• А 7
  • а 73
  • авлије 1
  • агитује 1
  • ајдук 2
  • ајдука 1
  • ако 10
  • Ако 8
  • ал 3
  • али 23
  • Али 7
  • амбис 1
  • анархистичких 1
  • апси 2
  • апсолутно 2
  • аш 1
  • б 1
  • Б 1
  • баве 2
  • бави 2
  • бавити 1
  • Бадњи 1
  • бајаги 2
  • бакалин 1
  • Бакалин 1
  • бакалина 1
  • бакалнице 1
  • бакалницу 1
  • бакрачи 1
  • Бар 1
  • бар 2
  • баре 1
  • басамаке 1
  • баснословно 1
  • Батали 1
  • батина 1
  • батинама 1
  • баш 2
  • башту 1
  • бдила 1
  • беду 1
  • Без 1
  • без 8
  • безизразно 1
  • безобразлук 1
  • безуспешног 1
  • Бекић 4
  • Бекићевој 1
  • Бекићка 1
  • бела 1
  • бестрага 1
  • беше 8
  • би 18
  • бибера 1
  • Била 1
  • била 6
  • биле 2
  • Били 1
  • били 5
  • било 11
  • Било 4
  • биље 1
  • био 15
  • бисмо 1
  • бити 4
  • бих 1
  • блажено 1
  • близу 1
  • бог 1
  • Бог 1
  • бога 2
  • богаљ 1
  • Богме 1
  • богу 1
  • бодрим 1
  • боже 1
  • Боже 2
  • божји 1
  • бојазан 1
  • бојама 1
  • боје 2
  • бојим 1
  • бојни 1
  • боле 3
  • болест 1
  • болести 1
  • боловања 1
  • болом 1
  • боље 1
  • Боље 2
  • бора 1
  • борбе 1
  • бори 2
  • борио 2
  • борити 1
  • брате 1
  • брже 1
  • брзо 4
  • бригу 1
  • бризи 1
  • број 1
  • броју 1
  • брука 1
  • брукам 1
  • бруке 2
  • буба 1
  • бубе 1
  • будала 2
  • Будала 3
  • будалаштина 1
  • Будалаштине 1
  • будалаштине 3
  • будалаштину 1
  • будале 1
  • будалу 1
  • будан 1
  • буде 8
  • Будибокснама 1
  • будни 1
  • бујица 1
  • букваром 1
  • буни 1
  • бунити 1
  • буну 2
  • бунцао 1
  • бурна 1
  • бурне 1
  • бутину 1
  • буџацима 1
  • буџету 1
  • в 1
  • важан 1
  • важнијим 1
  • важним 2
  • вазда 2
  • ваљан 1
  • ваљанима 1
  • ваљда 3
  • Ваљда 3
  • Вама 1
  • ван 1
  • ванредне 1
  • вас 2
  • Вас 2
  • васпитавају 1
  • васпитала 1
  • васпитање 1
  • вате 1
  • ватре 1
  • Ваш 1
  • Ваше 2
  • Вашем 1
  • Вашој 1
  • вашу 1
  • везане 1
  • везе 4
  • везом 1
  • века 1
  • веле 1
  • вели 10
  • велике 1
  • веома 1
  • веран 2
  • вереници 1
  • верне 1
  • верно 1
  • веровао 1
  • верујем 1
  • верују 2
  • весело 2
  • ветар 1
  • Ветра 1
  • ветрић 1
  • ветрића 1
  • већ 19
  • већином 1
  • вече 1
  • вечера 1
  • вечере 1
  • вечери 1
  • вечито 1
  • вешала 1
  • Ви 1
  • ви 2
  • виде 3
  • видео 3
  • видети 1
  • види 3
  • видимо 1
  • Видите 1
  • видиш 1
  • Видиш 1
  • виком 1
  • вина 1
  • вино 5
  • вица 1
  • виче 1
  • вичеш 1
  • вичу 2
  • више 19
  • влада 5
  • владавине 1
  • владају 1
  • владање 1
  • владати 1
  • владе 1
  • влади 4
  • владиних 2
  • владу 6
  • Власт 1
  • власт 2
  • власти 5
  • вода 1
  • Вода 1
  • воде 2
  • водене 1
  • води 1
  • водили 1
  • водити 1
  • воду 2
  • вођу 1
  • воле 2
  • воли 1
  • воће 2
  • вратили 1
  • вратише 1
  • врви 1
  • врдне 1
  • вреди 2
  • време 7
  • времена 3
  • Врло 3
  • врло 7
  • врх 1
  • врхом 1
  • га 50
  • гађало 1
  • гаји 1
  • гајити 1
  • гвожђар 1
  • гвожђара 1
  • где 10
  • генерација 1
  • генијалне 1
  • глава 2
  • главе 3
  • главна 1
  • Главно 1
  • главног 1
  • главом 3
  • главу 9
  • глас 5
  • гласала 1
  • гласања 3
  • Гласање 1
  • гласање 2
  • гласању 2
  • гласао 2
  • гласи 1
  • гласно 2
  • гласом 3
  • Гледа 1
  • гледа 7
  • гледај 1
  • гледају 3
  • гледајући 2
  • Гледам 1
  • гледам 2
  • гледао 2
  • гледаш 2
  • гледаше 2
  • говор 1
  • говора 2
  • говоре 1
  • говори 3
  • говорила 1
  • говорили 1
  • говоримо 1
  • говорио 2
  • говорити 1
  • говориш 2
  • год 7
  • година 1
  • године 2
  • годину 1
  • годити 1
  • годишње 1
  • годишњом 1
  • Голуб 1
  • голуба 1
  • голубови 1
  • гора 2
  • горе 4
  • горко 1
  • горчију 1
  • господин 1
  • Господина 1
  • Господине 1
  • господине 9
  • господину 2
  • готово 3
  • гоч 1
  • грађаnина 1
  • грађана 1
  • грађане 2
  • Грађани 1
  • грађани 2
  • Грађанин 1
  • грађанин 6
  • грађанина 2
  • грађанину 1
  • грађанска 1
  • грађанске 1
  • грајом 2
  • грешио 1
  • грешника 1
  • грешница 1
  • грешног 2
  • грозница 1
  • груди 1
  • групе 1
  • груписало 1
  • грчки 1
  • гунђа 3
  • гунђајући 1
  • гунђала 1
  • гунђање 2
  • гурну 1
  • гуши 1
  • д 2
  • да 169
  • Да 2
  • Дави 1
  • даду 1
  • дај 2
  • дакле 1
  • Дакле 2
  • дале 6
  • далеко 1
  • даље 2
  • дан 7
  • дана 6
  • данас 4
  • данашње 1
  • данашњег 1
  • данашњој 1
  • дани 1
  • дањи 1
  • дате 1
  • дати 3
  • дато 1
  • два 3
  • две 2
  • двојица 1
  • дворишта 1
  • дворишту 2
  • дебата 1
  • дебате 1
  • девојка 1
  • девојчин 1
  • деде 1
  • дело 2
  • дериште 1
  • десило 1
  • десити 1
  • десише 1
  • десно 3
  • десном 1
  • дете 17
  • детињасти 1
  • детињству 1
  • дефицит 1
  • Деца 1
  • деца 12
  • деце 2
  • деци 1
  • диван 1
  • Диван 1
  • дивна 1
  • дивни 1
  • дивно 2
  • дигне 1
  • диже 1
  • Диже 1
  • динар 1
  • динара 3
  • династије 1
  • диспозиције 1
  • до 9
  • доба 1
  • Добар 3
  • добар 6
  • доби 1
  • добива 1
  • добио 2
  • добити 1
  • добићеш 1
  • добра 12
  • Добра 2
  • добре 4
  • добри 2
  • Добри 2
  • добрима 1
  • добро 12
  • Добро 2
  • доброг 2
  • добром 1
  • доброоо 1
  • добру 2
  • довека 1
  • доводи 1
  • довољно 1
  • дода 3
  • додаде 4
  • додао 1
  • додирнуо 1
  • Додуше 1
  • додуше 2
  • Дође 2
  • дође 6
  • Дођоше 1
  • дозволио 1
  • док 7
  • доказивати 1
  • доказиваше 1
  • докле 1
  • долази 4
  • доле 1
  • доликовао 1
  • доликује 1
  • дома 1
  • домаћих 1
  • донео 1
  • донети 1
  • допадала 1
  • Допаде 1
  • допуштења 1
  • доручкује 1
  • досаде 1
  • досади 1
  • досадом 2
  • доста 3
  • достави 1
  • достигли 1
  • дотераних 1
  • дотерују 1
  • дотле 1
  • Дотрчи 1
  • доћи 4
  • дохвати 1
  • доцкан 2
  • доцније 1
  • дочека 3
  • дочекају 1
  • дочекивао 1
  • дошао 1
  • дошла 1
  • дошли 1
  • драгих 1
  • драже 1
  • дрвета 1
  • дрветом 1
  • дрвеће 1
  • дрвље 1
  • дрво 3
  • дремају 2
  • дремање 1
  • дремао 1
  • дремеж 1
  • дремежу 1
  • дремљиви 1
  • дремљиво 1
  • државицу 1
  • државне 6
  • државни 1
  • државним 1
  • државном 2
  • државну 1
  • држали 1
  • држао 1
  • држе 1
  • држи 1
  • држим 1
  • дрских 1
  • друга 3
  • друге 1
  • други 11
  • другим 1
  • друго 4
  • другови 1
  • другог 4
  • другом 5
  • другу 2
  • дружи 1
  • друштва 1
  • друштвене 1
  • друштвима 1
  • друштво 13
  • друштву 3
  • дубина 1
  • дубљи 1
  • дубок 1
  • дубоким 2
  • дубоко 1
  • дубоког 1
  • дуго 1
  • дугова 1
  • дугови 1
  • дугог 2
  • дуже 2
  • Дужност 1
  • дужност 4
  • дурашан 1
  • дурличе 1
  • дух 1
  • душевна 1
  • душу 1
  • ђаво 1
  • Ђаво 1
  • ђавола 1
  • ђаволи 1
  • ђаче 1
  • е 1
  • Е 6
  • ево 1
  • економ 1
  • Енглеза 2
  • енглеска 1
  • енглеским 1
  • ето 2
  • Ето 5
  • Жалим 1
  • жалимо 1
  • жалост 2
  • жандари 1
  • жао 1
  • Жао 2
  • жарко 1
  • желе 2
  • жена 4
  • Женске 1
  • жив 1
  • жива 1
  • живи 1
  • живим 1
  • живо 1
  • живота 1
  • живу 1
  • жипони 1
  • жудећи 1
  • журно 1
  • жутим 2
  • жуто 1
  • жућкаста 1
  • З 1
  • за 37
  • За 4
  • забављаше 1
  • заборавио 1
  • заборавих 1
  • завади 1
  • завијену 1
  • заврши 1
  • заглуши 1
  • задатак 2
  • задах 1
  • задовољан 1
  • задовољно 3
  • задовољства 1
  • заиста 2
  • заједљиво 1
  • заједно 2
  • заковрнеш 1
  • Закољу 1
  • закони 1
  • законом 1
  • законском 2
  • Замислите 1
  • замислити 1
  • занесењак 1
  • занесењаком 1
  • занијају 1
  • заноси 1
  • заносиш 1
  • запињући 1
  • запитао 1
  • започео 2
  • Зар 1
  • зар 3
  • зарадити 1
  • заразну 1
  • заслужујем 1
  • засмеја 1
  • заспа 1
  • заспали 1
  • Застане 1
  • застане 2
  • затвора 1
  • затворе 1
  • затворен 1
  • затворене 1
  • затвореножуте 1
  • Затим 2
  • затим 5
  • Зато 2
  • зато 3
  • затури 1
  • зачас 3
  • зачетак 1
  • зашишта 1
  • збирком 1
  • збирку 1
  • због 3
  • збор 10
  • збора 4
  • зборова 1
  • зборове 1
  • Збором 1
  • збору 2
  • звала 1
  • звао 1
  • звера 2
  • зверка 2
  • згади 1
  • здравице 1
  • здраво 1
  • Здраво 1
  • зевају 1
  • зеваш 1
  • зеленило 2
  • земаљској 1
  • земља 4
  • земљи 5
  • земљице 2
  • земљици 4
  • земљицу 1
  • земљишту 1
  • земљу 1
  • зену 1
  • зид 1
  • зла 1
  • зло 4
  • зловољно 1
  • злогуко 2
  • злокобне 1
  • злослутно 1
  • зна 6
  • знак 1
  • знали 1
  • знам 12
  • Знам 2
  • знамо 1
  • Знамо 1
  • знањца 1
  • знао 1
  • значај 1
  • значи 1
  • Знаш 1
  • зовемо 1
  • зовне 1
  • зову 1
  • зубе 1
  • И 11
  • и 330
  • иакав 1
  • иако 3
  • играо 1
  • иде 12
  • идеала 2
  • идеали 1
  • идеални 1
  • идеалној 1
  • идеалну 1
  • идеш 2
  • иду 3
  • из 26
  • Из 3
  • избори 1
  • извади 1
  • извештај 1
  • Извештај 1
  • извуче 1
  • изгледа 2
  • изгледали 1
  • изгледу 1
  • изговори 3
  • изговорити 1
  • изгуби 4
  • изда 2
  • Изеде 1
  • Изедоше 1
  • изиђе 3
  • изишао 1
  • изјавише 1
  • излазе 1
  • излечисмо 1
  • Изложи 1
  • између 2
  • измиле 1
  • измирило 1
  • изненаде 1
  • Изненадио 1
  • изненађује 1
  • изнесе 1
  • изражава 1
  • израз 1
  • израза 2
  • изразом 2
  • изузетку 1
  • изузимајући 1
  • ија 1
  • икада 1
  • икаква 1
  • или 6
  • Илија 5
  • Илији 1
  • Илију 2
  • им 3
  • има 11
  • Има 2
  • имају 2
  • имала 1
  • Имамо 1
  • имамо 2
  • имао 2
  • имати 2
  • имаш 1
  • Име 1
  • име 6
  • имућан 1
  • иначе 5
  • индивидуа 1
  • индивидуе 1
  • индустријалац 1
  • инстинктивно 1
  • интересу 2
  • ипак 1
  • иронично 1
  • искочи 1
  • искочило 1
  • искреним 2
  • искрено 2
  • искреног 1
  • искрсне 1
  • искупили 1
  • исмева 1
  • испава 1
  • испад 1
  • испало 1
  • испитивања 1
  • испл 1
  • исплетоше 1
  • испод 1
  • исправља 1
  • испраћа 1
  • испраћаш 1
  • испреврћемо 1
  • испричаше 1
  • испруже 1
  • Иста 1
  • исте 1
  • истера 1
  • исти 3
  • истим 2
  • исто 5
  • истог 1
  • истреште 1
  • исцури 1
  • их 10
  • ишао 1
  • ишчуђаваш 1
  • Ја 12
  • ја 23
  • јави 1
  • јавио 1
  • јавним 1
  • јавно 2
  • Јавно 3
  • јавног 1
  • јавном 1
  • јавност 1
  • јагње 1
  • јадника 2
  • јадница 3
  • јака 1
  • јаке 1
  • јако 1
  • јаругу 1
  • јарузи 1
  • јарца 1
  • јаче 1
  • је 149
  • Један 1
  • један 17
  • једва 1
  • једе 3
  • једеш 1
  • једи 1
  • једина 1
  • једини 1
  • једино 1
  • једнако 2
  • Једне 1
  • Једни 1
  • једним 1
  • Једним 1
  • Једно 1
  • једно 6
  • Једног 1
  • једног 6
  • једном 2
  • једноме 1
  • једну 4
  • Једу 1
  • језик 1
  • јекну 1
  • јер 12
  • Јеси 1
  • јеси 7
  • Јест 1
  • јест 3
  • јетко 3
  • јој 5
  • Још 1
  • још 14
  • јурио 1
  • јуче 3
  • јучерашњем 1
  • к 3
  • каву 6
  • кад 14
  • Кад 5
  • каже 2
  • Кажем 1
  • кажем 3
  • кажете 1
  • кажеш 1
  • Кажи 1
  • кажњавао 1
  • кажњаваше 1
  • кажњиво 1
  • Казни 1
  • Какав 2
  • какав 4
  • Каква 1
  • каква 4
  • какве 4
  • какви 1
  • какво 1
  • Какво 1
  • какву 2
  • Како 2
  • како 26
  • калмука 2
  • камен 4
  • каменом 1
  • камење 1
  • камоли 3
  • кандидата 1
  • Као 3
  • као 58
  • касе 1
  • квалитет 1
  • квари 1
  • кесу 1
  • кецеља 1
  • ким 2
  • киселијим 1
  • кисело 4
  • Китица 1
  • класић 1
  • класу 1
  • клечи 2
  • клима 1
  • климата 1
  • климатају 1
  • климне 1
  • климом 1
  • клот 1
  • клупи 1
  • књиге 1
  • књигу 7
  • књижице 3
  • књизи 1
  • ко 12
  • Ко 6
  • ког 2
  • кога 1
  • Код 1
  • код 8
  • Која 1
  • која 5
  • Које 1
  • које 3
  • којекакве 2
  • којекакви 1
  • којешта 1
  • Којешта 7
  • Који 1
  • који 13
  • којима 1
  • којој 4
  • коју 1
  • кола 1
  • колико 3
  • колима 1
  • коловођа 1
  • ком 1
  • коме 2
  • комедију 2
  • композитор 2
  • композиција 1
  • композиције 1
  • компромитованог 1
  • компромитовао 1
  • контрола 1
  • кончић 1
  • коњ 2
  • коњу 1
  • корисна 1
  • корисним 1
  • корисно 1
  • кост 1
  • коцкар 1
  • крај 1
  • крајева 1
  • крајина 1
  • крајње 1
  • крају 2
  • крао 1
  • красни 1
  • краставци 1
  • крене 1
  • крив 4
  • критике 1
  • Критиковала 1
  • критику 1
  • критичар 1
  • критичара 1
  • критичари 1
  • крк 1
  • кроз 4
  • кротки 1
  • крстиш 1
  • крупних 1
  • крушке 1
  • куд 2
  • куда 1
  • куку 1
  • кукуриче 1
  • купа 1
  • купају 1
  • купим 1
  • кућама 1
  • куће 5
  • кући 9
  • кућом 2
  • кућу 2
  • л 2
  • ланчића 1
  • латински 1
  • лево 3
  • левом 1
  • леву 1
  • легли 1
  • легне 2
  • ледину 1
  • леђима 2
  • лектира 1
  • леле 1
  • лепа 2
  • лепе 2
  • лепи 1
  • лепих 1
  • Лепо 3
  • лепо 4
  • летећи 1
  • ли 16
  • лист 5
  • листове 2
  • лица 2
  • Лице 1
  • лице 7
  • лицем 2
  • лицима 1
  • лицу 4
  • личи 2
  • личност 1
  • личности 2
  • лишце 1
  • логиком 1
  • лопте 1
  • луге 1
  • Луд 1
  • луд 3
  • луда 1
  • лудаци 1
  • луде 1
  • луди 14
  • лудим 1
  • лудог 1
  • лудорије 3
  • луђи 1
  • лутита 1
  • луцкаст 1
  • љубави 1
  • љубимо 1
  • људе 1
  • Људи 1
  • Љути 1
  • љутит 1
  • љутитије 1
  • љутито 5
  • м 3
  • Ма 1
  • ма 3
  • мада 1
  • мајстор 1
  • Макар 1
  • мала 2
  • малакса 1
  • маленог 1
  • мало 14
  • Мани 1
  • Мање 1
  • мање 2
  • мањи 1
  • мањини 1
  • Марко 3
  • маса 1
  • масе 1
  • маси 1
  • масу 1
  • мати 1
  • маха 1
  • махати 1
  • махне 1
  • мачку 1
  • машинама 1
  • ме 11
  • Међутим 1
  • меланж 3
  • мене 1
  • мени 2
  • мере 1
  • мери 1
  • месеца 1
  • Месеца 2
  • места 3
  • место 8
  • месту 4
  • метне 1
  • Метне 1
  • метнула 1
  • механу 5
  • Ми 2
  • ми 36
  • Мику 1
  • мила 1
  • Милан 4
  • Милана 1
  • Милане 1
  • Милану 1
  • милина 1
  • милих 1
  • милој 1
  • мимо 1
  • Министар 1
  • министар 2
  • Министра 1
  • министру 2
  • минута 1
  • мир 2
  • мирна 1
  • мирни 1
  • Мирни 1
  • мирнији 1
  • мирним 1
  • мирно 13
  • мирној 2
  • мирну 2
  • мирољубивој 1
  • мисао 1
  • мислећи 1
  • мисли 3
  • мислио 1
  • мислити 2
  • мислиш 1
  • миче 1
  • мишљења 1
  • мишљење 1
  • мишљењу 1
  • Млад 1
  • млад 3
  • младеж 1
  • млади 5
  • младог 3
  • младом 2
  • младоме 2
  • млати 1
  • млатио 1
  • многе 1
  • многи 3
  • Многи 4
  • многима 1
  • многих 1
  • Много 1
  • много 9
  • многоме 1
  • множи 1
  • мњења 1
  • мњење 5
  • мњењу 1
  • могао 7
  • могли 2
  • могло 3
  • могу 4
  • могућа 1
  • могући 1
  • моди 1
  • модрикасте 1
  • мож 1
  • можда 1
  • Можда 4
  • може 15
  • Може 2
  • можеш 1
  • мој 1
  • моја 8
  • моје 6
  • моји 1
  • мојој 2
  • моју 2
  • молим 8
  • Молим 8
  • мом 1
  • монархију 1
  • Мора 1
  • мора 6
  • мораде 2
  • морају 2
  • морала 1
  • морам 1
  • морао 1
  • море 1
  • МОРЕ 1
  • Море 3
  • мотком 1
  • мотрећи 1
  • мотрио 1
  • мртав 1
  • МРТВО 1
  • му 30
  • мудре 1
  • мудрим 1
  • мудру 1
  • музика 1
  • мука 1
  • мучних 1
  • мучног 1
  • Н 2
  • На 4
  • на 73
  • набраја 1
  • набрао 1
  • набројати 1
  • нагло 1
  • над 1
  • надлештва 1
  • Нађе 1
  • нађе 2
  • нађем 1
  • Назвали 1
  • назебе 1
  • наиђем 2
  • Наићи 1
  • највећем 1
  • највише 1
  • Наједанпут 1
  • најзад 1
  • најинтелигентнији 1
  • најјачи 1
  • најнесрећније 1
  • најновијој 1
  • најодвратнију 1
  • најопаснијих 1
  • најоштрије 2
  • најслађем 1
  • најспремнији 1
  • накашља 1
  • Накратко 1
  • нам 5
  • намигну 1
  • намученој 1
  • нанели 1
  • наопачке 1
  • нападнете 1
  • напала 1
  • напаст 1
  • напасти 1
  • напаћена 1
  • напијане 1
  • написа 1
  • написао 2
  • написмена 1
  • напоменути 1
  • напора 1
  • напослетку 1
  • Напослетку 1
  • направи 3
  • направише 1
  • напредује 1
  • напредујемо 1
  • наравно 2
  • Наређао 1
  • наређење 1
  • наређењу 2
  • народ 3
  • народа 1
  • Народна 1
  • Народне 1
  • народног 1
  • народу 1
  • нарочита 1
  • нарочитим 2
  • нарочито 1
  • нарочитог 1
  • наружити 1
  • нарушава 1
  • нас 19
  • насилно 1
  • наследих 1
  • наслови 1
  • наслону 1
  • насред 1
  • настане 1
  • натраг 1
  • натрапам 1
  • наћи 1
  • Наука 1
  • наука 3
  • науком 1
  • науку 1
  • науци 1
  • научне 1
  • научни 1
  • Научник 1
  • научник 5
  • научника 3
  • научником 1
  • научнику 2
  • научних 1
  • научници 1
  • начела 2
  • Начелник 4
  • начелник 9
  • начелника 1
  • начелу 2
  • начин 4
  • начина 1
  • начинио 2
  • наш 2
  • наша 2
  • Нашао 1
  • наше 5
  • нашла 3
  • нашом 1
  • нашто 1
  • нашу 2
  • Не 6
  • не 96
  • неваљала 1
  • неваљало 4
  • неваљалог 1
  • неваљао 3
  • негде 4
  • Него 1
  • него 8
  • негодовањем 2
  • недеље 1
  • недоумици 1
  • нек 2
  • нека 4
  • некакав 2
  • некаквом 1
  • некако 2
  • некарактеран 1
  • неке 6
  • Неки 5
  • неки 7
  • неким 1
  • Некипут 1
  • неких 1
  • неко 10
  • неког 3
  • некој 1
  • неколико 3
  • неколицина 1
  • неку 3
  • некуд 2
  • Нема 1
  • нема 6
  • немамо 1
  • немој 2
  • неозбиљним 1
  • непокретној 1
  • непомичнији 1
  • непомичну 2
  • непотребне 1
  • непрестано 1
  • непријатно 1
  • неприлика 1
  • несмотреношћу 1
  • несрећан 1
  • несрећно 1
  • нестаде 1
  • несташно 2
  • нестрпљиво 1
  • Неће 1
  • неће 4
  • Нећемо 1
  • нећу 1
  • нечисто 1
  • нечујно 2
  • нешто 12
  • ни 15
  • Ни 3
  • Нигде 1
  • нигде 2
  • низ 1
  • није 26
  • Није 5
  • ниједна 1
  • никад 3
  • никада 1
  • Никакав 1
  • никакав 2
  • никаква 1
  • нико 14
  • Нико 7
  • никог 1
  • ником 2
  • нисам 2
  • Нисам 2
  • ниси 2
  • нисмо 2
  • нисте 2
  • нису 3
  • Нити 1
  • нити 5
  • ничему 1
  • Ничим 1
  • ништа 15
  • Ништа 6
  • но 1
  • нова 1
  • нове 1
  • новинама 1
  • нових 1
  • ново 1
  • новост 2
  • новцима 1
  • ногама 1
  • ноге 1
  • ногу 5
  • ножем 1
  • ножицама 1
  • носе 1
  • Носи 1
  • носи 2
  • ноћи 2
  • ноћу 1
  • ње 1
  • њега 9
  • његов 1
  • Његова 2
  • његове 3
  • Његови 1
  • његово 1
  • његовом 1
  • његову 1
  • њему 3
  • њен 2
  • њено 1
  • њим 10
  • њих 7
  • њихов 2
  • њиховим 1
  • њихових 1
  • њој 2
  • њу 1
  • О 1
  • о 15
  • оба 2
  • Обесио 1
  • обећавала 1
  • обичај 1
  • обичан 1
  • објави 2
  • Објављујем 1
  • објасни 2
  • објаснише 1
  • објективно 1
  • обљутави 1
  • оболела 1
  • оборити 1
  • обрадује 1
  • образ 1
  • образован 1
  • образовани 1
  • обуче 1
  • ова 5
  • овај 10
  • овакав 1
  • оваквом 1
  • оваке 1
  • овако 9
  • Ове 1
  • ове 5
  • ово 5
  • овог 2
  • овога 2
  • овој 4
  • оволико 1
  • овом 2
  • ову 2
  • огорчења 1
  • огрлице 1
  • огромном 2
  • Од 1
  • од 37
  • одам 1
  • одао 1
  • одбор 1
  • одбора 1
  • одвикао 1
  • одврати 1
  • одвуку 1
  • одгајају 1
  • одговара 1
  • одговарали 1
  • одговор 1
  • одговора 1
  • одговори 6
  • одгурне 1
  • оде 1
  • Оде 1
  • одеру 1
  • одједном 1
  • Одједном 1
  • одлете 1
  • одликовање 1
  • одлука 1
  • Одмах 1
  • одмах 5
  • однекуд 1
  • односно 3
  • одобрењу 1
  • одоше 2
  • оду 1
  • одузети 1
  • одузимати 1
  • ожалостио 1
  • озбиљан 1
  • озбиљним 1
  • озго 1
  • озноји 1
  • ока 2
  • око 3
  • оком 1
  • ократка 1
  • окрене 2
  • окренути 1
  • окрете 3
  • округа 1
  • округу 1
  • окружни 1
  • оломила 1
  • омакне 2
  • омаловажавањем 2
  • омаловажити 1
  • он 16
  • Он 6
  • она 9
  • онај 8
  • онака 1
  • онако 4
  • Онда 1
  • онда 12
  • они 4
  • онима 1
  • Оно 2
  • оно 6
  • онога 1
  • опажа 1
  • опак 1
  • опако 2
  • опаметио 1
  • опасним 1
  • опасност 2
  • опасности 5
  • опере 1
  • Опет 2
  • опет 24
  • Опозиција 1
  • опозиција 3
  • опозиције 2
  • опозицију 2
  • опозиционар 1
  • опозиционара 1
  • опозиционаре 2
  • опозиционари 3
  • опозиционару 1
  • опозиционе 1
  • опозициони 1
  • опорије 1
  • опрезне 1
  • опружи 1
  • опстанак 1
  • осећа 1
  • осећања 1
  • осмехом 1
  • основне 1
  • основној 1
  • особењак 1
  • остави 2
  • Остави 3
  • Оставим 1
  • остаде 2
  • остале 1
  • остали 1
  • остало 1
  • остане 1
  • останете 1
  • остати 1
  • остваре 2
  • остварили 1
  • остварити 1
  • осу 1
  • осудите 1
  • осуђивати 1
  • Отац 2
  • отаџбина 1
  • отвори 1
  • отимају 1
  • отићи 1
  • отишао 1
  • откад 1
  • Откуд 1
  • откуда 1
  • отму 1
  • отпре 1
  • отпустити 1
  • отресати 1
  • отров 1
  • отрцаних 1
  • оца 1
  • оцу 1
  • очајањем 2
  • очајно 3
  • очајну 1
  • очекиваше 1
  • очи 8
  • очима 2
  • оштре 1
  • оштрих 1
  • оштро 1
  • Па 13
  • па 81
  • падежи 1
  • Падне 1
  • падне 2
  • паднеш 1
  • пажљив 1
  • пажљиво 1
  • пажњом 1
  • пажњу 1
  • пазе 1
  • пази 1
  • Пази 2
  • пакосно 1
  • пале 2
  • пало 1
  • памет 2
  • паметан 5
  • памети 2
  • паметна 3
  • Паметни 1
  • паметнији 1
  • памтили 1
  • пандури 1
  • пао 1
  • папуче 1
  • пара 2
  • парламентарним 1
  • пасуљ 1
  • патио 1
  • патриотских 1
  • певало 1
  • певао 1
  • Пензија 1
  • пензију 1
  • пењу 1
  • периодске 1
  • песама 3
  • песма 1
  • Песме 4
  • песме 5
  • песник 1
  • песника 1
  • песником 2
  • песнику 3
  • песниче 1
  • пет 4
  • петнаест 1
  • пиво 5
  • пијаница 1
  • пије 3
  • пијем 3
  • пијеш 1
  • пију 2
  • Пило 1
  • пиљара 1
  • пиљару 1
  • писмо 1
  • пита 6
  • питам 2
  • Питам 4
  • питање 3
  • питањем 1
  • пити 3
  • пише 4
  • пишем 3
  • плава 1
  • плакала 1
  • платом 2
  • плату 3
  • плаћа 1
  • Плаћање 1
  • плач 1
  • плаче 1
  • племените 1
  • Пљус 1
  • По 2
  • по 29
  • победила 1
  • побуда 1
  • поверење 1
  • повијена 1
  • Повијена 1
  • повишице 1
  • поврати 1
  • површини 2
  • површину 2
  • Повукао 1
  • Повуче 1
  • поглед 1
  • погледа 2
  • погледају 1
  • Погледам 1
  • погледом 3
  • погледу 1
  • погоди 2
  • под 8
  • подбули 1
  • поделише 1
  • подиже 1
  • подићи 1
  • подлац 1
  • подне 3
  • подноси 1
  • подсмехом 1
  • Пође 1
  • поживи 1
  • позабави 1
  • позавидим 1
  • позеленеле 1
  • познајем 1
  • Познајем 2
  • познајеш 1
  • Познајеш 2
  • познаника 1
  • познанство 1
  • познат 1
  • појаве 1
  • појави 3
  • појавила 1
  • појавило 1
  • појавише 2
  • појаву 1
  • појас 2
  • појасом 4
  • појединостима 1
  • покојна 5
  • покојне 2
  • покојних 1
  • покојницу 1
  • покојној 1
  • покојну 1
  • поколеба 1
  • покрене 1
  • покрет 1
  • Покрет 1
  • покреће 2
  • покри 1
  • покушаја 1
  • покушаји 1
  • пола 1
  • полази 1
  • Полако 1
  • поласка 1
  • полете 1
  • политике 1
  • политиком 1
  • политику 1
  • политичар 1
  • политичара 1
  • политичка 1
  • политички 4
  • политичких 1
  • политичког 3
  • политичком 1
  • полиција 1
  • полицији 1
  • полицијског 1
  • положаје 1
  • полудим 1
  • полуотворена 1
  • пољуби 2
  • помажу 2
  • помало 2
  • поменуше 1
  • помислим 2
  • помислио 1
  • помиче 1
  • помишљати 1
  • понамести 1
  • понашање 1
  • понови 1
  • Поновило 1
  • поновише 1
  • попело 1
  • попије 1
  • поправи 1
  • поред 6
  • поредити 1
  • Порез 1
  • порезе 1
  • поремети 1
  • поремећена 1
  • породицом 1
  • породицу 1
  • пороци 1
  • посао 4
  • посвете 1
  • посветио 1
  • посветити 1
  • посла 6
  • послао 1
  • после 13
  • После 6
  • последње 1
  • последњи 2
  • послеподне 1
  • пословима 2
  • послом 1
  • послушан 3
  • послушна 3
  • послушне 1
  • послушни 2
  • послушно 1
  • послушног 1
  • послушност 1
  • поставља 1
  • постављати 1
  • постаде 1
  • постадоше 1
  • постанемо 1
  • постеље 1
  • постељу 2
  • постепено 1
  • постоји 1
  • потегне 1
  • потом 1
  • Потом 1
  • потпуно 2
  • потребе 2
  • потреби 1
  • поћута 1
  • поуздане 1
  • поука 2
  • поукама 1
  • поуке 1
  • поуку 1
  • поучна 1
  • поучне 2
  • поучну 1
  • похвалу 1
  • поче 4
  • почела 1
  • почесмо 1
  • почети 1
  • почетну 1
  • Почеше 1
  • почеше 2
  • Почињао 1
  • почнемо 1
  • пошао 1
  • Пошле 1
  • поштедело 1
  • пошто 2
  • права 2
  • правац 1
  • праве 2
  • правећи 1
  • прави 2
  • правило 1
  • правично 1
  • правиш 1
  • право 5
  • прага 1
  • праћају 1
  • праћке 1
  • праштане 1
  • прва 1
  • прве 1
  • први 3
  • Први 3
  • Прво 1
  • прво 2
  • првом 1
  • пре 4
  • пребити 1
  • преведе 1
  • преврат 1
  • преговоре 1
  • пред 7
  • преда 3
  • предадох 1
  • предвидела 1
  • предвиди 2
  • предлог 1
  • предлога 1
  • предлогом 1
  • предложи 1
  • предмет 1
  • председнику 1
  • представник 2
  • предузело 1
  • предузети 1
  • предузима 1
  • предузме 1
  • предузмем 1
  • предупреди 1
  • пређоше 1
  • презиме 1
  • презне 1
  • презну 1
  • презрењем 3
  • преко 2
  • прекрсти 5
  • према 5
  • премести 1
  • преплављени 1
  • препричавали 1
  • препричавањем 1
  • преступ 1
  • преступити 1
  • пресуди 1
  • претио 1
  • претрес 1
  • претрпе 1
  • претури 1
  • при 3
  • прибирати 1
  • приватни 1
  • приведе 1
  • привући 1
  • признања 1
  • признати 2
  • пријатељ 2
  • пријатеља 1
  • пријатељи 1
  • пријатну 1
  • прилегла 1
  • приликама 1
  • прилике 2
  • приличило 1
  • прилог 1
  • приљубило 1
  • примати 1
  • примаш 1
  • примећавао 1
  • примљен 1
  • принципа 2
  • принципе 1
  • принципи 1
  • приписивали 1
  • приповетку 1
  • природности 1
  • присталице 1
  • присутних 1
  • прићи 1
  • прихвати 1
  • прихода 1
  • Прича 1
  • прича 8
  • причај 1
  • Причајте 1
  • причати 1
  • причи 1
  • причица 1
  • причице 3
  • причицу 1
  • причом 1
  • причу 1
  • прљаво 1
  • провали 1
  • провео 1
  • провлачи 1
  • прогласи 1
  • програм 3
  • програми 1
  • прогунђа 2
  • прогунђала 1
  • прогуташ 1
  • продужи 2
  • продужила 1
  • продужите 1
  • прође 3
  • Прође 4
  • прозваше 1
  • прозивати 1
  • прозивке 1
  • прозор 2
  • прозора 3
  • Прокопала 1
  • пролазе 1
  • пролази 1
  • промена 1
  • променише 1
  • промрда 1
  • Пронађе 1
  • Пронађоше 1
  • пронесу 1
  • пронеше 1
  • пропала 1
  • Пропао 1
  • пропасти 1
  • пропатила 1
  • пропе 1
  • пропипа 1
  • проплакала 1
  • Просветном 1
  • проспава 1
  • прости 1
  • протериваше 1
  • против 6
  • противан 1
  • противника 3
  • противници 1
  • противу 2
  • протицали 1
  • протолкује 1
  • протрља 1
  • протури 1
  • проћи 1
  • процвиле 1
  • прочитане 1
  • прошали 1
  • прсне 1
  • прста 1
  • прсте 1
  • прстију 1
  • пружи 1
  • пружио 1
  • пукне 1
  • Пукоше 1
  • пун 1
  • пуна 1
  • Пуначак 1
  • пуне 1
  • пуним 3
  • пуно 2
  • пунолетан 1
  • пуну 2
  • пута 4
  • путем 2
  • путовао 2
  • путопис 2
  • путујући 1
  • Путујући 1
  • пуче 1
  • пшеница 1
  • равнодушно 3
  • равнотежа 1
  • рад 3
  • рада 1
  • раде 4
  • ради 16
  • радио 2
  • радити 1
  • радник 1
  • радњом 1
  • радознало 1
  • радости 1
  • радује 1
  • рађају 1
  • разбије 2
  • разбуди 1
  • разговарају 2
  • разговарали 1
  • разговарао 1
  • разговорима 1
  • разговору 1
  • разишли 1
  • разлеже 1
  • разлике 1
  • размисли 1
  • разним 1
  • Разуме 1
  • разуме 10
  • разумем 1
  • разумеш 1
  • раменима 4
  • расположењу 1
  • растају 1
  • растурим 1
  • рат 1
  • рачун 1
  • рашири 2
  • рашчерупа 2
  • рђав 5
  • рђаве 1
  • рђаво 1
  • рђавог 1
  • ревносно 1
  • револуционар 1
  • револуционари 1
  • револуционарни 1
  • ред 1
  • реду 1
  • режима 1
  • резултат 1
  • рекао 4
  • рекла 3
  • рекох 1
  • ремети 1
  • републикански 1
  • рећи 3
  • рецимо 1
  • реч 1
  • рече 12
  • реченици 1
  • речено 1
  • речи 1
  • ришкају 1
  • родитеље 1
  • родитељи 1
  • родољубивог 1
  • року 1
  • рукавице 1
  • рукама 5
  • руке 6
  • руководи 1
  • руком 3
  • руку 5
  • руча 1
  • ручамо 1
  • ручице 2
  • ручка 2
  • ручку 1
  • с 53
  • са 6
  • савестан 1
  • савете 3
  • савету 1
  • савлада 1
  • Савлада 1
  • савршеније 1
  • сад 15
  • Сад 5
  • садржина 1
  • сажаљевају 1
  • сажаљења 1
  • сазива 1
  • сазивач 1
  • сазнати 1
  • саксијама 1
  • сам 27
  • саме 2
  • сами 1
  • само 22
  • самој 1
  • сантиметар 1
  • Саплетеш 1
  • сасвим 2
  • сат 1
  • сатисфакцију 2
  • сачувај 2
  • сва 2
  • свагда 1
  • Свака 1
  • свака 5
  • сваке 1
  • сваки 11
  • Сваки 4
  • свако 1
  • Сваког 1
  • сваког 4
  • свакодневно 1
  • свакој 3
  • сваком 7
  • Свакоме 1
  • сваку 2
  • свачијим 1
  • свашта 2
  • све 23
  • Све 5
  • свега 1
  • свекрве 1
  • свему 3
  • свести 1
  • свет 2
  • Свет 2
  • свету 8
  • сви 10
  • Сви 2
  • свију 3
  • Свима 1
  • свиње 1
  • свињско 1
  • свирања 1
  • свирањем 1
  • свог 3
  • свога 3
  • свој 6
  • своја 1
  • своје 14
  • својим 1
  • својих 5
  • својој 4
  • својом 1
  • својски 1
  • своју 5
  • свом 1
  • свршеног 1
  • свршеном 2
  • сврши 4
  • свршила 1
  • сву 1
  • свуда 2
  • се 203
  • себе 8
  • себи 5
  • седа 1
  • седају 1
  • седе 3
  • седело 2
  • седети 1
  • седиш 1
  • седишту 1
  • седне 1
  • Седнемо 1
  • седох 1
  • сеју 1
  • Сем 1
  • сем 3
  • Сенат 2
  • сеоску 1
  • Сетим 1
  • сећам 1
  • Сећам 1
  • Сећати 1
  • си 5
  • сигурно 1
  • Сигурно 1
  • силом 1
  • син 1
  • сине 1
  • Сиромах 1
  • сиромах 2
  • сирота 3
  • сиротињи 1
  • систем 1
  • ситне 1
  • ситније 1
  • ситницу 1
  • скакао 1
  • скројена 1
  • скупио 1
  • скупштина 1
  • скупштине 1
  • Скупштином 1
  • слабачке 1
  • слабачким 1
  • слабачко 1
  • слабо 1
  • слагали 1
  • сладак 1
  • слатки 1
  • слатким 1
  • слатко 5
  • слатком 1
  • слатку 1
  • слеже 3
  • слика 1
  • сликање 1
  • Сликар 1
  • сликар 2
  • сликара 1
  • Слике 1
  • слике 2
  • сличне 1
  • слобода 2
  • слободу 2
  • словом 1
  • слову 1
  • сложити 1
  • сломи 1
  • службе 5
  • службу 1
  • слути 1
  • слутње 2
  • слутњу 1
  • случај 1
  • случајно 1
  • случају 1
  • слуша 1
  • слушали 1
  • слушало 1
  • слушао 2
  • сматрао 2
  • сматрати 1
  • сматраше 1
  • сме 3
  • смеј 6
  • смеја 2
  • смејем 1
  • смејући 1
  • сместа 1
  • смета 1
  • сметати 1
  • сметње 1
  • смешан 1
  • смешних 1
  • смирено 1
  • смисла 4
  • смо 9
  • смрдљиве 1
  • снаге 1
  • снио 1
  • сном 1
  • сну 2
  • соби 3
  • соду 3
  • соли 1
  • спава 2
  • спавају 1
  • спавања 1
  • спаваш 1
  • списак 2
  • списе 2
  • списи 1
  • спољне 1
  • споредна 1
  • Спотакне 1
  • спрема 1
  • спремају 1
  • спремио 1
  • спремне 1
  • спречим 1
  • спречише 1
  • срамота 1
  • срамоту 1
  • Срби 1
  • Србија 1
  • Србије 1
  • Србији 2
  • Србију 1
  • Србин 2
  • Србина 2
  • средства 1
  • срећа 1
  • срећан 1
  • срећне 1
  • срећни 1
  • срећнији 1
  • срећно 1
  • срећу 1
  • Српкиња 1
  • српски 1
  • Српство 1
  • стаде 1
  • стадоше 1
  • стајао 1
  • стану 1
  • старешина 1
  • стари 2
  • старије 1
  • старијега 1
  • старијих 2
  • старо 1
  • ствар 7
  • ствари 7
  • сте 5
  • стереотипни 1
  • стигнемо 1
  • стигну 1
  • стојећи 1
  • стоји 3
  • Стока 2
  • столице 1
  • столу 1
  • стотину 1
  • страна 1
  • странац 1
  • стране 2
  • странке 1
  • страном 1
  • страну 3
  • страху 1
  • Стрина 1
  • стрина 14
  • стрине 3
  • стрини 1
  • Стрини 1
  • стрину 1
  • Стриц 1
  • стриц 2
  • стрица 1
  • строго 1
  • струја 1
  • Стручак 1
  • ступи 1
  • су 30
  • суд 1
  • судбина 1
  • судбоносним 1
  • сузе 1
  • сукња 1
  • сулудој 1
  • сулуду 1
  • сутра 2
  • Сутрадан 1
  • сходно 1
  • та 3
  • Та 3
  • Тад 1
  • Тај 1
  • тај 22
  • тајности 1
  • таква 2
  • Такве 1
  • такве 2
  • такви 1
  • таквим 4
  • таквих 2
  • таквог 1
  • таквом 1
  • Тако 12
  • тако 30
  • такође 1
  • талас 1
  • таласића 2
  • таман 2
  • Таман 2
  • тамо 3
  • танке 1
  • тањирића 1
  • тачка 1
  • тачно 1
  • таште 1
  • тврдило 1
  • тврдим 1
  • те 28
  • тебе 3
  • теби 2
  • тежа 1
  • тежак 3
  • тежње 1
  • тек 13
  • текло 1
  • теме 1
  • тера 1
  • терамо 1
  • тешке 1
  • тешких 1
  • ти 18
  • Ти 5
  • тим 3
  • Тиме 1
  • тиме 4
  • тихи 1
  • тиче 3
  • тише 1
  • То 10
  • то 49
  • тог 3
  • тога 10
  • тој 4
  • толике 2
  • Толики 1
  • толико 4
  • толиког 1
  • толиком 1
  • том 2
  • Тома 1
  • томе 3
  • тоном 1
  • Торичелијеве 1
  • тражим 2
  • тражио 1
  • трајали 1
  • трајаше 1
  • трговац 2
  • трговином 1
  • треба 11
  • требало 1
  • тренутку 1
  • тресну 1
  • трећи 1
  • Три 1
  • три 6
  • Трице 1
  • трице 4
  • трљају 1
  • трљајући 1
  • тројица 2
  • трома 1
  • тромо 1
  • трпети 1
  • трпи 1
  • труда 1
  • Трули 1
  • трулу 1
  • трупа 1
  • трчало 1
  • трчао 1
  • трче 1
  • трчи 1
  • ту 19
  • Ту 5
  • туве 1
  • тужно 1
  • тумара 1
  • тупим 1
  • тупо 1
  • Турчина 1
  • Тхе 4
  • ће 24
  • ћемо 1
  • ћерамида 1
  • ћери 3
  • ћеш 1
  • ћок 1
  • ћу 5
  • ћуре 1
  • ћуте 1
  • ћути 1
  • у 123
  • У 6
  • убеђења 2
  • убеђење 2
  • убеђењем 1
  • убеђењу 1
  • уби 1
  • Убрађена 1
  • увек 3
  • увести 1
  • увидео 1
  • увређен 1
  • увређено 1
  • увртела 1
  • уврти 1
  • угледа 3
  • удави 1
  • удали 1
  • ударе 1
  • удари 3
  • ударише 1
  • ужасни 1
  • ужасној 1
  • уз 3
  • узалудни 1
  • узаман 1
  • узбрао 1
  • узбуни 1
  • узвикну 1
  • уздахну 1
  • уздиже 1
  • уздисала 1
  • уздрма 1
  • уздрмава 1
  • узе 5
  • узети 1
  • узеше 1
  • Узме 1
  • узме 2
  • узраста 1
  • уједини 1
  • ујутру 1
  • укаже 1
  • указа 1
  • указом 1
  • Укидају 1
  • уклони 1
  • Улазе 1
  • улица 2
  • улице 1
  • улици 3
  • улицом 4
  • ум 1
  • умемо 2
  • умије 2
  • умиле 1
  • умно 1
  • уморио 1
  • уморно 1
  • умре 1
  • унутрашње 1
  • уобичајено 1
  • уобразио 1
  • уопште 4
  • Уосталом 3
  • упале 1
  • упита 4
  • упитам 3
  • упитанога 1
  • упитао 1
  • уплетено 1
  • уплећете 1
  • упорне 1
  • упорно 1
  • Употребљавао 1
  • управи 1
  • управљамо 1
  • управо 4
  • упртио 1
  • уради 2
  • урадили 1
  • урадио 1
  • уређење 1
  • усеви 1
  • уске 1
  • ускоро 1
  • услуга 1
  • усмене 1
  • усне 1
  • успевају 1
  • успевати 1
  • успео 1
  • успеха 1
  • успехом 1
  • успут 1
  • усред 1
  • уста 1
  • Устав 2
  • устав 3
  • Устава 1
  • устаде 1
  • устајале 4
  • устима 1
  • усудили 1
  • утврди 1
  • утврђено 1
  • утицај 1
  • утицати 2
  • утркивали 1
  • Ух 1
  • ухапси 1
  • ухапсити 1
  • ухапсише 1
  • ухвати 1
  • ухватило 1
  • уцвели 1
  • учешћа 1
  • учи 6
  • учини 3
  • учинила 1
  • учиниле 1
  • Учинио 1
  • учинио 2
  • учитељ 6
  • учитељеву 1
  • учтиво 1
  • фабрика 3
  • фабрику 1
  • фамилију 1
  • финансијски 1
  • фотограф 1
  • фракција 1
  • фракције 1
  • француској 1
  • фронт 1
  • хајд 2
  • хајде 1
  • халине 1
  • Хапсише 1
  • хармонија 1
  • хармоније 2
  • хармонију 1
  • хартије 1
  • хвала 1
  • хвале 1
  • хвата 1
  • хиљада 1
  • хиљадама 1
  • хиљаду 1
  • хипнотисан 1
  • хладан 1
  • хладну 1
  • хлеба 1
  • хода 1
  • хору 1
  • хоће 3
  • хоћете 2
  • хоћу 1
  • храм 1
  • храна 1
  • хркање 1
  • хрчу 1
  • хте 1
  • хтеде 2
  • хтедох 1
  • хтели 1
  • хтео 3
  • ху 1
  • хукала 1
  • хукнула 1
  • хукнути 1
  • хууу 3
  • Хууу 6
  • Хуууу 2
  • Хууууу 4
  • хуче 1
  • хучеш 1
  • цвекле 1
  • цветовима 1
  • цвећа 1
  • цеви 1
  • цела 5
  • Цело 2
  • цело 3
  • целог 1
  • целом 1
  • Целом 1
  • целцато 1
  • црвен 1
  • црева 1
  • црква 1
  • цркву 1
  • цукервасер 1
  • Чак 1
  • чак 9
  • час 1
  • Час 1
  • часа 3
  • часак 1
  • чашу 1
  • че 1
  • чека 1
  • чекај 1
  • Чему 2
  • чему 4
  • честитају 1
  • честито 2
  • често 1
  • Често 1
  • четири 2
  • чија 1
  • чији 1
  • чим 2
  • чине 1
  • чини 1
  • чиновник 2
  • чиновника 1
  • чиновнику 1
  • чињене 1
  • чиста 1
  • чисто 1
  • Чисто 1
  • чистој 1
  • Чита 1
  • читав 1
  • читави 1
  • читаво 1
  • читаву 1
  • читали 2
  • читам 2
  • Читао 2
  • читао 6
  • читати 3
  • Чл 17
  • чланове 1
  • Човек 2
  • човек 20
  • човеком 2
  • човеку 1
  • Човеку 1
  • чу 1
  • чува 1
  • чуде 1
  • чудим 1
  • Чудне 1
  • чудно 1
  • чудновато 1
  • Чудновато 1
  • чудо 1
  • чудовиште 1
  • чуђењем 1
  • чује 1
  • чујем 2
  • Чуо 1
  • чути 1
  • чух 1
  • џандар 1
  • џандарми 1
  • шаку 1
  • шале 3
  • шали 1
  • шаљем 1
  • шамар 2
  • шамаре 1
  • шамијом 1
  • шапатом 1
  • шетају 1
  • шетало 3
  • шетати 1
  • шетњу 1
  • Шешири 1
  • шиљато 1
  • шифром 1
  • шкандали 1
  • школа 1
  • Школа 1
  • школе 4
  • школи 2
  • школу 5
  • шорне 1
  • шпијун 1
  • шпортом 1
  • Шта 16
  • шта 24
  • штампа 1
  • Штета 2
  • штиковане 1
  • Што 5
  • што 59
  • шуме 1
  • шуму 2
  • шуша 1
7334 matches
у много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, п 
оменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p  
ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учин 
о и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа в 
ао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га  
 не хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше  
end="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, 
гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто св 
 постављати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу 
, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником 
азуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па д 
истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокоп 
ри, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="T 
ропао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови д 
дног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p r 
 Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и  
е очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, 
а пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Te 
и, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се п 
добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се  
овно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, п 
 мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљи 
т као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На м 
о, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му п 
а хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као пам 
е, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, т 
кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буд 
од појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” 
дају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, до 
ekst">Неки су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: </p> <p rend="Tekst">— 
 вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас 
рина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила. 
добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком др 
неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="T 
 Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отре 
тац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао 
емљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst 
 Познајем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштин 
ве трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде ма 
очеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки к 
тиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамиј 
Tekst">Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што с 
ику. </p> <p rend="Tekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p  
 два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађан 
Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру  
 Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што 
з своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време руч 
као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш,  
ћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај прест 
и свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним е 
Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то 
и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво де 
</p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи 
озиционар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p  
а исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сир 
 прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, п 
је књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите  
осно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, дод 
ови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да 
="Tekst">Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он 
го путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Ч 
 су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </ 
ан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, 
="Tekst">Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нов 
p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p r 
 послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина  
ћи и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан кака 
S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми  
добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?!  
а крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један л 
и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра дец 
ekst">— Тако је. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst"> 
н из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Teks 
ло и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра дец 
ј на исти начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? — упитам. </p> <p rend="Tekst">Он ме п 
остепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој  
ји од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И п 
ица, коцкар, некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">—  
ости; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодне 
ора се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупш 
што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ шт 
Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове 
у прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни но 
жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели 
ук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="T 
ати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње  
ekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах п 
чну, површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне 
ју признати чак и политички противници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{ 
 смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све рад 
еш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p ren 
 неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш 
ш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко 
ју и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабри 
јна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако се 
> <p rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нароч 
убивој полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љу 
но добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, 
своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку 
о је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела ин 
Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним  
укне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опаснос 
ина с овом причом? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве в 
бис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} По 
у њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек 
p rend="Tekst">— Море, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он би 
ста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је 
.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} С 
но дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и 
} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле  
енути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он о 
 слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је 
ђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p 
ити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше те 
удећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а ми 
е, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. < 
илина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да пома 
сме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. < 
ekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог луд 
 тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак н 
а многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди 
Tekst">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изглед 
d="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти чи 
та једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негд 
аиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има м 
 вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и 
ико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, п 
имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покре 
их идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хип 
мају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта 
е рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу г 
 што рекла стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште и 
 никада остварити. </p> <p rend="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког св 
истар га премести. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те  
 с омаловажавањем. </p> <p rend="Tekst">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима  
уд сад ова напаст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мал 
егде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S 
оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају б 
зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати с 
st">— Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас 
о изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. 
"Tekst">На првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. </p> <p rend="Tekst">Чл. 11.</ 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа  
а сходно нађе. </p> <p rend="Tekst">Чл. б.</p> <p rend="Tekst">Стока, свака могућа, без разлике 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку,  
="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога.  
а луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </ 
end="Tekst">— Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tekst" 
вне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару,  
d="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хи 
! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јар 
 смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна су 
мпромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не  
kst">„Бакалин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањир 
а јетко изговори: </p> <p rend="Tekst">„Бакалин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не 
!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато 
и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, па је 
а уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што  
ekst">Паметни луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Te 
/p> <p rend="Tekst">— Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— П 
е, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту,  
 чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p re 
непомичну, површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста  
и савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред н 
еница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се 
би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> < 
 и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне шк 
ако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p> <p rend="Tekst">Школа ми је, морам призн 
рво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. < 
</p> <p rend="Tekst">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, 
о мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне о 
ти.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете у 
т уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> 
да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишља 
ина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основн 
p> <p rend="Tekst">Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође по законс 
 о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, јер мишљење наруша 
не, овај скакао! </p> <p rend="Tekst">— Без ручка! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, ова 
, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што  
ишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неко 
хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног пок 
тавци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с 
/p> <p rend="Tekst">Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рек 
а. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. </p 
без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. </p> <p rend="Tekst">Одједном, чу 
и) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговор 
, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски)  
увај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекр 
е да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, к 
>— Богме, паметан критичар, таман према Бекићевој науци! </p> <p rend="Tekst">— Који је? </p> < 
ekst">— Који је? </p> <p rend="Tekst">— Бекићка! </p> <p rend="Tekst">— Његова жена? </p> <p re 
p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја 
, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst"> 
ици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, б 
стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, ко 
стриц. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — беше њен одговор. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда црква ни 
а најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.{S} Читао сам  
к што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за 
ело. </p> <p rend="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишље 
ош се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву прођ 
смена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те 
о, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Остави 
ти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласн 
p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама  
у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, к 
p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи, може 
е се, млади композитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p rend="Tekst">— Та 
S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасност.{S} Људи образо 
, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновн 
како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију 
рапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од по 
е предупреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његов 
на?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </p> <p rend="Tekst">Први 
="Tekst">Чл. 11.</p> <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарад 
">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогл 
 површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне зем 
ризнати чак и политички противници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} С 
х на свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Батали, молим т 
ици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као пос 
ћом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Па 
nd="Tekst">Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с буква 
 поучне причице: </p> <p rend="Tekst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а друг 
есту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend 
ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утиц 
уу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад  
шле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли и 
 сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те компози 
х песама. </p> <p rend="Tekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p 
екиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а 
е све то набројати.{S} Накратко речено, били смо преплављени таквим мудрим и корисним поукама,  
>Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у г 
ло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у 
S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много доп 
бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили саве 
, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем 
 баве политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend 
ути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бака 
не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема  
а очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сиромах.{ 
end="Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а иск 
t">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у сме 
ко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо  
 нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико сли 
в 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p r 
kst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и 
е, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина м 
p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> 
st">— Врло добро! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, ал 
 поучна садржина: </p> <p rend="Tekst">„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрве 
ка остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је т 
ачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати  
е, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво  
">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши гр 
му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, ал'  
о своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гла 
 име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{ 
тру списак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукерв 
алакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не занос 
ли су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, к 
 (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио 
читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако достави господин 
>Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупре 
ekst">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луд 
} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него  
грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је крив. </ 
ји је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, м 
ти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Ст 
kst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно  
 поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и по 
ла!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">— Марко  
ам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један између њих чак пр 
о не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где 
не грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали м 
 Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и 
Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'а 
уги. </p> <p rend="Tekst">— Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве. 
тички збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у с 
 — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника  
 и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било једно неваљало дете, 
 опет то будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, паметан критичар, таман према Бекићевој науци! < 
везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се с 
ари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случ 
кама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend="Tek 
— Јеси ли читао? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић!  
 при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше  
ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто својски г 
уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, гру 
ваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шешири, рука 
тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бри 
реба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово ис 
ата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S 
 дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаш 
p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не  
слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад 
 </p> <p rend="Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и  
штво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опас 
р, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над  
бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Та 
 добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну к 
у главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је 
кве... море, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се б 
ањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари 
ореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изр 
би, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дрем 
е где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био р 
ве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није 
 </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада 
уде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега,  
неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p rend="Tekst" 
шта. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може 
паст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилег 
а се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну пов 
} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија 
 оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7.</p> <p rend="Tekst">С 
 друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког мес 
ице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за пла 
ајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаруг 
 за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} 
онари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрс 
а, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — уп 
ра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и по 
као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Толики луди  
ли читати: </p> <p rend="Tekst">— Чудне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је т 
етио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њи 
ије горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Цело 
nd="Tekst">— Марко покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и  
та, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје  
>— Диже фабрику? </p> <p rend="Tekst">— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрик 
">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окре 
ekst">— Таман посла!{S} Која је опет то будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, паметан критичар, 
="Tekst">Замислите, само, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> <p rend="Tekst">У мно 
тврдило: </p> <p rend="Tekst">— Сликар, будалаштине!{S} Остави трице, молим те!...{S} То код на 
 Па? </p> <p rend="Tekst">— Ништа...{S} Будалаштине! </p> <p rend="Tekst">— Што будалаштине? </ 
rend="Tekst">Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по  
Будалаштине! </p> <p rend="Tekst">— Што будалаштине? </p> <p rend="Tekst">— Остави се, молим те 
е тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим ист 
{S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекакве будале!” </p> <p rend="Tekst">Тако прође по целом месту 
какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још више таквих н 
 често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским  
слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади 
Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, борио,  
, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже 
, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? </p> <p rend="Tekst"> 
<p rend="Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре 
, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке појаве 
к се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора 
t">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{ 
ма и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, 
да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као  
 револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револу 
 гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p r 
промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник н 
 гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p ren 
мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би 
начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и т 
збори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти каж 
е многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки поменуше каву ( 
Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање 
руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун к 
а, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се о 
 преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби  
ако иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекла стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се чо 
 кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако 
ује председнику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p rend=" 
 наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p  
">По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику по 
 збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па ш 
, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Кит 
. </p> <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан представник власти, држао објективно и правично.{ 
 што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ухап 
представник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач полит 
 позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвиде 
о? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече ироничн 
а дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. < 
и ми равнодушно. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда није опозиција? </p> <p rend="Tekst">— Опозиција! 
еше њен одговор. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као 
ће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уо 
</p> <p rend="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу су 
мати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p> <p rend="Tekst">Чл. 8.</ 
 слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst"> 
 једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend="Teks 
ребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете исплетош 
од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или гд 
} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба ш 
d="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна ж 
чи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније 
kst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </ 
 доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како 
у. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу напад 
t">„Господине, </p> <p rend="Tekst">Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима 
едњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу н 
 комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе 
и исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили пр 
p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да оста 
аћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово збор? — пит 
е мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде 
но да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ства 
на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p ren 
рина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што с 
а јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађен 
макне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било једно не 
?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други веле? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди од смеја.{S} К 
.{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га није срамота 
rend="Tekst">— Како га није срамота?! — вели други. </p> <p rend="Tekst">— Човеку прво бог паме 
Tekst">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и 
кочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак ш 
ику? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — вели с досадом, кисело. </p> <p rend="Tekst">— Диже фаб 
ekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја,  
ијатеља. </p> <p rend="Tekst">— Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не ода 
научник. </p> <p rend="Tekst">— Ништа — вели ми. </p> <p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на  
ловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у 
 раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </ 
пео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један између њих чак претио  
наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst" 
о сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постој 
— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно пожив 
најнесрећније, песме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота де 
дити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p rend="Tekst">Грађани, односно опози 
оже видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личности као да су пале 
оста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли о 
е, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном с 
по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S 
врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобраз 
има.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом се вл 
праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно 
м, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} 
воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend=" 
к мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, површину устајале  
 трулу масу! </p> <p rend="Tekst">Нигде ветрића... </p> </div> </body> </text> </TEI>  
а овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> < 
збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали 
дно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хла 
 дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, министар, у интересу у 
еваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра вла 
.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уостал 
би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, 
ду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, били см 
много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, про 
ца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножи 
ди научник не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да 
S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против  
 било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да 
иција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. 
не и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, ве 
 мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Teks 
>— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p 
и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пос 
уме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p rend="Tek 
end="Tekst">— Објављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим до 
меј. </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари о на 
еме вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p 
зи право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Мн 
тњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а после веч 
е боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек  
хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина  
 говорио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p rend="Te 
 иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћ 
ој полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито 
 чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не  
 личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно т 
ца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седа 
ком, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p rend="Tekst">— Сликар, б 
емежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једно 
мне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хука 
а виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара  
 смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту пр 
<p rend="Tekst">Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли буд 
шту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у  
! </p> <p rend="Tekst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, п 
 опружи на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице 
ао дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му  
 правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је н 
на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst" 
и и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише и мор 
омном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чи 
јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут се опозици 
о пити? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу друг 
Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се појавише многи при 
долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тро 
</p> <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много:  
ekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути др 
и. </p> <p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на њега? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да  
 соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из 
да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личн 
аменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одг 
 опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> < 
згуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! — сажа 
ари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај трч 
ића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри 
године у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити та 
 влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у пита 
о мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он се негде изг 
у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто 
{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опст 
онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе 
ди образовани и послушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, с 
.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао к 
, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене  
 и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По сврше 
тим машинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend=" 
 ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа  
далу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и неће д 
ркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо  
крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лис 
 грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend="Tekst"> 
о против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> < 
 кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, 
нда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре.{S} Час посла, а т 
монархију и увести републикански систем владавине. </p> <p rend="Tekst">У прилог под ./. шаљем  
е извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Доб 
ри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полиц 
 с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе  
х напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{ 
Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и ле 
адан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: 
како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S 
ка политичка струја противника данашњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха 
о!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите ње 
своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Мил 
је задатак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички р 
 може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из  
ну пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="T 
ј који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — рече начелн 
неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао сво 
е био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И до 
оводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Власт! </p> <p rend="Tekst">— Па зар против себе? </p>  
st">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и 
 га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи 
д буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терам 
пети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у д 
 сам се.{S} Збором руководи представник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начел 
kst">Начелник се, као ваљан представник власти, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео 
у, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали вик 
е куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас 
ка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па пос 
а мирној, непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој сл 
Tekst">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да кр 
">На мирној површини устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, 
kst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> <p rend 
мо разговорима који су се једнако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење окрете фронт п 
лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. < 
а дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све 
ности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно 
 нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима по 
t">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tek 
d="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло доб 
ни не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо 
као нарочита тачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви мо 
оварају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају  
ер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уостало 
отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину 
 звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нит 
рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће  
и! </p> <p rend="Tekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао 
дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ уч 
нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кућ 
е у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а пос 
аче добар и савестан радник, у последње време толико се компромитовао некаквом збирком својих к 
rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш 
руштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје н 
идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p rend="Tekst">На мирној површини устајале 
не, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје поко 
само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, по 
 крив. </p> <p rend="Tekst">После неког времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и  
 нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Неки кр 
игне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> 
дитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, 
а и своју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — рече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја  
ам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ,  
брењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7.</p> <p rend="Tek 
а ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tekst">Чл. 1 
 ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst">Путујући по св 
ији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи 
ко је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мот 
као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, свако 
з дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја,  
ај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица 
улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">После сваке прочита 
рене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само  
kst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о чем 
.{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начин 
добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst">— Ш 
 покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме 
 Чудне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="T 
рио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Ник 
авник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког  
end="Tekst">— Разуме се.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи  
="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="T 
опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p re 
 Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сут 
а грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равноду 
<p rend="Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале  
p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Te 
 </p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника 
весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури  
{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентн 
Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Д 
чајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, 
 земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, 
ко њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што 
ба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, раз 
аман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нових компози 
бо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је кри 
ећ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p>  
оре, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа в 
 се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озб 
 не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко  
пала личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти га познајеш? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — изговор 
ам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. </p> <p rend="Tekst"> 
чало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке б 
ан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, 
>— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да ј 
и је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Ка 
м ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не  
 се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква 
ишта више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. < 
 му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту 
 беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци  
ија! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опо 
вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га није срамота?! — вели други. </p> <p rend="Tekst">—  
овек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у  
е исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да 
так да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он неш 
аком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текл 
поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар га премести. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља 
kst">— Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе,  
 што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, не 
ело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{ 
носно све се по законском наређењу само гаји). </p> <p rend="Tekst">Чл. 13.</p> <p rend="Tekst" 
остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређ 
ко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начи 
p> <p rend="Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дод 
могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о б 
, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако д 
о, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно с 
ше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми 
еше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки кој 
тра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса. 
но да су младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га 
end="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се причица  
е, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете испл 
 с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби 
 и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша  
ње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре у овој намученој Срби 
у приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с то 
 уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по  
горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погле 
де се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спав 
ло, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путу 
е ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни д 
еко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> < 
д петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај 
ажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си лу 
ође поред бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p rend="Te 
 Хууу!...{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с 
узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е 
нију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="T 
амо му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сла 
мо, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> <p rend="Tekst">У многоме ми цела ова наша  
е него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету 
е стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакални 
 подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих говора,  
е, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме к 
тиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике н 
kst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се 
Tekst">За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пи 
да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право  
у, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, за 
p rend="Tekst">Одједном, чух неки љутит глас: </p> <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив  
, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) 
, који су читаво послеподне трајали, до гласања. </p> <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан пр 
, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p rend="Tekst">— Објављујем да је огромн 
.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, па 
бате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник обја 
 убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде к 
га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текло у највећем реду. </p> <p rend="Tekst"> 
} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу 
 реду. </p> <p rend="Tekst">По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као ш 
ише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утица 
и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовн 
учерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом се округу појавила ј 
будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима шт 
као: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледа 
еднику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p rend="Tekst">—  
рсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим господине 
лути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Tekst">— Хууууу!...{S} Дотрчи џан 
 му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива сме 
то својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово о 
утито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек заши 
коле право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође ку 
т тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижи 
, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> < 
 два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву 
ели начелник. </p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак 
самаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на  
="Tekst">Грађани, односно опозиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не  
Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају.{S} Једним словом: срећни луди.{S} Ништа не рем 
га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина 
"Tekst">— Опозиција! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар  
>— Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst" 
"Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба чести 
</p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend 
трина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> < 
ђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се  
p rend="Tekst">— Молим, господине, овај гледао кроз прозор! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! </ 
ном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p  
љда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји хр 
rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити  
рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта се крст 
наче, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај дет 
</p> <p rend="Tekst">Дође, после многих говора, који су читаво послеподне трајали, до гласања.  
 на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тај 
Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго 
де као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта  
 и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начелник после тога поћута 
 вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек г 
 шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Teks 
 <p rend="Tekst">— Штета, млад човек! — говорили су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав  
/p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може 
но ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад опози 
тељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend="Tekst">Неки су, опет, овако разг 
и испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и  
p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице  
м дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst 
а су младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га доч 
друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је 
не службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар га пр 
је читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури ли 
kst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког нар 
ри, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није 
t">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и економ 
Чл.{S} З.</p> <p rend="Tekst">После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Ср 
смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обе 
 баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда  
 и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обећавала да 
предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције 
а има периодске повишице од 1000 динара годишње. </p> <p rend="Tekst">Чл. 5.</p> <p rend="Tekst 
анашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланов 
ном из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га 
оби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голу 
расни луди.{S} Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посла гл 
еле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам 
Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше 
творене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче 
ји, ал' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} На 
кодневно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни 
 а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудо 
ово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси  
 тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend= 
 се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p re 
оли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина Министра да овога компромитованог чиновника у 
 </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађ 
ез ручка! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај певао! </p> <p rend="Tekst">Опет шамар. 
да клечи! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај се разговарао! </p> <p rend="Tekst">Пљу 
ког више. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај трчао путем! </p> <p rend="Tekst">— да  
и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај гледао кроз прозор! </p> <p rend="Tekst 
ус шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај скакао! </p> <p rend="Tekst">— Без ручк 
ет шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај играо лопте! </p> <p rend="Tekst">— да  
т дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас 
: </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. </p> <p rend="Te 
о младом песнику: </p> <p rend="Tekst">„Господине, </p> <p rend="Tekst">Ове Ваше трице и којека 
овник, то његов старешина овако достави господину министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име и презим 
d="Tekst">У прилог под ./. шаљем учтиво господину министру списак најопаснијих личности (ту је  
 стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубо 
ек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сирот 
S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечит 
о коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима 
ашинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend="Tekst 
 са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{ 
земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да с 
ичког збора. </p> <p rend="Tekst">Многи грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стој 
а својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — го 
здане, верне људе. </p> <p rend="Tekst">Грађани, односно опозиционари, гледају дремљиво у начел 
легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, ка 
— Које су? </p> <p rend="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend="Tekst" 
чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Кажи! </p> < 
">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје служ 
Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао св 
d="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је 
>— Е, деде причај. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало накашља, промрда раменима, па узе прич 
е: </p> <p rend="Tekst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} М 
ekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend=" 
 утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем д 
е знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани 
во-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба полити 
по, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и р 
 се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начелни 
овор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, п 
њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар 
 више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p>  
рузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како  
 ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му  
енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз  
бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опе 
ве и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас,  
ипа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не  
 пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се чест 
жавни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви мог 
да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само 
.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Teks 
p> <p rend="Tekst">Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пу 
ди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хуу 
еђутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повије 
, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стој 
гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она  
end="Tekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Tekst">— 
устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p>  
 му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш  
олио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је т 
едај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако  
ла прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, мла 
е с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владин 
аквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, је 
а се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако 
калницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми усп 
о, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend 
/p> <p rend="Tekst">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси 
о неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленил 
аш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политичк 
вај играо лопте! </p> <p rend="Tekst">— да стоји! </p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари 
вај трчао путем! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! — пресуди учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Моли 
дао кроз прозор! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај 
ekst">— Које су? </p> <p rend="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend=" 
и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Teks 
и, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на  
 вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И оп 
 Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији 
зе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у осн 
 <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми неп 
је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послуш 
нађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже нар 
ај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p rend="Tekst">— Ништа 
<p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чи 
/p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши кака 
то добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо 
ено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и при 
жност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— В 
.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ поч 
 бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и  
ичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности 
 довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То 
rend="Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала 
 чиновнику.{S} Молим Господина Министра да овога компромитованог чиновника удали из државне слу 
е такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што мо 
ш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега;  
 је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук 
опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. < 
у!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она 
и легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трља 
се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И мл 
>— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, бори 
ице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се к 
 те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? </p> <p rend="Teks 
p> <p rend="Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — гов 
ика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке пој 
 то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што р 
асања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје у 
ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Te 
ујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко 
а и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе н 
и за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по  
 док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је г 
 а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с т 
Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеал 
и ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, г 
 последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју к 
е ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и и 
нањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче н 
та уради? </p> <p rend="Tekst">— Шта ће да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место 
nd="Tekst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> < 
ко други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на  
ану, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Уз 
rend="Tekst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласа 
рво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџаци 
</p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја т 
ким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српск 
 га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начелник после тога поћ 
ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Tekst">П 
о је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари,  
увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{ 
адиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне 
kst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend= 
S} По свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механ 
ут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> 
а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p>  
пе. </p> <p rend="Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу 
ише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном све 
школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука мн 
сало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио са 
 али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он п 
коле па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадниц 
веком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: н 
ekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми 
 се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише м 
ме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радос 
а? </p> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала дец 
се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend="Tekst">Ниг 
 ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што ј 
о нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и па 
је што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек зако 
ази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' 
дала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко  
 окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, са 
</p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрин 
 rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend="Tekst 
хових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спре 
друштва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријате 
сања: </p> <p rend="Tekst">— Објављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и 
ами тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и  
? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли 
ући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Ва 
не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst">Путујућ 
е више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Упот 
данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бор 
а раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми  
е збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречи 
 њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И понови 
 себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешт 
сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, 
ни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p rend="Tekst" 
азно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Ост 
"Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о  
р сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан 
етна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање.  
 руком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend=" 
ла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмук 
!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се на 
ту добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst"> 
рко покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што 
">— Чудне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend 
еде тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку  
 даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p>  
 на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као ка 
крсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гл 
 рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p re 
ју очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{ 
омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је 
еже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: 
, не одговара природности; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред 
st">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, 
. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити 
каст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend="Tek 
и. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. 
олике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кон 
 па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана 
 плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хукала и г 
мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, п 
где по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређе 
реди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> 
ио тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао 
г часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње дин 
е га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend 
 Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шт 
 праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је могао смета 
 куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја 
 дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">—  
не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{ 
 </p> <p rend="Tekst">Сем тога, наравно да су младоме научнику чињене сметње где год се окрене. 
? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, м 
мејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је 
кају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћур 
</p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам 
">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Зат 
боду, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst">Боже 
оји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје куће, ј 
сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend="Tekst" 
гао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као  
је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име То 
а? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p r 
адак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> <p rend="Tekst 
к објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у поједин 
средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо  
класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend 
о данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји  
ovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика м 
на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p>  
а тебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли 
p> <p rend="Tekst">— Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p r 
иште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други  
злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним 
задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! 
а нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве леп 
оја се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend="Tekst" 
 а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend 
на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друшт 
етном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и ст 
није ни говорио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p r 
у били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликам 
{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и  
 rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окр 
е, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала н 
 нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, само му неке Ториче 
о растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> <p rend="Tekst">То постаде душевна храна дру 
Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друг 
т затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да 
! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо ш 
до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Про 
ебе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као 
 <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{ 
на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, пе 
подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с ом 
ави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока,  
слушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p 
 rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам 
и имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на  
ни мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније. </p> <p 
 све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност.  
.{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p>  
S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребит 
а и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје к 
екипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја 
 име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ће 
га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале г 
е ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљавао сам све мере које са 
За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом плато 
јавила јака политичка струја противника данашњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и  
 </p> <p rend="Tekst">Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не порем 
ајвише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просвет 
сталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као 
дузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше  
ортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само 
т пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и  
 Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гл 
аправи лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет х 
ичице: </p> <p rend="Tekst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{ 
морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету  
е да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p ren 
а лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба по 
за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један 
м на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она 
не под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко  
S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p rend="Teks 
и принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки поменуше каву (они су 
мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у нач 
лећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и проплакала, ј 
ње поштедело. </p> <p rend="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по њего 
опозиционару. </p> <p rend="Tekst">— Е, деде причај. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало нака 
н кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> < 
еме да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> <p rend=" 
Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд чо 
ало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p re 
 сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шам 
end="Tekst">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом 
ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице,  
о један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никак 
 очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе ма 
d="Tekst">Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину;  
 њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не рад 
о негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: 
 rend="Tekst">— Хууу!...{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбиј 
 само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи та  
 Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и  
 у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без о 
а седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди 
 rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи прича? </p> < 
 rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p 
о сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и  
p> <p rend="Tekst">„Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се  
! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађ 
а!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend=" 
 <p rend="Tekst">„Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега  
p> <p rend="Tekst">„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне  
ба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гл 
е. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљ 
у владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорит 
 покојну стрину. </p> <p rend="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и  
о два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, п 
ивући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улаз 
седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p 
ање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </ 
так добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација  
ко треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче,  
обра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Teks 
обра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p r 
</p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају, па и 
е добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, опет, несташно дете 
</p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби  
о ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисм 
слушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрв 
end="Tekst">Чл. 13.</p> <p rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгаја 
 што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend="Tekst">Чл. 14.</p> <p rend="Tekst"> 
рнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и 
ај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садрж 
послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим  
 и љубави, ухапси! </p> <p rend="Tekst">Диван програм; то морају признати чак и политички проти 
 неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="T 
овне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била,  
="Tekst">— Разуме се.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до  
е, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p  
ог и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то  
досадом, кисело. </p> <p rend="Tekst">— Диже фабрику? </p> <p rend="Tekst">— Будала!{S} Он и фа 
ти, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend=" 
трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tekst">Чл. 12.</p> <p rend= 
>Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње. </p> <p rend="Tekst">Чл. 5.</p> <p rend 
нолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. </p> <p rend="Tekst">Чл.{S} З.</p> <p rend="Tek 
ј, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе странке 
им да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљавао сам све мере које сам могао  
ти.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако ср 
говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S}  
ора, који су читаво послеподне трајали, до гласања. </p> <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан 
ао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верује 
 нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на 
t">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође глас 
д носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p rend="T 
 мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар 
ете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје 
каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу г 
 су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> < 
један на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар д 
уги с подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело 
н! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод 
чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толико се ком 
 мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend= 
p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш 
ок се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво гово 
 Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} М 
 звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком и 
лужбе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песни 
 с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по је 
што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли 
 rend="Tekst">— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> <p rend="Tekst">— Таман п 
 више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна д 
послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} 
ekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да ј 
раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p 
чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend 
радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако с 
дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају 
и своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, опет, несташн 
деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у 
 гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи:  
непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете св 
nd="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из  
и бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али м 
о у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину сва 
 корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца  
а и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се  
 је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p rend="Tekst">Грађа 
дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p re 
а ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то б 
Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне,  
 rend="Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио д 
к срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака 
го што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање доса 
лију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби 
и ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џанда 
 други грађанин. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Кажи! </p> <p rend="Tekst">— Из ове причице в 
њу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7 
 <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет 
тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend="T 
 опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда  
еко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нане 
ај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој 
м: </p> <p rend="Tekst">— Хууу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне го 
t">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, п 
и и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, па с 
воју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — рече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, 
други усеви морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефиц 
се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо. 
се треба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред но 
nина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из по 
p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Ду 
ну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби влад 
 задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, д 
пак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слуш 
лија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S 
е у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно де 
ива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Власт! </p> <p 
 rend="Tekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво  
/p> <p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар да 
застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар 
е додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли  
 „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Толики луди паметнији од 
st">Начелник после тога поћута мало, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу  
st">Први се опет прекрсти, па после тек додаде: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси  
чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао  
— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </p> <p rend="Tekst 
од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p ren 
а.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више 
разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, 
ју, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и  
не дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник 
 и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера,  
еда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије 
начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> 
итао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листов 
 и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљав 
 ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на свој 
 ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих говора, који су читаво послеподне тр 
рима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те 
а слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој гла 
 у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ 
">Свет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процв 
 пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђ 
у протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене харм 
те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, 
а: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку лел 
уу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Te 
} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и д 
аки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преве 
 државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар 
онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легн 
ила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фра 
ну, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка по 
. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту  
не, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, уда 
ер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику 
елник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику политичког збора, и још важнијим г 
нском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend=" 
ам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је б 
. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеал 
kst">Чл. 5.</p> <p rend="Tekst">Мора се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку 
добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управ 
алимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже вре 
послетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, јер мишљење нарушава срећу. </p> 
"Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend="Tekst">— Па онда? </p> <p rend 
обар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем. </p> <p rend="Tekst"> 
и учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p 
p> <p rend="Tekst">— Познајем! — вели с досадом, кисело. </p> <p rend="Tekst">— Диже фабрику? < 
rend="Tekst">— Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. </p> <p rend="Tekst">—  
} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да  
аквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и 
познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од 
 био чиновник, то његов старешина овако достави господину министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име  
. </p> <p rend="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог труда, то су у 
 Он узе списак свију присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p rend="Teks 
њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово зб 
ао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па х 
м: </p> <p rend="Tekst">— Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">—  
> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело ова 
"Tekst">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође 
и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и  
S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p re 
ећ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од 
 хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче 
nd="Tekst">— Море, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био ду 
м тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору 
е.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зат 
нстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као 
еала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити 
ав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште 
 га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што 
о у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба  
реношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S}  
ковање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p 
.{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том  
спава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због 
несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века 
и, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко и 
 не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у 
d="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против 
ло једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако ц 
огунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а  
де да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Пад 
и, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају.{S} Једним словом:  
ђани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а 
ду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> <p rend="Tekst">Таман друштво у најслађем 
доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласањ 
вољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала неприлика што је п 
ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми 
ора. </p> <p rend="Tekst">Многи грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уст 
>Грађани, односно опозиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа ни 
м на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђ 
ојих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави неозби 
пише песме, министар, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мње 
у из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p> <p rend="Tekst">Чл. 8.</p> <p ren 
вога компромитованог чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не  
ала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доби с 
 може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p 
е, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латин 
Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </p> <p rend="Tekst">Чл. 9.</p> <p  
би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина Министра да овог 
године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више  
мах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школ 
то, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протерив 
елник се, као ваљан представник власти, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати 
 Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом,  
ите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смире 
ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst">П 
о подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и д 
ћ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта се крстиш?{S} Питам т 
па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tek 
же, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S 
алине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком  
хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као памет 
p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! —  
дине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Кажи!  
оће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и то два 
"Tekst">— Како га није срамота?! — вели други. </p> <p rend="Tekst">— Човеку прво бог памет узм 
поред толиког свог труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врл 
nd="Tekst">— Имамо научника! — одговори други. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је старо, него д 
 оштро, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре. 
лати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије,  
 човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други веле? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди од смеја 
. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из прин 
 јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да  
и, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend= 
 те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, ми 
ете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не  
 и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у  
државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{ 
> <p rend="Tekst">— Ти, разуме се; кога другог питам?! </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, с 
мука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава 
 а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. 
литичара погледају тупим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе,  
ва грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин 
ар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, к 
 rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од 
, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађоше одјед 
с посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције проти 
ње задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким 
р на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="Tekst">— П 
е готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима  
p rend="Tekst">То постаде душевна храна друштва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао н 
ок се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније. </p> <p rend="Tekst">Млад један чо 
 сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да  
 борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник 
</p> <p rend="Tekst">Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари о научник 
 од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче  
, непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дре 
ле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> <p rend="Tekst"> 
тко дремање. </p> <p rend="Tekst">Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади компо 
 је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас 
ања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није чит 
ка ту појаву. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и ста 
о и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p rend=" 
во је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. </p> <p rend="Tekst">— Откуд сад  
и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, про 
мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, па се п 
е све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад. 
гове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend="Tekst 
/p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог ма 
...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, 
 баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само, как 
словом: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не у 
итати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (т 
рану и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> <p rend="Tekst">Паметни луди: каква  
но, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти лу 
p rend="Tekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst 
мамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљи 
st">Чл. 15.</p> <p rend="Tekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког 
а и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули кр 
 ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље. 
ако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p rend=" 
ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Не 
разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте  
ушног грађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру  
<p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има 
ве живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend 
. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend="Tek 
му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га ви 
 га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми п 
 rend="Tekst">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену  
воју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао 
у дале. </p> <p rend="Tekst">То постаде душевна храна друштва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам д 
новато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред  
 rend="Tekst">— Хууу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину 
<p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst 
оримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као 
и почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па  
 на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а лев 
Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tek 
Tekst">— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! </p> <p rend="Te 
 од задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога 
вих композиција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљ 
"Tekst">— Нисам. </p> <p rend="Tekst">— Е па? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро 
је оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по др 
 о опозиционару. </p> <p rend="Tekst">— Е, деде причај. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало н 
илане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још јед 
 предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p>  
 штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.{ 
 изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србиј 
 једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза 
 могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала  
везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има  
ђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па 
 опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра  
занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може ви 
је научне списе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти сад: наука!{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">Опе 
човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p 
о ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно  
е чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био р 
ад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се н 
. </p> <p rend="Tekst">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који су се једнак 
 премести. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо  
сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с логиком. </p> 
.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је памет 
то нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш? 
али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад 
аре у овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да  
вника.{S} Све узаман, наше се племените желе не могу никада остварити. </p> <p rend="Tekst">Али 
 ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програ 
 Бекићка! </p> <p rend="Tekst">— Његова жена? </p> <p rend="Tekst">— Разуме се.{S} Критиковала  
nd="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи 
та стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од  
ља. </p> <p rend="Tekst">— Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на  
end="Tekst">Чл. 12.</p> <p rend="Tekst">Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге п 
<p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S}  
тно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очаја 
/p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог 
t">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанс 
ик не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негод 
S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој н 
са по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих гов 
ekst">Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло бр 
ојавило се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вр 
, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p>  
д истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, разуме 
 ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} У 
уте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава  
што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да  
000 динара. </p> <p rend="Tekst">Чл.{S} З.</p> <p rend="Tekst">После пет година сваки Србин (у  
и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и та 
ом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе странке: тај и тај 
 чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један  
ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима 
коване папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом 
 а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на 
исто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Tekst">— Х 
 фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слат 
ошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао 
{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за 
калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и пл 
огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за 
аки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни  
у, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гл 
kst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случа 
не танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S}  
е.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јо 
 и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила  
 ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у ов 
 часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих  
да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још више такви 
 опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне к 
си се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али 
ије било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи д 
на тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судб 
ала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p re 
, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој у 
 где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је до 
 да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на в 
раза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на и 
не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend="Tekst"> 
какви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да  
р је код њих на свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Бата 
ћ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p r 
 је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савет 
ише пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p rend="Tekst">Чл. б.</p> <p rend 
рним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и зак 
један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборав 
end="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог та 
опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p re 
 као и с песником. </p> <p rend="Tekst">За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради нек 
вања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па  
/p> <p rend="Tekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник 
ж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу владе,  
о, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио сам се.{S} Зборо 
е.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му  
 rend="Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> 
апочео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало до 
е год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочек 
д, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете на 
 </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S}  
та имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не  
kst">— Сви су ту! — рече после прозивке задовољно. </p> <p rend="Tekst">Начелник се затури у на 
 дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и зас 
етној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p 
 у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — рече  
 милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају  
о би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из С 
 одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дод 
едлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с логиком. </p> <p rend="Tekst">Чл. 17.</p> <p  
дан предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Tekst" 
о да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио н 
а на свој начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к'о јагње!...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јес 
ко, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, 
ђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="T 
ке пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома 
гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу само гаји). </p> <p rend="Tekst">Чл. 
дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само, каква се мени будалаштина увртела у гл 
и у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским новинама как 
ремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи 
о он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека  
глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, 
..{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па с 
ериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш  
 па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Та 
> <p rend="Tekst">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код  
ио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не зн 
ј је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом 
 сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p re 
kst">— Власт! </p> <p rend="Tekst">— Па зар против себе? </p> <p rend="Tekst">— Сигурно! — одго 
и ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом до 
лу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чист 
, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tek 
Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против 
и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева 
 остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend 
ену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> <p  
уте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, у 
ком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tekst">„Којешт 
 rend="Tekst">Прође поред бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори:  
Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пак 
— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p> < 
, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи ле 
е, млади композитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p rend="Tekst">— Тако, 
мају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; за 
уже него што треба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; 
пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређ 
бе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: < 
 мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица ( 
 победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, зат 
у и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. 
а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је на 
екић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отреса 
„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, п 
ајем. </p> <p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, п 
да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуз 
оји је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што 
је него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико др 
вољно. </p> <p rend="Tekst">Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољст 
ра од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, ст 
! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се сво 
 Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — шт 
p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, дод 
м очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к' 
 време толико се компромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа држав 
Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p rend="Tekst">Песме су бил 
м збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се 
ки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање  
 на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p  
них и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошт 
упили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам д 
S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себ 
kst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend=" 
к свију присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви су т 
оумици. </p> <p rend="Tekst">— Можда је збор противу народа? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— М 
тиван и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, ал 
p> <p rend="Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. 
е тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да на 
не. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово збор? — питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га з 
а устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунц 
као што доликује председнику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: < 
 начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst">Многи грађани дремљиви, под 
ши. </p> <p rend="Tekst">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— З 
м се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно 
нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} Каже 
p> <p rend="Tekst">Изненадио сам се.{S} Збором руководи представник власти у том крају земљице, 
оче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало 
 извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом с 
 мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, сам 
м убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. < 
помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све 
о, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво св 
па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему на 
дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">Посл 
То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је д 
nd="Tekst">Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се 
једљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend="Tekst"> 
 ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend= 
оги су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хар 
 низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да 
е некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не 
рдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочило неколико таласића, жуде 
них услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозици 
и. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе 
еза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S}  
е ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p rend="Tekst 
више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко 
ину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда 
а онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има 
 Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим чов 
после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S}  
ности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, јед 
могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео та 
руководи представник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сази 
nd="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима 
омислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хук 
старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дрем 
p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки п 
 а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p rend="Te 
врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијо 
 важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p rend="Tekst">Начелник је одмах, после т 
о будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело цел 
гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше 
чи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине  
 бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве песме? — Много бољ 
 слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend 
м их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни  
и на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту,  
 трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма  
 ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето  
ш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне недеље пошао с 
 појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, узд 
као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јад 
једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. </p> <p rend="Tekst">— В 
и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна човек?! — рекох. </p> <p rend="Tekst">— Остави, мол 
о научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни списи! 
} Којешта!... </p> <p rend="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при та 
о исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, уп 
искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и 
st">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> <p rend=" 
ионаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре оп 
у кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и  
>— Што? </p> <p rend="Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tek 
нам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и сл 
nd="Tekst">— Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ура 
ече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи  
ачким гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. </p> 
нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Ба 
хов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми  
 ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код на 
Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о чему хоће 
рице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио трг 
ће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге  
 бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst"> 
 прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права,  
 Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта ј 
он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst">— Шта сад ра 
но, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце д 
е луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend 
, мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само, каква се  
тит глас: </p> <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не м 
пуче нова брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — упита један. </p> <p rend="Tekst 
тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p rend="Tekst"> 
ив владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend 
ик власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збо 
руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин 
 затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важни 
(двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Т 
да, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према ко 
некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да 
kst">Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек  
је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после  
о се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки пом 
="Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, п 
 доликује председнику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p  
 љутито: </p> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend= 
бне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни 
ој, непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки д 
удре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Са 
 гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у 
чувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако исп 
наде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те сп 
 мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно  
у воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, бил 
ваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мањ 
st">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву 
атрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од  
рајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од се 
..{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да  
 то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју 
а, она опет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у ст 
 али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па м 
nd="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу.  
му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p re 
и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђ 
о што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдил 
ти какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> <p rend= 
живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p>  
ако је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари 
квих немамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалн 
јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7.</p> < 
севи морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у бу 
јних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на к 
де предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p 
 Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst" 
у присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви су ту! — р 
роз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није в 
ликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бис 
с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„ 
 напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућам 
 опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend="Tekst">После св 
љен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити 
орити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум  
rend="Tekst">Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, заста 
 <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу 
тито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tek 
 Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} 
е посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина 
t">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост прон 
 Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засме 
је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи 
 који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао  
цати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p r 
ису чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е,  
пао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови дру 
 Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се 
Tekst">Наједанпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао з 
 15.</p> <p rend="Tekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем а 
рбији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с други 
ело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и о 
власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p  
 тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква из 
ваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — реч 
 </p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присут 
} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не м 
зразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">—  
 ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана по 
 а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет минута!{S 
е укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то в 
ekst">— Е па? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{ 
а до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у П 
зиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нит 
ло само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи т 
тало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">После сваке 
ачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се пре 
кројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој  
 Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Пови 
а увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи 
а не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добр 
 и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tek 
девојка, место радости, много пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p 
">Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу, то  
о су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, п 
ади наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да  
емљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шешири, рукавице и  
Tekst">Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта  
огледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p>  
ту што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ух 
ме моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се 
, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst 
{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане 
везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупшти 
S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, оп 
 да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> <p rend="Tekst">Диван програм; т 
ле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књиг 
м опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. </p> <p rend="Tekst">Један предложи да се з 
ак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p rend="Tekst">— Хууу!... 
 говорили су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али 
 што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и понашање променише луди према младом песнику. </p> <p 
и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{ 
Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је глед 
чнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих с 
с само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је  
на поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду 
 ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поук 
и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из  
село, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурн 
вако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато ј 
ђе ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="Tekst">— Хуу 
ише, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p 
обра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све в 
јој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и  
ма хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p>  
/p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти пл 
 и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна човек?! — р 
атио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не  
kst">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју  
 све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p rend="Tekst" 
/p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље.  
"Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност ј 
јоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="T 
оји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота ма 
{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се у 
а и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, сл 
 за часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокре 
вар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> <p rend="Teks 
и Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend="Tek 
а, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на д 
..{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор 
 за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор против 
ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst">Многи  
 да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му 
литиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend="Tekst" 
у, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а  
d="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend="Tekst">— Па онда? </p> <p re 
 Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечер 
владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољ 
ви се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве. 
ите њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мал 
када доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </ 
st">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те но 
ну министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. 
ом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај 
ело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p  
а је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити  
>Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли 
олитички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мало-помало, 
љи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честита 
преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући на 
, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се та 
скоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено 
ибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да 
кала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра де 
{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p rend="Teks 
о гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико н 
 (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стр 
ла, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан 
 напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после  
st">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стри 
 и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљ 
 rend="Tekst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће с 
<p rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми о 
рати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend 
а га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколици 
ротивници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, наше се племен 
Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у 
 много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добр 
ој француској моди.{S} Шешири, рукавице и остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у са 
">Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и  
 чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” 
Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е 
не, </p> <p rend="Tekst">Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет  
ју свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фот 
е у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако ис 
и.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање оп 
 <p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао 
, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно на 
андидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Доб 
ан и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја 
есника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend=" 
лој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> <p rend="Tekst">„Било једн 
о из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и 
е, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо раз 
ћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p>  
љ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p> <p re 
оде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала 
d="Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и нева 
 га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа ниј 
и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви могући, с 
 rend="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог труда, то су урадили др 
 што смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучне причице: </p> <p rend="Tekst">— Б 
но време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно оствар 
м из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од стариј 
бра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! </p> <p re 
тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви он 
.{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је најнесрећније, пе 
” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио  
дела какву опасност.{S} Људи образовани и послушни, мирнији много више него што је од нас као д 
вна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински јези 
 рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило с 
итане поучне причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. </p> <p rend="Tekst">— Шта смо сад  
kst">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају д 
ekst">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Teks 
но поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада 
 прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво  
триотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Ус 
ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p> <p rend="Tekst">— Познајеш ли Мику? 
ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу сам 
е неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p rend="Teks 
и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима 
чно и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Н 
пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Х 
дне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне  
етне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види нек 
Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле х 
Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p ren 
ионе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тог 
наре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А 
бора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре 
за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако 
 главног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за о 
азда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и т 
 против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S}  
итица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> 
добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему 
ладог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао н 
ете фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад м 
 интересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из 
и.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се 
р и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ак 
">Диван програм; то морају признати чак и политички противници, ако би овакав програм уопште и  
јавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p re 
t">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p  
какав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од 
 се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свим 
ње шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p rend="T 
сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели с 
ено, били смо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити  
аставци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно 
да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начел 
новило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео,  
— Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам г 
 и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и  
ност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој ид 
доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ в 
ве причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са с 
гунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо д 
 сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи 
у? </p> <p rend="Tekst">— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! 
исла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла 
потребљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречи 
тне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађ 
 халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под свако 
 и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје 
ре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p 
но бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне  
">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> <p rend="Tekst">За младог научника,  
а је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p> <p rend= 
у владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против в 
ве што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бакалнице.{S} З 
беђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend= 
д ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице 
дно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог  
борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгу 
га деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, 
ог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p rend="Tekst">— Так 
као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике инди 
. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо м 
 <p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лиц 
овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће  
о да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> <p ren 
ајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти  
е мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разум 
, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима  
 </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи прича 
 </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра д 
t">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. < 
.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади 
ву.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Te 
 отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике ни 
а њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за б 
или добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p rend="Tekst"> 
"Tekst">Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло  
ан представник власти, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласа 
о његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом  
 већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто в 
ој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут се опозиција по 
и? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — б 
оду, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан на 
место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за с 
пет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже  
диш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне недеље пошао 
теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а 
 је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прош 
алом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање 
ик овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толико се компромит 
rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред 
, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан ј 
онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубив 
о да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности.  
зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, п 
трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у 
може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде. 
{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба 
алеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише 
ки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> <p rend= 
ак претио како ће они оборити монархију и увести републикански систем владавине. </p> <p rend=" 
 срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако су проти 
с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом 
им узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да ч 
 вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Многи од опозиционара исп 
сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек 
 зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> < 
крене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="Tekst">— Песме?!...{S}  
е умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те в 
ekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар 
) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затв 
а и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких 
рина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила ва 
нђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јар 
спричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционар 
 је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазд 
на.{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у то 
ат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер  
ле с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које с 
 по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и 
Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји  
оже да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, 
 с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) 
{S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармони 
ађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p 
 није тако мислио. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучн 
ела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори с 
и оломила о главу. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се жур 
е одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет смеј. </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече др 
о у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све жи 
а јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се 
.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поре 
ло и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p  
 сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав пред 
 мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим ј 
p rend="Tekst">— Молим, господине, овај играо лопте! </p> <p rend="Tekst">— да стоји! </p> <p r 
p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се  
полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође  
да се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не зв 
о на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долаз 
ч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опасности, и с 
адати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа п 
е предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ћ 
ад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, 
kst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у м 
 нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекл 
аква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекла стрина. 
 жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло 
 лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књигу  
 нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало и 
 време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре  
аре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> <p rend="Tekst">Чл.1.</ 
арод!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина  
го проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p  
 опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш 
оду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="T 
еца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не  
танемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Т 
ити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не в 
ли смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више  
упе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се 
одне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сена 
громном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анар 
 Добро.{S} Кажи! </p> <p rend="Tekst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан  
ањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а  
!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а пос 
боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе.  
и: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда 
t">— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p 
 учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били  
одољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прв 
t">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају доб 
а овога компромитованог чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се  
морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доб 
само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чуд 
nd="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињућ 
 да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, д 
не земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрц 
амо зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да 
а, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело 
из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из на 
ако је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа п 
и провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под п 
ти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушнос 
</p> <p rend="Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема пос 
овника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend=" 
 не може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе.  
ли где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је м 
а грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта 
у у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три  
влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом се округу п 
kst">Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извешт 
ка се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и п 
ма, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговара 
з Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није вер 
измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се т 
пено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам  
јеш? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да в 
ене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="Tekst">— Песме?!...{S} Ко 
не, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p rend="Tekst">„Бакалин!...{S} Трице!{S 
научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p re 
ладог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p 
озница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да бе 
лада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p  
 наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох 
ме, па се појави један млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти  
. </p> <p rend="Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p rend="Tek 
ири тањирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука!” </p> <p rend="Tekst">Прође, рецим 
се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекакве будале!” </p> <p rend="Tekst">Тако 
>— Па онда? </p> <p rend="Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а  
 је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за 
="Tekst">— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане сме 
 провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле 
kst">Наједанпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за  
 не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набро 
, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа влас 
времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нис 
каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Te 
о бити велике опасности, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити монархију и у 
аку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да см 
S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади.  
гледају тупим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе кли 
се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио сам се.{S} Збором руководи представник власти 
не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа,  
нђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да  
очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало мод 
њом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар 
и другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. </p> 
пруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S 
ом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а  
прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом 
одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сложити  
 случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p> <p rend="Tek 
жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет сме 
о. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у де 
ох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушај 
ам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst"> 
аног чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> < 
одине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете  
итам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">— Којешта.{S} Не разумем 
аковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина м 
д кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: 
ји и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и о 
лан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру вл 
 је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, в 
анина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Или 
S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </ 
<p rend="Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав  
 џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” < 
} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане,  
им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две гр 
 од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево 
едан другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{ 
којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend="Tekst">Чл. 4.< 
{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције 
st">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има још. </p> < 
Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има још. </p> <p rend="Tekst">— Које су? </p> <p rend=" 
</p> <p rend="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору 
kst">Чл. 4.</p> <p rend="Tekst">Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње. </p> <p  
/p> <p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је  
то се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако н 
е све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква 
"Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се причица тако 
ају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p rend="Te 
век боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора м 
> <p rend="Tekst">Сваки пунолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. </p> <p rend="Tekst"> 
ви другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвал 
оја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, 
на била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васп 
? — упита један. </p> <p rend="Tekst">— Имамо научника! — одговори други. </p> <p rend="Tekst"> 
е годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо ов 
им се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста им 
Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно з 
оје сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај 
и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају ве 
и, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, наше се племените желе 
 Ни ја тебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: је 
с није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Ваш 
о сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружи 
његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом пе 
реврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му с 
— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и посл 
ооо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противн 
подину министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајен 
доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не тр 
и у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улиц 
 Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толико  
урчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње 
а меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу  
 јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не 
 да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> <p rend="Tekst">Чл. 16.</p> <p rend="Te 
 и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), 
 какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> <p rend="T 
мао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту поја 
о чудовиште што пише песме, министар, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу мор 
ересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из држ 
на, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S 
м пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже ра 
> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина,  
ојој се ухватило зеленило, појавило се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полет 
дог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао нау 
ива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој 
ој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће ик 
м причом? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђ 
ekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело др 
ваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tek 
узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из  
<p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> 
 зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у меха 
ли му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је  
зивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад,  
ронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше 
прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књи 
ем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник би 
 песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, зд 
би неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто н 
ekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="Teks 
па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Te 
о шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Уст 
> <p rend="Tekst">Многи од опозиционара испричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише че 
о у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица к 
ред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој  
 јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајн 
дне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час 
песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који 
rend="Tekst">— Можда — одговори онај на исти начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? — у 
 Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгл 
 поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend="T 
нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове пе 
квим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и 
{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама 
маћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, и 
ала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи 
>„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим 
је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима;  
..{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би 
оди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— 
 тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч 
у пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, упр 
 послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend 
rend="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло  
Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста 
ма се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно н 
ња.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте ник 
е које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се  
 rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим 
мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој  
о паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, п 
"Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> <p 
/p> <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије ника 
ног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не  
ута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а  
nd="Tekst">— Ти! </p> <p rend="Tekst">— Ја? — опет понови онај питање још љутитије. </p> <p ren 
 — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве груп 
асао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тр 
азговарају луди. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нис 
— рече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — ре 
лабачким гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. < 
="Tekst">— Е па? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!. 
 опет, ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. </p> 
из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst" 
се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst 
е па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница,  
 у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан 
/p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми  
 хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије 
ли се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми  
их, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на кра 
у чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, са 
">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина 
</p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо мес 
="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву  
е разумем те. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја тебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и  
у нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима  
} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш  
о? </p> <p rend="Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— 
ују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што рекао не 
ек додаде: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p re 
тао књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе  
га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш св 
оре, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, к 
 треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је  
та срећне земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто ма 
, срећнији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују,  
ог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, песниче!  
позициони, управо револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били у 
двикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало 
 пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p> <p rend="Tekst">Отац девојч 
е се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу  
с не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара 
из државне службе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма  
нако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење окрете фронт према младоме песнику.{S} Чак  
сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их ка 
не службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p>  
p rend="Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p rend="Tekst">Песм 
ачин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к'о јагње!...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква је 
мева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у о 
 бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиља 
нђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем на 
ан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} 
 покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од ка 
 rend="Tekst">„У мом се округу појавила јака политичка струја противника данашњој влади.{S} Пок 
део да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у т 
ало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне 
уу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истрешт 
азе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на  
{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Стриц се, сиром 
занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају тупим  
Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, к 
е, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како  
 да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто  
ас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више.  
је му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, а 
егли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају  
По свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу,  
о вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> <p  
је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, 
а: </p> <p rend="Tekst">— Објављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и со 
 тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и има 
/p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, о 
а стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p 
од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и 
ље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p  
>Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а  
т. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend="Tekst" 
шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p  
слутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним оч 
а.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист прот 
е да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год н 
не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend 
недоумици. </p> <p rend="Tekst">— Можда је збор противу народа? — упитам. </p> <p rend="Tekst"> 
, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му  
у леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Се 
?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајс 
ушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је  
 Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, сол 
 <p rend="Tekst">— Таман посла!{S} Која је опет то будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, памета 
је огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције 
еца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро на 
и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само ма 
 се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те 
читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет прек 
ке не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спре 
нар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend=" 
е на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сирома 
ам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна чо 
ука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — упита један. </p> <p rend="Tekst">— Имамо на 
ју везане. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово збор? — питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко  
ас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали 
ико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима 
га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Пов 
ојих старијих. </p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и пос 
о и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаг 
по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му 
d="Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем 
ну. </p> <p rend="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се 
end="Tekst">Што је најнесрећније, песме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадуј 
одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текло у највећем реду. </p> <p rend="Tekst">По сврше 
и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p ren 
 стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан с 
намо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али п 
 Н. Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толи 
г Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше св 
евој науци! </p> <p rend="Tekst">— Који је? </p> <p rend="Tekst">— Бекићка! </p> <p rend="Tekst 
тичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> <p rend="Tekst">Сетим се једног 
њене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле ш 
отпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ст 
еници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и про 
батинама. </p> <p rend="Tekst">Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S 
"Tekst">„Бакалин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири та 
а се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али са 
 појасом. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? — пита стриц. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — беше 
и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може н 
од тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог б 
егодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направ 
лас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор про 
 </p> <p rend="Tekst">Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком 
у земљу.” </p> <p rend="Tekst">Начелник је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи 
о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> < 
помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди с њим?  
 никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, б 
с за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? < 
ило име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваља 
ђанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био нев 
е, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst">Мно 
 ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> <p rend="Tekst">— Па шта учини? </p>  
ло с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну 
а тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поу 
 сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбу 
 без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p 
Тако је. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је 
позиција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући о 
="Tekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да  
 гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за свој 
има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац 
 прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, 
кан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} 
ао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног 
це још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти га поз 
теран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је тол 
те исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако  
p rend="Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а  
ује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами  
 онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опоз 
асни пороци.{S} Пронађоше одједном како је подлац, пијаница, коцкар, некарактеран човек, шпијун 
младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушк 
аге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прос 
еба шетати. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је ше 
сту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек,  
 Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шта уради? </p> <p  
} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га ни 
>— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли читао? </p> <p 
тво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође д 
 политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend="Tek 
ла ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend= 
ekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у  
изу прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему н 
о је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта  
 други. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> <p rend="T 
е. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Teks 
 се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу пох 
ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавид 
крене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, 
у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочит 
 неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврће 
јавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу ут 
де мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p rend="Tekst">— Не познаје 
је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и  
> <p rend="Tekst">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прођ 
 девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име 
<p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend="Tekst">—  
p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опа 
и послушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, ј 
стоји! </p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим 
аче био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришка 
хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико  
о ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p r 
о ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је најнесрећније, песме је посветио својој вереници, ми 
р је могло бити велике опасности, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити мона 
 оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, 
а ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би се  
, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један између њ 
а шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обич 
ађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из 
неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан  
ао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада з 
е могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, пам 
редујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео н 
p rend="Tekst">Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p rend="Tekst">— Ништа — в 
а сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смет 
рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је крив. </p> <p rend="Tekst">После неког времена, поја 
p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друшт 
— опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па 
нистру списак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цук 
и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођо 
ко мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч уч 
 Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете 
 слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и ина 
ло-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким 
енуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p re 
у гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> 
н друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нових композициј 
="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — упита један. </p> <p rend="Tekst">— Имамо научника! — одговор 
не хармоније. </p> <p rend="Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p>  
е могло бити велике опасности, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити монархи 
је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити пр 
дина.{S} Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p 
Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га није срамота?! —  
>— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, 
Tekst">— Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend=" 
оба политичара погледају тупим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет зат 
 израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо  
 ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> <p rend="Tekst">— Па шта учини? </p> <p ren 
е улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — ја 
беђења и принципе. </p> <p rend="Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у 
послетку, после мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити вел 
t">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он с 
ем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је ус 
и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек 
у башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” 
ек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провал 
је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, па се појави један млад чо 
су биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Пон 
да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} 
ије свршила само разговорима који су се једнако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење  
 у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личности  
но и злогуко хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне недеље пошао стриц у цркву. </p> <p rend="Tekst"> 
а ће се тамо пити? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо,  
дремају, помало нешто посла гледају.{S} Једним словом: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок ми 
и будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа  
, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </ 
ко иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечу 
на садржина: </p> <p rend="Tekst">„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се 
таде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало 
учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ки 
 добро! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго де 
раде добра деца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухват 
 ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам  
цали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније.  
пропасти. </p> <p rend="Tekst">Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. < 
nd="Tekst">— Какав је ово збор? — питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори 
">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди шт 
е на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледа 
отив те опасности. </p> <p rend="Tekst">Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p 
 кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог  
оји не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина Министра  
rend="Tekst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био 
end="Tekst">— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. </p> <p rend="Tekst">— Е, д 
е разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не к 
kst">Многи од опозиционара испричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та при 
о пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милан 
} Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају.{S} Јед 
дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви могући, с предлогом  
="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. </p> <p rend="Teks 
 радости, много пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p> <p rend="Tek 
матрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кр 
и, без нарочитог допуштења полицијског, јер мишљење нарушава срећу. </p> <p rend="Tekst">Чл. 10 
удили преступити преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме ш 
да државне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни п 
st">— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tek 
ће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би 
деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и с 
пора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један изме 
t">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </ 
 — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и 
о улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као 
боко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки  
/p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst">— Нисам 
p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">—  
? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тр 
еш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја те 
колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли читао? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљ 
бро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! —  
nd="Tekst">— Шта се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је т 
 већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни л 
ли, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом  
едује, такође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло 
агње!...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрин 
не.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар!{S}  
 Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p rend="Tekst">„Бакалин!...{S} Тр 
зрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="Tekst">— Песме?!...{S} Којешта!... 
 чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук ус 
 На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка с 
еља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читав 
ена шамијом затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и  
вашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тум 
 зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина ху 
 много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p 
го ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, 
ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има још. </p> <p rend="Tekst">— Које су? </p> <p rend="Teks 
 пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром М 
не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да 
"Tekst">— Ја? — опет понови онај питање још љутитије. </p> <p rend="Tekst">— Ти, разуме се; ког 
а будалу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и не 
 први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личн 
оликује председнику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p re 
а зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— 
рло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има још. </p> <p rend= 
ала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то  
рице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирн 
 не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> 
обар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази 
риц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стр 
да је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пр 
су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских го 
елник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: </p> <p 
 без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивн 
диних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Teks 
ој начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к'о јагње!...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, такв 
сто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за  
 беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако 
ојој кући и руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испа 
ата. </p> <p rend="Tekst">Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих изва 
и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по  
могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни 
од нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се сла 
окојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено  
 има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде 
мије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вече 
рекла стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има лу 
азиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> <p rend="T 
је, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S}  
. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend 
е каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, п 
rend="Tekst">— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане 
а преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби ста 
о, а потом дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p re 
="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за с 
м! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она ув 
ре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Сапл 
како занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он  
да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p rend="Tek 
d="Drop_slovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очи 
 на своје место.” </p> <p rend="Tekst">„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно,  
правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend="Tekst">— 
<p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред  
 Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не  
ekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? 
> <p rend="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p>  
> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема х 
 <p rend="Tekst">— Марко покреће лист — кажете му. </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист!?. 
та! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти кажеш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем 
ђанин. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Кажи! </p> <p rend="Tekst">— Из ове причице видимо како 
 и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend="Tekst">— Моли 
их, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се  
ekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је  
rend="Tekst">Чл. 8.</p> <p rend="Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </ 
јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдук 
дотерују везане. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово збор? — питам једног. </p> <p rend="Tekst" 
и.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> <p 
ву прође сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, с 
ле с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматра 
иди неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> 
kst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p ren 
. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> <p rend 
ном. </p> <p rend="Tekst">Паметни луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буд 
Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а  
елом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> < 
 сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, а 
 искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ов 
 али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p>  
.{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико к 
end="Tekst">Паметни луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p re 
довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? < 
st">— Тако је. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">—  
ојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасност.{S} Људи образовани и послушни, мирнији  
итет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем  
на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се  
 па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p r 
паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда  
ише не подиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Д 
и сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди с њим? </p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} 
жак! вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га није срамота?! — вели други. </p> <p rend="Teks 
' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учинил 
по објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p 
} Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког гр 
 је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекла ст 
ости као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике 
но тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. 
ћи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти г 
{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете 
овуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом,  
карактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да ј 
ити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да 
посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина о 
 на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покрет ја 
/p> <p rend="Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улиц 
 да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они  
S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор 
</p> <p rend="Tekst">— Та нас прича учи како не треба шетати. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. < 
речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом 
ше ужасни пороци.{S} Пронађоше одједном како је подлац, пијаница, коцкар, некарактеран човек, ш 
и, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити монархију и увести републикански си 
<p rend="Tekst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да чо 
">За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара  
другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ног 
 за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скрој 
не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете 
ко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p re 
 — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Сед 
потакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на л 
ј прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлет 
">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове 
 ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га за 
свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енг 
ослом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина Ми 
ру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Или 
и буни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p rend="Te 
нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено пр 
зизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst" 
а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пр 
 то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче 
спитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, 
сања. </p> <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан представник власти, држао објективно и правич 
end="Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте м 
, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш в 
ки красни луди.{S} Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посл 
нске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под с 
ekst">Укидају се све непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредн 
бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије  
о је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име  
шем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и понашање п 
таде начелник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику политичког збора, и још ва 
 паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђа 
хати руком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p re 
st">— Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. </p> <p rend="Tekst">— Можда је  
 рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог ка 
алин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па с 
раво револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и ре 
говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p 
end="Tekst">— Ја?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. </p> <p rend="Tekst">— Ти! </p 
 свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tek 
— Марко покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, 
ekst">— Чудне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p  
 имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, е 
лика моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста ре 
 и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве св 
 још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: < 
квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презре 
ове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе ка 
ом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар 
, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; у 
ekst">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> <p rend="Tekst">За младог научни 
 прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Ал 
није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> < 
је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с  
трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хо 
ekst">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко,  
и с омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мад 
ожити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према којој: воће, корисно б 
и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па дод 
кцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p re 
ерно, не одговара природности; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и п 
"Tekst">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љут 
композитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p rend="Tekst">— Тако, разуме с 
јаву. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бу 
списак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер 
да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и препричава 
школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p> <p r 
, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов м 
му и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лу 
н...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Стриц се, с 
ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет прекрсти,  
{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико о 
е компромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти 
.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у св 
{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си лу 
ас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнут 
 у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p> <p ren 
ри места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најод 
.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непо 
S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весе 
 ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штикован 
м груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изнен 
укао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S}  
и, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. 
! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем. </p> <p rend="Tekst">Али ства 
d="Tekst">— Познајем! — вели с досадом, кисело. </p> <p rend="Tekst">— Диже фабрику? </p> <p re 
да, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав бил 
ме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа лис 
ав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све  
у смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ  
 и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају 
 трчао путем! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! — пресуди учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Молим,  
 кроз прозор! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај се 
азом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти 
полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађа 
ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а 
kst">Прође поред бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p r 
сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бо 
ем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p rend="Te 
ирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите ђаче: мирно, слабач 
st">— Шта ће да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио нек 
/p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хте 
и ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p ren 
его овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразо 
 као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, о 
шчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти 
— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst">— Нисам. </p> <p rend="Teks 
крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p 
а се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на 
{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место 
аче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, г 
вачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко 
т.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас 
о био рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је крив. </p> <p rend="Tekst">После неког времена 
е управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ 
 <p rend="Tekst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један!  
</p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у 
.{S} Којешта!... </p> <p rend="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при 
 — питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. </p> <p rend="T 
, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђ 
а ти провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама по 
амо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњава 
та има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} О 
тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, 
рисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добр 
зиција! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива  
не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, били смо пр 
 и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше жел 
end="Tekst">Чл. 11.</p> <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора за 
end="Tekst">Чл. 17.</p> <p rend="Tekst">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног призн 
 ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај 
ога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господ 
. </p> <p rend="Tekst">— Ти, разуме се; кога другог питам?! </p> <p rend="Tekst">Први се прекрс 
па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе 
ади лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би се пре 
 <p rend="Tekst">— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Научни 
не!{S} Остави трице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мње 
брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? </ 
прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Б 
 луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се д 
пет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паме 
 био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend=" 
а.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, окра 
сто!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара 
 </p> <p rend="Tekst">— Таман посла!{S} Која је опет то будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, п 
м да је огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фра 
">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене н 
лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има још. </p> <p rend="Tek 
ад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад поста 
ekst">— Има још. </p> <p rend="Tekst">— Које су? </p> <p rend="Tekst">— Да се грађанин обуче, у 
династије.{S} Употребљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на распол 
ас пролазе свакодневно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њих 
трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекакве будале!” </p> <p rend="Tekst">Тако прође по ц 
, </p> <p rend="Tekst">Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет ко 
шта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Нико за њега не  
<p rend="Tekst">— Ето ти сад: наука!{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">Опет нико, разуме се, не  
.{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви л 
о: </p> <p rend="Tekst">— Песме?!...{S} Којешта!... </p> <p rend="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има 
чића о зид, па се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекакве будале!” </p> <p re 
ка!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист — ка 
човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">— Којешта.{S} Не разумем те. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја 
.{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти кажеш? </p 
 прогунђа љутито: </p> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> 
ајено Н. Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време 
д овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је на 
rend="Tekst">Дође, после многих говора, који су читаво послеподне трајали, до гласања. </p> <p  
о време, па се појави један млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p rend="Tekst">— Ет 
Бекићевој науци! </p> <p rend="Tekst">— Који је? </p> <p rend="Tekst">— Бекићка! </p> <p rend=" 
напала најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.{S} Читао 
а жалост, није свршила само разговорима који су се једнако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Ј 
размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој поко 
ребало да сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да 
"Tekst">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и е 
/p> <p rend="Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </p> <p rend="Tekst">Ч 
 rend="Tekst">— Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p re 
 да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз  
е остати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државно 
е и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посветити 
атрати као нарочита тачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други у 
ршини устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочило некол 
ду је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p rend="Tekst">На ми 
"Tekst">После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пу 
отпуно остваре у овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst" 
зи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да  
ekst">— Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шта уради? < 
е!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst">— Как 
"Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли читао?  
ину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опасности, и све то н 
ак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер”, ш 
</p> <p rend="Tekst">Стока не може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући  
је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, прету 
d="Tekst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће свако 
м учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако да 
алаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер б 
драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затворен као револуциона 
најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нових композиција. </p> <p r 
 млади композитор свирањем својих нових композиција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безоб 
легла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади ком 
у.{S} Молим Господина Министра да овога компромитованог чиновника удали из државне службе, или  
стан радник, у последње време толико се компромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама 
и, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови,  
ца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бе 
 лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да паз 
="Tekst">— Хууу!{S} Пази добро!{S} Ђа