "Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност ј |
| јоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="T |
| оји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота ма |
| {S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се у |
| а и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, сл |
| за часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокре |
| вар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> <p rend="Teks |
| и Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend="Tek |
| а, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на д |
| ..{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор |
| за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор против |
| ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst">Многи |
| да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му |
| литиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend="Tekst" |
| у, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а |
| d="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend="Tekst">— Па онда? </p> <p re |
| Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечер |
| владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољ |
| ви се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве. |
| ите њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мал |
| када доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </ |
| st">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те но |
| ну министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. |
| ом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај |
| ело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p |
| а је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити |
| >Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли |
| олитички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мало-помало, |
| љи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честита |
| преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући на |
| , има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се та |
| скоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено |
| ибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да |
| кала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра де |
| {S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p rend="Teks |
| о гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико н |
| (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стр |
| ла, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан |
| напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после |
| st">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стри |
| и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљ |
| rend="Tekst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће с |
| <p rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми о |
| рати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend |
| а га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколици |
| ротивници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, наше се племен |
| Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у |
| много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добр |
| ој француској моди.{S} Шешири, рукавице и остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у са |
| ">Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и |
| чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” |
| Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е |
| не, </p> <p rend="Tekst">Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет |
| ју свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фот |
| е у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако ис |
| и.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање оп |
| <p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао |
| , онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно на |
| андидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Доб |
| ан и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја |
| есника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend=" |
| лој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> <p rend="Tekst">„Било једн |
| о из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и |
| е, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо раз |
| ћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p> |
| љ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p> <p re |
| оде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала |
| d="Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и нева |
| га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа ниј |
| и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви могући, с |
| rend="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог труда, то су урадили др |
| што смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучне причице: </p> <p rend="Tekst">— Б |
| но време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно оствар |
| м из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од стариј |
| бра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! </p> <p re |
| тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви он |
| .{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је најнесрећније, пе |
| ” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио |
| дела какву опасност.{S} Људи образовани и послушни, мирнији много више него што је од нас као д |
| вна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински јези |
| рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило с |
| итане поучне причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. </p> <p rend="Tekst">— Шта смо сад |
| kst">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају д |
| ekst">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Teks |
| но поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада |
| прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво |
| триотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Ус |
| ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p> <p rend="Tekst">— Познајеш ли Мику? |
| ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу сам |
| е неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p rend="Teks |
| и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима |
| чно и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Н |
| пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Х |
| дне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне |
| етне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види нек |
| Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле х |
| Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p ren |
| ионе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тог |
| наре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А |
| бора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре |
| за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако |
| главног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за о |
| азда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и т |
| против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} |
| итица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> |
| добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему |
| ладог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао н |
| ете фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад м |
| интересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из |
| и.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се |
| р и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ак |
| ">Диван програм; то морају признати чак и политички противници, ако би овакав програм уопште и |
| јавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p re |
| t">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p |
| какав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од |
| се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свим |
| ње шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p rend="T |
| сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели с |
| ено, били смо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити |
| аставци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно |
| да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начел |
| новило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, |
| — Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам г |
| и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и |
| ност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој ид |
| доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ в |
| ве причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са с |
| гунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо д |
| сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи |
| у? </p> <p rend="Tekst">— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! |
| исла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла |
| потребљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречи |
| тне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађ |
| халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под свако |
| и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје |
| ре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p |
| но бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне |
| ">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> <p rend="Tekst">За младог научника, |
| а је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p> <p rend= |
| у владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против в |
| ве што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бакалнице.{S} З |
| беђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend= |
| д ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице |
| дно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог |
| борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгу |
| га деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, |
| ог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p rend="Tekst">— Так |
| као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике инди |
| . </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо м |
| <p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лиц |
| овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће |
| о да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> <p ren |
| ајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти |
| е мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разум |
| , будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима |
| </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи прича |
| </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра д |
| t">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. < |
| .{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади |
| ву.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Te |
| отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике ни |
| а њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за б |
| или добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p rend="Tekst"> |
| "Tekst">Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло |
| ан представник власти, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласа |
| о његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом |
| већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто в |
| ој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут се опозиција по |
| и? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — б |
| оду, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан на |
| место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за с |
| пет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже |
| диш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне недеље пошао |
| теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а |
| је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прош |
| алом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање |
| ик овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толико се компромит |
| rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред |
| , а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан ј |
| онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубив |
| о да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. |
| зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, п |
| трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у |
| може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде. |
| {S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба |
| алеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише |
| ки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> <p rend= |
| ак претио како ће они оборити монархију и увести републикански систем владавине. </p> <p rend=" |
| срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако су проти |
| с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом |
| им узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да ч |
| вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Многи од опозиционара исп |
| сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек |
| зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> < |
| крене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="Tekst">— Песме?!...{S} |
| е умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те в |
| ekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар |
| ) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затв |
| а и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких |
| рина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила ва |
| нђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јар |
| спричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционар |
| је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазд |
| на.{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у то |
| ат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер |
| ле с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које с |
| по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и |
| Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји |
| оже да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, |
| с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) |
| {S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармони |
| ађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p |
| није тако мислио. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучн |
| ела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори с |
| и оломила о главу. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се жур |
| е одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет смеј. </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече др |
| о у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све жи |
| а јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се |
| .{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поре |
| ло и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p |
| сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав пред |
| мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим ј |
| p rend="Tekst">— Молим, господине, овај играо лопте! </p> <p rend="Tekst">— да стоји! </p> <p r |
| p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се |
| полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође |
| да се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не зв |
| о на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долаз |
| ч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опасности, и с |
| адати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа п |
| е предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ћ |
| ад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, |
| kst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у м |
| нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекл |
| аква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекла стрина. |
| жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло |
| лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књигу |
| нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало и |
| време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре |
| аре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> <p rend="Tekst">Чл.1.</ |
| арод!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина |
| го проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p |
| опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш |
| оду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="T |
| еца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не |
| танемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Т |
| ити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не в |
| ли смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више |
| упе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се |
| одне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сена |
| громном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анар |
| Добро.{S} Кажи! </p> <p rend="Tekst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан |
| ањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а |
| !{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а пос |
| боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. |
| и: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда |
| t">— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p |
| учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били |
| одољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прв |
| t">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају доб |
| а овога компромитованог чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се |
| морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доб |
| само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чуд |
| nd="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињућ |
| да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, д |
| не земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрц |
| амо зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да |
| а, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело |
| из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из на |
| ако је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа п |
| и провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под п |
| ти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушнос |
| </p> <p rend="Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема пос |
| овника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend=" |
| не може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. |
| ли где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је м |
| а грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта |
| у у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три |
| влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом се округу п |
| kst">Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извешт |
| ка се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и п |
| ма, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговара |
| з Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није вер |
| измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се т |
| пено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам |
| јеш? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да в |
| ене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="Tekst">— Песме?!...{S} Ко |
| не, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p rend="Tekst">„Бакалин!...{S} Трице!{S |
| научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p re |
| ладог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p |
| озница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да бе |
| лада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p |
| наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох |
| ме, па се појави један млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти |
| . </p> <p rend="Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p rend="Tek |
| ири тањирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука!” </p> <p rend="Tekst">Прође, рецим |
| се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекакве будале!” </p> <p rend="Tekst">Тако |
| >— Па онда? </p> <p rend="Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а |
| је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за |
| ="Tekst">— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане сме |
| провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле |
| kst">Наједанпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за |
| не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набро |
| , сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа влас |
| времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нис |
| каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Te |
| о бити велике опасности, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити монархију и у |
| аку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да см |
| S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. |
| гледају тупим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе кли |
| се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио сам се.{S} Збором руководи представник власти |
| не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа, |
| нђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да |
| очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало мод |
| њом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар |
| и другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. </p> |
| пруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S |
| ом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а |
| прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом |
| одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сложити |
| случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p> <p rend="Tek |
| жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет сме |
| о. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у де |
| ох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушај |
| ам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst"> |
| аног чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> < |
| одине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете |
| итам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">— Којешта.{S} Не разумем |
| аковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина м |
| д кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: |
| ји и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и о |
| лан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру вл |
| је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, в |
| анина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Или |
| S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </ |
| <p rend="Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав |
| џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” < |
| } И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, |
| им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две гр |
| од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево |
| едан другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{ |
| којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend="Tekst">Чл. 4.< |
| {S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције |
| st">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има још. </p> < |
| Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има још. </p> <p rend="Tekst">— Које су? </p> <p rend=" |
| </p> <p rend="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору |
| kst">Чл. 4.</p> <p rend="Tekst">Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње. </p> <p |
| /p> <p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је |
| то се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако н |
| е све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква |
| "Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се причица тако |
| ају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p rend="Te |
| век боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора м |
| > <p rend="Tekst">Сваки пунолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. </p> <p rend="Tekst"> |
| ви другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвал |
| оја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, |
| на била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васп |
| ? — упита један. </p> <p rend="Tekst">— Имамо научника! — одговори други. </p> <p rend="Tekst"> |
| е годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо ов |
| им се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста им |
| Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно з |
| оје сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај |
| и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају ве |
| и, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, наше се племените желе |
| Ни ја тебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: је |
| с није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Ваш |
| о сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружи |
| његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом пе |
| реврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му с |
| — Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и посл |
| ооо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противн |
| подину министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајен |
| доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не тр |
| и у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улиц |
| Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толико |
| урчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње |
| а меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу |
| јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не |
| да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> <p rend="Tekst">Чл. 16.</p> <p rend="Te |
| и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), |
| какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> <p rend="T |
| мао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту поја |
| о чудовиште што пише песме, министар, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу мор |
| ересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из држ |
| на, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S |
| м пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже ра |
| > <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, |
| ојој се ухватило зеленило, појавило се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полет |
| дог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао нау |
| ива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој |
| ој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће ик |
| м причом? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђ |
| ekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело др |
| ваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tek |
| узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из |
| <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> |
| зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у меха |
| ли му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је |
| зивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, |
| ронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше |
| прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књи |
| ем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник би |
| песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, зд |
| би неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто н |
| ekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="Teks |
| па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Te |
| о шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Уст |
| > <p rend="Tekst">Многи од опозиционара испричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише че |
| о у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица к |
| ред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој |
| јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајн |
| дне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час |
| песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који |
| rend="Tekst">— Можда — одговори онај на исти начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? — у |
| Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгл |
| поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend="T |
| нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове пе |
| квим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и |
| {S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама |
| маћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, и |
| ала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи |
| >„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим |
| је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; |
| ..{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би |
| оди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— |
| тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч |
| у пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, упр |
| послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend |
| rend="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло |
| Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста |
| ма се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно н |
| ња.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте ник |
| е које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се |
| rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим |
| мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој |
| о паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, п |
| "Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> <p |
| /p> <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије ника |
| ног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не |
| ута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а |
| nd="Tekst">— Ти! </p> <p rend="Tekst">— Ја? — опет понови онај питање још љутитије. </p> <p ren |
| — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве груп |
| асао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тр |
| азговарају луди. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нис |
| — рече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — ре |
| лабачким гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. < |
| ="Tekst">— Е па? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!. |
| опет, ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. </p> |
| из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst" |
| се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst |
| е па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, |
| у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан |
| /p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми |
| хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије |
| ли се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми |
| их, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на кра |
| у чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, са |
| ">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина |
| </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо мес |
| ="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву |
| е разумем те. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја тебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и |
| у нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима |
| } Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш |
| о? </p> <p rend="Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— |
| ују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што рекао не |
| ек додаде: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p re |
| тао књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе |
| га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш св |
| оре, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, к |
| треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је |
| та срећне земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто ма |
| , срећнији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, |
| ог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, песниче! |
| позициони, управо револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били у |
| двикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало |
| пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p> <p rend="Tekst">Отац девојч |
| е се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу |
| с не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара |
| из државне службе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма |
| нако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење окрете фронт према младоме песнику.{S} Чак |
| сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их ка |
| не службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p> |
| p rend="Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p rend="Tekst">Песм |
| ачин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к'о јагње!...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква је |
| мева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у о |
| бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиља |
| нђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем на |
| ан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} |
| покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од ка |
| rend="Tekst">„У мом се округу појавила јака политичка струја противника данашњој влади.{S} Пок |
| део да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у т |
| ало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне |
| уу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истрешт |
| азе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на |
| {S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Стриц се, сиром |
| занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају тупим |
| Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, к |
| е, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како |
| да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто |
| ас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. |
| је му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, а |
| егли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају |
| По свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, |
| о вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> <p |
| је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, |
| а: </p> <p rend="Tekst">— Објављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и со |
| тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и има |
| /p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, о |
| а стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p |
| од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и |
| ље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p |
| >Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а |
| т. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend="Tekst" |
| шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p |
| слутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним оч |
| а.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист прот |
| е да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год н |
| не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend |
| недоумици. </p> <p rend="Tekst">— Можда је збор противу народа? — упитам. </p> <p rend="Tekst"> |
| , па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му |
| у леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Се |
| ?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајс |
| ушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је |
| Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, сол |
| <p rend="Tekst">— Таман посла!{S} Која је опет то будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, памета |
| је огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције |
| еца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро на |
| и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само ма |
| се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те |
| читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет прек |
| ке не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спре |
| нар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend=" |
| е на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сирома |
| ам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна чо |
| ука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — упита један. </p> <p rend="Tekst">— Имамо на |
| ју везане. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово збор? — питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко |
| ас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали |
| ико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима |
| га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Пов |
| ојих старијих. </p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и пос |
| о и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаг |
| по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му |
| d="Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем |
| ну. </p> <p rend="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се |
| end="Tekst">Што је најнесрећније, песме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадуј |
| одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текло у највећем реду. </p> <p rend="Tekst">По сврше |
| и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p ren |
| стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан с |
| намо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али п |
| Н. Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толи |
| г Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше св |
| евој науци! </p> <p rend="Tekst">— Који је? </p> <p rend="Tekst">— Бекићка! </p> <p rend="Tekst |
| тичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> <p rend="Tekst">Сетим се једног |
| њене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле ш |
| отпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ст |
| еници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и про |
| батинама. </p> <p rend="Tekst">Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S |
| "Tekst">„Бакалин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири та |
| а се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али са |
| појасом. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? — пита стриц. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — беше |
| и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може н |
| од тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог б |
| егодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направ |
| лас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор про |
| </p> <p rend="Tekst">Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком |
| у земљу.” </p> <p rend="Tekst">Начелник је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи |
| о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> < |
| помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди с њим? |
| никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, б |
| с за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? < |
| ило име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваља |
| ђанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био нев |
| е, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst">Мно |
| ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> <p rend="Tekst">— Па шта учини? </p> |
| ло с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну |
| а тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поу |
| сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбу |
| без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p |
| Тако је. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је |
| позиција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући о |
| ="Tekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да |
| гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за свој |
| има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац |
| прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, |
| кан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} |
| ао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног |
| це још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти га поз |
| теран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је тол |
| те исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако |
| p rend="Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а |
| ује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами |
| онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опоз |
| асни пороци.{S} Пронађоше одједном како је подлац, пијаница, коцкар, некарактеран човек, шпијун |
| младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушк |
| аге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прос |
| еба шетати. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је ше |
| сту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, |
| Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шта уради? </p> <p |
| } Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га ни |
| >— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли читао? </p> <p |
| тво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође д |
| политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend="Tek |
| ла ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend= |
| ekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у |
| изу прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему н |
| о је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта |
| други. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> <p rend="T |
| е. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Teks |
| се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу пох |
| ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавид |
| крене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, |
| у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочит |
| неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврће |
| јавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу ут |
| де мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p rend="Tekst">— Не познаје |
| је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и |
| > <p rend="Tekst">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прођ |
| девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име |
| <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend="Tekst">— |
| p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опа |
| и послушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, ј |
| стоји! </p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим |
| аче био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришка |
| хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико |
| о ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p r |
| о ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је најнесрећније, песме је посветио својој вереници, ми |
| р је могло бити велике опасности, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити мона |
| оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, |
| а ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би се |
| , једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један између њ |
| а шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обич |
| ађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из |
| неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан |
| ао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада з |
| е могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, пам |
| редујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео н |
| p rend="Tekst">Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p rend="Tekst">— Ништа — в |
| а сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смет |
| рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је крив. </p> <p rend="Tekst">После неког времена, поја |
| p rend="Teks |