ане мене Сретена Стојића, тежака из Н., а друге мене Милуна Вучевића, трговца из истог места, н |
реко лета биће зар двоји-троји сватова, а сабора има више од десет.{S} Уз то још урачуни и неко |
</p> <p rend="Tekst">Еле, Среја свира, а коло се завило велико и заплетено.{S} Приђоше и озго |
иш, Виде, зарадили су данас два дуката, а? — упита Милун писара. </p> <p rend="Tekst">— Два јес |
Он је готово најбољи пријатељ Милунов, а Милун његов.{S} Они питају један другога за савет, до |
Рогачу да порогози неком каце и бурад, а он се, опет, спремио да иде послом некуд на другу стр |
оде својој кући да начини неке процене, а Милун некуд у село да прикупи неки лој и вуну. </p> < |
штета што овај поштен момак нема среће, а ова ко вредан и поштен!« Он се, опет, навикао па тако |
о тециво ни је.{S} Ако коме што узајми, а то је почесто чинио — пропадне му; ако уложи у каку р |
њих.{S} Само ако ми Среја не прескупи, а ја већ знам да је добар и вредан. </p> <p rend="Tekst |
а заслужени ајлук у два дуката плаћати, а тако дужан сам му м алат нужни за качарлук и столарлу |
> <p rend="Tekst">— Неће ти прескупити, а најпосле госа си, богме, па плати му и више. </p> <p |
до куће.{S} Милисав окрете својој кући, а Среја са оним момчетом на Милунове вратнице.{S} Оно м |
бије снаху, која ће је одменити у кући, а богме и у пољу што привредити. </p> <p rend="Tekst">Е |
ан и отресан момак.{S} Служи под најам, а уз то зна свирати у ћемане боље од многог свирача.{S} |
и поручи, ако се ја не десим, да дођем, а дотле задржавај га.{S} А наћи ће се ваљда ко и од наш |
е оно граби напред с пробијеним бубњем, а све се поводи ђа тамо ђа амо.{S} Среја узео ћемане по |
а давати, и то пошто цео месец ослужим, а не у напредак.{S} У случају ако бих ја одуставио Милу |
, па седи на доксату пред својом кућом, а кућа му је од најугледнијих у свем селу.{S} Пије кафу |
лоју.{S} Газда Милун је добар домаћин, а ти — вредан момак.{S} А кад заслужиш коју пару, а дао |
t">Утом се помоли на врата газда Милун, а за њим се увуче полако и Голуб. </p> <p rend="Tekst"> |
му жице, најмио момка да му носи бубањ, а он јутрос ни паре.{S} Каже — нема, не да. </p> <p ren |
ћеманетом.{S} Срдан га већ дав но звао, а Милун га послао, и најмио му по уговору некако сулуда |
како задружна; он у годинама и отежао, а његова Стана није више онако окретна као у млађе доба |
а сад? — упита Милун и врати се полако, а за њим пође и Видак. — Нека га још, претрпи се; гледа |
Одмах по ручку ухвати се младеж у коло, а старији људи осташе још за софром, да припијају помал |
м, оно само нека му се испуни вормално, а ми већ као људи, нећемо ту један другом...{S} 3нам ја |
ити.{S} Што може сам да стигне — добро, а што не може, то опет стигну његови самсари, које он п |
ест људи; неки носи вучију, неки чабар, а неки не носи ништа.{S} Још с вратница поче тек један: |
вапут може.{S} Рачуни му сватове дукат, а сабор у најмању руку сто гроша.{S} Преко лета биће за |
очи. </p> <p rend="Tekst">Таман свану, а већ стаде газда Милун, по обичају, викати по кући и о |
је дужан давати никакве накнаде Милуну, а слободно му стати где хоће под најам или радити свој |
дан момак.{S} А кад заслужиш коју пару, а дао ти је бог те можеш — ти остави код газда-Милуна, |
још који од наших људи, па ће пристати; а ја ћу му платити добар ајлук. </p> <p rend="Tekst">— |
аповедио да радим, дужан сам му радити; а пошто још умем да градим каце и тако даље, као и аста |
о велики госа, не води бригу о свачему; а може бити и зато што је као човек од рачуна навикао д |
ану, отићи неким важним послом у варош; а то се деси баш онда кад је требало суочити парничаре |
="Tekst">— Море, ту баш није узалуд!{S} А која ти је то капа данас? </p> <p rend="Tekst">— Ово |
</p> <p rend="Tekst">— Е лепо, лепо!{S} А ти барем за ово лето да станеш код тог човека.{S} Газ |
о да тако прође са својом свирком...{S} А од бакшиша нема већ ни помена.{S} Иде он и мисли шта |
сим, да дођем, а дотле задржавај га.{S} А наћи ће се ваљда ко и од наших, те ће припомоћи да се |
ца, дечака од својих 18 — 19 година.{S} А и време је већ да га ожени.{S} Срданова кућа није бог |
о — извадиће близу триестину дуката.{S} А то је заувар. </p> <p rend="Tekst">— Заувар, јакако! |
што ми треба — па дојако још ништа.{S} А овамо сваки час ме тера ђа овде, ђа онде да радим. </ |
здимио је као опарен из среске куће.{S} А за њим су одгегали његови калаузи покуњени.{S} Сретен |
да ће се данас о нечем разговарати.{S} А знао је да га Милун никад неће звати напразно. </p> < |
е.{S} Неће теби Милун криво учинити.{S} А и грехота би било. </p> <p rend="Tekst">Среја слеже р |
добар домаћин, а ти — вредан момак.{S} А кад заслужиш коју пару, а дао ти је бог те можеш — ти |
ших, те ће припомоћи да се нагодимо.{S} А теби за твој труд биће напојница. </p> <p rend="Tekst |
најмању потркушицу гради написмено.{S} А боме ваља да и ја нешто заслужим — заврши као шалећи |
адби, слави или каком другом весељу.{S} А кад је већ сабор он и сâм дође да заради коју пару.{S |
лун криво; боље нек ти он чува пару.{S} А кад оно — он хоће очи да ми ископа ако му све до крај |
у и на суду, кад тера какву парницу.{S} А откако је почео трговати и интересирати — разуме се д |
на врат. </p> <p rend="Tekst">— Зар?{S} А ко ли оно први помену да би добро било најмити га... |
ало џенабет! — рече Милун као уз реч. — А где ли ће се после најмити? </p> <p rend="Tekst">— Е, |
како! — Па поћутавши мало, упита га: — А влада ли се он како се подвезао? </p> <p rend="Tekst" |
Видак, па се лукаво осмехну и упита: — А што баш њега? </p> <p rend="Tekst">— Видиш ти, он зар |
t">— јесте — прихвати спустивши чабар — а сад га ти ваљда учиш да људма квари судове. </p> <p r |
огами лепа пара! </p> <p rend="Tekst">— А зараде они добро — рећи ће писар немарно — само да ум |
е бога, мало је! </p> <p rend="Tekst">— А знаш шта, Миле? — рећи ће Видак — дај му четрнаест ду |
ега... пусти ме! </p> <p rend="Tekst">— А што?{S} Стани мало, смири се! — уздржава га Видак. </ |
ити од нас чуда. </p> <p rend="Tekst">— А ја теби љуцки кажем да немам — одговори Среја осечно |
те — рече Среја. </p> <p rend="Tekst">— А шта би ти тражио од мене до Митровадне? </p> <p rend= |
одговори Среја. </p> <p rend="Tekst">— А би ли ти, Срејо, код једног доброг домаћина да ја про |
t">— Онај Среја. </p> <p rend="Tekst">— А, Среја свирач? — речи Видак и насмеја се. — Баш ти је |
ти си мало крив. </p> <p rend="Tekst">— А што ја? </p> <p rend="Tekst">— Да си барем онај угово |
="Tekst">— Није. </p> <p rend="Tekst">— А што ти, газда Миле, толико разбираш за њ? — упита Вид |
, ћато петла се. </p> <p rend="Tekst">— А хоћеш ли остати и од Ђурђевадне код Станоја? </p> <p |
на нос искакати. </p> <p rend="Tekst">— А што море? </p> <p rend="Tekst">— Зар не знаш што?{S} |
>— Тако ће бити. </p> <p rend="Tekst">— А за четрнаест ће јамачно пристати.{S} Оно, истина, нем |
— повика Видак. </p> <p rend="Tekst">— А шта то? — упита Милун градећи се невешт. </p> <p rend |
та Видак лукаво. </p> <p rend="Tekst">— А што не бих разбирао?{S} Момак ваљан.{S} Мило ми је ви |
а сам га служио. </p> <p rend="Tekst">— А што нећеш?{S} Станоје није баш тако рђав газда. </p> |
се још ово лето. </p> <p rend="Tekst">— А зар не би више? </p> <p rend="Tekst">— Вала и не бих |
м градио уговор. </p> <p rend="Tekst">— А како ми се чини, отресит је момак. </p> <p rend="Teks |
њему, па о њему. </p> <p rend="Tekst">— А знаш ли ти да он сад о Ђурђевудне излази од Станоја? |
да му да бакшиш. </p> <p rend="Tekst">— А не играм ти ја момче! — рече Милун смешећи се. — Иди |
за његов рачун? </p> <p rend="Tekst">— А јакако!{S} И то је записано у оном несретном уговору. |
ади пас по њему? </p> <p rend="Tekst">— А знам ли ја!{S} Неће — ето што. </p> <p rend="Tekst">— |
вор — то ти је!« </p> <p rend="Tekst">— А шта теби би да му се тако подвежеш? — Куд ћу, брате, |
е, опали барем ти! </p> <p rend="Tekst">А оно лудо једва дочека, па удри као помамно. </p> <p r |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Н</hi>а други дан Васкрса слегао се силан свет на сабор код ц |
је.{S} Људи осули на њ псовку, пуца она авлија.{S} Та је врева трајала готово читав сат.{S} Кад |
подбише један другог и сташе се вући по авлији.{S} Чељад истрча и удари у дреку.{S} Њих два нос |
Продерани бубањ иструлио је за плотом у авлији код среске куће.{S} Милунова и Срејина погодба и |
пробијени бубањ.{S} Све је то скрхано у авлију код среске куће.{S} Сви су мислили као сигурно д |
ма, пискарајући сељацима за скупе паре, адвокатишући им такође за скупе паре, дајући им новце у |
ако се подвезао? </p> <p rend="Tekst">— Аја!{S} Ето уговорили смо да ми набавља жице за ћемане, |
убањ, бог те убио! </p> <p rend="Tekst">Аја, неће момче ни да чује. </p> <p rend="Tekst">Утом и |
ек подвикне ко: </p> <p rend="Tekst">— 'Ајд, Срејо, стругниде мало у ту твоју дромбуљу! </p> <p |
Сретену уредио сваког месеца заслужени ајлук у два дуката плаћати, а тако дужан сам му м алат |
јесте; али не могу ни ја све под један ајлук. </p> <p rend="Tekst">— Да дам ја теби дванаест д |
у накнадити, то јест да му не бих могао ајлук за онај месец наплатити, у коме сам га оставио, и |
а ће пристати; а ја ћу му платити добар ајлук. </p> <p rend="Tekst">— Колико мислиш да му даш? |
p> <p rend="Tekst">»Што се тиче наплате ајлука, Милун ће ми паре два дуката свакога месеца дава |
kst">На поласку узе капетан читав дењак аката па пружи старијем писару, Страхињи, и рече му: »Д |
има што су се жалили оправи судове или, ако то неће, да им мора у новцу дати накнаду.{S} Да се |
е нађи тамо, па чим дође, ти ми поручи, ако се ја не десим, да дођем, а дотле задржавај га.{S} |
rend="Tekst">— Та ево погађам ти Среју, ако ћеш га узети под најам ово од Ђурђевадне.{S} Ионако |
исара. </p> <p rend="Tekst">— Два јесу, ако не буде и више. </p> <p rend="Tekst">— Лепа пара! < |
ложи у каку радњицу — и ту му пропадне; ако почне да чува — и тад му се мало-помало измигољи па |
и, а то је почесто чинио — пропадне му; ако уложи у каку радњицу — и ту му пропадне; ако почне |
ми да на оставу, његово је, очуваћу му; ако не да толико и чини. </p> <p rend="Tekst">— Е ја, б |
шло боље од руке, само тециво ни је.{S} Ако коме што узајми, а то је почесто чинио — пропадне м |
nd="Tekst">— Мало је, газда, богами.{S} Ако хоћеш за петнаест, ето... </p> <p rend="Tekst">— Мн |
дасе одонда почео чешће и парничити.{S} Ако му затребају сведоци, ту је одмах Веса; Голуб и Бор |
ог да бих му ја, брате, и пару узео.{S} Ако ми да на оставу, његово је, очуваћу му; ако не да т |
</p> <p rend="Tekst">— Шта да видиш?{S} Ако хоћеш, он ће те узети, само да му ја рекнем.{S} Бић |
ekst">— Што не бих? — одговори Среја. — Ако је добра кућа, најмио бих се још ово лето. </p> <p |
не ваљају.{S} Рекли смо да ми даје коња ако ме пошаље куд подаље, па ни коња не да — већ жипчим |
. </p> <p rend="Tekst">— Пробај још, па ако се баш никако не може, онда ћемо гледати!... — рече |
S} А кад оно — он хоће очи да ми ископа ако му све до крајцаре не дам. </p> <p rend="Tekst">— П |
ц наплатити, у коме сам га оставио, или ако будем наплатио да сам му дужан вратити натраг.« </p |
Среју шта ће да ради и како да се брани ако баш и до суда дође. </p> <p rend="Tekst">Еле, тако |
S} Милуну већ досадише људи жалећи се к ако им Среја није ово или оно начинио као што треба.{S} |
му м алат нужни за качарлук и столарлук ако усребадне набавити му, који ће по року овом мој ост |
</p> <p rend="Tekst">— Макар и ја, само ако буде ћара — одговори Видак, мислећи на синоћну напо |
еса; Голуб и Бора.{S} Ма шта било, само ако треба да се на кога позове, они су ту, готови као з |
одговори Милун и седе међу њих.{S} Само ако ми Среја не прескупи, а ја већ знам да је добар и в |
end="Tekst">— Знаћеш, вала, Милуне, већ ако не буде суда! — припрети један између њих. </p> <p |
га пратим да свира носити.{S} У случају ако бих ја Сретена без узрока од себе отерао, дужан сам |
ослужим, а не у напредак.{S} У случају ако бих ја одуставио Милуна и не бих га по овом уговору |
и сведоци изиђу.{S} И он узе перо и на акту написа овако решење: </p> <p rend="Tekst">»Да се М |
ето и бубањ.{S} Казали смо да ми набави алат што ми треба — па дојако још ништа.{S} А овамо сва |
а дуката плаћати, а тако дужан сам му м алат нужни за качарлук и столарлук ако усребадне набави |
: </p> <p rend="Tekst">— Пијем, истина, али не знам ко ће платити. </p> <p rend="Tekst">— Макар |
вадне много слава — славе су више зими, али опет биће сватова, па сабори толики лети су.{S} Ја |
некако... — заусти опет Среја двоумити, али они навалише на њ: </p> <p rend="Tekst">— Та стани, |
">— Да је мајстор у том послу, то знам, али нисам знао да му се толико плаћа. </p> <p rend="Tek |
у пару.{S} Па како би било да га узмем, али да се некако угодимо да он мени даје што заради. </ |
поп. — Оно има још свирача овуда у нас, али од Среје бољега нема. </p> <p rend="Tekst">— Да је |
да стане под најам; Милун је напрасит, али повратит човек, док се окрене, прође га љутина, па |
<p rend="Tekst">Милун се мало осмехну, али још, као љутито, понуди Видака да седне, па рече: < |
а. </p> <p rend="Tekst">— Оно истина... али сад већ не можемо кварити — рече Милун. </p> <p ren |
ти? </p> <p rend="Tekst">— Оно јесте... али, опет, и ти си мало крив. </p> <p rend="Tekst">— А |
Среја — је ли вредан и поштен или није; али тек опет је распиткивао.{S} Уосталом, откако је газ |
есет. </p> <p rend="Tekst">— Оно јесте; али не могу ни ја све под један ајлук. </p> <p rend="Te |
говати, одонда су га омрзли многи људи; али он то слабо мари.{S} Најпосле, што и да мари, кад м |
азда. </p> <p rend="Tekst">— Може бити; али ја не могу.{S} Кад ми преседа сваки залогај у његов |
то би све требало некако угодити с њим; али лепо да се не сети, па може одустати. </p> <p rend= |
ekst">И може бити да би тако и било.{S} Али на срећу Сретенову, мораде капетан Вучета, који је |
ин — одговори Среја мало премишљајући — али док видим... ласно ћемо. </p> <p rend="Tekst">— Шта |
="Tekst">— Оно тако је — додаде Видак — али опет боље је да има и написмено.{S} Није да рекнеш |
ики интережџија; неће ти он пропустити, ама пи најмању прилику где се може што ућарити.{S} Што |
</p> <p rend="Tekst">— Све је тако.{S} Ама газда-Милунова кућа је велика; ту ћу ја имати двапу |
st">— Лепа пара! </p> <p rend="Tekst">— Ама и свирач је, нема га шале — прихвати поп. — Оно има |
ука најамникова. </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте, газда, тако је! — прихвати Среја — само ја б |
леп начин с њим. </p> <p rend="Tekst">— Ама ето не може се. </p> <p rend="Tekst">— Пробај још, |
и он то веровао. </p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, зар ти њему све даш што ти год падне? </p> |
е онамо Сретену. </p> <p rend="Tekst">— Ама како сад да ти рекенем, газда-Милуне — одговори Сре |
о да га оставиш. </p> <p rend="Tekst">— Ама како ћу?... </p> <p rend="Tekst">— Нађи каку му дра |
тек упита попа: </p> <p rend="Tekst">— Ама, попо, он чини ми се служи сад код Станоја. </p> <p |
ће Милун почети: </p> <p rend="Tekst">— Ама знаш шта, Виде? </p> <p rend="Tekst">— Да чујем, Ми |
поче тек један: </p> <p rend="Tekst">— Ама Милуне, шта ти ово учини од нас? </p> <p rend="Teks |
="Tekst">— Кога? </p> <p rend="Tekst">— Ама оног... срете ли га где? </p> <p rend="Tekst">— Ниј |
толико затежеш? </p> <p rend="Tekst">— Ама људи, за име бога, мало је! </p> <p rend="Tekst">— |
е Среја двоумити </p> <p rend="Tekst">— Ама слушај ти ово докраја! — рече Видак. — Ја сам овде |
ори Среја срдито </p> <p rend="Tekst">— Ама, одиста, богати? </p> <p rend="Tekst">— Одиста. </p |
з Н.« </item> </list> <p rend="Tekst">— Ама, нисмо тако рекли, ћато! — прекиде му Среја читање. |
} Оно момче једва се докотрља до једног амбара, па спусти бубањ и прући се поред њега на траву. |
билазити и остале зграде.{S} Кад би код амбара, смотри оно момче и покрај њега пробијен бубањ. |
се Среја.{S} У том рвању догураше се до амбара.{S} Оно момче скочи буновно, па нададе дреку и у |
овну: </p> <p rend="Tekst">— Оди, море, амо!{S} Баш иако не играм, вреди дати таком свирачу! — |
еним бубњем, а све се поводи ђа тамо ђа амо.{S} Среја узео ћемане под пазухо, па се покуњио и з |
»Идиде, дете, пробуди Сретена, лек дође амо!« и стаде задовољно усукивати бркове и искашљивати |
ће ти лепо чувати...{S} Епа дајте дивит амо и мало 'артије! — окрете се механџији. </p> <p rend |
урачуни и неколико слава.{S} Еле, тамо-амо — извадиће близу триестину дуката.{S} А то је заува |
.{S} Милун се распомамио и претио да ће апелирати, да ће тужити чак и капетана самом министру.{ |
се са Сретеном да ме као слуга, од 23. априла па до 26. октобра 187... служи с ценом за четрна |
угодих се данас с Милуном да га од 23. априла па до 26. октобра ове 187... године, као слуга к |
увати...{S} Епа дајте дивит амо и мало 'артије! — окрете се механџији. </p> <p rend="Tekst">Мех |
умем да градим каце и тако даље, као и астале, столице и уопште столарски посао, и то сам дужа |
оје се доказало да су хтели сведочити у атар Милунов, казне с по два дана затвора; да газда Мил |
а! — се крупан глас општинског писара и бади момчету у капу десет пара. </p> <p rend="Tekst">— |
а, поднесе капу и газда-Милуну да му да бакшиш. </p> <p rend="Tekst">— А не играм ти ја момче! |
и свирати, што ће он наплаћивати, као и бакшиш што будем кад приликом свирања добио, дужан сам |
се игра и онај Срејин момак зађе купити бакшиш.{S} Пада пара као киша.{S} Сваки час при ђе момч |
тако прође са својом свирком...{S} А од бакшиша нема већ ни помена.{S} Иде он и мисли шта га че |
онај уговор није баш сасвим по пропису, барем он не зна да је коме градио сличан уговор. </p> < |
тински писар.{S} И он је човек у стању; барем је богатији од многог општинског писара.{S} Обога |
о момче; — кад му не ваља ћемане, опали барем ти! </p> <p rend="Tekst">А оно лудо једва дочека, |
ши мало. </p> <p rend="Tekst">— Тако ми барем он рече ономад — одговори поп. — Жали ми се да му |
А што ја? </p> <p rend="Tekst">— Да си барем онај уговор боље притврдио него начинио онако као |
<p rend="Tekst">— Е лепо, лепо!{S} А ти барем за ово лето да станеш код тог човека.{S} Газда је |
лиш.{S} Најмање од весеља мора му пасти барем сто rpoшa. </p> <p rend="Tekst">— Е то је доста, |
есеље, онаки газда, онаки људи.{S} Него батали ћорава посла, дај да видимо рачун. </p> <p rend= |
> <p rend="Tekst">— Овим, овим, бре!{S} Баци ту маљицу!...{S} Опали сад! </p> <p rend="Tekst">Д |
е играм, вреди дати таком свирачу! — па баци десетак момчету у капу и завири лакомо да види кол |
као грашке. </p> <p rend="Tekst">— Их! баш гребе као тестера! — подвикне други ко од сватова и |
тном уговору. </p> <p rend="Tekst">— Е, баш боље би било да га ниси ни градио ни подвезивао се |
ожемо. </p> <p rend="Tekst">— О, брате, баш ово данас би џумбус! </p> <p rend="Tekst">— Тек мен |
натраг.« </p> <p rend="Tekst">— Е, е... баш то некако... — заусти опет Среја двоумити, али они |
p> <p rend="Tekst">— Оди, море, амо!{S} Баш иако не играм, вреди дати таком свирачу! — па баци |
чим ти онако јуче пропиткујеш за њ.{S} Баш си драви шпекулант, у далеку те нема. </p> <p rend= |
ја свирач? — речи Видак и насмеја се. — Баш ти једнако о њему, па о њему. </p> <p rend="Tekst"> |
полако и Голуб. </p> <p rend="Tekst">— Баш добро!{S} Ево и газда Милуна! — повика Видак. </p> |
Није зар Среју? </p> <p rend="Tekst">— Баш њега... пусти ме! </p> <p rend="Tekst">— А што?{S} |
емен! — рече поп. — Што уради оно ти је баш љуцки и свесрдно урађено. </p> <p rend="Tekst">— Та |
="Tekst">— А што нећеш?{S} Станоје није баш тако рђав газда. </p> <p rend="Tekst">— Може бити; |
ни на суду добити, јер онај уговор није баш сасвим по пропису, барем он не зна да је коме гради |
<p rend="Tekst">— Пробај још, па ако се баш никако не може, онда ћемо гледати!... — рече Видак |
ким важним послом у варош; а то се деси баш онда кад је требало суочити парничаре и ствар пресу |
у шта ће да ради и како да се брани ако баш и до суда дође. </p> <p rend="Tekst">Еле, тако у ра |
, па се лукаво осмехну и упита: — А што баш њега? </p> <p rend="Tekst">— Видиш ти, он зарађује |
момче. </p> <p rend="Tekst">— Море, ту баш није узалуд!{S} А која ти је то капа данас? </p> <p |
још њих пет-шест. </p> <p rend="Tekst">Баш кад се газда Милун прикучи ка колу, прекиде се игра |
и неки лој и вуну. </p> <p rend="Tekst">Баш некако пред сами Ђурђевдан седе у механи сеоској:{S |
д ни зашто.{S} Често су људи говорили: »Баш штета што овај поштен момак нема среће, а ова ко вр |
е газда Милун један богаташ.{S} Највише баштине, највише стоке у њега је, и сваког другог мâла |
а ми што уради, све наопако, све као од беде.{S} Послао сам га, ето, Срдану у сватове, набавио |
е ти то иде наопако; све се ради као од беде.{S} Ово се не зна ни ко пије ни ко плаћа. </p> <p |
е.{S} Среја почео свакоме радити као од беде, знајући да од свог рада неће видети никакве вајде |
илуна, зграби бубањ, па њему на главу и беж на вратнице.{S} Докле Милун скиде бубањ, који му се |
носити.{S} У случају ако бих ја Сретена без узрока од себе отерао, дужан сам му на основу посто |
, зграби с клина некакав зарђали крндељ без кремена, па стиште напоље као помаман.{S} Кад би на |
астави опет Видак. — Сад си, Срејо, ето без бриге.{S} Стао си у добру кућу, бићеш као бубрег у |
једљиво. </p> <p rend="Tekst">— Ви'ш ти безобразника!{S} Не кажеш хвала и на том! — обредну се |
rend="Tekst">— Бре, даћеш, синко, голи, бели! </p> <p rend="Tekst">— Видећемо... — одговори Сре |
S} Удри, удриде!« и скачу око ње га као бесни. </p> <p rend="Tekst">Најпосле ти оно момче спуст |
и удари у дреку.{S} Њих два носе се као бесни — не да се Милун, не да се Среја.{S} У том рвању |
сигурно да ће Сретен изгубити, и већ га беху неки почели жалити: »Еј, сиромах Среја!{S} Како је |
<p rend="Tekst">Уочи петровских поклада беше големо весеље код Срдана Мишића у Р. Срдан, доста |
селе. </p> <p rend="Tekst">На сабору не беше другог свирача до неког Сретена Стојића и још једн |
{S} Докле Милун скиде бубањ, који му се беше набио чак до рамена и закачио га некако ружно испо |
да бубња у бубањ.{S} То несрећно момче беше се тако опило да већ не зна шта ради.{S} Окупило б |
Једно јутро уз госпођинске посте, таман беше Милун опремио Среју чак у Рогачу да порогози неком |
дговори Среја. </p> <p rend="Tekst">— А би ли ти, Срејо, код једног доброг домаћина да ја прого |
а!« </p> <p rend="Tekst">И може бити да би тако и било.{S} Али на срећу Сретенову, мораде капет |
t">— Зар?{S} А ко ли оно први помену да би добро било најмити га... ја или ти? </p> <p rend="Te |
ти му и више. </p> <p rend="Tekst">— Па би ли ти служио код мене, Срејо? — упита Милун окренув |
еби Милун криво учинити.{S} А и грехота би било. </p> <p rend="Tekst">Среја слеже раменима и ућ |
ече Среја. </p> <p rend="Tekst">— А шта би ти тражио од мене до Митровадне? </p> <p rend="Tekst |
} Оде обилазити и остале зграде.{S} Кад би код амбара, смотри оно момче и покрај њега пробијен |
а, па стиште напоље као помаман.{S} Кад би на вратницама, умало се не удари с Видаком писаром, |
, па збогом! </p> <p rend="Tekst">— Кад би он то веровао. </p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, з |
е опет Милуну. </p> <p rend="Tekst">Кад би увече, ето ти Среје.{S} Милун дува и чини се токорсе |
а се претрпи, јер куд ће у невреме, сад би мучно где нашао да стане под најам; Милун је напраси |
ору. </p> <p rend="Tekst">— Е, баш боље би било да га ниси ни градио ни подвезивао се тако — ре |
наћи ћеш се с њим где било.{S} Најбоље би било како у механи.{S} Он ваљда долази у механу? </p |
о заради. </p> <p rend="Tekst">— Хм, не би било рђаво! — рече Видак промишљајући се — само не з |
о лето. </p> <p rend="Tekst">— А зар не би више? </p> <p rend="Tekst">— Вала и не бих више!{S} |
о ваља.{S} Ћемане му се једва чује, пре би рекао да струже, него да свира.{S} Среја већ позелен |
је!« </p> <p rend="Tekst">— А шта теби би да му се тако подвежеш? — Куд ћу, брате, кад ме сале |
st">Да је ко други на његовом месту тај би, маже бити, већ одавно начинио леп капитал и окућио |
невреме. </p> <p rend="Tekst">— Готово би боље за те било да га оставиш. </p> <p rend="Tekst"> |
p> <p rend="Tekst">— Па шта велиш, како би било да ја њега узмем под најам? </p> <p rend="Tekst |
ш ти, он зарађује лепу пару.{S} Па како би било да га узмем, али да се некако угодимо да он мен |
истаде. </p> <p rend="Tekst">— Па добро би било да начинимо мало уговора — рећи ће Видак. </p> |
оме што. </p> <p rend="Tekst">— Ви'ш то би све требало некако угодити с њим; али лепо да се не |
rend="Tekst">— О, брате, баш ово данас би џумбус! </p> <p rend="Tekst">— Тек мени ће тај џумбу |
е. </p> <p rend="Tekst">— Знам, па и ту би могао привредити.{S} Кад среди посла код куће, онда |
у ситницу; макар му богзна како позната била, он ће се тек градити да не зна и питати другога.{ |
је одмах Веса; Голуб и Бора.{S} Ма шта било, само ако треба да се на кога позове, они су ту, г |
гледај: ово дана наћи ћеш се с њим где било.{S} Најбоље би било како у механи.{S} Он ваљда дол |
и у механи Среју, па кад су чули шта је било горе код Милунове куће, навалили су сетовати га: д |
<p rend="Tekst">— Готово би боље за те било да га оставиш. </p> <p rend="Tekst">— Ама како ћу? |
p rend="Tekst">И може бити да би тако и било.{S} Али на срећу Сретенову, мораде капетан Вучета, |
Милун криво учинити.{S} А и грехота би било. </p> <p rend="Tekst">Среја слеже раменима и ућута |
. </p> <p rend="Tekst">— Е, баш боље би било да га ниси ни градио ни подвезивао се тако — рече |
ћи ћеш се с њим где било.{S} Најбоље би било како у механи.{S} Он ваљда долази у механу? </p> < |
аради. </p> <p rend="Tekst">— Хм, не би било рђаво! — рече Видак промишљајући се — само не знам |
<p rend="Tekst">— Па шта велиш, како би било да ја њега узмем под најам? </p> <p rend="Tekst">— |
и, он зарађује лепу пару.{S} Па како би било да га узмем, али да се некако угодимо да он мени д |
аде. </p> <p rend="Tekst">— Па добро би било да начинимо мало уговора — рећи ће Видак. </p> <p |
очупаше око рачуна, одонда је сваки дан било помало речи и ината између њих.{S} Милун учестао с |
{S} А ко ли оно први помену да би добро било најмити га... ја или ти? </p> <p rend="Tekst">— Он |
сату, да пуши на дуг чибук, и да за што било виче на чељад или на кога му драго. </p> <p rend=" |
rend="Tekst">— Знам ја сâм — рече поп — био је и код мене једно лето, и ја нисам имао бољег мом |
теже!« </p> <p rend="Tekst">Страхиња је био од млађих људи и врло поштен и правичан; страшно је |
етенову, мораде капетан Вучета, који је био пријатељ Милунов и свакад му држао страну, отићи не |
вешт. </p> <p rend="Tekst">— Мајстор је био док се није код тебе најмио. </p> <p rend="Tekst">— |
многоме с њим слагао.{S} Страхиња му је био, штоно кажу, десна рука и кад се год деси кака запл |
де обавезао и газда-Милуна.{S} Оно мора бити по ворми кад се хоће писмено. </p> <p rend="Tekst" |
ко други на његовом месту тај би, маже бити, већ одавно начинио леп капитал и окућио се.{S} Си |
ити да не зна и питати другога.{S} Може бити тим је хтео да покаже како он, као велики госа, не |
рђав газда. </p> <p rend="Tekst">— Може бити; али ја не могу.{S} Кад ми преседа сваки залогај у |
и госа, не води бригу о свачему; а може бити и зато што је као човек од рачуна навикао да добро |
р му Видак у четири ока каза да га може бити неће лако ни на суду добити, јер онај уговор није |
end="Tekst">— Ја ти опет велим: не може бити!{S} Онако весеље, онаки газда, онаки људи.{S} Него |
, не да. </p> <p rend="Tekst">— Не може бити. </p> <p rend="Tekst">— Боме може, Видаче — рече М |
Одиста. </p> <p rend="Tekst">— Не може бити. </p> <p rend="Tekst">— Не може ја!{S} Још ти мени |
ми смета и квари, па опет реци »не може бити«. </p> <p rend="Tekst">— Ја ти опет велим: не може |
рогатима!« </p> <p rend="Tekst">И може бити да би тако и било.{S} Али на срећу Сретенову, мора |
оре, љуцки ти кажем дај паре; богами ће бити од нас чуда. </p> <p rend="Tekst">— А ја теби љуцк |
, десет. </p> <p rend="Tekst">— Тако ће бити. </p> <p rend="Tekst">— А за четрнаест ће јамачно |
="Tekst">— јесте, он.{S} Код њега ће ти бити добро. </p> <p rend="Tekst">— Та оно добар је дома |
де закачити ћара и како ће један другом бити у овом или у оном послу на руци.{S} Напослетку, го |
азду што никад није нити ће; како ће му бити добро као у својој кући, и тако даље — већ забразд |
<p rend="Tekst">— Јест' код Станоја.{S} Биће још ово до Ђурђевадне код њега! </p> <p rend="Teks |
у најмању руку сто гроша.{S} Преко лета биће зар двоји-троји сватова, а сабора има више од десе |
да се нагодимо.{S} А теби за твој труд биће напојница. </p> <p rend="Tekst">— Не бригај ти!{S} |
го слава — славе су више зими, али опет биће сватова, па сабори толики лети су.{S} Ја мислим, м |
ето без бриге.{S} Стао си у добру кућу, бићеш као бубрег у лоју.{S} Газда Милун је добар домаћи |
н ће те узети, само да му ја рекнем.{S} Бићеш као у својој кући. </p> <p rend="Tekst">— јесте! |
о. </p> <p rend="Tekst">— Не дао бог да бих му ја, брате, и пару узео.{S} Ако ми да на оставу, |
да, тако је! — прихвати Среја — само ја бих најволео да није то ни писано.{S} Доста је погодба |
више? </p> <p rend="Tekst">— Вала и не бих више!{S} Готово ми додијало потуцати се по туђим ку |
лучају ако бих ја одуставио Милуна и не бих га по овом уговору ослужити хтео, дужан сам му једн |
з механе. </p> <p rend="Tekst">— Што не бих? — одговори Среја. — Ако је добра кућа, најмио бих |
лукаво. </p> <p rend="Tekst">— А што не бих разбирао?{S} Момак ваљан.{S} Мило ми је видети ваља |
сечну плату накнадити, то јест да му не бих могао ајлук за онај месец наплатити, у коме сам га |
вори Среја. — Ако је добра кућа, најмио бих се још ово лето. </p> <p rend="Tekst">— А зар не би |
ратим да свира носити.{S} У случају ако бих ја Сретена без узрока од себе отерао, дужан сам му |
ужим, а не у напредак.{S} У случају ако бих ја одуставио Милуна и не бих га по овом уговору осл |
момче Срејино зађе да купи паре.{S} Кад близу Милуна, он извади десет пара, па зовну: </p> <p r |
лико слава.{S} Еле, тамо-амо — извадиће близу триестину дуката.{S} А то је заувар. </p> <p rend |
— цичи Среја кроза зубе — проби бубањ, бог те убио! </p> <p rend="Tekst">Аја, неће момче ни да |
пусти бременицу. </p> <p rend="Tekst">— Бог с вама!{S} Окан'те се ви мене! </p> <p rend="Tekst" |
} А кад заслужиш коју пару, а дао ти је бог те можеш — ти остави код газда-Милуна, он ће ти леп |
аписмено. </p> <p rend="Tekst">— Не дао бог да бих му ја, брате, и пару узео.{S} Ако ми да на о |
оље узети у кућу </p> <p rend="Tekst">— Бога ми јесте — прихвати Голуб — ваљану човеку ласно је |
ето ти и Среје.{S} Уђе у механу, назва бога, наручи полић ракије, па седе украј и узе пунити л |
</p> <p rend="Tekst">— Ама људи, за име бога, мало је! </p> <p rend="Tekst">— А знаш шта, Миле? |
о туђим кућама.{S} На зиму мислим, уиме бога, да радим занат.{S} Узећу где мало зградице под ки |
</p> <p rend="Tekst">— Мало је, газда, богами.{S} Ако хоћеш за петнаест, ето... </p> <p rend=" |
ахну главом. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богами, не знам шта ћу.{S} Нити ми се мили служити га в |
ко и чини. </p> <p rend="Tekst">— Е ја, богами, не знам... — поче Среја двоумити </p> <p rend=" |
м сам се год пожалио, свак ми вели: »Е, богами, кад је уговор — то ти је!« </p> <p rend="Tekst" |
p rend="Tekst">— Четврта!{S} Па ви сте, богами онда добро пазарили! </p> <p rend="Tekst">— Теее |
Хвала, газда! </p> <p rend="Tekst">— О, богами, и ти си готово газда!{S} Гледај ти шта је он на |
rend="Tekst">— Е то је доста, доста... богами! — рече Милун машући главом.{S} Поћута мало, па |
Tekst">— Море, љуцки ти кажем дај паре; богами ће бити од нас чуда. </p> <p rend="Tekst">— А ја |
зачуди се газда Милун и махну главом. — Богами лепа пара! </p> <p rend="Tekst">— А зараде они д |
, кад му нико не може наудити.{S} Човек богат, може му се; он је госа — његова се свакад и свуд |
лиже.{S} Међ њима је газда Милун, један богаташ из села Н.; с њим је поп Рашко, Видак, писар оп |
м вам напоменуо да је газда Милун један богаташ.{S} Највише баштине, највише стоке у њега је, и |
јем писару, Страхињи, и рече му: »Дела, богати, ћато, суочи ове људе, па пресуди ствар да се ви |
то веровао. </p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, зар ти њему све даш што ти год падне? </p> <p r |
ито </p> <p rend="Tekst">— Ама, одиста, богати? </p> <p rend="Tekst">— Одиста. </p> <p rend="Te |
сар.{S} И он је човек у стању; барем је богатији од многог општинског писара.{S} Обогатио се он |
и његови калаузи покуњени.{S} Сретен је богзна како заблагодарио Страхињи и обећао му да ће одј |
већ да га ожени.{S} Срданова кућа није богзна како задружна; он у годинама и отежао, а његова |
ј ће ми очи извадити.{S} Мислиће да сам богзна каке паре накупио. </p> <p rend="Tekst">— Е стал |
распитује за најмању ситницу; макар му богзна како позната била, он ће се тек градити да не зн |
Неће ти прескупити, а најпосле госа си, богме, па плати му и више. </p> <p rend="Tekst">— Па би |
је снаху, која ће је одменити у кући, а богме и у пољу што привредити. </p> <p rend="Tekst">Еле |
Зар газда Милун спао на његову пару!{S} Боже сачувај!{S} То је само онако написмено. </p> <p re |
чем и кад се у сваком пољском раду није бојала многог мушкарца.{S} Време је већ да се у кући Ср |
">И опет навалише сви на Среју да се не боји и да не сумња ништа.{S} Милун узе уговор у џеп.{S} |
шта ћу? </p> <p rend="Tekst">— Па ти си болан, луд.{S} Не дај! </p> <p rend="Tekst">— Како не д |
само ворме ради, теби неће Милун криво; боље нек ти он чува пару.{S} А кад оно — он хоће очи да |
ја ти кажем!{S} Слободно га остави.{S} Боље пре него после! </p> <p rend="Tekst">И ту Милисав |
st">— јесте, јесте — повикаше остали. — Боље раније. </p> <p rend="Tekst">— Најпосле како рекне |
е; он је госа — његова се свакад и свуд боље меље. </p> <p rend="Tekst">Еле, таман се газда Мил |
под најам, а уз то зна свирати у ћемане боље од многог свирача.{S} Чак из даљих крајева траже г |
и сад угодити. </p> <p rend="Tekst">— И боље раније да пребринеш бригу — примети Видак. </p> <p |
време. </p> <p rend="Tekst">— Готово би боље за те било да га оставиш. </p> <p rend="Tekst">— А |
то није умео.{S} Све му је некако ишло боље од руке, само тециво ни је.{S} Ако коме што узајми |
rend="Tekst">— Да си барем онај уговор боље притврдио него начинио онако као ни себи ни своме. |
— Оно тако је — додаде Видак — али опет боље је да има и написмено.{S} Није да рекнеш из каке с |
уговору. </p> <p rend="Tekst">— Е, баш боље би било да га ниси ни градио ни подвезивао се тако |
и код мене једно лето, и ја нисам имао бољег момка од њега. </p> <p rend="Tekst">— Хм, хм! — у |
а још свирача овуда у нас, али од Среје бољега нема. </p> <p rend="Tekst">— Да је мајстор у том |
лугласно, »та ови су покор починили!{S} Боме је ту падала пара као киша!« </p> <p rend="Tekst"> |
>— Не може бити. </p> <p rend="Tekst">— Боме може, Видаче — рече Милун стишавши се мало. — Ето |
ајмању потркушицу гради написмено.{S} А боме ваља да и ја нешто заслужим — заврши као шалећи се |
механи сеоској:{S} Видак, Веса, Голуб и Бора и још неки пријатељи.{S} Док ето ти и Среје.{S} Уђ |
цу дати накнаду.{S} Да се Веса, Голуб и Бора, за које се доказало да су хтели сведочити у атар |
к утишао Милуна, дотле су Веса, Голуб и Бора дочекали у механи Среју, па кад су чули шта је бил |
бају сведоци, ту је одмах Веса; Голуб и Бора.{S} Ма шта било, само ако треба да се на кога позо |
ekst">— хоћеш, хоћеш Срејо! — куражи га Бороје. — Ти си човек вредан — познат овде код нас.{S} |
шантави Веса, неки врљоки Голуб и неки Бороје из доњег краја.{S} Људи који не воле да запињу г |
учити Среју шта ће да ради и како да се брани ако баш и до суда дође. </p> <p rend="Tekst">Еле, |
. </p> <p rend="Tekst">— Напослетку, не браним — рече Среја — како год рекнете да ваља. </p> <p |
rend="Tekst">— Не дао бог да бих му ја, брате, и пару узео.{S} Ако ми да на оставу, његово је, |
х Среја!{S} Како је налепио!{S} Куд ће, брате, шут с рогатима!« </p> <p rend="Tekst">И може бит |
на њ: </p> <p rend="Tekst">— Та стани, брате Срејо, док видимо све.{S} Неће теби Милун криво у |
st">— Можемо. </p> <p rend="Tekst">— О, брате, баш ово данас би џумбус! </p> <p rend="Tekst">— |
би би да му се тако подвежеш? — Куд ћу, брате, кад ме салетели сви: то је, вели, само ворме рад |
лико? </p> <p rend="Tekst">— Како нећу, брате! — окрете. се Милун њему. — Све ти то иде наопако |
еја свира. </p> <p rend="Tekst">— Удри, бре! — дере се трећи на оно пијано момче; — кад му не в |
кну: </p> <p rend="Tekst">— Овим, овим, бре!{S} Баци ту маљицу!...{S} Опали сад! </p> <p rend=" |
Tekst">— Не дам! </p> <p rend="Tekst">— Бре, даћеш, синко, голи, бели! </p> <p rend="Tekst">— В |
и столарски занат; гради ведрице, каце, бременице, вучије, чаброве, столице, столове, лотре — г |
што више заради — додаде други и спусти бременицу. </p> <p rend="Tekst">— Бог с вама!{S} Окан'т |
kst">— Вала ни ја, док ми не платиш ову бременицу! — рече онај други. </p> <p rend="Tekst">Газд |
ће напојница. </p> <p rend="Tekst">— Не бригај ти!{S} Ја ћу се већ постарати... — рече Видак и |
ви опет Видак. — Сад си, Срејо, ето без бриге.{S} Стао си у добру кућу, бићеш као бубрег у лоју |
окаже како он, као велики госа, не води бригу о свачему; а може бити и зато што је као човек од |
nd="Tekst">— И боље раније да пребринеш бригу — примети Видак. </p> <p rend="Tekst">— јесте, је |
вала начинити уговор.{S} За то се ти не брини.{S} Ја ћу већ наместити како ваља. </p> <p rend=" |
јуче од зноја.{S} Газда-Милуну смеши се брк. »Добро је, добро!« мисли у себи, па тумара даље по |
дође амо!« и стаде задовољно усукивати бркове и искашљивати се. </p> <p rend="Tekst">Мало пост |
и беж на вратнице.{S} Докле Милун скиде бубањ, који му се беше набио чак до рамена и закачио га |
онети, то ћу ја набавити човека који ће бубањ у сватове и где га пратим да свира носити.{S} У с |
е куповати.{S} Но пошто уз ћемане има и бубањ који ће донети, то ћу ја набавити човека који ће |
па пљус њему на главу!{S} Оста и оно и бубањ као у уваљано. </p> <p rend="Tekst">Утом Среји пу |
о овог гулавера данас те ми проби ето и бубањ.{S} Казали смо да ми набави алат што ми треба — п |
том Среја некако одгурну Милуна, зграби бубањ, па њему на главу и беж на вратнице.{S} Докле Мил |
оре!... — цичи Среја кроза зубе — проби бубањ, бог те убио! </p> <p rend="Tekst">Аја, неће момч |
авио бубањ ни нов набавио.{S} Продерани бубањ иструлио је за плотом у авлији код среске куће.{S |
и некаке лотре, па чак и онај пробијени бубањ.{S} Све је то скрхано у авлију код среске куће.{S |
омче даље.{S} Опет Среја засвира, удари бубањ и заметну се коло.{S} Газда Милун, писар Видак, п |
говору стоји да ми набави момка да носи бубањ и бубња — он ми набави каког лудака, као овог гул |
абавио му жице, најмио момка да му носи бубањ, а он јутрос ни паре.{S} Каже — нема, не да. </p> |
се докотрља до једног амбара, па спусти бубањ и прући се поред њега на траву.{S} Среја се попе |
nd="Tekst">Најпосле ти оно момче спусти бубањ на земљу па, токорсе да се н оно нашали, потеже и |
смотри оно момче и покрај њега пробијен бубањ. »О, о!« учини Милун полугласно, »та ови су покор |
по неку пару.{S} Милун му није оправио бубањ ни нов набавио.{S} Продерани бубањ иструлио је за |
овору некако сулудасто момче да бубња у бубањ.{S} То несрећно момче беше се тако опило да већ н |
јића и још једног момчића што удараше у бубањ. </p> <p rend="Tekst">Сретен није Циганин, него ј |
но — све поскочи и удри што може више у бубањ. </p> <p rend="Tekst">— Не, несрећо! — дичи Среја |
т; да газда Милун мора оправити Сретену бубањ или му нов набавити; да је дужан платити Сретену |
му по уговору некако сулудасто момче да бубња у бубањ.{S} То несрећно момче беше се тако опило |
тоји да ми набави момка да носи бубањ и бубња — он ми набави каког лудака, као овог гулавера да |
пило да већ не зна шта ради.{S} Окупило бубњати као помамно, већ се не чује оно јадно ћемане Ср |
Н. Момче оно граби напред с пробијеним бубњем, а све се поводи ђа тамо ђа амо.{S} Среја узео ћ |
ну), то сам дужан иста кући Милуновој с бубњем донети и кад он захтева да сам дужан свирати и и |
иге.{S} Стао си у добру кућу, бићеш као бубрег у лоју.{S} Газда Милун је добар домаћин, а ти — |
иш Маринку лотре.{S} Гледај до мрака да буде готово. </p> <p rend="Tekst">Откако се Среја и Мил |
аше ко је. </p> <p rend="Tekst">— Да не буде то газда Милун? </p> <p rend="Tekst">— јесте, он.{ |
</p> <p rend="Tekst">— Два јесу, ако не буде и више. </p> <p rend="Tekst">— Лепа пара! </p> <p |
kst">— Знаћеш, вала, Милуне, већ ако не буде суда! — припрети један између њих. </p> <p rend="T |
у новце давати — укратко, што ми год он буде заповедио да радим, дужан сам му радити; а пошто ј |
<p rend="Tekst">— Макар и ја, само ако буде ћара — одговори Видак, мислећи на синоћну напомену |
ћу му коња за јахање давати кад га год будем у сватове слао, као и жицу за ћемане куповати.{S} |
платити, у коме сам га оставио, или ако будем наплатио да сам му дужан вратити натраг.« </p> <p |
што ће он наплаћивати, као и бакшиш што будем кад приликом свирања добио, дужан сам њему новце |
ekst">— Који рачун? — рећи ће Среја још бунован и зловољан. </p> <p rend="Tekst">— Па јуче, кол |
гураше се до амбара.{S} Оно момче скочи буновно, па нададе дреку и утече некуд у коров.{S} Утом |
у чак у Рогачу да порогози неком каце и бурад, а он се, опет, спремио да иде послом некуд на др |
уговор између Милуна и Сретена престаје важити.« </p> <p rend="Tekst">Кад је Милун саслушао ово |
в и свакад му држао страну, отићи неким важним послом у варош; а то се деси баш онда кад је тре |
>Утом приђе Видак од оног стола, држећи важно у руци онај табак хартије. </p> <p rend="Tekst">— |
ући да од свог рада неће видети никакве вајде.{S} Милуну већ досадише људи жалећи се к ако им С |
дустати. </p> <p rend="Tekst">— Дабоме, вала начинити уговор.{S} За то се ти не брини.{S} Ја ћу |
м за то! </p> <p rend="Tekst">— Знаћеш, вала, Милуне, већ ако не буде суда! — припрети један из |
р је ово оправа? </p> <p rend="Tekst">— Вала ни ја, док ми не платиш ову бременицу! — рече онај |
дне код Станоја? </p> <p rend="Tekst">— Вала, ћато, нећу.{S} Доста сам га служио. </p> <p rend= |
зар не би више? </p> <p rend="Tekst">— Вала и не бих више!{S} Готово ми додијало потуцати се п |
аним — рече Среја — како год рекнете да ваља. </p> <p rend="Tekst">— Тако лепо да начинимо мало |
у потркушицу гради написмено.{S} А боме ваља да и ја нешто заслужим — заврши као шалећи се. </p |
а оно јест, оног морам отпустити кад не ваља — одговори Милун и седе међу њих.{S} Само ако ми С |
трећи на оно пијано момче; — кад му не ваља ћемане, опали барем ти! </p> <p rend="Tekst">А оно |
Среја и оно момче отишли раније, јер им ваља читав сат 'ода препешачити до села Н. Момче оно гр |
их може љуцки затегнути ни удесити како ваља.{S} Ћемане му се једва чује, пре би рекао да струж |
и не брини.{S} Ја ћу већ наместити како ваља. </p> <p rend="Tekst">— Е видиш, зато сам те звао. |
а ћемане, набави ми најгоре — ничему не ваљају.{S} Рекли смо да ми даје коња ако ме пошаље куд |
ekst">— А што не бих разбирао?{S} Момак ваљан.{S} Мило ми је видети ваљана човека — одговори Ми |
о?{S} Момак ваљан.{S} Мило ми је видети ваљана човека — одговори Милун. </p> <p rend="Tekst">— |
kst">— Бога ми јесте — прихвати Голуб — ваљану човеку ласно је наћи и најма и рада. </p> <p ren |
мало зградице под кирију па радити.{S} Ваљда ће се моћи животарити. </p> <p rend="Tekst">— Е л |
t">— Не знам ни сам — одговори Среја. — Ваљда ћу наћи где добра домаћина. </p> <p rend="Tekst"> |
ли пристати он. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда хоће.{S} Навалићемо ти, ја и још који од наших љу |
, а дотле задржавај га.{S} А наћи ће се ваљда ко и од наших, те ће припомоћи да се нагодимо.{S} |
прихвати спустивши чабар — а сад га ти ваљда учиш да људма квари судове. </p> <p rend="Tekst"> |
S} Најбоље би било како у механи.{S} Он ваљда долази у механу? </p> <p rend="Tekst">— Долази ка |
rend="Tekst">— Ево, Милуне и Срејо, да вам прочитиам. </p> <p rend="Tekst">— Дела читај! — рек |
исквари. </p> <p rend="Tekst">— Што сам вам ја крив?{S} Ви сте га хвалили да је мајстор и да је |
му драго. </p> <p rend="Tekst">Већ сам вам напоменуо да је газда Милун један богаташ.{S} Најви |
бременицу. </p> <p rend="Tekst">— Бог с вама!{S} Окан'те се ви мене! </p> <p rend="Tekst">— Нем |
жао страну, отићи неким важним послом у варош; а то се деси баш онда кад је требало суочити пар |
end="Drop_slovo_Char">Н</hi>а други дан Васкрса слегао се силан свет на сабор код цркве рогачке |
добро качарски и столарски занат; гради ведрице, каце, бременице, вучије, чаброве, столице, сто |
ћу, брате, кад ме салетели сви: то је, вели, само ворме ради, теби неће Милун криво; боље нек |
рам.{S} Ком сам се год пожалио, свак ми вели: »Е, богами, кад је уговор — то ти је!« </p> <p re |
је тако.{S} Ама газда-Милунова кућа је велика; ту ћу ја имати двапут више посла него у другога |
бити тим је хтео да покаже како он, као велики госа, не води бригу о свачему; а може бити и зат |
е почео трговати, одонда је постао врло велики интережџија; неће ти он пропустити, ама пи најма |
kst">Еле, Среја свира, а коло се завило велико и заплетено.{S} Приђоше и озго од сопре неки да |
rend="Tekst">Газда Милун се нађе сад у великој прпи; узврда се што никад није.{S} Људи осули н |
обрве. </p> <p rend="Tekst">— Ништа; то велим! — одговори Среја срдито </p> <p rend="Tekst">— А |
ити«. </p> <p rend="Tekst">— Ја ти опет велим: не може бити!{S} Онако весеље, онаки газда, онак |
та шта је што. </p> <p rend="Tekst">— И велите о Ђурђевадне ће изићи од Станоја? — упита Милун |
даље купити. </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш, Виде, зарадили су данас два дуката, а? — упита М |
реја кратко. </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш? — узвикну Милун и набра обрве. </p> <p rend="Tek |
поп јуче. </p> <p rend="Tekst">— Па шта велиш, како би било да ја њега узмем под најам? </p> <p |
се замисли.{S} Видело се да га је нешто веома заинтересовао Среја.{S} Звао је и он сам врло доб |
p rend="Tekst">— Не могу, газда-Милуне, вере ми!{S} Најпосле, ето за четрнаест; ниже ни паре. < |
ом! </p> <p rend="Tekst">— Кад би он то веровао. </p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, зар ти њем |
е овамо већ Милун и част дао.{S} Голуб, Веса и остали једнако хвале Милуна и говоре Среји како |
ђевдан седе у механи сеоској:{S} Видак, Веса, Голуб и Бора и још неки пријатељи.{S} Док ето ти |
о се може ко код њега скрасити — додаде Веса. </p> <p rend="Tekst">— Па куд мислиш сад? — упита |
им мора у новцу дати накнаду.{S} Да се Веса, Голуб и Бора, за које се доказало да су хтели све |
е »моји калаузи«.{S} То је неки шантави Веса, неки врљоки Голуб и неки Бороје из доњег краја.{S |
Док је ту Видак утишао Милуна, дотле су Веса, Голуб и Бора дочекали у механи Среју, па кад су ч |
} Ако му затребају сведоци, ту је одмах Веса; Голуб и Бора.{S} Ма шта било, само ако треба да с |
говарају, шале и да гледе како се млађи веселе. </p> <p rend="Tekst">На сабору не беше другог с |
ekst">— Ја шта ти мислиш.{S} Најмање од весеља мора му пасти барем сто rpoшa. </p> <p rend="Tek |
ти. </p> <p rend="Tekst">Еле, големо је весеље код куће Срданове.{S} Вођевину довели, па Срдан |
у разговор. </p> <p rend="Tekst">Игра и весеље трајало је до пред мрак.{S} У сами мрак поче се |
а ти опет велим: не може бити!{S} Онако весеље, онаки газда, онаки људи.{S} Него батали ћорава |
st">Уочи петровских поклада беше големо весеље код Срдана Мишића у Р. Срдан, доста имућан домаћ |
свира на свадби, слави или каком другом весељу.{S} А кад је већ сабор он и сâм дође да заради к |
<p rend="Tekst">— Знаћеш, вала, Милуне, већ ако не буде суда! — припрети један између њих. </p> |
уги на његовом месту тај би, маже бити, већ одавно начинио леп капитал и окућио се.{S} Сиромах |
а ради.{S} Окупило бубњати као помамно, већ се не чује оно јадно ћемане Срејино.{S} Као за пако |
е пошаље куд подаље, па ни коња не да — већ жипчим овако пешке.{S} У уговору стоји да ми набави |
добро као у својој кући, и тако даље — већ забраздише далеко у хвалисању. </p> <p rend="Tekst" |
чи. </p> <p rend="Tekst">Таман свану, а већ стаде газда Милун, по обичају, викати по кући и око |
>Ту је и Среја с ћеманетом.{S} Срдан га већ дав но звао, а Милун га послао, и најмио му по угов |
То несрећно момче беше се тако опило да већ не зна шта ради.{S} Окупило бубњати као помамно, ве |
{S} Само ако ми Среја не прескупи, а ја већ знам да је добар и вредан. </p> <p rend="Tekst">— Н |
екао да струже, него да свира.{S} Среја већ позеленио од муке.{S} Сватови се почели подсмевати |
м парчетом још запете коже, дотле Среја већ далеко одмаче и нестаде га некуд низ поток. </p> <p |
својом свирком...{S} А од бакшиша нема већ ни помена.{S} Иде он и мисли шта га чека код куће; |
говце, дућанџије, и зеленаше.{S} Милуна већ није могао да гледа очима.{S} Капетан Вучета јако ј |
<p rend="Tekst">— Оно истина... али сад већ не можемо кварити — рече Милун. </p> <p rend="Tekst |
ова и Срејина погодба и парница ушла је већ у причу по околним селима.{S} И сад, кад људи хоће |
ви или каком другом весељу.{S} А кад је већ сабор он и сâм дође да заради коју пару.{S} Осим то |
ије бојала многог мушкарца.{S} Време је већ да се у кући Срдановој принови које чељаде, да Стан |
својих 18 — 19 година.{S} А и време је већ да га ожени.{S} Срданова кућа није богзна како задр |
вој... </p> <p rend="Tekst">Сутрадан се већ по свем селу чуло како је газда Милун истерао Срете |
end="Tekst">— Не бригај ти!{S} Ја ћу се већ постарати... — рече Видак и разговор се затим окрен |
гледати!... — рече Видак кад се испеше већ горе на доксат.{S} Мало-помало утиша он Милуна, те |
d="Tekst">Еле, тако у разговору стигоше већ до куће.{S} Милисав окрете својој кући, а Среја са |
ли као сигурно да ће Сретен изгубити, и већ га беху неки почели жалити: »Еј, сиромах Среја!{S} |
идимо рачун. </p> <p rend="Tekst">Среји већ прекипе, па не знајући шта да му одговори, узвикну: |
о само нека му се испуни вормално, а ми већ као људи, нећемо ту један другом...{S} 3нам ја шта |
"Tekst">Док је он писао, дотле је овамо већ Милун и част дао.{S} Голуб, Веса и остали једнако х |
</p> <p rend="Tekst">Видак је, као што већ знате, општински писар.{S} И он је човек у стању; б |
охотом смех. </p> <p rend="Tekst">Среју већ пробио зној као грашке. </p> <p rend="Tekst">— Их! |
да неће видети никакве вајде.{S} Милуну већ досадише људи жалећи се к ако им Среја није ово или |
овор.{S} За то се ти не брини.{S} Ја ћу већ наместити како ваља. </p> <p rend="Tekst">— Е видиш |
на кога му драго. </p> <p rend="Tekst">Већ сам вам напоменуо да је газда Милун један богаташ.{ |
ла пара као киша!« </p> <p rend="Tekst">Већ се прилично одјутри.{S} Газда Милун попио кафу доле |
ја дува и чини се такође невешт.{S} Кад вечераше, Милун промрмља: </p> <p rend="Tekst">— Сутра |
Ви сте га хвалили да је мајстор и да је вешт. </p> <p rend="Tekst">— Мајстор је био док се није |
да радим. </p> <p rend="Tekst">— Е па, ви'ш!{S} Ту га можеш и на суду добити, ја ти кажем!{S} |
rend="Tekst">— Што сам вам ја крив?{S} Ви сте га хвалили да је мајстор и да је вешт. </p> <p r |
момче заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Ви'ш ти безобразника!{S} Не кажеш хвала и на том! — обр |
ављати коме што. </p> <p rend="Tekst">— Ви'ш то би све требало некако угодити с њим; али лепо д |
! </p> <p rend="Tekst">— Четврта!{S} Па ви сте, богами онда добро пазарили! </p> <p rend="Tekst |
end="Tekst">— Бог с вама!{S} Окан'те се ви мене! </p> <p rend="Tekst">— Нема то окани се, него, |
богаташ из села Н.; с њим је поп Рашко, Видак, писар општине н-ске, и још њих пет-шест. </p> <p |
ан табак прилично изгужване хартије.{S} Видак узе и оде за други сто украју да пише. </p> <p re |
слетку, готово пред подне, устадоше.{S} Видак оде својој кући да начини неке процене, а Милун н |
ами Ђурђевдан седе у механи сеоској:{S} Видак, Веса, Голуб и Бора и још неки пријатељи.{S} Док |
{S} Стани мало, смири се! — уздржава га Видак. </p> <p rend="Tekst">— Како што!{S} Куд га год о |
добро!{S} Ево и газда Милуна! — повика Видак. </p> <p rend="Tekst">— А шта то? — упита Милун г |
nd="Tekst">— Па куд мислиш сад? — упита Видак. </p> <p rend="Tekst">— Не знам ни сам — одговори |
омаћина да ја проговорим за те? — упита Видак и уз то намигну на Голуба те овај уста и нестаде |
зда Миле, толико разбираш за њ? — упита Видак лукаво. </p> <p rend="Tekst">— А што не бих разби |
<p rend="Tekst">— Оно тако је — додаде Видак — али опет боље је да има и написмено.{S} Није да |
лисању. </p> <p rend="Tekst">Утом приђе Видак од оног стола, држећи важно у руци онај табак хар |
гом у свакој прилици.{S} Па и сад му је Видак дошао на неки договор, јер му је Милун још јуче н |
d="Tekst">— Много је, Срејо — уплете се Видак. — Видиш и сам, данас су оскудна времена; тешко с |
d="Tekst">— А знаш шта, Миле? — рећи ће Видак — дај му четрнаест дуката, па нек је сретно! </p> |
било да начинимо мало уговора — рећи ће Видак. </p> <p rend="Tekst">— Може, може... — одговори |
st">— Ама слушај ти ово докраја! — рече Видак. — Ја сам овде обавезао и газда-Милуна.{S} Оно мо |
="Tekst">— Хм, не би било рђаво! — рече Видак промишљајући се — само не знам хоће ли пристати о |
d="Tekst">— Е, то је онда друго! — рече Видак и прикучи се мало дале другим људима, те се пусти |
о не може, онда ћемо гледати!... — рече Видак кад се испеше већ горе на доксат.{S} Мало-помало |
ти!{S} Ја ћу се већ постарати... — рече Видак и разговор се затим окрене на друге спекулације.{ |
ноје мало инајет и осорљив човек — рече Видак. </p> <p rend="Tekst">— Слабо се може ко код њега |
вој момак и хоћеш да га отпустиш — рече Видак и намигну на Милуна. </p> <p rend="Tekst">— Та он |
>— Еј, еј, Миле, полако море!... — поче Видак још с вратница, као токорсе у шали. — Што си се р |
илун и врати се полако, а за њим пође и Видак. — Нека га још, претрпи се; гледај како на </p> < |
кар и ја, само ако буде ћара — одговори Видак, мислећи на синоћну напомену Милунову да ће се да |
st">— Можеш, није рђав човек — одговори Видак, па се лукаво осмехну и упита: — А што баш њега? |
"Tekst">— Тако су се погодили — примети Видак — ја сам им градио уговор. </p> <p rend="Tekst">— |
оље раније да пребринеш бригу — примети Видак. </p> <p rend="Tekst">— јесте, јесте — повикаше о |
rend="Tekst">— А, Среја свирач? — речи Видак и насмеја се. — Баш ти једнако о њему, па о њему. |
исао и сведоке као и уговораче потписао Видак Пецкаловић, општински писар из Н.« </item> </list |
заметну се коло.{S} Газда Милун, писар Видак, поп Рашко и остали код кола гледе како се то игр |
да начинимо мало писмена — настави опет Видак. — Сад си, Срејо, ето без бриге.{S} Стао си у доб |
rend="Tekst">— Пијеш, ето ти! — рече му Видак испевши се горе на доксат и показавши руком на ка |
да Среју још држи за неко време, јер му Видак у четири ока каза да га може бити неће лако ни на |
rend="Tekst">— Ехе! шта је то! — викну Видак зачуђено и ухвати га за рукав.{S} Куд си наго? </ |
уговор. </p> <p rend="Tekst">Док је ту Видак утишао Милуна, дотле су Веса, Голуб и Бора дочека |
говора овог обе стране држаће се.« И ту Видак прочита датум и потписе уговорача и сведока, међ |
раменима и ућута. </p> <p rend="Tekst">Видак настави даље: </p> <p rend="Tekst">— Е видиш, Сре |
ли се па вратнице. </p> <p rend="Tekst">Видак је, као што већ знате, општински писар.{S} И он ј |
о нега да слушају. </p> <p rend="Tekst">Видак се искашља мало, па поче: </p> <p rend="Tekst">»У |
се нагоше да чују. </p> <p rend="Tekst">Видак се опет искашља па настави даље: </p> <p rend="Te |
и узе пунити лулу. </p> <p rend="Tekst">Видак га погледа, накашља се мало, па ће тек онако упит |
ло осмехну, али још, као љутито, понуди Видака да седне, па рече: </p> <p rend="Tekst">— Пијем, |
азда Милун тако развикао, Док ето ти му Видака, помоли се па вратнице. </p> <p rend="Tekst">Вид |
да га није затекао, па оде наниже, кући Видаковој... </p> <p rend="Tekst">Сутрадан се већ по св |
д би на вратницама, умало се не удари с Видаком писаром, који таман хоћаше да уђе. </p> <p rend |
">Газда Милун наручи чељади да донесу и Видаку кафу, и ту заметнуше њих два обичан разговор, па |
бити. </p> <p rend="Tekst">— Боме може, Видаче — рече Милун стишавши се мало. — Ето какав ти је |
и: </p> <p rend="Tekst">— Ама знаш шта, Виде? </p> <p rend="Tekst">— Да чујем, Миле. </p> <p re |
пити. </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш, Виде, зарадили су данас два дуката, а? — упита Милун пи |
Да чујем, Миле. </p> <p rend="Tekst">— Виде ли ти јуче како онај купи паре? </p> <p rend="Teks |
хм! — учини Милун и мало се замисли.{S} Видело се да га је нешто веома заинтересовао Среја.{S} |
разбирао?{S} Момак ваљан.{S} Мило ми је видети ваљана човека — одговори Милун. </p> <p rend="Te |
о од беде, знајући да од свог рада неће видети никакве вајде.{S} Милуну већ досадише људи жалећ |
нко, голи, бели! </p> <p rend="Tekst">— Видећемо... — одговори Среја, па се окрете да пође. </p |
а трајала готово читав сат.{S} Кад људи видеше да не могу сами ништа учинити, одоше право среск |
виче.{S} Често се попне горе на доксат, види.{S} Среја још спава; њега не дира, само се тек иск |
сетак момчету у капу и завири лакомо да види колико је накупио. </p> <p rend="Tekst">— Хвала, г |
овори Среја мало премишљајући — али док видим... ласно ћемо. </p> <p rend="Tekst">— Шта да види |
</p> <p rend="Tekst">— Дајде, Срејо, да видимо рачун, и стаде се намештати да прими паре. </p> |
ди.{S} Него батали ћорава посла, дај да видимо рачун. </p> <p rend="Tekst">Среји већ прекипе, п |
nd="Tekst">— Та стани, брате Срејо, док видимо све.{S} Неће теби Милун криво учинити.{S} А и гр |
>— Много је, Срејо — уплете се Видак. — Видиш и сам, данас су оскудна времена; тешко се долази |
А што баш њега? </p> <p rend="Tekst">— Видиш ти, он зарађује лепу пару.{S} Па како би било да |
сно ћемо. </p> <p rend="Tekst">— Шта да видиш?{S} Ако хоћеш, он ће те узети, само да му ја рекн |
плаћа. </p> <p rend="Tekst">— Плаћа да видиш, газда Милуне, доста добро! — настави поп. — Њему |
ити како ваља. </p> <p rend="Tekst">— Е видиш, зато сам те звао. </p> <p rend="Tekst">— Сетио с |
настави даље: </p> <p rend="Tekst">— Е видиш, Срејо, овде је и газда Милун обавезан.{S} Приста |
у, а већ стаде газда Милун, по обичају, викати по кући и око куће: тера чељад да устају, запове |
капетана самом министру.{S} После дуге вике, која је трајала у среској канцеларији, заповеди С |
/p> <p rend="Tekst">— Ехе! шта је то! — викну Видак зачуђено и ухвати га за рукав.{S} Куд си на |
ици, па тек ћушну оном момчету у шаке и викну: </p> <p rend="Tekst">— Овим, овим, бре!{S} Баци |
.{S} Док ти ђаво нанесе једног с лонцем вина — па пљус њему на главу!{S} Оста и оно и бубањ као |
Но пошто ја умем да свирам у ћеманету (виолину), то сам дужан иста кући Милуновој с бубњем дон |
да устају, заповеда нешта, искашље се, виче.{S} Често се попне горе на доксат, види.{S} Среја |
селу.{S} Пије кафу, пуши на дуг чибук и виче нешто на чељад.{S} Откако је газда Милун почео трг |
да пуши на дуг чибук, и да за што било виче на чељад или на кога му драго. </p> <p rend="Tekst |
м шта ћу.{S} Нити ми се мили служити га више, нити га могу оставити сад у невреме. </p> <p rend |
е зар двоји-троји сватова, а сабора има више од десет.{S} Уз то још урачуни и неколико слава.{S |
у селу Н. него и у свој околини.{S} Сад више и не ради тешке радове; то је оставио млађима, нег |
и пијано — све поскочи и удри што може више у бубањ. </p> <p rend="Tekst">— Не, несрећо! — дич |
годинама и отежао, а његова Стана није више онако окретна као у млађе доба, кад је могла упоре |
Среји ни оним људима.{S} Среја се није више погађао под најам, него је започео свој занат и ко |
суочи ове људе, па пресуди ствар да се више не потеже!« </p> <p rend="Tekst">Страхиња је био о |
занат и којекако животарио.{S} Људи се више нису жалили на његов рад.{S} На саборима, славама |
rend="Tekst">— Два јесу, ако не буде и више. </p> <p rend="Tekst">— Лепа пара! </p> <p rend="T |
најпосле госа си, богме, па плати му и више. </p> <p rend="Tekst">— Па би ли ти служио код мен |
ето. </p> <p rend="Tekst">— А зар не би више? </p> <p rend="Tekst">— Вала и не бих више!{S} Гот |
<p rend="Tekst">— хоћеш само да ти што више заради — додаде други и спусти бременицу. </p> <p |
а кућа је велика; ту ћу ја имати двапут више посла него у другога. </p> <p rend="Tekst">— Да ти |
ма до Митровадне много слава — славе су више зими, али опет биће сватова, па сабори толики лети |
е? </p> <p rend="Tekst">— Вала и не бих више!{S} Готово ми додијало потуцати се по туђим кућама |
ако! — Па поћутавши мало, упита га: — А влада ли се он како се подвезао? </p> <p rend="Tekst">— |
терао Сретена, како га је тужио среској власти и тражио накнаду штете, и како су они људи тужил |
да покаже како он, као велики госа, не води бригу о свачему; а може бити и зато што је као чов |
големо је весеље код куће Срданове.{S} Вођевину довели, па Срдан навалио част и свадбује се.{S |
Бороје из доњег краја.{S} Људи који не воле да запињу грбином око тешког пољског рада, него ра |
гледа очима.{S} Капетан Вучета јако је волео Страхињу, мада се није умногоме с њим слагао.{S} |
ознат овде код нас.{S} Свак ће те драге воље узети у кућу </p> <p rend="Tekst">— Бога ми јесте |
ња је раскрсти.{S} Истина, не свакад по вољи капетановој, тек капетан му неће покварити.{S} Ток |
="Tekst">— јесте, јесте, ту му има нека ворма! — потврдише остали и опет се нагоше да чују. </p |
а пристајем, оно само нека му се испуни вормално, а ми већ као људи, нећемо ту један другом...{ |
е ту доћи до суда или парнице, него тек ворме ради.{S} Данас се ето за најмању потркушицу гради |
кад ме салетели сви: то је, вели, само ворме ради, теби неће Милун криво; боље нек ти он чува |
давати, него само да чува; ово је само ворме ради, тек онако... </p> <p rend="Tekst">— Неће, н |
зао и газда-Милуна.{S} Оно мора бити по ворми кад се хоће писмено. </p> <p rend="Tekst">— јесте |
е почео трговати свињама, вуном, лојем, воском, кожама, житом и свачим — чим може један сеоски |
="Tekst">— Па ти си ми га и натентао на врат. </p> <p rend="Tekst">— Зар?{S} А ко ли оно први п |
а-Милуне — одговори Среја чешући се иза врата...{S} Ето, нисам још ли са Станојем раскрстио. </ |
</p> <p rend="Tekst">Утом се помоли на врата газда Милун, а за њим се увуче полако и Голуб. </ |
рамена и закачио га некако ружно испод врата оним парчетом још запете коже, дотле Среја већ да |
ве куће, навалили су сетовати га: да се врати, да се претрпи, јер куд ће у невреме, сад би мучн |
шта ћу да чиним ја сад? — упита Милун и врати се полако, а за њим пође и Видак. — Нека га још, |
они људи тужили Милуна и тражили да им врати паре или да плати судове. </p> <p rend="Tekst">Ел |
или ако будем наплатио да сам му дужан вратити натраг.« </p> <p rend="Tekst">— Е, е... баш то |
и чабар, а неки не носи ништа.{S} Још с вратница поче тек један: </p> <p rend="Tekst">— Ама Мил |
иле, полако море!... — поче Видак још с вратница, као токорсе у шали. — Што си се развикао толи |
стиште напоље као помаман.{S} Кад би на вратницама, умало се не удари с Видаком писаром, који т |
зграби бубањ, па њему на главу и беж на вратнице.{S} Докле Милун скиде бубањ, који му се беше н |
као, Док ето ти му Видака, помоли се па вратнице. </p> <p rend="Tekst">Видак је, као што већ зн |
и, а Среја са оним момчетом на Милунове вратнице.{S} Оно момче једва се докотрља до једног амба |
на њ псовку, пуца она авлија.{S} Та је врева трајала готово читав сат.{S} Кад људи видеше да н |
ганин, него један сиромашак из села Н.; вредан и отресан момак.{S} Служи под најам, а уз то зна |
S} Газда Милун је добар домаћин, а ти — вредан момак.{S} А кад заслужиш коју пару, а дао ти је |
е прескупи, а ја већ знам да је добар и вредан. </p> <p rend="Tekst">— Неће ти прескупити, а на |
н сам врло добро какав је Среја — је ли вредан и поштен или није; али тек опет је распиткивао.{ |
рејо! — куражи га Бороје. — Ти си човек вредан — познат овде код нас.{S} Свак ће те драге воље |
овај поштен момак нема среће, а ова ко вредан и поштен!« Он се, опет, навикао па тако живи, са |
— Оди, море, амо!{S} Баш иако не играм, вреди дати таком свирачу! — па баци десетак момчету у к |
ом раду није бојала многог мушкарца.{S} Време је већ да се у кући Срдановој принови које чељаде |
дечака од својих 18 — 19 година.{S} А и време је већ да га ожени.{S} Срданова кућа није богзна |
, те пристаде да Среју још држи за неко време, јер му Видак у четири ока каза да га може бити н |
еоски трговац да тргује.{S} И за кратко време постао је један од најбогатијих људи не само у се |
Видак. — Видиш и сам, данас су оскудна времена; тешко се долази до паре. </p> <p rend="Tekst"> |
Дуго није могао заспати, једнако му се врзло по глави шта ће сутра чинити и како ће се разрачу |
Tekst">Страхиња је био од млађих људи и врло поштен и правичан; страшно је мрзио каишаре и сеос |
аинтересовао Среја.{S} Звао је и он сам врло добро какав је Среја — је ли вредан и поштен или н |
ако је почео трговати, одонда је постао врло велики интережџија; неће ти он пропустити, ама пи |
аузи«.{S} То је неки шантави Веса, неки врљоки Голуб и неки Бороје из доњег краја.{S} Људи који |
позамашна парница.{S} Готово месец дана вукла се та ствар по среској канцеларији.{S} Испитивани |
ру.{S} После је почео трговати свињама, вуном, лојем, воском, кожама, житом и свачим — чим може |
илун некуд у село да прикупи неки лој и вуну. </p> <p rend="Tekst">Баш некако пред сами Ђурђевд |
га.{S} Сподбише један другог и сташе се вући по авлији.{S} Чељад истрча и удари у дреку.{S} Њих |
јића, тежака из Н., а друге мене Милуна Вучевића, трговца из истог места, на следеће заљкучисмо |
ћ није могао да гледа очима.{S} Капетан Вучета јако је волео Страхињу, мада се није умногоме с |
Али на срећу Сретенову, мораде капетан Вучета, који је био пријатељ Милунов и свакад му држао |
занат; гради ведрице, каце, бременице, вучије, чаброве, столице, столове, лотре — готово сваку |
нису оправљени како треба.{S} Донесене вучије, донесени чаброви, доваљане каце, донесене и нек |
ето ти му дође пет-шест људи; неки носи вучију, неки чабар, а неки не носи ништа.{S} Још с врат |
то?{S} Стани мало, смири се! — уздржава га Видак. </p> <p rend="Tekst">— Како што!{S} Куд га го |
дође да одмах одлази из његове куће, да га није затекао, па оде наниже, кући Видаковој... </p> |
реме, јер му Видак у четири ока каза да га може бити неће лако ни на суду добити, јер онај угов |
ас о нечем разговарати.{S} А знао је да га Милун никад неће звати напразно. </p> <p rend="Tekst |
илун и мало се замисли.{S} Видело се да га је нешто веома заинтересовао Среја.{S} Звао је и он |
>Ја Сретен угодих се данас с Милуном да га од 23. априла па до 26. октобра ове 187... године, к |
="Tekst">— Готово би боље за те било да га оставиш. </p> <p rend="Tekst">— Ама како ћу?... </p> |
p rend="Tekst">— Е, баш боље би било да га ниси ни градио ни подвезивао се тако — рече Милисав |
рађује лепу пару.{S} Па како би било да га узмем, али да се некако угодимо да он мени даје што |
18 — 19 година.{S} А и време је већ да га ожени.{S} Срданова кућа није богзна како задружна; о |
те не слуша онај твој момак и хоћеш да га отпустиш — рече Видак и намигну на Милуна. </p> <p r |
е полако, а за њим пође и Видак. — Нека га још, претрпи се; гледај како на </p> <p rend="Tekst" |
за Срејом.{S} Среја се окрете и дочека га.{S} Сподбише један другог и сташе се вући по авлији. |
<p rend="Tekst">— Ама и свирач је, нема га шале — прихвати поп. — Оно има још свирача овуда у н |
и, ето како! — Па поћутавши мало, упита га: — А влада ли се он како се подвезао? </p> <p rend=" |
ма већ ни помена.{S} Иде он и мисли шта га чека код куће; како ли ће изаћи накрај с Милуном кад |
у се да ћу му коња за јахање давати кад га год будем у сватове слао, као и жицу за ћемане купов |
есте — прихвати спустивши чабар — а сад га ти ваљда учиш да људма квари судове. </p> <p rend="T |
</p> <p rend="Tekst">— Како што!{S} Куд га год опремим да ми што уради, све наопако, све као од |
овек добричина и разговоран.{S} Познаде га у мраку, па рече: </p> <p rend="Tekst">— О, Срејо!{S |
амигну на Голуба те овај уста и нестаде га некуд из механе. </p> <p rend="Tekst">— Што не бих? |
дотле Среја већ далеко одмаче и нестаде га некуд низ поток. </p> <p rend="Tekst">— Та пушку ми |
ти човека који ће бубањ у сватове и где га пратим да свира носити.{S} У случају ако бих ја Срет |
ли повратит човек, док се окрене, прође га љутина, па онда опет лепо с млађима... и шта му још |
свирача.{S} Чак из даљих крајева траже га људи и погађају да им свира на свадби, слави или как |
... и шта му још нису наговорили, докле га нису обрлатили да иде опет Милуну. </p> <p rend="Tek |
тако!{S} Удри, удриде!« и скачу око ње га као бесни. </p> <p rend="Tekst">Најпосле ти оно момч |
к капетан му неће покварити.{S} Токорсе га мало прекори, па ћути. </p> <p rend="Tekst">И тако С |
Tekst">— Што сам вам ја крив?{S} Ви сте га хвалили да је мајстор и да је вешт. </p> <p rend="Te |
kst">— Не, несрећо! — дичи Среја и туче га гудалом по леђима. </p> <p rend="Tekst">Оно још горе |
не те у коров!{S} Неки отрчаше и нађоше га, па почеше стругати, звиждукати и играти онако сами. |
="Tekst">— хоћеш, хоћеш Срејо! — куражи га Бороје. — Ти си човек вредан — познат овде код нас.{ |
<p rend="Tekst">— Ама оног... срете ли га где? </p> <p rend="Tekst">— Није зар Среју? </p> <p |
мој? </p> <p rend="Tekst">— Па ти си ми га и натентао на врат. </p> <p rend="Tekst">— Зар?{S} А |
код Милунове куће, навалили су сетовати га: да се врати, да се претрпи, јер куд ће у невреме, с |
је то! — викну Видак зачуђено и ухвати га за рукав.{S} Куд си наго? </p> <p rend="Tekst">— Пус |
знам шта ћу.{S} Нити ми се мили служити га више, нити га могу оставити сад у невреме. </p> <p r |
но први помену да би добро било најмити га... ја или ти? </p> <p rend="Tekst">— Оно јесте... ал |
} Нити ми се мили служити га више, нити га могу оставити сад у невреме. </p> <p rend="Tekst">— |
а не десим, да дођем, а дотле задржавај га.{S} А наћи ће се ваљда ко и од наших, те ће припомоћ |
пунити лулу. </p> <p rend="Tekst">Видак га погледа, накашља се мало, па ће тек онако упитати: < |
паре и рачун. </p> <p rend="Tekst">Док га достиже неки Милосав, комшија Милунов, човек добричи |
Tekst">— Вала, ћато, нећу.{S} Доста сам га служио. </p> <p rend="Tekst">— А што нећеш?{S} Стано |
лук за онај месец наплатити, у коме сам га оставио, или ако будем наплатио да сам му дужан врат |
наопако, све као од беде.{S} Послао сам га, ето, Срдану у сватове, набавио му жице, најмио момк |
st">Ту је и Среја с ћеманетом.{S} Срдан га већ дав но звао, а Милун га послао, и најмио му по у |
м.{S} Срдан га већ дав но звао, а Милун га послао, и најмио му по уговору некако сулудасто момч |
у се беше набио чак до рамена и закачио га некако ружно испод врата оним парчетом још запете ко |
ко је газда Милун истерао Сретена, како га је тужио среској власти и тражио накнаду штете, и ка |
а суду добити, ја ти кажем!{S} Слободно га остави.{S} Боље пре него после! </p> <p rend="Tekst" |
ијан сват из куће и изнесе чаканац, што га нашао негде на полици, па тек ћушну оном момчету у ш |
ао сигурно да ће Сретен изгубити, и већ га беху неки почели жалити: »Еј, сиромах Среја!{S} Како |
е газда Милун почео трговати, одонда су га омрзли многи људи; али он то слабо мари.{S} Најпосле |
/p> <p rend="Tekst">— Е па, ви'ш!{S} Ту га можеш и на суду добити, ја ти кажем!{S} Слободно га |
ју ако бих ја одуставио Милуна и не бих га по овом уговору ослужити хтео, дужан сам му једну ме |
kst">— Та ево погађам ти Среју, ако ћеш га узети под најам ово од Ђурђевадне.{S} Ионако си ми с |
накупио. </p> <p rend="Tekst">— Хвала, газда! </p> <p rend="Tekst">— О, богами, и ти си готово |
</p> <p rend="Tekst">— Ово је четврта, газда! </p> <p rend="Tekst">— Четврта!{S} Па ви сте, бо |
дуката. </p> <p rend="Tekst">— Мало је, газда, богами.{S} Ако хоћеш за петнаест, ето... </p> <p |
кова. </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте, газда, тако је! — прихвати Среја — само ја бих најволео |
Није. </p> <p rend="Tekst">— А што ти, газда Миле, толико разбираш за њ? — упита Видак лукаво. |
d="Tekst">— Ама како сад да ти рекенем, газда-Милуне — одговори Среја чешући се иза врата...{S} |
Милун. </p> <p rend="Tekst">— Не могу, газда-Милуне, вере ми!{S} Најпосле, ето за четрнаест; н |
</p> <p rend="Tekst">— Плаћа да видиш, газда Милуне, доста добро! — настави поп. — Њему је каш |
ир, како се убрисавао јуче од зноја.{S} Газда-Милуну смеши се брк. »Добро је, добро!« мисли у с |
а ово лето да станеш код тог човека.{S} Газда је први у овом крају.{S} Јамачно се сећаше ко је. |
end="Tekst">Већ се прилично одјутри.{S} Газда Милун попио кафу доле у кући и попушио лулу, па т |
вира, удари бубањ и заметну се коло.{S} Газда Милун, писар Видак, поп Рашко и остали код кола г |
добру кућу, бићеш као бубрег у лоју.{S} Газда Милун је добар домаћин, а ти — вредан момак.{S} А |
/p> <p rend="Tekst">— Петнаест дуката — газда-Милуне. </p> <p rend="Tekst">— Е много је петнаес |
илунов, казне с по два дана затвора; да газда Милун плати трошак и дангубу сведоцима, као и пар |
оће под најам или радити свој занат; да газда Милун мора оправити Сретену бубањ или му нов наба |
> <p rend="Tekst">— Све је тако.{S} Ама газда-Милунова кућа је велика; ту ћу ја имати двапут ви |
<p rend="Tekst">Утом се помоли на врата газда Милун, а за њим се увуче полако и Голуб. </p> <p |
то нећеш?{S} Станоје није баш тако рђав газда. </p> <p rend="Tekst">— Може бити; али ја не могу |
дао ти је бог те можеш — ти остави код газда-Милуна, он ће ти лепо чувати...{S} Епа дајте диви |
p rend="Tekst">Таман свану, а већ стаде газда Милун, по обичају, викати по кући и око куће: тер |
end="Tekst">Већ сам вам напоменуо да је газда Милун један богаташ.{S} Највише баштине, највише |
е неки да гледе изближе.{S} Међ њима је газда Милун, један богаташ из села Н.; с њим је поп Раш |
традан се већ по свем селу чуло како је газда Милун истерао Сретена, како га је тужио среској в |
је распиткивао.{S} Уосталом, откако је газда Милун почео трговати уобичајио је да тако распиту |
бук и виче нешто на чељад.{S} Откако је газда Милун почео трговати, одонда је и то уобичајио да |
, готови као запете пушке.{S} Откако је газда Милун почео трговати, одонда су га омрзли многи љ |
т-шест. </p> <p rend="Tekst">Баш кад се газда Милун прикучи ка колу, прекиде се игра и онај Сре |
гле ти шта је овај накупио! — зачуди се газда Милун и махну главом. — Богами лепа пара! </p> <p |
ледај ти шта је он накупио! — зачуди се газда Милун. </p> <p rend="Tekst">— Та нек није само му |
еље. </p> <p rend="Tekst">Еле, таман се газда Милун тако развикао, Док ето ти му Видака, помоли |
end="Tekst">— Е видиш, Срејо, овде је и газда Милун обавезан.{S} Пристајиш ли на ово, Милуне? < |
— рече Видак. — Ја сам овде обавезао и газда-Милуна.{S} Оно мора бити по ворми кад се хоће пис |
> <p rend="Tekst">— Баш добро!{S} Ево и газда Милуна! — повика Видак. </p> <p rend="Tekst">— А |
па ето ти оног момчића, поднесе капу и газда-Милуну да му да бакшиш. </p> <p rend="Tekst">— А |
м: не може бити!{S} Онако весеље, онаки газда, онаки људи.{S} Него батали ћорава посла, дај да |
каше и остали, и сад разгранаше хвалити газда-Милуна и салетати Среју да не учини друкчије него |
end="Tekst">— О, богами, и ти си готово газда!{S} Гледај ти шта је он накупио! — зачуди се газд |
. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан поранио газда Милун, па седи на доксату пред својом кућом, а ку |
е. </p> <p rend="Tekst">— Да не буде то газда Милун? </p> <p rend="Tekst">— јесте, он.{S} Код њ |
Неће, неће — гракнуше они. — Ко?{S} Зар газда Милун спао на његову пару!{S} Боже сачувај!{S} То |
село за туђ рачун.{S} Они често помажу газда-Милуну и на суду, кад тера какву парницу.{S} А от |
— рече онај други. </p> <p rend="Tekst">Газда Милун се нађе сад у великој прпи; узврда се што н |
ће звати напразно. </p> <p rend="Tekst">Газда Милун наручи чељади да донесу и Видаку кафу, и ту |
сутра чинити и како ће се разрачунати с газдом.{S} Једва је пред зору свео очи. </p> <p rend="T |
илуна и говоре Среји како се намерио на газду што никад није нити ће; како ће му бити добро као |
о џенабет! — рече Милун као уз реч. — А где ли ће се после најмити? </p> <p rend="Tekst">— Е, т |
rend="Tekst">— Ама оног... срете ли га где? </p> <p rend="Tekst">— Није зар Среју? </p> <p ren |
погледи у гуњац Среји под главом, онде где је џеп.{S} У џепу нешто нагуђено — стрпао Среја пеш |
му радити, како њему, тако исто и онде где ме он коме прати да штогод и од тога заната урадим, |
ако живи, састављајући крај с крајем, и где може што зарадити — зарађује. </p> <p rend="Tekst"> |
да сам дужан свирати и ићи у сватове и где ме он прати да сам дужан ићи и свирати, што ће он н |
бавити човека који ће бубањ у сватове и где га пратим да свира носити.{S} У случају ако бих ја |
куланта и скрајали планове како ће који где закачити ћара и како ће један другом бити у овом ил |
кве накнаде Милуну, а слободно му стати где хоће под најам или радити свој занат; да газда Милу |
и сам — одговори Среја. — Ваљда ћу наћи где добра домаћина. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш, хоћеш |
д ти гледај: ово дана наћи ћеш се с њим где било.{S} Најбоље би било како у механи.{S} Он ваљда |
рпи, јер куд ће у невреме, сад би мучно где нашао да стане под најам; Милун је напрасит, али по |
и он пропустити, ама пи најмању прилику где се може што ућарити.{S} Што може сам да стигне — до |
им, уиме бога, да радим занат.{S} Узећу где мало зградице под кирију па радити.{S} Ваљда ће се |
е могао заспати, једнако му се врзло по глави шта ће сутра чинити и како ће се разрачунати с га |
t">Милун подува мало, про'ука и промаха главом, па се онда диже и он; рече неком од чељади да к |
кашља и често погледи у гуњац Среји под главом, онде где је џеп.{S} У џепу нешто нагуђено — стр |
а, доста... богами! — рече Милун машући главом.{S} Поћута мало, па тек упита попа: </p> <p rend |
двезивао се тако — рече Милисав и махну главом. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богами, не знам шта |
акупио! — зачуди се газда Милун и махну главом. — Богами лепа пара! </p> <p rend="Tekst">— А за |
дгурну Милуна, зграби бубањ, па њему на главу и беж на вратнице.{S} Докле Милун скиде бубањ, ко |
једног с лонцем вина — па пљус њему на главу!{S} Оста и оно и бубањ као у уваљано. </p> <p ren |
горе на доксат, скиде гуњац и метну под главу, па леже и он да спава.{S} Дуго није могао заспат |
> <p rend="Tekst">— Ево на! — се крупан глас општинског писара и бади момчету у капу десет пара |
се писар. </p> <p rend="Tekst">— О, о, гле ти шта је овај накупио! — зачуди се газда Милун и м |
и зеленаше.{S} Милуна већ није могао да гледа очима.{S} Капетан Вучета јако је волео Страхињу, |
адове; то је оставио млађима, него само гледа трговину.{S} Откако је почео трговати, одонда је |
ође и Видак. — Нека га још, претрпи се; гледај како на </p> <p rend="Tekst">леп начин с њим. </ |
">— О, богами, и ти си готово газда!{S} Гледај ти шта је он накупио! — зачуди се газда Милун. < |
отићи ћеш да начиниш Маринку лотре.{S} Гледај до мрака да буде готово. </p> <p rend="Tekst">От |
те нема. </p> <p rend="Tekst">— Сад ти гледај: ово дана наћи ћеш се с њим где било.{S} Најбоље |
па ако се баш никако не може, онда ћемо гледати!... — рече Видак кад се испеше већ горе на докс |
ју помало, да се разговарају, шале и да гледе како се млађи веселе. </p> <p rend="Tekst">На саб |
ено.{S} Приђоше и озго од сопре неки да гледе изближе.{S} Међ њима је газда Милун, један богата |
исар Видак, поп Рашко и остали код кола гледе како се то игра.{S} Пусти се и то коло, и опет мо |
б, Веса и остали једнако хвале Милуна и говоре Среји како се намерио на газду што никад није ни |
м не зна куд ни зашто.{S} Често су људи говорили: »Баш штета што овај поштен момак нема среће, |
п. </p> <p rend="Tekst">— Није ти ништа говорио? </p> <p rend="Tekst">— Није. </p> <p rend="Tek |
е да ћу му коња за јахање давати кад га год будем у сватове слао, као и жицу за ћемане куповати |
> <p rend="Tekst">— Како што!{S} Куд га год опремим да ми што уради, све наопако, све као од бе |
је био, штоно кажу, десна рука и кад се год деси кака заплетенија и потежа ствар, Страхиња је р |
роклети уговор, па морам.{S} Ком сам се год пожалио, свак ми вели: »Е, богами, кад је уговор — |
сам њему новце давати — укратко, што ми год он буде заповедио да радим, дужан сам му радити; а |
Ама, богати, зар ти њему све даш што ти год падне? </p> <p rend="Tekst">— Ја шта ћу? </p> <p re |
послетку, не браним — рече Среја — како год рекнете да ваља. </p> <p rend="Tekst">— Тако лепо д |
"Tekst">— да он оправља каце, гради што год затреба од дрвенарије. </p> <p rend="Tekst">— Знам, |
свога јединца, дечака од својих 18 — 19 година.{S} А и време је већ да га ожени.{S} Срданова ку |
ва кућа није богзна како задружна; он у годинама и отежао, а његова Стана није више онако окрет |
23. априла па до 26. октобра ове 187... године, као слуга кућевни служим, и то с ценом за 14 ду |
о привредити. </p> <p rend="Tekst">Еле, големо је весеље код куће Срданове.{S} Вођевину довели, |
nd="Tekst">Уочи петровских поклада беше големо весеље код Срдана Мишића у Р. Срдан, доста имућа |
p> <p rend="Tekst">— Бре, даћеш, синко, голи, бели! </p> <p rend="Tekst">— Видећемо... — одгово |
седе у механи сеоској:{S} Видак, Веса, Голуб и Бора и још неки пријатељи.{S} Док ето ти и Среј |
ра у новцу дати накнаду.{S} Да се Веса, Голуб и Бора, за које се доказало да су хтели сведочити |
ту Видак утишао Милуна, дотле су Веса, Голуб и Бора дочекали у механи Среју, па кад су чули шт |
му затребају сведоци, ту је одмах Веса; Голуб и Бора.{S} Ма шта било, само ако треба да се на к |
дотле је овамо већ Милун и част дао.{S} Голуб, Веса и остали једнако хвале Милуна и говоре Среј |
газда Милун, а за њим се увуче полако и Голуб. </p> <p rend="Tekst">— Баш добро!{S} Ево и газда |
S} То је неки шантави Веса, неки врљоки Голуб и неки Бороје из доњег краја.{S} Људи који не вол |
rend="Tekst">— Бога ми јесте — прихвати Голуб — ваљану човеку ласно је наћи и најма и рада. </p |
за те? — упита Видак и уз то намигну на Голуба те овај уста и нестаде га некуд из механе. </p> |
та, искашље се, виче.{S} Често се попне горе на доксат, види.{S} Среја још спава; њега не дира, |
е поред њега на траву.{S} Среја се попе горе на доксат, скиде гуњац и метну под главу, па леже |
јеш, ето ти! — рече му Видак испевши се горе на доксат и показавши руком на кафу пред Милуном. |
ехани Среју, па кад су чули шта је било горе код Милунове куће, навалили су сетовати га: да се |
дати!... — рече Видак кад се испеше већ горе на доксат.{S} Мало-помало утиша он Милуна, те прис |
по леђима. </p> <p rend="Tekst">Оно још горе. </p> <p rend="Tekst">Сватови се деру: »Тако, море |
дити.{S} Човек богат, може му се; он је госа — његова се свакад и свуд боље меље. </p> <p rend= |
Tekst">— Неће ти прескупити, а најпосле госа си, богме, па плати му и више. </p> <p rend="Tekst |
м је хтео да покаже како он, као велики госа, не води бригу о свачему; а може бити и зато што ј |
та. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро уз госпођинске посте, таман беше Милун опремио Среју чак у |
о треба.{S} Еле, тако је трајало све до госпођинских поста. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро уз |
треба да се на кога позове, они су ту, готови као запете пушке.{S} Откако је газда Милун почео |
ли у оном послу на руци.{S} Напослетку, готово пред подне, устадоше.{S} Видак оде својој кући д |
p rend="Tekst">— Вала и не бих више!{S} Готово ми додијало потуцати се по туђим кућама.{S} На з |
">Еле, заметну се позамашна парница.{S} Готово месец дана вукла се та ствар по среској канцелар |
ије, чаброве, столице, столове, лотре — готово сваку дрвенарију што треба једној кући сеоској.{ |
и сад у невреме. </p> <p rend="Tekst">— Готово би боље за те било да га оставиш. </p> <p rend=" |
пуца она авлија.{S} Та је врева трајала готово читав сат.{S} Кад људи видеше да не могу сами ни |
ринку лотре.{S} Гледај до мрака да буде готово. </p> <p rend="Tekst">Откако се Среја и Милун св |
це у зајам опет за скупе паре.{S} Он је готово најбољи пријатељ Милунов, а Милун његов.{S} Они |
p> <p rend="Tekst">— О, богами, и ти си готово газда!{S} Гледај ти шта је он накупио! — зачуди |
т 'ода препешачити до села Н. Момче оно граби напред с пробијеним бубњем, а све се поводи ђа та |
дбује се.{S} Сватови се развеселили, па граде триста лакрдија; игра се, пева се, учинила се сам |
rend="Tekst">— А шта то? — упита Милун градећи се невешт. </p> <p rend="Tekst">— Та ево погађа |
> <p rend="Tekst">— да он оправља каце, гради што год затреба од дрвенарије. </p> <p rend="Teks |
доста добро качарски и столарски занат; гради ведрице, каце, бременице, вучије, чаброве, столиц |
.{S} Данас се ето за најмању потркушицу гради написмено.{S} А боме ваља да и ја нешто заслужим |
ужан сам му радити; а пошто још умем да градим каце и тако даље, као и астале, столице и уопште |
по пропису, барем он не зна да је коме градио сличан уговор. </p> <p rend="Tekst">Док је ту Ви |
st">— Е, баш боље би било да га ниси ни градио ни подвезивао се тако — рече Милисав и махну гла |
се погодили — примети Видак — ја сам им градио уговор. </p> <p rend="Tekst">— А како ми се чини |
богзна како позната била, он ће се тек градити да не зна и питати другога.{S} Може бити тим је |
игра се, пева се, учинила се само једна граја. </p> <p rend="Tekst">Ту је и Среја с ћеманетом.{ |
о само укокоти очима.{S} Сватови дигоше грају око њега.{S} Док ти ђаво нанесе једног с лонцем в |
... </p> <p rend="Tekst">— Неће, неће — гракнуше они. — Ко?{S} Зар газда Милун спао на његову п |
rend="Tekst">Среју већ пробио зној као грашке. </p> <p rend="Tekst">— Их! баш гребе као тестер |
г краја.{S} Људи који не воле да запињу грбином око тешког пољског рада, него радије ошљаре око |
грашке. </p> <p rend="Tekst">— Их! баш гребе као тестера! — подвикне други ко од сватова и ста |
} Неће теби Милун криво учинити.{S} А и грехота би било. </p> <p rend="Tekst">Среја слеже рамен |
<p rend="Tekst">На то се, наравно, оспе грохотом смех. </p> <p rend="Tekst">Среју већ пробио зн |
атове дукат, а сабор у најмању руку сто гроша.{S} Преко лета биће зар двоји-троји сватова, а са |
">— Не, несрећо! — дичи Среја и туче га гудалом по леђима. </p> <p rend="Tekst">Оно још горе. < |
а — он ми набави каког лудака, као овог гулавера данас те ми проби ето и бубањ.{S} Казали смо д |
{S} Среја се попе горе на доксат, скиде гуњац и метну под главу, па леже и он да спава.{S} Дуго |
, само се тек искашља и често погледи у гуњац Среји под главом, онде где је џеп.{S} У џепу нешт |
м кућама.{S} На зиму мислим, уиме бога, да радим занат.{S} Узећу где мало зградице под кирију п |
е у кући Срдановој принови које чељаде, да Стана добије снаху, која ће је одменити у кући, а бо |
жалили оправи судове или, ако то неће, да им мора у новцу дати накнаду.{S} Да се Веса, Голуб и |
им дође да одмах одлази из његове куће, да га није затекао, па оде наниже, кући Видаковој... </ |
, навалили су сетовати га: да се врати, да се претрпи, јер куд ће у невреме, сад би мучно где н |
се распомамио и претио да ће апелирати, да ће тужити чак и капетана самом министру.{S} После ду |
дође, ти ми поручи, ако се ја не десим, да дођем, а дотле задржавај га.{S} А наћи ће се ваљда к |
о, а старији људи осташе још за софром, да припијају помало, да се разговарају, шале и да гледе |
е: </p> <p rend="Tekst">— Дајде, Срејо, да видимо рачун, и стаде се намештати да прими паре. </ |
<p rend="Tekst">— Ево, Милуне и Срејо, да вам прочитиам. </p> <p rend="Tekst">— Дела читај! — |
аше још за софром, да припијају помало, да се разговарају, шале и да гледе како се млађи веселе |
о уобичајио да изјутра седи на доксату, да пуши на дуг чибук, и да за што било виче на чељад ил |
Милунове куће, навалили су сетовати га: да се врати, да се претрпи, јер куд ће у невреме, сад б |
"Tekst">»Да се Милун одбије од тражења; да Сретен није дужан давати никакве накнаде Милуну, а с |
р Милунов, казне с по два дана затвора; да газда Милун плати трошак и дангубу сведоцима, као и |
вити Сретену бубањ или му нов набавити; да је дужан платити Сретену да оним људима што су се жа |
е хоће под најам или радити свој занат; да газда Милун мора оправити Сретену бубањ или му нов н |
ће, да им мора у новцу дати накнаду.{S} Да се Веса, Голуб и Бора, за које се доказало да су хте |
него у другога. </p> <p rend="Tekst">— Да ти дам тринаест — повиси мало Милун. </p> <p rend="T |
еје бољега нема. </p> <p rend="Tekst">— Да је мајстор у том послу, то знам, али нисам знао да м |
се сећаше ко је. </p> <p rend="Tekst">— Да не буде то газда Милун? </p> <p rend="Tekst">— јесте |
под један ајлук. </p> <p rend="Tekst">— Да дам ја теби дванаест дуката. </p> <p rend="Tekst">— |
kst">— А што ја? </p> <p rend="Tekst">— Да си барем онај уговор боље притврдио него начинио она |
знаш шта, Виде? </p> <p rend="Tekst">— Да чујем, Миле. </p> <p rend="Tekst">— Виде ли ти јуче |
и — настави даље </p> <p rend="Tekst">— да он оправља каце, гради што год затреба од дрвенарије |
и Бора.{S} Ма шта било, само ако треба да се на кога позове, они су ту, готови као запете пушк |
уновој с бубњем донети и кад он захтева да сам дужан свирати и ићи у сватове и где ме он прати |
читај! — рекоше сви и стадоше око нега да слушају. </p> <p rend="Tekst">Видак се искашља мало, |
сабору напоменуо да се уврати код њега да се нешто разговоре. </p> <p rend="Tekst">— Еј, еј, М |
о време, јер му Видак у четири ока каза да га може бити неће лако ни на суду добити, јер онај у |
пропаде. </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја да знам за то! </p> <p rend="Tekst">— Знаћеш, вала, Мил |
хну, али још, као љутито, понуди Видака да седне, па рече: </p> <p rend="Tekst">— Пијем, истина |
ја!{S} Још ти мени опреми онаког лудака да ми смета и квари, па опет реци »не може бити«. </p> |
чиниш Маринку лотре.{S} Гледај до мрака да буде готово. </p> <p rend="Tekst">Откако се Среја и |
.{S} У уговору стоји да ми набави момка да носи бубањ и бубња — он ми набави каког лудака, као |
сватове, набавио му жице, најмио момка да му носи бубањ, а он јутрос ни паре.{S} Каже — нема, |
ркушицу гради написмено.{S} А боме ваља да и ја нешто заслужим — заврши као шалећи се. </p> <p |
{S} Милун учестао слати Среју по селима да мајсторише.{S} Среја почео свакоме радити као од бед |
баш сасвим по пропису, барем он не зна да је коме градио сличан уговор. </p> <p rend="Tekst">Д |
и ти, Срејо, код једног доброг домаћина да ја проговорим за те? — упита Видак и уз то намигну н |
среској канцеларији, заповеди Страхиња да и парничари и сведоци изиђу.{S} И он узе перо и на а |
ласно ћемо. </p> <p rend="Tekst">— Шта да видиш?{S} Ако хоћеш, он ће те узети, само да му ја р |
t">Среји већ прекипе, па не знајући шта да му одговори, узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Не дам! |
ико плаћа. </p> <p rend="Tekst">— Плаћа да видиш, газда Милуне, доста добро! — настави поп. — Њ |
мено. </p> <p rend="Tekst">— Не дао бог да бих му ја, брате, и пару узео.{S} Ако ми да на остав |
, викати по кући и око куће: тера чељад да устају, заповеда нешта, искашље се, виче.{S} Често с |
ну. </p> <p rend="Tekst">— Ама како сад да ти рекенем, газда-Милуне — одговори Среја чешући се |
ало-помало утиша он Милуна, те пристаде да Среју још држи за неко време, јер му Видак у четири |
вамо сваки час ме тера ђа овде, ђа онде да радим. </p> <p rend="Tekst">— Е па, ви'ш!{S} Ту га м |
се и то коло, и опет момче Срејино зађе да купи паре.{S} Кад близу Милуна, он извади десет пара |
љу.{S} А кад је већ сабор он и сâм дође да заради коју пару.{S} Осим тога, Сретен је у неку рук |
еком од чељади да каже Сретену чим дође да одмах одлази из његове куће, да га није затекао, па |
ко је — додаде Видак — али опет боље је да има и написмено.{S} Није да рекнеш из каке сумње — н |
данас о нечем разговарати.{S} А знао је да га Милун никад неће звати напразно. </p> <p rend="Te |
газда Милун почео трговати уобичајио је да тако распитује за најмању ситницу; макар му богзна к |
пет боље је да има и написмено.{S} Није да рекнеш из каке сумње — нити ће ту доћи до суда или п |
и. </p> <p rend="Tekst">— И боље раније да пребринеш бригу — примети Видак. </p> <p rend="Tekst |
је из доњег краја.{S} Људи који не воле да запињу грбином око тешког пољског рада, него радије |
и наго? </p> <p rend="Tekst">— Пусти ме да убијем пса! </p> <p rend="Tekst">— Кога? </p> <p ren |
а он јутрос ни паре.{S} Каже — нема, не да. </p> <p rend="Tekst">— Не може бити. </p> <p rend=" |
носе се као бесни — не да се Милун, не да се Среја.{S} У том рвању догураше се до амбара.{S} О |
реку.{S} Њих два носе се као бесни — не да се Милун, не да се Среја.{S} У том рвању догураше се |
ако ме пошаље куд подаље, па ни коња не да — већ жипчим овако пешке.{S} У уговору стоји да ми н |
а оставу, његово је, очуваћу му; ако не да толико и чини. </p> <p rend="Tekst">— Е ја, богами, |
у радњицу — и ту му пропадне; ако почне да чува — и тад му се мало-помало измигољи пара...{S} Н |
ече ономад — одговори поп. — Жали ми се да му је Станоје учинио нешто криво. </p> <p rend="Teks |
и Милун и мало се замисли.{S} Видело се да га је нешто веома заинтересовао Среја.{S} Звао је и |
року овом мој остати.{S} Обећавам му се да ћу му коња за јахање давати кад га год будем у свато |
момче спусти бубањ на земљу па, токорсе да се н оно нашали, потеже и скочи на њ.{S} Пуче кожа и |
браним — рече Среја — како год рекнете да ваља. </p> <p rend="Tekst">— Тако лепо да начинимо м |
ећемо... — одговори Среја, па се окрете да пође. </p> <p rend="Tekst">— Море, љуцки ти кажем да |
/p> <p rend="Tekst">— Та пушку ми дајте да убијем пса! — рикну Милун н улети у кућу, зграби с к |
И ту Милисав настави учити Среју шта ће да ради и како да се брани ако баш и до суда дође. </p> |
{S} Онај ће ми очи извадити.{S} Мислиће да сам богзна каке паре накупио. </p> <p rend="Tekst">— |
околним селима.{S} И сад, кад људи хоће да кажу какав крајњи каишарлук — рећи ће: »Најмио Милун |
ио му по уговору некако сулудасто момче да бубња у бубањ.{S} То несрећно момче беше се тако опи |
ри с Видаком писаром, који таман хоћаше да уђе. </p> <p rend="Tekst">— Ехе! шта је то! — викну |
ла готово читав сат.{S} Кад људи видеше да не могу сами ништа учинити, одоше право среској кући |
ма! — потврдише остали и опет се нагоше да чују. </p> <p rend="Tekst">Видак се опет искашља па |
еди на доксату, да пуши на дуг чибук, и да за што било виче на чељад или на кога му драго. </p> |
у сведоцима, као и парничну таксу.{S} И да уговор између Милуна и Сретена престаје важити.« </p |
ијају помало, да се разговарају, шале и да гледе како се млађи веселе. </p> <p rend="Tekst">На |
т навалише сви на Среју да се не боји и да не сумња ништа.{S} Милун узе уговор у џеп.{S} Још ма |
ли он то слабо мари.{S} Најпосле, што и да мари, кад му нико не може наудити.{S} Човек богат, м |
в?{S} Ви сте га хвалили да је мајстор и да је вешт. </p> <p rend="Tekst">— Мајстор је био док с |
!« </p> <p rend="Tekst">— А шта теби би да му се тако подвежеш? — Куд ћу, брате, кад ме салетел |
се онда диже и он; рече неком од чељади да каже Сретену чим дође да одмах одлази из његове куће |
rend="Tekst">Газда Милун наручи чељади да донесу и Видаку кафу, и ту заметнуше њих два обичан |
ицу, испита још неке сведоке, па нареди да дођу парничари и сведоци на суочење. </p> <p rend="T |
жипчим овако пешке.{S} У уговору стоји да ми набави момка да носи бубањ и бубња — он ми набави |
летено.{S} Приђоше и озго од сопре неки да гледе изближе.{S} Међ њима је газда Милун, један бог |
ру.{S} Па како би било да га узмем, али да се некако угодимо да он мени даје што заради. </p> < |
и Милуна и тражили да им врати паре или да плати судове. </p> <p rend="Tekst">Еле, заметну се п |
ако су они људи тужили Милуна и тражили да им врати паре или да плати судове. </p> <p rend="Tek |
о сам вам ја крив?{S} Ви сте га хвалили да је мајстор и да је вешт. </p> <p rend="Tekst">— Мајс |
и Сретенови и они људи што су се жалили да им судови нису оправљени како треба.{S} Донесене вуч |
ису наговорили, докле га нису обрлатили да иде опет Милуну. </p> <p rend="Tekst">Кад би увече, |
их му ја, брате, и пару узео.{S} Ако ми да на оставу, његово је, очуваћу му; ако не да толико и |
</p> <p rend="Tekst">Аја, неће момче ни да чује. </p> <p rend="Tekst">Утом излеће један пијан с |
му. </p> <p rend="Tekst">— А знаш ли ти да он сад о Ђурђевудне излази од Станоја? </p> <p rend= |
, тако исто и онде где ме он коме прати да штогод и од тога заната урадим, које ће он наплаћива |
ирати и ићи у сватове и где ме он прати да сам дужан ићи и свирати, што ће он наплаћивати, као |
, да видимо рачун, и стаде се намештати да прими паре. </p> <p rend="Tekst">— Који рачун? — рећ |
тима!« </p> <p rend="Tekst">И може бити да би тако и било.{S} Али на срећу Сретенову, мораде ка |
како позната била, он ће се тек градити да не зна и питати другога.{S} Може бити тим је хтео да |
се ваљда ко и од наших, те ће припомоћи да се нагодимо.{S} А теби за твој труд биће напојница. |
чео свакоме радити као од беде, знајући да од свог рада неће видети никакве вајде.{S} Милуну ве |
дне, устадоше.{S} Видак оде својој кући да начини неке процене, а Милун некуд у село да прикупи |
ништа учинити, одоше право среској кући да туже Милуна. </p> <p rend="Tekst">Милун подува мало, |
н чува пару.{S} А кад оно — он хоће очи да ми ископа ако му све до крајцаре не дам. </p> <p ren |
људи.{S} Него батали ћорава посла, дај да видимо рачун. </p> <p rend="Tekst">Среји већ прекипе |
есет пара. </p> <p rend="Tekst">— Немој да се претргнеш, ћато! — рече момче заједљиво. </p> <p |
ако ми Среја не прескупи, а ја већ знам да је добар и вредан. </p> <p rend="Tekst">— Неће ти пр |
де се може што ућарити.{S} Што може сам да стигне — добро, а што не може, то опет стигну његови |
<p rend="Tekst">— А ја теби љуцки кажем да немам — одговори Среја осечно и пође. </p> <p rend=" |
т дуката цесарских.{S} Но пошто ја умем да свирам у ћеманету (виолину), то сам дужан иста кући |
, дужан сам му радити; а пошто још умем да градим каце и тако даље, као и астале, столице и уоп |
ekst">— Како што!{S} Куд га год опремим да ми што уради, све наопако, све као од беде.{S} Посла |
који ће бубањ у сватове и где га пратим да свира носити.{S} У случају ако бих ја Сретена без уз |
>»Ја Милун заиста угодих се са Сретеном да ме као слуга, од 23. априла па до 26. октобра 187... |
st">Ја Сретен угодих се данас с Милуном да га од 23. априла па до 26. октобра ове 187... године |
е гуњац и метну под главу, па леже и он да спава.{S} Дуго није могао заспати, једнако му се врз |
е, и зеленаше.{S} Милуна већ није могао да гледа очима.{S} Капетан Вучета јако је волео Страхињ |
} Ћемане му се једва чује, пре би рекао да струже, него да свира.{S} Среја већ позеленио од мук |
зато што је као човек од рачуна навикао да добро пропита шта је што. </p> <p rend="Tekst">— И в |
ор у том послу, то знам, али нисам знао да му се толико плаћа. </p> <p rend="Tekst">— Плаћа да |
уд ће у невреме, сад би мучно где нашао да стане под најам; Милун је напрасит, али повратит чов |
едва чује, пре би рекао да струже, него да свира.{S} Среја већ позеленио од муке.{S} Сватови се |
алетати Среју да не учини друкчије него да стане код њега у службу. </p> <p rend="Tekst">Утом с |
— прихвати Среја — само ја бих најволео да није то ни писано.{S} Доста је погодба пред људима. |
итати другога.{S} Може бити тим је хтео да покаже како он, као велики госа, не води бригу о сва |
— укратко, што ми год он буде заповедио да радим, дужан сам му радити; а пошто још умем да град |
очео трговати, одонда је и то уобичајио да изјутра седи на доксату, да пуши на дуг чибук, и да |
од Ђурђевадне.{S} Ионако си ми се жалио да те не слуша онај твој момак и хоћеш да га отпустиш — |
ом каце и бурад, а он се, опет, спремио да иде послом некуд на другу страну, док ето ти му дође |
сам га оставио, или ако будем наплатио да сам му дужан вратити натраг.« </p> <p rend="Tekst">— |
о кика.{S} Милун се распомамио и претио да ће апелирати, да ће тужити чак и капетана самом мини |
стави учити Среју шта ће да ради и како да се брани ако баш и до суда дође. </p> <p rend="Tekst |
Веса, Голуб и Бора, за које се доказало да су хтели сведочити у атар Милунов, казне с по два да |
чини неке процене, а Милун некуд у село да прикупи неки лој и вуну. </p> <p rend="Tekst">Баш не |
end="Tekst">— Готово би боље за те било да га оставиш. </p> <p rend="Tekst">— Ама како ћу?... < |
> <p rend="Tekst">— Е, баш боље би било да га ниси ни градио ни подвезивао се тако — рече Милис |
nd="Tekst">— Па шта велиш, како би било да ја њега узмем под најам? </p> <p rend="Tekst">— Може |
зарађује лепу пару.{S} Па како би било да га узмем, али да се некако угодимо да он мени даје ш |
</p> <p rend="Tekst">— Па добро би било да начинимо мало уговора — рећи ће Видак. </p> <p rend= |
S} То несрећно момче беше се тако опило да већ не зна шта ради.{S} Окупило бубњати као помамно, |
слио, јер му се досад никад није десило да тако прође са својом свирком...{S} А од бакшиша нема |
<p rend="Tekst">— Их! та станиде, само да те питам! — цикну Милун па полети напоље за Срејом.{ |
диш?{S} Ако хоћеш, он ће те узети, само да му ја рекнем.{S} Бићеш као у својој кући. </p> <p re |
ни добро — рећи ће писар немарно — само да умеду чувати. </p> <p rend="Tekst">Одмаче момче даље |
— Па нећеш ти то њему давати, него само да чува; ово је само ворме ради, тек онако... </p> <p r |
дове. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш само да ти што више заради — додаде други и спусти бременицу |
о да га узмем, али да се некако угодимо да он мени даје што заради. </p> <p rend="Tekst">— Хм, |
десетак момчету у капу и завири лакомо да види колико је накупио. </p> <p rend="Tekst">— Хвала |
те ми проби ето и бубањ.{S} Казали смо да ми набави алат што ми треба — па дојако још ништа.{S |
end="Tekst">— Аја!{S} Ето уговорили смо да ми набавља жице за ћемане, набави ми најгоре — ничем |
ајгоре — ничему не ваљају.{S} Рекли смо да ми даје коња ако ме пошаље куд подаље, па ни коња не |
ске куће.{S} Сви су мислили као сигурно да ће Сретен изгубити, и већ га беху неки почели жалити |
требало некако угодити с њим; али лепо да се не сети, па може одустати. </p> <p rend="Tekst">— |
ваља. </p> <p rend="Tekst">— Тако лепо да начинимо мало писмена — настави опет Видак. — Сад си |
Е лепо, лепо!{S} А ти барем за ово лето да станеш код тог човека.{S} Газда је први у овом крају |
> <p rend="Tekst">Већ сам вам напоменуо да је газда Милун један богаташ.{S} Највише баштине, на |
у је Милун још јуче на сабору напоменуо да се уврати код њега да се нешто разговоре. </p> <p re |
ћато, суочи ове људе, па пресуди ствар да се више не потеже!« </p> <p rend="Tekst">Страхиња је |
једну месечну плату накнадити, то јест да му не бих могао ајлук за онај месец наплатити, у ком |
бојала многог мушкарца.{S} Време је већ да се у кући Срдановој принови које чељаде, да Стана до |
јих 18 — 19 година.{S} А и време је већ да га ожени.{S} Срданова кућа није богзна како задружна |
к, мислећи на синоћну напомену Милунову да ће се данас о нечем разговарати.{S} А знао је да га |
даљих крајева траже га људи и погађају да им свира на свадби, слави или каком другом весељу.{S |
{S} Видак узе и оде за други сто украју да пише. </p> <p rend="Tekst">Док је он писао, дотле је |
nd="Tekst">И опет навалише сви на Среју да се не боји и да не сумња ништа.{S} Милун узе уговор |
е хвалити газда-Милуна и салетати Среју да не учини друкчије него да стане код њега у службу. < |
чића, поднесе капу и газда-Милуну да му да бакшиш. </p> <p rend="Tekst">— А не играм ти ја момч |
како заблагодарио Страхињи и обећао му да ће одјако добро отворити очи кад се с ким погађа под |
ekst">— Зар?{S} А ко ли оно први помену да би добро било најмити га... ја или ти? </p> <p rend= |
в набавити; да је дужан платити Сретену да оним људима што су се жалили оправи судове или, ако |
ог момчића, поднесе капу и газда-Милуну да му да бакшиш. </p> <p rend="Tekst">— А не играм ти ј |
о што. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ћу да чиним ја сад? — упита Милун и врати се полако, а за |
н беше Милун опремио Среју чак у Рогачу да порогози неком каце и бурад, а он се, опет, спремио |
свачим — чим може један сеоски трговац да тргује.{S} И за кратко време постао је један од најб |
ekst">— Сутра зором, Сретене, отићи ћеш да начиниш Маринку лотре.{S} Гледај до мрака да буде го |
да те не слуша онај твој момак и хоћеш да га отпустиш — рече Видак и намигну на Милуна. </p> < |
к. </p> <p rend="Tekst">— Колико мислиш да му даш? </p> <p rend="Tekst">— Даћу му четрнаест дук |
пустивши чабар — а сад га ти ваљда учиш да људма квари судове. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш сам |
пада лепа парица. </p> <p rend="Tekst">Да је ко други на његовом месту тај би, маже бити, већ |
иса овако решење: </p> <p rend="Tekst">»Да се Милун одбије од тражења; да Сретен није дужан дав |
а може одустати. </p> <p rend="Tekst">— Дабоме, вала начинити уговор.{S} За то се ти не брини.{ |
је и Среја с ћеманетом.{S} Срдан га већ дав но звао, а Милун га послао, и најмио му по уговору |
ун ће ми паре два дуката свакога месеца давати, и то пошто цео месец ослужим, а не у напредак.{ |
Обећавам му се да ћу му коња за јахање давати кад га год будем у сватове слао, као и жицу за ћ |
ком свирања добио, дужан сам њему новце давати — укратко, што ми год он буде заповедио да радим |
одбије од тражења; да Сретен није дужан давати никакве накнаде Милуну, а слободно му стати где |
> <p rend="Tekst">— Па нећеш ти то њему давати, него само да чува; ово је само ворме ради, тек |
наки људи.{S} Него батали ћорава посла, дај да видимо рачун. </p> <p rend="Tekst">Среји већ пре |
">— А знаш шта, Миле? — рећи ће Видак — дај му четрнаест дуката, па нек је сретно! </p> <p rend |
nd="Tekst">— Па ти си болан, луд.{S} Не дај! </p> <p rend="Tekst">— Како не дај кад смо начинил |
Не дај! </p> <p rend="Tekst">— Како не дај кад смо начинили онај проклети уговор, па морам.{S} |
<p rend="Tekst">— Море, љуцки ти кажем дај паре; богами ће бити од нас чуда. </p> <p rend="Tek |
илун одмах поче: </p> <p rend="Tekst">— Дајде, Срејо, да видимо рачун, и стаде се намештати да |
— ничему не ваљају.{S} Рекли смо да ми даје коња ако ме пошаље куд подаље, па ни коња не да — |
ем, али да се некако угодимо да он мени даје што заради. </p> <p rend="Tekst">— Хм, не би било |
-Милуна, он ће ти лепо чувати...{S} Епа дајте дивит амо и мало 'артије! — окрете се механџији. |
ток. </p> <p rend="Tekst">— Та пушку ми дајте да убијем пса! — рикну Милун н улети у кућу, згра |
, адвокатишући им такође за скупе паре, дајући им новце у зајам опет за скупе паре.{S} Он је го |
а друго! — рече Видак и прикучи се мало дале другим људима, те се пусти с њима у разговор. </p> |
ојој кући, и тако даље — већ забраздише далеко у хвалисању. </p> <p rend="Tekst">Утом приђе Вид |
рчетом још запете коже, дотле Среја већ далеко одмаче и нестаде га некуд низ поток. </p> <p ren |
ујеш за њ.{S} Баш си драви шпекулант, у далеку те нема. </p> <p rend="Tekst">— Сад ти гледај: о |
} Среја то стрпа у свој јанџик, па чека даље.{S} Постаја мало, па ето ти оног момчића, поднесе |
бро је, добро!« мисли у себи, па тумара даље по кући.{S} Оде обилазити и остале зграде.{S} Кад |
у раменима, насмехнувши се мало, па оде даље купити. </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш, Виде, за |
вати. </p> <p rend="Tekst">Одмаче момче даље.{S} Опет Среја засвира, удари бубањ и заметну се к |
ивна мисао. — Па онда знаш ти — настави даље </p> <p rend="Tekst">— да он оправља каце, гради ш |
Tekst">Видак се опет искашља па настави даље: </p> <p rend="Tekst">»Што се тиче наплате ајлука, |
ута. </p> <p rend="Tekst">Видак настави даље: </p> <p rend="Tekst">— Е видиш, Срејо, овде је и |
му бити добро као у својој кући, и тако даље — већ забраздише далеко у хвалисању. </p> <p rend= |
а пошто још умем да градим каце и тако даље, као и астале, столице и уопште столарски посао, и |
емане боље од многог свирача.{S} Чак из даљих крајева траже га људи и погађају да им свира на с |
један ајлук. </p> <p rend="Tekst">— Да дам ја теби дванаест дуката. </p> <p rend="Tekst">— Мал |
ори, узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта, шта!{S} Не даш? </p> < |
а!{S} Не даш? </p> <p rend="Tekst">— Не дам! </p> <p rend="Tekst">— Бре, даћеш, синко, голи, бе |
да ми ископа ако му све до крајцаре не дам. </p> <p rend="Tekst">— Па ти, чујем, и мајсторишеш |
Е, Миле, што се уговора тиче, ту ти не дам ни једне рећи.{S} Уговор је на свом месту. </p> <p |
у другога. </p> <p rend="Tekst">— Да ти дам тринаест — повиси мало Милун. </p> <p rend="Tekst"> |
hi rend="Drop_slovo_Char">Н</hi>а други дан Васкрса слегао се силан свет на сабор код цркве рог |
и почупаше око рачуна, одонда је сваки дан било помало речи и ината између њих.{S} Милун учест |
ведочити у атар Милунов, казне с по два дана затвора; да газда Милун плати трошак и дангубу све |
p> <p rend="Tekst">— Сад ти гледај: ово дана наћи ћеш се с њим где било.{S} Најбоље би било как |
у се позамашна парница.{S} Готово месец дана вукла се та ствар по среској канцеларији.{S} Испит |
Срејо — уплете се Видак. — Видиш и сам, данас су оскудна времена; тешко се долази до паре. </p> |
да или парнице, него тек ворме ради.{S} Данас се ето за најмању потркушицу гради написмено.{S} |
аш није узалуд!{S} А која ти је то капа данас? </p> <p rend="Tekst">— Ово је четврта, газда! </ |
набави каког лудака, као овог гулавера данас те ми проби ето и бубањ.{S} Казали смо да ми наба |
и на синоћну напомену Милунову да ће се данас о нечем разговарати.{S} А знао је да га Милун ник |
<item rend="Tekst">Ја Сретен угодих се данас с Милуном да га од 23. априла па до 26. октобра о |
/p> <p rend="Tekst">— О, брате, баш ово данас би џумбус! </p> <p rend="Tekst">— Тек мени ће тај |
="Tekst">— Шта велиш, Виде, зарадили су данас два дуката, а? — упита Милун писара. </p> <p rend |
затвора; да газда Милун плати трошак и дангубу сведоцима, као и парничну таксу.{S} И да уговор |
н момак.{S} А кад заслужиш коју пару, а дао ти је бог те можеш — ти остави код газда-Милуна, он |
ко написмено. </p> <p rend="Tekst">— Не дао бог да бих му ја, брате, и пару узео.{S} Ако ми да |
писао, дотле је овамо већ Милун и част дао.{S} Голуб, Веса и остали једнако хвале Милуна и гов |
чео трговати и интересирати — разуме се дасе одонда почео чешће и парничити.{S} Ако му затребај |
море, амо!{S} Баш иако не играм, вреди дати таком свирачу! — па баци десетак момчету у капу и |
она једномесечну плату унапред напразно дати.{S} Уосталом, на уговор Сретенов пристајем.« </ite |
ве или, ако то неће, да им мора у новцу дати накнаду.{S} Да се Веса, Голуб и Бора, за које се д |
е стране држаће се.« И ту Видак прочита датум и потписе уговорача и сведока, међ којима се он о |
">— Не дам! </p> <p rend="Tekst">— Бре, даћеш, синко, голи, бели! </p> <p rend="Tekst">— Видеће |
ислиш да му даш? </p> <p rend="Tekst">— Даћу му четрнаест дуката до Митровадне.{S} Станоје му п |
="Tekst">— Ама, богати, зар ти њему све даш што ти год падне? </p> <p rend="Tekst">— Ја шта ћу? |
</p> <p rend="Tekst">— Шта, шта!{S} Не даш? </p> <p rend="Tekst">— Не дам! </p> <p rend="Tekst |
> <p rend="Tekst">— Колико мислиш да му даш? </p> <p rend="Tekst">— Даћу му четрнаест дуката до |
та Милун писара. </p> <p rend="Tekst">— Два јесу, ако не буде и више. </p> <p rend="Tekst">— Ле |
спекулације.{S} Дуго су још седели ова два спекуланта и скрајали планове како ће који где зака |
е тиче наплате ајлука, Милун ће ми паре два дуката свакога месеца давати, и то пошто цео месец |
ли сведочити у атар Милунов, казне с по два дана затвора; да газда Милун плати трошак и дангубу |
t">— Шта велиш, Виде, зарадили су данас два дуката, а? — упита Милун писара. </p> <p rend="Teks |
уредио сваког месеца заслужени ајлук у два дуката плаћати, а тако дужан сам му м алат нужни за |
S} Чељад истрча и удари у дреку.{S} Њих два носе се као бесни — не да се Милун, не да се Среја. |
онесу и Видаку кафу, и ту заметнуше њих два обичан разговор, па онда пређоше на јучерашњи сабор |
. </p> <p rend="Tekst">— Да дам ја теби дванаест дуката. </p> <p rend="Tekst">— Мало је, газда, |
о до Митровадне. </p> <p rend="Tekst">— Двапут може.{S} Рачуни му сватове дукат, а сабор у најм |
Милунова кућа је велика; ту ћу ја имати двапут више посла него у другога. </p> <p rend="Tekst"> |
ети су.{S} Ја мислим, моћи ће истрерати двапут толико до Митровадне. </p> <p rend="Tekst">— Два |
руку сто гроша.{S} Преко лета биће зар двоји-троји сватова, а сабора има више од десет.{S} Уз |
— Е ја, богами, не знам... — поче Среја двоумити </p> <p rend="Tekst">— Ама слушај ти ово докра |
.. баш то некако... — заусти опет Среја двоумити, али они навалише на њ: </p> <p rend="Tekst">— |
Де, Срејо, нек је сретно!...{S} Де, де, де! </p> <p rend="Tekst">И Среја слеже раменима па прис |
{S} Де, Срејо, нек је сретно!...{S} Де, де, де! </p> <p rend="Tekst">И Среја слеже раменима па |
rend="Tekst">— Нема то окани се, него, де ти мени плати оне каце! повика трећи. </p> <p rend=" |
ено.{S} Де, Срејо, нек је сретно!...{S} Де, де, де! </p> <p rend="Tekst">И Среја слеже раменима |
каше остали!{S} То је добро плаћено.{S} Де, Срејо, нек је сретно!...{S} Де, де, де! </p> <p ren |
ре. </p> <p rend="Tekst">— Дела, Срејо, дела! — навалише сад на њ. — Шта се ти опет толико зате |
т; ниже ни паре. </p> <p rend="Tekst">— Дела, Срејо, дела! — навалише сад на њ. — Шта се ти опе |
а вам прочитиам. </p> <p rend="Tekst">— Дела читај! — рекоше сви и стадоше око нега да слушају. |
старијем писару, Страхињи, и рече му: »Дела, богати, ћато, суочи ове људе, па пресуди ствар да |
nd="Tekst">На поласку узе капетан читав дењак аката па пружи старијем писару, Страхињи, и рече |
ра. </p> <p rend="Tekst">— Удри, бре! — дере се трећи на оно пијано момче; — кад му не ваља ћем |
ш горе. </p> <p rend="Tekst">Сватови се деру: »Тако, море, тако!{S} Удри, удриде!« и скачу око |
вадне.{S} Станоје му плаћа, чини ми се, десет. </p> <p rend="Tekst">— Тако ће бити. </p> <p ren |
много је петнаест.{S} Станоје ти плаћа десет. </p> <p rend="Tekst">— Оно јесте; али не могу ни |
оји-троји сватова, а сабора има више од десет.{S} Уз то још урачуни и неколико слава.{S} Еле, т |
пи паре.{S} Кад близу Милуна, он извади десет пара, па зовну: </p> <p rend="Tekst">— Оди, море, |
општинског писара и бади момчету у капу десет пара. </p> <p rend="Tekst">— Немој да се претргне |
ам, вреди дати таком свирачу! — па баци десетак момчету у капу и завири лакомо да види колико ј |
ио, штоно кажу, десна рука и кад се год деси кака заплетенија и потежа ствар, Страхиња је раскр |
ћи неким важним послом у варош; а то се деси баш онда кад је требало суочити парничаре и ствар |
и замислио, јер му се досад никад није десило да тако прође са својом свирком...{S} А од бакши |
па чим дође, ти ми поручи, ако се ја не десим, да дођем, а дотле задржавај га.{S} А наћи ће се |
гао.{S} Страхиња му је био, штоно кажу, десна рука и кад се год деси кака заплетенија и потежа |
у, па тек зовну неко од чељади: »Идиде, дете, пробуди Сретена, лек дође амо!« и стаде задовољно |
ста имућан домаћин, жени свога јединца, дечака од својих 18 — 19 година.{S} А и време је већ да |
. </p> <p rend="Tekst">Механџија донесе дивит, један чокањ с мало мастила, перо и један табак п |
а, он ће ти лепо чувати...{S} Епа дајте дивит амо и мало 'артије! — окрете се механџији. </p> < |
.{S} Оно само укокоти очима.{S} Сватови дигоше грају око њега.{S} Док ти ђаво нанесе једног с л |
о, про'ука и промаха главом, па се онда диже и он; рече неком од чељади да каже Сретену чим дођ |
ксат, види.{S} Среја још спава; њега не дира, само се тек искашља и често погледи у гуњац Среји |
. </p> <p rend="Tekst">— Не, несрећо! — дичи Среја и туче га гудалом по леђима. </p> <p rend="T |
ратнице.{S} Оно момче једва се докотрља до једног амбара, па спусти бубањ и прући се поред њега |
јамачно пристати.{S} Оно, истина, нема до Митровадне много слава — славе су више зими, али опе |
теном да ме као слуга, од 23. априла па до 26. октобра 187... служи с ценом за четрнаест дуката |
данас с Милуном да га од 23. априла па до 26. октобра ове 187... године, као слуга кућевни слу |
rend="Tekst">— Даћу му четрнаест дуката до Митровадне.{S} Станоје му плаћа, чини ми се, десет. |
Tekst">На сабору не беше другог свирача до неког Сретена Стојића и још једног момчића што удара |
што треба.{S} Еле, тако је трајало све до госпођинских поста. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро |
о — он хоће очи да ми ископа ако му све до крајцаре не дам. </p> <p rend="Tekst">— Па ти, чујем |
p rend="Tekst">Игра и весеље трајало је до пред мрак.{S} У сами мрак поче се народ разилазити, |
nd="Tekst">— А шта би ти тражио од мене до Митровадне? </p> <p rend="Tekst">— Петнаест дуката — |
да се Среја.{S} У том рвању догураше се до амбара.{S} Оно момче скочи буновно, па нададе дреку |
ће да ради и како да се брани ако баш и до суда дође. </p> <p rend="Tekst">Еле, тако у разговор |
нас су оскудна времена; тешко се долази до паре. </p> <p rend="Tekst">— Све је тако.{S} Ама газ |
јер им ваља читав сат 'ода препешачити до села Н. Момче оно граби напред с пробијеним бубњем, |
p rend="Tekst">На суочењу хтело је доћи до кика.{S} Милун се распомамио и претио да ће апелират |
рекнеш из каке сумње — нити ће ту доћи до суда или парнице, него тек ворме ради.{S} Данас се е |
ћеш да начиниш Маринку лотре.{S} Гледај до мрака да буде готово. </p> <p rend="Tekst">Откако се |
скиде бубањ, који му се беше набио чак до рамена и закачио га некако ружно испод врата оним па |
t">— Јест' код Станоја.{S} Биће још ово до Ђурђевадне код њега! </p> <p rend="Tekst">— Тако су |
мислим, моћи ће истрерати двапут толико до Митровадне. </p> <p rend="Tekst">— Двапут може.{S} Р |
ekst">Еле, тако у разговору стигоше већ до куће.{S} Милисав окрете својој кући, а Среја са оним |
ана није више онако окретна као у млађе доба, кад је могла упоредо копати с најбољим копачем и |
од муке. </p> <p rend="Tekst">Око неко доба ноћи разиђоше се сватови од куће Срданове.{S} Среј |
Среја не прескупи, а ја већ знам да је добар и вредан. </p> <p rend="Tekst">— Неће ти прескупи |
еш као бубрег у лоју.{S} Газда Милун је добар домаћин, а ти — вредан момак.{S} А кад заслужиш к |
уди, па ће пристати; а ја ћу му платити добар ајлук. </p> <p rend="Tekst">— Колико мислиш да му |
ти добро. </p> <p rend="Tekst">— Та оно добар је домаћин — одговори Среја мало премишљајући — а |
Срдановој принови које чељаде, да Стана добије снаху, која ће је одменити у кући, а богме и у п |
и бакшиш што будем кад приликом свирања добио, дужан сам њему новце давати — укратко, што ми го |
>— Е па, ви'ш!{S} Ту га можеш и на суду добити, ја ти кажем!{S} Слободно га остави.{S} Боље пре |
за да га може бити неће лако ни на суду добити, јер онај уговор није баш сасвим по пропису, бар |
м — одговори Среја. — Ваљда ћу наћи где добра домаћина. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш, хоћеш Сре |
Што не бих? — одговори Среја. — Ако је добра кућа, најмио бих се још ово лето. </p> <p rend="T |
же неки Милосав, комшија Милунов, човек добричина и разговоран.{S} Познаде га у мраку, па рече: |
} Газда-Милуну смеши се брк. »Добро је, добро!« мисли у себи, па тумара даље по кући.{S} Оде об |
то ућарити.{S} Што може сам да стигне — добро, а што не може, то опет стигну његови самсари, ко |
о што је као човек од рачуна навикао да добро пропита шта је што. </p> <p rend="Tekst">— И вели |
t">— Четврта!{S} Па ви сте, богами онда добро пазарили! </p> <p rend="Tekst">— Теее! — учини мо |
па пристаде. </p> <p rend="Tekst">— Па добро би било да начинимо мало уговора — рећи ће Видак. |
">— Плаћа да видиш, газда Милуне, доста добро! — настави поп. — Њему је кашто падало по четири- |
је у неку руку и мајстор.{S} Зна доста добро качарски и столарски занат; гради ведрице, каце, |
т, четрнаест, повикаше остали!{S} То је добро плаћено.{S} Де, Срејо, нек је сретно!...{S} Де, д |
— Зар?{S} А ко ли оно први помену да би добро било најмити га... ја или ти? </p> <p rend="Tekst |
ра! </p> <p rend="Tekst">— А зараде они добро — рећи ће писар немарно — само да умеду чувати. < |
st">— јесте, он.{S} Код њега ће ти бити добро. </p> <p rend="Tekst">— Та оно добар је домаћин — |
што никад није нити ће; како ће му бити добро као у својој кући, и тако даље — већ забраздише д |
дарио Страхињи и обећао му да ће одјако добро отворити очи кад се с ким погађа под уговор. </p> |
ресовао Среја.{S} Звао је и он сам врло добро какав је Среја — је ли вредан и поштен или није; |
ако и Голуб. </p> <p rend="Tekst">— Баш добро!{S} Ево и газда Милуна! — повика Видак. </p> <p r |
д зноја.{S} Газда-Милуну смеши се брк. »Добро је, добро!« мисли у себи, па тумара даље по кући. |
"Tekst">— А би ли ти, Срејо, код једног доброг домаћина да ја проговорим за те? — упита Видак и |
си, Срејо, ето без бриге.{S} Стао си у добру кућу, бићеш као бубрег у лоју.{S} Газда Милун је |
.{S} Донесене вучије, донесени чаброви, доваљане каце, донесене и некаке лотре, па чак и онај п |
е весеље код куће Срданове.{S} Вођевину довели, па Срдан навалио част и свадбује се.{S} Сватови |
.{S} Они питају један другога за савет, договарају се у сваком подузетку и помажу један другом |
.{S} Па и сад му је Видак дошао на неки договор, јер му је Милун још јуче на сабору напоменуо д |
е Милун, не да се Среја.{S} У том рвању догураше се до амбара.{S} Оно момче скочи буновно, па н |
ч. </p> <p rend="Tekst">— Оно тако је — додаде Видак — али опет боље је да има и написмено.{S} |
t">— хоћеш само да ти што више заради — додаде други и спусти бременицу. </p> <p rend="Tekst">— |
>— Слабо се може ко код њега скрасити — додаде Веса. </p> <p rend="Tekst">— Па куд мислиш сад? |
kst">— Вала и не бих више!{S} Готово ми додијало потуцати се по туђим кућама.{S} На зиму мислим |
ди и како да се брани ако баш и до суда дође. </p> <p rend="Tekst">Еле, тако у разговору стигош |
ади: »Идиде, дете, пробуди Сретена, лек дође амо!« и стаде задовољно усукивати бркове и искашљи |
весељу.{S} А кад је већ сабор он и сâм дође да заради коју пару.{S} Осим тога, Сретен је у нек |
end="Tekst">— Е ти се нађи тамо, па чим дође, ти ми поручи, ако се ја не десим, да дођем, а дот |
ече неком од чељади да каже Сретену чим дође да одмах одлази из његове куће, да га није затекао |
ом некуд на другу страну, док ето ти му дође пет-шест људи; неки носи вучију, неки чабар, а нек |
е, ти ми поручи, ако се ја не десим, да дођем, а дотле задржавај га.{S} А наћи ће се ваљда ко и |
, испита још неке сведоке, па нареди да дођу парничари и сведоци на суочење. </p> <p rend="Teks |
смо да ми набави алат што ми треба — па дојако још ништа.{S} А овамо сваки час ме тера ђа овде, |
ава? </p> <p rend="Tekst">— Вала ни ја, док ми не платиш ову бременицу! — рече онај други. </p> |
Милун је напрасит, али повратит човек, док се окрене, прође га љутина, па онда опет лепо с мла |
ле, таман се газда Милун тако развикао, Док ето ти му Видака, помоли се па вратнице. </p> <p re |
p rend="Tekst">— Та стани, брате Срејо, док видимо све.{S} Неће теби Милун криво учинити.{S} А |
ио да иде послом некуд на другу страну, док ето ти му дође пет-шест људи; неки носи вучију, нек |
а.{S} Сватови дигоше грају око њега.{S} Док ти ђаво нанесе једног с лонцем вина — па пљус њему |
, Голуб и Бора и још неки пријатељи.{S} Док ето ти и Среје.{S} Уђе у механу, назва бога, наручи |
end="Tekst">— Ја се нећу макнути одавде док ми не платиш овај чабар — рече онај што је донео ча |
одговори Среја мало премишљајући — али док видим... ласно ћемо. </p> <p rend="Tekst">— Шта да |
. </p> <p rend="Tekst">— Мајстор је био док се није код тебе најмио. </p> <p rend="Tekst">— јес |
то украју да пише. </p> <p rend="Tekst">Док је он писао, дотле је овамо већ Милун и част дао.{S |
иште паре и рачун. </p> <p rend="Tekst">Док га достиже неки Милосав, комшија Милунов, човек доб |
дио сличан уговор. </p> <p rend="Tekst">Док је ту Видак утишао Милуна, дотле су Веса, Голуб и Б |
S} Да се Веса, Голуб и Бора, за које се доказало да су хтели сведочити у атар Милунов, казне с |
лађима... и шта му још нису наговорили, докле га нису обрлатили да иде опет Милуну. </p> <p ren |
па њему на главу и беж на вратнице.{S} Докле Милун скиде бубањ, који му се беше набио чак до р |
!...{S} Опали сад! </p> <p rend="Tekst">Докопа ти оно чаканац, па онако лудо и пијано — све пос |
илунове вратнице.{S} Оно момче једва се докотрља до једног амбара, па спусти бубањ и прући се п |
/p> <p rend="Tekst">— Ама слушај ти ово докраја! — рече Видак. — Ја сам овде обавезао и газда-М |
шље се, виче.{S} Често се попне горе на доксат, види.{S} Среја још спава; њега не дира, само се |
њега на траву.{S} Среја се попе горе на доксат, скиде гуњац и метну под главу, па леже и он да |
ти! — рече му Видак испевши се горе на доксат и показавши руком на кафу пред Милуном. </p> <p |
— рече Видак кад се испеше већ горе на доксат.{S} Мало-помало утиша он Милуна, те пристаде да |
>Мало постоја, ето ти Среја сиђе озго с доксата.{S} Милун одмах поче: </p> <p rend="Tekst">— Да |
утрадан поранио газда Милун, па седи на доксату пред својом кућом, а кућа му је од најугледнији |
да је и то уобичајио да изјутра седи на доксату, да пуши на дуг чибук, и да за што било виче на |
долази у механу? </p> <p rend="Tekst">— Долази кашто. </p> <p rend="Tekst">— Е ти се нађи тамо, |
боље би било како у механи.{S} Он ваљда долази у механу? </p> <p rend="Tekst">— Долази кашто. < |
сам, данас су оскудна времена; тешко се долази до паре. </p> <p rend="Tekst">— Све је тако.{S} |
ично одјутри.{S} Газда Милун попио кафу доле у кући и попушио лулу, па тек зовну неко од чељади |
</p> <p rend="Tekst">— Та оно добар је домаћин — одговори Среја мало премишљајући — али док ви |
Срдана Мишића у Р. Срдан, доста имућан домаћин, жени свога јединца, дечака од својих 18 — 19 г |
бубрег у лоју.{S} Газда Милун је добар домаћин, а ти — вредан момак.{S} А кад заслужиш коју па |
говори Среја. — Ваљда ћу наћи где добра домаћина. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш, хоћеш Срејо! — |
>— А би ли ти, Срејо, код једног доброг домаћина да ја проговорим за те? — упита Видак и уз то |
не платиш овај чабар — рече онај што је донео чабар — ево можеш прст провући између дугâ!{S} За |
ханџији. </p> <p rend="Tekst">Механџија донесе дивит, један чокањ с мало мастила, перо и један |
учије, донесени чаброви, доваљане каце, донесене и некаке лотре, па чак и онај пробијени бубањ. |
им судови нису оправљени како треба.{S} Донесене вучије, донесени чаброви, доваљане каце, донес |
рављени како треба.{S} Донесене вучије, донесени чаброви, доваљане каце, донесене и некаке лотр |
nd="Tekst">Газда Милун наручи чељади да донесу и Видаку кафу, и ту заметнуше њих два обичан раз |
Но пошто уз ћемане има и бубањ који ће донети, то ћу ја набавити човека који ће бубањ у сватов |
сам дужан иста кући Милуновој с бубњем донети и кад он захтева да сам дужан свирати и ићи у св |
еса, неки врљоки Голуб и неки Бороје из доњег краја.{S} Људи који не воле да запињу грбином око |
хо, па се покуњио и замислио, јер му се досад никад није десило да тако прође са својом свирком |
еће видети никакве вајде.{S} Милуну већ досадише људи жалећи се к ако им Среја није ово или оно |
. </p> <p rend="Tekst">— Е то је доста, доста... богами! — рече Милун машући главом.{S} Поћута |
"Tekst">— Плаћа да видиш, газда Милуне, доста добро! — настави поп. — Њему је кашто падало по ч |
мо весеље код Срдана Мишића у Р. Срдан, доста имућан домаћин, жени свога јединца, дечака од сво |
а бих најволео да није то ни писано.{S} Доста је погодба пред људима. </p> <p rend="Tekst">— Он |
<p rend="Tekst">— Вала, ћато, нећу.{S} Доста сам га служио. </p> <p rend="Tekst">— А што нећеш |
">— Та шта ће уговор — прихвати Среја — доста је код, поштених људи и реч. </p> <p rend="Tekst" |
Сретен је у неку руку и мајстор.{S} Зна доста добро качарски и столарски занат; гради ведрице, |
о rpoшa. </p> <p rend="Tekst">— Е то је доста, доста... богами! — рече Милун машући главом.{S} |
ре и рачун. </p> <p rend="Tekst">Док га достиже неки Милосав, комшија Милунов, човек добричина |
="Tekst">Док је ту Видак утишао Милуна, дотле су Веса, Голуб и Бора дочекали у механи Среју, па |
од врата оним парчетом још запете коже, дотле Среја већ далеко одмаче и нестаде га некуд низ по |
. </p> <p rend="Tekst">Док је он писао, дотле је овамо већ Милун и част дао.{S} Голуб, Веса и о |
поручи, ако се ја не десим, да дођем, а дотле задржавај га.{S} А наћи ће се ваљда ко и од наших |
/p> <p rend="Tekst">На суочењу хтело је доћи до кика.{S} Милун се распомамио и претио да ће апе |
је да рекнеш из каке сумње — нити ће ту доћи до суда или парнице, него тек ворме ради.{S} Данас |
! </p> <p rend="Tekst">А оно лудо једва дочека, па удри као помамно. </p> <p rend="Tekst">— Их! |
напоље за Срејом.{S} Среја се окрете и дочека га.{S} Сподбише један другог и сташе се вући по |
шао Милуна, дотле су Веса, Голуб и Бора дочекали у механи Среју, па кад су чули шта је било гор |
свакој прилици.{S} Па и сад му је Видак дошао на неки договор, јер му је Милун још јуче на сабо |
онако јуче пропиткујеш за њ.{S} Баш си драви шпекулант, у далеку те нема. </p> <p rend="Tekst" |
ан — познат овде код нас.{S} Свак ће те драге воље узети у кућу </p> <p rend="Tekst">— Бога ми |
а што било виче на чељад или на кога му драго. </p> <p rend="Tekst">Већ сам вам напоменуо да је |
... </p> <p rend="Tekst">— Нађи каку му драго закачку, па изиђи, ето како! — Па поћутавши мало, |
оправља каце, гради што год затреба од дрвенарије. </p> <p rend="Tekst">— Знам, па и ту би мог |
столице, столове, лотре — готово сваку дрвенарију што треба једној кући сеоској.{S} Па и отуд |
.{S} Оно момче скочи буновно, па нададе дреку и утече некуд у коров.{S} Утом Среја некако одгур |
ћи по авлији.{S} Чељад истрча и удари у дреку.{S} Њих два носе се као бесни — не да се Милун, н |
оји је био пријатељ Милунов и свакад му држао страну, отићи неким важним послом у варош; а то с |
m rend="Tekst">»Уговора овог обе стране држаће се.« И ту Видак прочита датум и потписе уговорач |
"Tekst">Утом приђе Видак од оног стола, држећи важно у руци онај табак хартије. </p> <p rend="T |
иша он Милуна, те пристаде да Среју још држи за неко време, јер му Видак у четири ока каза да г |
'Ајд, Срејо, стругниде мало у ту твоју дромбуљу! </p> <p rend="Tekst">На то се, наравно, оспе |
е мене Сретена Стојића, тежака из Н., а друге мене Милуна Вучевића, трговца из истог места, на |
ече Видак и разговор се затим окрене на друге спекулације.{S} Дуго су још седели ова два спекул |
kst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Н</hi>а други дан Васкрса слегао се силан свет на сабор код црк |
згужване хартије.{S} Видак узе и оде за други сто украју да пише. </p> <p rend="Tekst">Док је о |
ћеш само да ти што више заради — додаде други и спусти бременицу. </p> <p rend="Tekst">— Бог с |
— Их! баш гребе као тестера! — подвикне други ко од сватова и стане звиждукати игру, коју токор |
ми не платиш ову бременицу! — рече онај други. </p> <p rend="Tekst">Газда Милун се нађе сад у в |
а парица. </p> <p rend="Tekst">Да је ко други на његовом месту тај би, маже бити, већ одавно на |
го! — рече Видак и прикучи се мало дале другим људима, те се пусти с њима у разговор. </p> <p r |
н. </p> <p rend="Tekst">— Е, то је онда друго! — рече Видак и прикучи се мало дале другим људим |
тине, највише стоке у њега је, и сваког другог мâла и иметка изобиља.{S} Некад је и Милун радио |
</p> <p rend="Tekst">На сабору не беше другог свирача до неког Сретена Стојића и још једног мо |
е окрете и дочека га.{S} Сподбише један другог и сташе се вући по авлији.{S} Чељад истрча и уда |
он ће се тек градити да не зна и питати другога.{S} Може бити тим је хтео да покаже како он, ка |
нов, а Милун његов.{S} Они питају један другога за савет, договарају се у сваком подузетку и по |
ту ћу ја имати двапут више посла него у другога. </p> <p rend="Tekst">— Да ти дам тринаест — по |
да им свира на свадби, слави или каком другом весељу.{S} А кад је већ сабор он и сâм дође да з |
који где закачити ћара и како ће један другом бити у овом или у оном послу на руци.{S} Напосле |
ју се у сваком подузетку и помажу један другом у свакој прилици.{S} Па и сад му је Видак дошао |
лно, а ми већ као људи, нећемо ту један другом...{S} 3нам ја шта је служба и мука најамникова. |
е, опет, спремио да иде послом некуд на другу страну, док ето ти му дође пет-шест људи; неки но |
зда-Милуна и салетати Среју да не учини друкчије него да стане код њега у службу. </p> <p rend= |
дува и чини се токорсе невешт, и Среја дува и чини се такође невешт.{S} Кад вечераше, Милун пр |
t">Кад би увече, ето ти Среје.{S} Милун дува и чини се токорсе невешт, и Среја дува и чини се т |
ијих у свем селу.{S} Пије кафу, пуши на дуг чибук и виче нешто на чељад.{S} Откако је газда Мил |
да изјутра седи на доксату, да пуши на дуг чибук, и да за што било виче на чељад или на кога м |
о чабар — ево можеш прст провући између дугâ!{S} Зар је ово оправа? </p> <p rend="Tekst">— Вала |
чак и капетана самом министру.{S} После дуге вике, која је трајала у среској канцеларији, запов |
ну под главу, па леже и он да спава.{S} Дуго није могао заспати, једнако му се врзло по глави ш |
е затим окрене на друге спекулације.{S} Дуго су још седели ова два спекуланта и скрајали планов |
што ми год он буде заповедио да радим, дужан сам му радити; а пошто још умем да градим каце и |
х ја Сретена без узрока од себе отерао, дужан сам му на основу постојећег закона једномесечну п |
е бих га по овом уговору ослужити хтео, дужан сам му једну месечну плату накнадити, то јест да |
ш што будем кад приликом свирања добио, дужан сам њему новце давати — укратко, што ми год он бу |
ретену бубањ или му нов набавити; да је дужан платити Сретену да оним људима што су се жалили о |
Милун одбије од тражења; да Сретен није дужан давати никакве накнаде Милуну, а слободно му стат |
с бубњем донети и кад он захтева да сам дужан свирати и ићи у сватове и где ме он прати да сам |
ићи у сватове и где ме он прати да сам дужан ићи и свирати, што ће он наплаћивати, као и бакши |
да свирам у ћеманету (виолину), то сам дужан иста кући Милуновој с бубњем донети и кад он захт |
лице и уопште столарски посао, и то сам дужан му радити, како њему, тако исто и онде где ме он |
жени ајлук у два дуката плаћати, а тако дужан сам му м алат нужни за качарлук и столарлук ако у |
тавио, или ако будем наплатио да сам му дужан вратити натраг.« </p> <p rend="Tekst">— Е, е... б |
st">— Двапут може.{S} Рачуни му сватове дукат, а сабор у најмању руку сто гроша.{S} Преко лета |
луга кућевни служим, и то с ценом за 14 дуката и словима за четрнаест дуката цесарских.{S} Но п |
че наплате ајлука, Милун ће ми паре два дуката свакога месеца давати, и то пошто цео месец ослу |
Шта велиш, Виде, зарадили су данас два дуката, а? — упита Милун писара. </p> <p rend="Tekst">— |
дио сваког месеца заслужени ајлук у два дуката плаћати, а тако дужан сам му м алат нужни за кач |
е. </p> <p rend="Tekst">— По четири-пет дуката! — зачуди се Милун. </p> <p rend="Tekst">— Ја шт |
п. — Њему је кашто падало по четири-пет дуката само од једне свадбе. </p> <p rend="Tekst">— По |
rend="Tekst">— Да дам ја теби дванаест дуката. </p> <p rend="Tekst">— Мало је, газда, богами.{ |
ном за 14 дуката и словима за четрнаест дуката цесарских.{S} Но пошто ја умем да свирам у ћеман |
тобра 187... служи с ценом за четрнаест дуката цесарских.{S} Обвезујем се Сретену уредио сваког |
иле? — рећи ће Видак — дај му четрнаест дуката, па нек је сретно! </p> <p rend="Tekst">— Четрна |
/p> <p rend="Tekst">— Даћу му четрнаест дуката до Митровадне.{S} Станоје му плаћа, чини ми се, |
овадне? </p> <p rend="Tekst">— Петнаест дуката — газда-Милуне. </p> <p rend="Tekst">— Е много ј |
ле, тамо-амо — извадиће близу триестину дуката.{S} А то је заувар. </p> <p rend="Tekst">— Заува |
ашно је мрзио каишаре и сеоске трговце, дућанџије, и зеленаше.{S} Милуна већ није могао да глед |
.{S} А овамо сваки час ме тера ђа овде, ђа онде да радим. </p> <p rend="Tekst">— Е па, ви'ш!{S} |
још ништа.{S} А овамо сваки час ме тера ђа овде, ђа онде да радим. </p> <p rend="Tekst">— Е па, |
ед с пробијеним бубњем, а све се поводи ђа тамо ђа амо.{S} Среја узео ћемане под пазухо, па се |
бијеним бубњем, а све се поводи ђа тамо ђа амо.{S} Среја узео ћемане под пазухо, па се покуњио |
ватови дигоше грају око њега.{S} Док ти ђаво нанесе једног с лонцем вина — па пљус њему на глав |
S} Пада пара као киша.{S} Сваки час при ђе момче Среји, па му изручи у пешкир по пуну капу крај |
p rend="Tekst">— А хоћеш ли остати и од Ђурђевадне код Станоја? </p> <p rend="Tekst">— Вала, ћа |
реју, ако ћеш га узети под најам ово од Ђурђевадне.{S} Ионако си ми се жалио да те не слуша она |
<p rend="Tekst">— Не мари то.{S} Ето ти Ђурђевадне прекосутра, ласно ћемо раскрстити.{S} Са мно |
што. </p> <p rend="Tekst">— И велите о Ђурђевадне ће изићи од Станоја? — упита Милун поћутавши |
— Јест' код Станоја.{S} Биће још ово до Ђурђевадне код њега! </p> <p rend="Tekst">— Тако су се |
p> <p rend="Tekst">Баш некако пред сами Ђурђевдан седе у механи сеоској:{S} Видак, Веса, Голуб |
rend="Tekst">— А знаш ли ти да он сад о Ђурђевудне излази од Станоја? </p> <p rend="Tekst">— Зн |
тити натраг.« </p> <p rend="Tekst">— Е, е... баш то некако... — заусти опет Среја двоумити, али |
стити како ваља. </p> <p rend="Tekst">— Е видиш, зато сам те звао. </p> <p rend="Tekst">— Сетио |
и себи ни своме. </p> <p rend="Tekst">— Е, Миле, што се уговора тиче, ту ти не дам ни једне рећ |
— газда-Милуне. </p> <p rend="Tekst">— Е много је петнаест.{S} Станоје ти плаћа десет. </p> <p |
а толико и чини. </p> <p rend="Tekst">— Е ја, богами, не знам... — поче Среја двоумити </p> <p |
моћи животарити. </p> <p rend="Tekst">— Е лепо, лепо!{S} А ти барем за ово лето да станеш код т |
а онде да радим. </p> <p rend="Tekst">— Е па, ви'ш!{S} Ту га можеш и на суду добити, ја ти каже |
одговори Милун. </p> <p rend="Tekst">— Е, то је онда друго! — рече Видак и прикучи се мало дал |
ке паре накупио. </p> <p rend="Tekst">— Е стало те!{S} Кажи нема, па збогом! </p> <p rend="Teks |
>— Долази кашто. </p> <p rend="Tekst">— Е ти се нађи тамо, па чим дође, ти ми поручи, ако се ја |
сретном уговору. </p> <p rend="Tekst">— Е, баш боље би било да га ниси ни градио ни подвезивао |
барем сто rpoшa. </p> <p rend="Tekst">— Е то је доста, доста... богами! — рече Милун машући гла |
ак настави даље: </p> <p rend="Tekst">— Е видиш, Срејо, овде је и газда Милун обавезан.{S} Прис |
е после најмити? </p> <p rend="Tekst">— Е, то не знам — одговори поп. </p> <p rend="Tekst">— Ни |
вратити натраг.« </p> <p rend="Tekst">— Е, е... баш то некако... — заусти опет Среја двоумити, |
Ком сам се год пожалио, свак ми вели: »Е, богами, кад је уговор — то ти је!« </p> <p rend="Tek |
б. </p> <p rend="Tekst">— Баш добро!{S} Ево и газда Милуна! — повика Видак. </p> <p rend="Tekst |
чабар — рече онај што је донео чабар — ево можеш прст провући између дугâ!{S} Зар је ово оправ |
ј табак хартије. </p> <p rend="Tekst">— Ево, Милуне и Срејо, да вам прочитиам. </p> <p rend="Te |
оној момчадији. </p> <p rend="Tekst">— Ево на! — се крупан глас општинског писара и бади момче |
ћи се невешт. </p> <p rend="Tekst">— Та ево погађам ти Среју, ако ћеш га узети под најам ово од |
о разговоре. </p> <p rend="Tekst">— Еј, еј, Миле, полако море!... — поче Видак још с вратница, |
нешто разговоре. </p> <p rend="Tekst">— Еј, еј, Миле, полако море!... — поче Видак још с вратни |
ити, и већ га беху неки почели жалити: »Еј, сиромах Среја!{S} Како је налепио!{S} Куд ће, брате |
е ово или оно начинио као што треба.{S} Еле, тако је трајало све до госпођинских поста. </p> <p |
Уз то још урачуни и неколико слава.{S} Еле, тамо-амо — извадиће близу триестину дуката.{S} А т |
и да плати судове. </p> <p rend="Tekst">Еле, заметну се позамашна парница.{S} Готово месец дана |
аш и до суда дође. </p> <p rend="Tekst">Еле, тако у разговору стигоше већ до куће.{S} Милисав о |
радити — зарађује. </p> <p rend="Tekst">Еле, Среја свира, а коло се завило велико и заплетено.{ |
и свуд боље меље. </p> <p rend="Tekst">Еле, таман се газда Милун тако развикао, Док ето ти му |
љу што привредити. </p> <p rend="Tekst">Еле, големо је весеље код куће Срданове.{S} Вођевину до |
азда-Милуна, он ће ти лепо чувати...{S} Епа дајте дивит амо и мало 'артије! — окрете се механџи |
ако, све као од беде.{S} Послао сам га, ето, Срдану у сватове, набавио му жице, најмио момка да |
се. </p> <p rend="Tekst">Мало постоја, ето ти Среја сиђе озго с доксата.{S} Милун одмах поче: |
гу, газда-Милуне, вере ми!{S} Најпосле, ето за четрнаест; ниже ни паре. </p> <p rend="Tekst">— |
уну. </p> <p rend="Tekst">Кад би увече, ето ти Среје.{S} Милун дува и чини се токорсе невешт, и |
— Нађи каку му драго закачку, па изиђи, ето како! — Па поћутавши мало, упита га: — А влада ли с |
— настави опет Видак. — Сад си, Срејо, ето без бриге.{S} Стао си у добру кућу, бићеш као бубре |
азда, богами.{S} Ако хоћеш за петнаест, ето... </p> <p rend="Tekst">— Много је, Срејо — уплете |
ко плаћа. </p> <p rend="Tekst">— Пијеш, ето ти! — рече му Видак испевши се горе на доксат и пок |
одвезао? </p> <p rend="Tekst">— Аја!{S} Ето уговорили смо да ми набавља жице за ћемане, набави |
дговори Среја чешући се иза врата...{S} Ето, нисам још ли са Станојем раскрстио. </p> <p rend=" |
. </p> <p rend="Tekst">— Не мари то.{S} Ето ти Ђурђевадне прекосутра, ласно ћемо раскрстити.{S} |
Видаче — рече Милун стишавши се мало. — Ето какав ти је тај твој красни Среја! </p> <p rend="Te |
rend="Tekst">— А знам ли ја!{S} Неће — ето што. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ћу да чиним ја с |
начин с њим. </p> <p rend="Tekst">— Ама ето не може се. </p> <p rend="Tekst">— Пробај још, па а |
нџик, па чека даље.{S} Постаја мало, па ето ти оног момчића, поднесе капу и газда-Милуну да му |
рнице, него тек ворме ради.{S} Данас се ето за најмању потркушицу гради написмено.{S} А боме ва |
ка, као овог гулавера данас те ми проби ето и бубањ.{S} Казали смо да ми набави алат што ми тре |
таман се газда Милун тако развикао, Док ето ти му Видака, помоли се па вратнице. </p> <p rend=" |
а иде послом некуд на другу страну, док ето ти му дође пет-шест људи; неки носи вучију, неки ча |
луб и Бора и још неки пријатељи.{S} Док ето ти и Среје.{S} Уђе у механу, назва бога, наручи пол |
н хоћаше да уђе. </p> <p rend="Tekst">— Ехе! шта је то! — викну Видак зачуђено и ухвати га за р |
акве вајде.{S} Милуну већ досадише људи жалећи се к ако им Среја није ово или оно начинио као ш |
барем он рече ономад — одговори поп. — Жали ми се да му је Станоје учинио нешто криво. </p> <p |
латити Сретену да оним људима што су се жалили оправи судове или, ако то неће, да им мора у нов |
сведоци Сретенови и они људи што су се жалили да им судови нису оправљени како треба.{S} Донес |
ојекако животарио.{S} Људи се више нису жалили на његов рад.{S} На саборима, славама и свадбама |
м ово од Ђурђевадне.{S} Ионако си ми се жалио да те не слуша онај твој момак и хоћеш да га отпу |
тен изгубити, и већ га беху неки почели жалити: »Еј, сиромах Среја!{S} Како је налепио!{S} Куд |
ишића у Р. Срдан, доста имућан домаћин, жени свога јединца, дечака од својих 18 — 19 година.{S} |
и поштен!« Он се, опет, навикао па тако живи, састављајући крај с крајем, и где може што заради |
, него је започео свој занат и којекако животарио.{S} Људи се више нису жалили на његов рад.{S} |
д кирију па радити.{S} Ваљда ће се моћи животарити. </p> <p rend="Tekst">— Е лепо, лепо!{S} А т |
шаље куд подаље, па ни коња не да — већ жипчим овако пешке.{S} У уговору стоји да ми набави мом |
свињама, вуном, лојем, воском, кожама, житом и свачим — чим може један сеоски трговац да тргуј |
од руке:{S} Милун му купио, по уговору, жице па се сваки час кидају: нит их може љуцки затегнут |
Аја!{S} Ето уговорили смо да ми набавља жице за ћемане, набави ми најгоре — ничему не ваљају.{S |
> <p rend="Tekst">Утом Среји пукоше обе жице.{S} Он потеже оно ћемане те у коров!{S} Неки отрча |
м га, ето, Срдану у сватове, набавио му жице, најмио момка да му носи бубањ, а он јутрос ни пар |
кад га год будем у сватове слао, као и жицу за ћемане куповати.{S} Но пошто уз ћемане има и бу |
и накнаду.{S} Да се Веса, Голуб и Бора, за које се доказало да су хтели сведочити у атар Милуно |
тежеш? </p> <p rend="Tekst">— Ама људи, за име бога, мало је! </p> <p rend="Tekst">— А знаш шта |
kst">— Дабоме, вала начинити уговор.{S} За то се ти не брини.{S} Ја ћу већ наместити како ваља. |
>Утом се помоли на врата газда Милун, а за њим се увуче полако и Голуб. </p> <p rend="Tekst">— |
сад? — упита Милун и врати се полако, а за њим пође и Видак. — Нека га још, претрпи се; гледај |
имио је као опарен из среске куће.{S} А за њим су одгегали његови калаузи покуњени.{S} Сретен ј |
Тако ће бити. </p> <p rend="Tekst">— А за четрнаест ће јамачно пристати.{S} Оно, истина, нема |
то! — викну Видак зачуђено и ухвати га за рукав.{S} Куд си наго? </p> <p rend="Tekst">— Пусти |
илун његов.{S} Они питају један другога за савет, договарају се у сваком подузетку и помажу јед |
на доксату, да пуши на дуг чибук, и да за што било виче на чељад или на кога му драго. </p> <p |
им, и то с ценом за 14 дуката и словима за четрнаест дуката цесарских.{S} Но пошто ја умем да с |
писари по селима, пискарајући сељацима за скупе паре, адвокатишући им такође за скупе паре, да |
остати.{S} Обећавам му се да ћу му коња за јахање давати кад га год будем у сватове слао, као и |
о изгужване хартије.{S} Видак узе и оде за други сто украју да пише. </p> <p rend="Tekst">Док ј |
а за скупе паре, адвокатишући им такође за скупе паре, дајући им новце у зајам опет за скупе па |
набавио.{S} Продерани бубањ иструлио је за плотом у авлији код среске куће.{S} Милунова и Среји |
трговати уобичајио је да тако распитује за најмању ситницу; макар му богзна како позната била, |
. </p> <p rend="Tekst">— Готово би боље за те било да га оставиш. </p> <p rend="Tekst">— Ама ка |
е питам! — цикну Милун па полети напоље за Срејом.{S} Среја се окрете и дочека га.{S} Сподбише |
S} Ето уговорили смо да ми набавља жице за ћемане, набави ми најгоре — ничему не ваљају.{S} Рек |
же један сеоски трговац да тргује.{S} И за кратко време постао је један од најбогатијих људи не |
ће припомоћи да се нагодимо.{S} А теби за твој труд биће напојница. </p> <p rend="Tekst">— Не |
н Милуна, те пристаде да Среју још држи за неко време, јер му Видак у четири ока каза да га мож |
аћати, а тако дужан сам му м алат нужни за качарлук и столарлук ако усребадне набавити му, који |
адити, то јест да му не бих могао ајлук за онај месец наплатити, у коме сам га оставио, или ако |
</p> <p rend="Tekst">— Нећу ја да знам за то! </p> <p rend="Tekst">— Знаћеш, вала, Милуне, већ |
d="Tekst">— Е лепо, лепо!{S} А ти барем за ово лето да станеш код тог човека.{S} Газда је први |
једног доброг домаћина да ја проговорим за те? — упита Видак и уз то намигну на Голуба те овај |
па до 26. октобра 187... служи с ценом за четрнаест дуката цесарских.{S} Обвезујем се Сретену |
као слуга кућевни служим, и то с ценом за 14 дуката и словима за четрнаест дуката цесарских.{S |
е чује оно јадно ћемане Срејино.{S} Као за пакост ни Среји не иде нешто свирање од руке:{S} Мил |
око механе и кланцају чак у треће село за туђ рачун.{S} Они често помажу газда-Милуну и на суд |
газда-Милуне, вере ми!{S} Најпосле, ето за четрнаест; ниже ни паре. </p> <p rend="Tekst">— Дела |
е, него тек ворме ради.{S} Данас се ето за најмању потркушицу гради написмено.{S} А боме ваља д |
купе паре, дајући им новце у зајам опет за скупе паре.{S} Он је готово најбољи пријатељ Милунов |
га год будем у сватове слао, као и жицу за ћемане куповати.{S} Но пошто уз ћемане има и бубањ к |
— А што ти, газда Миле, толико разбираш за њ? — упита Видак лукаво. </p> <p rend="Tekst">— А шт |
ам се ја, чим ти онако јуче пропиткујеш за њ.{S} Баш си драви шпекулант, у далеку те нема. </p> |
>— Мало је, газда, богами.{S} Ако хоћеш за петнаест, ето... </p> <p rend="Tekst">— Много је, Ср |
d="Tekst">— Па ти, чујем, и мајсторишеш за његов рачун? </p> <p rend="Tekst">— А јакако!{S} И т |
ладеж у коло, а старији људи осташе још за софром, да припијају помало, да се разговарају, шале |
аузи покуњени.{S} Сретен је богзна како заблагодарио Страхињи и обећао му да ће одјако добро от |
ро као у својој кући, и тако даље — већ забраздише далеко у хвалисању. </p> <p rend="Tekst">Уто |
end="Tekst">Еле, Среја свира, а коло се завило велико и заплетено.{S} Приђоше и озго од сопре н |
ачу! — па баци десетак момчету у капу и завири лакомо да види колико је накупио. </p> <p rend=" |
S} А боме ваља да и ја нешто заслужим — заврши као шалећи се. </p> <p rend="Tekst">— Напослетку |
пробуди Сретена, лек дође амо!« и стаде задовољно усукивати бркове и искашљивати се. </p> <p re |
, ако се ја не десим, да дођем, а дотле задржавај га.{S} А наћи ће се ваљда ко и од наших, те ћ |
жени.{S} Срданова кућа није богзна како задружна; он у годинама и отежао, а његова Стана није в |
лу, прекиде се игра и онај Срејин момак зађе купити бакшиш.{S} Пада пара као киша.{S} Сваки час |
усти се и то коло, и опет момче Срејино зађе да купи паре.{S} Кад близу Милуна, он извади десет |
исли.{S} Видело се да га је нешто веома заинтересовао Среја.{S} Звао је и он сам врло добро как |
«. </item> <item rend="Tekst">»Ја Милун заиста угодих се са Сретеном да ме као слуга, од 23. ап |
ако ли ће изаћи накрај с Милуном кад му заиште паре и рачун. </p> <p rend="Tekst">Док га достиж |
такође за скупе паре, дајући им новце у зајам опет за скупе паре.{S} Он је готово најбољи прија |
мој да се претргнеш, ћато! — рече момче заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Ви'ш ти безобразника! |
kst">— О, Срејо!{S} Ти ли си?{S} Чекај, заједно ћемо! </p> <p rend="Tekst">— Можемо. </p> <p re |
, који му се беше набио чак до рамена и закачио га некако ружно испод врата оним парчетом још з |
нта и скрајали планове како ће који где закачити ћара и како ће један другом бити у овом или у |
p> <p rend="Tekst">— Нађи каку му драго закачку, па изиђи, ето како! — Па поћутавши мало, упита |
ђено. </p> <p rend="Tekst">— Што ти нас закла? </p> <p rend="Tekst">— Како, море? — упита опет |
ерао, дужан сам му на основу постојећег закона једномесечну плату унапред напразно дати.{S} Уос |
али ја не могу.{S} Кад ми преседа сваки залогај у његовој кући, онда му џаба и та служба и све. |
ића, трговца из истог места, на следеће заљкучисмо: </p> <list type="ordered"> <item rend="Teks |
плати судове. </p> <p rend="Tekst">Еле, заметну се позамашна парница.{S} Готово месец дана вукл |
е.{S} Опет Среја засвира, удари бубањ и заметну се коло.{S} Газда Милун, писар Видак, поп Рашко |
чи чељади да донесу и Видаку кафу, и ту заметнуше њих два обичан разговор, па онда пређоше на ј |
ekst">— Хм, хм! — учини Милун и мало се замисли.{S} Видело се да га је нешто веома заинтересова |
узео ћемане под пазухо, па се покуњио и замислио, јер му се досад никад није десило да тако про |
S} Зна доста добро качарски и столарски занат; гради ведрице, каце, бременице, вучије, чаброве, |
тати где хоће под најам или радити свој занат; да газда Милун мора оправити Сретену бубањ или м |
погађао под најам, него је започео свој занат и којекако животарио.{S} Људи се више нису жалили |
{S} На зиму мислим, уиме бога, да радим занат.{S} Узећу где мало зградице под кирију па радити. |
де ме он коме прати да штогод и од тога заната урадим, које ће он наплаћивати.«. </item> <item |
е на кога позове, они су ту, готови као запете пушке.{S} Откако је газда Милун почео трговати, |
ако ружно испод врата оним парчетом још запете коже, дотле Среја већ далеко одмаче и нестаде га |
из доњег краја.{S} Људи који не воле да запињу грбином око тешког пољског рада, него радије ошљ |
<p rend="Tekst">— А јакако!{S} И то је записано у оном несретном уговору. </p> <p rend="Tekst" |
кажу, десна рука и кад се год деси кака заплетенија и потежа ствар, Страхиња је раскрсти.{S} Ис |
Среја свира, а коло се завило велико и заплетено.{S} Приђоше и озго од сопре неки да гледе изб |
кући и око куће: тера чељад да устају, заповеда нешта, искашље се, виче.{S} Често се попне гор |
која је трајала у среској канцеларији, заповеди Страхиња да и парничари и сведоци изиђу.{S} И |
це давати — укратко, што ми год он буде заповедио да радим, дужан сам му радити; а пошто још ум |
се није више погађао под најам, него је започео свој занат и којекако животарио.{S} Људи се виш |
ао. </p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, зар ти њему све даш што ти год падне? </p> <p rend="Tek |
ево можеш прст провући између дугâ!{S} Зар је ово оправа? </p> <p rend="Tekst">— Вала ни ја, д |
">— Неће, неће — гракнуше они. — Ко?{S} Зар газда Милун спао на његову пару!{S} Боже сачувај!{S |
атентао на врат. </p> <p rend="Tekst">— Зар?{S} А ко ли оно први помену да би добро било најмит |
t">— А што море? </p> <p rend="Tekst">— Зар не знаш што?{S} Онај ће ми очи извадити.{S} Мислиће |
још ово лето. </p> <p rend="Tekst">— А зар не би више? </p> <p rend="Tekst">— Вала и не бих ви |
ли га где? </p> <p rend="Tekst">— Није зар Среју? </p> <p rend="Tekst">— Баш њега... пусти ме! |
мању руку сто гроша.{S} Преко лета биће зар двоји-троји сватова, а сабора има више од десет.{S} |
ами лепа пара! </p> <p rend="Tekst">— А зараде они добро — рећи ће писар немарно — само да умед |
{S} А кад је већ сабор он и сâм дође да заради коју пару.{S} Осим тога, Сретен је у неку руку и |
end="Tekst">— хоћеш само да ти што више заради — додаде други и спусти бременицу. </p> <p rend= |
а се некако угодимо да он мени даје што заради. </p> <p rend="Tekst">— Хм, не би било рђаво! — |
</p> <p rend="Tekst">— Шта велиш, Виде, зарадили су данас два дуката, а? — упита Милун писара. |
тављајући крај с крајем, и где може што зарадити — зарађује. </p> <p rend="Tekst">Еле, Среја св |
ма, славама и свадбама опет је свирао и зарађивао по неку пару.{S} Милун му није оправио бубањ |
рај с крајем, и где може што зарадити — зарађује. </p> <p rend="Tekst">Еле, Среја свира, а коло |
га? </p> <p rend="Tekst">— Видиш ти, он зарађује лепу пару.{S} Па како би било да га узмем, али |
н улети у кућу, зграби с клина некакав зарђали крндељ без кремена, па стиште напоље као помама |
Tekst">Одмаче момче даље.{S} Опет Среја засвира, удари бубањ и заметну се коло.{S} Газда Милун, |
везујем се Сретену уредио сваког месеца заслужени ајлук у два дуката плаћати, а тако дужан сам |
написмено.{S} А боме ваља да и ја нешто заслужим — заврши као шалећи се. </p> <p rend="Tekst">— |
домаћин, а ти — вредан момак.{S} А кад заслужиш коју пару, а дао ти је бог те можеш — ти остав |
леже и он да спава.{S} Дуго није могао заспати, једнако му се врзло по глави шта ће сутра чини |
ити у атар Милунов, казне с по два дана затвора; да газда Милун плати трошак и дангубу сведоцим |
се сваки час кидају: нит их може љуцки затегнути ни удесити како ваља.{S} Ћемане му се једва ч |
алише сад на њ. — Шта се ти опет толико затежеш? </p> <p rend="Tekst">— Ама људи, за име бога, |
одмах одлази из његове куће, да га није затекао, па оде наниже, кући Видаковој... </p> <p rend= |
постарати... — рече Видак и разговор се затим окрене на друге спекулације.{S} Дуго су још седел |
о ваља. </p> <p rend="Tekst">— Е видиш, зато сам те звао. </p> <p rend="Tekst">— Сетио сам се ј |
не води бригу о свачему; а може бити и зато што је као човек од рачуна навикао да добро пропит |
st">— да он оправља каце, гради што год затреба од дрвенарије. </p> <p rend="Tekst">— Знам, па |
онда почео чешће и парничити.{S} Ако му затребају сведоци, ту је одмах Веса; Голуб и Бора.{S} М |
А то је заувар. </p> <p rend="Tekst">— Заувар, јакако! — одговори Милун чисто радостан што му |
диће близу триестину дуката.{S} А то је заувар. </p> <p rend="Tekst">— Заувар, јакако! — одгово |
nd="Tekst">— Е, е... баш то некако... — заусти опет Среја двоумити, али они навалише на њ: </p> |
кући Милуновој с бубњем донети и кад он захтева да сам дужан свирати и ићи у сватове и где ме о |
rend="Tekst">— По четири-пет дуката! — зачуди се Милун. </p> <p rend="Tekst">— Ја шта ти мисли |
">— О, о, гле ти шта је овај накупио! — зачуди се газда Милун и махну главом. — Богами лепа пар |
азда!{S} Гледај ти шта је он накупио! — зачуди се газда Милун. </p> <p rend="Tekst">— Та нек ни |
"Tekst">— Ехе! шта је то! — викну Видак зачуђено и ухвати га за рукав.{S} Куд си наго? </p> <p |
rend="Tekst">— Шта, море? — упита Милун зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Што ти нас закла? </p> |
змигољи пара...{S} Ни сам не зна куд ни зашто.{S} Често су људи говорили: »Баш штета што овај п |
="Tekst">— Е стало те!{S} Кажи нема, па збогом! </p> <p rend="Tekst">— Кад би он то веровао. </ |
је нешто веома заинтересовао Среја.{S} Звао је и он сам врло добро какав је Среја — је ли вред |
<p rend="Tekst">— Е видиш, зато сам те звао. </p> <p rend="Tekst">— Сетио сам се ја, чим ти он |
еја с ћеманетом.{S} Срдан га већ дав но звао, а Милун га послао, и најмио му по уговору некако |
ти.{S} А знао је да га Милун никад неће звати напразно. </p> <p rend="Tekst">Газда Милун наручи |
трчаше и нађоше га, па почеше стругати, звиждукати и играти онако сами. </p> <p rend="Tekst">Ср |
— подвикне други ко од сватова и стане звиждукати игру, коју токорсе Среја свира. </p> <p rend |
в.{S} Утом Среја некако одгурну Милуна, зграби бубањ, па њему на главу и беж на вратнице.{S} До |
ијем пса! — рикну Милун н улети у кућу, зграби с клина некакав зарђали крндељ без кремена, па с |
даље по кући.{S} Оде обилазити и остале зграде.{S} Кад би код амбара, смотри оно момче и покрај |
бога, да радим занат.{S} Узећу где мало зградице под кирију па радити.{S} Ваљда ће се моћи живо |
ekst">Кад је Милун саслушао ово решење, здимио је као опарен из среске куће.{S} А за њим су одг |
каишаре и сеоске трговце, дућанџије, и зеленаше.{S} Милуна већ није могао да гледа очима.{S} К |
">Најпосле ти оно момче спусти бубањ на земљу па, токорсе да се н оно нашали, потеже и скочи на |
Митровадне много слава — славе су више зими, али опет биће сватова, па сабори толики лети су.{ |
јало потуцати се по туђим кућама.{S} На зиму мислим, уиме бога, да радим занат.{S} Узећу где ма |
ји рачун? — рећи ће Среја још бунован и зловољан. </p> <p rend="Tekst">— Па јуче, колико си паз |
га, Сретен је у неку руку и мајстор.{S} Зна доста добро качарски и столарски занат; гради ведри |
озната била, он ће се тек градити да не зна и питати другога.{S} Може бити тим је хтео да покаж |
; све се ради као од беде.{S} Ово се не зна ни ко пије ни ко плаћа. </p> <p rend="Tekst">— Пије |
ло-помало измигољи пара...{S} Ни сам не зна куд ни зашто.{S} Често су људи говорили: »Баш штета |
није баш сасвим по пропису, барем он не зна да је коме градио сличан уговор. </p> <p rend="Teks |
ећно момче беше се тако опило да већ не зна шта ради.{S} Окупило бубњати као помамно, већ се не |
есан момак.{S} Служи под најам, а уз то зна свирати у ћемане боље од многог свирача.{S} Чак из |
Среја почео свакоме радити као од беде, знајући да од свог рада неће видети никакве вајде.{S} М |
p rend="Tekst">Среји већ прекипе, па не знајући шта да му одговори, узвикну: </p> <p rend="Teks |
а од дрвенарије. </p> <p rend="Tekst">— Знам, па и ту би могао привредити.{S} Кад среди посла к |
потврди и писар. </p> <p rend="Tekst">— Знам ја сâм — рече поп — био је и код мене једно лето, |
лази од Станоја? </p> <p rend="Tekst">— Знам; тако рече и поп јуче. </p> <p rend="Tekst">— Па ш |
и пас по њему? </p> <p rend="Tekst">— А знам ли ја!{S} Неће — ето што. </p> <p rend="Tekst">— П |
паде. </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја да знам за то! </p> <p rend="Tekst">— Знаћеш, вала, Милуне |
. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богами, не знам шта ћу.{S} Нити ми се мили служити га више, нити г |
</p> <p rend="Tekst">— Е ја, богами, не знам... — поче Среја двоумити </p> <p rend="Tekst">— Ам |
упита Видак. </p> <p rend="Tekst">— Не знам ни сам — одговори Среја. — Ваљда ћу наћи где добра |
<p rend="Tekst">— Пијем, истина, али не знам ко ће платити. </p> <p rend="Tekst">— Макар и ја, |
— рече Видак промишљајући се — само не знам хоће ли пристати он. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда |
ајмити? </p> <p rend="Tekst">— Е, то не знам — одговори поп. </p> <p rend="Tekst">— Није ти ниш |
"Tekst">— Да је мајстор у том послу, то знам, али нисам знао да му се толико плаћа. </p> <p ren |
Само ако ми Среја не прескупи, а ја већ знам да је добар и вредан. </p> <p rend="Tekst">— Неће |
а ће се данас о нечем разговарати.{S} А знао је да га Милун никад неће звати напразно. </p> <p |
мајстор у том послу, то знам, али нисам знао да му се толико плаћа. </p> <p rend="Tekst">— Плаћ |
> <p rend="Tekst">Видак је, као што већ знате, општински писар.{S} И он је човек у стању; барем |
а да знам за то! </p> <p rend="Tekst">— Знаћеш, вала, Милуне, већ ако не буде суда! — припрети |
бога, мало је! </p> <p rend="Tekst">— А знаш шта, Миле? — рећи ће Видак — дај му четрнаест дука |
му, па о њему. </p> <p rend="Tekst">— А знаш ли ти да он сад о Ђурђевудне излази од Станоја? </ |
а ум тако спекулативна мисао. — Па онда знаш ти — настави даље </p> <p rend="Tekst">— да он опр |
илун почети: </p> <p rend="Tekst">— Ама знаш шта, Виде? </p> <p rend="Tekst">— Да чујем, Миле. |
што море? </p> <p rend="Tekst">— Зар не знаш што?{S} Онај ће ми очи извадити.{S} Мислиће да сам |
. </p> <p rend="Tekst">Среју већ пробио зној као грашке. </p> <p rend="Tekst">— Их! баш гребе к |
Среја пешкир, како се убрисавао јуче од зноја.{S} Газда-Милуну смеши се брк. »Добро је, добро!« |
стигну његови самсари, које он поносито зове »моји калаузи«.{S} То је неки шантави Веса, неки в |
близу Милуна, он извади десет пара, па зовну: </p> <p rend="Tekst">— Оди, море, амо!{S} Баш иа |
кафу доле у кући и попушио лулу, па тек зовну неко од чељади: »Идиде, дете, пробуди Сретена, ле |
промрмља: </p> <p rend="Tekst">— Сутра зором, Сретене, отићи ћеш да начиниш Маринку лотре.{S} |
разрачунати с газдом.{S} Једва је пред зору свео очи. </p> <p rend="Tekst">Таман свану, а већ |
та полако, море!... — цичи Среја кроза зубе — проби бубањ, бог те убио! </p> <p rend="Tekst">А |
.{S} Некад је и Милун радио пољски рад, и отуд текао пару по пару.{S} После је почео трговати с |
јвише баштине, највише стоке у њега је, и сваког другог мâла и иметка изобиља.{S} Некад је и Ми |
ио каишаре и сеоске трговце, дућанџије, и зеленаше.{S} Милуна већ није могао да гледа очима.{S} |
поп Рашко, Видак, писар општине н-ске, и још њих пет-шест. </p> <p rend="Tekst">Баш кад се газ |
ekst">— Не дао бог да бих му ја, брате, и пару узео.{S} Ако ми да на оставу, његово је, очуваћу |
среској власти и тражио накнаду штете, и како су они људи тужили Милуна и тражили да им врати |
t">— јесте! јесте! — повикаше и остали, и сад разгранаше хвалити газда-Милуна и салетати Среју |
азда! </p> <p rend="Tekst">— О, богами, и ти си готово газда!{S} Гледај ти шта је он накупио! — |
ата па пружи старијем писару, Страхињи, и рече му: »Дела, богати, ћато, суочи ове људе, па прес |
паре два дуката свакога месеца давати, и то пошто цео месец ослужим, а не у напредак.{S} У слу |
лили као сигурно да ће Сретен изгубити, и већ га беху неки почели жалити: »Еј, сиромах Среја!{S |
ако ће му бити добро као у својој кући, и тако даље — већ забраздише далеко у хвалисању. </p> < |
седи на доксату, да пуши на дуг чибук, и да за што било виче на чељад или на кога му драго. </ |
тако живи, састављајући крај с крајем, и где може што зарадити — зарађује. </p> <p rend="Tekst |
м. </p> <p rend="Tekst">— Па ти, чујем, и мајсторишеш за његов рачун? </p> <p rend="Tekst">— А |
87... године, као слуга кућевни служим, и то с ценом за 14 дуката и словима за четрнаест дуката |
Tekst">— Дајде, Срејо, да видимо рачун, и стаде се намештати да прими паре. </p> <p rend="Tekst |
га већ дав но звао, а Милун га послао, и најмио му по уговору некако сулудасто момче да бубња |
тале, столице и уопште столарски посао, и то сам дужан му радити, како њему, тако исто и онде г |
како се то игра.{S} Пусти се и то коло, и опет момче Срејино зађе да купи паре.{S} Кад близу Ми |
ече поп — био је и код мене једно лето, и ја нисам имао бољег момка од њега. </p> <p rend="Teks |
rend="Tekst">— Оно јесте... али, опет, и ти си мало крив. </p> <p rend="Tekst">— А што ја? </p |
S} Милун дува и чини се токорсе невешт, и Среја дува и чини се такође невешт.{S} Кад вечераше, |
наручи чељади да донесу и Видаку кафу, и ту заметнуше њих два обичан разговор, па онда пређоше |
="Tekst">»Уговор између нас потписаних, и то с једне стране мене Сретена Стојића, тежака из Н., |
љутина, па онда опет лепо с млађима... и шта му још нису наговорили, докле га нису обрлатили д |
ун? </p> <p rend="Tekst">— А јакако!{S} И то је записано у оном несретном уговору. </p> <p rend |
ла је већ у причу по околним селима.{S} И сад, кад људи хоће да кажу какав крајњи каишарлук — р |
може један сеоски трговац да тргује.{S} И за кратко време постао је један од најбогатијих људи |
као што већ знате, општински писар.{S} И он је човек у стању; барем је богатији од многог општ |
хиња да и парничари и сведоци изиђу.{S} И он узе перо и на акту написа овако решење: </p> <p re |
убу сведоцима, као и парничну таксу.{S} И да уговор између Милуна и Сретена престаје важити.« < |
у: »Тако, море, тако!{S} Удри, удриде!« и скачу око ње га као бесни. </p> <p rend="Tekst">Најпо |
, дете, пробуди Сретена, лек дође амо!« и стаде задовољно усукивати бркове и искашљивати се. </ |
t">»Уговора овог обе стране држаће се.« И ту Видак прочита датум и потписе уговорача и сведока, |
— и ту му пропадне; ако почне да чува — и тад му се мало-помало измигољи пара...{S} Ни сам не з |
пропадне му; ако уложи у каку радњицу — и ту му пропадне; ако почне да чува — и тад му се мало- |
ш и сад угодити. </p> <p rend="Tekst">— И боље раније да пребринеш бригу — примети Видак. </p> |
пита шта је што. </p> <p rend="Tekst">— И велите о Ђурђевадне ће изићи од Станоја? — упита Милу |
, дечака од својих 18 — 19 година.{S} А и време је већ да га ожени.{S} Срданова кућа није богзн |
{S} Неће теби Милун криво учинити.{S} А и грехота би било. </p> <p rend="Tekst">Среја слеже рам |
ки залогај у његовој кући, онда му џаба и та служба и све. </p> <p rend="Tekst">— Оно и јест Ст |
ске куће.{S} Милунова и Срејина погодба и парница ушла је већ у причу по околним селима.{S} И с |
његовој кући, онда му џаба и та служба и све. </p> <p rend="Tekst">— Оно и јест Станоје мало и |
едан другом...{S} 3нам ја шта је служба и мука најамникова. </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте, г |
м у авлији код среске куће.{S} Милунова и Срејина погодба и парница ушла је већ у причу по окол |
тестера! — подвикне други ко од сватова и стане звиждукати игру, коју токорсе Среја свира. </p> |
и чини се токорсе невешт, и Среја дува и чини се такође невешт.{S} Кад вечераше, Милун промрмљ |
д би увече, ето ти Среје.{S} Милун дува и чини се токорсе невешт, и Среја дува и чини се такође |
? </p> <p rend="Tekst">— Па ти си ми га и натентао на врат. </p> <p rend="Tekst">— Зар?{S} А ко |
шицу гради написмено.{S} А боме ваља да и ја нешто заслужим — заврши као шалећи се. </p> <p ren |
еској канцеларији, заповеди Страхиња да и парничари и сведоци изиђу.{S} И он узе перо и на акту |
шали, потеже и скочи на њ.{S} Пуче кожа и обе ноге пропадоше му унутра.{S} Оно само укокоти очи |
kst">— Ваљда хоће.{S} Навалићемо ти, ја и још који од наших људи, па ће пристати; а ја ћу му пл |
е се сватови од куће Срданове.{S} Среја и оно момче отишли раније, јер им ваља читав сат 'ода п |
о. </p> <p rend="Tekst">Откако се Среја и Милун свадише и почупаше око рачуна, одонда је сваки |
end="Tekst">— Не, несрећо! — дичи Среја и туче га гудалом по леђима. </p> <p rend="Tekst">Оно ј |
рука и кад се год деси кака заплетенија и потежа ствар, Страхиња је раскрсти.{S} Истина, не сва |
rend="Tekst">Милун подува мало, про'ука и промаха главом, па се онда диже и он; рече неком од ч |
ахиња му је био, штоно кажу, десна рука и кад се год деси кака заплетенија и потежа ствар, Стра |
е стоке у њега је, и сваког другог мâла и иметка изобиља.{S} Некад је и Милун радио пољски рад, |
не би више? </p> <p rend="Tekst">— Вала и не бих више!{S} Готово ми додијало потуцати се по туђ |
Ви'ш ти безобразника!{S} Не кажеш хвала и на том! — обредну се писар. </p> <p rend="Tekst">— О, |
пава; њега не дира, само се тек искашља и често погледи у гуњац Среји под главом, онде где је џ |
— Лепа пара! </p> <p rend="Tekst">— Ама и свирач је, нема га шале — прихвати поп. — Оно има још |
и на његов рад.{S} На саборима, славама и свадбама опет је свирао и зарађивао по неку пару.{S} |
ије богзна како задружна; он у годинама и отежао, а његова Стана није више онако окретна као у |
додаде Видак — али опет боље је да има и написмено.{S} Није да рекнеш из каке сумње — нити ће |
ане куповати.{S} Но пошто уз ћемане има и бубањ који ће донети, то ћу ја набавити човека који ћ |
p> <p rend="Tekst">Среја слеже раменима и ућута. </p> <p rend="Tekst">Видак настави даље: </p> |
б — ваљану човеку ласно је наћи и најма и рада. </p> <p rend="Tekst">— Тако се и ја надам — одг |
ањ, који му се беше набио чак до рамена и закачио га некако ружно испод врата оним парчетом још |
та била, он ће се тек градити да не зна и питати другога.{S} Може бити тим је хтео да покаже ка |
лосав, комшија Милунов, човек добричина и разговоран.{S} Познаде га у мраку, па рече: </p> <p r |
луб, Веса и остали једнако хвале Милуна и говоре Среји како се намерио на газду што никад није |
штете, и како су они људи тужили Милуна и тражили да им врати паре или да плати судове. </p> <p |
} У случају ако бих ја одуставио Милуна и не бих га по овом уговору ослужити хтео, дужан сам му |
чну таксу.{S} И да уговор између Милуна и Сретена престаје важити.« </p> <p rend="Tekst">Кад је |
, и сад разгранаше хвалити газда-Милуна и салетати Среју да не учини друкчије него да стане код |
нарије. </p> <p rend="Tekst">— Знам, па и ту би могао привредити.{S} Кад среди посла код куће, |
то криво. </p> <p rend="Tekst">— Хм, па и јест Станоје мало џенабет! — рече Милун као уз реч. — |
жу један другом у свакој прилици.{S} Па и сад му је Видак дошао на неки договор, јер му је Милу |
ју што треба једној кући сеоској.{S} Па и отуд му пада лепа парица. </p> <p rend="Tekst">Да је |
на! — се крупан глас општинског писара и бади момчету у капу десет пара. </p> <p rend="Tekst"> |
планове како ће који где закачити ћара и како ће један другом бити у овом или у оном послу на |
Милун прикучи ка колу, прекиде се игра и онај Срејин момак зађе купити бакшиш.{S} Пада пара ка |
а у разговор. </p> <p rend="Tekst">Игра и весеље трајало је до пред мрак.{S} У сами мрак поче с |
и сеоској:{S} Видак, Веса, Голуб и Бора и још неки пријатељи.{S} Док ето ти и Среје.{S} Уђе у м |
мо већ Милун и част дао.{S} Голуб, Веса и остали једнако хвале Милуна и говоре Среји како се на |
ћевни служим, и то с ценом за 14 дуката и словима за четрнаест дуката цесарских.{S} Но пошто ја |
и мени опреми онаког лудака да ми смета и квари, па опет реци »не може бити«. </p> <p rend="Tek |
} Дуго су још седели ова два спекуланта и скрајали планове како ће који где закачити ћара и как |
м вина — па пљус њему на главу!{S} Оста и оно и бубањ као у уваљано. </p> <p rend="Tekst">Утом |
и уз то намигну на Голуба те овај уста и нестаде га некуд из механе. </p> <p rend="Tekst">— Шт |
другог свирача до неког Сретена Стојића и још једног момчића што удараше у бубањ. </p> <p rend= |
Видак прочита датум и потписе уговорача и сведока, међ којима се он овако потписао: »Написао и |
таше се вући по авлији.{S} Чељад истрча и удари у дреку.{S} Њих два носе се као бесни — не да с |
у механи сеоској:{S} Видак, Веса, Голуб и Бора и још неки пријатељи.{S} Док ето ти и Среје.{S} |
овцу дати накнаду.{S} Да се Веса, Голуб и Бора, за које се доказало да су хтели сведочити у ата |
дак утишао Милуна, дотле су Веса, Голуб и Бора дочекали у механи Среју, па кад су чули шта је б |
ребају сведоци, ту је одмах Веса; Голуб и Бора.{S} Ма шта било, само ако треба да се на кога по |
је неки шантави Веса, неки врљоки Голуб и неки Бороје из доњег краја.{S} Људи који не воле да з |
ио ни подвезивао се тако — рече Милисав и махну главом. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богами, не з |
ан Вучета, који је био пријатељ Милунов и свакад му држао страну, отићи неким важним послом у в |
е и дочека га.{S} Сподбише један другог и сташе се вући по авлији.{S} Чељад истрча и удари у др |
же му се; он је госа — његова се свакад и свуд боље меље. </p> <p rend="Tekst">Еле, таман се га |
о и онде где ме он коме прати да штогод и од тога заната урадим, које ће он наплаћивати.«. </it |
мо!« и стаде задовољно усукивати бркове и искашљивати се. </p> <p rend="Tekst">Мало постоја, ет |
ва да сам дужан свирати и ићи у сватове и где ме он прати да сам дужан ићи и свирати, што ће он |
набавити човека који ће бубањ у сватове и где га пратим да свира носити.{S} У случају ако бих ј |
<p rend="Tekst">— Два јесу, ако не буде и више. </p> <p rend="Tekst">— Лепа пара! </p> <p rend= |
Милун и врати се полако, а за њим пође и Видак. — Нека га још, претрпи се; гледај како на </p> |
скиде гуњац и метну под главу, па леже и он да спава.{S} Дуго није могао заспати, једнако му с |
па, токорсе да се н оно нашали, потеже и скочи на њ.{S} Пуче кожа и обе ноге пропадоше му унут |
о'ука и промаха главом, па се онда диже и он; рече неком од чељади да каже Сретену чим дође да |
рилично изгужване хартије.{S} Видак узе и оде за други сто украју да пише. </p> <p rend="Tekst" |
е газда Милун почео трговати, одонда је и то уобичајио да изјутра седи на доксату, да пуши на д |
угог мâла и иметка изобиља.{S} Некад је и Милун радио пољски рад, и отуд текао пару по пару.{S} |
rend="Tekst">— Е видиш, Срејо, овде је и газда Милун обавезан.{S} Пристајиш ли на ово, Милуне? |
о веома заинтересовао Среја.{S} Звао је и он сам врло добро какав је Среја — је ли вредан и пош |
ekst">— Знам ја сâм — рече поп — био је и код мене једно лето, и ја нисам имао бољег момка од њ |
једна граја. </p> <p rend="Tekst">Ту је и Среја с ћеманетом.{S} Срдан га већ дав но звао, а Мил |
олици, па тек ћушну оном момчету у шаке и викну: </p> <p rend="Tekst">— Овим, овим, бре!{S} Бац |
ипијају помало, да се разговарају, шале и да гледе како се млађи веселе. </p> <p rend="Tekst">Н |
ху, која ће је одменити у кући, а богме и у пољу што привредити. </p> <p rend="Tekst">Еле, голе |
ког рада, него радије ошљаре око механе и кланцају чак у треће село за туђ рачун.{S} Они често |
несени чаброви, доваљане каце, донесене и некаке лотре, па чак и онај пробијени бубањ.{S} Све ј |
ије. </p> <p rend="Tekst">— Ево, Милуне и Срејо, да вам прочитиам. </p> <p rend="Tekst">— Дела |
аћи накрај с Милуном кад му заиште паре и рачун. </p> <p rend="Tekst">Док га достиже неки Милос |
ш онда кад је требало суочити парничаре и ствар пресудити. </p> <p rend="Tekst">На поласку узе |
ен и правичан; страшно је мрзио каишаре и сеоске трговце, дућанџије, и зеленаше.{S} Милуна већ |
кола гледе како се то игра.{S} Пусти се и то коло, и опет момче Срејино зађе да купи паре.{S} К |
и рада. </p> <p rend="Tekst">— Тако се и ја надам — одговори Среја. </p> <p rend="Tekst">— А б |
ти напоље за Срејом.{S} Среја се окрете и дочека га.{S} Сподбише један другог и сташе се вући п |
t">Утом излеће један пијан сват из куће и изнесе чаканац, што га нашао негде на полици, па тек |
ати — разуме се дасе одонда почео чешће и парничити.{S} Ако му затребају сведоци, ту је одмах В |
радити; а пошто још умем да градим каце и тако даље, као и астале, столице и уопште столарски п |
еју чак у Рогачу да порогози неком каце и бурад, а он се, опет, спремио да иде послом некуд на |
каце и тако даље, као и астале, столице и уопште столарски посао, и то сам дужан му радити, как |
ете коже, дотле Среја већ далеко одмаче и нестаде га некуд низ поток. </p> <p rend="Tekst">— Та |
</p> <p rend="Tekst">— Знам; тако рече и поп јуче. </p> <p rend="Tekst">— Па шта велиш, како б |
> <p rend="Tekst">— Теее! — учини момче и слегну раменима, насмехнувши се мало, па оде даље куп |
{S} Кад би код амбара, смотри оно момче и покрај њега пробијен бубањ. »О, о!« учини Милун полуг |
rend="Tekst">— јесте! јесте! — повикаше и остали, и сад разгранаше хвалити газда-Милуна и салет |
оно ћемане те у коров!{S} Неки отрчаше и нађоше га, па почеше стругати, звиждукати и играти он |
у Н. него и у свој околини.{S} Сад више и не ради тешке радове; то је оставио млађима, него сам |
"Tekst">Откако се Среја и Милун свадише и почупаше око рачуна, одонда је сваки дан било помало |
е завило велико и заплетено.{S} Приђоше и озго од сопре неки да гледе изближе.{S} Међ њима је г |
унови, испитан Милун, сведоци Сретенови и они људи што су се жалили да им судови нису оправљени |
rend="Tekst">— Дела читај! — рекоше сви и стадоше око нега да слушају. </p> <p rend="Tekst">Вид |
нако исто као што су се обогатили многи и многи општински писари по селима, пискарајући сељацим |
мо да ти што више заради — додаде други и спусти бременицу. </p> <p rend="Tekst">— Бог с вама!{ |
исав настави учити Среју шта ће да ради и како да се брани ако баш и до суда дође. </p> <p rend |
st">— Тако се сви хвале њиме! — потврди и писар. </p> <p rend="Tekst">— Знам ја сâм — рече поп |
.{S} Чак из даљих крајева траже га људи и погађају да им свира на свадби, слави или каком друго |
="Tekst">Страхиња је био од млађих људи и врло поштен и правичан; страшно је мрзио каишаре и се |
ати Среја — доста је код, поштених људи и реч. </p> <p rend="Tekst">— Оно тако је — додаде Вида |
пет навалише сви на Среју да се не боји и да не сумња ништа.{S} Милун узе уговор у џеп.{S} Још |
и мајстор.{S} Зна доста добро качарски и столарски занат; гради ведрице, каце, бременице, вучи |
че поп. — Што уради оно ти је баш љуцки и свесрдно урађено. </p> <p rend="Tekst">— Тако се сви |
у му има нека ворма! — потврдише остали и опет се нагоше да чују. </p> <p rend="Tekst">Видак се |
има више од десет.{S} Уз то још урачуни и неколико слава.{S} Еле, тамо-амо — извадиће близу три |
ен је богзна како заблагодарио Страхињи и обећао му да ће одјако добро отворити очи кад се с ки |
арији, заповеди Страхиња да и парничари и сведоци изиђу.{S} И он узе перо и на акту написа овак |
ке сведоке, па нареди да дођу парничари и сведоци на суочење. </p> <p rend="Tekst">На суочењу х |
ора и још неки пријатељи.{S} Док ето ти и Среје.{S} Уђе у механу, назва бога, наручи полић раки |
парницу.{S} А откако је почео трговати и интересирати — разуме се дасе одонда почео чешће и па |
ђоше га, па почеше стругати, звиждукати и играти онако сами. </p> <p rend="Tekst">Среја само шт |
и и кад он захтева да сам дужан свирати и ићи у сватове и где ме он прати да сам дужан ићи и св |
/p> <p rend="Tekst">— А хоћеш ли остати и од Ђурђевадне код Станоја? </p> <p rend="Tekst">— Вал |
жан иста кући Милуновој с бубњем донети и кад он захтева да сам дужан свирати и ићи у сватове и |
а, не води бригу о свачему; а може бити и зато што је као човек од рачуна навикао да добро проп |
а тумара даље по кући.{S} Оде обилазити и остале зграде.{S} Кад би код амбара, смотри оно момче |
у се врзло по глави шта ће сутра чинити и како ће се разрачунати с газдом.{S} Једва је пред зор |
ретена, како га је тужио среској власти и тражио накнаду штете, и како су они људи тужили Милун |
ати Голуб — ваљану човеку ласно је наћи и најма и рада. </p> <p rend="Tekst">— Тако се и ја над |
тове и где ме он прати да сам дужан ићи и свирати, што ће он наплаћивати, као и бакшиш што буде |
газда Милун, по обичају, викати по кући и око куће: тера чељад да устају, заповеда нешта, искаш |
.{S} Газда Милун попио кафу доле у кући и попушио лулу, па тек зовну неко од чељади: »Идиде, де |
а, одонда је сваки дан било помало речи и ината између њих.{S} Милун учестао слати Среју по сел |
ц, па онако лудо и пијано — све поскочи и удри што може више у бубањ. </p> <p rend="Tekst">— Не |
ога, наручи полић ракије, па седе украј и узе пунити лулу. </p> <p rend="Tekst">Видак га поглед |
тако Страхиња узе у руке Милунов случај и Сретенову парницу, испита још неке сведоке, па нареди |
Милун некуд у село да прикупи неки лој и вуну. </p> <p rend="Tekst">Баш некако пред сами Ђурђе |
а да ја проговорим за те? — упита Видак и уз то намигну на Голуба те овај уста и нестаде га нек |
st">— Е, то је онда друго! — рече Видак и прикучи се мало дале другим људима, те се пусти с њим |
Ја ћу се већ постарати... — рече Видак и разговор се затим окрене на друге спекулације.{S} Дуг |
мак и хоћеш да га отпустиш — рече Видак и намигну на Милуна. </p> <p rend="Tekst">— Та оно јест |
"Tekst">— А, Среја свирач? — речи Видак и насмеја се. — Баш ти једнако о њему, па о њему. </p> |
се жалио да те не слуша онај твој момак и хоћеш да га отпустиш — рече Видак и намигну на Милуна |
е каце, донесене и некаке лотре, па чак и онај пробијени бубањ.{S} Све је то скрхано у авлију к |
ретио да ће апелирати, да ће тужити чак и капетана самом министру.{S} После дуге вике, која је |
на затвора; да газда Милун плати трошак и дангубу сведоцима, као и парничну таксу.{S} И да угов |
м селу.{S} Пије кафу, пуши на дуг чибук и виче нешто на чељад.{S} Откако је газда Милун почео т |
о дужан сам му м алат нужни за качарлук и столарлук ако усребадне набавити му, који ће по року |
же бити, већ одавно начинио леп капитал и окућио се.{S} Сиромах Среја то није умео.{S} Све му ј |
могла упоредо копати с најбољим копачем и кад се у сваком пољском раду није бојала многог мушка |
ма, вуном, лојем, воском, кожама, житом и свачим — чим може један сеоски трговац да тргује.{S} |
не држаће се.« И ту Видак прочита датум и потписе уговорача и сведока, међ којима се он овако п |
Који рачун? — рећи ће Среја још бунован и зловољан. </p> <p rend="Tekst">— Па јуче, колико си п |
него један сиромашак из села Н.; вредан и отресан момак.{S} Служи под најам, а уз то зна свират |
рло добро какав је Среја — је ли вредан и поштен или није; али тек опет је распиткивао.{S} Уост |
оштен момак нема среће, а ова ко вредан и поштен!« Он се, опет, навикао па тако живи, састављај |
иња је био од млађих људи и врло поштен и правичан; страшно је мрзио каишаре и сеоске трговце, |
д бакшиша нема већ ни помена.{S} Иде он и мисли шта га чека код куће; како ли ће изаћи накрај с |
другом весељу.{S} А кад је већ сабор он и сâм дође да заради коју пару.{S} Осим тога, Сретен је |
е овај накупио! — зачуди се газда Милун и махну главом. — Богами лепа пара! </p> <p rend="Tekst |
а шта ћу да чиним ја сад? — упита Милун и врати се полако, а за њим пође и Видак. — Нека га још |
<p rend="Tekst">— Хм, хм! — учини Милун и мало се замисли.{S} Видело се да га је нешто веома за |
отпустити кад не ваља — одговори Милун и седе међу њих.{S} Само ако ми Среја не прескупи, а ја |
к је он писао, дотле је овамо већ Милун и част дао.{S} Голуб, Веса и остали једнако хвале Милун |
nd="Tekst">— Шта велиш? — узвикну Милун и набра обрве. </p> <p rend="Tekst">— Ништа; то велим! |
аље.{S} Опет Среја засвира, удари бубањ и заметну се коло.{S} Газда Милун, писар Видак, поп Раш |
стоји да ми набави момка да носи бубањ и бубња — он ми набави каког лудака, као овог гулавера |
отрља до једног амбара, па спусти бубањ и прући се поред њега на траву.{S} Среја се попе горе н |
а! — рече Видак. — Ја сам овде обавезао и газда-Милуна.{S} Оно мора бити по ворми кад се хоће п |
н плати трошак и дангубу сведоцима, као и парничну таксу.{S} И да уговор између Милуна и Сретен |
ош умем да градим каце и тако даље, као и астале, столице и уопште столарски посао, и то сам ду |
и и свирати, што ће он наплаћивати, као и бакшиш што будем кад приликом свирања добио, дужан са |
ти кад га год будем у сватове слао, као и жицу за ћемане куповати.{S} Но пошто уз ћемане има и |
овако потписао: »Написао и сведоке као и уговораче потписао Видак Пецкаловић, општински писар |
рима, славама и свадбама опет је свирао и зарађивао по неку пару.{S} Милун му није оправио буба |
ђ којима се он овако потписао: »Написао и сведоке као и уговораче потписао Видак Пецкаловић, оп |
/p> <p rend="Tekst">— Баш добро!{S} Ево и газда Милуна! — повика Видак. </p> <p rend="Tekst">— |
ајбогатијих људи не само у селу Н. него и у свој околини.{S} Сад више и не ради тешке радове; т |
t">Докопа ти оно чаканац, па онако лудо и пијано — све поскочи и удри што може више у бубањ. </ |
је доћи до кика.{S} Милун се распомамио и претио да ће апелирати, да ће тужити чак и капетана с |
а узео ћемане под пазухо, па се покуњио и замислио, јер му се досад никад није десило да тако п |
задржавај га.{S} А наћи ће се ваљда ко и од наших, те ће припомоћи да се нагодимо.{S} А теби з |
а газда Милун, а за њим се увуче полако и Голуб. </p> <p rend="Tekst">— Баш добро!{S} Ево и газ |
<p rend="Tekst">И може бити да би тако и било.{S} Али на срећу Сретенову, мораде капетан Вучет |
е, Среја свира, а коло се завило велико и заплетено.{S} Приђоше и озго од сопре неки да гледе и |
његово је, очуваћу му; ако не да толико и чини. </p> <p rend="Tekst">— Е ја, богами, не знам... |
{S} Газда Милун, писар Видак, поп Рашко и остали код кола гледе како се то игра.{S} Пусти се и |
и лепо чувати...{S} Епа дајте дивит амо и мало 'артије! — окрете се механџији. </p> <p rend="Te |
Ехе! шта је то! — викну Видак зачуђено и ухвати га за рукав.{S} Куд си наго? </p> <p rend="Tek |
лужба и све. </p> <p rend="Tekst">— Оно и јест Станоје мало инајет и осорљив човек — рече Видак |
— па пљус њему на главу!{S} Оста и оно и бубањ као у уваљано. </p> <p rend="Tekst">Утом Среји |
кажем да немам — одговори Среја осечно и пође. </p> <p rend="Tekst">— Их! та станиде, само да |
дивит, један чокањ с мало мастила, перо и један табак прилично изгужване хартије.{S} Видак узе |
ичари и сведоци изиђу.{S} И он узе перо и на акту написа овако решење: </p> <p rend="Tekst">»Да |
као овог гулавера данас те ми проби ето и бубањ.{S} Казали смо да ми набави алат што ми треба — |
м дужан му радити, како њему, тако исто и онде где ме он коме прати да штогод и од тога заната |
али он то слабо мари.{S} Најпосле, што и да мари, кад му нико не може наудити.{S} Човек богат, |
не прескупи, а ја већ знам да је добар и вредан. </p> <p rend="Tekst">— Неће ти прескупити, а |
е платити. </p> <p rend="Tekst">— Макар и ја, само ако буде ћара — одговори Видак, мислећи на с |
рив?{S} Ви сте га хвалили да је мајстор и да је вешт. </p> <p rend="Tekst">— Мајстор је био док |
о под најам, него је започео свој занат и којекако животарио.{S} Људи се више нису жалили на ње |
рече му Видак испевши се горе на доксат и показавши руком на кафу пред Милуном. </p> <p rend="T |
Tekst">— Оно и јест Станоје мало инајет и осорљив човек — рече Видак. </p> <p rend="Tekst">— Сл |
Вођевину довели, па Срдан навалио част и свадбује се.{S} Сватови се развеселили, па граде трис |
Милуна, зграби бубањ, па њему на главу и беж на вратнице.{S} Докле Милун скиде бубањ, који му |
но момче скочи буновно, па нададе дреку и утече некуд у коров.{S} Утом Среја некако одгурну Мил |
савет, договарају се у сваком подузетку и помажу један другом у свакој прилици.{S} Па и сад му |
ру.{S} Осим тога, Сретен је у неку руку и мајстор.{S} Зна доста добро качарски и столарски зана |
а најпосле госа си, богме, па плати му и више. </p> <p rend="Tekst">— Па би ли ти служио код м |
рачун.{S} Они често помажу газда-Милуну и на суду, кад тера какву парницу.{S} А откако је почео |
— одговори Видак, па се лукаво осмехну и упита: — А што баш њега? </p> <p rend="Tekst">— Видиш |
о, па ето ти оног момчића, поднесе капу и газда-Милуну да му да бакшиш. </p> <p rend="Tekst">— |
ирачу! — па баци десетак момчету у капу и завири лакомо да види колико је накупио. </p> <p rend |
st">Газда Милун наручи чељади да донесу и Видаку кафу, и ту заметнуше њих два обичан разговор, |
еја се попе горе на доксат, скиде гуњац и метну под главу, па леже и он да спава.{S} Дуго није |
ласно ћемо раскрстити.{S} Са мном мо'ш и сад угодити. </p> <p rend="Tekst">— И боље раније да |
а ће да ради и како да се брани ако баш и до суда дође. </p> <p rend="Tekst">Еле, тако у разгов |
nd="Tekst">— Е па, ви'ш!{S} Ту га можеш и на суду добити, ја ти кажем!{S} Слободно га остави.{S |
го је, Срејо — уплете се Видак. — Видиш и сам, данас су оскудна времена; тешко се долази до пар |
...{S} Де, де, де! </p> <p rend="Tekst">И Среја слеже раменима па пристаде. </p> <p rend="Tekst |
ље пре него после! </p> <p rend="Tekst">И ту Милисав настави учити Среју шта ће да ради и како |
прекори, па ћути. </p> <p rend="Tekst">И тако Страхиња узе у руке Милунов случај и Сретенову п |
рити — рече Милун. </p> <p rend="Tekst">И опет навалише сви на Среју да се не боји и да не сумњ |
, шут с рогатима!« </p> <p rend="Tekst">И може бити да би тако и било.{S} Али на срећу Сретенов |
p rend="Tekst">— Оди, море, амо!{S} Баш иако не играм, вреди дати таком свирачу! — па баци десе |
развеселили, па граде триста лакрдија; игра се, пева се, учинила се само једна граја. </p> <p |
газда Милун прикучи ка колу, прекиде се игра и онај Срејин момак зађе купити бакшиш.{S} Пада па |
ашко и остали код кола гледе како се то игра.{S} Пусти се и то коло, и опет момче Срејино зађе |
с њима у разговор. </p> <p rend="Tekst">Игра и весеље трајало је до пред мрак.{S} У сами мрак п |
да бакшиш. </p> <p rend="Tekst">— А не играм ти ја момче! — рече Милун смешећи се. — Иди тамо |
Tekst">— Оди, море, амо!{S} Баш иако не играм, вреди дати таком свирачу! — па баци десетак момч |
ше га, па почеше стругати, звиждукати и играти онако сами. </p> <p rend="Tekst">Среја само што |
други ко од сватова и стане звиждукати игру, коју токорсе Среја свира. </p> <p rend="Tekst">— |
{S} А од бакшиша нема већ ни помена.{S} Иде он и мисли шта га чека код куће; како ли ће изаћи н |
наговорили, докле га нису обрлатили да иде опет Милуну. </p> <p rend="Tekst">Кад би увече, ето |
каце и бурад, а он се, опет, спремио да иде послом некуд на другу страну, док ето ти му дође пе |
е Срејино.{S} Као за пакост ни Среји не иде нешто свирање од руке:{S} Милун му купио, по уговор |
е! — окрете. се Милун њему. — Све ти то иде наопако; све се ради као од беде.{S} Ово се не зна |
ти ја момче! — рече Милун смешећи се. — Иди тамо оној момчадији. </p> <p rend="Tekst">— Ево на! |
шио лулу, па тек зовну неко од чељади: »Идиде, дете, пробуди Сретена, лек дође амо!« и стаде за |
дне стране мене Сретена Стојића, тежака из Н., а друге мене Милуна Вучевића, трговца из истог м |
, а друге мене Милуна Вучевића, трговца из истог места, на следеће заљкучисмо: </p> <list type= |
Голуба те овај уста и нестаде га некуд из механе. </p> <p rend="Tekst">— Што не бих? — одговор |
и Веса, неки врљоки Голуб и неки Бороје из доњег краја.{S} Људи који не воле да запињу грбином |
а каже Сретену чим дође да одмах одлази из његове куће, да га није затекао, па оде наниже, кући |
у ћемане боље од многог свирача.{S} Чак из даљих крајева траже га људи и погађају да им свира н |
етен није Циганин, него један сиромашак из села Н.; вредан и отресан момак.{S} Служи под најам, |
слушао ово решење, здимио је као опарен из среске куће.{S} А за њим су одгегали његови калаузи |
писао Видак Пецкаловић, општински писар из Н.« </item> </list> <p rend="Tekst">— Ама, нисмо так |
nd="Tekst">Утом излеће један пијан сват из куће и изнесе чаканац, што га нашао негде на полици, |
Међ њима је газда Милун, један богаташ из села Н.; с њим је поп Рашко, Видак, писар општине н- |
е да има и написмено.{S} Није да рекнеш из каке сумње — нити ће ту доћи до суда или парнице, не |
газда-Милуне — одговори Среја чешући се иза врата...{S} Ето, нисам још ли са Станојем раскрстио |
мисли шта га чека код куће; како ли ће изаћи накрај с Милуном кад му заиште паре и рачун. </p> |
} Приђоше и озго од сопре неки да гледе изближе.{S} Међ њима је газда Милун, један богаташ из с |
е да купи паре.{S} Кад близу Милуна, он извади десет пара, па зовну: </p> <p rend="Tekst">— Оди |
t">— Зар не знаш што?{S} Онај ће ми очи извадити.{S} Мислиће да сам богзна каке паре накупио. < |
ни и неколико слава.{S} Еле, тамо-амо — извадиће близу триестину дуката.{S} А то је заувар. </p |
Сви су мислили као сигурно да ће Сретен изгубити, и већ га беху неки почели жалити: »Еј, сирома |
ло мастила, перо и један табак прилично изгужване хартије.{S} Видак узе и оде за други сто укра |
Tekst">— Нађи каку му драго закачку, па изиђи, ето како! — Па поћутавши мало, упита га: — А вла |
оведи Страхиња да и парничари и сведоци изиђу.{S} И он узе перо и на акту написа овако решење: |
rend="Tekst">— И велите о Ђурђевадне ће изићи од Станоја? — упита Милун поћутавши мало. </p> <p |
о трговати, одонда је и то уобичајио да изјутра седи на доксату, да пуши на дуг чибук, и да за |
">— А знаш ли ти да он сад о Ђурђевудне излази од Станоја? </p> <p rend="Tekst">— Знам; тако ре |
е ни да чује. </p> <p rend="Tekst">Утом излеће један пијан сват из куће и изнесе чаканац, што г |
а је сваки дан било помало речи и ината између њих.{S} Милун учестао слати Среју по селима да м |
је донео чабар — ево можеш прст провући између дугâ!{S} Зар је ово оправа? </p> <p rend="Tekst" |
већ ако не буде суда! — припрети један између њих. </p> <p rend="Tekst">— Ја се нећу макнути о |
а, као и парничну таксу.{S} И да уговор између Милуна и Сретена престаје важити.« </p> <p rend= |
, па поче: </p> <p rend="Tekst">»Уговор између нас потписаних, и то с једне стране мене Сретена |
почне да чува — и тад му се мало-помало измигољи пара...{S} Ни сам не зна куд ни зашто.{S} Чест |
>Утом излеће један пијан сват из куће и изнесе чаканац, што га нашао негде на полици, па тек ћу |
њега је, и сваког другог мâла и иметка изобиља.{S} Некад је и Милун радио пољски рад, и отуд т |
{S} Сваки час при ђе момче Среји, па му изручи у пешкир по пуну капу крајцара.{S} Среја то стрп |
месец наплатити, у коме сам га оставио, или ако будем наплатио да сам му дужан вратити натраг.« |
из каке сумње — нити ће ту доћи до суда или парнице, него тек ворме ради.{S} Данас се ето за на |
омену да би добро било најмити га... ја или ти? </p> <p rend="Tekst">— Оно јесте... али, опет, |
г чибук, и да за што било виче на чељад или на кога му драго. </p> <p rend="Tekst">Већ сам вам |
м људима што су се жалили оправи судове или, ако то неће, да им мора у новцу дати накнаду.{S} Д |
ужили Милуна и тражили да им врати паре или да плати судове. </p> <p rend="Tekst">Еле, заметну |
и погађају да им свира на свадби, слави или каком другом весељу.{S} А кад је већ сабор он и сâм |
а слободно му стати где хоће под најам или радити свој занат; да газда Милун мора оправити Сре |
ћара и како ће један другом бити у овом или у оном послу на руци.{S} Напослетку, готово пред по |
какав је Среја — је ли вредан и поштен или није; али тек опет је распиткивао.{S} Уосталом, отк |
газда Милун мора оправити Сретену бубањ или му нов набавити; да је дужан платити Сретену да они |
људи жалећи се к ако им Среја није ово или оно начинио као што треба.{S} Еле, тако је трајало |
лили оправи судове или, ако то неће, да им мора у новцу дати накнаду.{S} Да се Веса, Голуб и Бо |
су они људи тужили Милуна и тражили да им врати паре или да плати судове. </p> <p rend="Tekst" |
ретенови и они људи што су се жалили да им судови нису оправљени како треба.{S} Донесене вучије |
љих крајева траже га људи и погађају да им свира на свадби, слави или каком другом весељу.{S} А |
атишући им такође за скупе паре, дајући им новце у зајам опет за скупе паре.{S} Он је готово на |
ћи сељацима за скупе паре, адвокатишући им такође за скупе паре, дајући им новце у зајам опет з |
су се погодили — примети Видак — ја сам им градио уговор. </p> <p rend="Tekst">— А како ми се ч |
илуну већ досадише људи жалећи се к ако им Среја није ово или оно начинио као што треба.{S} Еле |
S} Среја и оно момче отишли раније, јер им ваља читав сат 'ода препешачити до села Н. Момче оно |
је — додаде Видак — али опет боље је да има и написмено.{S} Није да рекнеш из каке сумње — нити |
биће зар двоји-троји сватова, а сабора има више од десет.{S} Уз то још урачуни и неколико слав |
ћемане куповати.{S} Но пошто уз ћемане има и бубањ који ће донети, то ћу ја набавити човека ко |
је, нема га шале — прихвати поп. — Оно има још свирача овуда у нас, али од Среје бољега нема. |
> <p rend="Tekst">— јесте, јесте, ту му има нека ворма! — потврдише остали и опет се нагоше да |
ио је и код мене једно лето, и ја нисам имао бољег момка од њега. </p> <p rend="Tekst">— Хм, хм |
газда-Милунова кућа је велика; ту ћу ја имати двапут више посла него у другога. </p> <p rend="T |
еш? </p> <p rend="Tekst">— Ама људи, за име бога, мало је! </p> <p rend="Tekst">— А знаш шта, М |
стоке у њега је, и сваког другог мâла и иметка изобиља.{S} Некад је и Милун радио пољски рад, и |
еље код Срдана Мишића у Р. Срдан, доста имућан домаћин, жени свога јединца, дечака од својих 18 |
rend="Tekst">— Оно и јест Станоје мало инајет и осорљив човек — рече Видак. </p> <p rend="Teks |
одонда је сваки дан било помало речи и ината између њих.{S} Милун учестао слати Среју по селим |
трговати, одонда је постао врло велики интережџија; неће ти он пропустити, ама пи најмању прил |
арницу.{S} А откако је почео трговати и интересирати — разуме се дасе одонда почео чешће и парн |
а узети под најам ово од Ђурђевадне.{S} Ионако си ми се жалио да те не слуша онај твој момак и |
">— Тек мени ће тај џумбус сутра на нос искакати. </p> <p rend="Tekst">— А што море? </p> <p re |
слушају. </p> <p rend="Tekst">Видак се искашља мало, па поче: </p> <p rend="Tekst">»Уговор изм |
ја још спава; њега не дира, само се тек искашља и често погледи у гуњац Среји под главом, онде |
ују. </p> <p rend="Tekst">Видак се опет искашља па настави даље: </p> <p rend="Tekst">»Што се т |
: тера чељад да устају, заповеда нешта, искашље се, виче.{S} Често се попне горе на доксат, вид |
!« и стаде задовољно усукивати бркове и искашљивати се. </p> <p rend="Tekst">Мало постоја, ето |
нам оног твог Сретена, те нам све суде исквари. </p> <p rend="Tekst">— Што сам вам ја крив?{S} |
пару.{S} А кад оно — он хоће очи да ми ископа ако му све до крајцаре не дам. </p> <p rend="Tek |
Tekst">— Пијеш, ето ти! — рече му Видак испевши се горе на доксат и показавши руком на кафу пре |
да ћемо гледати!... — рече Видак кад се испеше већ горе на доксат.{S} Мало-помало утиша он Милу |
уке Милунов случај и Сретенову парницу, испита још неке сведоке, па нареди да дођу парничари и |
ларији.{S} Испитивани сведоци Милунови, испитан Милун, сведоци Сретенови и они људи што су се ж |
се та ствар по среској канцеларији.{S} Испитивани сведоци Милунови, испитан Милун, сведоци Сре |
чак до рамена и закачио га некако ружно испод врата оним парчетом још запете коже, дотле Среја |
st">— Та пристајем, оно само нека му се испуни вормално, а ми већ као људи, нећемо ту један дру |
ирам у ћеманету (виолину), то сам дужан иста кући Милуновој с бубњем донети и кад он захтева да |
rend="Tekst">— Онаке!{S} Сав ми шљивик истекао, онолики ми мал пропаде. </p> <p rend="Tekst">— |
ћ по свем селу чуло како је газда Милун истерао Сретена, како га је тужио среској власти и траж |
па рече: </p> <p rend="Tekst">— Пијем, истина, али не знам ко ће платити. </p> <p rend="Tekst" |
четрнаест ће јамачно пристати.{S} Оно, истина, нема до Митровадне много слава — славе су више |
потежа ствар, Страхиња је раскрсти.{S} Истина, не свакад по вољи капетановој, тек капетан му н |
пред људима. </p> <p rend="Tekst">— Оно истина... али сад већ не можемо кварити — рече Милун. < |
општинског писара.{S} Обогатио се онако исто као што су се обогатили многи и многи општински пи |
то сам дужан му радити, како њему, тако исто и онде где ме он коме прати да штогод и од тога за |
друге мене Милуна Вучевића, трговца из истог места, на следеће заљкучисмо: </p> <list type="or |
и толики лети су.{S} Ја мислим, моћи ће истрерати двапут толико до Митровадне. </p> <p rend="Te |
убањ ни нов набавио.{S} Продерани бубањ иструлио је за плотом у авлији код среске куће.{S} Милу |
гог и сташе се вући по авлији.{S} Чељад истрча и удари у дреку.{S} Њих два носе се као бесни — |
и кад он захтева да сам дужан свирати и ићи у сватове и где ме он прати да сам дужан ићи и свир |
сватове и где ме он прати да сам дужан ићи и свирати, што ће он наплаћивати, као и бакшиш што |
а осечно и пође. </p> <p rend="Tekst">— Их! та станиде, само да те питам! — цикну Милун па поле |
зној као грашке. </p> <p rend="Tekst">— Их! баш гребе као тестера! — подвикне други ко од свато |
дри као помамно. </p> <p rend="Tekst">— Их! та полако, море!... — цичи Среја кроза зубе — проби |
овору, жице па се сваки час кидају: нит их може љуцки затегнути ни удесити како ваља.{S} Ћемане |
Среја то није умео.{S} Све му је некако ишло боље од руке, само тециво ни је.{S} Ако коме што у |
"Tekst">— Ваљда хоће.{S} Навалићемо ти, ја и још који од наших људи, па ће пристати; а ја ћу му |
ви'ш!{S} Ту га можеш и на суду добити, ја ти кажем!{S} Слободно га остави.{S} Боље пре него по |
и помену да би добро било најмити га... ја или ти? </p> <p rend="Tekst">— Оно јесте... али, опе |
</p> <p rend="Tekst">— Не бригај ти!{S} Ја ћу се већ постарати... — рече Видак и разговор се за |
ити уговор.{S} За то се ти не брини.{S} Ја ћу већ наместити како ваља. </p> <p rend="Tekst">— Е |
е сватова, па сабори толики лети су.{S} Ја мислим, моћи ће истрерати двапут толико до Митровадн |
слушај ти ово докраја! — рече Видак. — Ја сам овде обавезао и газда-Милуна.{S} Оно мора бити п |
— Тако су се погодили — примети Видак — ја сам им градио уговор. </p> <p rend="Tekst">— А како |
»не може бити«. </p> <p rend="Tekst">— Ја ти опет велим: не може бити!{S} Онако весеље, онаки |
и махну главом. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богами, не знам шта ћу.{S} Нити ми се мили служити |
зачуди се Милун. </p> <p rend="Tekst">— Ја шта ти мислиш.{S} Најмање од весеља мора му пасти ба |
едан између њих. </p> <p rend="Tekst">— Ја се нећу макнути одавде док ми не платиш овај чабар — |
то ти год падне? </p> <p rend="Tekst">— Ја шта ћу? </p> <p rend="Tekst">— Па ти си болан, луд.{ |
их.{S} Само ако ми Среја не прескупи, а ја већ знам да је добар и вредан. </p> <p rend="Tekst"> |
ш који од наших људи, па ће пристати; а ја ћу му платити добар ајлук. </p> <p rend="Tekst">— Ко |
и од нас чуда. </p> <p rend="Tekst">— А ја теби љуцки кажем да немам — одговори Среја осечно и |
и, Срејо, код једног доброг домаћина да ја проговорим за те? — упита Видак и уз то намигну на Г |
"Tekst">— Па шта велиш, како би било да ја њега узмем под најам? </p> <p rend="Tekst">— Можеш, |
толико и чини. </p> <p rend="Tekst">— Е ја, богами, не знам... — поче Среја двоумити </p> <p re |
же бити. </p> <p rend="Tekst">— Не може ја!{S} Још ти мени опреми онаког лудака да ми смета и к |
ао. </p> <p rend="Tekst">— Сетио сам се ја, чим ти онако јуче пропиткујеш за њ.{S} Баш си драви |
тамо, па чим дође, ти ми поручи, ако се ја не десим, да дођем, а дотле задржавај га.{S} А наћи |
е поп — био је и код мене једно лето, и ја нисам имао бољег момка од њега. </p> <p rend="Tekst" |
цу гради написмено.{S} А боме ваља да и ја нешто заслужим — заврши као шалећи се. </p> <p rend= |
рада. </p> <p rend="Tekst">— Тако се и ја надам — одговори Среја. </p> <p rend="Tekst">— А би |
платити. </p> <p rend="Tekst">— Макар и ја, само ако буде ћара — одговори Видак, мислећи на син |
њему? </p> <p rend="Tekst">— А знам ли ја!{S} Неће — ето што. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ћу |
. </p> <p rend="Tekst">— Може бити; али ја не могу.{S} Кад ми преседа сваки залогај у његовој к |
оправа? </p> <p rend="Tekst">— Вала ни ја, док ми не платиш ову бременицу! — рече онај други. |
end="Tekst">— Оно јесте; али не могу ни ја све под један ајлук. </p> <p rend="Tekst">— Да дам ј |
ш. </p> <p rend="Tekst">— А не играм ти ја момче! — рече Милун смешећи се. — Иди тамо оној момч |
ари. </p> <p rend="Tekst">— Што сам вам ја крив?{S} Ви сте га хвалили да је мајстор и да је веш |
ан ајлук. </p> <p rend="Tekst">— Да дам ја теби дванаест дуката. </p> <p rend="Tekst">— Мало је |
људи, нећемо ту један другом...{S} 3нам ја шта је служба и мука најамникова. </p> <p rend="Teks |
ди и писар. </p> <p rend="Tekst">— Знам ја сâм — рече поп — био је и код мене једно лето, и ја |
p> <p rend="Tekst">— Па шта ћу да чиним ја сад? — упита Милун и врати се полако, а за њим пође |
ћато! — прекиде му Среја читање. — Тако ја не могу. </p> <p rend="Tekst">— Па нећеш ти то њему |
газда, тако је! — прихвати Среја — само ја бих најволео да није то ни писано.{S} Доста је погод |
мало крив. </p> <p rend="Tekst">— А што ја? </p> <p rend="Tekst">— Да си барем онај уговор боље |
четрнаест дуката цесарских.{S} Но пошто ја умем да свирам у ћеманету (виолину), то сам дужан ис |
} Ако хоћеш, он ће те узети, само да му ја рекнем.{S} Бићеш као у својој кући. </p> <p rend="Te |
<p rend="Tekst">— Не дао бог да бих му ја, брате, и пару узео.{S} Ако ми да на оставу, његово |
емане има и бубањ који ће донети, то ћу ја набавити човека који ће бубањ у сватове и где га пра |
ма газда-Милунова кућа је велика; ту ћу ја имати двапут више посла него у другога. </p> <p rend |
ал пропаде. </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја да знам за то! </p> <p rend="Tekst">— Знаћеш, вала, |
м да свира носити.{S} У случају ако бих ја Сретена без узрока од себе отерао, дужан сам му на о |
, а не у напредак.{S} У случају ако бих ја одуставио Милуна и не бих га по овом уговору ослужит |
list type="ordered"> <item rend="Tekst">Ја Сретен угодих се данас с Милуном да га од 23. априла |
лаћивати.«. </item> <item rend="Tekst">»Ја Милун заиста угодих се са Сретеном да ме као слуга, |
бубњати као помамно, већ се не чује оно јадно ћемане Срејино.{S} Као за пакост ни Среји не иде |
заувар. </p> <p rend="Tekst">— Заувар, јакако! — одговори Милун чисто радостан што му је пала |
а његов рачун? </p> <p rend="Tekst">— А јакако!{S} И то је записано у оном несретном уговору. < |
могао да гледа очима.{S} Капетан Вучета јако је волео Страхињу, мада се није умногоме с њим сла |
века.{S} Газда је први у овом крају.{S} Јамачно се сећаше ко је. </p> <p rend="Tekst">— Да не б |
/p> <p rend="Tekst">— А за четрнаест ће јамачно пристати.{S} Оно, истина, нема до Митровадне мн |
капу крајцара.{S} Среја то стрпа у свој јанџик, па чека даље.{S} Постаја мало, па ето ти оног м |
ати.{S} Обећавам му се да ћу му коња за јахање давати кад га год будем у сватове слао, као и жи |
је и он сам врло добро какав је Среја — је ли вредан и поштен или није; али тек опет је распитк |
ко ће се разрачунати с газдом.{S} Једва је пред зору свео очи. </p> <p rend="Tekst">Таман свану |
н и мало се замисли.{S} Видело се да га је нешто веома заинтересовао Среја.{S} Звао је и он сам |
је газда Милун истерао Сретена, како га је тужио среској власти и тражио накнаду штете, и како |
} Највише баштине, највише стоке у њега је, и сваког другог мâла и иметка изобиља.{S} Некад је |
и Сретену бубањ или му нов набавити; да је дужан платити Сретену да оним људима што су се жалил |
бољега нема. </p> <p rend="Tekst">— Да је мајстор у том послу, то знам, али нисам знао да му с |
ш сасвим по пропису, барем он не зна да је коме градио сличан уговор. </p> <p rend="Tekst">Док |
S} Ви сте га хвалили да је мајстор и да је вешт. </p> <p rend="Tekst">— Мајстор је био док се н |
ам вам ја крив?{S} Ви сте га хвалили да је мајстор и да је вешт. </p> <p rend="Tekst">— Мајстор |
ми Среја не прескупи, а ја већ знам да је добар и вредан. </p> <p rend="Tekst">— Неће ти преск |
p rend="Tekst">Већ сам вам напоменуо да је газда Милун један богаташ.{S} Највише баштине, најви |
да лепа парица. </p> <p rend="Tekst">Да је ко други на његовом месту тај би, маже бити, већ ода |
лето да станеш код тог човека.{S} Газда је први у овом крају.{S} Јамачно се сећаше ко је. </p> |
н свадише и почупаше око рачуна, одонда је сваки дан било помало речи и ината између њих.{S} Ми |
ну.{S} Откако је почео трговати, одонда је постао врло велики интережџија; неће ти он пропустит |
о је газда Милун почео трговати, одонда је и то уобичајио да изјутра седи на доксату, да пуши н |
амом министру.{S} После дуге вике, која је трајала у среској канцеларији, заповеди Страхиња да |
лунова и Срејина погодба и парница ушла је већ у причу по околним селима.{S} И сад, кад људи хо |
опре неки да гледе изближе.{S} Међ њима је газда Милун, један богаташ из села Н.; с њим је поп |
ка заплетенија и потежа ствар, Страхиња је раскрсти.{S} Истина, не свакад по вољи капетановој, |
потеже!« </p> <p rend="Tekst">Страхиња је био од млађих људи и врло поштен и правичан; страшно |
ули на њ псовку, пуца она авлија.{S} Та је врева трајала готово читав сат.{S} Кад људи видеше д |
најволео да није то ни писано.{S} Доста је погодба пред људима. </p> <p rend="Tekst">— Оно исти |
шта ће уговор — прихвати Среја — доста је код, поштених људи и реч. </p> <p rend="Tekst">— Оно |
да уђе. </p> <p rend="Tekst">— Ехе! шта је то! — викну Видак зачуђено и ухвати га за рукав.{S} |
ећемо ту један другом...{S} 3нам ја шта је служба и мука најамникова. </p> <p rend="Tekst">— Ам |
од рачуна навикао да добро пропита шта је што. </p> <p rend="Tekst">— И велите о Ђурђевадне ће |
кали у механи Среју, па кад су чули шта је било горе код Милунове куће, навалили су сетовати га |
</p> <p rend="Tekst">— О, о, гле ти шта је овај накупио! — зачуди се газда Милун и махну главом |
и ти си готово газда!{S} Гледај ти шта је он накупио! — зачуди се газда Милун. </p> <p rend="T |
Све је тако.{S} Ама газда-Милунова кућа је велика; ту ћу ја имати двапут више посла него у друг |
а.{S} Звао је и он сам врло добро какав је Среја — је ли вредан и поштен или није; али тек опет |
ише онако окретна као у млађе доба, кад је могла упоредо копати с најбољим копачем и кад се у с |
пожалио, свак ми вели: »Е, богами, кад је уговор — то ти је!« </p> <p rend="Tekst">— А шта теб |
слави или каком другом весељу.{S} А кад је већ сабор он и сâм дође да заради коју пару.{S} Осим |
слом у варош; а то се деси баш онда кад је требало суочити парничаре и ствар пресудити. </p> <p |
стаје важити.« </p> <p rend="Tekst">Кад је Милун саслушао ово решење, здимио је као опарен из с |
другог мâла и иметка изобиља.{S} Некад је и Милун радио пољски рад, и отуд текао пару по пару. |
, па чак и онај пробијени бубањ.{S} Све је то скрхано у авлију код среске куће.{S} Сви су мисли |
ази до паре. </p> <p rend="Tekst">— Све је тако.{S} Ама газда-Милунова кућа је велика; ту ћу ја |
<p rend="Tekst">— Е видиш, Срејо, овде је и газда Милун обавезан.{S} Пристајиш ли на ово, Милу |
леди у гуњац Среји под главом, онде где је џеп.{S} У џепу нешто нагуђено — стрпао Среја пешкир, |
ад, и отуд текао пару по пару.{S} После је почео трговати свињама, вуном, лојем, воском, кожама |
<p rend="Tekst">Док је он писао, дотле је овамо већ Милун и част дао.{S} Голуб, Веса и остали |
тако је — додаде Видак — али опет боље је да има и написмено.{S} Није да рекнеш из каке сумње |
у није бојала многог мушкарца.{S} Време је већ да се у кући Срдановој принови које чељаде, да С |
од својих 18 — 19 година.{S} А и време је већ да га ожени.{S} Срданова кућа није богзна како з |
сно, »та ови су покор починили!{S} Боме је ту падала пара као киша!« </p> <p rend="Tekst">Већ с |
чељаде, да Стана добије снаху, која ће је одменити у кући, а богме и у пољу што привредити. </ |
Сретенову, мораде капетан Вучета, који је био пријатељ Милунов и свакад му држао страну, отићи |
их разбирао?{S} Момак ваљан.{S} Мило ми је видети ваљана човека — одговори Милун. </p> <p rend= |
екако ишло боље од руке, само тециво ни је.{S} Ако коме што узајми, а то је почесто чинио — про |
Море, ту баш није узалуд!{S} А која ти је то капа данас? </p> <p rend="Tekst">— Ово је четврта |
Милун стишавши се мало. — Ето какав ти је тај твој красни Среја! </p> <p rend="Tekst">— Откуд |
.{S} А кад заслужиш коју пару, а дао ти је бог те можеш — ти остави код газда-Милуна, он ће ти |
кремен! — рече поп. — Што уради оно ти је баш љуцки и свесрдно урађено. </p> <p rend="Tekst">— |
вели: »Е, богами, кад је уговор — то ти је!« </p> <p rend="Tekst">— А шта теби би да му се тако |
па вратнице. </p> <p rend="Tekst">Видак је, као што већ знате, општински писар.{S} И он је чове |
То је добро плаћено.{S} Де, Срејо, нек је сретно!...{S} Де, де, де! </p> <p rend="Tekst">И Сре |
Видак — дај му четрнаест дуката, па нек је сретно! </p> <p rend="Tekst">— Четрнаест, четрнаест, |
крају да пише. </p> <p rend="Tekst">Док је он писао, дотле је овамо већ Милун и част дао.{S} Го |
сличан уговор. </p> <p rend="Tekst">Док је ту Видак утишао Милуна, дотле су Веса, Голуб и Бора |
писар.{S} И он је човек у стању; барем је богатији од многог општинског писара.{S} Обогатио се |
Милун, један богаташ из села Н.; с њим је поп Рашко, Видак, писар општине н-ске, и још њих пет |
зна и питати другога.{S} Може бити тим је хтео да покаже како он, као велики госа, не води бри |
заради коју пару.{S} Осим тога, Сретен је у неку руку и мајстор.{S} Зна доста добро качарски и |
гали његови калаузи покуњени.{S} Сретен је богзна како заблагодарио Страхињи и обећао му да ће |
наудити.{S} Човек богат, може му се; он је госа — његова се свакад и свуд боље меље. </p> <p re |
новце у зајам опет за скупе паре.{S} Он је готово најбољи пријатељ Милунов, а Милун његов.{S} О |
што већ знате, општински писар.{S} И он је човек у стању; барем је богатији од многог општинско |
чно где нашао да стане под најам; Милун је напрасит, али повратит човек, док се окрене, прође г |
бићеш као бубрег у лоју.{S} Газда Милун је добар домаћин, а ти — вредан момак.{S} А кад заслужи |
ешто веома заинтересовао Среја.{S} Звао је и он сам врло добро какав је Среја — је ли вредан и |
се данас о нечем разговарати.{S} А знао је да га Милун никад неће звати напразно. </p> <p rend= |
да тргује.{S} И за кратко време постао је један од најбогатијих људи не само у селу Н. него и |
то њему давати, него само да чува; ово је само ворме ради, тек онако... </p> <p rend="Tekst">— |
капа данас? </p> <p rend="Tekst">— Ово је четврта, газда! </p> <p rend="Tekst">— Четврта!{S} П |
ру узео.{S} Ако ми да на оставу, његово је, очуваћу му; ако не да толико и чини. </p> <p rend=" |
ја се није више погађао под најам, него је започео свој занат и којекако животарио.{S} Људи се |
ст, ето... </p> <p rend="Tekst">— Много је, Срејо — уплете се Видак. — Видиш и сам, данас су ос |
-Милуне. </p> <p rend="Tekst">— Е много је петнаест.{S} Станоје ти плаћа десет. </p> <p rend="T |
="Tekst">— Знам ја сâм — рече поп — био је и код мене једно лето, и ја нисам имао бољег момка о |
је газда Милун почео трговати уобичајио је да тако распитује за најмању ситницу; макар му богзн |
ов набавио.{S} Продерани бубањ иструлио је за плотом у авлији код среске куће.{S} Милунова и Ср |
ад је Милун саслушао ово решење, здимио је као опарен из среске куће.{S} А за њим су одгегали њ |
и у овом крају.{S} Јамачно се сећаше ко је. </p> <p rend="Tekst">— Да не буде то газда Милун? < |
">— Што не бих? — одговори Среја. — Ако је добра кућа, најмио бих се још ово лето. </p> <p rend |
да гледа очима.{S} Капетан Вучета јако је волео Страхињу, мада се није умногоме с њим слагао.{ |
ели жалити: »Еј, сиромах Среја!{S} Како је налепио!{S} Куд ће, брате, шут с рогатима!« </p> <p |
>Сутрадан се већ по свем селу чуло како је газда Милун истерао Сретена, како га је тужио среско |
пет је распиткивао.{S} Уосталом, откако је газда Милун почео трговати уобичајио је да тако расп |
чибук и виче нешто на чељад.{S} Откако је газда Милун почео трговати, одонда је и то уобичајио |
ту, готови као запете пушке.{S} Откако је газда Милун почео трговати, одонда су га омрзли мног |
ма, него само гледа трговину.{S} Откако је почео трговати, одонда је постао врло велики интереж |
ду, кад тера какву парницу.{S} А откако је почео трговати и интересирати — разуме се дасе одонд |
p rend="Tekst">— Ама јесте, газда, тако је! — прихвати Среја — само ја бих најволео да није то |
оно начинио као што треба.{S} Еле, тако је трајало све до госпођинских поста. </p> <p rend="Tek |
и реч. </p> <p rend="Tekst">— Оно тако је — додаде Видак — али опет боље је да има и написмено |
у у капу и завири лакомо да види колико је накупио. </p> <p rend="Tekst">— Хвала, газда! </p> < |
> <p rend="Tekst">Игра и весеље трајало је до пред мрак.{S} У сами мрак поче се народ разилазит |
d="Tekst">— Ама људи, за име бога, мало је! </p> <p rend="Tekst">— А знаш шта, Миле? — рећи ће |
ест дуката. </p> <p rend="Tekst">— Мало је, газда, богами.{S} Ако хоћеш за петнаест, ето... </p |
. </p> <p rend="Tekst">На суочењу хтело је доћи до кика.{S} Милун се распомамио и претио да ће |
едити. </p> <p rend="Tekst">Еле, големо је весеље код куће Срданове.{S} Вођевину довели, па Срд |
— прихвати Голуб — ваљану човеку ласно је наћи и најма и рада. </p> <p rend="Tekst">— Тако се |
људи и врло поштен и правичан; страшно је мрзио каишаре и сеоске трговце, дућанџије, и зеленаш |
а.{S} Газда-Милуну смеши се брк. »Добро је, добро!« мисли у себи, па тумара даље по кући.{S} Од |
ори Милун. </p> <p rend="Tekst">— Е, то је онда друго! — рече Видак и прикучи се мало дале друг |
Куд ћу, брате, кад ме салетели сви: то је, вели, само ворме ради, теби неће Милун криво; боље |
{S} Сад више и не ради тешке радове; то је оставио млађима, него само гледа трговину.{S} Откако |
аест, четрнаест, повикаше остали!{S} То је добро плаћено.{S} Де, Срејо, нек је сретно!...{S} Де |
на његову пару!{S} Боже сачувај!{S} То је само онако написмено. </p> <p rend="Tekst">— Не дао |
он поносито зове »моји калаузи«.{S} То је неки шантави Веса, неки врљоки Голуб и неки Бороје и |
иво ни је.{S} Ако коме што узајми, а то је почесто чинио — пропадне му; ако уложи у каку радњиц |
звадиће близу триестину дуката.{S} А то је заувар. </p> <p rend="Tekst">— Заувар, јакако! — одг |
сто rpoшa. </p> <p rend="Tekst">— Е то је доста, доста... богами! — рече Милун машући главом.{ |
/p> <p rend="Tekst">— А јакако!{S} И то је записано у оном несретном уговору. </p> <p rend="Tek |
ми не платиш овај чабар — рече онај што је донео чабар — ево можеш прст провући између дугâ!{S} |
бригу о свачему; а може бити и зато што је као човек од рачуна навикао да добро пропита шта је |
ро. </p> <p rend="Tekst">— Та оно добар је домаћин — одговори Среја мало премишљајући — али док |
можеш прст провући између дугâ!{S} Зар је ово оправа? </p> <p rend="Tekst">— Вала ни ја, док м |
, ту ти не дам ни једне рећи.{S} Уговор је на свом месту. </p> <p rend="Tekst">— Па што не ради |
је вешт. </p> <p rend="Tekst">— Мајстор је био док се није код тебе најмио. </p> <p rend="Tekst |
S} На саборима, славама и свадбама опет је свирао и зарађивао по неку пару.{S} Милун му није оп |
вредан и поштен или није; али тек опет је распиткивао.{S} Уосталом, откако је газда Милун поче |
nd="Tekst">— А како ми се чини, отресит је момак. </p> <p rend="Tekst">— Прави кремен! — рече п |
омад — одговори поп. — Жали ми се да му је Станоје учинио нешто криво. </p> <p rend="Tekst">— Х |
е умногоме с њим слагао.{S} Страхиња му је био, штоно кажу, десна рука и кад се год деси кака з |
на доксату пред својом кућом, а кућа му је од најугледнијих у свем селу.{S} Пије кафу, пуши на |
другом у свакој прилици.{S} Па и сад му је Видак дошао на неки договор, јер му је Милун још јуч |
} Сиромах Среја то није умео.{S} Све му је некако ишло боље од руке, само тециво ни је.{S} Ако |
— одговори Милун чисто радостан што му је пала на ум тако спекулативна мисао. — Па онда знаш т |
је Видак дошао на неки договор, јер му је Милун још јуче на сабору напоменуо да се уврати код |
уне, доста добро! — настави поп. — Њему је кашто падало по четири-пет дуката само од једне свад |
ничити.{S} Ако му затребају сведоци, ту је одмах Веса; Голуб и Бора.{S} Ма шта било, само ако т |
мо једна граја. </p> <p rend="Tekst">Ту је и Среја с ћеманетом.{S} Срдан га већ дав но звао, а |
ра! </p> <p rend="Tekst">— Ама и свирач је, нема га шале — прихвати поп. — Оно има још свирача |
де изближе.{S} Међ њима је газда Милун, један богаташ из села Н.; с њим је поп Рашко, Видак, пи |
<p rend="Tekst">Механџија донесе дивит, један чокањ с мало мастила, перо и један табак прилично |
>— Оно јесте; али не могу ни ја све под један ајлук. </p> <p rend="Tekst">— Да дам ја теби дван |
ском, кожама, житом и свачим — чим може један сеоски трговац да тргује.{S} И за кратко време по |
тргује.{S} И за кратко време постао је један од најбогатијих људи не само у селу Н. него и у с |
ако ће који где закачити ћара и како ће један другом бити у овом или у оном послу на руци.{S} Н |
чује. </p> <p rend="Tekst">Утом излеће један пијан сват из куће и изнесе чаканац, што га нашао |
реја се окрете и дочека га.{S} Сподбише један другог и сташе се вући по авлији.{S} Чељад истрча |
вит, један чокањ с мало мастила, перо и један табак прилично изгужване хартије.{S} Видак узе и |
илуне, већ ако не буде суда! — припрети један између њих. </p> <p rend="Tekst">— Ја се нећу мак |
носи ништа.{S} Још с вратница поче тек један: </p> <p rend="Tekst">— Ама Милуне, шта ти ово уч |
Већ сам вам напоменуо да је газда Милун један богаташ.{S} Највише баштине, највише стоке у њега |
rend="Tekst">Сретен није Циганин, него један сиромашак из села Н.; вредан и отресан момак.{S} |
говарају се у сваком подузетку и помажу један другом у свакој прилици.{S} Па и сад му је Видак |
љ Милунов, а Милун његов.{S} Они питају један другога за савет, договарају се у сваком подузетк |
вормално, а ми већ као људи, нећемо ту један другом...{S} 3нам ја шта је служба и мука најамни |
и и како ће се разрачунати с газдом.{S} Једва је пред зору свео очи. </p> <p rend="Tekst">Таман |
и ни удесити како ваља.{S} Ћемане му се једва чује, пре би рекао да струже, него да свира.{S} С |
етом на Милунове вратнице.{S} Оно момче једва се докотрља до једног амбара, па спусти бубањ и п |
рем ти! </p> <p rend="Tekst">А оно лудо једва дочека, па удри као помамно. </p> <p rend="Tekst" |
Срдан, доста имућан домаћин, жени свога јединца, дечака од својих 18 — 19 година.{S} А и време |
дија; игра се, пева се, учинила се само једна граја. </p> <p rend="Tekst">Ту је и Среја с ћеман |
н да спава.{S} Дуго није могао заспати, једнако му се врзло по глави шта ће сутра чинити и како |
лун и част дао.{S} Голуб, Веса и остали једнако хвале Милуна и говоре Среји како се намерио на |
ач? — речи Видак и насмеја се. — Баш ти једнако о њему, па о њему. </p> <p rend="Tekst">— А зна |
што падало по четири-пет дуката само од једне свадбе. </p> <p rend="Tekst">— По четири-пет дука |
е, што се уговора тиче, ту ти не дам ни једне рећи.{S} Уговор је на свом месту. </p> <p rend="T |
">»Уговор између нас потписаних, и то с једне стране мене Сретена Стојића, тежака из Н., а друг |
м ја сâм — рече поп — био је и код мене једно лето, и ја нисам имао бољег момка од њега. </p> < |
оспођинских поста. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро уз госпођинске посте, таман беше Милун опре |
p rend="Tekst">— А би ли ти, Срејо, код једног доброг домаћина да ја проговорим за те? — упита |
е грају око њега.{S} Док ти ђаво нанесе једног с лонцем вина — па пљус њему на главу!{S} Оста и |
нице.{S} Оно момче једва се докотрља до једног амбара, па спусти бубањ и прући се поред њега на |
свирача до неког Сретена Стојића и још једног момчића што удараше у бубањ. </p> <p rend="Tekst |
тре — готово сваку дрвенарију што треба једној кући сеоској.{S} Па и отуд му пада лепа парица. |
ужан сам му на основу постојећег закона једномесечну плату унапред напразно дати.{S} Уосталом, |
вом уговору ослужити хтео, дужан сам му једну месечну плату накнадити, то јест да му не бих мог |
ве.{S} Среја и оно момче отишли раније, јер им ваља читав сат 'ода препешачити до села Н. Момче |
истаде да Среју још држи за неко време, јер му Видак у четири ока каза да га може бити неће лак |
етовати га: да се врати, да се претрпи, јер куд ће у невреме, сад би мучно где нашао да стане п |
може бити неће лако ни на суду добити, јер онај уговор није баш сасвим по пропису, барем он не |
е под пазухо, па се покуњио и замислио, јер му се досад никад није десило да тако прође са свој |
сад му је Видак дошао на неки договор, јер му је Милун још јуче на сабору напоменуо да се увра |
сад код Станоја. </p> <p rend="Tekst">— Јест' код Станоја.{S} Биће још ово до Ђурђевадне код ње |
криво. </p> <p rend="Tekst">— Хм, па и јест Станоје мало џенабет! — рече Милун као уз реч. — А |
жба и све. </p> <p rend="Tekst">— Оно и јест Станоје мало инајет и осорљив човек — рече Видак. |
а Милуна. </p> <p rend="Tekst">— Та оно јест, оног морам отпустити кад не ваља — одговори Милун |
ам му једну месечну плату накнадити, то јест да му не бих могао ајлук за онај месец наплатити, |
јој кући. </p> <p rend="Tekst">— јесте! јесте! — повикаше и остали, и сад разгранаше хвалити га |
ти Видак. </p> <p rend="Tekst">— јесте, јесте — повикаше остали. — Боље раније. </p> <p rend="T |
писмено. </p> <p rend="Tekst">— јесте, јесте, ту му има нека ворма! — потврдише остали и опет |
о у својој кући. </p> <p rend="Tekst">— јесте! јесте! — повикаше и остали, и сад разгранаше хва |
— примети Видак. </p> <p rend="Tekst">— јесте, јесте — повикаше остали. — Боље раније. </p> <p |
код тебе најмио. </p> <p rend="Tekst">— јесте — прихвати спустивши чабар — а сад га ти ваљда уч |
се хоће писмено. </p> <p rend="Tekst">— јесте, јесте, ту му има нека ворма! — потврдише остали |
то газда Милун? </p> <p rend="Tekst">— јесте, он.{S} Код њега ће ти бити добро. </p> <p rend=" |
најамникова. </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте, газда, тако је! — прихвати Среја — само ја бих н |
и у кућу </p> <p rend="Tekst">— Бога ми јесте — прихвати Голуб — ваљану човеку ласно је наћи и |
плаћа десет. </p> <p rend="Tekst">— Оно јесте; али не могу ни ја све под један ајлук. </p> <p r |
. ја или ти? </p> <p rend="Tekst">— Оно јесте... али, опет, и ти си мало крив. </p> <p rend="Te |
илун писара. </p> <p rend="Tekst">— Два јесу, ако не буде и више. </p> <p rend="Tekst">— Лепа п |
. </p> <p rend="Tekst">— Не може ја!{S} Још ти мени опреми онаког лудака да ми смета и квари, п |
у, неки чабар, а неки не носи ништа.{S} Још с вратница поче тек један: </p> <p rend="Tekst">— А |
ња ништа.{S} Милун узе уговор у џеп.{S} Још мало се продиванише, па се разиђоше. </p> <p rend=" |
олако, а за њим пође и Видак. — Нека га још, претрпи се; гледај како на </p> <p rend="Tekst">ле |
се попне горе на доксат, види.{S} Среја још спава; њега не дира, само се тек искашља и често по |
d="Tekst">— Који рачун? — рећи ће Среја још бунован и зловољан. </p> <p rend="Tekst">— Па јуче, |
нема га шале — прихвати поп. — Оно има још свирача овуда у нас, али од Среје бољега нема. </p> |
унов случај и Сретенову парницу, испита још неке сведоке, па нареди да дођу парничари и сведоци |
еја. — Ако је добра кућа, најмио бих се још ово лето. </p> <p rend="Tekst">— А зар не би више? |
nd="Tekst">— Јест' код Станоја.{S} Биће још ово до Ђурђевадне код њега! </p> <p rend="Tekst">— |
се младеж у коло, а старији људи осташе још за софром, да припијају помало, да се разговарају, |
оп Рашко, Видак, писар општине н-ске, и још њих пет-шест. </p> <p rend="Tekst">Баш кад се газда |
t">— Ваљда хоће.{S} Навалићемо ти, ја и још који од наших људи, па ће пристати; а ја ћу му плат |
сеоској:{S} Видак, Веса, Голуб и Бора и још неки пријатељи.{S} Док ето ти и Среје.{S} Уђе у мех |
угог свирача до неког Сретена Стојића и још једног момчића што удараше у бубањ. </p> <p rend="T |
rend="Tekst">Милун се мало осмехну, али још, као љутито, понуди Видака да седне, па рече: </p> |
може се. </p> <p rend="Tekst">— Пробај још, па ако се баш никако не може, онда ћемо гледати!.. |
еј, Миле, полако море!... — поче Видак још с вратница, као токорсе у шали. — Што си се развика |
ја чешући се иза врата...{S} Ето, нисам још ли са Станојем раскрстио. </p> <p rend="Tekst">— Не |
некако ружно испод врата оним парчетом још запете коже, дотле Среја већ далеко одмаче и нестад |
дошао на неки договор, јер му је Милун још јуче на сабору напоменуо да се уврати код њега да с |
ми набави алат што ми треба — па дојако још ништа.{S} А овамо сваки час ме тера ђа овде, ђа онд |
лом по леђима. </p> <p rend="Tekst">Оно још горе. </p> <p rend="Tekst">Сватови се деру: »Тако, |
а, а сабора има више од десет.{S} Уз то још урачуни и неколико слава.{S} Еле, тамо-амо — извади |
да радим, дужан сам му радити; а пошто још умем да градим каце и тако даље, као и астале, стол |
о утиша он Милуна, те пристаде да Среју још држи за неко време, јер му Видак у четири ока каза |
па онда опет лепо с млађима... и шта му још нису наговорили, докле га нису обрлатили да иде опе |
окрене на друге спекулације.{S} Дуго су још седели ова два спекуланта и скрајали планове како ћ |
нских поста. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро уз госпођинске посте, таман беше Милун опремио Ср |
це, најмио момка да му носи бубањ, а он јутрос ни паре.{S} Каже — нема, не да. </p> <p rend="Te |
н и зловољан. </p> <p rend="Tekst">— Па јуче, колико си пазарио? </p> <p rend="Tekst">— Ништа! |
Миле. </p> <p rend="Tekst">— Виде ли ти јуче како онај купи паре? </p> <p rend="Tekst">— Ко то? |
стрпао Среја пешкир, како се убрисавао јуче од зноја.{S} Газда-Милуну смеши се брк. »Добро је, |
"Tekst">— Сетио сам се ја, чим ти онако јуче пропиткујеш за њ.{S} Баш си драви шпекулант, у дал |
<p rend="Tekst">— Знам; тако рече и поп јуче. </p> <p rend="Tekst">— Па шта велиш, како би било |
ао на неки договор, јер му је Милун још јуче на сабору напоменуо да се уврати код њега да се не |
два обичан разговор, па онда пређоше на јучерашњи сабор.{S} Ту ће Милун почети: </p> <p rend="T |
.{S} Милуну већ досадише људи жалећи се к ако им Среја није ово или оно начинио као што треба.{ |
="Tekst">Баш кад се газда Милун прикучи ка колу, прекиде се игра и онај Срејин момак зађе купит |
је више онако окретна као у млађе доба, кад је могла упоредо копати с најбољим копачем и кад се |
ећ у причу по околним селима.{S} И сад, кад људи хоће да кажу какав крајњи каишарлук — рећи ће: |
а му се тако подвежеш? — Куд ћу, брате, кад ме салетели сви: то је, вели, само ворме ради, теби |
год пожалио, свак ми вели: »Е, богами, кад је уговор — то ти је!« </p> <p rend="Tekst">— А шта |
слабо мари.{S} Најпосле, што и да мари, кад му нико не може наудити.{S} Човек богат, може му се |
ни често помажу газда-Милуну и на суду, кад тера какву парницу.{S} А откако је почео трговати и |
и.{S} Оде обилазити и остале зграде.{S} Кад би код амбара, смотри оно момче и покрај њега проби |
пет момче Срејино зађе да купи паре.{S} Кад близу Милуна, он извади десет пара, па зовну: </p> |
— Знам, па и ту би могао привредити.{S} Кад среди посла код куће, онда може отићи те оправљати |
емена, па стиште напоље као помаман.{S} Кад би на вратницама, умало се не удари с Видаком писар |
а је врева трајала готово читав сат.{S} Кад људи видеше да не могу сами ништа учинити, одоше пр |
Среја дува и чини се такође невешт.{S} Кад вечераше, Милун промрмља: </p> <p rend="Tekst">— Су |
"Tekst">— Може бити; али ја не могу.{S} Кад ми преседа сваки залогај у његовој кући, онда му џа |
— дере се трећи на оно пијано момче; — кад му не ваља ћемане, опали барем ти! </p> <p rend="Te |
нема, па збогом! </p> <p rend="Tekst">— Кад би он то веровао. </p> <p rend="Tekst">— Ама, богат |
обар домаћин, а ти — вредан момак.{S} А кад заслужиш коју пару, а дао ти је бог те можеш — ти о |
би, слави или каком другом весељу.{S} А кад је већ сабор он и сâм дође да заради коју пару.{S} |
н криво; боље нек ти он чува пару.{S} А кад оно — он хоће очи да ми ископа ако му све до крајца |
м послом у варош; а то се деси баш онда кад је требало суочити парничаре и ствар пресудити. </p |
олуб и Бора дочекали у механи Среју, па кад су чули шта је било горе код Милунове куће, навалил |
иња му је био, штоно кажу, десна рука и кад се год деси кака заплетенија и потежа ствар, Страхи |
н иста кући Милуновој с бубњем донети и кад он захтева да сам дужан свирати и ићи у сватове и г |
гла упоредо копати с најбољим копачем и кад се у сваком пољском раду није бојала многог мушкарц |
газда-Милуна.{S} Оно мора бити по ворми кад се хоће писмено. </p> <p rend="Tekst">— јесте, јест |
ам му се да ћу му коња за јахање давати кад га год будем у сватове слао, као и жицу за ћемане к |
st">— Та оно јест, оног морам отпустити кад не ваља — одговори Милун и седе међу њих.{S} Само а |
ећао му да ће одјако добро отворити очи кад се с ким погађа под уговор. </p> <p rend="Tekst">Ми |
дај! </p> <p rend="Tekst">— Како не дај кад смо начинили онај проклети уговор, па морам.{S} Ком |
оже, онда ћемо гледати!... — рече Видак кад се испеше већ горе на доксат.{S} Мало-помало утиша |
он наплаћивати, као и бакшиш што будем кад приликом свирања добио, дужан сам њему новце давати |
куће; како ли ће изаћи накрај с Милуном кад му заиште паре и рачун. </p> <p rend="Tekst">Док га |
њих пет-шест. </p> <p rend="Tekst">Баш кад се газда Милун прикучи ка колу, прекиде се игра и о |
а иде опет Милуну. </p> <p rend="Tekst">Кад би увече, ето ти Среје.{S} Милун дува и чини се ток |
престаје важити.« </p> <p rend="Tekst">Кад је Милун саслушао ово решење, здимио је као опарен |
му носи бубањ, а он јутрос ни паре.{S} Каже — нема, не да. </p> <p rend="Tekst">— Не може бити |
онда диже и он; рече неком од чељади да каже Сретену чим дође да одмах одлази из његове куће, д |
</p> <p rend="Tekst">— А ја теби љуцки кажем да немам — одговори Среја осечно и пође. </p> <p |
{S} Ту га можеш и на суду добити, ја ти кажем!{S} Слободно га остави.{S} Боље пре него после! < |
. </p> <p rend="Tekst">— Море, љуцки ти кажем дај паре; богами ће бити од нас чуда. </p> <p ren |
d="Tekst">— Ви'ш ти безобразника!{S} Не кажеш хвала и на том! — обредну се писар. </p> <p rend= |
. </p> <p rend="Tekst">— Е стало те!{S} Кажи нема, па збогом! </p> <p rend="Tekst">— Кад би он |
лним селима.{S} И сад, кад људи хоће да кажу какав крајњи каишарлук — рећи ће: »Најмио Милун св |
им слагао.{S} Страхиња му је био, штоно кажу, десна рука и кад се год деси кака заплетенија и п |
а неко време, јер му Видак у четири ока каза да га може бити неће лако ни на суду добити, јер о |
авера данас те ми проби ето и бубањ.{S} Казали смо да ми набави алат што ми треба — па дојако ј |
о да су хтели сведочити у атар Милунов, казне с по два дана затвора; да газда Милун плати троша |
рло поштен и правичан; страшно је мрзио каишаре и сеоске трговце, дућанџије, и зеленаше.{S} Мил |
сад, кад људи хоће да кажу какав крајњи каишарлук — рећи ће: »Најмио Милун свирача!« </p> </div |
тоно кажу, десна рука и кад се год деси кака заплетенија и потежа ствар, Страхиња је раскрсти.{ |
о Среја.{S} Звао је и он сам врло добро какав је Среја — је ли вредан и поштен или није; али те |
че — рече Милун стишавши се мало. — Ето какав ти је тај твој красни Среја! </p> <p rend="Tekst" |
селима.{S} И сад, кад људи хоће да кажу какав крајњи каишарлук — рећи ће: »Најмио Милун свирача |
помажу газда-Милуну и на суду, кад тера какву парницу.{S} А откако је почео трговати и интереси |
е! повика трећи. </p> <p rend="Tekst">— Каке каце? </p> <p rend="Tekst">— Онаке!{S} Сав ми шљив |
очи извадити.{S} Мислиће да сам богзна каке паре накупио. </p> <p rend="Tekst">— Е стало те!{S |
а има и написмено.{S} Није да рекнеш из каке сумње — нити ће ту доћи до суда или парнице, него |
ло како је газда Милун истерао Сретена, како га је тужио среској власти и тражио накнаду штете, |
ларски посао, и то сам дужан му радити, како њему, тако исто и онде где ме он коме прати да што |
у нешто нагуђено — стрпао Среја пешкир, како се убрисавао јуче од зноја.{S} Газда-Милуну смеши |
е. </p> <p rend="Tekst">— Па шта велиш, како би било да ја њега узмем под најам? </p> <p rend=" |
америо на газду што никад није нити ће; како ће му бити добро као у својој кући, и тако даље — |
S} Иде он и мисли шта га чека код куће; како ли ће изаћи накрај с Милуном кад му заиште паре и |
и почели жалити: »Еј, сиромах Среја!{S} Како је налепио!{S} Куд ће, брате, шут с рогатима!« </p |
>— Напослетку, не браним — рече Среја — како год рекнете да ваља. </p> <p rend="Tekst">— Тако л |
луд.{S} Не дај! </p> <p rend="Tekst">— Како не дај кад смо начинили онај проклети уговор, па м |
држава га Видак. </p> <p rend="Tekst">— Како што!{S} Куд га год опремим да ми што уради, све на |
то ти нас закла? </p> <p rend="Tekst">— Како, море? — упита опет Милун у чуду. </p> <p rend="Te |
развикао толико? </p> <p rend="Tekst">— Како нећу, брате! — окрете. се Милун њему. — Све ти то |
градио уговор. </p> <p rend="Tekst">— А како ми се чини, отресит је момак. </p> <p rend="Tekst" |
амо Сретену. </p> <p rend="Tekst">— Ама како сад да ти рекенем, газда-Милуне — одговори Среја ч |
га оставиш. </p> <p rend="Tekst">— Ама како ћу?... </p> <p rend="Tekst">— Нађи каку му драго з |
и калаузи покуњени.{S} Сретен је богзна како заблагодарио Страхињи и обећао му да ће одјако доб |
га ожени.{S} Срданова кућа није богзна како задружна; он у годинама и отежао, а његова Стана н |
ује за најмању ситницу; макар му богзна како позната била, он ће се тек градити да не зна и пит |
Видиш ти, он зарађује лепу пару.{S} Па како би било да га узмем, али да се некако угодимо да о |
и ова два спекуланта и скрајали планове како ће који где закачити ћара и како ће један другом б |
ало, да се разговарају, шале и да гледе како се млађи веселе. </p> <p rend="Tekst">На сабору не |
идак, поп Рашко и остали код кола гледе како се то игра.{S} Пусти се и то коло, и опет момче Ср |
ога.{S} Може бити тим је хтео да покаже како он, као велики госа, не води бригу о свачему; а мо |
раније. </p> <p rend="Tekst">— Најпосле како рекнете — рече Среја. </p> <p rend="Tekst">— А шта |
</p> <p rend="Tekst">— Виде ли ти јуче како онај купи паре? </p> <p rend="Tekst">— Ко то? </p> |
реској власти и тражио накнаду штете, и како су они људи тужили Милуна и тражили да им врати па |
ланове како ће који где закачити ћара и како ће један другом бити у овом или у оном послу на ру |
ав настави учити Среју шта ће да ради и како да се брани ако баш и до суда дође. </p> <p rend=" |
се врзло по глави шта ће сутра чинити и како ће се разрачунати с газдом.{S} Једва је пред зору |
али једнако хвале Милуна и говоре Среји како се намерио на газду што никад није нити ће; како ћ |
у се жалили да им судови нису оправљени како треба.{S} Донесене вучије, донесени чаброви, доваљ |
нит их може љуцки затегнути ни удесити како ваља.{S} Ћемане му се једва чује, пре би рекао да |
се ти не брини.{S} Ја ћу већ наместити како ваља. </p> <p rend="Tekst">— Е видиш, зато сам те |
идак. — Нека га још, претрпи се; гледај како на </p> <p rend="Tekst">леп начин с њим. </p> <p r |
авши мало, упита га: — А влада ли се он како се подвезао? </p> <p rend="Tekst">— Аја!{S} Ето уг |
ш се с њим где било.{S} Најбоље би било како у механи.{S} Он ваљда долази у механу? </p> <p ren |
ekst">Сутрадан се већ по свем селу чуло како је газда Милун истерао Сретена, како га је тужио с |
ђи каку му драго закачку, па изиђи, ето како! — Па поћутавши мало, упита га: — А влада ли се он |
ка да носи бубањ и бубња — он ми набави каког лудака, као овог гулавера данас те ми проби ето и |
гађају да им свира на свадби, слави или каком другом весељу.{S} А кад је већ сабор он и сâм дођ |
како ћу?... </p> <p rend="Tekst">— Нађи каку му драго закачку, па изиђи, ето како! — Па поћутав |
очесто чинио — пропадне му; ако уложи у каку радњицу — и ту му пропадне; ако почне да чува — и |
ке куће.{S} А за њим су одгегали његови калаузи покуњени.{S} Сретен је богзна како заблагодарио |
ви самсари, које он поносито зове »моји калаузи«.{S} То је неки шантави Веса, неки врљоки Голуб |
месец дана вукла се та ствар по среској канцеларији.{S} Испитивани сведоци Милунови, испитан Ми |
ле дуге вике, која је трајала у среској канцеларији, заповеди Страхиња да и парничари и сведоци |
ањ и бубња — он ми набави каког лудака, као овог гулавера данас те ми проби ето и бубањ.{S} Каз |
Милун плати трошак и дангубу сведоцима, као и парничну таксу.{S} И да уговор између Милуна и Ср |
о море!... — поче Видак још с вратница, као токорсе у шали. — Што си се развикао толико? </p> < |
ратнице. </p> <p rend="Tekst">Видак је, као што већ знате, општински писар.{S} И он је човек у |
то још умем да градим каце и тако даље, као и астале, столице и уопште столарски посао, и то са |
ла па до 26. октобра ове 187... године, као слуга кућевни служим, и то с ценом за 14 дуката и с |
н ићи и свирати, што ће он наплаћивати, као и бакшиш што будем кад приликом свирања добио, дужа |
оже бити тим је хтео да покаже како он, као велики госа, не води бригу о свачему; а може бити и |
давати кад га год будем у сватове слао, као и жицу за ћемане куповати.{S} Но пошто уз ћемане им |
"Tekst">Милун се мало осмехну, али још, као љутито, понуди Видака да седне, па рече: </p> <p re |
се не чује оно јадно ћемане Срејино.{S} Као за пакост ни Среји не иде нешто свирање од руке:{S} |
ко!{S} Удри, удриде!« и скачу око ње га као бесни. </p> <p rend="Tekst">Најпосле ти оно момче с |
а његова Стана није више онако окретна као у млађе доба, кад је могла упоредо копати с најбољи |
момак зађе купити бакшиш.{S} Пада пара као киша.{S} Сваки час при ђе момче Среји, па му изручи |
кор починили!{S} Боме је ту падала пара као киша!« </p> <p rend="Tekst">Већ се прилично одјутри |
е. </p> <p rend="Tekst">— Их! баш гребе као тестера! — подвикне други ко од сватова и стане зви |
ремим да ми што уради, све наопако, све као од беде.{S} Послао сам га, ето, Срдану у сватове, н |
је Милун саслушао ово решење, здимио је као опарен из среске куће.{S} А за њим су одгегали њего |
гу о свачему; а може бити и зато што је као човек од рачуна навикао да добро пропита шта је што |
е он овако потписао: »Написао и сведоке као и уговораче потписао Видак Пецкаловић, општински пи |
ли крндељ без кремена, па стиште напоље као помаман.{S} Кад би на вратницама, умало се не удари |
илун заиста угодих се са Сретеном да ме као слуга, од 23. априла па до 26. октобра 187... служи |
рча и удари у дреку.{S} Њих два носе се као бесни — не да се Милун, не да се Среја.{S} У том рв |
да се на кога позове, они су ту, готови као запете пушке.{S} Откако је газда Милун почео тргова |
у. — Све ти то иде наопако; све се ради као од беде.{S} Ово се не зна ни ко пије ни ко плаћа. < |
лију код среске куће.{S} Сви су мислили као сигурно да ће Сретен изгубити, и већ га беху неки п |
Tekst">А оно лудо једва дочека, па удри као помамно. </p> <p rend="Tekst">— Их! та полако, море |
већ не зна шта ради.{S} Окупило бубњати као помамно, већ се не чује оно јадно ћемане Срејино.{S |
јсторише.{S} Среја почео свакоме радити као од беде, знајући да од свог рада неће видети никакв |
ме ваља да и ја нешто заслужим — заврши као шалећи се. </p> <p rend="Tekst">— Напослетку, не бр |
> <p rend="Tekst">Среју већ пробио зној као грашке. </p> <p rend="Tekst">— Их! баш гребе као те |
јест Станоје мало џенабет! — рече Милун као уз реч. — А где ли ће се после најмити? </p> <p ren |
ус њему на главу!{S} Оста и оно и бубањ као у уваљано. </p> <p rend="Tekst">Утом Среји пукоше о |
к ако им Среја није ово или оно начинио као што треба.{S} Еле, тако је трајало све до госпођинс |
говор боље притврдио него начинио онако као ни себи ни своме. </p> <p rend="Tekst">— Е, Миле, ш |
кад није нити ће; како ће му бити добро као у својој кући, и тако даље — већ забраздише далеко |
нског писара.{S} Обогатио се онако исто као што су се обогатили многи и многи општински писари |
мо нека му се испуни вормално, а ми већ као људи, нећемо ту један другом...{S} 3нам ја шта је с |
з бриге.{S} Стао си у добру кућу, бићеш као бубрег у лоју.{S} Газда Милун је добар домаћин, а т |
е узети, само да му ја рекнем.{S} Бићеш као у својој кући. </p> <p rend="Tekst">— јесте! јесте! |
ту баш није узалуд!{S} А која ти је то капа данас? </p> <p rend="Tekst">— Ово је четврта, газд |
илуна већ није могао да гледа очима.{S} Капетан Вучета јако је волео Страхињу, мада се није умн |
било.{S} Али на срећу Сретенову, мораде капетан Вучета, који је био пријатељ Милунов и свакад м |
ти. </p> <p rend="Tekst">На поласку узе капетан читав дењак аката па пружи старијем писару, Стр |
ина, не свакад по вољи капетановој, тек капетан му неће покварити.{S} Токорсе га мало прекори, |
тио да ће апелирати, да ће тужити чак и капетана самом министру.{S} После дуге вике, која је тр |
раскрсти.{S} Истина, не свакад по вољи капетановој, тек капетан му неће покварити.{S} Токорсе |
ј би, маже бити, већ одавно начинио леп капитал и окућио се.{S} Сиромах Среја то није умео.{S} |
а мало, па ето ти оног момчића, поднесе капу и газда-Милуну да му да бакшиш. </p> <p rend="Teks |
глас општинског писара и бади момчету у капу десет пара. </p> <p rend="Tekst">— Немој да се пре |
ом свирачу! — па баци десетак момчету у капу и завири лакомо да види колико је накупио. </p> <p |
че Среји, па му изручи у пешкир по пуну капу крајцара.{S} Среја то стрпа у свој јанџик, па чека |
се горе на доксат и показавши руком на кафу пред Милуном. </p> <p rend="Tekst">Милун се мало о |
е од најугледнијих у свем селу.{S} Пије кафу, пуши на дуг чибук и виче нешто на чељад.{S} Откак |
прилично одјутри.{S} Газда Милун попио кафу доле у кући и попушио лулу, па тек зовну неко од ч |
Милун наручи чељади да донесу и Видаку кафу, и ту заметнуше њих два обичан разговор, па онда п |
арски и столарски занат; гради ведрице, каце, бременице, вучије, чаброве, столице, столове, лот |
ље </p> <p rend="Tekst">— да он оправља каце, гради што год затреба од дрвенарије. </p> <p rend |
вика трећи. </p> <p rend="Tekst">— Каке каце? </p> <p rend="Tekst">— Онаке!{S} Сав ми шљивик ис |
сене вучије, донесени чаброви, доваљане каце, донесене и некаке лотре, па чак и онај пробијени |
то окани се, него, де ти мени плати оне каце! повика трећи. </p> <p rend="Tekst">— Каке каце? < |
м му радити; а пошто још умем да градим каце и тако даље, као и астале, столице и уопште столар |
ио Среју чак у Рогачу да порогози неком каце и бурад, а он се, опет, спремио да иде послом неку |
ти, а тако дужан сам му м алат нужни за качарлук и столарлук ако усребадне набавити му, који ће |
неку руку и мајстор.{S} Зна доста добро качарски и столарски занат; гради ведрице, каце, бремен |
, доста добро! — настави поп. — Њему је кашто падало по четири-пет дуката само од једне свадбе. |
у механу? </p> <p rend="Tekst">— Долази кашто. </p> <p rend="Tekst">— Е ти се нађи тамо, па чим |
чабар — а сад га ти ваљда учиш да људма квари судове. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш само да ти ш |
мени опреми онаког лудака да ми смета и квари, па опет реци »не може бити«. </p> <p rend="Tekst |
">— Оно истина... али сад већ не можемо кварити — рече Милун. </p> <p rend="Tekst">И опет навал |
купио, по уговору, жице па се сваки час кидају: нит их може љуцки затегнути ни удесити како ваљ |
end="Tekst">На суочењу хтело је доћи до кика.{S} Милун се распомамио и претио да ће апелирати, |
а ће одјако добро отворити очи кад се с ким погађа под уговор. </p> <p rend="Tekst">Милун није |
м занат.{S} Узећу где мало зградице под кирију па радити.{S} Ваљда ће се моћи животарити. </p> |
ак зађе купити бакшиш.{S} Пада пара као киша.{S} Сваки час при ђе момче Среји, па му изручи у п |
починили!{S} Боме је ту падала пара као киша!« </p> <p rend="Tekst">Већ се прилично одјутри.{S} |
г рада, него радије ошљаре око механе и кланцају чак у треће село за туђ рачун.{S} Они често по |
— рикну Милун н улети у кућу, зграби с клина некакав зарђали крндељ без кремена, па стиште нап |
="Tekst">— Неће, неће — гракнуше они. — Ко?{S} Зар газда Милун спао на његову пару!{S} Боже сач |
онај купи паре? </p> <p rend="Tekst">— Ко то? </p> <p rend="Tekst">— Онај Среја. </p> <p rend= |
врат. </p> <p rend="Tekst">— Зар?{S} А ко ли оно први помену да би добро било најмити га... ја |
што овај поштен момак нема среће, а ова ко вредан и поштен!« Он се, опет, навикао па тако живи, |
тле задржавај га.{S} А наћи ће се ваљда ко и од наших, те ће припомоћи да се нагодимо.{S} А теб |
к. </p> <p rend="Tekst">— Слабо се може ко код њега скрасити — додаде Веса. </p> <p rend="Tekst |
лепа парица. </p> <p rend="Tekst">Да је ко други на његовом месту тај би, маже бити, већ одавно |
његовој свирци; сваки час тек подвикне ко: </p> <p rend="Tekst">— 'Ајд, Срејо, стругниде мало |
први у овом крају.{S} Јамачно се сећаше ко је. </p> <p rend="Tekst">— Да не буде то газда Милун |
баш гребе као тестера! — подвикне други ко од сватова и стане звиждукати игру, коју токорсе Сре |
е ради као од беде.{S} Ово се не зна ни ко пије ни ко плаћа. </p> <p rend="Tekst">— Пијеш, ето |
од беде.{S} Ово се не зна ни ко пије ни ко плаћа. </p> <p rend="Tekst">— Пијеш, ето ти! — рече |
nd="Tekst">— Пијем, истина, али не знам ко ће платити. </p> <p rend="Tekst">— Макар и ја, само |
е да убијем пса! </p> <p rend="Tekst">— Кога? </p> <p rend="Tekst">— Ама оног... срете ли га гд |
S} Ма шта било, само ако треба да се на кога позове, они су ту, готови као запете пушке.{S} Отк |
, и да за што било виче на чељад или на кога му драго. </p> <p rend="Tekst">Већ сам вам напомен |
д Станоја. </p> <p rend="Tekst">— Јест' код Станоја.{S} Биће још ово до Ђурђевадне код њега! </ |
p> <p rend="Tekst">— А би ли ти, Срејо, код једног доброг домаћина да ја проговорим за те? — уп |
н? </p> <p rend="Tekst">— јесте, он.{S} Код њега ће ти бити добро. </p> <p rend="Tekst">— Та он |
и помена.{S} Иде он и мисли шта га чека код куће; како ли ће изаћи накрај с Милуном кад му заиш |
би могао привредити.{S} Кад среди посла код куће, онда може отићи те оправљати коме што. </p> < |
t">— Ама, попо, он чини ми се служи сад код Станоја. </p> <p rend="Tekst">— Јест' код Станоја.{ |
оје. — Ти си човек вредан — познат овде код нас.{S} Свак ће те драге воље узети у кућу </p> <p |
а ће уговор — прихвати Среја — доста је код, поштених људи и реч. </p> <p rend="Tekst">— Оно та |
nd="Tekst">— Мајстор је био док се није код тебе најмио. </p> <p rend="Tekst">— јесте — прихват |
> <p rend="Tekst">Еле, големо је весеље код куће Срданове.{S} Вођевину довели, па Срдан навалио |
и петровских поклада беше големо весеље код Срдана Мишића у Р. Срдан, доста имућан домаћин, жен |
реју да не учини друкчије него да стане код њега у службу. </p> <p rend="Tekst">Утом се помоли |
st">— А хоћеш ли остати и од Ђурђевадне код Станоја? </p> <p rend="Tekst">— Вала, ћато, нећу.{S |
Станоја.{S} Биће још ово до Ђурђевадне код њега! </p> <p rend="Tekst">— Тако су се погодили — |
Среју, па кад су чули шта је било горе код Милунове куће, навалили су сетовати га: да се врати |
st">— Знам ја сâм — рече поп — био је и код мене једно лето, и ја нисам имао бољег момка од њег |
де обилазити и остале зграде.{S} Кад би код амбара, смотри оно момче и покрај њега пробијен буб |
у, а дао ти је бог те можеш — ти остави код газда-Милуна, он ће ти лепо чувати...{S} Епа дајте |
ни бубањ иструлио је за плотом у авлији код среске куће.{S} Милунова и Срејина погодба и парниц |
Милун, писар Видак, поп Рашко и остали код кола гледе како се то игра.{S} Пусти се и то коло, |
ш јуче на сабору напоменуо да се уврати код њега да се нешто разговоре. </p> <p rend="Tekst">— |
p> <p rend="Tekst">— Па би ли ти служио код мене, Срејо? — упита Милун окренув се онамо Сретену |
</p> <p rend="Tekst">— Слабо се може ко код њега скрасити — додаде Веса. </p> <p rend="Tekst">— |
н Васкрса слегао се силан свет на сабор код цркве рогачке.{S} Одмах по ручку ухвати се младеж у |
ни бубањ.{S} Све је то скрхано у авлију код среске куће.{S} Сви су мислили као сигурно да ће Ср |
по!{S} А ти барем за ово лето да станеш код тог човека.{S} Газда је први у овом крају.{S} Јамач |
но нашали, потеже и скочи на њ.{S} Пуче кожа и обе ноге пропадоше му унутра.{S} Оно само укокот |
трговати свињама, вуном, лојем, воском, кожама, житом и свачим — чим може један сеоски трговац |
но испод врата оним парчетом још запете коже, дотле Среја већ далеко одмаче и нестаде га некуд |
ана самом министру.{S} После дуге вике, која је трајала у среској канцеларији, заповеди Страхињ |
ови које чељаде, да Стана добије снаху, која ће је одменити у кући, а богме и у пољу што привре |
Tekst">— Море, ту баш није узалуд!{S} А која ти је то капа данас? </p> <p rend="Tekst">— Ово је |
не може, то опет стигну његови самсари, које он поносито зове »моји калаузи«.{S} То је неки шан |
рати да штогод и од тога заната урадим, које ће он наплаћивати.«. </item> <item rend="Tekst">»Ј |
акнаду.{S} Да се Веса, Голуб и Бора, за које се доказало да су хтели сведочити у атар Милунов, |
е је већ да се у кући Срдановој принови које чељаде, да Стана добије снаху, која ће је одменити |
под најам, него је започео свој занат и којекако животарио.{S} Људи се више нису жалили на њего |
срећу Сретенову, мораде капетан Вучета, који је био пријатељ Милунов и свакад му држао страну, |
а, умало се не удари с Видаком писаром, који таман хоћаше да уђе. </p> <p rend="Tekst">— Ехе! ш |
а вратнице.{S} Докле Милун скиде бубањ, који му се беше набио чак до рамена и закачио га некако |
и столарлук ако усребадне набавити му, који ће по року овом мој остати.{S} Обећавам му се да ћ |
и да прими паре. </p> <p rend="Tekst">— Који рачун? — рећи ће Среја још бунован и зловољан. </p |
оји ће донети, то ћу ја набавити човека који ће бубањ у сватове и где га пратим да свира носити |
а спекуланта и скрајали планове како ће који где закачити ћара и како ће један другом бити у ов |
б и неки Бороје из доњег краја.{S} Људи који не воле да запињу грбином око тешког пољског рада, |
вати.{S} Но пошто уз ћемане има и бубањ који ће донети, то ћу ја набавити човека који ће бубањ |
Ваљда хоће.{S} Навалићемо ти, ја и још који од наших људи, па ће пристати; а ја ћу му платити |
атум и потписе уговорача и сведока, међ којима се он овако потписао: »Написао и сведоке као и у |
ко од сватова и стане звиждукати игру, коју токорсе Среја свира. </p> <p rend="Tekst">— Удри, |
ад је већ сабор он и сâм дође да заради коју пару.{S} Осим тога, Сретен је у неку руку и мајсто |
а ти — вредан момак.{S} А кад заслужиш коју пару, а дао ти је бог те можеш — ти остави код газ |
ун, писар Видак, поп Рашко и остали код кола гледе како се то игра.{S} Пусти се и то коло, и оп |
овољан. </p> <p rend="Tekst">— Па јуче, колико си пазарио? </p> <p rend="Tekst">— Ништа! — одго |
ити добар ајлук. </p> <p rend="Tekst">— Колико мислиш да му даш? </p> <p rend="Tekst">— Даћу му |
момчету у капу и завири лакомо да види колико је накупио. </p> <p rend="Tekst">— Хвала, газда! |
/p> <p rend="Tekst">Еле, Среја свира, а коло се завило велико и заплетено.{S} Приђоше и озго од |
Среја засвира, удари бубањ и заметну се коло.{S} Газда Милун, писар Видак, поп Рашко и остали к |
гледе како се то игра.{S} Пусти се и то коло, и опет момче Срејино зађе да купи паре.{S} Кад бл |
е.{S} Одмах по ручку ухвати се младеж у коло, а старији људи осташе још за софром, да припијају |
ekst">Баш кад се газда Милун прикучи ка колу, прекиде се игра и онај Срејин момак зађе купити б |
нили онај проклети уговор, па морам.{S} Ком сам се год пожалио, свак ми вели: »Е, богами, кад ј |
асвим по пропису, барем он не зна да је коме градио сличан уговор. </p> <p rend="Tekst">Док је |
код куће, онда може отићи те оправљати коме што. </p> <p rend="Tekst">— Ви'ш то би све требало |
, како њему, тако исто и онде где ме он коме прати да штогод и од тога заната урадим, које ће о |
боље од руке, само тециво ни је.{S} Ако коме што узајми, а то је почесто чинио — пропадне му; а |
могао ајлук за онај месец наплатити, у коме сам га оставио, или ако будем наплатио да сам му д |
nd="Tekst">Док га достиже неки Милосав, комшија Милунов, човек добричина и разговоран.{S} Позна |
чему не ваљају.{S} Рекли смо да ми даје коња ако ме пошаље куд подаље, па ни коња не да — већ ж |
је коња ако ме пошаље куд подаље, па ни коња не да — већ жипчим овако пешке.{S} У уговору стоји |
мој остати.{S} Обећавам му се да ћу му коња за јахање давати кад га год будем у сватове слао, |
као у млађе доба, кад је могла упоредо копати с најбољим копачем и кад се у сваком пољском рад |
кад је могла упоредо копати с најбољим копачем и кад се у сваком пољском раду није бојала мног |
уновно, па нададе дреку и утече некуд у коров.{S} Утом Среја некако одгурну Милуна, зграби буба |
обе жице.{S} Он потеже оно ћемане те у коров!{S} Неки отрчаше и нађоше га, па почеше стругати, |
пет, навикао па тако живи, састављајући крај с крајем, и где може што зарадити — зарађује. </p> |
еки врљоки Голуб и неки Бороје из доњег краја.{S} Људи који не воле да запињу грбином око тешко |
боље од многог свирача.{S} Чак из даљих крајева траже га људи и погађају да им свира на свадби, |
викао па тако живи, састављајући крај с крајем, и где може што зарадити — зарађује. </p> <p ren |
.{S} И сад, кад људи хоће да кажу какав крајњи каишарлук — рећи ће: »Најмио Милун свирача!« </p |
код тог човека.{S} Газда је први у овом крају.{S} Јамачно се сећаше ко је. </p> <p rend="Tekst" |
еји, па му изручи у пешкир по пуну капу крајцара.{S} Среја то стрпа у свој јанџик, па чека даље |
он хоће очи да ми ископа ако му све до крајцаре не дам. </p> <p rend="Tekst">— Па ти, чујем, и |
вши се мало. — Ето какав ти је тај твој красни Среја! </p> <p rend="Tekst">— Откуд мој? </p> <p |
један сеоски трговац да тргује.{S} И за кратко време постао је један од најбогатијих људи не са |
rend="Tekst">— Ништа! — одговори Среја кратко. </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш? — узвикну Мил |
је момак. </p> <p rend="Tekst">— Прави кремен! — рече поп. — Што уради оно ти је баш љуцки и с |
раби с клина некакав зарђали крндељ без кремена, па стиште напоље као помаман.{S} Кад би на вра |
. </p> <p rend="Tekst">— Што сам вам ја крив?{S} Ви сте га хвалили да је мајстор и да је вешт. |
>— Оно јесте... али, опет, и ти си мало крив. </p> <p rend="Tekst">— А што ја? </p> <p rend="Te |
вели, само ворме ради, теби неће Милун криво; боље нек ти он чува пару.{S} А кад оно — он хоће |
ејо, док видимо све.{S} Неће теби Милун криво учинити.{S} А и грехота би било. </p> <p rend="Te |
али ми се да му је Станоје учинио нешто криво. </p> <p rend="Tekst">— Хм, па и јест Станоје мал |
у кућу, зграби с клина некакав зарђали крндељ без кремена, па стиште напоље као помаман.{S} Ка |
>— Их! та полако, море!... — цичи Среја кроза зубе — проби бубањ, бог те убио! </p> <p rend="Te |
ји. </p> <p rend="Tekst">— Ево на! — се крупан глас општинског писара и бади момчету у капу дес |
, сиромах Среја!{S} Како је налепио!{S} Куд ће, брате, шут с рогатима!« </p> <p rend="Tekst">И |
ак. </p> <p rend="Tekst">— Како што!{S} Куд га год опремим да ми што уради, све наопако, све ка |
Видак зачуђено и ухвати га за рукав.{S} Куд си наго? </p> <p rend="Tekst">— Пусти ме да убијем |
А шта теби би да му се тако подвежеш? — Куд ћу, брате, кад ме салетели сви: то је, вели, само в |
омало измигољи пара...{S} Ни сам не зна куд ни зашто.{S} Често су људи говорили: »Баш штета што |
додаде Веса. </p> <p rend="Tekst">— Па куд мислиш сад? — упита Видак. </p> <p rend="Tekst">— Н |
Рекли смо да ми даје коња ако ме пошаље куд подаље, па ни коња не да — већ жипчим овако пешке.{ |
ати га: да се врати, да се претрпи, јер куд ће у невреме, сад би мучно где нашао да стане под н |
и то коло, и опет момче Срејино зађе да купи паре.{S} Кад близу Милуна, он извади десет пара, п |
end="Tekst">— Виде ли ти јуче како онај купи паре? </p> <p rend="Tekst">— Ко то? </p> <p rend=" |
иде нешто свирање од руке:{S} Милун му купио, по уговору, жице па се сваки час кидају: нит их |
рекиде се игра и онај Срејин момак зађе купити бакшиш.{S} Пада пара као киша.{S} Сваки час при |
енима, насмехнувши се мало, па оде даље купити. </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш, Виде, зарадил |
ем у сватове слао, као и жицу за ћемане куповати.{S} Но пошто уз ћемане има и бубањ који ће дон |
<p rend="Tekst">— хоћеш, хоћеш Срејо! — куражи га Бороје. — Ти си човек вредан — познат овде ко |
па седи на доксату пред својом кућом, а кућа му је од најугледнијих у свем селу.{S} Пије кафу, |
и време је већ да га ожени.{S} Срданова кућа није богзна како задружна; он у годинама и отежао, |
t">— Све је тако.{S} Ама газда-Милунова кућа је велика; ту ћу ја имати двапут више посла него у |
е бих? — одговори Среја. — Ако је добра кућа, најмио бих се још ово лето. </p> <p rend="Tekst"> |
Готово ми додијало потуцати се по туђим кућама.{S} На зиму мислим, уиме бога, да радим занат.{S |
о неко доба ноћи разиђоше се сватови од куће Срданове.{S} Среја и оно момче отишли раније, јер |
мена.{S} Иде он и мисли шта га чека код куће; како ли ће изаћи накрај с Милуном кад му заиште п |
огао привредити.{S} Кад среди посла код куће, онда може отићи те оправљати коме што. </p> <p re |
rend="Tekst">Еле, големо је весеље код куће Срданове.{S} Вођевину довели, па Срдан навалио час |
тену чим дође да одмах одлази из његове куће, да га није затекао, па оде наниже, кући Видаковој |
д су чули шта је било горе код Милунове куће, навалили су сетовати га: да се врати, да се претр |
трулио је за плотом у авлији код среске куће.{S} Милунова и Срејина погодба и парница ушла је в |
} Све је то скрхано у авлију код среске куће.{S} Сви су мислили као сигурно да ће Сретен изгуби |
решење, здимио је као опарен из среске куће.{S} А за њим су одгегали његови калаузи покуњени.{ |
"Tekst">Утом излеће један пијан сват из куће и изнесе чаканац, што га нашао негде на полици, па |
t">Еле, тако у разговору стигоше већ до куће.{S} Милисав окрете својој кући, а Среја са оним мо |
Милун, по обичају, викати по кући и око куће: тера чељад да устају, заповеда нешта, искашље се, |
6. октобра ове 187... године, као слуга кућевни служим, и то с ценом за 14 дуката и словима за |
уће, да га није затекао, па оде наниже, кући Видаковој... </p> <p rend="Tekst">Сутрадан се већ |
у ћеманету (виолину), то сам дужан иста кући Милуновој с бубњем донети и кад он захтева да сам |
Кад ми преседа сваки залогај у његовој кући, онда му џаба и та служба и све. </p> <p rend="Tek |
ед подне, устадоше.{S} Видак оде својој кући да начини неке процене, а Милун некуд у село да пр |
е већ до куће.{S} Милисав окрете својој кући, а Среја са оним момчетом на Милунове вратнице.{S} |
ће; како ће му бити добро као у својој кући, и тако даље — већ забраздише далеко у хвалисању. |
да му ја рекнем.{S} Бићеш као у својој кући. </p> <p rend="Tekst">— јесте! јесте! — повикаше и |
сами ништа учинити, одоше право среској кући да туже Милуна. </p> <p rend="Tekst">Милун подува |
отово сваку дрвенарију што треба једној кући сеоској.{S} Па и отуд му пада лепа парица. </p> <p |
добро!« мисли у себи, па тумара даље по кући.{S} Оде обилазити и остале зграде.{S} Кад би код а |
таде газда Милун, по обичају, викати по кући и око куће: тера чељад да устају, заповеда нешта, |
јутри.{S} Газда Милун попио кафу доле у кући и попушио лулу, па тек зовну неко од чељади: »Идид |
ногог мушкарца.{S} Време је већ да се у кући Срдановој принови које чељаде, да Стана добије сна |
ана добије снаху, која ће је одменити у кући, а богме и у пољу што привредити. </p> <p rend="Te |
а Милун, па седи на доксату пред својом кућом, а кућа му је од најугледнијих у свем селу.{S} Пи |
д нас.{S} Свак ће те драге воље узети у кућу </p> <p rend="Tekst">— Бога ми јесте — прихвати Го |
да убијем пса! — рикну Милун н улети у кућу, зграби с клина некакав зарђали крндељ без кремена |
рејо, ето без бриге.{S} Стао си у добру кућу, бићеш као бубрег у лоју.{S} Газда Милун је добар |
више стоке у њега је, и сваког другог мâла и иметка изобиља.{S} Некад је и Милун радио пољски р |
у четири ока каза да га може бити неће лако ни на суду добити, јер онај уговор није баш сасвим |
па баци десетак момчету у капу и завири лакомо да види колико је накупио. </p> <p rend="Tekst"> |
Сватови се развеселили, па граде триста лакрдија; игра се, пева се, учинила се само једна граја |
ри то.{S} Ето ти Ђурђевадне прекосутра, ласно ћемо раскрстити.{S} Са мном мо'ш и сад угодити. < |
ја мало премишљајући — али док видим... ласно ћемо. </p> <p rend="Tekst">— Шта да видиш?{S} Ако |
јесте — прихвати Голуб — ваљану човеку ласно је наћи и најма и рада. </p> <p rend="Tekst">— Та |
рећо! — дичи Среја и туче га гудалом по леђима. </p> <p rend="Tekst">Оно још горе. </p> <p rend |
ксат, скиде гуњац и метну под главу, па леже и он да спава.{S} Дуго није могао заспати, једнако |
чељади: »Идиде, дете, пробуди Сретена, лек дође амо!« и стаде задовољно усукивати бркове и иск |
у тај би, маже бити, већ одавно начинио леп капитал и окућио се.{S} Сиромах Среја то није умео. |
се; гледај како на </p> <p rend="Tekst">леп начин с њим. </p> <p rend="Tekst">— Ама ето не може |
не буде и више. </p> <p rend="Tekst">— Лепа пара! </p> <p rend="Tekst">— Ама и свирач је, нема |
дној кући сеоској.{S} Па и отуд му пада лепа парица. </p> <p rend="Tekst">Да је ко други на њег |
се газда Милун и махну главом. — Богами лепа пара! </p> <p rend="Tekst">— А зараде они добро — |
отарити. </p> <p rend="Tekst">— Е лепо, лепо!{S} А ти барем за ово лето да станеш код тог човек |
ћи животарити. </p> <p rend="Tekst">— Е лепо, лепо!{S} А ти барем за ово лето да станеш код тог |
и све требало некако угодити с њим; али лепо да се не сети, па може одустати. </p> <p rend="Tek |
— ти остави код газда-Милуна, он ће ти лепо чувати...{S} Епа дајте дивит амо и мало 'артије! — |
те да ваља. </p> <p rend="Tekst">— Тако лепо да начинимо мало писмена — настави опет Видак. — С |
е окрене, прође га љутина, па онда опет лепо с млађима... и шта му још нису наговорили, докле г |
<p rend="Tekst">— Видиш ти, он зарађује лепу пару.{S} Па како би било да га узмем, али да се не |
абор у најмању руку сто гроша.{S} Преко лета биће зар двоји-троји сватова, а сабора има више од |
али опет биће сватова, па сабори толики лети су.{S} Ја мислим, моћи ће истрерати двапут толико |
t">— Е лепо, лепо!{S} А ти барем за ово лето да станеш код тог човека.{S} Газда је први у овом |
ко је добра кућа, најмио бих се још ово лето. </p> <p rend="Tekst">— А зар не би више? </p> <p |
âм — рече поп — био је и код мене једно лето, и ја нисам имао бољег момка од њега. </p> <p rend |
Па поћутавши мало, упита га: — А влада ли се он како се подвезао? </p> <p rend="Tekst">— Аја!{ |
набет! — рече Милун као уз реч. — А где ли ће се после најмити? </p> <p rend="Tekst">— Е, то не |
ујем, Миле. </p> <p rend="Tekst">— Виде ли ти јуче како онај купи паре? </p> <p rend="Tekst">— |
ко упитати: </p> <p rend="Tekst">— Може ли се, Срејо? </p> <p rend="Tekst">— Помало, ћато петла |
и он сам врло добро какав је Среја — је ли вредан и поштен или није; али тек опет је распиткива |
/p> <p rend="Tekst">— Ама оног... срете ли га где? </p> <p rend="Tekst">— Није зар Среју? </p> |
дак промишљајући се — само не знам хоће ли пристати он. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда хоће.{S} Н |
вори Среја. </p> <p rend="Tekst">— А би ли ти, Срејо, код једног доброг домаћина да ја проговор |
му и више. </p> <p rend="Tekst">— Па би ли ти служио код мене, Срејо? — упита Милун окренув се |
</p> <p rend="Tekst">— О, Срејо!{S} Ти ли си?{S} Чекај, заједно ћемо! </p> <p rend="Tekst">— М |
по њему? </p> <p rend="Tekst">— А знам ли ја!{S} Неће — ето што. </p> <p rend="Tekst">— Па шта |
ат. </p> <p rend="Tekst">— Зар?{S} А ко ли оно први помену да би добро било најмити га... ја ил |
е он и мисли шта га чека код куће; како ли ће изаћи накрај с Милуном кад му заиште паре и рачун |
а о њему. </p> <p rend="Tekst">— А знаш ли ти да он сад о Ђурђевудне излази од Станоја? </p> <p |
етла се. </p> <p rend="Tekst">— А хоћеш ли остати и од Ђурђевадне код Станоја? </p> <p rend="Te |
је и газда Милун обавезан.{S} Пристајиш ли на ово, Милуне? </p> <p rend="Tekst">— Та пристајем, |
ешући се иза врата...{S} Ето, нисам још ли са Станојем раскрстио. </p> <p rend="Tekst">— Не мар |
е, а Милун некуд у село да прикупи неки лој и вуну. </p> <p rend="Tekst">Баш некако пред сами Ђ |
После је почео трговати свињама, вуном, лојем, воском, кожама, житом и свачим — чим може један |
тао си у добру кућу, бићеш као бубрег у лоју.{S} Газда Милун је добар домаћин, а ти — вредан мо |
ко њега.{S} Док ти ђаво нанесе једног с лонцем вина — па пљус њему на главу!{S} Оста и оно и бу |
ице, вучије, чаброве, столице, столове, лотре — готово сваку дрвенарију што треба једној кући с |
брови, доваљане каце, донесене и некаке лотре, па чак и онај пробијени бубањ.{S} Све је то скрх |
, Сретене, отићи ћеш да начиниш Маринку лотре.{S} Гледај до мрака да буде готово. </p> <p rend= |
</p> <p rend="Tekst">— Па ти си болан, луд.{S} Не дај! </p> <p rend="Tekst">— Како не дај кад |
носи бубањ и бубња — он ми набави каког лудака, као овог гулавера данас те ми проби ето и бубањ |
е може ја!{S} Још ти мени опреми онаког лудака да ми смета и квари, па опет реци »не може бити« |
"Tekst">Докопа ти оно чаканац, па онако лудо и пијано — све поскочи и удри што може више у буба |
ли барем ти! </p> <p rend="Tekst">А оно лудо једва дочека, па удри као помамно. </p> <p rend="T |
није рђав човек — одговори Видак, па се лукаво осмехну и упита: — А што баш њега? </p> <p rend= |
ле, толико разбираш за њ? — упита Видак лукаво. </p> <p rend="Tekst">— А што не бих разбирао?{S |
олић ракије, па седе украј и узе пунити лулу. </p> <p rend="Tekst">Видак га погледа, накашља се |
Милун попио кафу доле у кући и попушио лулу, па тек зовну неко од чељади: »Идиде, дете, пробуд |
рече му: »Дела, богати, ћато, суочи ове људе, па пресуди ствар да се више не потеже!« </p> <p r |
Голуб и неки Бороје из доњег краја.{S} Људи који не воле да запињу грбином око тешког пољског |
икој прпи; узврда се што никад није.{S} Људи осули на њ псовку, пуца она авлија.{S} Та је врева |
чео свој занат и којекако животарио.{S} Људи се више нису жалили на његов рад.{S} На саборима, |
ирача.{S} Чак из даљих крајева траже га људи и погађају да им свира на свадби, слави или каком |
ико затежеш? </p> <p rend="Tekst">— Ама људи, за име бога, мало је! </p> <p rend="Tekst">— А зн |
причу по околним селима.{S} И сад, кад људи хоће да кажу какав крајњи каишарлук — рећи ће: »На |
врева трајала готово читав сат.{S} Кад људи видеше да не могу сами ништа учинити, одоше право |
и никакве вајде.{S} Милуну већ досадише људи жалећи се к ако им Среја није ово или оно начинио |
чео трговати, одонда су га омрзли многи људи; али он то слабо мари.{S} Најпосле, што и да мари, |
учку ухвати се младеж у коло, а старији људи осташе још за софром, да припијају помало, да се р |
ти!{S} Онако весеље, онаки газда, онаки људи.{S} Него батали ћорава посла, дај да видимо рачун. |
испитан Милун, сведоци Сретенови и они људи што су се жалили да им судови нису оправљени како |
и и тражио накнаду штете, и како су они људи тужили Милуна и тражили да им врати паре или да пл |
ека му се испуни вормално, а ми већ као људи, нећемо ту један другом...{S} 3нам ја шта је служб |
угу страну, док ето ти му дође пет-шест људи; неки носи вучију, неки чабар, а неки не носи ништ |
Ни сам не зна куд ни зашто.{S} Често су људи говорили: »Баш штета што овај поштен момак нема ср |
rend="Tekst">Страхиња је био од млађих људи и врло поштен и правичан; страшно је мрзио каишаре |
о време постао је један од најбогатијих људи не само у селу Н. него и у свој околини.{S} Сад ви |
прихвати Среја — доста је код, поштених људи и реч. </p> <p rend="Tekst">— Оно тако је — додаде |
} Навалићемо ти, ја и још који од наших људи, па ће пристати; а ја ћу му платити добар ајлук. < |
то ни писано.{S} Доста је погодба пред људима. </p> <p rend="Tekst">— Оно истина... али сад ве |
ече Видак и прикучи се мало дале другим људима, те се пусти с њима у разговор. </p> <p rend="Te |
ти; да је дужан платити Сретену да оним људима што су се жалили оправи судове или, ако то неће, |
кнадио штету по решењу ни Среји ни оним људима.{S} Среја се није више погађао под најам, него ј |
тивши чабар — а сад га ти ваљда учиш да људма квари судове. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш само д |
повратит човек, док се окрене, прође га љутина, па онда опет лепо с млађима... и шта му још нис |
st">Милун се мало осмехну, али још, као љутито, понуди Видака да седне, па рече: </p> <p rend=" |
е да пође. </p> <p rend="Tekst">— Море, љуцки ти кажем дај паре; богами ће бити од нас чуда. </ |
ице па се сваки час кидају: нит их може љуцки затегнути ни удесити како ваља.{S} Ћемане му се ј |
чуда. </p> <p rend="Tekst">— А ја теби љуцки кажем да немам — одговори Среја осечно и пође. </ |
! — рече поп. — Што уради оно ти је баш љуцки и свесрдно урађено. </p> <p rend="Tekst">— Тако с |
ајвише стоке у њега је, и сваког другог мâла и иметка изобиља.{S} Некад је и Милун радио пољски |
два дуката плаћати, а тако дужан сам му м алат нужни за качарлук и столарлук ако усребадне наба |
писар. </p> <p rend="Tekst">— Знам ја сâм — рече поп — био је и код мене једно лето, и ја нисам |
ом весељу.{S} А кад је већ сабор он и сâм дође да заради коју пару.{S} Осим тога, Сретен је у н |
оци, ту је одмах Веса; Голуб и Бора.{S} Ма шта било, само ако треба да се на кога позове, они с |
Капетан Вучета јако је волео Страхињу, мада се није умногоме с њим слагао.{S} Страхиња му је б |
Да је ко други на његовом месту тај би, маже бити, већ одавно начинио леп капитал и окућио се.{ |
ор и да је вешт. </p> <p rend="Tekst">— Мајстор је био док се није код тебе најмио. </p> <p ren |
љега нема. </p> <p rend="Tekst">— Да је мајстор у том послу, то знам, али нисам знао да му се т |
вам ја крив?{S} Ви сте га хвалили да је мајстор и да је вешт. </p> <p rend="Tekst">— Мајстор је |
.{S} Осим тога, Сретен је у неку руку и мајстор.{S} Зна доста добро качарски и столарски занат; |
Милун учестао слати Среју по селима да мајсторише.{S} Среја почео свакоме радити као од беде, |
</p> <p rend="Tekst">— Па ти, чујем, и мајсторишеш за његов рачун? </p> <p rend="Tekst">— А ја |
е да тако распитује за најмању ситницу; макар му богзна како позната била, он ће се тек градити |
м ко ће платити. </p> <p rend="Tekst">— Макар и ја, само ако буде ћара — одговори Видак, мислећ |
њих. </p> <p rend="Tekst">— Ја се нећу макнути одавде док ми не платиш овај чабар — рече онај |
е!{S} Сав ми шљивик истекао, онолики ми мал пропаде. </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја да знам за |
p rend="Tekst">— Ама људи, за име бога, мало је! </p> <p rend="Tekst">— А знаш шта, Миле? — рећ |
ак кад се испеше већ горе на доксат.{S} Мало-помало утиша он Милуна, те пристаде да Среју још д |
дванаест дуката. </p> <p rend="Tekst">— Мало је, газда, богами.{S} Ако хоћеш за петнаест, ето.. |
луна. </p> <p rend="Tekst">Милун подува мало, про'ука и промаха главом, па се онда диже и он; р |
апетан му неће покварити.{S} Токорсе га мало прекори, па ћути. </p> <p rend="Tekst">И тако Стра |
у свој јанџик, па чека даље.{S} Постаја мало, па ето ти оног момчића, поднесе капу и газда-Милу |
а оно добар је домаћин — одговори Среја мало премишљајући — али док видим... ласно ћемо. </p> < |
. </p> <p rend="Tekst">Видак се искашља мало, па поче: </p> <p rend="Tekst">»Уговор између нас |
! — рече Милун машући главом.{S} Поћута мало, па тек упита попа: </p> <p rend="Tekst">— Ама, по |
уиме бога, да радим занат.{S} Узећу где мало зградице под кирију па радити.{S} Ваљда ће се моћи |
p rend="Tekst">— 'Ајд, Срејо, стругниде мало у ту твоју дромбуљу! </p> <p rend="Tekst">На то се |
<p rend="Tekst">— Хм, па и јест Станоје мало џенабет! — рече Милун као уз реч. — А где ли ће се |
p> <p rend="Tekst">— Оно и јест Станоје мало инајет и осорљив човек — рече Видак. </p> <p rend= |
nd="Tekst">Видак га погледа, накашља се мало, па ће тек онако упитати: </p> <p rend="Tekst">— М |
е онда друго! — рече Видак и прикучи се мало дале другим људима, те се пусти с њима у разговор. |
е може, Видаче — рече Милун стишавши се мало. — Ето какав ти је тај твој красни Среја! </p> <p |
момче и слегну раменима, насмехнувши се мало, па оде даље купити. </p> <p rend="Tekst">— Шта ве |
Милуном. </p> <p rend="Tekst">Милун се мало осмехну, али још, као љутито, понуди Видака да сед |
опадне; ако почне да чува — и тад му се мало-помало измигољи пара...{S} Ни сам не зна куд ни за |
rend="Tekst">— Хм, хм! — учини Милун и мало се замисли.{S} Видело се да га је нешто веома заин |
лепо чувати...{S} Епа дајте дивит амо и мало 'артије! — окрете се механџији. </p> <p rend="Teks |
</p> <p rend="Tekst">— А што?{S} Стани мало, смири се! — уздржава га Видак. </p> <p rend="Teks |
ekst">— Оно јесте... али, опет, и ти си мало крив. </p> <p rend="Tekst">— А што ја? </p> <p ren |
d="Tekst">— Да ти дам тринаест — повиси мало Милун. </p> <p rend="Tekst">— Не могу, газда-Милун |
чку, па изиђи, ето како! — Па поћутавши мало, упита га: — А влада ли се он како се подвезао? </ |
ићи од Станоја? — упита Милун поћутавши мало. </p> <p rend="Tekst"> |