у много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, п |
оменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p |
ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учин |
о и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа в |
ао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га |
не хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше |
end="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, |
гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто св |
постављати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу |
, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником |
азуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па д |
истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокоп |
ри, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="T |
ропао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови д |
дног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p r |
Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и |
е очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, |
а пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Te |
и, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се п |
добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се |
овно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, п |
мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљи |
т као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На м |
о, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му п |
а хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као пам |
е, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, т |
кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буд |
од појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” |
дају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, до |
ekst">Неки су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: </p> <p rend="Tekst">— |
вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас |
рина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила. |
добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком др |
неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="T |
Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отре |
тац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао |
емљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst |
Познајем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштин |
ве трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде ма |
очеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки к |
тиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамиј |
Tekst">Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што с |
ику. </p> <p rend="Tekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p |
два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађан |
Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру |
Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што |
з своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време руч |
као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, |
ћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај прест |
и свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним е |
Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то |
и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво де |
</p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи |
озиционар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p |
а исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сир |
прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, п |
је књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите |
осно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, дод |
ови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да |
="Tekst">Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он |
го путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Ч |
су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </ |
ан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, |
="Tekst">Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нов |
p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p r |
послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина |
ћи и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан кака |
S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми |
добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! |
а крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један л |
и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра дец |
ekst">— Тако је. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst"> |
н из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Teks |
ло и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра дец |
ј на исти начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? — упитам. </p> <p rend="Tekst">Он ме п |
остепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој |
ји од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И п |
ица, коцкар, некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— |
ости; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодне |
ора се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупш |
што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ шт |
Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове |
у прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни но |
жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели |
ук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="T |
ати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње |
ekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах п |
чну, површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне |
ју признати чак и политички противници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{ |
смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све рад |
еш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p ren |
неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш |
ш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко |
ју и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабри |
јна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако се |
> <p rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нароч |
убивој полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љу |
но добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, |
своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку |
о је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела ин |
Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним |
укне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опаснос |
ина с овом причом? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве в |
бис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} По |
у њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек |
p rend="Tekst">— Море, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он би |
ста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је |
.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} С |
но дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и |
} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле |
енути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он о |
слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је |
ђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p |
ити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше те |
удећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а ми |
е, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. < |
илина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да пома |
сме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. < |
ekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог луд |
тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак н |
а многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди |
Tekst">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изглед |
d="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти чи |
та једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негд |
аиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има м |
вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и |
ико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, п |
имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покре |
их идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хип |
мају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта |
е рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу г |
што рекла стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште и |
никада остварити. </p> <p rend="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког св |
истар га премести. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те |
с омаловажавањем. </p> <p rend="Tekst">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима |
уд сад ова напаст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мал |
егде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S |
оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају б |
зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати с |
st">— Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас |
о изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. |
"Tekst">На првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. </p> <p rend="Tekst">Чл. 11.</ |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа |
а сходно нађе. </p> <p rend="Tekst">Чл. б.</p> <p rend="Tekst">Стока, свака могућа, без разлике |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, |
="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога. |
а луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </ |
end="Tekst">— Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tekst" |
вне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, |
d="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хи |
! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јар |
смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна су |
мпромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не |
kst">„Бакалин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањир |
а јетко изговори: </p> <p rend="Tekst">„Бакалин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не |
!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато |
и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, па је |
а уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што |
ekst">Паметни луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Te |
/p> <p rend="Tekst">— Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— П |
е, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, |
чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p re |
непомичну, површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста |
и савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред н |
еница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се |
би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> < |
и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне шк |
ако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p> <p rend="Tekst">Школа ми је, морам призн |
рво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. < |
</p> <p rend="Tekst">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, |
о мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне о |
ти.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете у |
т уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> |
да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишља |
ина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основн |
p> <p rend="Tekst">Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође по законс |
о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, јер мишљење наруша |
не, овај скакао! </p> <p rend="Tekst">— Без ручка! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, ова |
, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што |
ишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неко |
хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног пок |
тавци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с |
/p> <p rend="Tekst">Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рек |
а. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. </p |
без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. </p> <p rend="Tekst">Одједном, чу |
и) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговор |
, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) |
увај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекр |
е да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, к |
>— Богме, паметан критичар, таман према Бекићевој науци! </p> <p rend="Tekst">— Који је? </p> < |
ekst">— Који је? </p> <p rend="Tekst">— Бекићка! </p> <p rend="Tekst">— Његова жена? </p> <p re |
p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја |
, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst"> |
ици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, б |
стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, ко |
стриц. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — беше њен одговор. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда црква ни |
а најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.{S} Читао сам |
к што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за |
ело. </p> <p rend="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишље |
ош се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву прођ |
смена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те |
о, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Остави |
ти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласн |
p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама |
у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, к |
p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи, може |
е се, млади композитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p rend="Tekst">— Та |
S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасност.{S} Људи образо |
, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновн |
како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију |
рапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од по |
е предупреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његов |
на?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </p> <p rend="Tekst">Први |
="Tekst">Чл. 11.</p> <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарад |
">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогл |
површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне зем |
ризнати чак и политички противници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} С |
х на свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Батали, молим т |
ици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као пос |
ћом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Па |
nd="Tekst">Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с буква |
поучне причице: </p> <p rend="Tekst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а друг |
есту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend |
ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утиц |
уу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад |
шле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли и |
сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те компози |
х песама. </p> <p rend="Tekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p |
екиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а |
е све то набројати.{S} Накратко речено, били смо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, |
>Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у г |
ло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у |
S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много доп |
бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили саве |
, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем |
баве политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend |
ути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бака |
не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема |
а очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сиромах.{ |
end="Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а иск |
t">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у сме |
ко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо |
нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико сли |
в 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p r |
kst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и |
е, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина м |
p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> |
st">— Врло добро! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, ал |
поучна садржина: </p> <p rend="Tekst">„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрве |
ка остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је т |
ачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати |
е, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво |
">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши гр |
му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' |
о своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гла |
име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{ |
тру списак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукерв |
алакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не занос |
ли су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, к |
(тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио |
читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако достави господин |
>Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупре |
ekst">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луд |
} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него |
грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је крив. </ |
ји је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, м |
ти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Ст |
kst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно |
поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и по |
ла!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">— Марко |
ам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један између њих чак пр |
о не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где |
не грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали м |
Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и |
Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'а |
уги. </p> <p rend="Tekst">— Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве. |
тички збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у с |
— рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника |
и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било једно неваљало дете, |
опет то будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, паметан критичар, таман према Бекићевој науци! < |
везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се с |
ари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случ |
кама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend="Tek |
— Јеси ли читао? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! |
при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше |
ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто својски г |
уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, гру |
ваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шешири, рука |
тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бри |
реба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово ис |
ата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S |
дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаш |
p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не |
слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад |
</p> <p rend="Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и |
штво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опас |
р, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над |
бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Та |
добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну к |
у главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је |
кве... море, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се б |
ањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари |
ореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изр |
би, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дрем |
е где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био р |
ве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није |
</p> <p rend="Tekst">Научник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада |
уде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, |
неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p rend="Tekst" |
шта. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може |
паст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилег |
а се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну пов |
} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија |
оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7.</p> <p rend="Tekst">С |
друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког мес |
ице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за пла |
ајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаруг |
за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} |
онари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрс |
а, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — уп |
ра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и по |
као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Толики луди |
ли читати: </p> <p rend="Tekst">— Чудне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је т |
етио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њи |
ије горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Цело |
nd="Tekst">— Марко покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и |
та, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје |
>— Диже фабрику? </p> <p rend="Tekst">— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрик |
">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окре |
ekst">— Таман посла!{S} Која је опет то будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, паметан критичар, |
="Tekst">Замислите, само, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> <p rend="Tekst">У мно |
тврдило: </p> <p rend="Tekst">— Сликар, будалаштине!{S} Остави трице, молим те!...{S} То код на |
Па? </p> <p rend="Tekst">— Ништа...{S} Будалаштине! </p> <p rend="Tekst">— Што будалаштине? </ |
rend="Tekst">Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по |
Будалаштине! </p> <p rend="Tekst">— Што будалаштине? </p> <p rend="Tekst">— Остави се, молим те |
е тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим ист |
{S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекакве будале!” </p> <p rend="Tekst">Тако прође по целом месту |
какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још више таквих н |
често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским |
слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади |
Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, борио, |
, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже |
, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? </p> <p rend="Tekst"> |
<p rend="Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре |
, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке појаве |
к се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора |
t">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{ |
ма и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, |
да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као |
револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револу |
гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p r |
промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник н |
гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p ren |
мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би |
начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и т |
збори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти каж |
е многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки поменуше каву ( |
Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање |
руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун к |
а, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се о |
преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби |
ако иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекла стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се чо |
кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако |
ује председнику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p rend=" |
наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p |
">По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику по |
збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па ш |
, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Кит |
. </p> <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан представник власти, држао објективно и правично.{ |
што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ухап |
представник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач полит |
позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвиде |
о? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече ироничн |
а дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. < |
и ми равнодушно. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда није опозиција? </p> <p rend="Tekst">— Опозиција! |
еше њен одговор. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као |
ће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уо |
</p> <p rend="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу су |
мати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p> <p rend="Tekst">Чл. 8.</ |
слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst"> |
једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend="Teks |
ребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете исплетош |
од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или гд |
} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба ш |
d="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна ж |
чи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније |
kst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </ |
доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како |
у. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу напад |
t">„Господине, </p> <p rend="Tekst">Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима |
едњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу н |
комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе |
и исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили пр |
p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да оста |
аћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово збор? — пит |
е мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде |
но да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ства |
на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p ren |
рина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што с |
а јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађен |
макне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било једно не |
?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други веле? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди од смеја.{S} К |
.{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га није срамота |
rend="Tekst">— Како га није срамота?! — вели други. </p> <p rend="Tekst">— Човеку прво бог паме |
Tekst">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и |
кочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак ш |
ику? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — вели с досадом, кисело. </p> <p rend="Tekst">— Диже фаб |
ekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, |
ијатеља. </p> <p rend="Tekst">— Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не ода |
научник. </p> <p rend="Tekst">— Ништа — вели ми. </p> <p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на |
ловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у |
раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </ |
пео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један између њих чак претио |
наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst" |
о сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постој |
— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно пожив |
најнесрећније, песме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота де |
дити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p rend="Tekst">Грађани, односно опози |
оже видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личности као да су пале |
оста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли о |
е, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном с |
по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S |
врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобраз |
има.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом се вл |
праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно |
м, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} |
воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend=" |
к мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, површину устајале |
трулу масу! </p> <p rend="Tekst">Нигде ветрића... </p> </div> </body> </text> </TEI> |
а овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> < |
збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали |
дно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хла |
дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, министар, у интересу у |
еваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра вла |
.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уостал |
би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, |
ду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, били см |
много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, про |
ца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножи |
ди научник не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да |
S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против |
било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да |
иција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. |
не и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, ве |
мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Teks |
>— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p |
и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пос |
уме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p rend="Tek |
end="Tekst">— Објављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим до |
меј. </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари о на |
еме вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p |
зи право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Мн |
тњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а после веч |
е боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек |
хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина |
говорио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p rend="Te |
иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћ |
ој полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито |
чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не |
личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно т |
ца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седа |
ком, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p rend="Tekst">— Сликар, б |
емежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једно |
мне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хука |
а виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара |
смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту пр |
<p rend="Tekst">Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли буд |
шту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у |
! </p> <p rend="Tekst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, п |
опружи на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице |
ао дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му |
правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је н |
на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst" |
и и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише и мор |
омном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чи |
јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут се опозици |
о пити? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу друг |
Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се појавише многи при |
долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тро |
</p> <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: |
ekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути др |
и. </p> <p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на њега? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да |
соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из |
да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личн |
аменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одг |
опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> < |
згуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! — сажа |
ари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај трч |
ића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри |
године у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити та |
влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у пита |
о мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он се негде изг |
у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто |
{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опст |
онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе |
ди образовани и послушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, с |
.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао к |
, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене |
и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По сврше |
тим машинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend=" |
ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа |
далу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и неће д |
ркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо |
крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лис |
грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend="Tekst"> |
о против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> < |
кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, |
нда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре.{S} Час посла, а т |
монархију и увести републикански систем владавине. </p> <p rend="Tekst">У прилог под ./. шаљем |
е извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Доб |
ри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полиц |
с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе |
х напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{ |
Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и ле |
адан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: |
како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S |
ка политичка струја противника данашњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха |
о!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите ње |
своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Мил |
је задатак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички р |
може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из |
ну пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="T |
ј који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — рече начелн |
неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао сво |
е био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И до |
оводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Власт! </p> <p rend="Tekst">— Па зар против себе? </p> |
st">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и |
га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи |
д буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терам |
пети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у д |
сам се.{S} Збором руководи представник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начел |
kst">Начелник се, као ваљан представник власти, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео |
у, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали вик |
е куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас |
ка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па пос |
а мирној, непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој сл |
Tekst">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да кр |
">На мирној површини устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, |
kst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> <p rend |
мо разговорима који су се једнако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење окрете фронт п |
лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. < |
а дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све |
ности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно |
нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима по |
t">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tek |
d="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло доб |
ни не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо |
као нарочита тачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви мо |
оварају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају |
ер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уостало |
отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину |
звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нит |
рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће |
и! </p> <p rend="Tekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао |
дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ уч |
нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кућ |
е у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а пос |
аче добар и савестан радник, у последње време толико се компромитовао некаквом збирком својих к |
rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш |
руштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје н |
идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p rend="Tekst">На мирној површини устајале |
не, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје поко |
само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, по |
крив. </p> <p rend="Tekst">После неког времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и |
нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Неки кр |
игне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> |
дитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, |
а и своју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — рече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја |
ам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, |
брењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7.</p> <p rend="Tek |
а ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tekst">Чл. 1 |
ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst">Путујући по св |
ији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи |
ко је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мот |
као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, свако |
з дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, |
ај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица |
улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">После сваке прочита |
рене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само |
kst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о чем |
.{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начин |
добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst">— Ш |
покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме |
Чудне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="T |
рио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Ник |
авник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког |
end="Tekst">— Разуме се.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи |
="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="T |
опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p re |
Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сут |
а грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равноду |
<p rend="Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале |
p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Te |
</p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника |
весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури |
{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентн |
Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Д |
чајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, |
земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, |
ко њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што |
ба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, раз |
аман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нових компози |
бо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је кри |
ећ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> |
оре, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа в |
се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озб |
не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко |
пала личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти га познајеш? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — изговор |
ам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. </p> <p rend="Tekst"> |
чало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке б |
ан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, |
>— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да ј |
и је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Ка |
м ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не |
се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква |
ишта више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. < |
му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту |
беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци |
ија! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опо |
вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га није срамота?! — вели други. </p> <p rend="Tekst">— |
овек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у |
е исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да |
так да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он неш |
аком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текл |
поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар га премести. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља |
kst">— Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, |
што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, не |
ело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{ |
носно све се по законском наређењу само гаји). </p> <p rend="Tekst">Чл. 13.</p> <p rend="Tekst" |
остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређ |
ко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начи |
p> <p rend="Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дод |
могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о б |
, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако д |
о, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно с |
ше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми |
еше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки кој |
тра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса. |
но да су младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га |
end="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се причица |
е, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете испл |
с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби |
и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша |
ње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре у овој намученој Срби |
у приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с то |
уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по |
горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погле |
де се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спав |
ло, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путу |
е ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни д |
еко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> < |
д петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај |
ажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си лу |
ође поред бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p rend="Te |
Хууу!...{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с |
узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е |
нију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="T |
амо му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сла |
мо, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> <p rend="Tekst">У многоме ми цела ова наша |
е него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету |
е стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакални |
подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих говора, |
е, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме к |
тиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике н |
kst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се |
Tekst">За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пи |
да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право |
у, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, за |
p rend="Tekst">Одједном, чух неки љутит глас: </p> <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив |
, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) |
, који су читаво послеподне трајали, до гласања. </p> <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан пр |
, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p rend="Tekst">— Објављујем да је огромн |
.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, па |
бате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник обја |
убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде к |
га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текло у највећем реду. </p> <p rend="Tekst"> |
} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу |
реду. </p> <p rend="Tekst">По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као ш |
ише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утица |
и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовн |
учерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом се округу појавила ј |
будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима шт |
као: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледа |
еднику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p rend="Tekst">— |
рсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим господине |
лути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Tekst">— Хууууу!...{S} Дотрчи џан |
му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива сме |
то својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово о |
утито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек заши |
коле право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође ку |
т тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижи |
, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> < |
два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву |
ели начелник. </p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак |
самаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на |
="Tekst">Грађани, односно опозиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не |
Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају.{S} Једним словом: срећни луди.{S} Ништа не рем |
га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина |
"Tekst">— Опозиција! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар |
>— Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst" |
"Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба чести |
</p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend |
трина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> < |
ђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се |
p rend="Tekst">— Молим, господине, овај гледао кроз прозор! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! </ |
ном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p |
љда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји хр |
rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити |
рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта се крст |
наче, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај дет |
</p> <p rend="Tekst">Дође, после многих говора, који су читаво послеподне трајали, до гласања. |
на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тај |
Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго |
де као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта |
и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начелник после тога поћута |
вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек г |
шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Teks |
<p rend="Tekst">— Штета, млад човек! — говорили су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав |
/p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може |
но ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад опози |
тељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend="Tekst">Неки су, опет, овако разг |
и испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и |
p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице |
м дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst |
а су младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га доч |
друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је |
не службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар га пр |
је читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури ли |
kst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког нар |
ри, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није |
t">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и економ |
Чл.{S} З.</p> <p rend="Tekst">После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Ср |
смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обе |
баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда |
и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обећавала да |
предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције |
а има периодске повишице од 1000 динара годишње. </p> <p rend="Tekst">Чл. 5.</p> <p rend="Tekst |
анашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланов |
ном из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га |
оби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голу |
расни луди.{S} Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посла гл |
еле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам |
Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше |
творене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче |
ји, ал' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} На |
кодневно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни |
а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудо |
ово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси |
тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend= |
се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p re |
оли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина Министра да овога компромитованог чиновника у |
</p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађ |
ез ручка! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај певао! </p> <p rend="Tekst">Опет шамар. |
да клечи! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај се разговарао! </p> <p rend="Tekst">Пљу |
ког више. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај трчао путем! </p> <p rend="Tekst">— да |
и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај гледао кроз прозор! </p> <p rend="Tekst |
ус шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај скакао! </p> <p rend="Tekst">— Без ручк |
ет шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај играо лопте! </p> <p rend="Tekst">— да |
т дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас |
: </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. </p> <p rend="Te |
о младом песнику: </p> <p rend="Tekst">„Господине, </p> <p rend="Tekst">Ове Ваше трице и којека |
овник, то његов старешина овако достави господину министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име и презим |
d="Tekst">У прилог под ./. шаљем учтиво господину министру списак најопаснијих личности (ту је |
стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубо |
ек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сирот |
S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечит |
о коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима |
ашинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend="Tekst |
са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{ |
земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да с |
ичког збора. </p> <p rend="Tekst">Многи грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стој |
а својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — го |
здане, верне људе. </p> <p rend="Tekst">Грађани, односно опозиционари, гледају дремљиво у начел |
легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, ка |
— Које су? </p> <p rend="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend="Tekst" |
чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Кажи! </p> < |
">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје служ |
Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао св |
d="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је |
>— Е, деде причај. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало накашља, промрда раменима, па узе прич |
е: </p> <p rend="Tekst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} М |
ekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend=" |
утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем д |
е знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани |
во-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба полити |
по, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и р |
се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начелни |
овор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, п |
њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар |
више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p> |
рузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како |
ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му |
енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз |
бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опе |
ве и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, |
ипа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не |
пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се чест |
жавни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви мог |
да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само |
.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Teks |
p> <p rend="Tekst">Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пу |
ди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хуу |
еђутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повије |
, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стој |
гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она |
end="Tekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Tekst">— |
устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> |
му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш |
олио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је т |
едај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако |
ла прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, мла |
е с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владин |
аквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, је |
а се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако |
калницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми усп |
о, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend |
/p> <p rend="Tekst">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси |
о неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленил |
аш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политичк |
вај играо лопте! </p> <p rend="Tekst">— да стоји! </p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари |
вај трчао путем! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! — пресуди учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Моли |
дао кроз прозор! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај |
ekst">— Које су? </p> <p rend="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend=" |
и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Teks |
и, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на |
вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И оп |
Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији |
зе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у осн |
<p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми неп |
је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послуш |
нађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже нар |
ај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p rend="Tekst">— Ништа |
<p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чи |
/p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши кака |
то добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо |
ено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и при |
жност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— В |
.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ поч |
бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и |
ичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности |
довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То |
rend="Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала |
чиновнику.{S} Молим Господина Министра да овога компромитованог чиновника удали из државне слу |
е такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што мо |
ш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; |
је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук |
опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. < |
у!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она |
и легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трља |
се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И мл |
>— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, бори |
ице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се к |
те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? </p> <p rend="Teks |
p> <p rend="Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — гов |
ика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке пој |
то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што р |
асања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје у |
ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Te |
ујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко |
а и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе н |
и за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по |
док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је г |
а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с т |
Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеал |
и ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, г |
последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју к |
е ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и и |
нањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче н |
та уради? </p> <p rend="Tekst">— Шта ће да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место |
nd="Tekst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> < |
ко други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на |
ану, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Уз |
rend="Tekst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласа |
рво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџаци |
</p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја т |
ким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српск |
га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начелник после тога поћ |
ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Tekst">П |
о је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, |
увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{ |
адиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне |
kst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend= |
S} По свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механ |
ут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> |
а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> |
пе. </p> <p rend="Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу |
ише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном све |
школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука мн |
сало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио са |
али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он п |
коле па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадниц |
веком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: н |
ekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми |
се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише м |
ме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радос |
а? </p> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала дец |
се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend="Tekst">Ниг |
ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што ј |
о нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и па |
је што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек зако |
ази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' |
дала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко |
окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, са |
</p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрин |
rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend="Tekst |
хових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спре |
друштва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријате |
сања: </p> <p rend="Tekst">— Објављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и |
ами тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и |
? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли |
ући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Ва |
не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst">Путујућ |
е више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Упот |
данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бор |
а раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми |
е збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречи |
њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И понови |
себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешт |
сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, |
ни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p rend="Tekst" |
азно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Ост |
"Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о |
р сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан |
етна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. |
руком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend=" |
ла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмук |
!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се на |
ту добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst"> |
рко покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што |
">— Чудне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend |
еде тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку |
даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> |
на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као ка |
крсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гл |
рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p re |
ју очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{ |
омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је |
еже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: |
, не одговара природности; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред |
st">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, |
. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити |
каст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend="Tek |
и. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. |
олике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кон |
па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана |
плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хукала и г |
мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, п |
где по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређе |
реди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> |
ио тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао |
г часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње дин |
е га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend |
Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шт |
праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је могао смета |
куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја |
дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— |
не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{ |
</p> <p rend="Tekst">Сем тога, наравно да су младоме научнику чињене сметње где год се окрене. |
? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, м |
мејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је |
кају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћур |
</p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам |
">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Зат |
боду, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst">Боже |
оји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје куће, ј |
сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend="Tekst" |
гао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као |
је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име То |
а? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p r |
адак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> <p rend="Tekst |
к објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у поједин |
средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо |
класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend |
о данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји |
ovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика м |
на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> |
а тебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли |
p> <p rend="Tekst">— Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p r |
иште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други |
злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним |
задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! |
а нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве леп |
оја се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend="Tekst" |
а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend |
на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друшт |
етном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и ст |
није ни говорио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p r |
у били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликам |
{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и |
rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окр |
е, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала н |
нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, само му неке Ториче |
о растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> <p rend="Tekst">То постаде душевна храна дру |
Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друг |
т затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да |
! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо ш |
до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Про |
ебе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као |
<p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{ |
на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, пе |
подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с ом |
ави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, |
слушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p |
rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам |
и имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на |
ни мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније. </p> <p |
све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. |
.{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> |
S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребит |
а и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје к |
екипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја |
име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ће |
га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале г |
е ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљавао сам све мере које са |
За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом плато |
јавила јака политичка струја противника данашњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и |
</p> <p rend="Tekst">Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не порем |
ајвише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просвет |
сталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као |
дузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше |
ортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само |
т пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и |
Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гл |
аправи лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет х |
ичице: </p> <p rend="Tekst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{ |
морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету |
е да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p ren |
а лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба по |
за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један |
м на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она |
не под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко |
S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p rend="Teks |
и принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки поменуше каву (они су |
мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у нач |
лећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и проплакала, ј |
ње поштедело. </p> <p rend="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по њего |
опозиционару. </p> <p rend="Tekst">— Е, деде причај. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало нака |
н кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> < |
еме да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> <p rend=" |
Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд чо |
ало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p re |
сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шам |
end="Tekst">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом |
ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, |
о један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никак |
очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе ма |
d="Tekst">Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; |
њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не рад |
о негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: |
rend="Tekst">— Хууу!...{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбиј |
само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи та |
Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и |
у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без о |
а седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди |
rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи прича? </p> < |
rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p |
о сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и |
p> <p rend="Tekst">„Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се |
! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађ |
а!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend=" |
<p rend="Tekst">„Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега |
p> <p rend="Tekst">„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне |
ба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гл |
е. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљ |
у владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорит |
покојну стрину. </p> <p rend="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и |
о два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, п |
ивући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улаз |
седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p |
ање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </ |
так добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација |
ко треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, |
обра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Teks |
обра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p r |
</p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају, па и |
е добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, опет, несташно дете |
</p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби |
о ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисм |
слушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрв |
end="Tekst">Чл. 13.</p> <p rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгаја |
што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend="Tekst">Чл. 14.</p> <p rend="Tekst"> |
рнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и |
ај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садрж |
послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим |
и љубави, ухапси! </p> <p rend="Tekst">Диван програм; то морају признати чак и политички проти |
неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="T |
овне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, |
="Tekst">— Разуме се.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до |
е, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p |
ог и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то |
досадом, кисело. </p> <p rend="Tekst">— Диже фабрику? </p> <p rend="Tekst">— Будала!{S} Он и фа |
ти, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend=" |
трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tekst">Чл. 12.</p> <p rend= |
>Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње. </p> <p rend="Tekst">Чл. 5.</p> <p rend |
нолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. </p> <p rend="Tekst">Чл.{S} З.</p> <p rend="Tek |
ј, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе странке |
им да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљавао сам све мере које сам могао |
ти.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако ср |
говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} |
ора, који су читаво послеподне трајали, до гласања. </p> <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан |
ао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верује |
нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на |
t">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође глас |
д носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p rend="T |
мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар |
ете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје |
каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу г |
су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> < |
један на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар д |
уги с подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело |
н! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод |
чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толико се ком |
мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend= |
p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш |
ок се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво гово |
Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} М |
звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком и |
лужбе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песни |
с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по је |
што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли |
rend="Tekst">— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> <p rend="Tekst">— Таман п |
више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна д |
послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} |
ekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да ј |
раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p |
чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend |
радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако с |
дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају |
и своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, опет, несташн |
деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у |
гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: |
непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете св |
nd="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из |
и бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али м |
о у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину сва |
корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца |
а и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се |
је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p rend="Tekst">Грађа |
дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p re |
а ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то б |
Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, |
rend="Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио д |
к срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака |
го што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање доса |
лију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби |
и ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џанда |
други грађанин. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Кажи! </p> <p rend="Tekst">— Из ове причице в |
њу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7 |
<p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет |
тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend="T |
опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда |
еко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нане |
ај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој |
м: </p> <p rend="Tekst">— Хууу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне го |
t">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, п |
и и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, па с |
воју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — рече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, |
други усеви морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефиц |
се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо. |
се треба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред но |
nина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из по |
p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Ду |
ну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби влад |
задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, д |
пак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слуш |
лија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S |
е у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно де |
ива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Власт! </p> <p |
rend="Tekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво |
/p> <p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар да |
застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар |
е додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли |
„Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Толики луди паметнији од |
st">Начелник после тога поћута мало, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу |
st">Први се опет прекрсти, па после тек додаде: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси |
чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао |
— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </p> <p rend="Tekst |
од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p ren |
а.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више |
разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, |
ју, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и |
не дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник |
и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, |
еда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије |
начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> |
итао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листов |
и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљав |
ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на свој |
ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих говора, који су читаво послеподне тр |
рима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те |
а слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој гла |
у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ |
">Свет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процв |
пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђ |
у протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене харм |
те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, |
а: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку лел |
уу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Te |
} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и д |
аки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преве |
државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар |
онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легн |
ила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фра |
ну, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка по |
. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту |
не, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, уда |
ер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику |
елник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику политичког збора, и још важнијим г |
нском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend=" |
ам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је б |
. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеал |
kst">Чл. 5.</p> <p rend="Tekst">Мора се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку |
добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управ |
алимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже вре |
послетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, јер мишљење нарушава срећу. </p> |
"Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend="Tekst">— Па онда? </p> <p rend |
обар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем. </p> <p rend="Tekst"> |
и учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p |
p> <p rend="Tekst">— Познајем! — вели с досадом, кисело. </p> <p rend="Tekst">— Диже фабрику? < |
rend="Tekst">— Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. </p> <p rend="Tekst">— |
} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да |
аквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и |
познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од |
био чиновник, то његов старешина овако достави господину министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име |
. </p> <p rend="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог труда, то су у |
Он узе списак свију присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p rend="Teks |
њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово зб |
ао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па х |
м: </p> <p rend="Tekst">— Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">— |
> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело ова |
"Tekst">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође |
и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и |
S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p re |
ећ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од |
хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче |
nd="Tekst">— Море, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био ду |
м тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору |
е.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зат |
нстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као |
еала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити |
ав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште |
га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што |
о у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба |
реношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} |
ковање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p |
.{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том |
спава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због |
несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века |
и, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко и |
не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у |
d="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против |
ло једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако ц |
огунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а |
де да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Пад |
и, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају.{S} Једним словом: |
ђани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а |
ду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> <p rend="Tekst">Таман друштво у најслађем |
доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласањ |
вољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала неприлика што је п |
ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми |
ора. </p> <p rend="Tekst">Многи грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уст |
>Грађани, односно опозиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа ни |
м на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђ |
ојих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави неозби |
пише песме, министар, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мње |
у из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p> <p rend="Tekst">Чл. 8.</p> <p ren |
вога компромитованог чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не |
ала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доби с |
може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p |
е, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латин |
Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </p> <p rend="Tekst">Чл. 9.</p> <p |
би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина Министра да овог |
године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више |
мах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школ |
то, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протерив |
елник се, као ваљан представник власти, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати |
Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, |
ите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смире |
ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst">П |
о подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и д |
ћ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта се крстиш?{S} Питам т |
па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tek |
же, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S |
алине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком |
хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као памет |
p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — |
дине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Кажи! |
оће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и то два |
"Tekst">— Како га није срамота?! — вели други. </p> <p rend="Tekst">— Човеку прво бог памет узм |
поред толиког свог труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врл |
nd="Tekst">— Имамо научника! — одговори други. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је старо, него д |
оштро, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре. |
лати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, |
човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други веле? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди од смеја |
. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из прин |
јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да |
и, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend= |
те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, ми |
ете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не |
и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у |
државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{ |
> <p rend="Tekst">— Ти, разуме се; кога другог питам?! </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, с |
мука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава |
а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. |
литичара погледају тупим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, |
ва грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин |
ар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, к |
rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од |
, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађоше одјед |
с посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције проти |
ње задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким |
р на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="Tekst">— П |
е готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима |
p rend="Tekst">То постаде душевна храна друштва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао н |
ок се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније. </p> <p rend="Tekst">Млад један чо |
сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да |
борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник |
</p> <p rend="Tekst">Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари о научник |
од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче |
, непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дре |
ле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> <p rend="Tekst"> |
тко дремање. </p> <p rend="Tekst">Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади компо |
је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас |
ања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није чит |
ка ту појаву. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и ста |
о и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p rend=" |
во је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. </p> <p rend="Tekst">— Откуд сад |
и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, про |
мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, па се п |
е све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад. |
гове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend="Tekst |
/p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог ма |
...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, |
баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само, как |
словом: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не у |
итати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (т |
рану и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> <p rend="Tekst">Паметни луди: каква |
но, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти лу |
p rend="Tekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst |
мамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљи |
st">Чл. 15.</p> <p rend="Tekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког |
а и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули кр |
ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље. |
ако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p rend=" |
ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Не |
разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте |
ушног грађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру |
<p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има |
ве живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend |
. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend="Tek |
му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га ви |
га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми п |
rend="Tekst">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену |
воју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао |
у дале. </p> <p rend="Tekst">То постаде душевна храна друштва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам д |
новато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред |
rend="Tekst">— Хууу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину |
<p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst |
оримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као |
и почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па |
на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а лев |
Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tek |
Tekst">— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! </p> <p rend="Te |
од задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога |
вих композиција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљ |
"Tekst">— Нисам. </p> <p rend="Tekst">— Е па? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро |
је оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по др |
о опозиционару. </p> <p rend="Tekst">— Е, деде причај. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало н |
илане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још јед |
предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> |
штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.{ |
изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србиј |
једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза |
могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала |
везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има |
ђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па |
опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра |
занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може ви |
је научне списе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти сад: наука!{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">Опе |
човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p |
о ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно |
е чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био р |
ад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се н |
. </p> <p rend="Tekst">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који су се једнак |
премести. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо |
сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с логиком. </p> |
.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је памет |
то нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш? |
али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад |
аре у овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да |
вника.{S} Све узаман, наше се племените желе не могу никада остварити. </p> <p rend="Tekst">Али |
ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програ |
Бекићка! </p> <p rend="Tekst">— Његова жена? </p> <p rend="Tekst">— Разуме се.{S} Критиковала |
nd="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи |
та стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од |
ља. </p> <p rend="Tekst">— Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на |
end="Tekst">Чл. 12.</p> <p rend="Tekst">Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге п |
<p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} |
тно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очаја |
/p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог |
t">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанс |
ик не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негод |
S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој н |
са по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих гов |
ekst">Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло бр |
ојавило се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вр |
, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> |
д истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, разуме |
ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} У |
уте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава |
што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да |
000 динара. </p> <p rend="Tekst">Чл.{S} З.</p> <p rend="Tekst">После пет година сваки Србин (у |
и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и та |
ом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе странке: тај и тај |
чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један |
ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима |
коване папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом |
а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на |
исто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Tekst">— Х |
фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слат |
ошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао |
{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за |
калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и пл |
огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за |
аки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни |
у, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гл |
kst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случа |
не танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} |
е.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јо |
и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила |
ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у ов |
часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих |
да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још више такви |
опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне к |
си се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али |
ије било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи д |
на тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судб |
ала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p re |
, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој у |
где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је до |
да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на в |
раза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на и |
не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend="Tekst"> |
какви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да |
р је код њих на свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Бата |
ћ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p r |
је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савет |
ише пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p rend="Tekst">Чл. б.</p> <p rend |
рним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и зак |
један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборав |
end="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог та |
опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p re |
као и с песником. </p> <p rend="Tekst">За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради нек |
вања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па |
/p> <p rend="Tekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник |
ж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, |
о, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио сам се.{S} Зборо |
е.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му |
rend="Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> |
апочео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало до |
е год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочек |
д, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете на |
</p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} |
та имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не |
kst">— Сви су ту! — рече после прозивке задовољно. </p> <p rend="Tekst">Начелник се затури у на |
дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и зас |
етној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p |
у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — рече |
милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају |
о би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из С |
одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дод |
едлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с логиком. </p> <p rend="Tekst">Чл. 17.</p> <p |
дан предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Tekst" |
о да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио н |
а на свој начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к'о јагње!...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јес |
ко, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, |
ђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="T |
ке пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома |
гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу само гаји). </p> <p rend="Tekst">Чл. |
дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само, каква се мени будалаштина увртела у гл |
и у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским новинама как |
ремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи |
о он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека |
глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, |
..{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па с |
ериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш |
па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Та |
> <p rend="Tekst">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код |
ио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не зн |
ј је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом |
сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p re |
kst">— Власт! </p> <p rend="Tekst">— Па зар против себе? </p> <p rend="Tekst">— Сигурно! — одго |
и ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом до |
лу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чист |
, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tek |
Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против |
и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева |
остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend |
ену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> <p |
уте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, у |
ком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tekst">„Којешт |
rend="Tekst">Прође поред бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: |
Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пак |
— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p> < |
, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи ле |
е, млади композитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p rend="Tekst">— Тако, |
мају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; за |
уже него што треба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; |
пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређ |
бе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: < |
мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица ( |
победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, зат |
у и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. |
а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је на |
екић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отреса |
„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, п |
ајем. </p> <p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, п |
да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуз |
оји је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што |
је него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико др |
вољно. </p> <p rend="Tekst">Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољст |
ра од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, ст |
! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се сво |
Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — шт |
p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, дод |
м очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к' |
време толико се компромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа држав |
Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p rend="Tekst">Песме су бил |
м збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се |
ки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање |
на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p |
них и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошт |
упили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам д |
S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себ |
kst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend=" |
к свију присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви су т |
оумици. </p> <p rend="Tekst">— Можда је збор противу народа? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— М |
тиван и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, ал |
p> <p rend="Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. |
е тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да на |
не. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово збор? — питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га з |
а устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунц |
као што доликује председнику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: < |
начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst">Многи грађани дремљиви, под |
ши. </p> <p rend="Tekst">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— З |
м се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно |
нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} Каже |
p> <p rend="Tekst">Изненадио сам се.{S} Збором руководи представник власти у том крају земљице, |
оче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало |
извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом с |
мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, сам |
м убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. < |
помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све |
о, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво св |
па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему на |
дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">Посл |
То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је д |
nd="Tekst">Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се |
једљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend="Tekst"> |
ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend= |
оги су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хар |
низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да |
е некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не |
рдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочило неколико таласића, жуде |
них услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозици |
и. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе |
еза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} |
е ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p rend="Tekst |
више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко |
ину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда |
а онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има |
Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим чов |
после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} |
ности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, јед |
могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео та |
руководи представник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сази |
nd="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима |
омислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хук |
старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дрем |
p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки п |
а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p rend="Te |
врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијо |
важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p rend="Tekst">Начелник је одмах, после т |
о будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело цел |
гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше |
чи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине |
бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве песме? — Много бољ |
слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend |
м их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни |
и на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, |
трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма |
ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето |
ш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне недеље пошао с |
појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, узд |
као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јад |
једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. </p> <p rend="Tekst">— В |
и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна човек?! — рекох. </p> <p rend="Tekst">— Остави, мол |
о научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни списи! |
} Којешта!... </p> <p rend="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при та |
о исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, уп |
искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и |
st">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> <p rend=" |
ионаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре оп |
у кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и |
>— Што? </p> <p rend="Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tek |
нам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и сл |
nd="Tekst">— Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ура |
ече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи |
ачким гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. </p> |
нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Ба |
хов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми |
ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код на |
Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о чему хоће |
рице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио трг |
ће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге |
бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst"> |
прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, |
Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта ј |
он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst">— Шта сад ра |
но, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце д |
е луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend |
, мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само, каква се |
тит глас: </p> <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не м |
пуче нова брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — упита један. </p> <p rend="Tekst |
тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p rend="Tekst"> |
ив владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend |
ик власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збо |
руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин |
затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важни |
(двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Т |
да, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према ко |
некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да |
kst">Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек |
је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после |
о се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки пом |
="Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, п |
доликује председнику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p |
љутито: </p> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend= |
бне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни |
ој, непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки д |
удре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Са |
гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у |
чувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако исп |
наде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те сп |
мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно |
у воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, бил |
ваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мањ |
st">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву |
атрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од |
рајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од се |
..{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да |
то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју |
а, она опет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у ст |
али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па м |
nd="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. |
му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p re |
и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђ |
о што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдил |
ти какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> <p rend= |
живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> |
ако је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари |
квих немамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалн |
јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7.</p> < |
севи морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у бу |
јних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на к |
де предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p |
Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst" |
у присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви су ту! — р |
роз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није в |
ликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бис |
с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„ |
напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућам |
опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend="Tekst">После св |
љен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити |
орити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум |
rend="Tekst">Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, заста |
<p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу |
тито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tek |
Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} |
е посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина |
t">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост прон |
Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засме |
је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи |
који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао |
цати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p r |
ису чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
пао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови дру |
Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се |
Tekst">Наједанпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао з |
15.</p> <p rend="Tekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем а |
рбији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с други |
ело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и о |
власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p |
тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква из |
ваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — реч |
</p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присут |
} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не м |
зразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— |
ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана по |
а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет минута!{S |
е укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то в |
ekst">— Е па? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{ |
а до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у П |
зиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нит |
ло само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи т |
тало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">После сваке |
ачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се пре |
кројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој |
Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Пови |
а увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи |
а не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добр |
и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tek |
девојка, место радости, много пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p |
">Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу, то |
о су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, п |
ади наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да |
емљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шешири, рукавице и |
Tekst">Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта |
огледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> |
ту што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ух |
ме моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се |
, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst |
{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане |
везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупшти |
S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, оп |
да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> <p rend="Tekst">Диван програм; т |
ле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књиг |
м опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. </p> <p rend="Tekst">Један предложи да се з |
ак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p rend="Tekst">— Хууу!... |
говорили су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али |
што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и понашање променише луди према младом песнику. </p> <p |
и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{ |
Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је глед |
чнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих с |
с само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је |
на поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду |
ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поук |
и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из |
село, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурн |
вако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато ј |
ђе ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="Tekst">— Хуу |
ише, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p |
обра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све в |
јој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и |
ма хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> |
/p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти пл |
и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна човек?! — р |
атио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не |
kst">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју |
све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p rend="Tekst" |
/p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. |
"Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност ј |
јоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="T |
оји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота ма |
{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се у |
а и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, сл |
за часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокре |
вар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> <p rend="Teks |
и Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend="Tek |
а, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на д |
..{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор |
за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор против |
ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst">Многи |
да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му |
литиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend="Tekst" |
у, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а |
d="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend="Tekst">— Па онда? </p> <p re |
Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечер |
владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољ |
ви се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве. |
ите њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мал |
када доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </ |
st">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те но |
ну министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. |
ом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај |
ело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p |
а је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити |
>Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли |
олитички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мало-помало, |
љи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честита |
преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући на |
, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се та |
скоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено |
ибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да |
кала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра де |
{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p rend="Teks |
о гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико н |
(ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стр |
ла, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан |
напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после |
st">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стри |
и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљ |
rend="Tekst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће с |
<p rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми о |
рати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend |
а га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколици |
ротивници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, наше се племен |
Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у |
много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добр |
ој француској моди.{S} Шешири, рукавице и остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у са |
">Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и |
чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” |
Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е |
не, </p> <p rend="Tekst">Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет |
ју свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фот |
е у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако ис |
и.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање оп |
<p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао |
, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно на |
андидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Доб |
ан и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја |
есника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend=" |
лој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> <p rend="Tekst">„Било једн |
о из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и |
е, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо раз |
ћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p> |
љ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p> <p re |
оде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала |
d="Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и нева |
га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа ниј |
и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви могући, с |
rend="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог труда, то су урадили др |
што смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучне причице: </p> <p rend="Tekst">— Б |
но време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно оствар |
м из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од стариј |
бра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! </p> <p re |
тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви он |
.{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је најнесрећније, пе |
” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио |
дела какву опасност.{S} Људи образовани и послушни, мирнији много више него што је од нас као д |
вна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински јези |
рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило с |
итане поучне причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. </p> <p rend="Tekst">— Шта смо сад |
kst">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају д |
ekst">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Teks |
но поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада |
прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво |
триотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Ус |
ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p> <p rend="Tekst">— Познајеш ли Мику? |
ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу сам |
е неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p rend="Teks |
и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима |
чно и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Н |
пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Х |
дне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне |
етне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види нек |
Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле х |
Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p ren |
ионе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тог |
наре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А |
бора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре |
за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако |
главног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за о |
азда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и т |
против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} |
итица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> |
добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему |
ладог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао н |
ете фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад м |
интересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из |
и.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се |
р и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ак |
">Диван програм; то морају признати чак и политички противници, ако би овакав програм уопште и |
јавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p re |
t">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p |
какав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од |
се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свим |
ње шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p rend="T |
сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели с |
ено, били смо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити |
аставци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно |
да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начел |
новило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, |
— Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам г |
и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и |
ност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој ид |
доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ в |
ве причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са с |
гунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо д |
сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи |
у? </p> <p rend="Tekst">— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! |
исла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла |
потребљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречи |
тне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађ |
халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под свако |
и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје |
ре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p |
но бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне |
">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> <p rend="Tekst">За младог научника, |
а је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p> <p rend= |
у владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против в |
ве што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бакалнице.{S} З |
беђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend= |
д ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице |
дно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог |
борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгу |
га деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, |
ог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p rend="Tekst">— Так |
као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике инди |
. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо м |
<p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лиц |
овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће |
о да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> <p ren |
ајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти |
е мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разум |
, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима |
</p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи прича |
</p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра д |
t">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. < |
.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади |
ву.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Te |
отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике ни |
а њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за б |
или добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p rend="Tekst"> |
"Tekst">Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло |
ан представник власти, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласа |
о његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом |
већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто в |
ој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут се опозиција по |
и? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — б |
оду, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан на |
место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за с |
пет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже |
диш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне недеље пошао |
теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а |
је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прош |
алом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање |
ик овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толико се компромит |
rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред |
, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан ј |
онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубив |
о да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. |
зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, п |
трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у |
може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде. |
{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба |
алеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише |
ки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> <p rend= |
ак претио како ће они оборити монархију и увести републикански систем владавине. </p> <p rend=" |
срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако су проти |
с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом |
им узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да ч |
вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Многи од опозиционара исп |
сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек |
зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> < |
крене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="Tekst">— Песме?!...{S} |
е умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те в |
ekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар |
) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затв |
а и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких |
рина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила ва |
нђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јар |
спричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционар |
је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазд |
на.{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у то |
ат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер |
ле с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које с |
по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и |
Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји |
оже да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, |
с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) |
{S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармони |
ађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p |
није тако мислио. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучн |
ела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори с |
и оломила о главу. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се жур |
е одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет смеј. </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече др |
о у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све жи |
а јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се |
.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поре |
ло и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p |
сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав пред |
мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим ј |
p rend="Tekst">— Молим, господине, овај играо лопте! </p> <p rend="Tekst">— да стоји! </p> <p r |
p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се |
полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође |
да се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не зв |
о на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долаз |
ч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опасности, и с |
адати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа п |
е предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ћ |
ад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, |
kst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у м |
нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекл |
аква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекла стрина. |
жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло |
лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књигу |
нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало и |
време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре |
аре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> <p rend="Tekst">Чл.1.</ |
арод!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина |
го проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p |
опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш |
оду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="T |
еца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не |
танемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Т |
ити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не в |
ли смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више |
упе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се |
одне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сена |
громном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анар |
Добро.{S} Кажи! </p> <p rend="Tekst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан |
ањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а |
!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а пос |
боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. |
и: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда |
t">— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p |
учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били |
одољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прв |
t">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају доб |
а овога компромитованог чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се |
морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доб |
само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чуд |
nd="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињућ |
да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, д |
не земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрц |
амо зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да |
а, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело |
из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из на |
ако је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа п |
и провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под п |
ти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушнос |
</p> <p rend="Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема пос |
овника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend=" |
не може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. |
ли где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је м |
а грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта |
у у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три |
влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом се округу п |
kst">Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извешт |
ка се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и п |
ма, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговара |
з Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није вер |
измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се т |
пено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам |
јеш? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да в |
ене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="Tekst">— Песме?!...{S} Ко |
не, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p rend="Tekst">„Бакалин!...{S} Трице!{S |
научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p re |
ладог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p |
озница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да бе |
лада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p |
наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох |
ме, па се појави један млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти |
. </p> <p rend="Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p rend="Tek |
ири тањирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука!” </p> <p rend="Tekst">Прође, рецим |
се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекакве будале!” </p> <p rend="Tekst">Тако |
>— Па онда? </p> <p rend="Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а |
је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за |
="Tekst">— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане сме |
провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле |
kst">Наједанпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за |
не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набро |
, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа влас |
времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нис |
каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Te |
о бити велике опасности, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити монархију и у |
аку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да см |
S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. |
гледају тупим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе кли |
се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио сам се.{S} Збором руководи представник власти |
не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа, |
нђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да |
очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало мод |
њом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар |
и другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. </p> |
пруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S |
ом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а |
прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом |
одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сложити |
случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p> <p rend="Tek |
жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет сме |
о. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у де |
ох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушај |
ам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst"> |
аног чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> < |
одине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете |
итам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">— Којешта.{S} Не разумем |
аковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина м |
д кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: |
ји и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и о |
лан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру вл |
је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, в |
анина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Или |
S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </ |
<p rend="Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав |
џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” < |
} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, |
им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две гр |
од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево |
едан другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{ |
којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend="Tekst">Чл. 4.< |
{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције |
st">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има још. </p> < |
Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има још. </p> <p rend="Tekst">— Које су? </p> <p rend=" |
</p> <p rend="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору |
kst">Чл. 4.</p> <p rend="Tekst">Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње. </p> <p |
/p> <p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је |
то се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако н |
е све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква |
"Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се причица тако |
ају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p rend="Te |
век боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора м |
> <p rend="Tekst">Сваки пунолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. </p> <p rend="Tekst"> |
ви другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвал |
оја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, |
на била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васп |
? — упита један. </p> <p rend="Tekst">— Имамо научника! — одговори други. </p> <p rend="Tekst"> |
е годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо ов |
им се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста им |
Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно з |
оје сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај |
и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају ве |
и, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, наше се племените желе |
Ни ја тебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: је |
с није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Ваш |
о сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружи |
његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом пе |
реврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му с |
— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и посл |
ооо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противн |
подину министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајен |
доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не тр |
и у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улиц |
Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толико |
урчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње |
а меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу |
јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не |
да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> <p rend="Tekst">Чл. 16.</p> <p rend="Te |
и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), |
какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> <p rend="T |
мао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту поја |
о чудовиште што пише песме, министар, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу мор |
ересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из држ |
на, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S |
м пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже ра |
> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, |
ојој се ухватило зеленило, појавило се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полет |
дог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао нау |
ива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој |
ој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће ик |
м причом? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђ |
ekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело др |
ваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tek |
узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из |
<p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> |
зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у меха |
ли му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је |
зивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, |
ронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше |
прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књи |
ем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник би |
песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, зд |
би неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто н |
ekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="Teks |
па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Te |
о шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Уст |
> <p rend="Tekst">Многи од опозиционара испричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише че |
о у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица к |
ред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој |
јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајн |
дне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час |
песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који |
rend="Tekst">— Можда — одговори онај на исти начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? — у |
Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгл |
поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend="T |
нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове пе |
квим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и |
{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама |
маћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, и |
ала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи |
>„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим |
је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; |
..{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би |
оди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— |
тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч |
у пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, упр |
послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend |
rend="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло |
Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста |
ма се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно н |
ња.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте ник |
е које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се |
rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим |
мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој |
о паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, п |
"Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> <p |
/p> <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије ника |
ног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не |
ута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а |
nd="Tekst">— Ти! </p> <p rend="Tekst">— Ја? — опет понови онај питање још љутитије. </p> <p ren |
— боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве груп |
асао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тр |
азговарају луди. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нис |
— рече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — ре |
лабачким гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. < |
="Tekst">— Е па? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!. |
опет, ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. </p> |
из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst" |
се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst |
е па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, |
у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан |
/p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми |
хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије |
ли се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми |
их, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на кра |
у чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, са |
">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина |
</p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо мес |
="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву |
е разумем те. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја тебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и |
у нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима |
} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш |
о? </p> <p rend="Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— |
ују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што рекао не |
ек додаде: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p re |
тао књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе |
га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш св |
оре, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, к |
треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је |
та срећне земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто ма |
, срећнији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, |
ог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, песниче! |
позициони, управо револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били у |
двикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало |
пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p> <p rend="Tekst">Отац девојч |
е се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу |
с не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара |
из државне службе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма |
нако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење окрете фронт према младоме песнику.{S} Чак |
сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их ка |
не службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p> |
p rend="Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p rend="Tekst">Песм |
ачин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к'о јагње!...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква је |
мева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у о |
бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиља |
нђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем на |
ан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} |
покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од ка |
rend="Tekst">„У мом се округу појавила јака политичка струја противника данашњој влади.{S} Пок |
део да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у т |
ало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне |
уу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истрешт |
азе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на |
{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Стриц се, сиром |
занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају тупим |
Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, к |
е, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како |
да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто |
ас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. |
је му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, а |
егли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају |
По свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, |
о вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> <p |
је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, |
а: </p> <p rend="Tekst">— Објављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и со |
тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и има |
/p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, о |
а стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p |
од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и |
ље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p |
>Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а |
т. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend="Tekst" |
шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p |
слутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним оч |
а.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист прот |
е да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год н |
не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend |
недоумици. </p> <p rend="Tekst">— Можда је збор противу народа? — упитам. </p> <p rend="Tekst"> |
, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му |
у леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Се |
?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајс |
ушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је |
Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, сол |
<p rend="Tekst">— Таман посла!{S} Која је опет то будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, памета |
је огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције |
еца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро на |
и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само ма |
се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те |
читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет прек |
ке не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спре |
нар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend=" |
е на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сирома |
ам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна чо |
ука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — упита један. </p> <p rend="Tekst">— Имамо на |
ју везане. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово збор? — питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко |
ас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали |
ико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима |
га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Пов |
ојих старијих. </p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и пос |
о и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаг |
по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му |
d="Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем |
ну. </p> <p rend="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се |
end="Tekst">Што је најнесрећније, песме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадуј |
одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текло у највећем реду. </p> <p rend="Tekst">По сврше |
и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p ren |
стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан с |
намо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али п |
Н. Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толи |
г Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше св |
евој науци! </p> <p rend="Tekst">— Који је? </p> <p rend="Tekst">— Бекићка! </p> <p rend="Tekst |
тичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> <p rend="Tekst">Сетим се једног |
њене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле ш |
отпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ст |
еници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и про |
батинама. </p> <p rend="Tekst">Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S |
"Tekst">„Бакалин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири та |
а се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али са |
појасом. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? — пита стриц. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — беше |
и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може н |
од тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог б |
егодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направ |
лас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор про |
</p> <p rend="Tekst">Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком |
у земљу.” </p> <p rend="Tekst">Начелник је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи |
о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> < |
помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди с њим? |
никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, б |
с за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? < |
ило име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваља |
ђанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био нев |
е, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst">Мно |
ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> <p rend="Tekst">— Па шта учини? </p> |
ло с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну |
а тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поу |
сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбу |
без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p |
Тако је. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је |
позиција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући о |
="Tekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да |
гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за свој |
има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац |
прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, |
кан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} |
ао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног |
це још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти га поз |
теран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је тол |
те исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако |
p rend="Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а |
ује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами |
онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опоз |
асни пороци.{S} Пронађоше одједном како је подлац, пијаница, коцкар, некарактеран човек, шпијун |
младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушк |
аге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прос |
еба шетати. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је ше |
сту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, |
Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шта уради? </p> <p |
} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га ни |
>— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли читао? </p> <p |
тво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође д |
политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend="Tek |
ла ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend= |
ekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у |
изу прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему н |
о је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта |
други. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> <p rend="T |
е. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Teks |
се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу пох |
ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавид |
крене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, |
у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочит |
неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврће |
јавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу ут |
де мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p rend="Tekst">— Не познаје |
је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и |
> <p rend="Tekst">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прођ |
девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име |
<p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend="Tekst">— |
p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опа |
и послушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, ј |
стоји! </p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим |
аче био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришка |
хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико |
о ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p r |
о ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је најнесрећније, песме је посветио својој вереници, ми |
р је могло бити велике опасности, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити мона |
оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, |
а ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би се |
, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један између њ |
а шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обич |
ађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из |
неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан |
ао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада з |
е могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, пам |
редујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео н |
p rend="Tekst">Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p rend="Tekst">— Ништа — в |
а сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смет |
рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је крив. </p> <p rend="Tekst">После неког времена, поја |
p rend="Teks |