| ане мене Сретена Стојића, тежака из Н., а друге мене Милуна Вучевића, трговца из истог места, н |
| реко лета биће зар двоји-троји сватова, а сабора има више од десет.{S} Уз то још урачуни и неко |
| </p> <p rend="Tekst">Еле, Среја свира, а коло се завило велико и заплетено.{S} Приђоше и озго |
| иш, Виде, зарадили су данас два дуката, а? — упита Милун писара. </p> <p rend="Tekst">— Два јес |
| Он је готово најбољи пријатељ Милунов, а Милун његов.{S} Они питају један другога за савет, до |
| Рогачу да порогози неком каце и бурад, а он се, опет, спремио да иде послом некуд на другу стр |
| оде својој кући да начини неке процене, а Милун некуд у село да прикупи неки лој и вуну. </p> < |
| штета што овај поштен момак нема среће, а ова ко вредан и поштен!« Он се, опет, навикао па тако |
| о тециво ни је.{S} Ако коме што узајми, а то је почесто чинио — пропадне му; ако уложи у каку р |
| њих.{S} Само ако ми Среја не прескупи, а ја већ знам да је добар и вредан. </p> <p rend="Tekst |
| а заслужени ајлук у два дуката плаћати, а тако дужан сам му м алат нужни за качарлук и столарлу |
| > <p rend="Tekst">— Неће ти прескупити, а најпосле госа си, богме, па плати му и више. </p> <p |
| до куће.{S} Милисав окрете својој кући, а Среја са оним момчетом на Милунове вратнице.{S} Оно м |
| бије снаху, која ће је одменити у кући, а богме и у пољу што привредити. </p> <p rend="Tekst">Е |
| ан и отресан момак.{S} Служи под најам, а уз то зна свирати у ћемане боље од многог свирача.{S} |
| и поручи, ако се ја не десим, да дођем, а дотле задржавај га.{S} А наћи ће се ваљда ко и од наш |
| е оно граби напред с пробијеним бубњем, а све се поводи ђа тамо ђа амо.{S} Среја узео ћемане по |
| а давати, и то пошто цео месец ослужим, а не у напредак.{S} У случају ако бих ја одуставио Милу |
| , па седи на доксату пред својом кућом, а кућа му је од најугледнијих у свем селу.{S} Пије кафу |
| лоју.{S} Газда Милун је добар домаћин, а ти — вредан момак.{S} А кад заслужиш коју пару, а дао |
| t">Утом се помоли на врата газда Милун, а за њим се увуче полако и Голуб. </p> <p rend="Tekst"> |
| му жице, најмио момка да му носи бубањ, а он јутрос ни паре.{S} Каже — нема, не да. </p> <p ren |
| ћеманетом.{S} Срдан га већ дав но звао, а Милун га послао, и најмио му по уговору некако сулуда |
| како задружна; он у годинама и отежао, а његова Стана није више онако окретна као у млађе доба |
| а сад? — упита Милун и врати се полако, а за њим пође и Видак. — Нека га још, претрпи се; гледа |
| Одмах по ручку ухвати се младеж у коло, а старији људи осташе још за софром, да припијају помал |
| м, оно само нека му се испуни вормално, а ми већ као људи, нећемо ту један другом...{S} 3нам ја |
| ити.{S} Што може сам да стигне — добро, а што не може, то опет стигну његови самсари, које он п |
| ест људи; неки носи вучију, неки чабар, а неки не носи ништа.{S} Још с вратница поче тек један: |
| вапут може.{S} Рачуни му сватове дукат, а сабор у најмању руку сто гроша.{S} Преко лета биће за |
| очи. </p> <p rend="Tekst">Таман свану, а већ стаде газда Милун, по обичају, викати по кући и о |
| је дужан давати никакве накнаде Милуну, а слободно му стати где хоће под најам или радити свој |
| дан момак.{S} А кад заслужиш коју пару, а дао ти је бог те можеш — ти остави код газда-Милуна, |
| још који од наших људи, па ће пристати; а ја ћу му платити добар ајлук. </p> <p rend="Tekst">— |
| аповедио да радим, дужан сам му радити; а пошто још умем да градим каце и тако даље, као и аста |
| о велики госа, не води бригу о свачему; а може бити и зато што је као човек од рачуна навикао д |
| ану, отићи неким важним послом у варош; а то се деси баш онда кад је требало суочити парничаре |
| ="Tekst">— Море, ту баш није узалуд!{S} А која ти је то капа данас? </p> <p rend="Tekst">— Ово |
| </p> <p rend="Tekst">— Е лепо, лепо!{S} А ти барем за ово лето да станеш код тог човека.{S} Газ |
| о да тако прође са својом свирком...{S} А од бакшиша нема већ ни помена.{S} Иде он и мисли шта |
| сим, да дођем, а дотле задржавај га.{S} А наћи ће се ваљда ко и од наших, те ће припомоћи да се |
| ца, дечака од својих 18 — 19 година.{S} А и време је већ да га ожени.{S} Срданова кућа није бог |
| о — извадиће близу триестину дуката.{S} А то је заувар. </p> <p rend="Tekst">— Заувар, јакако! |
| што ми треба — па дојако још ништа.{S} А овамо сваки час ме тера ђа овде, ђа онде да радим. </ |
| здимио је као опарен из среске куће.{S} А за њим су одгегали његови калаузи покуњени.{S} Сретен |
| да ће се данас о нечем разговарати.{S} А знао је да га Милун никад неће звати напразно. </p> < |
| е.{S} Неће теби Милун криво учинити.{S} А и грехота би било. </p> <p rend="Tekst">Среја слеже р |
| добар домаћин, а ти — вредан момак.{S} А кад заслужиш коју пару, а дао ти је бог те можеш — ти |
| ших, те ће припомоћи да се нагодимо.{S} А теби за твој труд биће напојница. </p> <p rend="Tekst |
| најмању потркушицу гради написмено.{S} А боме ваља да и ја нешто заслужим — заврши као шалећи |
| адби, слави или каком другом весељу.{S} А кад је већ сабор он и сâм дође да заради коју пару.{S |
| лун криво; боље нек ти он чува пару.{S} А кад оно — он хоће очи да ми ископа ако му све до крај |
| у и на суду, кад тера какву парницу.{S} А откако је почео трговати и интересирати — разуме се д |
| на врат. </p> <p rend="Tekst">— Зар?{S} А ко ли оно први помену да би добро било најмити га... |
| ало џенабет! — рече Милун као уз реч. — А где ли ће се после најмити? </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| како! — Па поћутавши мало, упита га: — А влада ли се он како се подвезао? </p> <p rend="Tekst" |
| Видак, па се лукаво осмехну и упита: — А што баш њега? </p> <p rend="Tekst">— Видиш ти, он зар |
| t">— јесте — прихвати спустивши чабар — а сад га ти ваљда учиш да људма квари судове. </p> <p r |
| огами лепа пара! </p> <p rend="Tekst">— А зараде они добро — рећи ће писар немарно — само да ум |
| е бога, мало је! </p> <p rend="Tekst">— А знаш шта, Миле? — рећи ће Видак — дај му четрнаест ду |
| ега... пусти ме! </p> <p rend="Tekst">— А што?{S} Стани мало, смири се! — уздржава га Видак. </ |
| ити од нас чуда. </p> <p rend="Tekst">— А ја теби љуцки кажем да немам — одговори Среја осечно |
| те — рече Среја. </p> <p rend="Tekst">— А шта би ти тражио од мене до Митровадне? </p> <p rend= |
| одговори Среја. </p> <p rend="Tekst">— А би ли ти, Срејо, код једног доброг домаћина да ја про |
| t">— Онај Среја. </p> <p rend="Tekst">— А, Среја свирач? — речи Видак и насмеја се. — Баш ти је |
| ти си мало крив. </p> <p rend="Tekst">— А што ја? </p> <p rend="Tekst">— Да си барем онај угово |
| ="Tekst">— Није. </p> <p rend="Tekst">— А што ти, газда Миле, толико разбираш за њ? — упита Вид |
| , ћато петла се. </p> <p rend="Tekst">— А хоћеш ли остати и од Ђурђевадне код Станоја? </p> <p |
| на нос искакати. </p> <p rend="Tekst">— А што море? </p> <p rend="Tekst">— Зар не знаш што?{S} |
| >— Тако ће бити. </p> <p rend="Tekst">— А за четрнаест ће јамачно пристати.{S} Оно, истина, нем |
| — повика Видак. </p> <p rend="Tekst">— А шта то? — упита Милун градећи се невешт. </p> <p rend |
| та Видак лукаво. </p> <p rend="Tekst">— А што не бих разбирао?{S} Момак ваљан.{S} Мило ми је ви |
| а сам га служио. </p> <p rend="Tekst">— А што нећеш?{S} Станоје није баш тако рђав газда. </p> |
| се још ово лето. </p> <p rend="Tekst">— А зар не би више? </p> <p rend="Tekst">— Вала и не бих |
| м градио уговор. </p> <p rend="Tekst">— А како ми се чини, отресит је момак. </p> <p rend="Teks |
| њему, па о њему. </p> <p rend="Tekst">— А знаш ли ти да он сад о Ђурђевудне излази од Станоја? |
| да му да бакшиш. </p> <p rend="Tekst">— А не играм ти ја момче! — рече Милун смешећи се. — Иди |
| за његов рачун? </p> <p rend="Tekst">— А јакако!{S} И то је записано у оном несретном уговору. |
| ади пас по њему? </p> <p rend="Tekst">— А знам ли ја!{S} Неће — ето што. </p> <p rend="Tekst">— |
| вор — то ти је!« </p> <p rend="Tekst">— А шта теби би да му се тако подвежеш? — Куд ћу, брате, |
| е, опали барем ти! </p> <p rend="Tekst">А оно лудо једва дочека, па удри као помамно. </p> <p r |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Н</hi>а други дан Васкрса слегао се силан свет на сабор код ц |
| је.{S} Људи осули на њ псовку, пуца она авлија.{S} Та је врева трајала готово читав сат.{S} Кад |
| подбише један другог и сташе се вући по авлији.{S} Чељад истрча и удари у дреку.{S} Њих два нос |
| Продерани бубањ иструлио је за плотом у авлији код среске куће.{S} Милунова и Срејина погодба и |
| пробијени бубањ.{S} Све је то скрхано у авлију код среске куће.{S} Сви су мислили као сигурно д |
| ма, пискарајући сељацима за скупе паре, адвокатишући им такође за скупе паре, дајући им новце у |
| ако се подвезао? </p> <p rend="Tekst">— Аја!{S} Ето уговорили смо да ми набавља жице за ћемане, |
| убањ, бог те убио! </p> <p rend="Tekst">Аја, неће момче ни да чује. </p> <p rend="Tekst">Утом и |
| ек подвикне ко: </p> <p rend="Tekst">— 'Ајд, Срејо, стругниде мало у ту твоју дромбуљу! </p> <p |
| Сретену уредио сваког месеца заслужени ајлук у два дуката плаћати, а тако дужан сам му м алат |
| јесте; али не могу ни ја све под један ајлук. </p> <p rend="Tekst">— Да дам ја теби дванаест д |
| у накнадити, то јест да му не бих могао ајлук за онај месец наплатити, у коме сам га оставио, и |
| а ће пристати; а ја ћу му платити добар ајлук. </p> <p rend="Tekst">— Колико мислиш да му даш? |
| p> <p rend="Tekst">»Што се тиче наплате ајлука, Милун ће ми паре два дуката свакога месеца дава |
| kst">На поласку узе капетан читав дењак аката па пружи старијем писару, Страхињи, и рече му: »Д |
| има што су се жалили оправи судове или, ако то неће, да им мора у новцу дати накнаду.{S} Да се |
| е нађи тамо, па чим дође, ти ми поручи, ако се ја не десим, да дођем, а дотле задржавај га.{S} |
| rend="Tekst">— Та ево погађам ти Среју, ако ћеш га узети под најам ово од Ђурђевадне.{S} Ионако |
| исара. </p> <p rend="Tekst">— Два јесу, ако не буде и више. </p> <p rend="Tekst">— Лепа пара! < |
| ложи у каку радњицу — и ту му пропадне; ако почне да чува — и тад му се мало-помало измигољи па |
| и, а то је почесто чинио — пропадне му; ако уложи у каку радњицу — и ту му пропадне; ако почне |
| ми да на оставу, његово је, очуваћу му; ако не да толико и чини. </p> <p rend="Tekst">— Е ја, б |
| шло боље од руке, само тециво ни је.{S} Ако коме што узајми, а то је почесто чинио — пропадне м |
| nd="Tekst">— Мало је, газда, богами.{S} Ако хоћеш за петнаест, ето... </p> <p rend="Tekst">— Мн |
| дасе одонда почео чешће и парничити.{S} Ако му затребају сведоци, ту је одмах Веса; Голуб и Бор |
| ог да бих му ја, брате, и пару узео.{S} Ако ми да на оставу, његово је, очуваћу му; ако не да т |
| </p> <p rend="Tekst">— Шта да видиш?{S} Ако хоћеш, он ће те узети, само да му ја рекнем.{S} Бић |
| ekst">— Што не бих? — одговори Среја. — Ако је добра кућа, најмио бих се још ово лето. </p> <p |
| не ваљају.{S} Рекли смо да ми даје коња ако ме пошаље куд подаље, па ни коња не да — већ жипчим |
| . </p> <p rend="Tekst">— Пробај још, па ако се баш никако не може, онда ћемо гледати!... — рече |
| S} А кад оно — он хоће очи да ми ископа ако му све до крајцаре не дам. </p> <p rend="Tekst">— П |
| ц наплатити, у коме сам га оставио, или ако будем наплатио да сам му дужан вратити натраг.« </p |
| Среју шта ће да ради и како да се брани ако баш и до суда дође. </p> <p rend="Tekst">Еле, тако |
| S} Милуну већ досадише људи жалећи се к ако им Среја није ово или оно начинио као што треба.{S} |
| му м алат нужни за качарлук и столарлук ако усребадне набавити му, који ће по року овом мој ост |
| </p> <p rend="Tekst">— Макар и ја, само ако буде ћара — одговори Видак, мислећи на синоћну напо |
| еса; Голуб и Бора.{S} Ма шта било, само ако треба да се на кога позове, они су ту, готови као з |
| одговори Милун и седе међу њих.{S} Само ако ми Среја не прескупи, а ја већ знам да је добар и в |
| end="Tekst">— Знаћеш, вала, Милуне, већ ако не буде суда! — припрети један између њих. </p> <p |
| га пратим да свира носити.{S} У случају ако бих ја Сретена без узрока од себе отерао, дужан сам |
| ослужим, а не у напредак.{S} У случају ако бих ја одуставио Милуна и не бих га по овом уговору |
| и сведоци изиђу.{S} И он узе перо и на акту написа овако решење: </p> <p rend="Tekst">»Да се М |
| ето и бубањ.{S} Казали смо да ми набави алат што ми треба — па дојако још ништа.{S} А овамо сва |
| а дуката плаћати, а тако дужан сам му м алат нужни за качарлук и столарлук ако усребадне набави |
| : </p> <p rend="Tekst">— Пијем, истина, али не знам ко ће платити. </p> <p rend="Tekst">— Макар |
| вадне много слава — славе су више зими, али опет биће сватова, па сабори толики лети су.{S} Ја |
| некако... — заусти опет Среја двоумити, али они навалише на њ: </p> <p rend="Tekst">— Та стани, |
| ">— Да је мајстор у том послу, то знам, али нисам знао да му се толико плаћа. </p> <p rend="Tek |
| у пару.{S} Па како би било да га узмем, али да се некако угодимо да он мени даје што заради. </ |
| поп. — Оно има још свирача овуда у нас, али од Среје бољега нема. </p> <p rend="Tekst">— Да је |
| да стане под најам; Милун је напрасит, али повратит човек, док се окрене, прође га љутина, па |
| <p rend="Tekst">Милун се мало осмехну, али још, као љутито, понуди Видака да седне, па рече: < |
| а. </p> <p rend="Tekst">— Оно истина... али сад већ не можемо кварити — рече Милун. </p> <p ren |
| ти? </p> <p rend="Tekst">— Оно јесте... али, опет, и ти си мало крив. </p> <p rend="Tekst">— А |
| Среја — је ли вредан и поштен или није; али тек опет је распиткивао.{S} Уосталом, откако је газ |
| есет. </p> <p rend="Tekst">— Оно јесте; али не могу ни ја све под један ајлук. </p> <p rend="Te |
| говати, одонда су га омрзли многи људи; али он то слабо мари.{S} Најпосле, што и да мари, кад м |
| азда. </p> <p rend="Tekst">— Може бити; али ја не могу.{S} Кад ми преседа сваки залогај у његов |
| то би све требало некако угодити с њим; али лепо да се не сети, па може одустати. </p> <p rend= |
| ekst">И може бити да би тако и било.{S} Али на срећу Сретенову, мораде капетан Вучета, који је |
| ин — одговори Среја мало премишљајући — али док видим... ласно ћемо. </p> <p rend="Tekst">— Шта |
| ="Tekst">— Оно тако је — додаде Видак — али опет боље је да има и написмено.{S} Није да рекнеш |
| ики интережџија; неће ти он пропустити, ама пи најмању прилику где се може што ућарити.{S} Што |
| </p> <p rend="Tekst">— Све је тако.{S} Ама газда-Милунова кућа је велика; ту ћу ја имати двапу |
| st">— Лепа пара! </p> <p rend="Tekst">— Ама и свирач је, нема га шале — прихвати поп. — Оно има |
| ука најамникова. </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте, газда, тако је! — прихвати Среја — само ја б |
| леп начин с њим. </p> <p rend="Tekst">— Ама ето не може се. </p> <p rend="Tekst">— Пробај још, |
| и он то веровао. </p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, зар ти њему све даш што ти год падне? </p> |
| е онамо Сретену. </p> <p rend="Tekst">— Ама како сад да ти рекенем, газда-Милуне — одговори Сре |
| о да га оставиш. </p> <p rend="Tekst">— Ама како ћу?... </p> <p rend="Tekst">— Нађи каку му дра |
| тек упита попа: </p> <p rend="Tekst">— Ама, попо, он чини ми се служи сад код Станоја. </p> <p |
| ће Милун почети: </p> <p rend="Tekst">— Ама знаш шта, Виде? </p> <p rend="Tekst">— Да чујем, Ми |
| поче тек један: </p> <p rend="Tekst">— Ама Милуне, шта ти ово учини од нас? </p> <p rend="Teks |
| ="Tekst">— Кога? </p> <p rend="Tekst">— Ама оног... срете ли га где? </p> <p rend="Tekst">— Ниј |
| толико затежеш? </p> <p rend="Tekst">— Ама људи, за име бога, мало је! </p> <p rend="Tekst">— |
| е Среја двоумити </p> <p rend="Tekst">— Ама слушај ти ово докраја! — рече Видак. — Ја сам овде |
| ори Среја срдито </p> <p rend="Tekst">— Ама, одиста, богати? </p> <p rend="Tekst">— Одиста. </p |
| з Н.« </item> </list> <p rend="Tekst">— Ама, нисмо тако рекли, ћато! — прекиде му Среја читање. |
| } Оно момче једва се докотрља до једног амбара, па спусти бубањ и прући се поред њега на траву. |
| билазити и остале зграде.{S} Кад би код амбара, смотри оно момче и покрај њега пробијен бубањ. |
| се Среја.{S} У том рвању догураше се до амбара.{S} Оно момче скочи буновно, па нададе дреку и у |
| овну: </p> <p rend="Tekst">— Оди, море, амо!{S} Баш иако не играм, вреди дати таком свирачу! — |
| еним бубњем, а све се поводи ђа тамо ђа амо.{S} Среја узео ћемане под пазухо, па се покуњио и з |
| »Идиде, дете, пробуди Сретена, лек дође амо!« и стаде задовољно усукивати бркове и искашљивати |
| ће ти лепо чувати...{S} Епа дајте дивит амо и мало 'артије! — окрете се механџији. </p> <p rend |
| урачуни и неколико слава.{S} Еле, тамо-амо — извадиће близу триестину дуката.{S} А то је заува |
| .{S} Милун се распомамио и претио да ће апелирати, да ће тужити чак и капетана самом министру.{ |
| се са Сретеном да ме као слуга, од 23. априла па до 26. октобра 187... служи с ценом за четрна |
| угодих се данас с Милуном да га од 23. априла па до 26. октобра ове 187... године, као слуга к |
| увати...{S} Епа дајте дивит амо и мало 'артије! — окрете се механџији. </p> <p rend="Tekst">Мех |
| умем да градим каце и тако даље, као и астале, столице и уопште столарски посао, и то сам дужа |
| оје се доказало да су хтели сведочити у атар Милунов, казне с по два дана затвора; да газда Мил |
| а! — се крупан глас општинског писара и бади момчету у капу десет пара. </p> <p rend="Tekst">— |
| а, поднесе капу и газда-Милуну да му да бакшиш. </p> <p rend="Tekst">— А не играм ти ја момче! |
| и свирати, што ће он наплаћивати, као и бакшиш што будем кад приликом свирања добио, дужан сам |
| се игра и онај Срејин момак зађе купити бакшиш.{S} Пада пара као киша.{S} Сваки час при ђе момч |
| тако прође са својом свирком...{S} А од бакшиша нема већ ни помена.{S} Иде он и мисли шта га че |
| онај уговор није баш сасвим по пропису, барем он не зна да је коме градио сличан уговор. </p> < |
| тински писар.{S} И он је човек у стању; барем је богатији од многог општинског писара.{S} Обога |
| о момче; — кад му не ваља ћемане, опали барем ти! </p> <p rend="Tekst">А оно лудо једва дочека, |
| ши мало. </p> <p rend="Tekst">— Тако ми барем он рече ономад — одговори поп. — Жали ми се да му |
| А што ја? </p> <p rend="Tekst">— Да си барем онај уговор боље притврдио него начинио онако као |
| <p rend="Tekst">— Е лепо, лепо!{S} А ти барем за ово лето да станеш код тог човека.{S} Газда је |
| лиш.{S} Најмање од весеља мора му пасти барем сто rpoшa. </p> <p rend="Tekst">— Е то је доста, |
| есеље, онаки газда, онаки људи.{S} Него батали ћорава посла, дај да видимо рачун. </p> <p rend= |
| > <p rend="Tekst">— Овим, овим, бре!{S} Баци ту маљицу!...{S} Опали сад! </p> <p rend="Tekst">Д |
| е играм, вреди дати таком свирачу! — па баци десетак момчету у капу и завири лакомо да види кол |
| као грашке. </p> <p rend="Tekst">— Их! баш гребе као тестера! — подвикне други ко од сватова и |
| тном уговору. </p> <p rend="Tekst">— Е, баш боље би било да га ниси ни градио ни подвезивао се |
| ожемо. </p> <p rend="Tekst">— О, брате, баш ово данас би џумбус! </p> <p rend="Tekst">— Тек мен |
| натраг.« </p> <p rend="Tekst">— Е, е... баш то некако... — заусти опет Среја двоумити, али они |
| p> <p rend="Tekst">— Оди, море, амо!{S} Баш иако не играм, вреди дати таком свирачу! — па баци |
| чим ти онако јуче пропиткујеш за њ.{S} Баш си драви шпекулант, у далеку те нема. </p> <p rend= |
| ја свирач? — речи Видак и насмеја се. — Баш ти једнако о њему, па о њему. </p> <p rend="Tekst"> |
| полако и Голуб. </p> <p rend="Tekst">— Баш добро!{S} Ево и газда Милуна! — повика Видак. </p> |
| Није зар Среју? </p> <p rend="Tekst">— Баш њега... пусти ме! </p> <p rend="Tekst">— А што?{S} |
| емен! — рече поп. — Што уради оно ти је баш љуцки и свесрдно урађено. </p> <p rend="Tekst">— Та |
| ="Tekst">— А што нећеш?{S} Станоје није баш тако рђав газда. </p> <p rend="Tekst">— Може бити; |
| ни на суду добити, јер онај уговор није баш сасвим по пропису, барем он не зна да је коме гради |
| <p rend="Tekst">— Пробај још, па ако се баш никако не може, онда ћемо гледати!... — рече Видак |
| ким важним послом у варош; а то се деси баш онда кад је требало суочити парничаре и ствар пресу |
| у шта ће да ради и како да се брани ако баш и до суда дође. </p> <p rend="Tekst">Еле, тако у ра |
| , па се лукаво осмехну и упита: — А што баш њега? </p> <p rend="Tekst">— Видиш ти, он зарађује |
| момче. </p> <p rend="Tekst">— Море, ту баш није узалуд!{S} А која ти је то капа данас? </p> <p |
| још њих пет-шест. </p> <p rend="Tekst">Баш кад се газда Милун прикучи ка колу, прекиде се игра |
| и неки лој и вуну. </p> <p rend="Tekst">Баш некако пред сами Ђурђевдан седе у механи сеоској:{S |
| д ни зашто.{S} Често су људи говорили: »Баш штета што овај поштен момак нема среће, а ова ко вр |
| е газда Милун један богаташ.{S} Највише баштине, највише стоке у њега је, и сваког другог мâла |
| а ми што уради, све наопако, све као од беде.{S} Послао сам га, ето, Срдану у сватове, набавио |
| е ти то иде наопако; све се ради као од беде.{S} Ово се не зна ни ко пије ни ко плаћа. </p> <p |
| е.{S} Среја почео свакоме радити као од беде, знајући да од свог рада неће видети никакве вајде |
| илуна, зграби бубањ, па њему на главу и беж на вратнице.{S} Докле Милун скиде бубањ, који му се |
| носити.{S} У случају ако бих ја Сретена без узрока од себе отерао, дужан сам му на основу посто |
| , зграби с клина некакав зарђали крндељ без кремена, па стиште напоље као помаман.{S} Кад би на |
| астави опет Видак. — Сад си, Срејо, ето без бриге.{S} Стао си у добру кућу, бићеш као бубрег у |
| једљиво. </p> <p rend="Tekst">— Ви'ш ти безобразника!{S} Не кажеш хвала и на том! — обредну се |
| rend="Tekst">— Бре, даћеш, синко, голи, бели! </p> <p rend="Tekst">— Видећемо... — одговори Сре |
| S} Удри, удриде!« и скачу око ње га као бесни. </p> <p rend="Tekst">Најпосле ти оно момче спуст |
| и удари у дреку.{S} Њих два носе се као бесни — не да се Милун, не да се Среја.{S} У том рвању |
| сигурно да ће Сретен изгубити, и већ га беху неки почели жалити: »Еј, сиромах Среја!{S} Како је |
| <p rend="Tekst">Уочи петровских поклада беше големо весеље код Срдана Мишића у Р. Срдан, доста |
| селе. </p> <p rend="Tekst">На сабору не беше другог свирача до неког Сретена Стојића и још једн |
| {S} Докле Милун скиде бубањ, који му се беше набио чак до рамена и закачио га некако ружно испо |
| да бубња у бубањ.{S} То несрећно момче беше се тако опило да већ не зна шта ради.{S} Окупило б |
| Једно јутро уз госпођинске посте, таман беше Милун опремио Среју чак у Рогачу да порогози неком |
| дговори Среја. </p> <p rend="Tekst">— А би ли ти, Срејо, код једног доброг домаћина да ја прого |
| а!« </p> <p rend="Tekst">И може бити да би тако и било.{S} Али на срећу Сретенову, мораде капет |
| t">— Зар?{S} А ко ли оно први помену да би добро било најмити га... ја или ти? </p> <p rend="Te |
| ти му и више. </p> <p rend="Tekst">— Па би ли ти служио код мене, Срејо? — упита Милун окренув |
| еби Милун криво учинити.{S} А и грехота би било. </p> <p rend="Tekst">Среја слеже раменима и ућ |
| ече Среја. </p> <p rend="Tekst">— А шта би ти тражио од мене до Митровадне? </p> <p rend="Tekst |
| } Оде обилазити и остале зграде.{S} Кад би код амбара, смотри оно момче и покрај њега пробијен |
| а, па стиште напоље као помаман.{S} Кад би на вратницама, умало се не удари с Видаком писаром, |
| , па збогом! </p> <p rend="Tekst">— Кад би он то веровао. </p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, з |
| е опет Милуну. </p> <p rend="Tekst">Кад би увече, ето ти Среје.{S} Милун дува и чини се токорсе |
| а се претрпи, јер куд ће у невреме, сад би мучно где нашао да стане под најам; Милун је напраси |
| ору. </p> <p rend="Tekst">— Е, баш боље би било да га ниси ни градио ни подвезивао се тако — ре |
| наћи ћеш се с њим где било.{S} Најбоље би било како у механи.{S} Он ваљда долази у механу? </p |
| о заради. </p> <p rend="Tekst">— Хм, не би било рђаво! — рече Видак промишљајући се — само не з |
| о лето. </p> <p rend="Tekst">— А зар не би више? </p> <p rend="Tekst">— Вала и не бих више!{S} |
| о ваља.{S} Ћемане му се једва чује, пре би рекао да струже, него да свира.{S} Среја већ позелен |
| је!« </p> <p rend="Tekst">— А шта теби би да му се тако подвежеш? — Куд ћу, брате, кад ме сале |
| st">Да је ко други на његовом месту тај би, маже бити, већ одавно начинио леп капитал и окућио |
| невреме. </p> <p rend="Tekst">— Готово би боље за те било да га оставиш. </p> <p rend="Tekst"> |
| p> <p rend="Tekst">— Па шта велиш, како би било да ја њега узмем под најам? </p> <p rend="Tekst |
| ш ти, он зарађује лепу пару.{S} Па како би било да га узмем, али да се некако угодимо да он мен |
| истаде. </p> <p rend="Tekst">— Па добро би било да начинимо мало уговора — рећи ће Видак. </p> |
| оме што. </p> <p rend="Tekst">— Ви'ш то би све требало некако угодити с њим; али лепо да се не |
| rend="Tekst">— О, брате, баш ово данас би џумбус! </p> <p rend="Tekst">— Тек мени ће тај џумбу |
| е. </p> <p rend="Tekst">— Знам, па и ту би могао привредити.{S} Кад среди посла код куће, онда |
| у ситницу; макар му богзна како позната била, он ће се тек градити да не зна и питати другога.{ |
| је одмах Веса; Голуб и Бора.{S} Ма шта било, само ако треба да се на кога позове, они су ту, г |
| гледај: ово дана наћи ћеш се с њим где било.{S} Најбоље би било како у механи.{S} Он ваљда дол |
| и у механи Среју, па кад су чули шта је било горе код Милунове куће, навалили су сетовати га: д |
| <p rend="Tekst">— Готово би боље за те било да га оставиш. </p> <p rend="Tekst">— Ама како ћу? |
| p rend="Tekst">И може бити да би тако и било.{S} Али на срећу Сретенову, мораде капетан Вучета, |
| Милун криво учинити.{S} А и грехота би било. </p> <p rend="Tekst">Среја слеже раменима и ућута |
| . </p> <p rend="Tekst">— Е, баш боље би било да га ниси ни градио ни подвезивао се тако — рече |
| ћи ћеш се с њим где било.{S} Најбоље би било како у механи.{S} Он ваљда долази у механу? </p> < |
| аради. </p> <p rend="Tekst">— Хм, не би било рђаво! — рече Видак промишљајући се — само не знам |
| <p rend="Tekst">— Па шта велиш, како би било да ја њега узмем под најам? </p> <p rend="Tekst">— |
| и, он зарађује лепу пару.{S} Па како би било да га узмем, али да се некако угодимо да он мени д |
| аде. </p> <p rend="Tekst">— Па добро би било да начинимо мало уговора — рећи ће Видак. </p> <p |
| очупаше око рачуна, одонда је сваки дан било помало речи и ината између њих.{S} Милун учестао с |
| {S} А ко ли оно први помену да би добро било најмити га... ја или ти? </p> <p rend="Tekst">— Он |
| сату, да пуши на дуг чибук, и да за што било виче на чељад или на кога му драго. </p> <p rend=" |
| rend="Tekst">— Знам ја сâм — рече поп — био је и код мене једно лето, и ја нисам имао бољег мом |
| теже!« </p> <p rend="Tekst">Страхиња је био од млађих људи и врло поштен и правичан; страшно је |
| етенову, мораде капетан Вучета, који је био пријатељ Милунов и свакад му држао страну, отићи не |
| вешт. </p> <p rend="Tekst">— Мајстор је био док се није код тебе најмио. </p> <p rend="Tekst">— |
| многоме с њим слагао.{S} Страхиња му је био, штоно кажу, десна рука и кад се год деси кака запл |
| де обавезао и газда-Милуна.{S} Оно мора бити по ворми кад се хоће писмено. </p> <p rend="Tekst" |
| ко други на његовом месту тај би, маже бити, већ одавно начинио леп капитал и окућио се.{S} Си |
| ити да не зна и питати другога.{S} Може бити тим је хтео да покаже како он, као велики госа, не |
| рђав газда. </p> <p rend="Tekst">— Може бити; али ја не могу.{S} Кад ми преседа сваки залогај у |
| и госа, не води бригу о свачему; а може бити и зато што је као човек од рачуна навикао да добро |
| р му Видак у четири ока каза да га може бити неће лако ни на суду добити, јер онај уговор није |
| end="Tekst">— Ја ти опет велим: не може бити!{S} Онако весеље, онаки газда, онаки људи.{S} Него |
| , не да. </p> <p rend="Tekst">— Не може бити. </p> <p rend="Tekst">— Боме може, Видаче — рече М |
| Одиста. </p> <p rend="Tekst">— Не може бити. </p> <p rend="Tekst">— Не може ја!{S} Још ти мени |
| ми смета и квари, па опет реци »не може бити«. </p> <p rend="Tekst">— Ја ти опет велим: не може |
| рогатима!« </p> <p rend="Tekst">И може бити да би тако и било.{S} Али на срећу Сретенову, мора |
| оре, љуцки ти кажем дај паре; богами ће бити од нас чуда. </p> <p rend="Tekst">— А ја теби љуцк |
| , десет. </p> <p rend="Tekst">— Тако ће бити. </p> <p rend="Tekst">— А за четрнаест ће јамачно |
| ="Tekst">— јесте, он.{S} Код њега ће ти бити добро. </p> <p rend="Tekst">— Та оно добар је дома |
| де закачити ћара и како ће један другом бити у овом или у оном послу на руци.{S} Напослетку, го |
| азду што никад није нити ће; како ће му бити добро као у својој кући, и тако даље — већ забразд |
| <p rend="Tekst">— Јест' код Станоја.{S} Биће још ово до Ђурђевадне код њега! </p> <p rend="Teks |
| у најмању руку сто гроша.{S} Преко лета биће зар двоји-троји сватова, а сабора има више од десе |
| да се нагодимо.{S} А теби за твој труд биће напојница. </p> <p rend="Tekst">— Не бригај ти!{S} |
| го слава — славе су више зими, али опет биће сватова, па сабори толики лети су.{S} Ја мислим, м |
| ето без бриге.{S} Стао си у добру кућу, бићеш као бубрег у лоју.{S} Газда Милун је добар домаћи |
| н ће те узети, само да му ја рекнем.{S} Бићеш као у својој кући. </p> <p rend="Tekst">— јесте! |
| о. </p> <p rend="Tekst">— Не дао бог да бих му ја, брате, и пару узео.{S} Ако ми да на оставу, |
| да, тако је! — прихвати Среја — само ја бих најволео да није то ни писано.{S} Доста је погодба |
| више? </p> <p rend="Tekst">— Вала и не бих више!{S} Готово ми додијало потуцати се по туђим ку |
| лучају ако бих ја одуставио Милуна и не бих га по овом уговору ослужити хтео, дужан сам му једн |
| з механе. </p> <p rend="Tekst">— Што не бих? — одговори Среја. — Ако је добра кућа, најмио бих |
| лукаво. </p> <p rend="Tekst">— А што не бих разбирао?{S} Момак ваљан.{S} Мило ми је видети ваља |
| сечну плату накнадити, то јест да му не бих могао ајлук за онај месец наплатити, у коме сам га |
| вори Среја. — Ако је добра кућа, најмио бих се још ово лето. </p> <p rend="Tekst">— А зар не би |
| ратим да свира носити.{S} У случају ако бих ја Сретена без узрока од себе отерао, дужан сам му |
| ужим, а не у напредак.{S} У случају ако бих ја одуставио Милуна и не бих га по овом уговору осл |
| момче Срејино зађе да купи паре.{S} Кад близу Милуна, он извади десет пара, па зовну: </p> <p r |
| лико слава.{S} Еле, тамо-амо — извадиће близу триестину дуката.{S} А то је заувар. </p> <p rend |
| — цичи Среја кроза зубе — проби бубањ, бог те убио! </p> <p rend="Tekst">Аја, неће момче ни да |
| пусти бременицу. </p> <p rend="Tekst">— Бог с вама!{S} Окан'те се ви мене! </p> <p rend="Tekst" |
| } А кад заслужиш коју пару, а дао ти је бог те можеш — ти остави код газда-Милуна, он ће ти леп |
| аписмено. </p> <p rend="Tekst">— Не дао бог да бих му ја, брате, и пару узео.{S} Ако ми да на о |
| оље узети у кућу </p> <p rend="Tekst">— Бога ми јесте — прихвати Голуб — ваљану човеку ласно је |
| ето ти и Среје.{S} Уђе у механу, назва бога, наручи полић ракије, па седе украј и узе пунити л |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама људи, за име бога, мало је! </p> <p rend="Tekst">— А знаш шта, Миле? |
| о туђим кућама.{S} На зиму мислим, уиме бога, да радим занат.{S} Узећу где мало зградице под ки |
| </p> <p rend="Tekst">— Мало је, газда, богами.{S} Ако хоћеш за петнаест, ето... </p> <p rend=" |
| ахну главом. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богами, не знам шта ћу.{S} Нити ми се мили служити га в |
| ко и чини. </p> <p rend="Tekst">— Е ја, богами, не знам... — поче Среја двоумити </p> <p rend=" |
| м сам се год пожалио, свак ми вели: »Е, богами, кад је уговор — то ти је!« </p> <p rend="Tekst" |
| p rend="Tekst">— Четврта!{S} Па ви сте, богами онда добро пазарили! </p> <p rend="Tekst">— Теее |
| Хвала, газда! </p> <p rend="Tekst">— О, богами, и ти си готово газда!{S} Гледај ти шта је он на |
| rend="Tekst">— Е то је доста, доста... богами! — рече Милун машући главом.{S} Поћута мало, па |
| Tekst">— Море, љуцки ти кажем дај паре; богами ће бити од нас чуда. </p> <p rend="Tekst">— А ја |
| зачуди се газда Милун и махну главом. — Богами лепа пара! </p> <p rend="Tekst">— А зараде они д |
| , кад му нико не може наудити.{S} Човек богат, може му се; он је госа — његова се свакад и свуд |
| лиже.{S} Међ њима је газда Милун, један богаташ из села Н.; с њим је поп Рашко, Видак, писар оп |
| м вам напоменуо да је газда Милун један богаташ.{S} Највише баштине, највише стоке у њега је, и |
| јем писару, Страхињи, и рече му: »Дела, богати, ћато, суочи ове људе, па пресуди ствар да се ви |
| то веровао. </p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, зар ти њему све даш што ти год падне? </p> <p r |
| ито </p> <p rend="Tekst">— Ама, одиста, богати? </p> <p rend="Tekst">— Одиста. </p> <p rend="Te |
| сар.{S} И он је човек у стању; барем је богатији од многог општинског писара.{S} Обогатио се он |
| и његови калаузи покуњени.{S} Сретен је богзна како заблагодарио Страхињи и обећао му да ће одј |
| већ да га ожени.{S} Срданова кућа није богзна како задружна; он у годинама и отежао, а његова |
| ј ће ми очи извадити.{S} Мислиће да сам богзна каке паре накупио. </p> <p rend="Tekst">— Е стал |
| распитује за најмању ситницу; макар му богзна како позната била, он ће се тек градити да не зн |
| Неће ти прескупити, а најпосле госа си, богме, па плати му и више. </p> <p rend="Tekst">— Па би |
| је снаху, која ће је одменити у кући, а богме и у пољу што привредити. </p> <p rend="Tekst">Еле |
| Зар газда Милун спао на његову пару!{S} Боже сачувај!{S} То је само онако написмено. </p> <p re |
| чем и кад се у сваком пољском раду није бојала многог мушкарца.{S} Време је већ да се у кући Ср |
| ">И опет навалише сви на Среју да се не боји и да не сумња ништа.{S} Милун узе уговор у џеп.{S} |
| шта ћу? </p> <p rend="Tekst">— Па ти си болан, луд.{S} Не дај! </p> <p rend="Tekst">— Како не д |
| само ворме ради, теби неће Милун криво; боље нек ти он чува пару.{S} А кад оно — он хоће очи да |
| ја ти кажем!{S} Слободно га остави.{S} Боље пре него после! </p> <p rend="Tekst">И ту Милисав |
| st">— јесте, јесте — повикаше остали. — Боље раније. </p> <p rend="Tekst">— Најпосле како рекне |
| е; он је госа — његова се свакад и свуд боље меље. </p> <p rend="Tekst">Еле, таман се газда Мил |
| под најам, а уз то зна свирати у ћемане боље од многог свирача.{S} Чак из даљих крајева траже г |
| и сад угодити. </p> <p rend="Tekst">— И боље раније да пребринеш бригу — примети Видак. </p> <p |
| време. </p> <p rend="Tekst">— Готово би боље за те било да га оставиш. </p> <p rend="Tekst">— А |
| то није умео.{S} Све му је некако ишло боље од руке, само тециво ни је.{S} Ако коме што узајми |
| rend="Tekst">— Да си барем онај уговор боље притврдио него начинио онако као ни себи ни своме. |
| — Оно тако је — додаде Видак — али опет боље је да има и написмено.{S} Није да рекнеш из каке с |
| уговору. </p> <p rend="Tekst">— Е, баш боље би било да га ниси ни градио ни подвезивао се тако |
| и код мене једно лето, и ја нисам имао бољег момка од њега. </p> <p rend="Tekst">— Хм, хм! — у |
| а још свирача овуда у нас, али од Среје бољега нема. </p> <p rend="Tekst">— Да је мајстор у том |
| лугласно, »та ови су покор починили!{S} Боме је ту падала пара као киша!« </p> <p rend="Tekst"> |
| >— Не може бити. </p> <p rend="Tekst">— Боме може, Видаче — рече Милун стишавши се мало. — Ето |
| ајмању потркушицу гради написмено.{S} А боме ваља да и ја нешто заслужим — заврши као шалећи се |
| механи сеоској:{S} Видак, Веса, Голуб и Бора и још неки пријатељи.{S} Док ето ти и Среје.{S} Уђ |
| цу дати накнаду.{S} Да се Веса, Голуб и Бора, за које се доказало да су хтели сведочити у атар |
| к утишао Милуна, дотле су Веса, Голуб и Бора дочекали у механи Среју, па кад су чули шта је бил |
| бају сведоци, ту је одмах Веса; Голуб и Бора.{S} Ма шта било, само ако треба да се на кога позо |
| ekst">— хоћеш, хоћеш Срејо! — куражи га Бороје. — Ти си човек вредан — познат овде код нас.{S} |
| шантави Веса, неки врљоки Голуб и неки Бороје из доњег краја.{S} Људи који не воле да запињу г |
| учити Среју шта ће да ради и како да се брани ако баш и до суда дође. </p> <p rend="Tekst">Еле, |
| . </p> <p rend="Tekst">— Напослетку, не браним — рече Среја — како год рекнете да ваља. </p> <p |
| rend="Tekst">— Не дао бог да бих му ја, брате, и пару узео.{S} Ако ми да на оставу, његово је, |
| х Среја!{S} Како је налепио!{S} Куд ће, брате, шут с рогатима!« </p> <p rend="Tekst">И може бит |
| на њ: </p> <p rend="Tekst">— Та стани, брате Срејо, док видимо све.{S} Неће теби Милун криво у |
| st">— Можемо. </p> <p rend="Tekst">— О, брате, баш ово данас би џумбус! </p> <p rend="Tekst">— |
| би би да му се тако подвежеш? — Куд ћу, брате, кад ме салетели сви: то је, вели, само ворме рад |
| лико? </p> <p rend="Tekst">— Како нећу, брате! — окрете. се Милун њему. — Све ти то иде наопако |
| еја свира. </p> <p rend="Tekst">— Удри, бре! — дере се трећи на оно пијано момче; — кад му не в |
| кну: </p> <p rend="Tekst">— Овим, овим, бре!{S} Баци ту маљицу!...{S} Опали сад! </p> <p rend=" |
| Tekst">— Не дам! </p> <p rend="Tekst">— Бре, даћеш, синко, голи, бели! </p> <p rend="Tekst">— В |
| и столарски занат; гради ведрице, каце, бременице, вучије, чаброве, столице, столове, лотре — г |
| што више заради — додаде други и спусти бременицу. </p> <p rend="Tekst">— Бог с вама!{S} Окан'т |
| kst">— Вала ни ја, док ми не платиш ову бременицу! — рече онај други. </p> <p rend="Tekst">Газд |
| ће напојница. </p> <p rend="Tekst">— Не бригај ти!{S} Ја ћу се већ постарати... — рече Видак и |
| ви опет Видак. — Сад си, Срејо, ето без бриге.{S} Стао си у добру кућу, бићеш као бубрег у лоју |
| окаже како он, као велики госа, не води бригу о свачему; а може бити и зато што је као човек од |
| nd="Tekst">— И боље раније да пребринеш бригу — примети Видак. </p> <p rend="Tekst">— јесте, је |
| вала начинити уговор.{S} За то се ти не брини.{S} Ја ћу већ наместити како ваља. </p> <p rend=" |
| јуче од зноја.{S} Газда-Милуну смеши се брк. »Добро је, добро!« мисли у себи, па тумара даље по |
| дође амо!« и стаде задовољно усукивати бркове и искашљивати се. </p> <p rend="Tekst">Мало пост |
| и беж на вратнице.{S} Докле Милун скиде бубањ, који му се беше набио чак до рамена и закачио га |
| онети, то ћу ја набавити човека који ће бубањ у сватове и где га пратим да свира носити.{S} У с |
| е куповати.{S} Но пошто уз ћемане има и бубањ који ће донети, то ћу ја набавити човека који ће |
| па пљус њему на главу!{S} Оста и оно и бубањ као у уваљано. </p> <p rend="Tekst">Утом Среји пу |
| о овог гулавера данас те ми проби ето и бубањ.{S} Казали смо да ми набави алат што ми треба — п |
| том Среја некако одгурну Милуна, зграби бубањ, па њему на главу и беж на вратнице.{S} Докле Мил |
| оре!... — цичи Среја кроза зубе — проби бубањ, бог те убио! </p> <p rend="Tekst">Аја, неће момч |
| авио бубањ ни нов набавио.{S} Продерани бубањ иструлио је за плотом у авлији код среске куће.{S |
| и некаке лотре, па чак и онај пробијени бубањ.{S} Све је то скрхано у авлију код среске куће.{S |
| омче даље.{S} Опет Среја засвира, удари бубањ и заметну се коло.{S} Газда Милун, писар Видак, п |
| говору стоји да ми набави момка да носи бубањ и бубња — он ми набави каког лудака, као овог гул |
| абавио му жице, најмио момка да му носи бубањ, а он јутрос ни паре.{S} Каже — нема, не да. </p> |
| се докотрља до једног амбара, па спусти бубањ и прући се поред њега на траву.{S} Среја се попе |
| nd="Tekst">Најпосле ти оно момче спусти бубањ на земљу па, токорсе да се н оно нашали, потеже и |
| смотри оно момче и покрај њега пробијен бубањ. »О, о!« учини Милун полугласно, »та ови су покор |
| по неку пару.{S} Милун му није оправио бубањ ни нов набавио.{S} Продерани бубањ иструлио је за |
| овору некако сулудасто момче да бубња у бубањ.{S} То несрећно момче беше се тако опило да већ н |
| јића и још једног момчића што удараше у бубањ. </p> <p rend="Tekst">Сретен није Циганин, него ј |
| но — све поскочи и удри што може више у бубањ. </p> <p rend="Tekst">— Не, несрећо! — дичи Среја |
| т; да газда Милун мора оправити Сретену бубањ или му нов набавити; да је дужан платити Сретену |
| му по уговору некако сулудасто момче да бубња у бубањ.{S} То несрећно момче беше се тако опило |
| тоји да ми набави момка да носи бубањ и бубња — он ми набави каког лудака, као овог гулавера да |
| пило да већ не зна шта ради.{S} Окупило бубњати као помамно, већ се не чује оно јадно ћемане Ср |
| Н. Момче оно граби напред с пробијеним бубњем, а све се поводи ђа тамо ђа амо.{S} Среја узео ћ |
| ну), то сам дужан иста кући Милуновој с бубњем донети и кад он захтева да сам дужан свирати и и |
| иге.{S} Стао си у добру кућу, бићеш као бубрег у лоју.{S} Газда Милун је добар домаћин, а ти — |
| иш Маринку лотре.{S} Гледај до мрака да буде готово. </p> <p rend="Tekst">Откако се Среја и Мил |
| аше ко је. </p> <p rend="Tekst">— Да не буде то газда Милун? </p> <p rend="Tekst">— јесте, он.{ |
| </p> <p rend="Tekst">— Два јесу, ако не буде и више. </p> <p rend="Tekst">— Лепа пара! </p> <p |
| kst">— Знаћеш, вала, Милуне, већ ако не буде суда! — припрети један између њих. </p> <p rend="T |
| у новце давати — укратко, што ми год он буде заповедио да радим, дужан сам му радити; а пошто ј |
| <p rend="Tekst">— Макар и ја, само ако буде ћара — одговори Видак, мислећи на синоћну напомену |
| ћу му коња за јахање давати кад га год будем у сватове слао, као и жицу за ћемане куповати.{S} |
| платити, у коме сам га оставио, или ако будем наплатио да сам му дужан вратити натраг.« </p> <p |
| што ће он наплаћивати, као и бакшиш што будем кад приликом свирања добио, дужан сам њему новце |
| ekst">— Који рачун? — рећи ће Среја још бунован и зловољан. </p> <p rend="Tekst">— Па јуче, кол |
| гураше се до амбара.{S} Оно момче скочи буновно, па нададе дреку и утече некуд у коров.{S} Утом |
| у чак у Рогачу да порогози неком каце и бурад, а он се, опет, спремио да иде послом некуд на др |
| уговор између Милуна и Сретена престаје важити.« </p> <p rend="Tekst">Кад је Милун саслушао ово |
| в и свакад му држао страну, отићи неким важним послом у варош; а то се деси баш онда кад је тре |
| >Утом приђе Видак од оног стола, држећи важно у руци онај табак хартије. </p> <p rend="Tekst">— |
| ући да од свог рада неће видети никакве вајде.{S} Милуну већ досадише људи жалећи се к ако им С |
| дустати. </p> <p rend="Tekst">— Дабоме, вала начинити уговор.{S} За то се ти не брини.{S} Ја ћу |
| м за то! </p> <p rend="Tekst">— Знаћеш, вала, Милуне, већ ако не буде суда! — припрети један из |
| р је ово оправа? </p> <p rend="Tekst">— Вала ни ја, док ми не платиш ову бременицу! — рече онај |
| дне код Станоја? </p> <p rend="Tekst">— Вала, ћато, нећу.{S} Доста сам га служио. </p> <p rend= |
| зар не би више? </p> <p rend="Tekst">— Вала и не бих више!{S} Готово ми додијало потуцати се п |
| аним — рече Среја — како год рекнете да ваља. </p> <p rend="Tekst">— Тако лепо да начинимо мало |
| у потркушицу гради написмено.{S} А боме ваља да и ја нешто заслужим — заврши као шалећи се. </p |
| а оно јест, оног морам отпустити кад не ваља — одговори Милун и седе међу њих.{S} Само ако ми С |
| трећи на оно пијано момче; — кад му не ваља ћемане, опали барем ти! </p> <p rend="Tekst">А оно |
| Среја и оно момче отишли раније, јер им ваља читав сат 'ода препешачити до села Н. Момче оно гр |
| их може љуцки затегнути ни удесити како ваља.{S} Ћемане му се једва чује, пре би рекао да струж |
| и не брини.{S} Ја ћу већ наместити како ваља. </p> <p rend="Tekst">— Е видиш, зато сам те звао. |
| а ћемане, набави ми најгоре — ничему не ваљају.{S} Рекли смо да ми даје коња ако ме пошаље куд |
| ekst">— А што не бих разбирао?{S} Момак ваљан.{S} Мило ми је видети ваљана човека — одговори Ми |
| о?{S} Момак ваљан.{S} Мило ми је видети ваљана човека — одговори Милун. </p> <p rend="Tekst">— |
| kst">— Бога ми јесте — прихвати Голуб — ваљану човеку ласно је наћи и најма и рада. </p> <p ren |
| мало зградице под кирију па радити.{S} Ваљда ће се моћи животарити. </p> <p rend="Tekst">— Е л |
| t">— Не знам ни сам — одговори Среја. — Ваљда ћу наћи где добра домаћина. </p> <p rend="Tekst"> |
| ли пристати он. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда хоће.{S} Навалићемо ти, ја и још који од наших љу |
| , а дотле задржавај га.{S} А наћи ће се ваљда ко и од наших, те ће припомоћи да се нагодимо.{S} |
| прихвати спустивши чабар — а сад га ти ваљда учиш да људма квари судове. </p> <p rend="Tekst"> |
| S} Најбоље би било како у механи.{S} Он ваљда долази у механу? </p> <p rend="Tekst">— Долази ка |
| rend="Tekst">— Ево, Милуне и Срејо, да вам прочитиам. </p> <p rend="Tekst">— Дела читај! — рек |
| исквари. </p> <p rend="Tekst">— Што сам вам ја крив?{S} Ви сте га хвалили да је мајстор и да је |
| му драго. </p> <p rend="Tekst">Већ сам вам напоменуо да је газда Милун један богаташ.{S} Најви |
| бременицу. </p> <p rend="Tekst">— Бог с вама!{S} Окан'те се ви мене! </p> <p rend="Tekst">— Нем |
| жао страну, отићи неким важним послом у варош; а то се деси баш онда кад је требало суочити пар |
| end="Drop_slovo_Char">Н</hi>а други дан Васкрса слегао се силан свет на сабор код цркве рогачке |
| добро качарски и столарски занат; гради ведрице, каце, бременице, вучије, чаброве, столице, сто |
| ћу, брате, кад ме салетели сви: то је, вели, само ворме ради, теби неће Милун криво; боље нек |
| рам.{S} Ком сам се год пожалио, свак ми вели: »Е, богами, кад је уговор — то ти је!« </p> <p re |
| је тако.{S} Ама газда-Милунова кућа је велика; ту ћу ја имати двапут више посла него у другога |
| бити тим је хтео да покаже како он, као велики госа, не води бригу о свачему; а може бити и зат |
| е почео трговати, одонда је постао врло велики интережџија; неће ти он пропустити, ама пи најма |
| kst">Еле, Среја свира, а коло се завило велико и заплетено.{S} Приђоше и озго од сопре неки да |
| rend="Tekst">Газда Милун се нађе сад у великој прпи; узврда се што никад није.{S} Људи осули н |
| обрве. </p> <p rend="Tekst">— Ништа; то велим! — одговори Среја срдито </p> <p rend="Tekst">— А |
| ити«. </p> <p rend="Tekst">— Ја ти опет велим: не може бити!{S} Онако весеље, онаки газда, онак |
| та шта је што. </p> <p rend="Tekst">— И велите о Ђурђевадне ће изићи од Станоја? — упита Милун |
| даље купити. </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш, Виде, зарадили су данас два дуката, а? — упита М |
| реја кратко. </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш? — узвикну Милун и набра обрве. </p> <p rend="Tek |
| поп јуче. </p> <p rend="Tekst">— Па шта велиш, како би било да ја њега узмем под најам? </p> <p |
| се замисли.{S} Видело се да га је нешто веома заинтересовао Среја.{S} Звао је и он сам врло доб |
| p rend="Tekst">— Не могу, газда-Милуне, вере ми!{S} Најпосле, ето за четрнаест; ниже ни паре. < |
| ом! </p> <p rend="Tekst">— Кад би он то веровао. </p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, зар ти њем |
| е овамо већ Милун и част дао.{S} Голуб, Веса и остали једнако хвале Милуна и говоре Среји како |
| ђевдан седе у механи сеоској:{S} Видак, Веса, Голуб и Бора и још неки пријатељи.{S} Док ето ти |
| о се може ко код њега скрасити — додаде Веса. </p> <p rend="Tekst">— Па куд мислиш сад? — упита |
| им мора у новцу дати накнаду.{S} Да се Веса, Голуб и Бора, за које се доказало да су хтели све |
| е »моји калаузи«.{S} То је неки шантави Веса, неки врљоки Голуб и неки Бороје из доњег краја.{S |
| Док је ту Видак утишао Милуна, дотле су Веса, Голуб и Бора дочекали у механи Среју, па кад су ч |
| } Ако му затребају сведоци, ту је одмах Веса; Голуб и Бора.{S} Ма шта било, само ако треба да с |
| говарају, шале и да гледе како се млађи веселе. </p> <p rend="Tekst">На сабору не беше другог с |
| ekst">— Ја шта ти мислиш.{S} Најмање од весеља мора му пасти барем сто rpoшa. </p> <p rend="Tek |
| ти. </p> <p rend="Tekst">Еле, големо је весеље код куће Срданове.{S} Вођевину довели, па Срдан |
| у разговор. </p> <p rend="Tekst">Игра и весеље трајало је до пред мрак.{S} У сами мрак поче се |
| а ти опет велим: не може бити!{S} Онако весеље, онаки газда, онаки људи.{S} Него батали ћорава |
| st">Уочи петровских поклада беше големо весеље код Срдана Мишића у Р. Срдан, доста имућан домаћ |
| свира на свадби, слави или каком другом весељу.{S} А кад је већ сабор он и сâм дође да заради к |
| <p rend="Tekst">— Знаћеш, вала, Милуне, већ ако не буде суда! — припрети један између њих. </p> |
| уги на његовом месту тај би, маже бити, већ одавно начинио леп капитал и окућио се.{S} Сиромах |
| а ради.{S} Окупило бубњати као помамно, већ се не чује оно јадно ћемане Срејино.{S} Као за пако |
| е пошаље куд подаље, па ни коња не да — већ жипчим овако пешке.{S} У уговору стоји да ми набави |
| добро као у својој кући, и тако даље — већ забраздише далеко у хвалисању. </p> <p rend="Tekst" |
| чи. </p> <p rend="Tekst">Таман свану, а већ стаде газда Милун, по обичају, викати по кући и око |
| >Ту је и Среја с ћеманетом.{S} Срдан га већ дав но звао, а Милун га послао, и најмио му по угов |
| То несрећно момче беше се тако опило да већ не зна шта ради.{S} Окупило бубњати као помамно, ве |
| {S} Само ако ми Среја не прескупи, а ја већ знам да је добар и вредан. </p> <p rend="Tekst">— Н |
| екао да струже, него да свира.{S} Среја већ позеленио од муке.{S} Сватови се почели подсмевати |
| м парчетом још запете коже, дотле Среја већ далеко одмаче и нестаде га некуд низ поток. </p> <p |
| својом свирком...{S} А од бакшиша нема већ ни помена.{S} Иде он и мисли шта га чека код куће; |
| говце, дућанџије, и зеленаше.{S} Милуна већ није могао да гледа очима.{S} Капетан Вучета јако ј |
| <p rend="Tekst">— Оно истина... али сад већ не можемо кварити — рече Милун. </p> <p rend="Tekst |
| ова и Срејина погодба и парница ушла је већ у причу по околним селима.{S} И сад, кад људи хоће |
| ви или каком другом весељу.{S} А кад је већ сабор он и сâм дође да заради коју пару.{S} Осим то |
| ије бојала многог мушкарца.{S} Време је већ да се у кући Срдановој принови које чељаде, да Стан |
| својих 18 — 19 година.{S} А и време је већ да га ожени.{S} Срданова кућа није богзна како задр |
| вој... </p> <p rend="Tekst">Сутрадан се већ по свем селу чуло како је газда Милун истерао Срете |
| end="Tekst">— Не бригај ти!{S} Ја ћу се већ постарати... — рече Видак и разговор се затим окрен |
| гледати!... — рече Видак кад се испеше већ горе на доксат.{S} Мало-помало утиша он Милуна, те |
| d="Tekst">Еле, тако у разговору стигоше већ до куће.{S} Милисав окрете својој кући, а Среја са |
| ли као сигурно да ће Сретен изгубити, и већ га беху неки почели жалити: »Еј, сиромах Среја!{S} |
| идимо рачун. </p> <p rend="Tekst">Среји већ прекипе, па не знајући шта да му одговори, узвикну: |
| о само нека му се испуни вормално, а ми већ као људи, нећемо ту један другом...{S} 3нам ја шта |
| "Tekst">Док је он писао, дотле је овамо већ Милун и част дао.{S} Голуб, Веса и остали једнако х |
| </p> <p rend="Tekst">Видак је, као што већ знате, општински писар.{S} И он је човек у стању; б |
| охотом смех. </p> <p rend="Tekst">Среју већ пробио зној као грашке. </p> <p rend="Tekst">— Их! |
| да неће видети никакве вајде.{S} Милуну већ досадише људи жалећи се к ако им Среја није ово или |
| овор.{S} За то се ти не брини.{S} Ја ћу већ наместити како ваља. </p> <p rend="Tekst">— Е видиш |
| на кога му драго. </p> <p rend="Tekst">Већ сам вам напоменуо да је газда Милун један богаташ.{ |
| ла пара као киша!« </p> <p rend="Tekst">Већ се прилично одјутри.{S} Газда Милун попио кафу доле |
| ја дува и чини се такође невешт.{S} Кад вечераше, Милун промрмља: </p> <p rend="Tekst">— Сутра |
| Ви сте га хвалили да је мајстор и да је вешт. </p> <p rend="Tekst">— Мајстор је био док се није |
| да радим. </p> <p rend="Tekst">— Е па, ви'ш!{S} Ту га можеш и на суду добити, ја ти кажем!{S} |
| rend="Tekst">— Што сам вам ја крив?{S} Ви сте га хвалили да је мајстор и да је вешт. </p> <p r |
| момче заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Ви'ш ти безобразника!{S} Не кажеш хвала и на том! — обр |
| ављати коме што. </p> <p rend="Tekst">— Ви'ш то би све требало некако угодити с њим; али лепо д |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Четврта!{S} Па ви сте, богами онда добро пазарили! </p> <p rend="Tekst |
| end="Tekst">— Бог с вама!{S} Окан'те се ви мене! </p> <p rend="Tekst">— Нема то окани се, него, |
| богаташ из села Н.; с њим је поп Рашко, Видак, писар општине н-ске, и још њих пет-шест. </p> <p |
| ан табак прилично изгужване хартије.{S} Видак узе и оде за други сто украју да пише. </p> <p re |
| слетку, готово пред подне, устадоше.{S} Видак оде својој кући да начини неке процене, а Милун н |
| ами Ђурђевдан седе у механи сеоској:{S} Видак, Веса, Голуб и Бора и још неки пријатељи.{S} Док |
| {S} Стани мало, смири се! — уздржава га Видак. </p> <p rend="Tekst">— Како што!{S} Куд га год о |
| добро!{S} Ево и газда Милуна! — повика Видак. </p> <p rend="Tekst">— А шта то? — упита Милун г |
| nd="Tekst">— Па куд мислиш сад? — упита Видак. </p> <p rend="Tekst">— Не знам ни сам — одговори |
| омаћина да ја проговорим за те? — упита Видак и уз то намигну на Голуба те овај уста и нестаде |
| зда Миле, толико разбираш за њ? — упита Видак лукаво. </p> <p rend="Tekst">— А што не бих разби |
| <p rend="Tekst">— Оно тако је — додаде Видак — али опет боље је да има и написмено.{S} Није да |
| лисању. </p> <p rend="Tekst">Утом приђе Видак од оног стола, држећи важно у руци онај табак хар |
| гом у свакој прилици.{S} Па и сад му је Видак дошао на неки договор, јер му је Милун још јуче н |
| d="Tekst">— Много је, Срејо — уплете се Видак. — Видиш и сам, данас су оскудна времена; тешко с |
| d="Tekst">— А знаш шта, Миле? — рећи ће Видак — дај му четрнаест дуката, па нек је сретно! </p> |
| било да начинимо мало уговора — рећи ће Видак. </p> <p rend="Tekst">— Може, може... — одговори |
| st">— Ама слушај ти ово докраја! — рече Видак. — Ја сам овде обавезао и газда-Милуна.{S} Оно мо |
| ="Tekst">— Хм, не би било рђаво! — рече Видак промишљајући се — само не знам хоће ли пристати о |
| d="Tekst">— Е, то је онда друго! — рече Видак и прикучи се мало дале другим људима, те се пусти |
| о не може, онда ћемо гледати!... — рече Видак кад се испеше већ горе на доксат.{S} Мало-помало |
| ти!{S} Ја ћу се већ постарати... — рече Видак и разговор се затим окрене на друге спекулације.{ |
| ноје мало инајет и осорљив човек — рече Видак. </p> <p rend="Tekst">— Слабо се може ко код њега |
| вој момак и хоћеш да га отпустиш — рече Видак и намигну на Милуна. </p> <p rend="Tekst">— Та он |
| >— Еј, еј, Миле, полако море!... — поче Видак још с вратница, као токорсе у шали. — Што си се р |
| илун и врати се полако, а за њим пође и Видак. — Нека га још, претрпи се; гледај како на </p> < |
| кар и ја, само ако буде ћара — одговори Видак, мислећи на синоћну напомену Милунову да ће се да |
| st">— Можеш, није рђав човек — одговори Видак, па се лукаво осмехну и упита: — А што баш њега? |
| "Tekst">— Тако су се погодили — примети Видак — ја сам им градио уговор. </p> <p rend="Tekst">— |
| оље раније да пребринеш бригу — примети Видак. </p> <p rend="Tekst">— јесте, јесте — повикаше о |
| rend="Tekst">— А, Среја свирач? — речи Видак и насмеја се. — Баш ти једнако о њему, па о њему. |
| исао и сведоке као и уговораче потписао Видак Пецкаловић, општински писар из Н.« </item> </list |
| заметну се коло.{S} Газда Милун, писар Видак, поп Рашко и остали код кола гледе како се то игр |
| да начинимо мало писмена — настави опет Видак. — Сад си, Срејо, ето без бриге.{S} Стао си у доб |
| rend="Tekst">— Пијеш, ето ти! — рече му Видак испевши се горе на доксат и показавши руком на ка |
| да Среју још држи за неко време, јер му Видак у четири ока каза да га може бити неће лако ни на |
| rend="Tekst">— Ехе! шта је то! — викну Видак зачуђено и ухвати га за рукав.{S} Куд си наго? </ |
| уговор. </p> <p rend="Tekst">Док је ту Видак утишао Милуна, дотле су Веса, Голуб и Бора дочека |
| говора овог обе стране држаће се.« И ту Видак прочита датум и потписе уговорача и сведока, међ |
| раменима и ућута. </p> <p rend="Tekst">Видак настави даље: </p> <p rend="Tekst">— Е видиш, Сре |
| ли се па вратнице. </p> <p rend="Tekst">Видак је, као што већ знате, општински писар.{S} И он ј |
| о нега да слушају. </p> <p rend="Tekst">Видак се искашља мало, па поче: </p> <p rend="Tekst">»У |
| се нагоше да чују. </p> <p rend="Tekst">Видак се опет искашља па настави даље: </p> <p rend="Te |
| и узе пунити лулу. </p> <p rend="Tekst">Видак га погледа, накашља се мало, па ће тек онако упит |
| ло осмехну, али још, као љутито, понуди Видака да седне, па рече: </p> <p rend="Tekst">— Пијем, |
| азда Милун тако развикао, Док ето ти му Видака, помоли се па вратнице. </p> <p rend="Tekst">Вид |
| да га није затекао, па оде наниже, кући Видаковој... </p> <p rend="Tekst">Сутрадан се већ по св |
| д би на вратницама, умало се не удари с Видаком писаром, који таман хоћаше да уђе. </p> <p rend |
| ">Газда Милун наручи чељади да донесу и Видаку кафу, и ту заметнуше њих два обичан разговор, па |
| бити. </p> <p rend="Tekst">— Боме може, Видаче — рече Милун стишавши се мало. — Ето какав ти је |
| и: </p> <p rend="Tekst">— Ама знаш шта, Виде? </p> <p rend="Tekst">— Да чујем, Миле. </p> <p re |
| пити. </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш, Виде, зарадили су данас два дуката, а? — упита Милун пи |
| Да чујем, Миле. </p> <p rend="Tekst">— Виде ли ти јуче како онај купи паре? </p> <p rend="Teks |
| хм! — учини Милун и мало се замисли.{S} Видело се да га је нешто веома заинтересовао Среја.{S} |
| разбирао?{S} Момак ваљан.{S} Мило ми је видети ваљана човека — одговори Милун. </p> <p rend="Te |
| о од беде, знајући да од свог рада неће видети никакве вајде.{S} Милуну већ досадише људи жалећ |
| нко, голи, бели! </p> <p rend="Tekst">— Видећемо... — одговори Среја, па се окрете да пође. </p |
| а трајала готово читав сат.{S} Кад људи видеше да не могу сами ништа учинити, одоше право среск |
| виче.{S} Често се попне горе на доксат, види.{S} Среја још спава; њега не дира, само се тек иск |
| сетак момчету у капу и завири лакомо да види колико је накупио. </p> <p rend="Tekst">— Хвала, г |
| овори Среја мало премишљајући — али док видим... ласно ћемо. </p> <p rend="Tekst">— Шта да види |
| </p> <p rend="Tekst">— Дајде, Срејо, да видимо рачун, и стаде се намештати да прими паре. </p> |
| ди.{S} Него батали ћорава посла, дај да видимо рачун. </p> <p rend="Tekst">Среји већ прекипе, п |
| nd="Tekst">— Та стани, брате Срејо, док видимо све.{S} Неће теби Милун криво учинити.{S} А и гр |
| >— Много је, Срејо — уплете се Видак. — Видиш и сам, данас су оскудна времена; тешко се долази |
| А што баш њега? </p> <p rend="Tekst">— Видиш ти, он зарађује лепу пару.{S} Па како би било да |
| сно ћемо. </p> <p rend="Tekst">— Шта да видиш?{S} Ако хоћеш, он ће те узети, само да му ја рекн |
| плаћа. </p> <p rend="Tekst">— Плаћа да видиш, газда Милуне, доста добро! — настави поп. — Њему |
| ити како ваља. </p> <p rend="Tekst">— Е видиш, зато сам те звао. </p> <p rend="Tekst">— Сетио с |
| настави даље: </p> <p rend="Tekst">— Е видиш, Срејо, овде је и газда Милун обавезан.{S} Приста |
| у, а већ стаде газда Милун, по обичају, викати по кући и око куће: тера чељад да устају, запове |
| капетана самом министру.{S} После дуге вике, која је трајала у среској канцеларији, заповеди С |
| /p> <p rend="Tekst">— Ехе! шта је то! — викну Видак зачуђено и ухвати га за рукав.{S} Куд си на |
| ици, па тек ћушну оном момчету у шаке и викну: </p> <p rend="Tekst">— Овим, овим, бре!{S} Баци |
| .{S} Док ти ђаво нанесе једног с лонцем вина — па пљус њему на главу!{S} Оста и оно и бубањ као |
| Но пошто ја умем да свирам у ћеманету (виолину), то сам дужан иста кући Милуновој с бубњем дон |
| да устају, заповеда нешта, искашље се, виче.{S} Често се попне горе на доксат, види.{S} Среја |
| селу.{S} Пије кафу, пуши на дуг чибук и виче нешто на чељад.{S} Откако је газда Милун почео трг |
| да пуши на дуг чибук, и да за што било виче на чељад или на кога му драго. </p> <p rend="Tekst |
| м шта ћу.{S} Нити ми се мили служити га више, нити га могу оставити сад у невреме. </p> <p rend |
| е зар двоји-троји сватова, а сабора има више од десет.{S} Уз то још урачуни и неколико слава.{S |
| у селу Н. него и у свој околини.{S} Сад више и не ради тешке радове; то је оставио млађима, нег |
| и пијано — све поскочи и удри што може више у бубањ. </p> <p rend="Tekst">— Не, несрећо! — дич |
| годинама и отежао, а његова Стана није више онако окретна као у млађе доба, кад је могла упоре |
| Среји ни оним људима.{S} Среја се није више погађао под најам, него је започео свој занат и ко |
| суочи ове људе, па пресуди ствар да се више не потеже!« </p> <p rend="Tekst">Страхиња је био о |
| занат и којекако животарио.{S} Људи се више нису жалили на његов рад.{S} На саборима, славама |
| rend="Tekst">— Два јесу, ако не буде и више. </p> <p rend="Tekst">— Лепа пара! </p> <p rend="T |
| најпосле госа си, богме, па плати му и више. </p> <p rend="Tekst">— Па би ли ти служио код мен |
| ето. </p> <p rend="Tekst">— А зар не би више? </p> <p rend="Tekst">— Вала и не бих више!{S} Гот |
| <p rend="Tekst">— хоћеш само да ти што више заради — додаде други и спусти бременицу. </p> <p |
| а кућа је велика; ту ћу ја имати двапут више посла него у другога. </p> <p rend="Tekst">— Да ти |
| ма до Митровадне много слава — славе су више зими, али опет биће сватова, па сабори толики лети |
| е? </p> <p rend="Tekst">— Вала и не бих више!{S} Готово ми додијало потуцати се по туђим кућама |
| ако! — Па поћутавши мало, упита га: — А влада ли се он како се подвезао? </p> <p rend="Tekst">— |
| терао Сретена, како га је тужио среској власти и тражио накнаду штете, и како су они људи тужил |
| да покаже како он, као велики госа, не води бригу о свачему; а може бити и зато што је као чов |
| големо је весеље код куће Срданове.{S} Вођевину довели, па Срдан навалио част и свадбује се.{S |
| Бороје из доњег краја.{S} Људи који не воле да запињу грбином око тешког пољског рада, него ра |
| гледа очима.{S} Капетан Вучета јако је волео Страхињу, мада се није умногоме с њим слагао.{S} |
| ознат овде код нас.{S} Свак ће те драге воље узети у кућу </p> <p rend="Tekst">— Бога ми јесте |
| ња је раскрсти.{S} Истина, не свакад по вољи капетановој, тек капетан му неће покварити.{S} Ток |
| ="Tekst">— јесте, јесте, ту му има нека ворма! — потврдише остали и опет се нагоше да чују. </p |
| а пристајем, оно само нека му се испуни вормално, а ми већ као људи, нећемо ту један другом...{ |
| е ту доћи до суда или парнице, него тек ворме ради.{S} Данас се ето за најмању потркушицу гради |
| кад ме салетели сви: то је, вели, само ворме ради, теби неће Милун криво; боље нек ти он чува |
| давати, него само да чува; ово је само ворме ради, тек онако... </p> <p rend="Tekst">— Неће, н |
| зао и газда-Милуна.{S} Оно мора бити по ворми кад се хоће писмено. </p> <p rend="Tekst">— јесте |
| е почео трговати свињама, вуном, лојем, воском, кожама, житом и свачим — чим може један сеоски |
| ="Tekst">— Па ти си ми га и натентао на врат. </p> <p rend="Tekst">— Зар?{S} А ко ли оно први п |
| а-Милуне — одговори Среја чешући се иза врата...{S} Ето, нисам још ли са Станојем раскрстио. </ |
| </p> <p rend="Tekst">Утом се помоли на врата газда Милун, а за њим се увуче полако и Голуб. </ |
| рамена и закачио га некако ружно испод врата оним парчетом још запете коже, дотле Среја већ да |
| ве куће, навалили су сетовати га: да се врати, да се претрпи, јер куд ће у невреме, сад би мучн |
| шта ћу да чиним ја сад? — упита Милун и врати се полако, а за њим пође и Видак. — Нека га још, |
| они људи тужили Милуна и тражили да им врати паре или да плати судове. </p> <p rend="Tekst">Ел |
| или ако будем наплатио да сам му дужан вратити натраг.« </p> <p rend="Tekst">— Е, е... баш то |
| и чабар, а неки не носи ништа.{S} Још с вратница поче тек један: </p> <p rend="Tekst">— Ама Мил |
| иле, полако море!... — поче Видак још с вратница, као токорсе у шали. — Што си се развикао толи |
| стиште напоље као помаман.{S} Кад би на вратницама, умало се не удари с Видаком писаром, који т |
| зграби бубањ, па њему на главу и беж на вратнице.{S} Докле Милун скиде бубањ, који му се беше н |
| као, Док ето ти му Видака, помоли се па вратнице. </p> <p rend="Tekst">Видак је, као што већ зн |
| и, а Среја са оним момчетом на Милунове вратнице.{S} Оно момче једва се докотрља до једног амба |
| на њ псовку, пуца она авлија.{S} Та је врева трајала готово читав сат.{S} Кад људи видеше да н |
| ганин, него један сиромашак из села Н.; вредан и отресан момак.{S} Служи под најам, а уз то зна |
| S} Газда Милун је добар домаћин, а ти — вредан момак.{S} А кад заслужиш коју пару, а дао ти је |
| е прескупи, а ја већ знам да је добар и вредан. </p> <p rend="Tekst">— Неће ти прескупити, а на |
| н сам врло добро какав је Среја — је ли вредан и поштен или није; али тек опет је распиткивао.{ |
| рејо! — куражи га Бороје. — Ти си човек вредан — познат овде код нас.{S} Свак ће те драге воље |
| овај поштен момак нема среће, а ова ко вредан и поштен!« Он се, опет, навикао па тако живи, са |
| — Оди, море, амо!{S} Баш иако не играм, вреди дати таком свирачу! — па баци десетак момчету у к |
| ом раду није бојала многог мушкарца.{S} Време је већ да се у кући Срдановој принови које чељаде |
| дечака од својих 18 — 19 година.{S} А и време је већ да га ожени.{S} Срданова кућа није богзна |
| , те пристаде да Среју још држи за неко време, јер му Видак у четири ока каза да га може бити н |
| еоски трговац да тргује.{S} И за кратко време постао је један од најбогатијих људи не само у се |
| Видак. — Видиш и сам, данас су оскудна времена; тешко се долази до паре. </p> <p rend="Tekst"> |
| Дуго није могао заспати, једнако му се врзло по глави шта ће сутра чинити и како ће се разрачу |
| Tekst">Страхиња је био од млађих људи и врло поштен и правичан; страшно је мрзио каишаре и сеос |
| аинтересовао Среја.{S} Звао је и он сам врло добро какав је Среја — је ли вредан и поштен или н |
| ако је почео трговати, одонда је постао врло велики интережџија; неће ти он пропустити, ама пи |
| аузи«.{S} То је неки шантави Веса, неки врљоки Голуб и неки Бороје из доњег краја.{S} Људи који |
| позамашна парница.{S} Готово месец дана вукла се та ствар по среској канцеларији.{S} Испитивани |
| ру.{S} После је почео трговати свињама, вуном, лојем, воском, кожама, житом и свачим — чим може |
| илун некуд у село да прикупи неки лој и вуну. </p> <p rend="Tekst">Баш некако пред сами Ђурђевд |
| га.{S} Сподбише један другог и сташе се вући по авлији.{S} Чељад истрча и удари у дреку.{S} Њих |
| јића, тежака из Н., а друге мене Милуна Вучевића, трговца из истог места, на следеће заљкучисмо |
| ћ није могао да гледа очима.{S} Капетан Вучета јако је волео Страхињу, мада се није умногоме с |
| Али на срећу Сретенову, мораде капетан Вучета, који је био пријатељ Милунов и свакад му држао |
| занат; гради ведрице, каце, бременице, вучије, чаброве, столице, столове, лотре — готово сваку |
| нису оправљени како треба.{S} Донесене вучије, донесени чаброви, доваљане каце, донесене и нек |
| ето ти му дође пет-шест људи; неки носи вучију, неки чабар, а неки не носи ништа.{S} Још с врат |
| то?{S} Стани мало, смири се! — уздржава га Видак. </p> <p rend="Tekst">— Како што!{S} Куд га го |
| дође да одмах одлази из његове куће, да га није затекао, па оде наниже, кући Видаковој... </p> |
| реме, јер му Видак у четири ока каза да га може бити неће лако ни на суду добити, јер онај угов |
| ас о нечем разговарати.{S} А знао је да га Милун никад неће звати напразно. </p> <p rend="Tekst |
| илун и мало се замисли.{S} Видело се да га је нешто веома заинтересовао Среја.{S} Звао је и он |
| >Ја Сретен угодих се данас с Милуном да га од 23. априла па до 26. октобра ове 187... године, к |
| ="Tekst">— Готово би боље за те било да га оставиш. </p> <p rend="Tekst">— Ама како ћу?... </p> |
| p rend="Tekst">— Е, баш боље би било да га ниси ни градио ни подвезивао се тако — рече Милисав |
| рађује лепу пару.{S} Па како би било да га узмем, али да се некако угодимо да он мени даје што |
| 18 — 19 година.{S} А и време је већ да га ожени.{S} Срданова кућа није богзна како задружна; о |
| те не слуша онај твој момак и хоћеш да га отпустиш — рече Видак и намигну на Милуна. </p> <p r |
| е полако, а за њим пође и Видак. — Нека га још, претрпи се; гледај како на </p> <p rend="Tekst" |
| за Срејом.{S} Среја се окрете и дочека га.{S} Сподбише један другог и сташе се вући по авлији. |
| <p rend="Tekst">— Ама и свирач је, нема га шале — прихвати поп. — Оно има још свирача овуда у н |
| и, ето како! — Па поћутавши мало, упита га: — А влада ли се он како се подвезао? </p> <p rend=" |
| ма већ ни помена.{S} Иде он и мисли шта га чека код куће; како ли ће изаћи накрај с Милуном кад |
| у се да ћу му коња за јахање давати кад га год будем у сватове слао, као и жицу за ћемане купов |
| есте — прихвати спустивши чабар — а сад га ти ваљда учиш да људма квари судове. </p> <p rend="T |
| </p> <p rend="Tekst">— Како што!{S} Куд га год опремим да ми што уради, све наопако, све као од |
| овек добричина и разговоран.{S} Познаде га у мраку, па рече: </p> <p rend="Tekst">— О, Срејо!{S |
| амигну на Голуба те овај уста и нестаде га некуд из механе. </p> <p rend="Tekst">— Што не бих? |
| дотле Среја већ далеко одмаче и нестаде га некуд низ поток. </p> <p rend="Tekst">— Та пушку ми |
| ти човека који ће бубањ у сватове и где га пратим да свира носити.{S} У случају ако бих ја Срет |
| ли повратит човек, док се окрене, прође га љутина, па онда опет лепо с млађима... и шта му још |
| свирача.{S} Чак из даљих крајева траже га људи и погађају да им свира на свадби, слави или как |
| ... и шта му још нису наговорили, докле га нису обрлатили да иде опет Милуну. </p> <p rend="Tek |
| тако!{S} Удри, удриде!« и скачу око ње га као бесни. </p> <p rend="Tekst">Најпосле ти оно момч |
| к капетан му неће покварити.{S} Токорсе га мало прекори, па ћути. </p> <p rend="Tekst">И тако С |
| Tekst">— Што сам вам ја крив?{S} Ви сте га хвалили да је мајстор и да је вешт. </p> <p rend="Te |
| kst">— Не, несрећо! — дичи Среја и туче га гудалом по леђима. </p> <p rend="Tekst">Оно још горе |
| не те у коров!{S} Неки отрчаше и нађоше га, па почеше стругати, звиждукати и играти онако сами. |
| ="Tekst">— хоћеш, хоћеш Срејо! — куражи га Бороје. — Ти си човек вредан — познат овде код нас.{ |
| <p rend="Tekst">— Ама оног... срете ли га где? </p> <p rend="Tekst">— Није зар Среју? </p> <p |
| мој? </p> <p rend="Tekst">— Па ти си ми га и натентао на врат. </p> <p rend="Tekst">— Зар?{S} А |
| код Милунове куће, навалили су сетовати га: да се врати, да се претрпи, јер куд ће у невреме, с |
| је то! — викну Видак зачуђено и ухвати га за рукав.{S} Куд си наго? </p> <p rend="Tekst">— Пус |
| знам шта ћу.{S} Нити ми се мили служити га више, нити га могу оставити сад у невреме. </p> <p r |
| но први помену да би добро било најмити га... ја или ти? </p> <p rend="Tekst">— Оно јесте... ал |
| } Нити ми се мили служити га више, нити га могу оставити сад у невреме. </p> <p rend="Tekst">— |
| а не десим, да дођем, а дотле задржавај га.{S} А наћи ће се ваљда ко и од наших, те ће припомоћ |
| пунити лулу. </p> <p rend="Tekst">Видак га погледа, накашља се мало, па ће тек онако упитати: < |
| паре и рачун. </p> <p rend="Tekst">Док га достиже неки Милосав, комшија Милунов, човек добричи |
| Tekst">— Вала, ћато, нећу.{S} Доста сам га служио. </p> <p rend="Tekst">— А што нећеш?{S} Стано |
| лук за онај месец наплатити, у коме сам га оставио, или ако будем наплатио да сам му дужан врат |
| наопако, све као од беде.{S} Послао сам га, ето, Срдану у сватове, набавио му жице, најмио момк |
| st">Ту је и Среја с ћеманетом.{S} Срдан га већ дав но звао, а Милун га послао, и најмио му по у |
| м.{S} Срдан га већ дав но звао, а Милун га послао, и најмио му по уговору некако сулудасто момч |
| у се беше набио чак до рамена и закачио га некако ружно испод врата оним парчетом још запете ко |
| ко је газда Милун истерао Сретена, како га је тужио среској власти и тражио накнаду штете, и ка |
| а суду добити, ја ти кажем!{S} Слободно га остави.{S} Боље пре него после! </p> <p rend="Tekst" |
| ијан сват из куће и изнесе чаканац, што га нашао негде на полици, па тек ћушну оном момчету у ш |
| ао сигурно да ће Сретен изгубити, и већ га беху неки почели жалити: »Еј, сиромах Среја!{S} Како |
| е газда Милун почео трговати, одонда су га омрзли многи људи; али он то слабо мари.{S} Најпосле |
| /p> <p rend="Tekst">— Е па, ви'ш!{S} Ту га можеш и на суду добити, ја ти кажем!{S} Слободно га |
| ју ако бих ја одуставио Милуна и не бих га по овом уговору ослужити хтео, дужан сам му једну ме |
| kst">— Та ево погађам ти Среју, ако ћеш га узети под најам ово од Ђурђевадне.{S} Ионако си ми с |
| накупио. </p> <p rend="Tekst">— Хвала, газда! </p> <p rend="Tekst">— О, богами, и ти си готово |
| </p> <p rend="Tekst">— Ово је четврта, газда! </p> <p rend="Tekst">— Четврта!{S} Па ви сте, бо |
| дуката. </p> <p rend="Tekst">— Мало је, газда, богами.{S} Ако хоћеш за петнаест, ето... </p> <p |
| кова. </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте, газда, тако је! — прихвати Среја — само ја бих најволео |
| Није. </p> <p rend="Tekst">— А што ти, газда Миле, толико разбираш за њ? — упита Видак лукаво. |
| d="Tekst">— Ама како сад да ти рекенем, газда-Милуне — одговори Среја чешући се иза врата...{S} |
| Милун. </p> <p rend="Tekst">— Не могу, газда-Милуне, вере ми!{S} Најпосле, ето за четрнаест; н |
| </p> <p rend="Tekst">— Плаћа да видиш, газда Милуне, доста добро! — настави поп. — Њему је каш |
| ир, како се убрисавао јуче од зноја.{S} Газда-Милуну смеши се брк. »Добро је, добро!« мисли у с |
| а ово лето да станеш код тог човека.{S} Газда је први у овом крају.{S} Јамачно се сећаше ко је. |
| end="Tekst">Већ се прилично одјутри.{S} Газда Милун попио кафу доле у кући и попушио лулу, па т |
| вира, удари бубањ и заметну се коло.{S} Газда Милун, писар Видак, поп Рашко и остали код кола г |
| добру кућу, бићеш као бубрег у лоју.{S} Газда Милун је добар домаћин, а ти — вредан момак.{S} А |
| /p> <p rend="Tekst">— Петнаест дуката — газда-Милуне. </p> <p rend="Tekst">— Е много је петнаес |
| илунов, казне с по два дана затвора; да газда Милун плати трошак и дангубу сведоцима, као и пар |
| оће под најам или радити свој занат; да газда Милун мора оправити Сретену бубањ или му нов наба |
| > <p rend="Tekst">— Све је тако.{S} Ама газда-Милунова кућа је велика; ту ћу ја имати двапут ви |
| <p rend="Tekst">Утом се помоли на врата газда Милун, а за њим се увуче полако и Голуб. </p> <p |
| то нећеш?{S} Станоје није баш тако рђав газда. </p> <p rend="Tekst">— Може бити; али ја не могу |
| дао ти је бог те можеш — ти остави код газда-Милуна, он ће ти лепо чувати...{S} Епа дајте диви |
| p rend="Tekst">Таман свану, а већ стаде газда Милун, по обичају, викати по кући и око куће: тер |
| end="Tekst">Већ сам вам напоменуо да је газда Милун један богаташ.{S} Највише баштине, највише |
| е неки да гледе изближе.{S} Међ њима је газда Милун, један богаташ из села Н.; с њим је поп Раш |
| традан се већ по свем селу чуло како је газда Милун истерао Сретена, како га је тужио среској в |
| је распиткивао.{S} Уосталом, откако је газда Милун почео трговати уобичајио је да тако распиту |
| бук и виче нешто на чељад.{S} Откако је газда Милун почео трговати, одонда је и то уобичајио да |
| , готови као запете пушке.{S} Откако је газда Милун почео трговати, одонда су га омрзли многи љ |
| т-шест. </p> <p rend="Tekst">Баш кад се газда Милун прикучи ка колу, прекиде се игра и онај Сре |
| гле ти шта је овај накупио! — зачуди се газда Милун и махну главом. — Богами лепа пара! </p> <p |
| ледај ти шта је он накупио! — зачуди се газда Милун. </p> <p rend="Tekst">— Та нек није само му |
| еље. </p> <p rend="Tekst">Еле, таман се газда Милун тако развикао, Док ето ти му Видака, помоли |
| end="Tekst">— Е видиш, Срејо, овде је и газда Милун обавезан.{S} Пристајиш ли на ово, Милуне? < |
| — рече Видак. — Ја сам овде обавезао и газда-Милуна.{S} Оно мора бити по ворми кад се хоће пис |
| > <p rend="Tekst">— Баш добро!{S} Ево и газда Милуна! — повика Видак. </p> <p rend="Tekst">— А |
| па ето ти оног момчића, поднесе капу и газда-Милуну да му да бакшиш. </p> <p rend="Tekst">— А |
| м: не може бити!{S} Онако весеље, онаки газда, онаки људи.{S} Него батали ћорава посла, дај да |
| каше и остали, и сад разгранаше хвалити газда-Милуна и салетати Среју да не учини друкчије него |
| end="Tekst">— О, богами, и ти си готово газда!{S} Гледај ти шта је он накупио! — зачуди се газд |
| . </p> <p rend="Tekst">Сутрадан поранио газда Милун, па седи на доксату пред својом кућом, а ку |
| е. </p> <p rend="Tekst">— Да не буде то газда Милун? </p> <p rend="Tekst">— јесте, он.{S} Код њ |
| Неће, неће — гракнуше они. — Ко?{S} Зар газда Милун спао на његову пару!{S} Боже сачувај!{S} То |
| село за туђ рачун.{S} Они често помажу газда-Милуну и на суду, кад тера какву парницу.{S} А от |
| — рече онај други. </p> <p rend="Tekst">Газда Милун се нађе сад у великој прпи; узврда се што н |
| ће звати напразно. </p> <p rend="Tekst">Газда Милун наручи чељади да донесу и Видаку кафу, и ту |
| сутра чинити и како ће се разрачунати с газдом.{S} Једва је пред зору свео очи. </p> <p rend="T |
| илуна и говоре Среји како се намерио на газду што никад није нити ће; како ће му бити добро као |
| о џенабет! — рече Милун као уз реч. — А где ли ће се после најмити? </p> <p rend="Tekst">— Е, т |
| rend="Tekst">— Ама оног... срете ли га где? </p> <p rend="Tekst">— Није зар Среју? </p> <p ren |
| погледи у гуњац Среји под главом, онде где је џеп.{S} У џепу нешто нагуђено — стрпао Среја пеш |
| му радити, како њему, тако исто и онде где ме он коме прати да штогод и од тога заната урадим, |
| ако живи, састављајући крај с крајем, и где може што зарадити — зарађује. </p> <p rend="Tekst"> |
| да сам дужан свирати и ићи у сватове и где ме он прати да сам дужан ићи и свирати, што ће он н |
| бавити човека који ће бубањ у сватове и где га пратим да свира носити.{S} У случају ако бих ја |
| куланта и скрајали планове како ће који где закачити ћара и како ће један другом бити у овом ил |
| кве накнаде Милуну, а слободно му стати где хоће под најам или радити свој занат; да газда Милу |
| и сам — одговори Среја. — Ваљда ћу наћи где добра домаћина. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш, хоћеш |
| д ти гледај: ово дана наћи ћеш се с њим где било.{S} Најбоље би било како у механи.{S} Он ваљда |
| рпи, јер куд ће у невреме, сад би мучно где нашао да стане под најам; Милун је напрасит, али по |
| и он пропустити, ама пи најмању прилику где се може што ућарити.{S} Што може сам да стигне — до |
| им, уиме бога, да радим занат.{S} Узећу где мало зградице под кирију па радити.{S} Ваљда ће се |
| е могао заспати, једнако му се врзло по глави шта ће сутра чинити и како ће се разрачунати с га |
| t">Милун подува мало, про'ука и промаха главом, па се онда диже и он; рече неком од чељади да к |
| кашља и често погледи у гуњац Среји под главом, онде где је џеп.{S} У џепу нешто нагуђено — стр |
| а, доста... богами! — рече Милун машући главом.{S} Поћута мало, па тек упита попа: </p> <p rend |
| двезивао се тако — рече Милисав и махну главом. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богами, не знам шта |
| акупио! — зачуди се газда Милун и махну главом. — Богами лепа пара! </p> <p rend="Tekst">— А за |
| дгурну Милуна, зграби бубањ, па њему на главу и беж на вратнице.{S} Докле Милун скиде бубањ, ко |
| једног с лонцем вина — па пљус њему на главу!{S} Оста и оно и бубањ као у уваљано. </p> <p ren |
| горе на доксат, скиде гуњац и метну под главу, па леже и он да спава.{S} Дуго није могао заспат |
| > <p rend="Tekst">— Ево на! — се крупан глас општинског писара и бади момчету у капу десет пара |
| се писар. </p> <p rend="Tekst">— О, о, гле ти шта је овај накупио! — зачуди се газда Милун и м |
| и зеленаше.{S} Милуна већ није могао да гледа очима.{S} Капетан Вучета јако је волео Страхињу, |
| адове; то је оставио млађима, него само гледа трговину.{S} Откако је почео трговати, одонда је |
| ође и Видак. — Нека га још, претрпи се; гледај како на </p> <p rend="Tekst">леп начин с њим. </ |
| ">— О, богами, и ти си готово газда!{S} Гледај ти шта је он накупио! — зачуди се газда Милун. < |
| отићи ћеш да начиниш Маринку лотре.{S} Гледај до мрака да буде готово. </p> <p rend="Tekst">От |
| те нема. </p> <p rend="Tekst">— Сад ти гледај: ово дана наћи ћеш се с њим где било.{S} Најбоље |
| па ако се баш никако не може, онда ћемо гледати!... — рече Видак кад се испеше већ горе на докс |
| ју помало, да се разговарају, шале и да гледе како се млађи веселе. </p> <p rend="Tekst">На саб |
| ено.{S} Приђоше и озго од сопре неки да гледе изближе.{S} Међ њима је газда Милун, један богата |
| исар Видак, поп Рашко и остали код кола гледе како се то игра.{S} Пусти се и то коло, и опет мо |
| б, Веса и остали једнако хвале Милуна и говоре Среји како се намерио на газду што никад није ни |
| м не зна куд ни зашто.{S} Често су људи говорили: »Баш штета што овај поштен момак нема среће, |
| п. </p> <p rend="Tekst">— Није ти ништа говорио? </p> <p rend="Tekst">— Није. </p> <p rend="Tek |
| е да ћу му коња за јахање давати кад га год будем у сватове слао, као и жицу за ћемане куповати |
| > <p rend="Tekst">— Како што!{S} Куд га год опремим да ми што уради, све наопако, све као од бе |
| је био, штоно кажу, десна рука и кад се год деси кака заплетенија и потежа ствар, Страхиња је р |
| роклети уговор, па морам.{S} Ком сам се год пожалио, свак ми вели: »Е, богами, кад је уговор — |
| сам њему новце давати — укратко, што ми год он буде заповедио да радим, дужан сам му радити; а |
| Ама, богати, зар ти њему све даш што ти год падне? </p> <p rend="Tekst">— Ја шта ћу? </p> <p re |
| послетку, не браним — рече Среја — како год рекнете да ваља. </p> <p rend="Tekst">— Тако лепо д |
| "Tekst">— да он оправља каце, гради што год затреба од дрвенарије. </p> <p rend="Tekst">— Знам, |
| свога јединца, дечака од својих 18 — 19 година.{S} А и време је већ да га ожени.{S} Срданова ку |
| ва кућа није богзна како задружна; он у годинама и отежао, а његова Стана није више онако окрет |
| 23. априла па до 26. октобра ове 187... године, као слуга кућевни служим, и то с ценом за 14 ду |
| о привредити. </p> <p rend="Tekst">Еле, големо је весеље код куће Срданове.{S} Вођевину довели, |
| nd="Tekst">Уочи петровских поклада беше големо весеље код Срдана Мишића у Р. Срдан, доста имућа |
| p> <p rend="Tekst">— Бре, даћеш, синко, голи, бели! </p> <p rend="Tekst">— Видећемо... — одгово |
| седе у механи сеоској:{S} Видак, Веса, Голуб и Бора и још неки пријатељи.{S} Док ето ти и Среј |
| ра у новцу дати накнаду.{S} Да се Веса, Голуб и Бора, за које се доказало да су хтели сведочити |
| ту Видак утишао Милуна, дотле су Веса, Голуб и Бора дочекали у механи Среју, па кад су чули шт |
| му затребају сведоци, ту је одмах Веса; Голуб и Бора.{S} Ма шта било, само ако треба да се на к |
| дотле је овамо већ Милун и част дао.{S} Голуб, Веса и остали једнако хвале Милуна и говоре Среј |
| газда Милун, а за њим се увуче полако и Голуб. </p> <p rend="Tekst">— Баш добро!{S} Ево и газда |
| S} То је неки шантави Веса, неки врљоки Голуб и неки Бороје из доњег краја.{S} Људи који не вол |
| rend="Tekst">— Бога ми јесте — прихвати Голуб — ваљану човеку ласно је наћи и најма и рада. </p |
| за те? — упита Видак и уз то намигну на Голуба те овај уста и нестаде га некуд из механе. </p> |
| та, искашље се, виче.{S} Често се попне горе на доксат, види.{S} Среја још спава; њега не дира, |
| е поред њега на траву.{S} Среја се попе горе на доксат, скиде гуњац и метну под главу, па леже |
| јеш, ето ти! — рече му Видак испевши се горе на доксат и показавши руком на кафу пред Милуном. |
| ехани Среју, па кад су чули шта је било горе код Милунове куће, навалили су сетовати га: да се |
| дати!... — рече Видак кад се испеше већ горе на доксат.{S} Мало-помало утиша он Милуна, те прис |
| по леђима. </p> <p rend="Tekst">Оно још горе. </p> <p rend="Tekst">Сватови се деру: »Тако, море |
| дити.{S} Човек богат, може му се; он је госа — његова се свакад и свуд боље меље. </p> <p rend= |
| Tekst">— Неће ти прескупити, а најпосле госа си, богме, па плати му и више. </p> <p rend="Tekst |
| м је хтео да покаже како он, као велики госа, не води бригу о свачему; а може бити и зато што ј |
| та. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро уз госпођинске посте, таман беше Милун опремио Среју чак у |
| о треба.{S} Еле, тако је трајало све до госпођинских поста. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро уз |
| треба да се на кога позове, они су ту, готови као запете пушке.{S} Откако је газда Милун почео |
| ли у оном послу на руци.{S} Напослетку, готово пред подне, устадоше.{S} Видак оде својој кући д |
| p rend="Tekst">— Вала и не бих више!{S} Готово ми додијало потуцати се по туђим кућама.{S} На з |
| ">Еле, заметну се позамашна парница.{S} Готово месец дана вукла се та ствар по среској канцелар |
| ије, чаброве, столице, столове, лотре — готово сваку дрвенарију што треба једној кући сеоској.{ |
| и сад у невреме. </p> <p rend="Tekst">— Готово би боље за те било да га оставиш. </p> <p rend=" |
| пуца она авлија.{S} Та је врева трајала готово читав сат.{S} Кад људи видеше да не могу сами ни |
| ринку лотре.{S} Гледај до мрака да буде готово. </p> <p rend="Tekst">Откако се Среја и Милун св |
| це у зајам опет за скупе паре.{S} Он је готово најбољи пријатељ Милунов, а Милун његов.{S} Они |
| p> <p rend="Tekst">— О, богами, и ти си готово газда!{S} Гледај ти шта је он накупио! — зачуди |
| т 'ода препешачити до села Н. Момче оно граби напред с пробијеним бубњем, а све се поводи ђа та |
| дбује се.{S} Сватови се развеселили, па граде триста лакрдија; игра се, пева се, учинила се сам |
| rend="Tekst">— А шта то? — упита Милун градећи се невешт. </p> <p rend="Tekst">— Та ево погађа |
| > <p rend="Tekst">— да он оправља каце, гради што год затреба од дрвенарије. </p> <p rend="Teks |
| доста добро качарски и столарски занат; гради ведрице, каце, бременице, вучије, чаброве, столиц |
| .{S} Данас се ето за најмању потркушицу гради написмено.{S} А боме ваља да и ја нешто заслужим |
| ужан сам му радити; а пошто још умем да градим каце и тако даље, као и астале, столице и уопште |
| по пропису, барем он не зна да је коме градио сличан уговор. </p> <p rend="Tekst">Док је ту Ви |
| st">— Е, баш боље би било да га ниси ни градио ни подвезивао се тако — рече Милисав и махну гла |
| се погодили — примети Видак — ја сам им градио уговор. </p> <p rend="Tekst">— А како ми се чини |
| богзна како позната била, он ће се тек градити да не зна и питати другога.{S} Може бити тим је |
| игра се, пева се, учинила се само једна граја. </p> <p rend="Tekst">Ту је и Среја с ћеманетом.{ |
| о само укокоти очима.{S} Сватови дигоше грају око њега.{S} Док ти ђаво нанесе једног с лонцем в |
| ... </p> <p rend="Tekst">— Неће, неће — гракнуше они. — Ко?{S} Зар газда Милун спао на његову п |
| rend="Tekst">Среју већ пробио зној као грашке. </p> <p rend="Tekst">— Их! баш гребе као тестер |
| г краја.{S} Људи који не воле да запињу грбином око тешког пољског рада, него радије ошљаре око |
| грашке. </p> <p rend="Tekst">— Их! баш гребе као тестера! — подвикне други ко од сватова и ста |
| } Неће теби Милун криво учинити.{S} А и грехота би било. </p> <p rend="Tekst">Среја слеже рамен |
| <p rend="Tekst">На то се, наравно, оспе грохотом смех. </p> <p rend="Tekst">Среју већ пробио зн |
| атове дукат, а сабор у најмању руку сто гроша.{S} Преко лета биће зар двоји-троји сватова, а са |
| ">— Не, несрећо! — дичи Среја и туче га гудалом по леђима. </p> <p rend="Tekst">Оно још горе. < |
| а — он ми набави каког лудака, као овог гулавера данас те ми проби ето и бубањ.{S} Казали смо д |
| {S} Среја се попе горе на доксат, скиде гуњац и метну под главу, па леже и он да спава.{S} Дуго |
| , само се тек искашља и често погледи у гуњац Среји под главом, онде где је џеп.{S} У џепу нешт |
| м кућама.{S} На зиму мислим, уиме бога, да радим занат.{S} Узећу где мало зградице под кирију п |
| е у кући Срдановој принови које чељаде, да Стана добије снаху, која ће је одменити у кући, а бо |
| жалили оправи судове или, ако то неће, да им мора у новцу дати накнаду.{S} Да се Веса, Голуб и |
| им дође да одмах одлази из његове куће, да га није затекао, па оде наниже, кући Видаковој... </ |
| , навалили су сетовати га: да се врати, да се претрпи, јер куд ће у невреме, сад би мучно где н |
| се распомамио и претио да ће апелирати, да ће тужити чак и капетана самом министру.{S} После ду |
| дође, ти ми поручи, ако се ја не десим, да дођем, а дотле задржавај га.{S} А наћи ће се ваљда к |
| о, а старији људи осташе још за софром, да припијају помало, да се разговарају, шале и да гледе |
| е: </p> <p rend="Tekst">— Дајде, Срејо, да видимо рачун, и стаде се намештати да прими паре. </ |
| <p rend="Tekst">— Ево, Милуне и Срејо, да вам прочитиам. </p> <p rend="Tekst">— Дела читај! — |
| аше још за софром, да припијају помало, да се разговарају, шале и да гледе како се млађи веселе |
| о уобичајио да изјутра седи на доксату, да пуши на дуг чибук, и да за што било виче на чељад ил |
| Милунове куће, навалили су сетовати га: да се врати, да се претрпи, јер куд ће у невреме, сад б |
| "Tekst">»Да се Милун одбије од тражења; да Сретен није дужан давати никакве накнаде Милуну, а с |
| р Милунов, казне с по два дана затвора; да газда Милун плати трошак и дангубу сведоцима, као и |
| вити Сретену бубањ или му нов набавити; да је дужан платити Сретену да оним људима што су се жа |
| е хоће под најам или радити свој занат; да газда Милун мора оправити Сретену бубањ или му нов н |
| ће, да им мора у новцу дати накнаду.{S} Да се Веса, Голуб и Бора, за које се доказало да су хте |
| него у другога. </p> <p rend="Tekst">— Да ти дам тринаест — повиси мало Милун. </p> <p rend="T |
| еје бољега нема. </p> <p rend="Tekst">— Да је мајстор у том послу, то знам, али нисам знао да м |
| се сећаше ко је. </p> <p rend="Tekst">— Да не буде то газда Милун? </p> <p rend="Tekst">— јесте |
| под један ајлук. </p> <p rend="Tekst">— Да дам ја теби дванаест дуката. </p> <p rend="Tekst">— |
| kst">— А што ја? </p> <p rend="Tekst">— Да си барем онај уговор боље притврдио него начинио она |
| знаш шта, Виде? </p> <p rend="Tekst">— Да чујем, Миле. </p> <p rend="Tekst">— Виде ли ти јуче |
| и — настави даље </p> <p rend="Tekst">— да он оправља каце, гради што год затреба од дрвенарије |
| и Бора.{S} Ма шта било, само ако треба да се на кога позове, они су ту, готови као запете пушк |
| уновој с бубњем донети и кад он захтева да сам дужан свирати и ићи у сватове и где ме он прати |
| читај! — рекоше сви и стадоше око нега да слушају. </p> <p rend="Tekst">Видак се искашља мало, |
| сабору напоменуо да се уврати код њега да се нешто разговоре. </p> <p rend="Tekst">— Еј, еј, М |
| о време, јер му Видак у четири ока каза да га може бити неће лако ни на суду добити, јер онај у |
| пропаде. </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја да знам за то! </p> <p rend="Tekst">— Знаћеш, вала, Мил |
| хну, али још, као љутито, понуди Видака да седне, па рече: </p> <p rend="Tekst">— Пијем, истина |
| ја!{S} Још ти мени опреми онаког лудака да ми смета и квари, па опет реци »не може бити«. </p> |
| чиниш Маринку лотре.{S} Гледај до мрака да буде готово. </p> <p rend="Tekst">Откако се Среја и |
| .{S} У уговору стоји да ми набави момка да носи бубањ и бубња — он ми набави каког лудака, као |
| сватове, набавио му жице, најмио момка да му носи бубањ, а он јутрос ни паре.{S} Каже — нема, |
| ркушицу гради написмено.{S} А боме ваља да и ја нешто заслужим — заврши као шалећи се. </p> <p |
| {S} Милун учестао слати Среју по селима да мајсторише.{S} Среја почео свакоме радити као од бед |
| баш сасвим по пропису, барем он не зна да је коме градио сличан уговор. </p> <p rend="Tekst">Д |
| и ти, Срејо, код једног доброг домаћина да ја проговорим за те? — упита Видак и уз то намигну н |
| среској канцеларији, заповеди Страхиња да и парничари и сведоци изиђу.{S} И он узе перо и на а |
| ласно ћемо. </p> <p rend="Tekst">— Шта да видиш?{S} Ако хоћеш, он ће те узети, само да му ја р |
| t">Среји већ прекипе, па не знајући шта да му одговори, узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Не дам! |
| ико плаћа. </p> <p rend="Tekst">— Плаћа да видиш, газда Милуне, доста добро! — настави поп. — Њ |
| мено. </p> <p rend="Tekst">— Не дао бог да бих му ја, брате, и пару узео.{S} Ако ми да на остав |
| , викати по кући и око куће: тера чељад да устају, заповеда нешта, искашље се, виче.{S} Често с |
| ну. </p> <p rend="Tekst">— Ама како сад да ти рекенем, газда-Милуне — одговори Среја чешући се |
| ало-помало утиша он Милуна, те пристаде да Среју још држи за неко време, јер му Видак у четири |
| вамо сваки час ме тера ђа овде, ђа онде да радим. </p> <p rend="Tekst">— Е па, ви'ш!{S} Ту га м |
| се и то коло, и опет момче Срејино зађе да купи паре.{S} Кад близу Милуна, он извади десет пара |
| љу.{S} А кад је већ сабор он и сâм дође да заради коју пару.{S} Осим тога, Сретен је у неку рук |
| еком од чељади да каже Сретену чим дође да одмах одлази из његове куће, да га није затекао, па |
| ко је — додаде Видак — али опет боље је да има и написмено.{S} Није да рекнеш из каке сумње — н |
| данас о нечем разговарати.{S} А знао је да га Милун никад неће звати напразно. </p> <p rend="Te |
| газда Милун почео трговати уобичајио је да тако распитује за најмању ситницу; макар му богзна к |
| пет боље је да има и написмено.{S} Није да рекнеш из каке сумње — нити ће ту доћи до суда или п |
| и. </p> <p rend="Tekst">— И боље раније да пребринеш бригу — примети Видак. </p> <p rend="Tekst |
| је из доњег краја.{S} Људи који не воле да запињу грбином око тешког пољског рада, него радије |
| и наго? </p> <p rend="Tekst">— Пусти ме да убијем пса! </p> <p rend="Tekst">— Кога? </p> <p ren |
| а он јутрос ни паре.{S} Каже — нема, не да. </p> <p rend="Tekst">— Не може бити. </p> <p rend=" |
| носе се као бесни — не да се Милун, не да се Среја.{S} У том рвању догураше се до амбара.{S} О |
| реку.{S} Њих два носе се као бесни — не да се Милун, не да се Среја.{S} У том рвању догураше се |
| ако ме пошаље куд подаље, па ни коња не да — већ жипчим овако пешке.{S} У уговору стоји да ми н |
| а оставу, његово је, очуваћу му; ако не да толико и чини. </p> <p rend="Tekst">— Е ја, богами, |
| у радњицу — и ту му пропадне; ако почне да чува — и тад му се мало-помало измигољи пара...{S} Н |
| ече ономад — одговори поп. — Жали ми се да му је Станоје учинио нешто криво. </p> <p rend="Teks |
| и Милун и мало се замисли.{S} Видело се да га је нешто веома заинтересовао Среја.{S} Звао је и |
| року овом мој остати.{S} Обећавам му се да ћу му коња за јахање давати кад га год будем у свато |
| момче спусти бубањ на земљу па, токорсе да се н оно нашали, потеже и скочи на њ.{S} Пуче кожа и |
| браним — рече Среја — како год рекнете да ваља. </p> <p rend="Tekst">— Тако лепо да начинимо м |
| ећемо... — одговори Среја, па се окрете да пође. </p> <p rend="Tekst">— Море, љуцки ти кажем да |
| /p> <p rend="Tekst">— Та пушку ми дајте да убијем пса! — рикну Милун н улети у кућу, зграби с к |
| И ту Милисав настави учити Среју шта ће да ради и како да се брани ако баш и до суда дође. </p> |
| {S} Онај ће ми очи извадити.{S} Мислиће да сам богзна каке паре накупио. </p> <p rend="Tekst">— |
| околним селима.{S} И сад, кад људи хоће да кажу какав крајњи каишарлук — рећи ће: »Најмио Милун |
| ио му по уговору некако сулудасто момче да бубња у бубањ.{S} То несрећно момче беше се тако опи |
| ри с Видаком писаром, који таман хоћаше да уђе. </p> <p rend="Tekst">— Ехе! шта је то! — викну |
| ла готово читав сат.{S} Кад људи видеше да не могу сами ништа учинити, одоше право среској кући |
| ма! — потврдише остали и опет се нагоше да чују. </p> <p rend="Tekst">Видак се опет искашља па |
| еди на доксату, да пуши на дуг чибук, и да за што било виче на чељад или на кога му драго. </p> |
| у сведоцима, као и парничну таксу.{S} И да уговор између Милуна и Сретена престаје важити.« </p |
| ијају помало, да се разговарају, шале и да гледе како се млађи веселе. </p> <p rend="Tekst">На |
| т навалише сви на Среју да се не боји и да не сумња ништа.{S} Милун узе уговор у џеп.{S} Још ма |
| ли он то слабо мари.{S} Најпосле, што и да мари, кад му нико не може наудити.{S} Човек богат, м |
| в?{S} Ви сте га хвалили да је мајстор и да је вешт. </p> <p rend="Tekst">— Мајстор је био док с |
| !« </p> <p rend="Tekst">— А шта теби би да му се тако подвежеш? — Куд ћу, брате, кад ме салетел |
| се онда диже и он; рече неком од чељади да каже Сретену чим дође да одмах одлази из његове куће |
| rend="Tekst">Газда Милун наручи чељади да донесу и Видаку кафу, и ту заметнуше њих два обичан |
| ицу, испита још неке сведоке, па нареди да дођу парничари и сведоци на суочење. </p> <p rend="T |
| жипчим овако пешке.{S} У уговору стоји да ми набави момка да носи бубањ и бубња — он ми набави |
| летено.{S} Приђоше и озго од сопре неки да гледе изближе.{S} Међ њима је газда Милун, један бог |
| ру.{S} Па како би било да га узмем, али да се некако угодимо да он мени даје што заради. </p> < |
| и Милуна и тражили да им врати паре или да плати судове. </p> <p rend="Tekst">Еле, заметну се п |
| ако су они људи тужили Милуна и тражили да им врати паре или да плати судове. </p> <p rend="Tek |
| о сам вам ја крив?{S} Ви сте га хвалили да је мајстор и да је вешт. </p> <p rend="Tekst">— Мајс |
| и Сретенови и они људи што су се жалили да им судови нису оправљени како треба.{S} Донесене вуч |
| ису наговорили, докле га нису обрлатили да иде опет Милуну. </p> <p rend="Tekst">Кад би увече, |
| их му ја, брате, и пару узео.{S} Ако ми да на оставу, његово је, очуваћу му; ако не да толико и |
| </p> <p rend="Tekst">Аја, неће момче ни да чује. </p> <p rend="Tekst">Утом излеће један пијан с |
| му. </p> <p rend="Tekst">— А знаш ли ти да он сад о Ђурђевудне излази од Станоја? </p> <p rend= |
| , тако исто и онде где ме он коме прати да штогод и од тога заната урадим, које ће он наплаћива |
| ирати и ићи у сватове и где ме он прати да сам дужан ићи и свирати, што ће он наплаћивати, као |
| , да видимо рачун, и стаде се намештати да прими паре. </p> <p rend="Tekst">— Који рачун? — рећ |
| тима!« </p> <p rend="Tekst">И може бити да би тако и било.{S} Али на срећу Сретенову, мораде ка |
| како позната била, он ће се тек градити да не зна и питати другога.{S} Може бити тим је хтео да |
| се ваљда ко и од наших, те ће припомоћи да се нагодимо.{S} А теби за твој труд биће напојница. |
| чео свакоме радити као од беде, знајући да од свог рада неће видети никакве вајде.{S} Милуну ве |
| дне, устадоше.{S} Видак оде својој кући да начини неке процене, а Милун некуд у село да прикупи |
| ништа учинити, одоше право среској кући да туже Милуна. </p> <p rend="Tekst">Милун подува мало, |
| н чува пару.{S} А кад оно — он хоће очи да ми ископа ако му све до крајцаре не дам. </p> <p ren |
| људи.{S} Него батали ћорава посла, дај да видимо рачун. </p> <p rend="Tekst">Среји већ прекипе |
| есет пара. </p> <p rend="Tekst">— Немој да се претргнеш, ћато! — рече момче заједљиво. </p> <p |
| ако ми Среја не прескупи, а ја већ знам да је добар и вредан. </p> <p rend="Tekst">— Неће ти пр |
| де се може што ућарити.{S} Што може сам да стигне — добро, а што не може, то опет стигну његови |
| <p rend="Tekst">— А ја теби љуцки кажем да немам — одговори Среја осечно и пође. </p> <p rend=" |
| т дуката цесарских.{S} Но пошто ја умем да свирам у ћеманету (виолину), то сам дужан иста кући |
| , дужан сам му радити; а пошто још умем да градим каце и тако даље, као и астале, столице и уоп |
| ekst">— Како што!{S} Куд га год опремим да ми што уради, све наопако, све као од беде.{S} Посла |
| који ће бубањ у сватове и где га пратим да свира носити.{S} У случају ако бих ја Сретена без уз |
| >»Ја Милун заиста угодих се са Сретеном да ме као слуга, од 23. априла па до 26. октобра 187... |
| st">Ја Сретен угодих се данас с Милуном да га од 23. априла па до 26. октобра ове 187... године |
| е гуњац и метну под главу, па леже и он да спава.{S} Дуго није могао заспати, једнако му се врз |
| е, и зеленаше.{S} Милуна већ није могао да гледа очима.{S} Капетан Вучета јако је волео Страхињ |
| } Ћемане му се једва чује, пре би рекао да струже, него да свира.{S} Среја већ позеленио од мук |
| зато што је као човек од рачуна навикао да добро пропита шта је што. </p> <p rend="Tekst">— И в |
| ор у том послу, то знам, али нисам знао да му се толико плаћа. </p> <p rend="Tekst">— Плаћа да |
| уд ће у невреме, сад би мучно где нашао да стане под најам; Милун је напрасит, али повратит чов |
| едва чује, пре би рекао да струже, него да свира.{S} Среја већ позеленио од муке.{S} Сватови се |
| алетати Среју да не учини друкчије него да стане код њега у службу. </p> <p rend="Tekst">Утом с |
| — прихвати Среја — само ја бих најволео да није то ни писано.{S} Доста је погодба пред људима. |
| итати другога.{S} Може бити тим је хтео да покаже како он, као велики госа, не води бригу о сва |
| — укратко, што ми год он буде заповедио да радим, дужан сам му радити; а пошто још умем да град |
| очео трговати, одонда је и то уобичајио да изјутра седи на доксату, да пуши на дуг чибук, и да |
| од Ђурђевадне.{S} Ионако си ми се жалио да те не слуша онај твој момак и хоћеш да га отпустиш — |
| ом каце и бурад, а он се, опет, спремио да иде послом некуд на другу страну, док ето ти му дође |
| сам га оставио, или ако будем наплатио да сам му дужан вратити натраг.« </p> <p rend="Tekst">— |
| о кика.{S} Милун се распомамио и претио да ће апелирати, да ће тужити чак и капетана самом мини |
| стави учити Среју шта ће да ради и како да се брани ако баш и до суда дође. </p> <p rend="Tekst |
| Веса, Голуб и Бора, за које се доказало да су хтели сведочити у атар Милунов, казне с по два да |
| чини неке процене, а Милун некуд у село да прикупи неки лој и вуну. </p> <p rend="Tekst">Баш не |
| end="Tekst">— Готово би боље за те било да га оставиш. </p> <p rend="Tekst">— Ама како ћу?... < |
| > <p rend="Tekst">— Е, баш боље би било да га ниси ни градио ни подвезивао се тако — рече Милис |
| nd="Tekst">— Па шта велиш, како би било да ја њега узмем под најам? </p> <p rend="Tekst">— Може |
| зарађује лепу пару.{S} Па како би било да га узмем, али да се некако угодимо да он мени даје ш |
| </p> <p rend="Tekst">— Па добро би било да начинимо мало уговора — рећи ће Видак. </p> <p rend= |
| S} То несрећно момче беше се тако опило да већ не зна шта ради.{S} Окупило бубњати као помамно, |
| слио, јер му се досад никад није десило да тако прође са својом свирком...{S} А од бакшиша нема |
| <p rend="Tekst">— Их! та станиде, само да те питам! — цикну Милун па полети напоље за Срејом.{ |
| диш?{S} Ако хоћеш, он ће те узети, само да му ја рекнем.{S} Бићеш као у својој кући. </p> <p re |
| ни добро — рећи ће писар немарно — само да умеду чувати. </p> <p rend="Tekst">Одмаче момче даље |
| — Па нећеш ти то њему давати, него само да чува; ово је само ворме ради, тек онако... </p> <p r |
| дове. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш само да ти што више заради — додаде други и спусти бременицу |
| о да га узмем, али да се некако угодимо да он мени даје што заради. </p> <p rend="Tekst">— Хм, |
| десетак момчету у капу и завири лакомо да види колико је накупио. </p> <p rend="Tekst">— Хвала |
| те ми проби ето и бубањ.{S} Казали смо да ми набави алат што ми треба — па дојако још ништа.{S |
| end="Tekst">— Аја!{S} Ето уговорили смо да ми набавља жице за ћемане, набави ми најгоре — ничем |
| ајгоре — ничему не ваљају.{S} Рекли смо да ми даје коња ако ме пошаље куд подаље, па ни коња не |
| ске куће.{S} Сви су мислили као сигурно да ће Сретен изгубити, и већ га беху неки почели жалити |
| требало некако угодити с њим; али лепо да се не сети, па може одустати. </p> <p rend="Tekst">— |
| ваља. </p> <p rend="Tekst">— Тако лепо да начинимо мало писмена — настави опет Видак. — Сад си |
| Е лепо, лепо!{S} А ти барем за ово лето да станеш код тог човека.{S} Газда је први у овом крају |
| > <p rend="Tekst">Већ сам вам напоменуо да је газда Милун један богаташ.{S} Највише баштине, на |
| у је Милун још јуче на сабору напоменуо да се уврати код њега да се нешто разговоре. </p> <p re |
| ћато, суочи ове људе, па пресуди ствар да се више не потеже!« </p> <p rend="Tekst">Страхиња је |
| једну месечну плату накнадити, то јест да му не бих могао ајлук за онај месец наплатити, у ком |
| бојала многог мушкарца.{S} Време је већ да се у кући Срдановој принови које чељаде, да Стана до |
| јих 18 — 19 година.{S} А и време је већ да га ожени.{S} Срданова кућа није богзна како задружна |
| к, мислећи на синоћну напомену Милунову да ће се данас о нечем разговарати.{S} А знао је да га |
| даљих крајева траже га људи и погађају да им свира на свадби, слави или каком другом весељу.{S |
| {S} Видак узе и оде за други сто украју да пише. </p> <p rend="Tekst">Док је он писао, дотле је |
| nd="Tekst">И опет навалише сви на Среју да се не боји и да не сумња ништа.{S} Милун узе уговор |
| е хвалити газда-Милуна и салетати Среју да не учини друкчије него да стане код њега у службу. < |
| чића, поднесе капу и газда-Милуну да му да бакшиш. </p> <p rend="Tekst">— А не играм ти ја момч |
| како заблагодарио Страхињи и обећао му да ће одјако добро отворити очи кад се с ким погађа под |
| ekst">— Зар?{S} А ко ли оно први помену да би добро било најмити га... ја или ти? </p> <p rend= |
| в набавити; да је дужан платити Сретену да оним људима што су се жалили оправи судове или, ако |
| ог момчића, поднесе капу и газда-Милуну да му да бакшиш. </p> <p rend="Tekst">— А не играм ти ј |
| о што. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ћу да чиним ја сад? — упита Милун и врати се полако, а за |
| н беше Милун опремио Среју чак у Рогачу да порогози неком каце и бурад, а он се, опет, спремио |
| свачим — чим може један сеоски трговац да тргује.{S} И за кратко време постао је један од најб |
| ekst">— Сутра зором, Сретене, отићи ћеш да начиниш Маринку лотре.{S} Гледај до мрака да буде го |
| да те не слуша онај твој момак и хоћеш да га отпустиш — рече Видак и намигну на Милуна. </p> < |
| к. </p> <p rend="Tekst">— Колико мислиш да му даш? </p> <p rend="Tekst">— Даћу му четрнаест дук |
| пустивши чабар — а сад га ти ваљда учиш да људма квари судове. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш сам |
| пада лепа парица. </p> <p rend="Tekst">Да је ко други на његовом месту тај би, маже бити, већ |
| иса овако решење: </p> <p rend="Tekst">»Да се Милун одбије од тражења; да Сретен није дужан дав |
| а може одустати. </p> <p rend="Tekst">— Дабоме, вала начинити уговор.{S} За то се ти не брини.{ |
| је и Среја с ћеманетом.{S} Срдан га већ дав но звао, а Милун га послао, и најмио му по уговору |
| ун ће ми паре два дуката свакога месеца давати, и то пошто цео месец ослужим, а не у напредак.{ |
| Обећавам му се да ћу му коња за јахање давати кад га год будем у сватове слао, као и жицу за ћ |
| ком свирања добио, дужан сам њему новце давати — укратко, што ми год он буде заповедио да радим |
| одбије од тражења; да Сретен није дужан давати никакве накнаде Милуну, а слободно му стати где |
| > <p rend="Tekst">— Па нећеш ти то њему давати, него само да чува; ово је само ворме ради, тек |
| наки људи.{S} Него батали ћорава посла, дај да видимо рачун. </p> <p rend="Tekst">Среји већ пре |
| ">— А знаш шта, Миле? — рећи ће Видак — дај му четрнаест дуката, па нек је сретно! </p> <p rend |
| nd="Tekst">— Па ти си болан, луд.{S} Не дај! </p> <p rend="Tekst">— Како не дај кад смо начинил |
| Не дај! </p> <p rend="Tekst">— Како не дај кад смо начинили онај проклети уговор, па морам.{S} |
| <p rend="Tekst">— Море, љуцки ти кажем дај паре; богами ће бити од нас чуда. </p> <p rend="Tek |
| илун одмах поче: </p> <p rend="Tekst">— Дајде, Срејо, да видимо рачун, и стаде се намештати да |
| — ничему не ваљају.{S} Рекли смо да ми даје коња ако ме пошаље куд подаље, па ни коња не да — |
| ем, али да се некако угодимо да он мени даје што заради. </p> <p rend="Tekst">— Хм, не би било |
| -Милуна, он ће ти лепо чувати...{S} Епа дајте дивит амо и мало 'артије! — окрете се механџији. |
| ток. </p> <p rend="Tekst">— Та пушку ми дајте да убијем пса! — рикну Милун н улети у кућу, згра |
| , адвокатишући им такође за скупе паре, дајући им новце у зајам опет за скупе паре.{S} Он је го |
| а друго! — рече Видак и прикучи се мало дале другим људима, те се пусти с њима у разговор. </p> |
| ојој кући, и тако даље — већ забраздише далеко у хвалисању. </p> <p rend="Tekst">Утом приђе Вид |
| рчетом још запете коже, дотле Среја већ далеко одмаче и нестаде га некуд низ поток. </p> <p ren |
| ујеш за њ.{S} Баш си драви шпекулант, у далеку те нема. </p> <p rend="Tekst">— Сад ти гледај: о |
| } Среја то стрпа у свој јанџик, па чека даље.{S} Постаја мало, па ето ти оног момчића, поднесе |
| бро је, добро!« мисли у себи, па тумара даље по кући.{S} Оде обилазити и остале зграде.{S} Кад |
| у раменима, насмехнувши се мало, па оде даље купити. </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш, Виде, за |
| вати. </p> <p rend="Tekst">Одмаче момче даље.{S} Опет Среја засвира, удари бубањ и заметну се к |
| ивна мисао. — Па онда знаш ти — настави даље </p> <p rend="Tekst">— да он оправља каце, гради ш |
| Tekst">Видак се опет искашља па настави даље: </p> <p rend="Tekst">»Што се тиче наплате ајлука, |
| ута. </p> <p rend="Tekst">Видак настави даље: </p> <p rend="Tekst">— Е видиш, Срејо, овде је и |
| му бити добро као у својој кући, и тако даље — већ забраздише далеко у хвалисању. </p> <p rend= |
| а пошто још умем да градим каце и тако даље, као и астале, столице и уопште столарски посао, и |
| емане боље од многог свирача.{S} Чак из даљих крајева траже га људи и погађају да им свира на с |
| један ајлук. </p> <p rend="Tekst">— Да дам ја теби дванаест дуката. </p> <p rend="Tekst">— Мал |
| ори, узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта, шта!{S} Не даш? </p> < |
| а!{S} Не даш? </p> <p rend="Tekst">— Не дам! </p> <p rend="Tekst">— Бре, даћеш, синко, голи, бе |
| да ми ископа ако му све до крајцаре не дам. </p> <p rend="Tekst">— Па ти, чујем, и мајсторишеш |
| Е, Миле, што се уговора тиче, ту ти не дам ни једне рећи.{S} Уговор је на свом месту. </p> <p |
| у другога. </p> <p rend="Tekst">— Да ти дам тринаест — повиси мало Милун. </p> <p rend="Tekst"> |
| hi rend="Drop_slovo_Char">Н</hi>а други дан Васкрса слегао се силан свет на сабор код цркве рог |
| и почупаше око рачуна, одонда је сваки дан било помало речи и ината између њих.{S} Милун учест |
| ведочити у атар Милунов, казне с по два дана затвора; да газда Милун плати трошак и дангубу све |
| p> <p rend="Tekst">— Сад ти гледај: ово дана наћи ћеш се с њим где било.{S} Најбоље би било как |
| у се позамашна парница.{S} Готово месец дана вукла се та ствар по среској канцеларији.{S} Испит |
| Срејо — уплете се Видак. — Видиш и сам, данас су оскудна времена; тешко се долази до паре. </p> |
| да или парнице, него тек ворме ради.{S} Данас се ето за најмању потркушицу гради написмено.{S} |
| аш није узалуд!{S} А која ти је то капа данас? </p> <p rend="Tekst">— Ово је четврта, газда! </ |
| набави каког лудака, као овог гулавера данас те ми проби ето и бубањ.{S} Казали смо да ми наба |
| и на синоћну напомену Милунову да ће се данас о нечем разговарати.{S} А знао је да га Милун ник |
| <item rend="Tekst">Ја Сретен угодих се данас с Милуном да га од 23. априла па до 26. октобра о |
| /p> <p rend="Tekst">— О, брате, баш ово данас би џумбус! </p> <p rend="Tekst">— Тек мени ће тај |
| ="Tekst">— Шта велиш, Виде, зарадили су данас два дуката, а? — упита Милун писара. </p> <p rend |
| затвора; да газда Милун плати трошак и дангубу сведоцима, као и парничну таксу.{S} И да уговор |
| н момак.{S} А кад заслужиш коју пару, а дао ти је бог те можеш — ти остави код газда-Милуна, он |
| ко написмено. </p> <p rend="Tekst">— Не дао бог да бих му ја, брате, и пару узео.{S} Ако ми да |
| писао, дотле је овамо већ Милун и част дао.{S} Голуб, Веса и остали једнако хвале Милуна и гов |
| чео трговати и интересирати — разуме се дасе одонда почео чешће и парничити.{S} Ако му затребај |
| море, амо!{S} Баш иако не играм, вреди дати таком свирачу! — па баци десетак момчету у капу и |
| она једномесечну плату унапред напразно дати.{S} Уосталом, на уговор Сретенов пристајем.« </ite |
| ве или, ако то неће, да им мора у новцу дати накнаду.{S} Да се Веса, Голуб и Бора, за које се д |
| е стране држаће се.« И ту Видак прочита датум и потписе уговорача и сведока, међ којима се он о |
| ">— Не дам! </p> <p rend="Tekst">— Бре, даћеш, синко, голи, бели! </p> <p rend="Tekst">— Видеће |
| ислиш да му даш? </p> <p rend="Tekst">— Даћу му четрнаест дуката до Митровадне.{S} Станоје му п |
| ="Tekst">— Ама, богати, зар ти њему све даш што ти год падне? </p> <p rend="Tekst">— Ја шта ћу? |
| </p> <p rend="Tekst">— Шта, шта!{S} Не даш? </p> <p rend="Tekst">— Не дам! </p> <p rend="Tekst |
| > <p rend="Tekst">— Колико мислиш да му даш? </p> <p rend="Tekst">— Даћу му четрнаест дуката до |
| та Милун писара. </p> <p rend="Tekst">— Два јесу, ако не буде и више. </p> <p rend="Tekst">— Ле |
| спекулације.{S} Дуго су још седели ова два спекуланта и скрајали планове како ће који где зака |
| е тиче наплате ајлука, Милун ће ми паре два дуката свакога месеца давати, и то пошто цео месец |
| ли сведочити у атар Милунов, казне с по два дана затвора; да газда Милун плати трошак и дангубу |
| t">— Шта велиш, Виде, зарадили су данас два дуката, а? — упита Милун писара. </p> <p rend="Teks |
| уредио сваког месеца заслужени ајлук у два дуката плаћати, а тако дужан сам му м алат нужни за |
| S} Чељад истрча и удари у дреку.{S} Њих два носе се као бесни — не да се Милун, не да се Среја. |
| онесу и Видаку кафу, и ту заметнуше њих два обичан разговор, па онда пређоше на јучерашњи сабор |
| . </p> <p rend="Tekst">— Да дам ја теби дванаест дуката. </p> <p rend="Tekst">— Мало је, газда, |
| о до Митровадне. </p> <p rend="Tekst">— Двапут може.{S} Рачуни му сватове дукат, а сабор у најм |
| Милунова кућа је велика; ту ћу ја имати двапут више посла него у другога. </p> <p rend="Tekst"> |
| ети су.{S} Ја мислим, моћи ће истрерати двапут толико до Митровадне. </p> <p rend="Tekst">— Два |
| руку сто гроша.{S} Преко лета биће зар двоји-троји сватова, а сабора има више од десет.{S} Уз |
| — Е ја, богами, не знам... — поче Среја двоумити </p> <p rend="Tekst">— Ама слушај ти ово докра |
| .. баш то некако... — заусти опет Среја двоумити, али они навалише на њ: </p> <p rend="Tekst">— |
| Де, Срејо, нек је сретно!...{S} Де, де, де! </p> <p rend="Tekst">И Среја слеже раменима па прис |
| {S} Де, Срејо, нек је сретно!...{S} Де, де, де! </p> <p rend="Tekst">И Среја слеже раменима па |
| rend="Tekst">— Нема то окани се, него, де ти мени плати оне каце! повика трећи. </p> <p rend=" |
| ено.{S} Де, Срејо, нек је сретно!...{S} Де, де, де! </p> <p rend="Tekst">И Среја слеже раменима |
| каше остали!{S} То је добро плаћено.{S} Де, Срејо, нек је сретно!...{S} Де, де, де! </p> <p ren |
| ре. </p> <p rend="Tekst">— Дела, Срејо, дела! — навалише сад на њ. — Шта се ти опет толико зате |
| т; ниже ни паре. </p> <p rend="Tekst">— Дела, Срејо, дела! — навалише сад на њ. — Шта се ти опе |
| а вам прочитиам. </p> <p rend="Tekst">— Дела читај! — рекоше сви и стадоше око нега да слушају. |
| старијем писару, Страхињи, и рече му: »Дела, богати, ћато, суочи ове људе, па пресуди ствар да |
| nd="Tekst">На поласку узе капетан читав дењак аката па пружи старијем писару, Страхињи, и рече |
| ра. </p> <p rend="Tekst">— Удри, бре! — дере се трећи на оно пијано момче; — кад му не ваља ћем |
| ш горе. </p> <p rend="Tekst">Сватови се деру: »Тако, море, тако!{S} Удри, удриде!« и скачу око |
| вадне.{S} Станоје му плаћа, чини ми се, десет. </p> <p rend="Tekst">— Тако ће бити. </p> <p ren |
| много је петнаест.{S} Станоје ти плаћа десет. </p> <p rend="Tekst">— Оно јесте; али не могу ни |
| оји-троји сватова, а сабора има више од десет.{S} Уз то још урачуни и неколико слава.{S} Еле, т |
| пи паре.{S} Кад близу Милуна, он извади десет пара, па зовну: </p> <p rend="Tekst">— Оди, море, |
| општинског писара и бади момчету у капу десет пара. </p> <p rend="Tekst">— Немој да се претргне |
| ам, вреди дати таком свирачу! — па баци десетак момчету у капу и завири лакомо да види колико ј |
| ио, штоно кажу, десна рука и кад се год деси кака заплетенија и потежа ствар, Страхиња је раскр |
| ћи неким важним послом у варош; а то се деси баш онда кад је требало суочити парничаре и ствар |
| и замислио, јер му се досад никад није десило да тако прође са својом свирком...{S} А од бакши |
| па чим дође, ти ми поручи, ако се ја не десим, да дођем, а дотле задржавај га.{S} А наћи ће се |
| гао.{S} Страхиња му је био, штоно кажу, десна рука и кад се год деси кака заплетенија и потежа |
| у, па тек зовну неко од чељади: »Идиде, дете, пробуди Сретена, лек дође амо!« и стаде задовољно |
| ста имућан домаћин, жени свога јединца, дечака од својих 18 — 19 година.{S} А и време је већ да |
| . </p> <p rend="Tekst">Механџија донесе дивит, један чокањ с мало мастила, перо и један табак п |
| а, он ће ти лепо чувати...{S} Епа дајте дивит амо и мало 'артије! — окрете се механџији. </p> < |
| .{S} Оно само укокоти очима.{S} Сватови дигоше грају око њега.{S} Док ти ђаво нанесе једног с л |
| о, про'ука и промаха главом, па се онда диже и он; рече неком од чељади да каже Сретену чим дођ |
| ксат, види.{S} Среја још спава; њега не дира, само се тек искашља и често погледи у гуњац Среји |
| . </p> <p rend="Tekst">— Не, несрећо! — дичи Среја и туче га гудалом по леђима. </p> <p rend="T |
| ратнице.{S} Оно момче једва се докотрља до једног амбара, па спусти бубањ и прући се поред њега |
| јамачно пристати.{S} Оно, истина, нема до Митровадне много слава — славе су више зими, али опе |
| теном да ме као слуга, од 23. априла па до 26. октобра 187... служи с ценом за четрнаест дуката |
| данас с Милуном да га од 23. априла па до 26. октобра ове 187... године, као слуга кућевни слу |
| rend="Tekst">— Даћу му четрнаест дуката до Митровадне.{S} Станоје му плаћа, чини ми се, десет. |
| Tekst">На сабору не беше другог свирача до неког Сретена Стојића и још једног момчића што удара |
| што треба.{S} Еле, тако је трајало све до госпођинских поста. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро |
| о — он хоће очи да ми ископа ако му све до крајцаре не дам. </p> <p rend="Tekst">— Па ти, чујем |
| p rend="Tekst">Игра и весеље трајало је до пред мрак.{S} У сами мрак поче се народ разилазити, |
| nd="Tekst">— А шта би ти тражио од мене до Митровадне? </p> <p rend="Tekst">— Петнаест дуката — |
| да се Среја.{S} У том рвању догураше се до амбара.{S} Оно момче скочи буновно, па нададе дреку |
| ће да ради и како да се брани ако баш и до суда дође. </p> <p rend="Tekst">Еле, тако у разговор |
| нас су оскудна времена; тешко се долази до паре. </p> <p rend="Tekst">— Све је тако.{S} Ама газ |
| јер им ваља читав сат 'ода препешачити до села Н. Момче оно граби напред с пробијеним бубњем, |
| p rend="Tekst">На суочењу хтело је доћи до кика.{S} Милун се распомамио и претио да ће апелират |
| рекнеш из каке сумње — нити ће ту доћи до суда или парнице, него тек ворме ради.{S} Данас се е |
| ћеш да начиниш Маринку лотре.{S} Гледај до мрака да буде готово. </p> <p rend="Tekst">Откако се |
| скиде бубањ, који му се беше набио чак до рамена и закачио га некако ружно испод врата оним па |
| t">— Јест' код Станоја.{S} Биће још ово до Ђурђевадне код њега! </p> <p rend="Tekst">— Тако су |
| мислим, моћи ће истрерати двапут толико до Митровадне. </p> <p rend="Tekst">— Двапут може.{S} Р |
| ekst">Еле, тако у разговору стигоше већ до куће.{S} Милисав окрете својој кући, а Среја са оним |
| ана није више онако окретна као у млађе доба, кад је могла упоредо копати с најбољим копачем и |
| од муке. </p> <p rend="Tekst">Око неко доба ноћи разиђоше се сватови од куће Срданове.{S} Среј |
| Среја не прескупи, а ја већ знам да је добар и вредан. </p> <p rend="Tekst">— Неће ти прескупи |
| еш као бубрег у лоју.{S} Газда Милун је добар домаћин, а ти — вредан момак.{S} А кад заслужиш к |
| уди, па ће пристати; а ја ћу му платити добар ајлук. </p> <p rend="Tekst">— Колико мислиш да му |
| ти добро. </p> <p rend="Tekst">— Та оно добар је домаћин — одговори Среја мало премишљајући — а |
| Срдановој принови које чељаде, да Стана добије снаху, која ће је одменити у кући, а богме и у п |
| и бакшиш што будем кад приликом свирања добио, дужан сам њему новце давати — укратко, што ми го |
| >— Е па, ви'ш!{S} Ту га можеш и на суду добити, ја ти кажем!{S} Слободно га остави.{S} Боље пре |
| за да га може бити неће лако ни на суду добити, јер онај уговор није баш сасвим по пропису, бар |
| м — одговори Среја. — Ваљда ћу наћи где добра домаћина. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш, хоћеш Сре |
| Што не бих? — одговори Среја. — Ако је добра кућа, најмио бих се још ово лето. </p> <p rend="T |
| же неки Милосав, комшија Милунов, човек добричина и разговоран.{S} Познаде га у мраку, па рече: |
| } Газда-Милуну смеши се брк. »Добро је, добро!« мисли у себи, па тумара даље по кући.{S} Оде об |
| то ућарити.{S} Што може сам да стигне — добро, а што не може, то опет стигну његови самсари, ко |
| о што је као човек од рачуна навикао да добро пропита шта је што. </p> <p rend="Tekst">— И вели |
| t">— Четврта!{S} Па ви сте, богами онда добро пазарили! </p> <p rend="Tekst">— Теее! — учини мо |
| па пристаде. </p> <p rend="Tekst">— Па добро би било да начинимо мало уговора — рећи ће Видак. |
| ">— Плаћа да видиш, газда Милуне, доста добро! — настави поп. — Њему је кашто падало по четири- |
| је у неку руку и мајстор.{S} Зна доста добро качарски и столарски занат; гради ведрице, каце, |
| т, четрнаест, повикаше остали!{S} То је добро плаћено.{S} Де, Срејо, нек је сретно!...{S} Де, д |
| — Зар?{S} А ко ли оно први помену да би добро било најмити га... ја или ти? </p> <p rend="Tekst |
| ра! </p> <p rend="Tekst">— А зараде они добро — рећи ће писар немарно — само да умеду чувати. < |
| st">— јесте, он.{S} Код њега ће ти бити добро. </p> <p rend="Tekst">— Та оно добар је домаћин — |
| што никад није нити ће; како ће му бити добро као у својој кући, и тако даље — већ забраздише д |
| дарио Страхињи и обећао му да ће одјако добро отворити очи кад се с ким погађа под уговор. </p> |
| ресовао Среја.{S} Звао је и он сам врло добро какав је Среја — је ли вредан и поштен или није; |
| ако и Голуб. </p> <p rend="Tekst">— Баш добро!{S} Ево и газда Милуна! — повика Видак. </p> <p r |
| д зноја.{S} Газда-Милуну смеши се брк. »Добро је, добро!« мисли у себи, па тумара даље по кући. |
| "Tekst">— А би ли ти, Срејо, код једног доброг домаћина да ја проговорим за те? — упита Видак и |
| си, Срејо, ето без бриге.{S} Стао си у добру кућу, бићеш као бубрег у лоју.{S} Газда Милун је |
| .{S} Донесене вучије, донесени чаброви, доваљане каце, донесене и некаке лотре, па чак и онај п |
| е весеље код куће Срданове.{S} Вођевину довели, па Срдан навалио част и свадбује се.{S} Сватови |
| .{S} Они питају један другога за савет, договарају се у сваком подузетку и помажу један другом |
| .{S} Па и сад му је Видак дошао на неки договор, јер му је Милун још јуче на сабору напоменуо д |
| е Милун, не да се Среја.{S} У том рвању догураше се до амбара.{S} Оно момче скочи буновно, па н |
| ч. </p> <p rend="Tekst">— Оно тако је — додаде Видак — али опет боље је да има и написмено.{S} |
| t">— хоћеш само да ти што више заради — додаде други и спусти бременицу. </p> <p rend="Tekst">— |
| >— Слабо се може ко код њега скрасити — додаде Веса. </p> <p rend="Tekst">— Па куд мислиш сад? |
| kst">— Вала и не бих више!{S} Готово ми додијало потуцати се по туђим кућама.{S} На зиму мислим |
| ди и како да се брани ако баш и до суда дође. </p> <p rend="Tekst">Еле, тако у разговору стигош |
| ади: »Идиде, дете, пробуди Сретена, лек дође амо!« и стаде задовољно усукивати бркове и искашљи |
| весељу.{S} А кад је већ сабор он и сâм дође да заради коју пару.{S} Осим тога, Сретен је у нек |
| end="Tekst">— Е ти се нађи тамо, па чим дође, ти ми поручи, ако се ја не десим, да дођем, а дот |
| ече неком од чељади да каже Сретену чим дође да одмах одлази из његове куће, да га није затекао |
| ом некуд на другу страну, док ето ти му дође пет-шест људи; неки носи вучију, неки чабар, а нек |
| е, ти ми поручи, ако се ја не десим, да дођем, а дотле задржавај га.{S} А наћи ће се ваљда ко и |
| , испита још неке сведоке, па нареди да дођу парничари и сведоци на суочење. </p> <p rend="Teks |
| смо да ми набави алат што ми треба — па дојако још ништа.{S} А овамо сваки час ме тера ђа овде, |
| ава? </p> <p rend="Tekst">— Вала ни ја, док ми не платиш ову бременицу! — рече онај други. </p> |
| Милун је напрасит, али повратит човек, док се окрене, прође га љутина, па онда опет лепо с мла |
| ле, таман се газда Милун тако развикао, Док ето ти му Видака, помоли се па вратнице. </p> <p re |
| p rend="Tekst">— Та стани, брате Срејо, док видимо све.{S} Неће теби Милун криво учинити.{S} А |
| ио да иде послом некуд на другу страну, док ето ти му дође пет-шест људи; неки носи вучију, нек |
| а.{S} Сватови дигоше грају око њега.{S} Док ти ђаво нанесе једног с лонцем вина — па пљус њему |
| , Голуб и Бора и још неки пријатељи.{S} Док ето ти и Среје.{S} Уђе у механу, назва бога, наручи |
| end="Tekst">— Ја се нећу макнути одавде док ми не платиш овај чабар — рече онај што је донео ча |
| одговори Среја мало премишљајући — али док видим... ласно ћемо. </p> <p rend="Tekst">— Шта да |
| . </p> <p rend="Tekst">— Мајстор је био док се није код тебе најмио. </p> <p rend="Tekst">— јес |
| то украју да пише. </p> <p rend="Tekst">Док је он писао, дотле је овамо већ Милун и част дао.{S |
| иште паре и рачун. </p> <p rend="Tekst">Док га достиже неки Милосав, комшија Милунов, човек доб |
| дио сличан уговор. </p> <p rend="Tekst">Док је ту Видак утишао Милуна, дотле су Веса, Голуб и Б |
| S} Да се Веса, Голуб и Бора, за које се доказало да су хтели сведочити у атар Милунов, казне с |
| лађима... и шта му још нису наговорили, докле га нису обрлатили да иде опет Милуну. </p> <p ren |
| па њему на главу и беж на вратнице.{S} Докле Милун скиде бубањ, који му се беше набио чак до р |
| !...{S} Опали сад! </p> <p rend="Tekst">Докопа ти оно чаканац, па онако лудо и пијано — све пос |
| илунове вратнице.{S} Оно момче једва се докотрља до једног амбара, па спусти бубањ и прући се п |
| /p> <p rend="Tekst">— Ама слушај ти ово докраја! — рече Видак. — Ја сам овде обавезао и газда-М |
| шље се, виче.{S} Често се попне горе на доксат, види.{S} Среја још спава; њега не дира, само се |
| њега на траву.{S} Среја се попе горе на доксат, скиде гуњац и метну под главу, па леже и он да |
| ти! — рече му Видак испевши се горе на доксат и показавши руком на кафу пред Милуном. </p> <p |
| — рече Видак кад се испеше већ горе на доксат.{S} Мало-помало утиша он Милуна, те пристаде да |
| >Мало постоја, ето ти Среја сиђе озго с доксата.{S} Милун одмах поче: </p> <p rend="Tekst">— Да |
| утрадан поранио газда Милун, па седи на доксату пред својом кућом, а кућа му је од најугледнији |
| да је и то уобичајио да изјутра седи на доксату, да пуши на дуг чибук, и да за што било виче на |
| долази у механу? </p> <p rend="Tekst">— Долази кашто. </p> <p rend="Tekst">— Е ти се нађи тамо, |
| боље би било како у механи.{S} Он ваљда долази у механу? </p> <p rend="Tekst">— Долази кашто. < |
| сам, данас су оскудна времена; тешко се долази до паре. </p> <p rend="Tekst">— Све је тако.{S} |
| ично одјутри.{S} Газда Милун попио кафу доле у кући и попушио лулу, па тек зовну неко од чељади |
| </p> <p rend="Tekst">— Та оно добар је домаћин — одговори Среја мало премишљајући — али док ви |
| Срдана Мишића у Р. Срдан, доста имућан домаћин, жени свога јединца, дечака од својих 18 — 19 г |
| бубрег у лоју.{S} Газда Милун је добар домаћин, а ти — вредан момак.{S} А кад заслужиш коју па |
| говори Среја. — Ваљда ћу наћи где добра домаћина. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш, хоћеш Срејо! — |
| >— А би ли ти, Срејо, код једног доброг домаћина да ја проговорим за те? — упита Видак и уз то |
| не платиш овај чабар — рече онај што је донео чабар — ево можеш прст провући између дугâ!{S} За |
| ханџији. </p> <p rend="Tekst">Механџија донесе дивит, један чокањ с мало мастила, перо и један |
| учије, донесени чаброви, доваљане каце, донесене и некаке лотре, па чак и онај пробијени бубањ. |
| им судови нису оправљени како треба.{S} Донесене вучије, донесени чаброви, доваљане каце, донес |
| рављени како треба.{S} Донесене вучије, донесени чаброви, доваљане каце, донесене и некаке лотр |
| nd="Tekst">Газда Милун наручи чељади да донесу и Видаку кафу, и ту заметнуше њих два обичан раз |
| Но пошто уз ћемане има и бубањ који ће донети, то ћу ја набавити човека који ће бубањ у сватов |
| сам дужан иста кући Милуновој с бубњем донети и кад он захтева да сам дужан свирати и ићи у св |
| еса, неки врљоки Голуб и неки Бороје из доњег краја.{S} Људи који не воле да запињу грбином око |
| хо, па се покуњио и замислио, јер му се досад никад није десило да тако прође са својом свирком |
| еће видети никакве вајде.{S} Милуну већ досадише људи жалећи се к ако им Среја није ово или оно |
| . </p> <p rend="Tekst">— Е то је доста, доста... богами! — рече Милун машући главом.{S} Поћута |
| "Tekst">— Плаћа да видиш, газда Милуне, доста добро! — настави поп. — Њему је кашто падало по ч |
| мо весеље код Срдана Мишића у Р. Срдан, доста имућан домаћин, жени свога јединца, дечака од сво |
| а бих најволео да није то ни писано.{S} Доста је погодба пред људима. </p> <p rend="Tekst">— Он |
| <p rend="Tekst">— Вала, ћато, нећу.{S} Доста сам га служио. </p> <p rend="Tekst">— А што нећеш |
| ">— Та шта ће уговор — прихвати Среја — доста је код, поштених људи и реч. </p> <p rend="Tekst" |
| Сретен је у неку руку и мајстор.{S} Зна доста добро качарски и столарски занат; гради ведрице, |
| о rpoшa. </p> <p rend="Tekst">— Е то је доста, доста... богами! — рече Милун машући главом.{S} |
| ре и рачун. </p> <p rend="Tekst">Док га достиже неки Милосав, комшија Милунов, човек добричина |
| ="Tekst">Док је ту Видак утишао Милуна, дотле су Веса, Голуб и Бора дочекали у механи Среју, па |
| од врата оним парчетом још запете коже, дотле Среја већ далеко одмаче и нестаде га некуд низ по |
| . </p> <p rend="Tekst">Док је он писао, дотле је овамо већ Милун и част дао.{S} Голуб, Веса и о |
| поручи, ако се ја не десим, да дођем, а дотле задржавај га.{S} А наћи ће се ваљда ко и од наших |
| /p> <p rend="Tekst">На суочењу хтело је доћи до кика.{S} Милун се распомамио и претио да ће апе |
| је да рекнеш из каке сумње — нити ће ту доћи до суда или парнице, него тек ворме ради.{S} Данас |
| ! </p> <p rend="Tekst">А оно лудо једва дочека, па удри као помамно. </p> <p rend="Tekst">— Их! |
| напоље за Срејом.{S} Среја се окрете и дочека га.{S} Сподбише један другог и сташе се вући по |
| шао Милуна, дотле су Веса, Голуб и Бора дочекали у механи Среју, па кад су чули шта је било гор |
| свакој прилици.{S} Па и сад му је Видак дошао на неки договор, јер му је Милун још јуче на сабо |
| онако јуче пропиткујеш за њ.{S} Баш си драви шпекулант, у далеку те нема. </p> <p rend="Tekst" |
| ан — познат овде код нас.{S} Свак ће те драге воље узети у кућу </p> <p rend="Tekst">— Бога ми |
| а што било виче на чељад или на кога му драго. </p> <p rend="Tekst">Већ сам вам напоменуо да је |
| ... </p> <p rend="Tekst">— Нађи каку му драго закачку, па изиђи, ето како! — Па поћутавши мало, |
| оправља каце, гради што год затреба од дрвенарије. </p> <p rend="Tekst">— Знам, па и ту би мог |
| столице, столове, лотре — готово сваку дрвенарију што треба једној кући сеоској.{S} Па и отуд |
| .{S} Оно момче скочи буновно, па нададе дреку и утече некуд у коров.{S} Утом Среја некако одгур |
| ћи по авлији.{S} Чељад истрча и удари у дреку.{S} Њих два носе се као бесни — не да се Милун, н |
| оји је био пријатељ Милунов и свакад му држао страну, отићи неким важним послом у варош; а то с |
| m rend="Tekst">»Уговора овог обе стране држаће се.« И ту Видак прочита датум и потписе уговорач |
| "Tekst">Утом приђе Видак од оног стола, држећи важно у руци онај табак хартије. </p> <p rend="T |
| иша он Милуна, те пристаде да Среју још држи за неко време, јер му Видак у четири ока каза да г |
| 'Ајд, Срејо, стругниде мало у ту твоју дромбуљу! </p> <p rend="Tekst">На то се, наравно, оспе |
| е мене Сретена Стојића, тежака из Н., а друге мене Милуна Вучевића, трговца из истог места, на |
| ече Видак и разговор се затим окрене на друге спекулације.{S} Дуго су још седели ова два спекул |
| kst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Н</hi>а други дан Васкрса слегао се силан свет на сабор код црк |
| згужване хартије.{S} Видак узе и оде за други сто украју да пише. </p> <p rend="Tekst">Док је о |
| ћеш само да ти што више заради — додаде други и спусти бременицу. </p> <p rend="Tekst">— Бог с |
| — Их! баш гребе као тестера! — подвикне други ко од сватова и стане звиждукати игру, коју токор |
| ми не платиш ову бременицу! — рече онај други. </p> <p rend="Tekst">Газда Милун се нађе сад у в |
| а парица. </p> <p rend="Tekst">Да је ко други на његовом месту тај би, маже бити, већ одавно на |
| го! — рече Видак и прикучи се мало дале другим људима, те се пусти с њима у разговор. </p> <p r |
| н. </p> <p rend="Tekst">— Е, то је онда друго! — рече Видак и прикучи се мало дале другим људим |
| тине, највише стоке у њега је, и сваког другог мâла и иметка изобиља.{S} Некад је и Милун радио |
| </p> <p rend="Tekst">На сабору не беше другог свирача до неког Сретена Стојића и још једног мо |
| е окрете и дочека га.{S} Сподбише један другог и сташе се вући по авлији.{S} Чељад истрча и уда |
| он ће се тек градити да не зна и питати другога.{S} Може бити тим је хтео да покаже како он, ка |
| нов, а Милун његов.{S} Они питају један другога за савет, договарају се у сваком подузетку и по |
| ту ћу ја имати двапут више посла него у другога. </p> <p rend="Tekst">— Да ти дам тринаест — по |
| да им свира на свадби, слави или каком другом весељу.{S} А кад је већ сабор он и сâм дође да з |
| који где закачити ћара и како ће један другом бити у овом или у оном послу на руци.{S} Напосле |
| ју се у сваком подузетку и помажу један другом у свакој прилици.{S} Па и сад му је Видак дошао |
| лно, а ми већ као људи, нећемо ту један другом...{S} 3нам ја шта је служба и мука најамникова. |
| е, опет, спремио да иде послом некуд на другу страну, док ето ти му дође пет-шест људи; неки но |
| зда-Милуна и салетати Среју да не учини друкчије него да стане код њега у службу. </p> <p rend= |
| дува и чини се токорсе невешт, и Среја дува и чини се такође невешт.{S} Кад вечераше, Милун пр |
| t">Кад би увече, ето ти Среје.{S} Милун дува и чини се токорсе невешт, и Среја дува и чини се т |
| ијих у свем селу.{S} Пије кафу, пуши на дуг чибук и виче нешто на чељад.{S} Откако је газда Мил |
| да изјутра седи на доксату, да пуши на дуг чибук, и да за што било виче на чељад или на кога м |
| о чабар — ево можеш прст провући између дугâ!{S} Зар је ово оправа? </p> <p rend="Tekst">— Вала |
| чак и капетана самом министру.{S} После дуге вике, која је трајала у среској канцеларији, запов |
| ну под главу, па леже и он да спава.{S} Дуго није могао заспати, једнако му се врзло по глави ш |
| е затим окрене на друге спекулације.{S} Дуго су још седели ова два спекуланта и скрајали планов |
| што ми год он буде заповедио да радим, дужан сам му радити; а пошто још умем да градим каце и |
| х ја Сретена без узрока од себе отерао, дужан сам му на основу постојећег закона једномесечну п |
| е бих га по овом уговору ослужити хтео, дужан сам му једну месечну плату накнадити, то јест да |
| ш што будем кад приликом свирања добио, дужан сам њему новце давати — укратко, што ми год он бу |
| ретену бубањ или му нов набавити; да је дужан платити Сретену да оним људима што су се жалили о |
| Милун одбије од тражења; да Сретен није дужан давати никакве накнаде Милуну, а слободно му стат |
| с бубњем донети и кад он захтева да сам дужан свирати и ићи у сватове и где ме он прати да сам |
| ићи у сватове и где ме он прати да сам дужан ићи и свирати, што ће он наплаћивати, као и бакши |
| да свирам у ћеманету (виолину), то сам дужан иста кући Милуновој с бубњем донети и кад он захт |
| лице и уопште столарски посао, и то сам дужан му радити, како њему, тако исто и онде где ме он |
| жени ајлук у два дуката плаћати, а тако дужан сам му м алат нужни за качарлук и столарлук ако у |
| тавио, или ако будем наплатио да сам му дужан вратити натраг.« </p> <p rend="Tekst">— Е, е... б |
| st">— Двапут може.{S} Рачуни му сватове дукат, а сабор у најмању руку сто гроша.{S} Преко лета |
| луга кућевни служим, и то с ценом за 14 дуката и словима за четрнаест дуката цесарских.{S} Но п |
| че наплате ајлука, Милун ће ми паре два дуката свакога месеца давати, и то пошто цео месец ослу |
| Шта велиш, Виде, зарадили су данас два дуката, а? — упита Милун писара. </p> <p rend="Tekst">— |
| дио сваког месеца заслужени ајлук у два дуката плаћати, а тако дужан сам му м алат нужни за кач |
| е. </p> <p rend="Tekst">— По четири-пет дуката! — зачуди се Милун. </p> <p rend="Tekst">— Ја шт |
| п. — Њему је кашто падало по четири-пет дуката само од једне свадбе. </p> <p rend="Tekst">— По |
| rend="Tekst">— Да дам ја теби дванаест дуката. </p> <p rend="Tekst">— Мало је, газда, богами.{ |
| ном за 14 дуката и словима за четрнаест дуката цесарских.{S} Но пошто ја умем да свирам у ћеман |
| тобра 187... служи с ценом за четрнаест дуката цесарских.{S} Обвезујем се Сретену уредио сваког |
| иле? — рећи ће Видак — дај му четрнаест дуката, па нек је сретно! </p> <p rend="Tekst">— Четрна |
| /p> <p rend="Tekst">— Даћу му четрнаест дуката до Митровадне.{S} Станоје му плаћа, чини ми се, |
| овадне? </p> <p rend="Tekst">— Петнаест дуката — газда-Милуне. </p> <p rend="Tekst">— Е много ј |
| ле, тамо-амо — извадиће близу триестину дуката.{S} А то је заувар. </p> <p rend="Tekst">— Заува |
| ашно је мрзио каишаре и сеоске трговце, дућанџије, и зеленаше.{S} Милуна већ није могао да глед |
| .{S} А овамо сваки час ме тера ђа овде, ђа онде да радим. </p> <p rend="Tekst">— Е па, ви'ш!{S} |
| још ништа.{S} А овамо сваки час ме тера ђа овде, ђа онде да радим. </p> <p rend="Tekst">— Е па, |
| ед с пробијеним бубњем, а све се поводи ђа тамо ђа амо.{S} Среја узео ћемане под пазухо, па се |
| бијеним бубњем, а све се поводи ђа тамо ђа амо.{S} Среја узео ћемане под пазухо, па се покуњио |
| ватови дигоше грају око њега.{S} Док ти ђаво нанесе једног с лонцем вина — па пљус њему на глав |
| S} Пада пара као киша.{S} Сваки час при ђе момче Среји, па му изручи у пешкир по пуну капу крај |
| p rend="Tekst">— А хоћеш ли остати и од Ђурђевадне код Станоја? </p> <p rend="Tekst">— Вала, ћа |
| реју, ако ћеш га узети под најам ово од Ђурђевадне.{S} Ионако си ми се жалио да те не слуша она |
| <p rend="Tekst">— Не мари то.{S} Ето ти Ђурђевадне прекосутра, ласно ћемо раскрстити.{S} Са мно |
| што. </p> <p rend="Tekst">— И велите о Ђурђевадне ће изићи од Станоја? — упита Милун поћутавши |
| — Јест' код Станоја.{S} Биће још ово до Ђурђевадне код њега! </p> <p rend="Tekst">— Тако су се |
| p> <p rend="Tekst">Баш некако пред сами Ђурђевдан седе у механи сеоској:{S} Видак, Веса, Голуб |
| rend="Tekst">— А знаш ли ти да он сад о Ђурђевудне излази од Станоја? </p> <p rend="Tekst">— Зн |
| тити натраг.« </p> <p rend="Tekst">— Е, е... баш то некако... — заусти опет Среја двоумити, али |
| стити како ваља. </p> <p rend="Tekst">— Е видиш, зато сам те звао. </p> <p rend="Tekst">— Сетио |
| и себи ни своме. </p> <p rend="Tekst">— Е, Миле, што се уговора тиче, ту ти не дам ни једне рећ |
| — газда-Милуне. </p> <p rend="Tekst">— Е много је петнаест.{S} Станоје ти плаћа десет. </p> <p |
| а толико и чини. </p> <p rend="Tekst">— Е ја, богами, не знам... — поче Среја двоумити </p> <p |
| моћи животарити. </p> <p rend="Tekst">— Е лепо, лепо!{S} А ти барем за ово лето да станеш код т |
| а онде да радим. </p> <p rend="Tekst">— Е па, ви'ш!{S} Ту га можеш и на суду добити, ја ти каже |
| одговори Милун. </p> <p rend="Tekst">— Е, то је онда друго! — рече Видак и прикучи се мало дал |
| ке паре накупио. </p> <p rend="Tekst">— Е стало те!{S} Кажи нема, па збогом! </p> <p rend="Teks |
| >— Долази кашто. </p> <p rend="Tekst">— Е ти се нађи тамо, па чим дође, ти ми поручи, ако се ја |
| сретном уговору. </p> <p rend="Tekst">— Е, баш боље би било да га ниси ни градио ни подвезивао |
| барем сто rpoшa. </p> <p rend="Tekst">— Е то је доста, доста... богами! — рече Милун машући гла |
| ак настави даље: </p> <p rend="Tekst">— Е видиш, Срејо, овде је и газда Милун обавезан.{S} Прис |
| е после најмити? </p> <p rend="Tekst">— Е, то не знам — одговори поп. </p> <p rend="Tekst">— Ни |
| вратити натраг.« </p> <p rend="Tekst">— Е, е... баш то некако... — заусти опет Среја двоумити, |
| Ком сам се год пожалио, свак ми вели: »Е, богами, кад је уговор — то ти је!« </p> <p rend="Tek |
| б. </p> <p rend="Tekst">— Баш добро!{S} Ево и газда Милуна! — повика Видак. </p> <p rend="Tekst |
| чабар — рече онај што је донео чабар — ево можеш прст провући између дугâ!{S} Зар је ово оправ |
| ј табак хартије. </p> <p rend="Tekst">— Ево, Милуне и Срејо, да вам прочитиам. </p> <p rend="Te |
| оној момчадији. </p> <p rend="Tekst">— Ево на! — се крупан глас општинског писара и бади момче |
| ћи се невешт. </p> <p rend="Tekst">— Та ево погађам ти Среју, ако ћеш га узети под најам ово од |
| о разговоре. </p> <p rend="Tekst">— Еј, еј, Миле, полако море!... — поче Видак још с вратница, |
| нешто разговоре. </p> <p rend="Tekst">— Еј, еј, Миле, полако море!... — поче Видак још с вратни |
| ити, и већ га беху неки почели жалити: »Еј, сиромах Среја!{S} Како је налепио!{S} Куд ће, брате |
| е ово или оно начинио као што треба.{S} Еле, тако је трајало све до госпођинских поста. </p> <p |
| Уз то још урачуни и неколико слава.{S} Еле, тамо-амо — извадиће близу триестину дуката.{S} А т |
| и да плати судове. </p> <p rend="Tekst">Еле, заметну се позамашна парница.{S} Готово месец дана |
| аш и до суда дође. </p> <p rend="Tekst">Еле, тако у разговору стигоше већ до куће.{S} Милисав о |
| радити — зарађује. </p> <p rend="Tekst">Еле, Среја свира, а коло се завило велико и заплетено.{ |
| и свуд боље меље. </p> <p rend="Tekst">Еле, таман се газда Милун тако развикао, Док ето ти му |
| љу што привредити. </p> <p rend="Tekst">Еле, големо је весеље код куће Срданове.{S} Вођевину до |
| азда-Милуна, он ће ти лепо чувати...{S} Епа дајте дивит амо и мало 'артије! — окрете се механџи |
| ако, све као од беде.{S} Послао сам га, ето, Срдану у сватове, набавио му жице, најмио момка да |
| се. </p> <p rend="Tekst">Мало постоја, ето ти Среја сиђе озго с доксата.{S} Милун одмах поче: |
| гу, газда-Милуне, вере ми!{S} Најпосле, ето за четрнаест; ниже ни паре. </p> <p rend="Tekst">— |
| уну. </p> <p rend="Tekst">Кад би увече, ето ти Среје.{S} Милун дува и чини се токорсе невешт, и |
| — Нађи каку му драго закачку, па изиђи, ето како! — Па поћутавши мало, упита га: — А влада ли с |
| — настави опет Видак. — Сад си, Срејо, ето без бриге.{S} Стао си у добру кућу, бићеш као бубре |
| азда, богами.{S} Ако хоћеш за петнаест, ето... </p> <p rend="Tekst">— Много је, Срејо — уплете |
| ко плаћа. </p> <p rend="Tekst">— Пијеш, ето ти! — рече му Видак испевши се горе на доксат и пок |
| одвезао? </p> <p rend="Tekst">— Аја!{S} Ето уговорили смо да ми набавља жице за ћемане, набави |
| дговори Среја чешући се иза врата...{S} Ето, нисам још ли са Станојем раскрстио. </p> <p rend=" |
| . </p> <p rend="Tekst">— Не мари то.{S} Ето ти Ђурђевадне прекосутра, ласно ћемо раскрстити.{S} |
| Видаче — рече Милун стишавши се мало. — Ето какав ти је тај твој красни Среја! </p> <p rend="Te |
| rend="Tekst">— А знам ли ја!{S} Неће — ето што. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ћу да чиним ја с |
| начин с њим. </p> <p rend="Tekst">— Ама ето не може се. </p> <p rend="Tekst">— Пробај још, па а |
| нџик, па чека даље.{S} Постаја мало, па ето ти оног момчића, поднесе капу и газда-Милуну да му |
| рнице, него тек ворме ради.{S} Данас се ето за најмању потркушицу гради написмено.{S} А боме ва |
| ка, као овог гулавера данас те ми проби ето и бубањ.{S} Казали смо да ми набави алат што ми тре |
| таман се газда Милун тако развикао, Док ето ти му Видака, помоли се па вратнице. </p> <p rend=" |
| а иде послом некуд на другу страну, док ето ти му дође пет-шест људи; неки носи вучију, неки ча |
| луб и Бора и још неки пријатељи.{S} Док ето ти и Среје.{S} Уђе у механу, назва бога, наручи пол |
| н хоћаше да уђе. </p> <p rend="Tekst">— Ехе! шта је то! — викну Видак зачуђено и ухвати га за р |
| акве вајде.{S} Милуну већ досадише људи жалећи се к ако им Среја није ово или оно начинио као ш |
| барем он рече ономад — одговори поп. — Жали ми се да му је Станоје учинио нешто криво. </p> <p |
| латити Сретену да оним људима што су се жалили оправи судове или, ако то неће, да им мора у нов |
| сведоци Сретенови и они људи што су се жалили да им судови нису оправљени како треба.{S} Донес |
| ојекако животарио.{S} Људи се више нису жалили на његов рад.{S} На саборима, славама и свадбама |
| м ово од Ђурђевадне.{S} Ионако си ми се жалио да те не слуша онај твој момак и хоћеш да га отпу |
| тен изгубити, и већ га беху неки почели жалити: »Еј, сиромах Среја!{S} Како је налепио!{S} Куд |
| ишића у Р. Срдан, доста имућан домаћин, жени свога јединца, дечака од својих 18 — 19 година.{S} |
| и поштен!« Он се, опет, навикао па тако живи, састављајући крај с крајем, и где може што заради |
| , него је започео свој занат и којекако животарио.{S} Људи се више нису жалили на његов рад.{S} |
| д кирију па радити.{S} Ваљда ће се моћи животарити. </p> <p rend="Tekst">— Е лепо, лепо!{S} А т |
| шаље куд подаље, па ни коња не да — већ жипчим овако пешке.{S} У уговору стоји да ми набави мом |
| свињама, вуном, лојем, воском, кожама, житом и свачим — чим може један сеоски трговац да тргуј |
| од руке:{S} Милун му купио, по уговору, жице па се сваки час кидају: нит их може љуцки затегнут |
| Аја!{S} Ето уговорили смо да ми набавља жице за ћемане, набави ми најгоре — ничему не ваљају.{S |
| > <p rend="Tekst">Утом Среји пукоше обе жице.{S} Он потеже оно ћемане те у коров!{S} Неки отрча |
| м га, ето, Срдану у сватове, набавио му жице, најмио момка да му носи бубањ, а он јутрос ни пар |
| кад га год будем у сватове слао, као и жицу за ћемане куповати.{S} Но пошто уз ћемане има и бу |
| и накнаду.{S} Да се Веса, Голуб и Бора, за које се доказало да су хтели сведочити у атар Милуно |
| тежеш? </p> <p rend="Tekst">— Ама људи, за име бога, мало је! </p> <p rend="Tekst">— А знаш шта |
| kst">— Дабоме, вала начинити уговор.{S} За то се ти не брини.{S} Ја ћу већ наместити како ваља. |
| >Утом се помоли на врата газда Милун, а за њим се увуче полако и Голуб. </p> <p rend="Tekst">— |
| сад? — упита Милун и врати се полако, а за њим пође и Видак. — Нека га још, претрпи се; гледај |
| имио је као опарен из среске куће.{S} А за њим су одгегали његови калаузи покуњени.{S} Сретен ј |
| Тако ће бити. </p> <p rend="Tekst">— А за четрнаест ће јамачно пристати.{S} Оно, истина, нема |
| то! — викну Видак зачуђено и ухвати га за рукав.{S} Куд си наго? </p> <p rend="Tekst">— Пусти |
| илун његов.{S} Они питају један другога за савет, договарају се у сваком подузетку и помажу јед |
| на доксату, да пуши на дуг чибук, и да за што било виче на чељад или на кога му драго. </p> <p |
| им, и то с ценом за 14 дуката и словима за четрнаест дуката цесарских.{S} Но пошто ја умем да с |
| писари по селима, пискарајући сељацима за скупе паре, адвокатишући им такође за скупе паре, да |
| остати.{S} Обећавам му се да ћу му коња за јахање давати кад га год будем у сватове слао, као и |
| о изгужване хартије.{S} Видак узе и оде за други сто украју да пише. </p> <p rend="Tekst">Док ј |
| а за скупе паре, адвокатишући им такође за скупе паре, дајући им новце у зајам опет за скупе па |
| набавио.{S} Продерани бубањ иструлио је за плотом у авлији код среске куће.{S} Милунова и Среји |
| трговати уобичајио је да тако распитује за најмању ситницу; макар му богзна како позната била, |
| . </p> <p rend="Tekst">— Готово би боље за те било да га оставиш. </p> <p rend="Tekst">— Ама ка |
| е питам! — цикну Милун па полети напоље за Срејом.{S} Среја се окрете и дочека га.{S} Сподбише |
| S} Ето уговорили смо да ми набавља жице за ћемане, набави ми најгоре — ничему не ваљају.{S} Рек |
| же један сеоски трговац да тргује.{S} И за кратко време постао је један од најбогатијих људи не |
| ће припомоћи да се нагодимо.{S} А теби за твој труд биће напојница. </p> <p rend="Tekst">— Не |
| н Милуна, те пристаде да Среју још држи за неко време, јер му Видак у четири ока каза да га мож |
| аћати, а тако дужан сам му м алат нужни за качарлук и столарлук ако усребадне набавити му, који |
| адити, то јест да му не бих могао ајлук за онај месец наплатити, у коме сам га оставио, или ако |
| </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја да знам за то! </p> <p rend="Tekst">— Знаћеш, вала, Милуне, већ |
| d="Tekst">— Е лепо, лепо!{S} А ти барем за ово лето да станеш код тог човека.{S} Газда је први |
| једног доброг домаћина да ја проговорим за те? — упита Видак и уз то намигну на Голуба те овај |
| па до 26. октобра 187... служи с ценом за четрнаест дуката цесарских.{S} Обвезујем се Сретену |
| као слуга кућевни служим, и то с ценом за 14 дуката и словима за четрнаест дуката цесарских.{S |
| е чује оно јадно ћемане Срејино.{S} Као за пакост ни Среји не иде нешто свирање од руке:{S} Мил |
| око механе и кланцају чак у треће село за туђ рачун.{S} Они често помажу газда-Милуну и на суд |
| газда-Милуне, вере ми!{S} Најпосле, ето за четрнаест; ниже ни паре. </p> <p rend="Tekst">— Дела |
| е, него тек ворме ради.{S} Данас се ето за најмању потркушицу гради написмено.{S} А боме ваља д |
| купе паре, дајући им новце у зајам опет за скупе паре.{S} Он је готово најбољи пријатељ Милунов |
| га год будем у сватове слао, као и жицу за ћемане куповати.{S} Но пошто уз ћемане има и бубањ к |
| — А што ти, газда Миле, толико разбираш за њ? — упита Видак лукаво. </p> <p rend="Tekst">— А шт |
| ам се ја, чим ти онако јуче пропиткујеш за њ.{S} Баш си драви шпекулант, у далеку те нема. </p> |
| >— Мало је, газда, богами.{S} Ако хоћеш за петнаест, ето... </p> <p rend="Tekst">— Много је, Ср |
| d="Tekst">— Па ти, чујем, и мајсторишеш за његов рачун? </p> <p rend="Tekst">— А јакако!{S} И т |
| ладеж у коло, а старији људи осташе још за софром, да припијају помало, да се разговарају, шале |
| аузи покуњени.{S} Сретен је богзна како заблагодарио Страхињи и обећао му да ће одјако добро от |
| ро као у својој кући, и тако даље — већ забраздише далеко у хвалисању. </p> <p rend="Tekst">Уто |
| end="Tekst">Еле, Среја свира, а коло се завило велико и заплетено.{S} Приђоше и озго од сопре н |
| ачу! — па баци десетак момчету у капу и завири лакомо да види колико је накупио. </p> <p rend=" |
| S} А боме ваља да и ја нешто заслужим — заврши као шалећи се. </p> <p rend="Tekst">— Напослетку |
| пробуди Сретена, лек дође амо!« и стаде задовољно усукивати бркове и искашљивати се. </p> <p re |
| , ако се ја не десим, да дођем, а дотле задржавај га.{S} А наћи ће се ваљда ко и од наших, те ћ |
| жени.{S} Срданова кућа није богзна како задружна; он у годинама и отежао, а његова Стана није в |
| лу, прекиде се игра и онај Срејин момак зађе купити бакшиш.{S} Пада пара као киша.{S} Сваки час |
| усти се и то коло, и опет момче Срејино зађе да купи паре.{S} Кад близу Милуна, он извади десет |
| исли.{S} Видело се да га је нешто веома заинтересовао Среја.{S} Звао је и он сам врло добро как |
| «. </item> <item rend="Tekst">»Ја Милун заиста угодих се са Сретеном да ме као слуга, од 23. ап |
| ако ли ће изаћи накрај с Милуном кад му заиште паре и рачун. </p> <p rend="Tekst">Док га достиж |
| такође за скупе паре, дајући им новце у зајам опет за скупе паре.{S} Он је готово најбољи прија |
| мој да се претргнеш, ћато! — рече момче заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Ви'ш ти безобразника! |
| kst">— О, Срејо!{S} Ти ли си?{S} Чекај, заједно ћемо! </p> <p rend="Tekst">— Можемо. </p> <p re |
| , који му се беше набио чак до рамена и закачио га некако ружно испод врата оним парчетом још з |
| нта и скрајали планове како ће који где закачити ћара и како ће један другом бити у овом или у |
| p> <p rend="Tekst">— Нађи каку му драго закачку, па изиђи, ето како! — Па поћутавши мало, упита |
| ђено. </p> <p rend="Tekst">— Што ти нас закла? </p> <p rend="Tekst">— Како, море? — упита опет |
| ерао, дужан сам му на основу постојећег закона једномесечну плату унапред напразно дати.{S} Уос |
| али ја не могу.{S} Кад ми преседа сваки залогај у његовој кући, онда му џаба и та служба и све. |
| ића, трговца из истог места, на следеће заљкучисмо: </p> <list type="ordered"> <item rend="Teks |
| плати судове. </p> <p rend="Tekst">Еле, заметну се позамашна парница.{S} Готово месец дана вукл |
| е.{S} Опет Среја засвира, удари бубањ и заметну се коло.{S} Газда Милун, писар Видак, поп Рашко |
| чи чељади да донесу и Видаку кафу, и ту заметнуше њих два обичан разговор, па онда пређоше на ј |
| ekst">— Хм, хм! — учини Милун и мало се замисли.{S} Видело се да га је нешто веома заинтересова |
| узео ћемане под пазухо, па се покуњио и замислио, јер му се досад никад није десило да тако про |
| S} Зна доста добро качарски и столарски занат; гради ведрице, каце, бременице, вучије, чаброве, |
| тати где хоће под најам или радити свој занат; да газда Милун мора оправити Сретену бубањ или м |
| погађао под најам, него је започео свој занат и којекако животарио.{S} Људи се више нису жалили |
| {S} На зиму мислим, уиме бога, да радим занат.{S} Узећу где мало зградице под кирију па радити. |
| де ме он коме прати да штогод и од тога заната урадим, које ће он наплаћивати.«. </item> <item |
| е на кога позове, они су ту, готови као запете пушке.{S} Откако је газда Милун почео трговати, |
| ако ружно испод врата оним парчетом још запете коже, дотле Среја већ далеко одмаче и нестаде га |
| из доњег краја.{S} Људи који не воле да запињу грбином око тешког пољског рада, него радије ошљ |
| <p rend="Tekst">— А јакако!{S} И то је записано у оном несретном уговору. </p> <p rend="Tekst" |
| кажу, десна рука и кад се год деси кака заплетенија и потежа ствар, Страхиња је раскрсти.{S} Ис |
| Среја свира, а коло се завило велико и заплетено.{S} Приђоше и озго од сопре неки да гледе изб |
| кући и око куће: тера чељад да устају, заповеда нешта, искашље се, виче.{S} Често се попне гор |
| која је трајала у среској канцеларији, заповеди Страхиња да и парничари и сведоци изиђу.{S} И |
| це давати — укратко, што ми год он буде заповедио да радим, дужан сам му радити; а пошто још ум |
| се није више погађао под најам, него је започео свој занат и којекако животарио.{S} Људи се виш |
| ао. </p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, зар ти њему све даш што ти год падне? </p> <p rend="Tek |
| ево можеш прст провући између дугâ!{S} Зар је ово оправа? </p> <p rend="Tekst">— Вала ни ја, д |
| ">— Неће, неће — гракнуше они. — Ко?{S} Зар газда Милун спао на његову пару!{S} Боже сачувај!{S |
| атентао на врат. </p> <p rend="Tekst">— Зар?{S} А ко ли оно први помену да би добро било најмит |
| t">— А што море? </p> <p rend="Tekst">— Зар не знаш што?{S} Онај ће ми очи извадити.{S} Мислиће |
| још ово лето. </p> <p rend="Tekst">— А зар не би више? </p> <p rend="Tekst">— Вала и не бих ви |
| ли га где? </p> <p rend="Tekst">— Није зар Среју? </p> <p rend="Tekst">— Баш њега... пусти ме! |
| мању руку сто гроша.{S} Преко лета биће зар двоји-троји сватова, а сабора има више од десет.{S} |
| ами лепа пара! </p> <p rend="Tekst">— А зараде они добро — рећи ће писар немарно — само да умед |
| {S} А кад је већ сабор он и сâм дође да заради коју пару.{S} Осим тога, Сретен је у неку руку и |
| end="Tekst">— хоћеш само да ти што више заради — додаде други и спусти бременицу. </p> <p rend= |
| а се некако угодимо да он мени даје што заради. </p> <p rend="Tekst">— Хм, не би било рђаво! — |
| </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш, Виде, зарадили су данас два дуката, а? — упита Милун писара. |
| тављајући крај с крајем, и где може што зарадити — зарађује. </p> <p rend="Tekst">Еле, Среја св |
| ма, славама и свадбама опет је свирао и зарађивао по неку пару.{S} Милун му није оправио бубањ |
| рај с крајем, и где може што зарадити — зарађује. </p> <p rend="Tekst">Еле, Среја свира, а коло |
| га? </p> <p rend="Tekst">— Видиш ти, он зарађује лепу пару.{S} Па како би било да га узмем, али |
| н улети у кућу, зграби с клина некакав зарђали крндељ без кремена, па стиште напоље као помама |
| Tekst">Одмаче момче даље.{S} Опет Среја засвира, удари бубањ и заметну се коло.{S} Газда Милун, |
| везујем се Сретену уредио сваког месеца заслужени ајлук у два дуката плаћати, а тако дужан сам |
| написмено.{S} А боме ваља да и ја нешто заслужим — заврши као шалећи се. </p> <p rend="Tekst">— |
| домаћин, а ти — вредан момак.{S} А кад заслужиш коју пару, а дао ти је бог те можеш — ти остав |
| леже и он да спава.{S} Дуго није могао заспати, једнако му се врзло по глави шта ће сутра чини |
| ити у атар Милунов, казне с по два дана затвора; да газда Милун плати трошак и дангубу сведоцим |
| се сваки час кидају: нит их може љуцки затегнути ни удесити како ваља.{S} Ћемане му се једва ч |
| алише сад на њ. — Шта се ти опет толико затежеш? </p> <p rend="Tekst">— Ама људи, за име бога, |
| одмах одлази из његове куће, да га није затекао, па оде наниже, кући Видаковој... </p> <p rend= |
| постарати... — рече Видак и разговор се затим окрене на друге спекулације.{S} Дуго су још седел |
| о ваља. </p> <p rend="Tekst">— Е видиш, зато сам те звао. </p> <p rend="Tekst">— Сетио сам се ј |
| не води бригу о свачему; а може бити и зато што је као човек од рачуна навикао да добро пропит |
| st">— да он оправља каце, гради што год затреба од дрвенарије. </p> <p rend="Tekst">— Знам, па |
| онда почео чешће и парничити.{S} Ако му затребају сведоци, ту је одмах Веса; Голуб и Бора.{S} М |
| А то је заувар. </p> <p rend="Tekst">— Заувар, јакако! — одговори Милун чисто радостан што му |
| диће близу триестину дуката.{S} А то је заувар. </p> <p rend="Tekst">— Заувар, јакако! — одгово |
| nd="Tekst">— Е, е... баш то некако... — заусти опет Среја двоумити, али они навалише на њ: </p> |
| кући Милуновој с бубњем донети и кад он захтева да сам дужан свирати и ићи у сватове и где ме о |
| rend="Tekst">— По четири-пет дуката! — зачуди се Милун. </p> <p rend="Tekst">— Ја шта ти мисли |
| ">— О, о, гле ти шта је овај накупио! — зачуди се газда Милун и махну главом. — Богами лепа пар |
| азда!{S} Гледај ти шта је он накупио! — зачуди се газда Милун. </p> <p rend="Tekst">— Та нек ни |
| "Tekst">— Ехе! шта је то! — викну Видак зачуђено и ухвати га за рукав.{S} Куд си наго? </p> <p |
| rend="Tekst">— Шта, море? — упита Милун зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Што ти нас закла? </p> |
| змигољи пара...{S} Ни сам не зна куд ни зашто.{S} Често су људи говорили: »Баш штета што овај п |
| ="Tekst">— Е стало те!{S} Кажи нема, па збогом! </p> <p rend="Tekst">— Кад би он то веровао. </ |
| је нешто веома заинтересовао Среја.{S} Звао је и он сам врло добро какав је Среја — је ли вред |
| <p rend="Tekst">— Е видиш, зато сам те звао. </p> <p rend="Tekst">— Сетио сам се ја, чим ти он |
| еја с ћеманетом.{S} Срдан га већ дав но звао, а Милун га послао, и најмио му по уговору некако |
| ти.{S} А знао је да га Милун никад неће звати напразно. </p> <p rend="Tekst">Газда Милун наручи |
| трчаше и нађоше га, па почеше стругати, звиждукати и играти онако сами. </p> <p rend="Tekst">Ср |
| — подвикне други ко од сватова и стане звиждукати игру, коју токорсе Среја свира. </p> <p rend |
| в.{S} Утом Среја некако одгурну Милуна, зграби бубањ, па њему на главу и беж на вратнице.{S} До |
| ијем пса! — рикну Милун н улети у кућу, зграби с клина некакав зарђали крндељ без кремена, па с |
| даље по кући.{S} Оде обилазити и остале зграде.{S} Кад би код амбара, смотри оно момче и покрај |
| бога, да радим занат.{S} Узећу где мало зградице под кирију па радити.{S} Ваљда ће се моћи живо |
| ekst">Кад је Милун саслушао ово решење, здимио је као опарен из среске куће.{S} А за њим су одг |
| каишаре и сеоске трговце, дућанџије, и зеленаше.{S} Милуна већ није могао да гледа очима.{S} К |
| ">Најпосле ти оно момче спусти бубањ на земљу па, токорсе да се н оно нашали, потеже и скочи на |
| Митровадне много слава — славе су више зими, али опет биће сватова, па сабори толики лети су.{ |
| јало потуцати се по туђим кућама.{S} На зиму мислим, уиме бога, да радим занат.{S} Узећу где ма |
| ји рачун? — рећи ће Среја још бунован и зловољан. </p> <p rend="Tekst">— Па јуче, колико си паз |
| га, Сретен је у неку руку и мајстор.{S} Зна доста добро качарски и столарски занат; гради ведри |
| озната била, он ће се тек градити да не зна и питати другога.{S} Може бити тим је хтео да покаж |
| ; све се ради као од беде.{S} Ово се не зна ни ко пије ни ко плаћа. </p> <p rend="Tekst">— Пије |
| ло-помало измигољи пара...{S} Ни сам не зна куд ни зашто.{S} Често су људи говорили: »Баш штета |
| није баш сасвим по пропису, барем он не зна да је коме градио сличан уговор. </p> <p rend="Teks |
| ећно момче беше се тако опило да већ не зна шта ради.{S} Окупило бубњати као помамно, већ се не |
| есан момак.{S} Служи под најам, а уз то зна свирати у ћемане боље од многог свирача.{S} Чак из |
| Среја почео свакоме радити као од беде, знајући да од свог рада неће видети никакве вајде.{S} М |
| p rend="Tekst">Среји већ прекипе, па не знајући шта да му одговори, узвикну: </p> <p rend="Teks |
| а од дрвенарије. </p> <p rend="Tekst">— Знам, па и ту би могао привредити.{S} Кад среди посла к |
| потврди и писар. </p> <p rend="Tekst">— Знам ја сâм — рече поп — био је и код мене једно лето, |
| лази од Станоја? </p> <p rend="Tekst">— Знам; тако рече и поп јуче. </p> <p rend="Tekst">— Па ш |
| и пас по њему? </p> <p rend="Tekst">— А знам ли ја!{S} Неће — ето што. </p> <p rend="Tekst">— П |
| паде. </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја да знам за то! </p> <p rend="Tekst">— Знаћеш, вала, Милуне |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ја, богами, не знам шта ћу.{S} Нити ми се мили служити га више, нити г |
| </p> <p rend="Tekst">— Е ја, богами, не знам... — поче Среја двоумити </p> <p rend="Tekst">— Ам |
| упита Видак. </p> <p rend="Tekst">— Не знам ни сам — одговори Среја. — Ваљда ћу наћи где добра |
| <p rend="Tekst">— Пијем, истина, али не знам ко ће платити. </p> <p rend="Tekst">— Макар и ја, |
| — рече Видак промишљајући се — само не знам хоће ли пристати он. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда |
| ајмити? </p> <p rend="Tekst">— Е, то не знам — одговори поп. </p> <p rend="Tekst">— Није ти ниш |
| "Tekst">— Да је мајстор у том послу, то знам, али нисам знао да му се толико плаћа. </p> <p ren |
| Само ако ми Среја не прескупи, а ја већ знам да је добар и вредан. </p> <p rend="Tekst">— Неће |
| а ће се данас о нечем разговарати.{S} А знао је да га Милун никад неће звати напразно. </p> <p |
| мајстор у том послу, то знам, али нисам знао да му се толико плаћа. </p> <p rend="Tekst">— Плаћ |
| > <p rend="Tekst">Видак је, као што већ знате, општински писар.{S} И он је човек у стању; барем |
| а да знам за то! </p> <p rend="Tekst">— Знаћеш, вала, Милуне, већ ако не буде суда! — припрети |
| бога, мало је! </p> <p rend="Tekst">— А знаш шта, Миле? — рећи ће Видак — дај му четрнаест дука |
| му, па о њему. </p> <p rend="Tekst">— А знаш ли ти да он сад о Ђурђевудне излази од Станоја? </ |
| а ум тако спекулативна мисао. — Па онда знаш ти — настави даље </p> <p rend="Tekst">— да он опр |
| илун почети: </p> <p rend="Tekst">— Ама знаш шта, Виде? </p> <p rend="Tekst">— Да чујем, Миле. |
| што море? </p> <p rend="Tekst">— Зар не знаш што?{S} Онај ће ми очи извадити.{S} Мислиће да сам |
| . </p> <p rend="Tekst">Среју већ пробио зној као грашке. </p> <p rend="Tekst">— Их! баш гребе к |
| Среја пешкир, како се убрисавао јуче од зноја.{S} Газда-Милуну смеши се брк. »Добро је, добро!« |
| стигну његови самсари, које он поносито зове »моји калаузи«.{S} То је неки шантави Веса, неки в |
| близу Милуна, он извади десет пара, па зовну: </p> <p rend="Tekst">— Оди, море, амо!{S} Баш иа |
| кафу доле у кући и попушио лулу, па тек зовну неко од чељади: »Идиде, дете, пробуди Сретена, ле |
| промрмља: </p> <p rend="Tekst">— Сутра зором, Сретене, отићи ћеш да начиниш Маринку лотре.{S} |
| разрачунати с газдом.{S} Једва је пред зору свео очи. </p> <p rend="Tekst">Таман свану, а већ |
| та полако, море!... — цичи Среја кроза зубе — проби бубањ, бог те убио! </p> <p rend="Tekst">А |
| .{S} Некад је и Милун радио пољски рад, и отуд текао пару по пару.{S} После је почео трговати с |
| јвише баштине, највише стоке у њега је, и сваког другог мâла и иметка изобиља.{S} Некад је и Ми |
| ио каишаре и сеоске трговце, дућанџије, и зеленаше.{S} Милуна већ није могао да гледа очима.{S} |
| поп Рашко, Видак, писар општине н-ске, и још њих пет-шест. </p> <p rend="Tekst">Баш кад се газ |
| ekst">— Не дао бог да бих му ја, брате, и пару узео.{S} Ако ми да на оставу, његово је, очуваћу |
| среској власти и тражио накнаду штете, и како су они људи тужили Милуна и тражили да им врати |
| t">— јесте! јесте! — повикаше и остали, и сад разгранаше хвалити газда-Милуна и салетати Среју |
| азда! </p> <p rend="Tekst">— О, богами, и ти си готово газда!{S} Гледај ти шта је он накупио! — |
| ата па пружи старијем писару, Страхињи, и рече му: »Дела, богати, ћато, суочи ове људе, па прес |
| паре два дуката свакога месеца давати, и то пошто цео месец ослужим, а не у напредак.{S} У слу |
| лили као сигурно да ће Сретен изгубити, и већ га беху неки почели жалити: »Еј, сиромах Среја!{S |
| ако ће му бити добро као у својој кући, и тако даље — већ забраздише далеко у хвалисању. </p> < |
| седи на доксату, да пуши на дуг чибук, и да за што било виче на чељад или на кога му драго. </ |
| тако живи, састављајући крај с крајем, и где може што зарадити — зарађује. </p> <p rend="Tekst |
| м. </p> <p rend="Tekst">— Па ти, чујем, и мајсторишеш за његов рачун? </p> <p rend="Tekst">— А |
| 87... године, као слуга кућевни служим, и то с ценом за 14 дуката и словима за четрнаест дуката |
| Tekst">— Дајде, Срејо, да видимо рачун, и стаде се намештати да прими паре. </p> <p rend="Tekst |
| га већ дав но звао, а Милун га послао, и најмио му по уговору некако сулудасто момче да бубња |
| тале, столице и уопште столарски посао, и то сам дужан му радити, како њему, тако исто и онде г |
| како се то игра.{S} Пусти се и то коло, и опет момче Срејино зађе да купи паре.{S} Кад близу Ми |
| ече поп — био је и код мене једно лето, и ја нисам имао бољег момка од њега. </p> <p rend="Teks |
| rend="Tekst">— Оно јесте... али, опет, и ти си мало крив. </p> <p rend="Tekst">— А што ја? </p |
| S} Милун дува и чини се токорсе невешт, и Среја дува и чини се такође невешт.{S} Кад вечераше, |
| наручи чељади да донесу и Видаку кафу, и ту заметнуше њих два обичан разговор, па онда пређоше |
| ="Tekst">»Уговор између нас потписаних, и то с једне стране мене Сретена Стојића, тежака из Н., |
| љутина, па онда опет лепо с млађима... и шта му још нису наговорили, докле га нису обрлатили д |
| ун? </p> <p rend="Tekst">— А јакако!{S} И то је записано у оном несретном уговору. </p> <p rend |
| ла је већ у причу по околним селима.{S} И сад, кад људи хоће да кажу какав крајњи каишарлук — р |
| може један сеоски трговац да тргује.{S} И за кратко време постао је један од најбогатијих људи |
| као што већ знате, општински писар.{S} И он је човек у стању; барем је богатији од многог општ |
| хиња да и парничари и сведоци изиђу.{S} И он узе перо и на акту написа овако решење: </p> <p re |
| убу сведоцима, као и парничну таксу.{S} И да уговор између Милуна и Сретена престаје важити.« < |
| у: »Тако, море, тако!{S} Удри, удриде!« и скачу око ње га као бесни. </p> <p rend="Tekst">Најпо |
| , дете, пробуди Сретена, лек дође амо!« и стаде задовољно усукивати бркове и искашљивати се. </ |
| t">»Уговора овог обе стране држаће се.« И ту Видак прочита датум и потписе уговорача и сведока, |
| — и ту му пропадне; ако почне да чува — и тад му се мало-помало измигољи пара...{S} Ни сам не з |
| пропадне му; ако уложи у каку радњицу — и ту му пропадне; ако почне да чува — и тад му се мало- |
| ш и сад угодити. </p> <p rend="Tekst">— И боље раније да пребринеш бригу — примети Видак. </p> |
| пита шта је што. </p> <p rend="Tekst">— И велите о Ђурђевадне ће изићи од Станоја? — упита Милу |
| , дечака од својих 18 — 19 година.{S} А и време је већ да га ожени.{S} Срданова кућа није богзн |
| {S} Неће теби Милун криво учинити.{S} А и грехота би било. </p> <p rend="Tekst">Среја слеже рам |
| ки залогај у његовој кући, онда му џаба и та служба и све. </p> <p rend="Tekst">— Оно и јест Ст |
| ске куће.{S} Милунова и Срејина погодба и парница ушла је већ у причу по околним селима.{S} И с |
| његовој кући, онда му џаба и та служба и све. </p> <p rend="Tekst">— Оно и јест Станоје мало и |
| едан другом...{S} 3нам ја шта је служба и мука најамникова. </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте, г |
| м у авлији код среске куће.{S} Милунова и Срејина погодба и парница ушла је већ у причу по окол |
| тестера! — подвикне други ко од сватова и стане звиждукати игру, коју токорсе Среја свира. </p> |
| и чини се токорсе невешт, и Среја дува и чини се такође невешт.{S} Кад вечераше, Милун промрмљ |
| д би увече, ето ти Среје.{S} Милун дува и чини се токорсе невешт, и Среја дува и чини се такође |
| ? </p> <p rend="Tekst">— Па ти си ми га и натентао на врат. </p> <p rend="Tekst">— Зар?{S} А ко |
| шицу гради написмено.{S} А боме ваља да и ја нешто заслужим — заврши као шалећи се. </p> <p ren |
| еској канцеларији, заповеди Страхиња да и парничари и сведоци изиђу.{S} И он узе перо и на акту |
| шали, потеже и скочи на њ.{S} Пуче кожа и обе ноге пропадоше му унутра.{S} Оно само укокоти очи |
| kst">— Ваљда хоће.{S} Навалићемо ти, ја и још који од наших људи, па ће пристати; а ја ћу му пл |
| е се сватови од куће Срданове.{S} Среја и оно момче отишли раније, јер им ваља читав сат 'ода п |
| о. </p> <p rend="Tekst">Откако се Среја и Милун свадише и почупаше око рачуна, одонда је сваки |
| end="Tekst">— Не, несрећо! — дичи Среја и туче га гудалом по леђима. </p> <p rend="Tekst">Оно ј |
| рука и кад се год деси кака заплетенија и потежа ствар, Страхиња је раскрсти.{S} Истина, не сва |
| rend="Tekst">Милун подува мало, про'ука и промаха главом, па се онда диже и он; рече неком од ч |
| ахиња му је био, штоно кажу, десна рука и кад се год деси кака заплетенија и потежа ствар, Стра |
| е стоке у њега је, и сваког другог мâла и иметка изобиља.{S} Некад је и Милун радио пољски рад, |
| не би више? </p> <p rend="Tekst">— Вала и не бих више!{S} Готово ми додијало потуцати се по туђ |
| Ви'ш ти безобразника!{S} Не кажеш хвала и на том! — обредну се писар. </p> <p rend="Tekst">— О, |
| пава; њега не дира, само се тек искашља и често погледи у гуњац Среји под главом, онде где је џ |
| — Лепа пара! </p> <p rend="Tekst">— Ама и свирач је, нема га шале — прихвати поп. — Оно има још |
| и на његов рад.{S} На саборима, славама и свадбама опет је свирао и зарађивао по неку пару.{S} |
| ије богзна како задружна; он у годинама и отежао, а његова Стана није више онако окретна као у |
| додаде Видак — али опет боље је да има и написмено.{S} Није да рекнеш из каке сумње — нити ће |
| ане куповати.{S} Но пошто уз ћемане има и бубањ који ће донети, то ћу ја набавити човека који ћ |
| p> <p rend="Tekst">Среја слеже раменима и ућута. </p> <p rend="Tekst">Видак настави даље: </p> |
| б — ваљану човеку ласно је наћи и најма и рада. </p> <p rend="Tekst">— Тако се и ја надам — одг |
| ањ, који му се беше набио чак до рамена и закачио га некако ружно испод врата оним парчетом још |
| та била, он ће се тек градити да не зна и питати другога.{S} Може бити тим је хтео да покаже ка |
| лосав, комшија Милунов, човек добричина и разговоран.{S} Познаде га у мраку, па рече: </p> <p r |
| луб, Веса и остали једнако хвале Милуна и говоре Среји како се намерио на газду што никад није |
| штете, и како су они људи тужили Милуна и тражили да им врати паре или да плати судове. </p> <p |
| } У случају ако бих ја одуставио Милуна и не бих га по овом уговору ослужити хтео, дужан сам му |
| чну таксу.{S} И да уговор између Милуна и Сретена престаје важити.« </p> <p rend="Tekst">Кад је |
| , и сад разгранаше хвалити газда-Милуна и салетати Среју да не учини друкчије него да стане код |
| нарије. </p> <p rend="Tekst">— Знам, па и ту би могао привредити.{S} Кад среди посла код куће, |
| то криво. </p> <p rend="Tekst">— Хм, па и јест Станоје мало џенабет! — рече Милун као уз реч. — |
| жу један другом у свакој прилици.{S} Па и сад му је Видак дошао на неки договор, јер му је Милу |
| ју што треба једној кући сеоској.{S} Па и отуд му пада лепа парица. </p> <p rend="Tekst">Да је |
| на! — се крупан глас општинског писара и бади момчету у капу десет пара. </p> <p rend="Tekst"> |
| планове како ће који где закачити ћара и како ће један другом бити у овом или у оном послу на |
| Милун прикучи ка колу, прекиде се игра и онај Срејин момак зађе купити бакшиш.{S} Пада пара ка |
| а у разговор. </p> <p rend="Tekst">Игра и весеље трајало је до пред мрак.{S} У сами мрак поче с |
| и сеоској:{S} Видак, Веса, Голуб и Бора и још неки пријатељи.{S} Док ето ти и Среје.{S} Уђе у м |
| мо већ Милун и част дао.{S} Голуб, Веса и остали једнако хвале Милуна и говоре Среји како се на |
| ћевни служим, и то с ценом за 14 дуката и словима за четрнаест дуката цесарских.{S} Но пошто ја |
| и мени опреми онаког лудака да ми смета и квари, па опет реци »не може бити«. </p> <p rend="Tek |
| } Дуго су још седели ова два спекуланта и скрајали планове како ће који где закачити ћара и как |
| м вина — па пљус њему на главу!{S} Оста и оно и бубањ као у уваљано. </p> <p rend="Tekst">Утом |
| и уз то намигну на Голуба те овај уста и нестаде га некуд из механе. </p> <p rend="Tekst">— Шт |
| другог свирача до неког Сретена Стојића и још једног момчића што удараше у бубањ. </p> <p rend= |
| Видак прочита датум и потписе уговорача и сведока, међ којима се он овако потписао: »Написао и |
| таше се вући по авлији.{S} Чељад истрча и удари у дреку.{S} Њих два носе се као бесни — не да с |
| у механи сеоској:{S} Видак, Веса, Голуб и Бора и још неки пријатељи.{S} Док ето ти и Среје.{S} |
| овцу дати накнаду.{S} Да се Веса, Голуб и Бора, за које се доказало да су хтели сведочити у ата |
| дак утишао Милуна, дотле су Веса, Голуб и Бора дочекали у механи Среју, па кад су чули шта је б |
| ребају сведоци, ту је одмах Веса; Голуб и Бора.{S} Ма шта било, само ако треба да се на кога по |
| је неки шантави Веса, неки врљоки Голуб и неки Бороје из доњег краја.{S} Људи који не воле да з |
| ио ни подвезивао се тако — рече Милисав и махну главом. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богами, не з |
| ан Вучета, који је био пријатељ Милунов и свакад му држао страну, отићи неким важним послом у в |
| е и дочека га.{S} Сподбише један другог и сташе се вући по авлији.{S} Чељад истрча и удари у др |
| же му се; он је госа — његова се свакад и свуд боље меље. </p> <p rend="Tekst">Еле, таман се га |
| о и онде где ме он коме прати да штогод и од тога заната урадим, које ће он наплаћивати.«. </it |
| мо!« и стаде задовољно усукивати бркове и искашљивати се. </p> <p rend="Tekst">Мало постоја, ет |
| ва да сам дужан свирати и ићи у сватове и где ме он прати да сам дужан ићи и свирати, што ће он |
| набавити човека који ће бубањ у сватове и где га пратим да свира носити.{S} У случају ако бих ј |
| <p rend="Tekst">— Два јесу, ако не буде и више. </p> <p rend="Tekst">— Лепа пара! </p> <p rend= |
| Милун и врати се полако, а за њим пође и Видак. — Нека га још, претрпи се; гледај како на </p> |
| скиде гуњац и метну под главу, па леже и он да спава.{S} Дуго није могао заспати, једнако му с |
| па, токорсе да се н оно нашали, потеже и скочи на њ.{S} Пуче кожа и обе ноге пропадоше му унут |
| о'ука и промаха главом, па се онда диже и он; рече неком од чељади да каже Сретену чим дође да |
| рилично изгужване хартије.{S} Видак узе и оде за други сто украју да пише. </p> <p rend="Tekst" |
| е газда Милун почео трговати, одонда је и то уобичајио да изјутра седи на доксату, да пуши на д |
| угог мâла и иметка изобиља.{S} Некад је и Милун радио пољски рад, и отуд текао пару по пару.{S} |
| rend="Tekst">— Е видиш, Срејо, овде је и газда Милун обавезан.{S} Пристајиш ли на ово, Милуне? |
| о веома заинтересовао Среја.{S} Звао је и он сам врло добро какав је Среја — је ли вредан и пош |
| ekst">— Знам ја сâм — рече поп — био је и код мене једно лето, и ја нисам имао бољег момка од њ |
| једна граја. </p> <p rend="Tekst">Ту је и Среја с ћеманетом.{S} Срдан га већ дав но звао, а Мил |
| олици, па тек ћушну оном момчету у шаке и викну: </p> <p rend="Tekst">— Овим, овим, бре!{S} Бац |
| ипијају помало, да се разговарају, шале и да гледе како се млађи веселе. </p> <p rend="Tekst">Н |
| ху, која ће је одменити у кући, а богме и у пољу што привредити. </p> <p rend="Tekst">Еле, голе |
| ког рада, него радије ошљаре око механе и кланцају чак у треће село за туђ рачун.{S} Они често |
| несени чаброви, доваљане каце, донесене и некаке лотре, па чак и онај пробијени бубањ.{S} Све ј |
| ије. </p> <p rend="Tekst">— Ево, Милуне и Срејо, да вам прочитиам. </p> <p rend="Tekst">— Дела |
| аћи накрај с Милуном кад му заиште паре и рачун. </p> <p rend="Tekst">Док га достиже неки Милос |
| ш онда кад је требало суочити парничаре и ствар пресудити. </p> <p rend="Tekst">На поласку узе |
| ен и правичан; страшно је мрзио каишаре и сеоске трговце, дућанџије, и зеленаше.{S} Милуна већ |
| кола гледе како се то игра.{S} Пусти се и то коло, и опет момче Срејино зађе да купи паре.{S} К |
| и рада. </p> <p rend="Tekst">— Тако се и ја надам — одговори Среја. </p> <p rend="Tekst">— А б |
| ти напоље за Срејом.{S} Среја се окрете и дочека га.{S} Сподбише један другог и сташе се вући п |
| t">Утом излеће један пијан сват из куће и изнесе чаканац, што га нашао негде на полици, па тек |
| ати — разуме се дасе одонда почео чешће и парничити.{S} Ако му затребају сведоци, ту је одмах В |
| радити; а пошто још умем да градим каце и тако даље, као и астале, столице и уопште столарски п |
| еју чак у Рогачу да порогози неком каце и бурад, а он се, опет, спремио да иде послом некуд на |
| каце и тако даље, као и астале, столице и уопште столарски посао, и то сам дужан му радити, как |
| ете коже, дотле Среја већ далеко одмаче и нестаде га некуд низ поток. </p> <p rend="Tekst">— Та |
| </p> <p rend="Tekst">— Знам; тако рече и поп јуче. </p> <p rend="Tekst">— Па шта велиш, како б |
| > <p rend="Tekst">— Теее! — учини момче и слегну раменима, насмехнувши се мало, па оде даље куп |
| {S} Кад би код амбара, смотри оно момче и покрај њега пробијен бубањ. »О, о!« учини Милун полуг |
| rend="Tekst">— јесте! јесте! — повикаше и остали, и сад разгранаше хвалити газда-Милуна и салет |
| оно ћемане те у коров!{S} Неки отрчаше и нађоше га, па почеше стругати, звиждукати и играти он |
| у Н. него и у свој околини.{S} Сад више и не ради тешке радове; то је оставио млађима, него сам |
| "Tekst">Откако се Среја и Милун свадише и почупаше око рачуна, одонда је сваки дан било помало |
| е завило велико и заплетено.{S} Приђоше и озго од сопре неки да гледе изближе.{S} Међ њима је г |
| унови, испитан Милун, сведоци Сретенови и они људи што су се жалили да им судови нису оправљени |
| rend="Tekst">— Дела читај! — рекоше сви и стадоше око нега да слушају. </p> <p rend="Tekst">Вид |
| нако исто као што су се обогатили многи и многи општински писари по селима, пискарајући сељацим |
| мо да ти што више заради — додаде други и спусти бременицу. </p> <p rend="Tekst">— Бог с вама!{ |
| исав настави учити Среју шта ће да ради и како да се брани ако баш и до суда дође. </p> <p rend |
| st">— Тако се сви хвале њиме! — потврди и писар. </p> <p rend="Tekst">— Знам ја сâм — рече поп |
| .{S} Чак из даљих крајева траже га људи и погађају да им свира на свадби, слави или каком друго |
| ="Tekst">Страхиња је био од млађих људи и врло поштен и правичан; страшно је мрзио каишаре и се |
| ати Среја — доста је код, поштених људи и реч. </p> <p rend="Tekst">— Оно тако је — додаде Вида |
| пет навалише сви на Среју да се не боји и да не сумња ништа.{S} Милун узе уговор у џеп.{S} Још |
| и мајстор.{S} Зна доста добро качарски и столарски занат; гради ведрице, каце, бременице, вучи |
| че поп. — Што уради оно ти је баш љуцки и свесрдно урађено. </p> <p rend="Tekst">— Тако се сви |
| у му има нека ворма! — потврдише остали и опет се нагоше да чују. </p> <p rend="Tekst">Видак се |
| има више од десет.{S} Уз то још урачуни и неколико слава.{S} Еле, тамо-амо — извадиће близу три |
| ен је богзна како заблагодарио Страхињи и обећао му да ће одјако добро отворити очи кад се с ки |
| арији, заповеди Страхиња да и парничари и сведоци изиђу.{S} И он узе перо и на акту написа овак |
| ке сведоке, па нареди да дођу парничари и сведоци на суочење. </p> <p rend="Tekst">На суочењу х |
| ора и још неки пријатељи.{S} Док ето ти и Среје.{S} Уђе у механу, назва бога, наручи полић раки |
| парницу.{S} А откако је почео трговати и интересирати — разуме се дасе одонда почео чешће и па |
| ђоше га, па почеше стругати, звиждукати и играти онако сами. </p> <p rend="Tekst">Среја само шт |
| и и кад он захтева да сам дужан свирати и ићи у сватове и где ме он прати да сам дужан ићи и св |
| /p> <p rend="Tekst">— А хоћеш ли остати и од Ђурђевадне код Станоја? </p> <p rend="Tekst">— Вал |
| жан иста кући Милуновој с бубњем донети и кад он захтева да сам дужан свирати и ићи у сватове и |
| а, не води бригу о свачему; а може бити и зато што је као човек од рачуна навикао да добро проп |
| а тумара даље по кући.{S} Оде обилазити и остале зграде.{S} Кад би код амбара, смотри оно момче |
| у се врзло по глави шта ће сутра чинити и како ће се разрачунати с газдом.{S} Једва је пред зор |
| ретена, како га је тужио среској власти и тражио накнаду штете, и како су они људи тужили Милун |
| ати Голуб — ваљану човеку ласно је наћи и најма и рада. </p> <p rend="Tekst">— Тако се и ја над |
| тове и где ме он прати да сам дужан ићи и свирати, што ће он наплаћивати, као и бакшиш што буде |
| газда Милун, по обичају, викати по кући и око куће: тера чељад да устају, заповеда нешта, искаш |
| .{S} Газда Милун попио кафу доле у кући и попушио лулу, па тек зовну неко од чељади: »Идиде, де |
| а, одонда је сваки дан било помало речи и ината између њих.{S} Милун учестао слати Среју по сел |
| ц, па онако лудо и пијано — све поскочи и удри што може више у бубањ. </p> <p rend="Tekst">— Не |
| ога, наручи полић ракије, па седе украј и узе пунити лулу. </p> <p rend="Tekst">Видак га поглед |
| тако Страхиња узе у руке Милунов случај и Сретенову парницу, испита још неке сведоке, па нареди |
| Милун некуд у село да прикупи неки лој и вуну. </p> <p rend="Tekst">Баш некако пред сами Ђурђе |
| а да ја проговорим за те? — упита Видак и уз то намигну на Голуба те овај уста и нестаде га нек |
| st">— Е, то је онда друго! — рече Видак и прикучи се мало дале другим људима, те се пусти с њим |
| Ја ћу се већ постарати... — рече Видак и разговор се затим окрене на друге спекулације.{S} Дуг |
| мак и хоћеш да га отпустиш — рече Видак и намигну на Милуна. </p> <p rend="Tekst">— Та оно јест |
| "Tekst">— А, Среја свирач? — речи Видак и насмеја се. — Баш ти једнако о њему, па о њему. </p> |
| се жалио да те не слуша онај твој момак и хоћеш да га отпустиш — рече Видак и намигну на Милуна |
| е каце, донесене и некаке лотре, па чак и онај пробијени бубањ.{S} Све је то скрхано у авлију к |
| ретио да ће апелирати, да ће тужити чак и капетана самом министру.{S} После дуге вике, која је |
| на затвора; да газда Милун плати трошак и дангубу сведоцима, као и парничну таксу.{S} И да угов |
| м селу.{S} Пије кафу, пуши на дуг чибук и виче нешто на чељад.{S} Откако је газда Милун почео т |
| о дужан сам му м алат нужни за качарлук и столарлук ако усребадне набавити му, који ће по року |
| же бити, већ одавно начинио леп капитал и окућио се.{S} Сиромах Среја то није умео.{S} Све му ј |
| могла упоредо копати с најбољим копачем и кад се у сваком пољском раду није бојала многог мушка |
| ма, вуном, лојем, воском, кожама, житом и свачим — чим може један сеоски трговац да тргује.{S} |
| не држаће се.« И ту Видак прочита датум и потписе уговорача и сведока, међ којима се он овако п |
| Који рачун? — рећи ће Среја још бунован и зловољан. </p> <p rend="Tekst">— Па јуче, колико си п |
| него један сиромашак из села Н.; вредан и отресан момак.{S} Служи под најам, а уз то зна свират |
| рло добро какав је Среја — је ли вредан и поштен или није; али тек опет је распиткивао.{S} Уост |
| оштен момак нема среће, а ова ко вредан и поштен!« Он се, опет, навикао па тако живи, састављај |
| иња је био од млађих људи и врло поштен и правичан; страшно је мрзио каишаре и сеоске трговце, |
| д бакшиша нема већ ни помена.{S} Иде он и мисли шта га чека код куће; како ли ће изаћи накрај с |
| другом весељу.{S} А кад је већ сабор он и сâм дође да заради коју пару.{S} Осим тога, Сретен је |
| е овај накупио! — зачуди се газда Милун и махну главом. — Богами лепа пара! </p> <p rend="Tekst |
| а шта ћу да чиним ја сад? — упита Милун и врати се полако, а за њим пође и Видак. — Нека га још |
| <p rend="Tekst">— Хм, хм! — учини Милун и мало се замисли.{S} Видело се да га је нешто веома за |
| отпустити кад не ваља — одговори Милун и седе међу њих.{S} Само ако ми Среја не прескупи, а ја |
| к је он писао, дотле је овамо већ Милун и част дао.{S} Голуб, Веса и остали једнако хвале Милун |
| nd="Tekst">— Шта велиш? — узвикну Милун и набра обрве. </p> <p rend="Tekst">— Ништа; то велим! |
| аље.{S} Опет Среја засвира, удари бубањ и заметну се коло.{S} Газда Милун, писар Видак, поп Раш |
| стоји да ми набави момка да носи бубањ и бубња — он ми набави каког лудака, као овог гулавера |
| отрља до једног амбара, па спусти бубањ и прући се поред њега на траву.{S} Среја се попе горе н |
| а! — рече Видак. — Ја сам овде обавезао и газда-Милуна.{S} Оно мора бити по ворми кад се хоће п |
| н плати трошак и дангубу сведоцима, као и парничну таксу.{S} И да уговор између Милуна и Сретен |
| ош умем да градим каце и тако даље, као и астале, столице и уопште столарски посао, и то сам ду |
| и и свирати, што ће он наплаћивати, као и бакшиш што будем кад приликом свирања добио, дужан са |
| ти кад га год будем у сватове слао, као и жицу за ћемане куповати.{S} Но пошто уз ћемане има и |
| овако потписао: »Написао и сведоке као и уговораче потписао Видак Пецкаловић, општински писар |
| рима, славама и свадбама опет је свирао и зарађивао по неку пару.{S} Милун му није оправио буба |
| ђ којима се он овако потписао: »Написао и сведоке као и уговораче потписао Видак Пецкаловић, оп |
| /p> <p rend="Tekst">— Баш добро!{S} Ево и газда Милуна! — повика Видак. </p> <p rend="Tekst">— |
| ајбогатијих људи не само у селу Н. него и у свој околини.{S} Сад више и не ради тешке радове; т |
| t">Докопа ти оно чаканац, па онако лудо и пијано — све поскочи и удри што може више у бубањ. </ |
| је доћи до кика.{S} Милун се распомамио и претио да ће апелирати, да ће тужити чак и капетана с |
| а узео ћемане под пазухо, па се покуњио и замислио, јер му се досад никад није десило да тако п |
| задржавај га.{S} А наћи ће се ваљда ко и од наших, те ће припомоћи да се нагодимо.{S} А теби з |
| а газда Милун, а за њим се увуче полако и Голуб. </p> <p rend="Tekst">— Баш добро!{S} Ево и газ |
| <p rend="Tekst">И може бити да би тако и било.{S} Али на срећу Сретенову, мораде капетан Вучет |
| е, Среја свира, а коло се завило велико и заплетено.{S} Приђоше и озго од сопре неки да гледе и |
| његово је, очуваћу му; ако не да толико и чини. </p> <p rend="Tekst">— Е ја, богами, не знам... |
| {S} Газда Милун, писар Видак, поп Рашко и остали код кола гледе како се то игра.{S} Пусти се и |
| и лепо чувати...{S} Епа дајте дивит амо и мало 'артије! — окрете се механџији. </p> <p rend="Te |
| Ехе! шта је то! — викну Видак зачуђено и ухвати га за рукав.{S} Куд си наго? </p> <p rend="Tek |
| лужба и све. </p> <p rend="Tekst">— Оно и јест Станоје мало инајет и осорљив човек — рече Видак |
| — па пљус њему на главу!{S} Оста и оно и бубањ као у уваљано. </p> <p rend="Tekst">Утом Среји |
| кажем да немам — одговори Среја осечно и пође. </p> <p rend="Tekst">— Их! та станиде, само да |
| дивит, један чокањ с мало мастила, перо и један табак прилично изгужване хартије.{S} Видак узе |
| ичари и сведоци изиђу.{S} И он узе перо и на акту написа овако решење: </p> <p rend="Tekst">»Да |
| као овог гулавера данас те ми проби ето и бубањ.{S} Казали смо да ми набави алат што ми треба — |
| м дужан му радити, како њему, тако исто и онде где ме он коме прати да штогод и од тога заната |
| али он то слабо мари.{S} Најпосле, што и да мари, кад му нико не може наудити.{S} Човек богат, |
| не прескупи, а ја већ знам да је добар и вредан. </p> <p rend="Tekst">— Неће ти прескупити, а |
| е платити. </p> <p rend="Tekst">— Макар и ја, само ако буде ћара — одговори Видак, мислећи на с |
| рив?{S} Ви сте га хвалили да је мајстор и да је вешт. </p> <p rend="Tekst">— Мајстор је био док |
| о под најам, него је започео свој занат и којекако животарио.{S} Људи се више нису жалили на ње |
| рече му Видак испевши се горе на доксат и показавши руком на кафу пред Милуном. </p> <p rend="T |
| Tekst">— Оно и јест Станоје мало инајет и осорљив човек — рече Видак. </p> <p rend="Tekst">— Сл |
| Вођевину довели, па Срдан навалио част и свадбује се.{S} Сватови се развеселили, па граде трис |
| Милуна, зграби бубањ, па њему на главу и беж на вратнице.{S} Докле Милун скиде бубањ, који му |
| но момче скочи буновно, па нададе дреку и утече некуд у коров.{S} Утом Среја некако одгурну Мил |
| савет, договарају се у сваком подузетку и помажу један другом у свакој прилици.{S} Па и сад му |
| ру.{S} Осим тога, Сретен је у неку руку и мајстор.{S} Зна доста добро качарски и столарски зана |
| а најпосле госа си, богме, па плати му и више. </p> <p rend="Tekst">— Па би ли ти служио код м |
| рачун.{S} Они често помажу газда-Милуну и на суду, кад тера какву парницу.{S} А откако је почео |
| — одговори Видак, па се лукаво осмехну и упита: — А што баш њега? </p> <p rend="Tekst">— Видиш |
| о, па ето ти оног момчића, поднесе капу и газда-Милуну да му да бакшиш. </p> <p rend="Tekst">— |
| ирачу! — па баци десетак момчету у капу и завири лакомо да види колико је накупио. </p> <p rend |
| st">Газда Милун наручи чељади да донесу и Видаку кафу, и ту заметнуше њих два обичан разговор, |
| еја се попе горе на доксат, скиде гуњац и метну под главу, па леже и он да спава.{S} Дуго није |
| ласно ћемо раскрстити.{S} Са мном мо'ш и сад угодити. </p> <p rend="Tekst">— И боље раније да |
| а ће да ради и како да се брани ако баш и до суда дође. </p> <p rend="Tekst">Еле, тако у разгов |
| nd="Tekst">— Е па, ви'ш!{S} Ту га можеш и на суду добити, ја ти кажем!{S} Слободно га остави.{S |
| го је, Срејо — уплете се Видак. — Видиш и сам, данас су оскудна времена; тешко се долази до пар |
| ...{S} Де, де, де! </p> <p rend="Tekst">И Среја слеже раменима па пристаде. </p> <p rend="Tekst |
| ље пре него после! </p> <p rend="Tekst">И ту Милисав настави учити Среју шта ће да ради и како |
| прекори, па ћути. </p> <p rend="Tekst">И тако Страхиња узе у руке Милунов случај и Сретенову п |
| рити — рече Милун. </p> <p rend="Tekst">И опет навалише сви на Среју да се не боји и да не сумњ |
| , шут с рогатима!« </p> <p rend="Tekst">И може бити да би тако и било.{S} Али на срећу Сретенов |
| p rend="Tekst">— Оди, море, амо!{S} Баш иако не играм, вреди дати таком свирачу! — па баци десе |
| развеселили, па граде триста лакрдија; игра се, пева се, учинила се само једна граја. </p> <p |
| газда Милун прикучи ка колу, прекиде се игра и онај Срејин момак зађе купити бакшиш.{S} Пада па |
| ашко и остали код кола гледе како се то игра.{S} Пусти се и то коло, и опет момче Срејино зађе |
| с њима у разговор. </p> <p rend="Tekst">Игра и весеље трајало је до пред мрак.{S} У сами мрак п |
| да бакшиш. </p> <p rend="Tekst">— А не играм ти ја момче! — рече Милун смешећи се. — Иди тамо |
| Tekst">— Оди, море, амо!{S} Баш иако не играм, вреди дати таком свирачу! — па баци десетак момч |
| ше га, па почеше стругати, звиждукати и играти онако сами. </p> <p rend="Tekst">Среја само што |
| други ко од сватова и стане звиждукати игру, коју токорсе Среја свира. </p> <p rend="Tekst">— |
| {S} А од бакшиша нема већ ни помена.{S} Иде он и мисли шта га чека код куће; како ли ће изаћи н |
| наговорили, докле га нису обрлатили да иде опет Милуну. </p> <p rend="Tekst">Кад би увече, ето |
| каце и бурад, а он се, опет, спремио да иде послом некуд на другу страну, док ето ти му дође пе |
| е Срејино.{S} Као за пакост ни Среји не иде нешто свирање од руке:{S} Милун му купио, по уговор |
| е! — окрете. се Милун њему. — Све ти то иде наопако; све се ради као од беде.{S} Ово се не зна |
| ти ја момче! — рече Милун смешећи се. — Иди тамо оној момчадији. </p> <p rend="Tekst">— Ево на! |
| шио лулу, па тек зовну неко од чељади: »Идиде, дете, пробуди Сретена, лек дође амо!« и стаде за |
| дне стране мене Сретена Стојића, тежака из Н., а друге мене Милуна Вучевића, трговца из истог м |
| , а друге мене Милуна Вучевића, трговца из истог места, на следеће заљкучисмо: </p> <list type= |
| Голуба те овај уста и нестаде га некуд из механе. </p> <p rend="Tekst">— Што не бих? — одговор |
| и Веса, неки врљоки Голуб и неки Бороје из доњег краја.{S} Људи који не воле да запињу грбином |
| а каже Сретену чим дође да одмах одлази из његове куће, да га није затекао, па оде наниже, кући |
| у ћемане боље од многог свирача.{S} Чак из даљих крајева траже га људи и погађају да им свира н |
| етен није Циганин, него један сиромашак из села Н.; вредан и отресан момак.{S} Служи под најам, |
| слушао ово решење, здимио је као опарен из среске куће.{S} А за њим су одгегали његови калаузи |
| писао Видак Пецкаловић, општински писар из Н.« </item> </list> <p rend="Tekst">— Ама, нисмо так |
| nd="Tekst">Утом излеће један пијан сват из куће и изнесе чаканац, што га нашао негде на полици, |
| Међ њима је газда Милун, један богаташ из села Н.; с њим је поп Рашко, Видак, писар општине н- |
| е да има и написмено.{S} Није да рекнеш из каке сумње — нити ће ту доћи до суда или парнице, не |
| газда-Милуне — одговори Среја чешући се иза врата...{S} Ето, нисам још ли са Станојем раскрстио |
| мисли шта га чека код куће; како ли ће изаћи накрај с Милуном кад му заиште паре и рачун. </p> |
| } Приђоше и озго од сопре неки да гледе изближе.{S} Међ њима је газда Милун, један богаташ из с |
| е да купи паре.{S} Кад близу Милуна, он извади десет пара, па зовну: </p> <p rend="Tekst">— Оди |
| t">— Зар не знаш што?{S} Онај ће ми очи извадити.{S} Мислиће да сам богзна каке паре накупио. < |
| ни и неколико слава.{S} Еле, тамо-амо — извадиће близу триестину дуката.{S} А то је заувар. </p |
| Сви су мислили као сигурно да ће Сретен изгубити, и већ га беху неки почели жалити: »Еј, сирома |
| ло мастила, перо и један табак прилично изгужване хартије.{S} Видак узе и оде за други сто укра |
| Tekst">— Нађи каку му драго закачку, па изиђи, ето како! — Па поћутавши мало, упита га: — А вла |
| оведи Страхиња да и парничари и сведоци изиђу.{S} И он узе перо и на акту написа овако решење: |
| rend="Tekst">— И велите о Ђурђевадне ће изићи од Станоја? — упита Милун поћутавши мало. </p> <p |
| о трговати, одонда је и то уобичајио да изјутра седи на доксату, да пуши на дуг чибук, и да за |
| ">— А знаш ли ти да он сад о Ђурђевудне излази од Станоја? </p> <p rend="Tekst">— Знам; тако ре |
| е ни да чује. </p> <p rend="Tekst">Утом излеће један пијан сват из куће и изнесе чаканац, што г |
| а је сваки дан било помало речи и ината између њих.{S} Милун учестао слати Среју по селима да м |
| је донео чабар — ево можеш прст провући између дугâ!{S} Зар је ово оправа? </p> <p rend="Tekst" |
| већ ако не буде суда! — припрети један између њих. </p> <p rend="Tekst">— Ја се нећу макнути о |
| а, као и парничну таксу.{S} И да уговор између Милуна и Сретена престаје важити.« </p> <p rend= |
| , па поче: </p> <p rend="Tekst">»Уговор између нас потписаних, и то с једне стране мене Сретена |
| почне да чува — и тад му се мало-помало измигољи пара...{S} Ни сам не зна куд ни зашто.{S} Чест |
| >Утом излеће један пијан сват из куће и изнесе чаканац, што га нашао негде на полици, па тек ћу |
| њега је, и сваког другог мâла и иметка изобиља.{S} Некад је и Милун радио пољски рад, и отуд т |
| {S} Сваки час при ђе момче Среји, па му изручи у пешкир по пуну капу крајцара.{S} Среја то стрп |
| месец наплатити, у коме сам га оставио, или ако будем наплатио да сам му дужан вратити натраг.« |
| из каке сумње — нити ће ту доћи до суда или парнице, него тек ворме ради.{S} Данас се ето за на |
| омену да би добро било најмити га... ја или ти? </p> <p rend="Tekst">— Оно јесте... али, опет, |
| г чибук, и да за што било виче на чељад или на кога му драго. </p> <p rend="Tekst">Већ сам вам |
| м људима што су се жалили оправи судове или, ако то неће, да им мора у новцу дати накнаду.{S} Д |
| ужили Милуна и тражили да им врати паре или да плати судове. </p> <p rend="Tekst">Еле, заметну |
| и погађају да им свира на свадби, слави или каком другом весељу.{S} А кад је већ сабор он и сâм |
| а слободно му стати где хоће под најам или радити свој занат; да газда Милун мора оправити Сре |
| ћара и како ће један другом бити у овом или у оном послу на руци.{S} Напослетку, готово пред по |
| какав је Среја — је ли вредан и поштен или није; али тек опет је распиткивао.{S} Уосталом, отк |
| газда Милун мора оправити Сретену бубањ или му нов набавити; да је дужан платити Сретену да они |
| људи жалећи се к ако им Среја није ово или оно начинио као што треба.{S} Еле, тако је трајало |
| лили оправи судове или, ако то неће, да им мора у новцу дати накнаду.{S} Да се Веса, Голуб и Бо |
| су они људи тужили Милуна и тражили да им врати паре или да плати судове. </p> <p rend="Tekst" |
| ретенови и они људи што су се жалили да им судови нису оправљени како треба.{S} Донесене вучије |
| љих крајева траже га људи и погађају да им свира на свадби, слави или каком другом весељу.{S} А |
| атишући им такође за скупе паре, дајући им новце у зајам опет за скупе паре.{S} Он је готово на |
| ћи сељацима за скупе паре, адвокатишући им такође за скупе паре, дајући им новце у зајам опет з |
| су се погодили — примети Видак — ја сам им градио уговор. </p> <p rend="Tekst">— А како ми се ч |
| илуну већ досадише људи жалећи се к ако им Среја није ово или оно начинио као што треба.{S} Еле |
| S} Среја и оно момче отишли раније, јер им ваља читав сат 'ода препешачити до села Н. Момче оно |
| је — додаде Видак — али опет боље је да има и написмено.{S} Није да рекнеш из каке сумње — нити |
| биће зар двоји-троји сватова, а сабора има више од десет.{S} Уз то још урачуни и неколико слав |
| ћемане куповати.{S} Но пошто уз ћемане има и бубањ који ће донети, то ћу ја набавити човека ко |
| је, нема га шале — прихвати поп. — Оно има још свирача овуда у нас, али од Среје бољега нема. |
| > <p rend="Tekst">— јесте, јесте, ту му има нека ворма! — потврдише остали и опет се нагоше да |
| ио је и код мене једно лето, и ја нисам имао бољег момка од њега. </p> <p rend="Tekst">— Хм, хм |
| газда-Милунова кућа је велика; ту ћу ја имати двапут више посла него у другога. </p> <p rend="T |
| еш? </p> <p rend="Tekst">— Ама људи, за име бога, мало је! </p> <p rend="Tekst">— А знаш шта, М |
| стоке у њега је, и сваког другог мâла и иметка изобиља.{S} Некад је и Милун радио пољски рад, и |
| еље код Срдана Мишића у Р. Срдан, доста имућан домаћин, жени свога јединца, дечака од својих 18 |
| rend="Tekst">— Оно и јест Станоје мало инајет и осорљив човек — рече Видак. </p> <p rend="Teks |
| одонда је сваки дан било помало речи и ината између њих.{S} Милун учестао слати Среју по селим |
| трговати, одонда је постао врло велики интережџија; неће ти он пропустити, ама пи најмању прил |
| арницу.{S} А откако је почео трговати и интересирати — разуме се дасе одонда почео чешће и парн |
| а узети под најам ово од Ђурђевадне.{S} Ионако си ми се жалио да те не слуша онај твој момак и |
| ">— Тек мени ће тај џумбус сутра на нос искакати. </p> <p rend="Tekst">— А што море? </p> <p re |
| слушају. </p> <p rend="Tekst">Видак се искашља мало, па поче: </p> <p rend="Tekst">»Уговор изм |
| ја још спава; њега не дира, само се тек искашља и често погледи у гуњац Среји под главом, онде |
| ују. </p> <p rend="Tekst">Видак се опет искашља па настави даље: </p> <p rend="Tekst">»Што се т |
| : тера чељад да устају, заповеда нешта, искашље се, виче.{S} Често се попне горе на доксат, вид |
| !« и стаде задовољно усукивати бркове и искашљивати се. </p> <p rend="Tekst">Мало постоја, ето |
| нам оног твог Сретена, те нам све суде исквари. </p> <p rend="Tekst">— Што сам вам ја крив?{S} |
| пару.{S} А кад оно — он хоће очи да ми ископа ако му све до крајцаре не дам. </p> <p rend="Tek |
| Tekst">— Пијеш, ето ти! — рече му Видак испевши се горе на доксат и показавши руком на кафу пре |
| да ћемо гледати!... — рече Видак кад се испеше већ горе на доксат.{S} Мало-помало утиша он Милу |
| уке Милунов случај и Сретенову парницу, испита још неке сведоке, па нареди да дођу парничари и |
| ларији.{S} Испитивани сведоци Милунови, испитан Милун, сведоци Сретенови и они људи што су се ж |
| се та ствар по среској канцеларији.{S} Испитивани сведоци Милунови, испитан Милун, сведоци Сре |
| чак до рамена и закачио га некако ружно испод врата оним парчетом још запете коже, дотле Среја |
| st">— Та пристајем, оно само нека му се испуни вормално, а ми већ као људи, нећемо ту један дру |
| ирам у ћеманету (виолину), то сам дужан иста кући Милуновој с бубњем донети и кад он захтева да |
| rend="Tekst">— Онаке!{S} Сав ми шљивик истекао, онолики ми мал пропаде. </p> <p rend="Tekst">— |
| ћ по свем селу чуло како је газда Милун истерао Сретена, како га је тужио среској власти и траж |
| па рече: </p> <p rend="Tekst">— Пијем, истина, али не знам ко ће платити. </p> <p rend="Tekst" |
| четрнаест ће јамачно пристати.{S} Оно, истина, нема до Митровадне много слава — славе су више |
| потежа ствар, Страхиња је раскрсти.{S} Истина, не свакад по вољи капетановој, тек капетан му н |
| пред људима. </p> <p rend="Tekst">— Оно истина... али сад већ не можемо кварити — рече Милун. < |
| општинског писара.{S} Обогатио се онако исто као што су се обогатили многи и многи општински пи |
| то сам дужан му радити, како њему, тако исто и онде где ме он коме прати да штогод и од тога за |
| друге мене Милуна Вучевића, трговца из истог места, на следеће заљкучисмо: </p> <list type="or |
| и толики лети су.{S} Ја мислим, моћи ће истрерати двапут толико до Митровадне. </p> <p rend="Te |
| убањ ни нов набавио.{S} Продерани бубањ иструлио је за плотом у авлији код среске куће.{S} Милу |
| гог и сташе се вући по авлији.{S} Чељад истрча и удари у дреку.{S} Њих два носе се као бесни — |
| и кад он захтева да сам дужан свирати и ићи у сватове и где ме он прати да сам дужан ићи и свир |
| сватове и где ме он прати да сам дужан ићи и свирати, што ће он наплаћивати, као и бакшиш што |
| а осечно и пође. </p> <p rend="Tekst">— Их! та станиде, само да те питам! — цикну Милун па поле |
| зној као грашке. </p> <p rend="Tekst">— Их! баш гребе као тестера! — подвикне други ко од свато |
| дри као помамно. </p> <p rend="Tekst">— Их! та полако, море!... — цичи Среја кроза зубе — проби |
| овору, жице па се сваки час кидају: нит их може љуцки затегнути ни удесити како ваља.{S} Ћемане |
| Среја то није умео.{S} Све му је некако ишло боље од руке, само тециво ни је.{S} Ако коме што у |
| "Tekst">— Ваљда хоће.{S} Навалићемо ти, ја и још који од наших људи, па ће пристати; а ја ћу му |
| ви'ш!{S} Ту га можеш и на суду добити, ја ти кажем!{S} Слободно га остави.{S} Боље пре него по |
| и помену да би добро било најмити га... ја или ти? </p> <p rend="Tekst">— Оно јесте... али, опе |
| </p> <p rend="Tekst">— Не бригај ти!{S} Ја ћу се већ постарати... — рече Видак и разговор се за |
| ити уговор.{S} За то се ти не брини.{S} Ја ћу већ наместити како ваља. </p> <p rend="Tekst">— Е |
| е сватова, па сабори толики лети су.{S} Ја мислим, моћи ће истрерати двапут толико до Митровадн |
| слушај ти ово докраја! — рече Видак. — Ја сам овде обавезао и газда-Милуна.{S} Оно мора бити п |
| — Тако су се погодили — примети Видак — ја сам им градио уговор. </p> <p rend="Tekst">— А како |
| »не може бити«. </p> <p rend="Tekst">— Ја ти опет велим: не може бити!{S} Онако весеље, онаки |
| и махну главом. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богами, не знам шта ћу.{S} Нити ми се мили служити |
| зачуди се Милун. </p> <p rend="Tekst">— Ја шта ти мислиш.{S} Најмање од весеља мора му пасти ба |
| едан између њих. </p> <p rend="Tekst">— Ја се нећу макнути одавде док ми не платиш овај чабар — |
| то ти год падне? </p> <p rend="Tekst">— Ја шта ћу? </p> <p rend="Tekst">— Па ти си болан, луд.{ |
| их.{S} Само ако ми Среја не прескупи, а ја већ знам да је добар и вредан. </p> <p rend="Tekst"> |
| ш који од наших људи, па ће пристати; а ја ћу му платити добар ајлук. </p> <p rend="Tekst">— Ко |
| и од нас чуда. </p> <p rend="Tekst">— А ја теби љуцки кажем да немам — одговори Среја осечно и |
| и, Срејо, код једног доброг домаћина да ја проговорим за те? — упита Видак и уз то намигну на Г |
| "Tekst">— Па шта велиш, како би било да ја њега узмем под најам? </p> <p rend="Tekst">— Можеш, |
| толико и чини. </p> <p rend="Tekst">— Е ја, богами, не знам... — поче Среја двоумити </p> <p re |
| же бити. </p> <p rend="Tekst">— Не може ја!{S} Још ти мени опреми онаког лудака да ми смета и к |
| ао. </p> <p rend="Tekst">— Сетио сам се ја, чим ти онако јуче пропиткујеш за њ.{S} Баш си драви |
| тамо, па чим дође, ти ми поручи, ако се ја не десим, да дођем, а дотле задржавај га.{S} А наћи |
| е поп — био је и код мене једно лето, и ја нисам имао бољег момка од њега. </p> <p rend="Tekst" |
| цу гради написмено.{S} А боме ваља да и ја нешто заслужим — заврши као шалећи се. </p> <p rend= |
| рада. </p> <p rend="Tekst">— Тако се и ја надам — одговори Среја. </p> <p rend="Tekst">— А би |
| платити. </p> <p rend="Tekst">— Макар и ја, само ако буде ћара — одговори Видак, мислећи на син |
| њему? </p> <p rend="Tekst">— А знам ли ја!{S} Неће — ето што. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ћу |
| . </p> <p rend="Tekst">— Може бити; али ја не могу.{S} Кад ми преседа сваки залогај у његовој к |
| оправа? </p> <p rend="Tekst">— Вала ни ја, док ми не платиш ову бременицу! — рече онај други. |
| end="Tekst">— Оно јесте; али не могу ни ја све под један ајлук. </p> <p rend="Tekst">— Да дам ј |
| ш. </p> <p rend="Tekst">— А не играм ти ја момче! — рече Милун смешећи се. — Иди тамо оној момч |
| ари. </p> <p rend="Tekst">— Што сам вам ја крив?{S} Ви сте га хвалили да је мајстор и да је веш |
| ан ајлук. </p> <p rend="Tekst">— Да дам ја теби дванаест дуката. </p> <p rend="Tekst">— Мало је |
| људи, нећемо ту један другом...{S} 3нам ја шта је служба и мука најамникова. </p> <p rend="Teks |
| ди и писар. </p> <p rend="Tekst">— Знам ја сâм — рече поп — био је и код мене једно лето, и ја |
| p> <p rend="Tekst">— Па шта ћу да чиним ја сад? — упита Милун и врати се полако, а за њим пође |
| ћато! — прекиде му Среја читање. — Тако ја не могу. </p> <p rend="Tekst">— Па нећеш ти то њему |
| газда, тако је! — прихвати Среја — само ја бих најволео да није то ни писано.{S} Доста је погод |
| мало крив. </p> <p rend="Tekst">— А што ја? </p> <p rend="Tekst">— Да си барем онај уговор боље |
| четрнаест дуката цесарских.{S} Но пошто ја умем да свирам у ћеманету (виолину), то сам дужан ис |
| } Ако хоћеш, он ће те узети, само да му ја рекнем.{S} Бићеш као у својој кући. </p> <p rend="Te |
| <p rend="Tekst">— Не дао бог да бих му ја, брате, и пару узео.{S} Ако ми да на оставу, његово |
| емане има и бубањ који ће донети, то ћу ја набавити човека који ће бубањ у сватове и где га пра |
| ма газда-Милунова кућа је велика; ту ћу ја имати двапут више посла него у другога. </p> <p rend |
| ал пропаде. </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја да знам за то! </p> <p rend="Tekst">— Знаћеш, вала, |
| м да свира носити.{S} У случају ако бих ја Сретена без узрока од себе отерао, дужан сам му на о |
| , а не у напредак.{S} У случају ако бих ја одуставио Милуна и не бих га по овом уговору ослужит |
| list type="ordered"> <item rend="Tekst">Ја Сретен угодих се данас с Милуном да га од 23. априла |
| лаћивати.«. </item> <item rend="Tekst">»Ја Милун заиста угодих се са Сретеном да ме као слуга, |
| бубњати као помамно, већ се не чује оно јадно ћемане Срејино.{S} Као за пакост ни Среји не иде |
| заувар. </p> <p rend="Tekst">— Заувар, јакако! — одговори Милун чисто радостан што му је пала |
| а његов рачун? </p> <p rend="Tekst">— А јакако!{S} И то је записано у оном несретном уговору. < |
| могао да гледа очима.{S} Капетан Вучета јако је волео Страхињу, мада се није умногоме с њим сла |
| века.{S} Газда је први у овом крају.{S} Јамачно се сећаше ко је. </p> <p rend="Tekst">— Да не б |
| /p> <p rend="Tekst">— А за четрнаест ће јамачно пристати.{S} Оно, истина, нема до Митровадне мн |
| капу крајцара.{S} Среја то стрпа у свој јанџик, па чека даље.{S} Постаја мало, па ето ти оног м |
| ати.{S} Обећавам му се да ћу му коња за јахање давати кад га год будем у сватове слао, као и жи |
| је и он сам врло добро какав је Среја — је ли вредан и поштен или није; али тек опет је распитк |
| ко ће се разрачунати с газдом.{S} Једва је пред зору свео очи. </p> <p rend="Tekst">Таман свану |
| н и мало се замисли.{S} Видело се да га је нешто веома заинтересовао Среја.{S} Звао је и он сам |
| је газда Милун истерао Сретена, како га је тужио среској власти и тражио накнаду штете, и како |
| } Највише баштине, највише стоке у њега је, и сваког другог мâла и иметка изобиља.{S} Некад је |
| и Сретену бубањ или му нов набавити; да је дужан платити Сретену да оним људима што су се жалил |
| бољега нема. </p> <p rend="Tekst">— Да је мајстор у том послу, то знам, али нисам знао да му с |
| ш сасвим по пропису, барем он не зна да је коме градио сличан уговор. </p> <p rend="Tekst">Док |
| S} Ви сте га хвалили да је мајстор и да је вешт. </p> <p rend="Tekst">— Мајстор је био док се н |
| ам вам ја крив?{S} Ви сте га хвалили да је мајстор и да је вешт. </p> <p rend="Tekst">— Мајстор |
| ми Среја не прескупи, а ја већ знам да је добар и вредан. </p> <p rend="Tekst">— Неће ти преск |
| p rend="Tekst">Већ сам вам напоменуо да је газда Милун један богаташ.{S} Највише баштине, најви |
| да лепа парица. </p> <p rend="Tekst">Да је ко други на његовом месту тај би, маже бити, већ ода |
| лето да станеш код тог човека.{S} Газда је први у овом крају.{S} Јамачно се сећаше ко је. </p> |
| н свадише и почупаше око рачуна, одонда је сваки дан било помало речи и ината између њих.{S} Ми |
| ну.{S} Откако је почео трговати, одонда је постао врло велики интережџија; неће ти он пропустит |
| о је газда Милун почео трговати, одонда је и то уобичајио да изјутра седи на доксату, да пуши н |
| амом министру.{S} После дуге вике, која је трајала у среској канцеларији, заповеди Страхиња да |
| лунова и Срејина погодба и парница ушла је већ у причу по околним селима.{S} И сад, кад људи хо |
| опре неки да гледе изближе.{S} Међ њима је газда Милун, један богаташ из села Н.; с њим је поп |
| ка заплетенија и потежа ствар, Страхиња је раскрсти.{S} Истина, не свакад по вољи капетановој, |
| потеже!« </p> <p rend="Tekst">Страхиња је био од млађих људи и врло поштен и правичан; страшно |
| ули на њ псовку, пуца она авлија.{S} Та је врева трајала готово читав сат.{S} Кад људи видеше д |
| најволео да није то ни писано.{S} Доста је погодба пред људима. </p> <p rend="Tekst">— Оно исти |
| шта ће уговор — прихвати Среја — доста је код, поштених људи и реч. </p> <p rend="Tekst">— Оно |
| да уђе. </p> <p rend="Tekst">— Ехе! шта је то! — викну Видак зачуђено и ухвати га за рукав.{S} |
| ећемо ту један другом...{S} 3нам ја шта је служба и мука најамникова. </p> <p rend="Tekst">— Ам |
| од рачуна навикао да добро пропита шта је што. </p> <p rend="Tekst">— И велите о Ђурђевадне ће |
| кали у механи Среју, па кад су чули шта је било горе код Милунове куће, навалили су сетовати га |
| </p> <p rend="Tekst">— О, о, гле ти шта је овај накупио! — зачуди се газда Милун и махну главом |
| и ти си готово газда!{S} Гледај ти шта је он накупио! — зачуди се газда Милун. </p> <p rend="T |
| Све је тако.{S} Ама газда-Милунова кућа је велика; ту ћу ја имати двапут више посла него у друг |
| а.{S} Звао је и он сам врло добро какав је Среја — је ли вредан и поштен или није; али тек опет |
| ише онако окретна као у млађе доба, кад је могла упоредо копати с најбољим копачем и кад се у с |
| пожалио, свак ми вели: »Е, богами, кад је уговор — то ти је!« </p> <p rend="Tekst">— А шта теб |
| слави или каком другом весељу.{S} А кад је већ сабор он и сâм дође да заради коју пару.{S} Осим |
| слом у варош; а то се деси баш онда кад је требало суочити парничаре и ствар пресудити. </p> <p |
| стаје важити.« </p> <p rend="Tekst">Кад је Милун саслушао ово решење, здимио је као опарен из с |
| другог мâла и иметка изобиља.{S} Некад је и Милун радио пољски рад, и отуд текао пару по пару. |
| , па чак и онај пробијени бубањ.{S} Све је то скрхано у авлију код среске куће.{S} Сви су мисли |
| ази до паре. </p> <p rend="Tekst">— Све је тако.{S} Ама газда-Милунова кућа је велика; ту ћу ја |
| <p rend="Tekst">— Е видиш, Срејо, овде је и газда Милун обавезан.{S} Пристајиш ли на ово, Милу |
| леди у гуњац Среји под главом, онде где је џеп.{S} У џепу нешто нагуђено — стрпао Среја пешкир, |
| ад, и отуд текао пару по пару.{S} После је почео трговати свињама, вуном, лојем, воском, кожама |
| <p rend="Tekst">Док је он писао, дотле је овамо већ Милун и част дао.{S} Голуб, Веса и остали |
| тако је — додаде Видак — али опет боље је да има и написмено.{S} Није да рекнеш из каке сумње |
| у није бојала многог мушкарца.{S} Време је већ да се у кући Срдановој принови које чељаде, да С |
| од својих 18 — 19 година.{S} А и време је већ да га ожени.{S} Срданова кућа није богзна како з |
| сно, »та ови су покор починили!{S} Боме је ту падала пара као киша!« </p> <p rend="Tekst">Већ с |
| чељаде, да Стана добије снаху, која ће је одменити у кући, а богме и у пољу што привредити. </ |
| Сретенову, мораде капетан Вучета, који је био пријатељ Милунов и свакад му држао страну, отићи |
| их разбирао?{S} Момак ваљан.{S} Мило ми је видети ваљана човека — одговори Милун. </p> <p rend= |
| екако ишло боље од руке, само тециво ни је.{S} Ако коме што узајми, а то је почесто чинио — про |
| Море, ту баш није узалуд!{S} А која ти је то капа данас? </p> <p rend="Tekst">— Ово је четврта |
| Милун стишавши се мало. — Ето какав ти је тај твој красни Среја! </p> <p rend="Tekst">— Откуд |
| .{S} А кад заслужиш коју пару, а дао ти је бог те можеш — ти остави код газда-Милуна, он ће ти |
| кремен! — рече поп. — Што уради оно ти је баш љуцки и свесрдно урађено. </p> <p rend="Tekst">— |
| вели: »Е, богами, кад је уговор — то ти је!« </p> <p rend="Tekst">— А шта теби би да му се тако |
| па вратнице. </p> <p rend="Tekst">Видак је, као што већ знате, општински писар.{S} И он је чове |
| То је добро плаћено.{S} Де, Срејо, нек је сретно!...{S} Де, де, де! </p> <p rend="Tekst">И Сре |
| Видак — дај му четрнаест дуката, па нек је сретно! </p> <p rend="Tekst">— Четрнаест, четрнаест, |
| крају да пише. </p> <p rend="Tekst">Док је он писао, дотле је овамо већ Милун и част дао.{S} Го |
| сличан уговор. </p> <p rend="Tekst">Док је ту Видак утишао Милуна, дотле су Веса, Голуб и Бора |
| писар.{S} И он је човек у стању; барем је богатији од многог општинског писара.{S} Обогатио се |
| Милун, један богаташ из села Н.; с њим је поп Рашко, Видак, писар општине н-ске, и још њих пет |
| зна и питати другога.{S} Може бити тим је хтео да покаже како он, као велики госа, не води бри |
| заради коју пару.{S} Осим тога, Сретен је у неку руку и мајстор.{S} Зна доста добро качарски и |
| гали његови калаузи покуњени.{S} Сретен је богзна како заблагодарио Страхињи и обећао му да ће |
| наудити.{S} Човек богат, може му се; он је госа — његова се свакад и свуд боље меље. </p> <p re |
| новце у зајам опет за скупе паре.{S} Он је готово најбољи пријатељ Милунов, а Милун његов.{S} О |
| што већ знате, општински писар.{S} И он је човек у стању; барем је богатији од многог општинско |
| чно где нашао да стане под најам; Милун је напрасит, али повратит човек, док се окрене, прође г |
| бићеш као бубрег у лоју.{S} Газда Милун је добар домаћин, а ти — вредан момак.{S} А кад заслужи |
| ешто веома заинтересовао Среја.{S} Звао је и он сам врло добро какав је Среја — је ли вредан и |
| се данас о нечем разговарати.{S} А знао је да га Милун никад неће звати напразно. </p> <p rend= |
| да тргује.{S} И за кратко време постао је један од најбогатијих људи не само у селу Н. него и |
| то њему давати, него само да чува; ово је само ворме ради, тек онако... </p> <p rend="Tekst">— |
| капа данас? </p> <p rend="Tekst">— Ово је четврта, газда! </p> <p rend="Tekst">— Четврта!{S} П |
| ру узео.{S} Ако ми да на оставу, његово је, очуваћу му; ако не да толико и чини. </p> <p rend=" |
| ја се није више погађао под најам, него је започео свој занат и којекако животарио.{S} Људи се |
| ст, ето... </p> <p rend="Tekst">— Много је, Срејо — уплете се Видак. — Видиш и сам, данас су ос |
| -Милуне. </p> <p rend="Tekst">— Е много је петнаест.{S} Станоје ти плаћа десет. </p> <p rend="T |
| ="Tekst">— Знам ја сâм — рече поп — био је и код мене једно лето, и ја нисам имао бољег момка о |
| је газда Милун почео трговати уобичајио је да тако распитује за најмању ситницу; макар му богзн |
| ов набавио.{S} Продерани бубањ иструлио је за плотом у авлији код среске куће.{S} Милунова и Ср |
| ад је Милун саслушао ово решење, здимио је као опарен из среске куће.{S} А за њим су одгегали њ |
| и у овом крају.{S} Јамачно се сећаше ко је. </p> <p rend="Tekst">— Да не буде то газда Милун? < |
| ">— Што не бих? — одговори Среја. — Ако је добра кућа, најмио бих се још ово лето. </p> <p rend |
| да гледа очима.{S} Капетан Вучета јако је волео Страхињу, мада се није умногоме с њим слагао.{ |
| ели жалити: »Еј, сиромах Среја!{S} Како је налепио!{S} Куд ће, брате, шут с рогатима!« </p> <p |
| >Сутрадан се већ по свем селу чуло како је газда Милун истерао Сретена, како га је тужио среско |
| пет је распиткивао.{S} Уосталом, откако је газда Милун почео трговати уобичајио је да тако расп |
| чибук и виче нешто на чељад.{S} Откако је газда Милун почео трговати, одонда је и то уобичајио |
| ту, готови као запете пушке.{S} Откако је газда Милун почео трговати, одонда су га омрзли мног |
| ма, него само гледа трговину.{S} Откако је почео трговати, одонда је постао врло велики интереж |
| ду, кад тера какву парницу.{S} А откако је почео трговати и интересирати — разуме се дасе одонд |
| p rend="Tekst">— Ама јесте, газда, тако је! — прихвати Среја — само ја бих најволео да није то |
| оно начинио као што треба.{S} Еле, тако је трајало све до госпођинских поста. </p> <p rend="Tek |
| и реч. </p> <p rend="Tekst">— Оно тако је — додаде Видак — али опет боље је да има и написмено |
| у у капу и завири лакомо да види колико је накупио. </p> <p rend="Tekst">— Хвала, газда! </p> < |
| > <p rend="Tekst">Игра и весеље трајало је до пред мрак.{S} У сами мрак поче се народ разилазит |
| d="Tekst">— Ама људи, за име бога, мало је! </p> <p rend="Tekst">— А знаш шта, Миле? — рећи ће |
| ест дуката. </p> <p rend="Tekst">— Мало је, газда, богами.{S} Ако хоћеш за петнаест, ето... </p |
| . </p> <p rend="Tekst">На суочењу хтело је доћи до кика.{S} Милун се распомамио и претио да ће |
| едити. </p> <p rend="Tekst">Еле, големо је весеље код куће Срданове.{S} Вођевину довели, па Срд |
| — прихвати Голуб — ваљану човеку ласно је наћи и најма и рада. </p> <p rend="Tekst">— Тако се |
| људи и врло поштен и правичан; страшно је мрзио каишаре и сеоске трговце, дућанџије, и зеленаш |
| а.{S} Газда-Милуну смеши се брк. »Добро је, добро!« мисли у себи, па тумара даље по кући.{S} Од |
| ори Милун. </p> <p rend="Tekst">— Е, то је онда друго! — рече Видак и прикучи се мало дале друг |
| Куд ћу, брате, кад ме салетели сви: то је, вели, само ворме ради, теби неће Милун криво; боље |
| {S} Сад више и не ради тешке радове; то је оставио млађима, него само гледа трговину.{S} Откако |
| аест, четрнаест, повикаше остали!{S} То је добро плаћено.{S} Де, Срејо, нек је сретно!...{S} Де |
| на његову пару!{S} Боже сачувај!{S} То је само онако написмено. </p> <p rend="Tekst">— Не дао |
| он поносито зове »моји калаузи«.{S} То је неки шантави Веса, неки врљоки Голуб и неки Бороје и |
| иво ни је.{S} Ако коме што узајми, а то је почесто чинио — пропадне му; ако уложи у каку радњиц |
| звадиће близу триестину дуката.{S} А то је заувар. </p> <p rend="Tekst">— Заувар, јакако! — одг |
| сто rpoшa. </p> <p rend="Tekst">— Е то је доста, доста... богами! — рече Милун машући главом.{ |
| /p> <p rend="Tekst">— А јакако!{S} И то је записано у оном несретном уговору. </p> <p rend="Tek |
| ми не платиш овај чабар — рече онај што је донео чабар — ево можеш прст провући између дугâ!{S} |
| бригу о свачему; а може бити и зато што је као човек од рачуна навикао да добро пропита шта је |
| ро. </p> <p rend="Tekst">— Та оно добар је домаћин — одговори Среја мало премишљајући — али док |
| можеш прст провући између дугâ!{S} Зар је ово оправа? </p> <p rend="Tekst">— Вала ни ја, док м |
| , ту ти не дам ни једне рећи.{S} Уговор је на свом месту. </p> <p rend="Tekst">— Па што не ради |
| је вешт. </p> <p rend="Tekst">— Мајстор је био док се није код тебе најмио. </p> <p rend="Tekst |
| S} На саборима, славама и свадбама опет је свирао и зарађивао по неку пару.{S} Милун му није оп |
| вредан и поштен или није; али тек опет је распиткивао.{S} Уосталом, откако је газда Милун поче |
| nd="Tekst">— А како ми се чини, отресит је момак. </p> <p rend="Tekst">— Прави кремен! — рече п |
| омад — одговори поп. — Жали ми се да му је Станоје учинио нешто криво. </p> <p rend="Tekst">— Х |
| е умногоме с њим слагао.{S} Страхиња му је био, штоно кажу, десна рука и кад се год деси кака з |
| на доксату пред својом кућом, а кућа му је од најугледнијих у свем селу.{S} Пије кафу, пуши на |
| другом у свакој прилици.{S} Па и сад му је Видак дошао на неки договор, јер му је Милун још јуч |
| } Сиромах Среја то није умео.{S} Све му је некако ишло боље од руке, само тециво ни је.{S} Ако |
| — одговори Милун чисто радостан што му је пала на ум тако спекулативна мисао. — Па онда знаш т |
| је Видак дошао на неки договор, јер му је Милун још јуче на сабору напоменуо да се уврати код |
| уне, доста добро! — настави поп. — Њему је кашто падало по четири-пет дуката само од једне свад |
| ничити.{S} Ако му затребају сведоци, ту је одмах Веса; Голуб и Бора.{S} Ма шта било, само ако т |
| мо једна граја. </p> <p rend="Tekst">Ту је и Среја с ћеманетом.{S} Срдан га већ дав но звао, а |
| ра! </p> <p rend="Tekst">— Ама и свирач је, нема га шале — прихвати поп. — Оно има још свирача |
| де изближе.{S} Међ њима је газда Милун, један богаташ из села Н.; с њим је поп Рашко, Видак, пи |
| <p rend="Tekst">Механџија донесе дивит, један чокањ с мало мастила, перо и један табак прилично |
| >— Оно јесте; али не могу ни ја све под један ајлук. </p> <p rend="Tekst">— Да дам ја теби дван |
| ском, кожама, житом и свачим — чим може један сеоски трговац да тргује.{S} И за кратко време по |
| тргује.{S} И за кратко време постао је један од најбогатијих људи не само у селу Н. него и у с |
| ако ће који где закачити ћара и како ће један другом бити у овом или у оном послу на руци.{S} Н |
| чује. </p> <p rend="Tekst">Утом излеће један пијан сват из куће и изнесе чаканац, што га нашао |
| реја се окрете и дочека га.{S} Сподбише један другог и сташе се вући по авлији.{S} Чељад истрча |
| вит, један чокањ с мало мастила, перо и један табак прилично изгужване хартије.{S} Видак узе и |
| илуне, већ ако не буде суда! — припрети један између њих. </p> <p rend="Tekst">— Ја се нећу мак |
| носи ништа.{S} Још с вратница поче тек један: </p> <p rend="Tekst">— Ама Милуне, шта ти ово уч |
| Већ сам вам напоменуо да је газда Милун један богаташ.{S} Највише баштине, највише стоке у њега |
| rend="Tekst">Сретен није Циганин, него један сиромашак из села Н.; вредан и отресан момак.{S} |
| говарају се у сваком подузетку и помажу један другом у свакој прилици.{S} Па и сад му је Видак |
| љ Милунов, а Милун његов.{S} Они питају један другога за савет, договарају се у сваком подузетк |
| вормално, а ми већ као људи, нећемо ту један другом...{S} 3нам ја шта је служба и мука најамни |
| и и како ће се разрачунати с газдом.{S} Једва је пред зору свео очи. </p> <p rend="Tekst">Таман |
| и ни удесити како ваља.{S} Ћемане му се једва чује, пре би рекао да струже, него да свира.{S} С |
| етом на Милунове вратнице.{S} Оно момче једва се докотрља до једног амбара, па спусти бубањ и п |
| рем ти! </p> <p rend="Tekst">А оно лудо једва дочека, па удри као помамно. </p> <p rend="Tekst" |
| Срдан, доста имућан домаћин, жени свога јединца, дечака од својих 18 — 19 година.{S} А и време |
| дија; игра се, пева се, учинила се само једна граја. </p> <p rend="Tekst">Ту је и Среја с ћеман |
| н да спава.{S} Дуго није могао заспати, једнако му се врзло по глави шта ће сутра чинити и како |
| лун и част дао.{S} Голуб, Веса и остали једнако хвале Милуна и говоре Среји како се намерио на |
| ач? — речи Видак и насмеја се. — Баш ти једнако о њему, па о њему. </p> <p rend="Tekst">— А зна |
| што падало по четири-пет дуката само од једне свадбе. </p> <p rend="Tekst">— По четири-пет дука |
| е, што се уговора тиче, ту ти не дам ни једне рећи.{S} Уговор је на свом месту. </p> <p rend="T |
| ">»Уговор између нас потписаних, и то с једне стране мене Сретена Стојића, тежака из Н., а друг |
| м ја сâм — рече поп — био је и код мене једно лето, и ја нисам имао бољег момка од њега. </p> < |
| оспођинских поста. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро уз госпођинске посте, таман беше Милун опре |
| p rend="Tekst">— А би ли ти, Срејо, код једног доброг домаћина да ја проговорим за те? — упита |
| е грају око њега.{S} Док ти ђаво нанесе једног с лонцем вина — па пљус њему на главу!{S} Оста и |
| нице.{S} Оно момче једва се докотрља до једног амбара, па спусти бубањ и прући се поред њега на |
| свирача до неког Сретена Стојића и још једног момчића што удараше у бубањ. </p> <p rend="Tekst |
| тре — готово сваку дрвенарију што треба једној кући сеоској.{S} Па и отуд му пада лепа парица. |
| ужан сам му на основу постојећег закона једномесечну плату унапред напразно дати.{S} Уосталом, |
| вом уговору ослужити хтео, дужан сам му једну месечну плату накнадити, то јест да му не бих мог |
| ве.{S} Среја и оно момче отишли раније, јер им ваља читав сат 'ода препешачити до села Н. Момче |
| истаде да Среју још држи за неко време, јер му Видак у четири ока каза да га може бити неће лак |
| етовати га: да се врати, да се претрпи, јер куд ће у невреме, сад би мучно где нашао да стане п |
| може бити неће лако ни на суду добити, јер онај уговор није баш сасвим по пропису, барем он не |
| е под пазухо, па се покуњио и замислио, јер му се досад никад није десило да тако прође са свој |
| сад му је Видак дошао на неки договор, јер му је Милун још јуче на сабору напоменуо да се увра |
| сад код Станоја. </p> <p rend="Tekst">— Јест' код Станоја.{S} Биће још ово до Ђурђевадне код ње |
| криво. </p> <p rend="Tekst">— Хм, па и јест Станоје мало џенабет! — рече Милун као уз реч. — А |
| жба и све. </p> <p rend="Tekst">— Оно и јест Станоје мало инајет и осорљив човек — рече Видак. |
| а Милуна. </p> <p rend="Tekst">— Та оно јест, оног морам отпустити кад не ваља — одговори Милун |
| ам му једну месечну плату накнадити, то јест да му не бих могао ајлук за онај месец наплатити, |
| јој кући. </p> <p rend="Tekst">— јесте! јесте! — повикаше и остали, и сад разгранаше хвалити га |
| ти Видак. </p> <p rend="Tekst">— јесте, јесте — повикаше остали. — Боље раније. </p> <p rend="T |
| писмено. </p> <p rend="Tekst">— јесте, јесте, ту му има нека ворма! — потврдише остали и опет |
| о у својој кући. </p> <p rend="Tekst">— јесте! јесте! — повикаше и остали, и сад разгранаше хва |
| — примети Видак. </p> <p rend="Tekst">— јесте, јесте — повикаше остали. — Боље раније. </p> <p |
| код тебе најмио. </p> <p rend="Tekst">— јесте — прихвати спустивши чабар — а сад га ти ваљда уч |
| се хоће писмено. </p> <p rend="Tekst">— јесте, јесте, ту му има нека ворма! — потврдише остали |
| то газда Милун? </p> <p rend="Tekst">— јесте, он.{S} Код њега ће ти бити добро. </p> <p rend=" |
| најамникова. </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте, газда, тако је! — прихвати Среја — само ја бих н |
| и у кућу </p> <p rend="Tekst">— Бога ми јесте — прихвати Голуб — ваљану човеку ласно је наћи и |
| плаћа десет. </p> <p rend="Tekst">— Оно јесте; али не могу ни ја све под један ајлук. </p> <p r |
| . ја или ти? </p> <p rend="Tekst">— Оно јесте... али, опет, и ти си мало крив. </p> <p rend="Te |
| илун писара. </p> <p rend="Tekst">— Два јесу, ако не буде и више. </p> <p rend="Tekst">— Лепа п |
| . </p> <p rend="Tekst">— Не може ја!{S} Још ти мени опреми онаког лудака да ми смета и квари, п |
| у, неки чабар, а неки не носи ништа.{S} Још с вратница поче тек један: </p> <p rend="Tekst">— А |
| ња ништа.{S} Милун узе уговор у џеп.{S} Још мало се продиванише, па се разиђоше. </p> <p rend=" |
| олако, а за њим пође и Видак. — Нека га још, претрпи се; гледај како на </p> <p rend="Tekst">ле |
| се попне горе на доксат, види.{S} Среја још спава; њега не дира, само се тек искашља и често по |
| d="Tekst">— Који рачун? — рећи ће Среја још бунован и зловољан. </p> <p rend="Tekst">— Па јуче, |
| нема га шале — прихвати поп. — Оно има још свирача овуда у нас, али од Среје бољега нема. </p> |
| унов случај и Сретенову парницу, испита још неке сведоке, па нареди да дођу парничари и сведоци |
| еја. — Ако је добра кућа, најмио бих се још ово лето. </p> <p rend="Tekst">— А зар не би више? |
| nd="Tekst">— Јест' код Станоја.{S} Биће још ово до Ђурђевадне код њега! </p> <p rend="Tekst">— |
| се младеж у коло, а старији људи осташе још за софром, да припијају помало, да се разговарају, |
| оп Рашко, Видак, писар општине н-ске, и још њих пет-шест. </p> <p rend="Tekst">Баш кад се газда |
| t">— Ваљда хоће.{S} Навалићемо ти, ја и још који од наших људи, па ће пристати; а ја ћу му плат |
| сеоској:{S} Видак, Веса, Голуб и Бора и још неки пријатељи.{S} Док ето ти и Среје.{S} Уђе у мех |
| угог свирача до неког Сретена Стојића и још једног момчића што удараше у бубањ. </p> <p rend="T |
| rend="Tekst">Милун се мало осмехну, али још, као љутито, понуди Видака да седне, па рече: </p> |
| може се. </p> <p rend="Tekst">— Пробај још, па ако се баш никако не може, онда ћемо гледати!.. |
| еј, Миле, полако море!... — поче Видак још с вратница, као токорсе у шали. — Што си се развика |
| ја чешући се иза врата...{S} Ето, нисам још ли са Станојем раскрстио. </p> <p rend="Tekst">— Не |
| некако ружно испод врата оним парчетом још запете коже, дотле Среја већ далеко одмаче и нестад |
| дошао на неки договор, јер му је Милун још јуче на сабору напоменуо да се уврати код њега да с |
| ми набави алат што ми треба — па дојако још ништа.{S} А овамо сваки час ме тера ђа овде, ђа онд |
| лом по леђима. </p> <p rend="Tekst">Оно још горе. </p> <p rend="Tekst">Сватови се деру: »Тако, |
| а, а сабора има више од десет.{S} Уз то још урачуни и неколико слава.{S} Еле, тамо-амо — извади |
| да радим, дужан сам му радити; а пошто још умем да градим каце и тако даље, као и астале, стол |
| о утиша он Милуна, те пристаде да Среју још држи за неко време, јер му Видак у четири ока каза |
| па онда опет лепо с млађима... и шта му још нису наговорили, докле га нису обрлатили да иде опе |
| окрене на друге спекулације.{S} Дуго су још седели ова два спекуланта и скрајали планове како ћ |
| нских поста. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро уз госпођинске посте, таман беше Милун опремио Ср |
| це, најмио момка да му носи бубањ, а он јутрос ни паре.{S} Каже — нема, не да. </p> <p rend="Te |
| н и зловољан. </p> <p rend="Tekst">— Па јуче, колико си пазарио? </p> <p rend="Tekst">— Ништа! |
| Миле. </p> <p rend="Tekst">— Виде ли ти јуче како онај купи паре? </p> <p rend="Tekst">— Ко то? |
| стрпао Среја пешкир, како се убрисавао јуче од зноја.{S} Газда-Милуну смеши се брк. »Добро је, |
| "Tekst">— Сетио сам се ја, чим ти онако јуче пропиткујеш за њ.{S} Баш си драви шпекулант, у дал |
| <p rend="Tekst">— Знам; тако рече и поп јуче. </p> <p rend="Tekst">— Па шта велиш, како би било |
| ао на неки договор, јер му је Милун још јуче на сабору напоменуо да се уврати код њега да се не |
| два обичан разговор, па онда пређоше на јучерашњи сабор.{S} Ту ће Милун почети: </p> <p rend="T |
| .{S} Милуну већ досадише људи жалећи се к ако им Среја није ово или оно начинио као што треба.{ |
| ="Tekst">Баш кад се газда Милун прикучи ка колу, прекиде се игра и онај Срејин момак зађе купит |
| је више онако окретна као у млађе доба, кад је могла упоредо копати с најбољим копачем и кад се |
| ећ у причу по околним селима.{S} И сад, кад људи хоће да кажу какав крајњи каишарлук — рећи ће: |
| а му се тако подвежеш? — Куд ћу, брате, кад ме салетели сви: то је, вели, само ворме ради, теби |
| год пожалио, свак ми вели: »Е, богами, кад је уговор — то ти је!« </p> <p rend="Tekst">— А шта |
| слабо мари.{S} Најпосле, што и да мари, кад му нико не може наудити.{S} Човек богат, може му се |
| ни често помажу газда-Милуну и на суду, кад тера какву парницу.{S} А откако је почео трговати и |
| и.{S} Оде обилазити и остале зграде.{S} Кад би код амбара, смотри оно момче и покрај њега проби |
| пет момче Срејино зађе да купи паре.{S} Кад близу Милуна, он извади десет пара, па зовну: </p> |
| — Знам, па и ту би могао привредити.{S} Кад среди посла код куће, онда може отићи те оправљати |
| емена, па стиште напоље као помаман.{S} Кад би на вратницама, умало се не удари с Видаком писар |
| а је врева трајала готово читав сат.{S} Кад људи видеше да не могу сами ништа учинити, одоше пр |
| Среја дува и чини се такође невешт.{S} Кад вечераше, Милун промрмља: </p> <p rend="Tekst">— Су |
| "Tekst">— Може бити; али ја не могу.{S} Кад ми преседа сваки залогај у његовој кући, онда му џа |
| — дере се трећи на оно пијано момче; — кад му не ваља ћемане, опали барем ти! </p> <p rend="Te |
| нема, па збогом! </p> <p rend="Tekst">— Кад би он то веровао. </p> <p rend="Tekst">— Ама, богат |
| обар домаћин, а ти — вредан момак.{S} А кад заслужиш коју пару, а дао ти је бог те можеш — ти о |
| би, слави или каком другом весељу.{S} А кад је већ сабор он и сâм дође да заради коју пару.{S} |
| н криво; боље нек ти он чува пару.{S} А кад оно — он хоће очи да ми ископа ако му све до крајца |
| м послом у варош; а то се деси баш онда кад је требало суочити парничаре и ствар пресудити. </p |
| олуб и Бора дочекали у механи Среју, па кад су чули шта је било горе код Милунове куће, навалил |
| иња му је био, штоно кажу, десна рука и кад се год деси кака заплетенија и потежа ствар, Страхи |
| н иста кући Милуновој с бубњем донети и кад он захтева да сам дужан свирати и ићи у сватове и г |
| гла упоредо копати с најбољим копачем и кад се у сваком пољском раду није бојала многог мушкарц |
| газда-Милуна.{S} Оно мора бити по ворми кад се хоће писмено. </p> <p rend="Tekst">— јесте, јест |
| ам му се да ћу му коња за јахање давати кад га год будем у сватове слао, као и жицу за ћемане к |
| st">— Та оно јест, оног морам отпустити кад не ваља — одговори Милун и седе међу њих.{S} Само а |
| ећао му да ће одјако добро отворити очи кад се с ким погађа под уговор. </p> <p rend="Tekst">Ми |
| дај! </p> <p rend="Tekst">— Како не дај кад смо начинили онај проклети уговор, па морам.{S} Ком |
| оже, онда ћемо гледати!... — рече Видак кад се испеше већ горе на доксат.{S} Мало-помало утиша |
| он наплаћивати, као и бакшиш што будем кад приликом свирања добио, дужан сам њему новце давати |
| куће; како ли ће изаћи накрај с Милуном кад му заиште паре и рачун. </p> <p rend="Tekst">Док га |
| њих пет-шест. </p> <p rend="Tekst">Баш кад се газда Милун прикучи ка колу, прекиде се игра и о |
| а иде опет Милуну. </p> <p rend="Tekst">Кад би увече, ето ти Среје.{S} Милун дува и чини се ток |
| престаје важити.« </p> <p rend="Tekst">Кад је Милун саслушао ово решење, здимио је као опарен |
| му носи бубањ, а он јутрос ни паре.{S} Каже — нема, не да. </p> <p rend="Tekst">— Не може бити |
| онда диже и он; рече неком од чељади да каже Сретену чим дође да одмах одлази из његове куће, д |
| </p> <p rend="Tekst">— А ја теби љуцки кажем да немам — одговори Среја осечно и пође. </p> <p |
| {S} Ту га можеш и на суду добити, ја ти кажем!{S} Слободно га остави.{S} Боље пре него после! < |
| . </p> <p rend="Tekst">— Море, љуцки ти кажем дај паре; богами ће бити од нас чуда. </p> <p ren |
| d="Tekst">— Ви'ш ти безобразника!{S} Не кажеш хвала и на том! — обредну се писар. </p> <p rend= |
| . </p> <p rend="Tekst">— Е стало те!{S} Кажи нема, па збогом! </p> <p rend="Tekst">— Кад би он |
| лним селима.{S} И сад, кад људи хоће да кажу какав крајњи каишарлук — рећи ће: »Најмио Милун св |
| им слагао.{S} Страхиња му је био, штоно кажу, десна рука и кад се год деси кака заплетенија и п |
| а неко време, јер му Видак у четири ока каза да га може бити неће лако ни на суду добити, јер о |
| авера данас те ми проби ето и бубањ.{S} Казали смо да ми набави алат што ми треба — па дојако ј |
| о да су хтели сведочити у атар Милунов, казне с по два дана затвора; да газда Милун плати троша |
| рло поштен и правичан; страшно је мрзио каишаре и сеоске трговце, дућанџије, и зеленаше.{S} Мил |
| сад, кад људи хоће да кажу какав крајњи каишарлук — рећи ће: »Најмио Милун свирача!« </p> </div |
| тоно кажу, десна рука и кад се год деси кака заплетенија и потежа ствар, Страхиња је раскрсти.{ |
| о Среја.{S} Звао је и он сам врло добро какав је Среја — је ли вредан и поштен или није; али те |
| че — рече Милун стишавши се мало. — Ето какав ти је тај твој красни Среја! </p> <p rend="Tekst" |
| селима.{S} И сад, кад људи хоће да кажу какав крајњи каишарлук — рећи ће: »Најмио Милун свирача |
| помажу газда-Милуну и на суду, кад тера какву парницу.{S} А откако је почео трговати и интереси |
| е! повика трећи. </p> <p rend="Tekst">— Каке каце? </p> <p rend="Tekst">— Онаке!{S} Сав ми шљив |
| очи извадити.{S} Мислиће да сам богзна каке паре накупио. </p> <p rend="Tekst">— Е стало те!{S |
| а има и написмено.{S} Није да рекнеш из каке сумње — нити ће ту доћи до суда или парнице, него |
| ло како је газда Милун истерао Сретена, како га је тужио среској власти и тражио накнаду штете, |
| ларски посао, и то сам дужан му радити, како њему, тако исто и онде где ме он коме прати да што |
| у нешто нагуђено — стрпао Среја пешкир, како се убрисавао јуче од зноја.{S} Газда-Милуну смеши |
| е. </p> <p rend="Tekst">— Па шта велиш, како би било да ја њега узмем под најам? </p> <p rend=" |
| америо на газду што никад није нити ће; како ће му бити добро као у својој кући, и тако даље — |
| S} Иде он и мисли шта га чека код куће; како ли ће изаћи накрај с Милуном кад му заиште паре и |
| и почели жалити: »Еј, сиромах Среја!{S} Како је налепио!{S} Куд ће, брате, шут с рогатима!« </p |
| >— Напослетку, не браним — рече Среја — како год рекнете да ваља. </p> <p rend="Tekst">— Тако л |
| луд.{S} Не дај! </p> <p rend="Tekst">— Како не дај кад смо начинили онај проклети уговор, па м |
| држава га Видак. </p> <p rend="Tekst">— Како што!{S} Куд га год опремим да ми што уради, све на |
| то ти нас закла? </p> <p rend="Tekst">— Како, море? — упита опет Милун у чуду. </p> <p rend="Te |
| развикао толико? </p> <p rend="Tekst">— Како нећу, брате! — окрете. се Милун њему. — Све ти то |
| градио уговор. </p> <p rend="Tekst">— А како ми се чини, отресит је момак. </p> <p rend="Tekst" |
| амо Сретену. </p> <p rend="Tekst">— Ама како сад да ти рекенем, газда-Милуне — одговори Среја ч |
| га оставиш. </p> <p rend="Tekst">— Ама како ћу?... </p> <p rend="Tekst">— Нађи каку му драго з |
| и калаузи покуњени.{S} Сретен је богзна како заблагодарио Страхињи и обећао му да ће одјако доб |
| га ожени.{S} Срданова кућа није богзна како задружна; он у годинама и отежао, а његова Стана н |
| ује за најмању ситницу; макар му богзна како позната била, он ће се тек градити да не зна и пит |
| Видиш ти, он зарађује лепу пару.{S} Па како би било да га узмем, али да се некако угодимо да о |
| и ова два спекуланта и скрајали планове како ће који где закачити ћара и како ће један другом б |
| ало, да се разговарају, шале и да гледе како се млађи веселе. </p> <p rend="Tekst">На сабору не |
| идак, поп Рашко и остали код кола гледе како се то игра.{S} Пусти се и то коло, и опет момче Ср |
| ога.{S} Може бити тим је хтео да покаже како он, као велики госа, не води бригу о свачему; а мо |
| раније. </p> <p rend="Tekst">— Најпосле како рекнете — рече Среја. </p> <p rend="Tekst">— А шта |
| </p> <p rend="Tekst">— Виде ли ти јуче како онај купи паре? </p> <p rend="Tekst">— Ко то? </p> |
| реској власти и тражио накнаду штете, и како су они људи тужили Милуна и тражили да им врати па |
| ланове како ће који где закачити ћара и како ће један другом бити у овом или у оном послу на ру |
| ав настави учити Среју шта ће да ради и како да се брани ако баш и до суда дође. </p> <p rend=" |
| се врзло по глави шта ће сутра чинити и како ће се разрачунати с газдом.{S} Једва је пред зору |
| али једнако хвале Милуна и говоре Среји како се намерио на газду што никад није нити ће; како ћ |
| у се жалили да им судови нису оправљени како треба.{S} Донесене вучије, донесени чаброви, доваљ |
| нит их може љуцки затегнути ни удесити како ваља.{S} Ћемане му се једва чује, пре би рекао да |
| се ти не брини.{S} Ја ћу већ наместити како ваља. </p> <p rend="Tekst">— Е видиш, зато сам те |
| идак. — Нека га још, претрпи се; гледај како на </p> <p rend="Tekst">леп начин с њим. </p> <p r |
| авши мало, упита га: — А влада ли се он како се подвезао? </p> <p rend="Tekst">— Аја!{S} Ето уг |
| ш се с њим где било.{S} Најбоље би било како у механи.{S} Он ваљда долази у механу? </p> <p ren |
| ekst">Сутрадан се већ по свем селу чуло како је газда Милун истерао Сретена, како га је тужио с |
| ђи каку му драго закачку, па изиђи, ето како! — Па поћутавши мало, упита га: — А влада ли се он |
| ка да носи бубањ и бубња — он ми набави каког лудака, као овог гулавера данас те ми проби ето и |
| гађају да им свира на свадби, слави или каком другом весељу.{S} А кад је већ сабор он и сâм дођ |
| како ћу?... </p> <p rend="Tekst">— Нађи каку му драго закачку, па изиђи, ето како! — Па поћутав |
| очесто чинио — пропадне му; ако уложи у каку радњицу — и ту му пропадне; ако почне да чува — и |
| ке куће.{S} А за њим су одгегали његови калаузи покуњени.{S} Сретен је богзна како заблагодарио |
| ви самсари, које он поносито зове »моји калаузи«.{S} То је неки шантави Веса, неки врљоки Голуб |
| месец дана вукла се та ствар по среској канцеларији.{S} Испитивани сведоци Милунови, испитан Ми |
| ле дуге вике, која је трајала у среској канцеларији, заповеди Страхиња да и парничари и сведоци |
| ањ и бубња — он ми набави каког лудака, као овог гулавера данас те ми проби ето и бубањ.{S} Каз |
| Милун плати трошак и дангубу сведоцима, као и парничну таксу.{S} И да уговор између Милуна и Ср |
| о море!... — поче Видак још с вратница, као токорсе у шали. — Што си се развикао толико? </p> < |
| ратнице. </p> <p rend="Tekst">Видак је, као што већ знате, општински писар.{S} И он је човек у |
| то још умем да градим каце и тако даље, као и астале, столице и уопште столарски посао, и то са |
| ла па до 26. октобра ове 187... године, као слуга кућевни служим, и то с ценом за 14 дуката и с |
| н ићи и свирати, што ће он наплаћивати, као и бакшиш што будем кад приликом свирања добио, дужа |
| оже бити тим је хтео да покаже како он, као велики госа, не води бригу о свачему; а може бити и |
| давати кад га год будем у сватове слао, као и жицу за ћемане куповати.{S} Но пошто уз ћемане им |
| "Tekst">Милун се мало осмехну, али још, као љутито, понуди Видака да седне, па рече: </p> <p re |
| се не чује оно јадно ћемане Срејино.{S} Као за пакост ни Среји не иде нешто свирање од руке:{S} |
| ко!{S} Удри, удриде!« и скачу око ње га као бесни. </p> <p rend="Tekst">Најпосле ти оно момче с |
| а његова Стана није више онако окретна као у млађе доба, кад је могла упоредо копати с најбољи |
| момак зађе купити бакшиш.{S} Пада пара као киша.{S} Сваки час при ђе момче Среји, па му изручи |
| кор починили!{S} Боме је ту падала пара као киша!« </p> <p rend="Tekst">Већ се прилично одјутри |
| е. </p> <p rend="Tekst">— Их! баш гребе као тестера! — подвикне други ко од сватова и стане зви |
| ремим да ми што уради, све наопако, све као од беде.{S} Послао сам га, ето, Срдану у сватове, н |
| је Милун саслушао ово решење, здимио је као опарен из среске куће.{S} А за њим су одгегали њего |
| гу о свачему; а може бити и зато што је као човек од рачуна навикао да добро пропита шта је што |
| е он овако потписао: »Написао и сведоке као и уговораче потписао Видак Пецкаловић, општински пи |
| ли крндељ без кремена, па стиште напоље као помаман.{S} Кад би на вратницама, умало се не удари |
| илун заиста угодих се са Сретеном да ме као слуга, од 23. априла па до 26. октобра 187... служи |
| рча и удари у дреку.{S} Њих два носе се као бесни — не да се Милун, не да се Среја.{S} У том рв |
| да се на кога позове, они су ту, готови као запете пушке.{S} Откако је газда Милун почео тргова |
| у. — Све ти то иде наопако; све се ради као од беде.{S} Ово се не зна ни ко пије ни ко плаћа. < |
| лију код среске куће.{S} Сви су мислили као сигурно да ће Сретен изгубити, и већ га беху неки п |
| Tekst">А оно лудо једва дочека, па удри као помамно. </p> <p rend="Tekst">— Их! та полако, море |
| већ не зна шта ради.{S} Окупило бубњати као помамно, већ се не чује оно јадно ћемане Срејино.{S |
| јсторише.{S} Среја почео свакоме радити као од беде, знајући да од свог рада неће видети никакв |
| ме ваља да и ја нешто заслужим — заврши као шалећи се. </p> <p rend="Tekst">— Напослетку, не бр |
| > <p rend="Tekst">Среју већ пробио зној као грашке. </p> <p rend="Tekst">— Их! баш гребе као те |
| јест Станоје мало џенабет! — рече Милун као уз реч. — А где ли ће се после најмити? </p> <p ren |
| ус њему на главу!{S} Оста и оно и бубањ као у уваљано. </p> <p rend="Tekst">Утом Среји пукоше о |
| к ако им Среја није ово или оно начинио као што треба.{S} Еле, тако је трајало све до госпођинс |
| говор боље притврдио него начинио онако као ни себи ни своме. </p> <p rend="Tekst">— Е, Миле, ш |
| кад није нити ће; како ће му бити добро као у својој кући, и тако даље — већ забраздише далеко |
| нског писара.{S} Обогатио се онако исто као што су се обогатили многи и многи општински писари |
| мо нека му се испуни вормално, а ми већ као људи, нећемо ту један другом...{S} 3нам ја шта је с |
| з бриге.{S} Стао си у добру кућу, бићеш као бубрег у лоју.{S} Газда Милун је добар домаћин, а т |
| е узети, само да му ја рекнем.{S} Бићеш као у својој кући. </p> <p rend="Tekst">— јесте! јесте! |
| ту баш није узалуд!{S} А која ти је то капа данас? </p> <p rend="Tekst">— Ово је четврта, газд |
| илуна већ није могао да гледа очима.{S} Капетан Вучета јако је волео Страхињу, мада се није умн |
| било.{S} Али на срећу Сретенову, мораде капетан Вучета, који је био пријатељ Милунов и свакад м |
| ти. </p> <p rend="Tekst">На поласку узе капетан читав дењак аката па пружи старијем писару, Стр |
| ина, не свакад по вољи капетановој, тек капетан му неће покварити.{S} Токорсе га мало прекори, |
| тио да ће апелирати, да ће тужити чак и капетана самом министру.{S} После дуге вике, која је тр |
| раскрсти.{S} Истина, не свакад по вољи капетановој, тек капетан му неће покварити.{S} Токорсе |
| ј би, маже бити, већ одавно начинио леп капитал и окућио се.{S} Сиромах Среја то није умео.{S} |
| а мало, па ето ти оног момчића, поднесе капу и газда-Милуну да му да бакшиш. </p> <p rend="Teks |
| глас општинског писара и бади момчету у капу десет пара. </p> <p rend="Tekst">— Немој да се пре |
| ом свирачу! — па баци десетак момчету у капу и завири лакомо да види колико је накупио. </p> <p |
| че Среји, па му изручи у пешкир по пуну капу крајцара.{S} Среја то стрпа у свој јанџик, па чека |
| се горе на доксат и показавши руком на кафу пред Милуном. </p> <p rend="Tekst">Милун се мало о |
| е од најугледнијих у свем селу.{S} Пије кафу, пуши на дуг чибук и виче нешто на чељад.{S} Откак |
| прилично одјутри.{S} Газда Милун попио кафу доле у кући и попушио лулу, па тек зовну неко од ч |
| Милун наручи чељади да донесу и Видаку кафу, и ту заметнуше њих два обичан разговор, па онда п |
| арски и столарски занат; гради ведрице, каце, бременице, вучије, чаброве, столице, столове, лот |
| ље </p> <p rend="Tekst">— да он оправља каце, гради што год затреба од дрвенарије. </p> <p rend |
| вика трећи. </p> <p rend="Tekst">— Каке каце? </p> <p rend="Tekst">— Онаке!{S} Сав ми шљивик ис |
| сене вучије, донесени чаброви, доваљане каце, донесене и некаке лотре, па чак и онај пробијени |
| то окани се, него, де ти мени плати оне каце! повика трећи. </p> <p rend="Tekst">— Каке каце? < |
| м му радити; а пошто још умем да градим каце и тако даље, као и астале, столице и уопште столар |
| ио Среју чак у Рогачу да порогози неком каце и бурад, а он се, опет, спремио да иде послом неку |
| ти, а тако дужан сам му м алат нужни за качарлук и столарлук ако усребадне набавити му, који ће |
| неку руку и мајстор.{S} Зна доста добро качарски и столарски занат; гради ведрице, каце, бремен |
| , доста добро! — настави поп. — Њему је кашто падало по четири-пет дуката само од једне свадбе. |
| у механу? </p> <p rend="Tekst">— Долази кашто. </p> <p rend="Tekst">— Е ти се нађи тамо, па чим |
| чабар — а сад га ти ваљда учиш да људма квари судове. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш само да ти ш |
| мени опреми онаког лудака да ми смета и квари, па опет реци »не може бити«. </p> <p rend="Tekst |
| ">— Оно истина... али сад већ не можемо кварити — рече Милун. </p> <p rend="Tekst">И опет навал |
| купио, по уговору, жице па се сваки час кидају: нит их може љуцки затегнути ни удесити како ваљ |
| end="Tekst">На суочењу хтело је доћи до кика.{S} Милун се распомамио и претио да ће апелирати, |
| а ће одјако добро отворити очи кад се с ким погађа под уговор. </p> <p rend="Tekst">Милун није |
| м занат.{S} Узећу где мало зградице под кирију па радити.{S} Ваљда ће се моћи животарити. </p> |
| ак зађе купити бакшиш.{S} Пада пара као киша.{S} Сваки час при ђе момче Среји, па му изручи у п |
| починили!{S} Боме је ту падала пара као киша!« </p> <p rend="Tekst">Већ се прилично одјутри.{S} |
| г рада, него радије ошљаре око механе и кланцају чак у треће село за туђ рачун.{S} Они често по |
| — рикну Милун н улети у кућу, зграби с клина некакав зарђали крндељ без кремена, па стиште нап |
| ="Tekst">— Неће, неће — гракнуше они. — Ко?{S} Зар газда Милун спао на његову пару!{S} Боже сач |
| онај купи паре? </p> <p rend="Tekst">— Ко то? </p> <p rend="Tekst">— Онај Среја. </p> <p rend= |
| врат. </p> <p rend="Tekst">— Зар?{S} А ко ли оно први помену да би добро било најмити га... ја |
| што овај поштен момак нема среће, а ова ко вредан и поштен!« Он се, опет, навикао па тако живи, |
| тле задржавај га.{S} А наћи ће се ваљда ко и од наших, те ће припомоћи да се нагодимо.{S} А теб |
| к. </p> <p rend="Tekst">— Слабо се може ко код њега скрасити — додаде Веса. </p> <p rend="Tekst |
| лепа парица. </p> <p rend="Tekst">Да је ко други на његовом месту тај би, маже бити, већ одавно |
| његовој свирци; сваки час тек подвикне ко: </p> <p rend="Tekst">— 'Ајд, Срејо, стругниде мало |
| први у овом крају.{S} Јамачно се сећаше ко је. </p> <p rend="Tekst">— Да не буде то газда Милун |
| баш гребе као тестера! — подвикне други ко од сватова и стане звиждукати игру, коју токорсе Сре |
| е ради као од беде.{S} Ово се не зна ни ко пије ни ко плаћа. </p> <p rend="Tekst">— Пијеш, ето |
| од беде.{S} Ово се не зна ни ко пије ни ко плаћа. </p> <p rend="Tekst">— Пијеш, ето ти! — рече |
| nd="Tekst">— Пијем, истина, али не знам ко ће платити. </p> <p rend="Tekst">— Макар и ја, само |
| е да убијем пса! </p> <p rend="Tekst">— Кога? </p> <p rend="Tekst">— Ама оног... срете ли га гд |
| S} Ма шта било, само ако треба да се на кога позове, они су ту, готови као запете пушке.{S} Отк |
| , и да за што било виче на чељад или на кога му драго. </p> <p rend="Tekst">Већ сам вам напомен |
| д Станоја. </p> <p rend="Tekst">— Јест' код Станоја.{S} Биће још ово до Ђурђевадне код њега! </ |
| p> <p rend="Tekst">— А би ли ти, Срејо, код једног доброг домаћина да ја проговорим за те? — уп |
| н? </p> <p rend="Tekst">— јесте, он.{S} Код њега ће ти бити добро. </p> <p rend="Tekst">— Та он |
| и помена.{S} Иде он и мисли шта га чека код куће; како ли ће изаћи накрај с Милуном кад му заиш |
| би могао привредити.{S} Кад среди посла код куће, онда може отићи те оправљати коме што. </p> < |
| t">— Ама, попо, он чини ми се служи сад код Станоја. </p> <p rend="Tekst">— Јест' код Станоја.{ |
| оје. — Ти си човек вредан — познат овде код нас.{S} Свак ће те драге воље узети у кућу </p> <p |
| а ће уговор — прихвати Среја — доста је код, поштених људи и реч. </p> <p rend="Tekst">— Оно та |
| nd="Tekst">— Мајстор је био док се није код тебе најмио. </p> <p rend="Tekst">— јесте — прихват |
| > <p rend="Tekst">Еле, големо је весеље код куће Срданове.{S} Вођевину довели, па Срдан навалио |
| и петровских поклада беше големо весеље код Срдана Мишића у Р. Срдан, доста имућан домаћин, жен |
| реју да не учини друкчије него да стане код њега у службу. </p> <p rend="Tekst">Утом се помоли |
| st">— А хоћеш ли остати и од Ђурђевадне код Станоја? </p> <p rend="Tekst">— Вала, ћато, нећу.{S |
| Станоја.{S} Биће још ово до Ђурђевадне код њега! </p> <p rend="Tekst">— Тако су се погодили — |
| Среју, па кад су чули шта је било горе код Милунове куће, навалили су сетовати га: да се врати |
| st">— Знам ја сâм — рече поп — био је и код мене једно лето, и ја нисам имао бољег момка од њег |
| де обилазити и остале зграде.{S} Кад би код амбара, смотри оно момче и покрај њега пробијен буб |
| у, а дао ти је бог те можеш — ти остави код газда-Милуна, он ће ти лепо чувати...{S} Епа дајте |
| ни бубањ иструлио је за плотом у авлији код среске куће.{S} Милунова и Срејина погодба и парниц |
| Милун, писар Видак, поп Рашко и остали код кола гледе како се то игра.{S} Пусти се и то коло, |
| ш јуче на сабору напоменуо да се уврати код њега да се нешто разговоре. </p> <p rend="Tekst">— |
| p> <p rend="Tekst">— Па би ли ти служио код мене, Срејо? — упита Милун окренув се онамо Сретену |
| </p> <p rend="Tekst">— Слабо се може ко код њега скрасити — додаде Веса. </p> <p rend="Tekst">— |
| н Васкрса слегао се силан свет на сабор код цркве рогачке.{S} Одмах по ручку ухвати се младеж у |
| ни бубањ.{S} Све је то скрхано у авлију код среске куће.{S} Сви су мислили као сигурно да ће Ср |
| по!{S} А ти барем за ово лето да станеш код тог човека.{S} Газда је први у овом крају.{S} Јамач |
| но нашали, потеже и скочи на њ.{S} Пуче кожа и обе ноге пропадоше му унутра.{S} Оно само укокот |
| трговати свињама, вуном, лојем, воском, кожама, житом и свачим — чим може један сеоски трговац |
| но испод врата оним парчетом још запете коже, дотле Среја већ далеко одмаче и нестаде га некуд |
| ана самом министру.{S} После дуге вике, која је трајала у среској канцеларији, заповеди Страхињ |
| ови које чељаде, да Стана добије снаху, која ће је одменити у кући, а богме и у пољу што привре |
| Tekst">— Море, ту баш није узалуд!{S} А која ти је то капа данас? </p> <p rend="Tekst">— Ово је |
| не може, то опет стигну његови самсари, које он поносито зове »моји калаузи«.{S} То је неки шан |
| рати да штогод и од тога заната урадим, које ће он наплаћивати.«. </item> <item rend="Tekst">»Ј |
| акнаду.{S} Да се Веса, Голуб и Бора, за које се доказало да су хтели сведочити у атар Милунов, |
| е је већ да се у кући Срдановој принови које чељаде, да Стана добије снаху, која ће је одменити |
| под најам, него је започео свој занат и којекако животарио.{S} Људи се више нису жалили на њего |
| срећу Сретенову, мораде капетан Вучета, који је био пријатељ Милунов и свакад му држао страну, |
| а, умало се не удари с Видаком писаром, који таман хоћаше да уђе. </p> <p rend="Tekst">— Ехе! ш |
| а вратнице.{S} Докле Милун скиде бубањ, који му се беше набио чак до рамена и закачио га некако |
| и столарлук ако усребадне набавити му, који ће по року овом мој остати.{S} Обећавам му се да ћ |
| и да прими паре. </p> <p rend="Tekst">— Који рачун? — рећи ће Среја још бунован и зловољан. </p |
| оји ће донети, то ћу ја набавити човека који ће бубањ у сватове и где га пратим да свира носити |
| а спекуланта и скрајали планове како ће који где закачити ћара и како ће један другом бити у ов |
| б и неки Бороје из доњег краја.{S} Људи који не воле да запињу грбином око тешког пољског рада, |
| вати.{S} Но пошто уз ћемане има и бубањ који ће донети, то ћу ја набавити човека који ће бубањ |
| Ваљда хоће.{S} Навалићемо ти, ја и још који од наших људи, па ће пристати; а ја ћу му платити |
| атум и потписе уговорача и сведока, међ којима се он овако потписао: »Написао и сведоке као и у |
| ко од сватова и стане звиждукати игру, коју токорсе Среја свира. </p> <p rend="Tekst">— Удри, |
| ад је већ сабор он и сâм дође да заради коју пару.{S} Осим тога, Сретен је у неку руку и мајсто |
| а ти — вредан момак.{S} А кад заслужиш коју пару, а дао ти је бог те можеш — ти остави код газ |
| ун, писар Видак, поп Рашко и остали код кола гледе како се то игра.{S} Пусти се и то коло, и оп |
| овољан. </p> <p rend="Tekst">— Па јуче, колико си пазарио? </p> <p rend="Tekst">— Ништа! — одго |
| ити добар ајлук. </p> <p rend="Tekst">— Колико мислиш да му даш? </p> <p rend="Tekst">— Даћу му |
| момчету у капу и завири лакомо да види колико је накупио. </p> <p rend="Tekst">— Хвала, газда! |
| /p> <p rend="Tekst">Еле, Среја свира, а коло се завило велико и заплетено.{S} Приђоше и озго од |
| Среја засвира, удари бубањ и заметну се коло.{S} Газда Милун, писар Видак, поп Рашко и остали к |
| гледе како се то игра.{S} Пусти се и то коло, и опет момче Срејино зађе да купи паре.{S} Кад бл |
| е.{S} Одмах по ручку ухвати се младеж у коло, а старији људи осташе још за софром, да припијају |
| ekst">Баш кад се газда Милун прикучи ка колу, прекиде се игра и онај Срејин момак зађе купити б |
| нили онај проклети уговор, па морам.{S} Ком сам се год пожалио, свак ми вели: »Е, богами, кад ј |
| асвим по пропису, барем он не зна да је коме градио сличан уговор. </p> <p rend="Tekst">Док је |
| код куће, онда може отићи те оправљати коме што. </p> <p rend="Tekst">— Ви'ш то би све требало |
| , како њему, тако исто и онде где ме он коме прати да штогод и од тога заната урадим, које ће о |
| боље од руке, само тециво ни је.{S} Ако коме што узајми, а то је почесто чинио — пропадне му; а |
| могао ајлук за онај месец наплатити, у коме сам га оставио, или ако будем наплатио да сам му д |
| nd="Tekst">Док га достиже неки Милосав, комшија Милунов, човек добричина и разговоран.{S} Позна |
| чему не ваљају.{S} Рекли смо да ми даје коња ако ме пошаље куд подаље, па ни коња не да — већ ж |
| је коња ако ме пошаље куд подаље, па ни коња не да — већ жипчим овако пешке.{S} У уговору стоји |
| мој остати.{S} Обећавам му се да ћу му коња за јахање давати кад га год будем у сватове слао, |
| као у млађе доба, кад је могла упоредо копати с најбољим копачем и кад се у сваком пољском рад |
| кад је могла упоредо копати с најбољим копачем и кад се у сваком пољском раду није бојала мног |
| уновно, па нададе дреку и утече некуд у коров.{S} Утом Среја некако одгурну Милуна, зграби буба |
| обе жице.{S} Он потеже оно ћемане те у коров!{S} Неки отрчаше и нађоше га, па почеше стругати, |
| пет, навикао па тако живи, састављајући крај с крајем, и где може што зарадити — зарађује. </p> |
| еки врљоки Голуб и неки Бороје из доњег краја.{S} Људи који не воле да запињу грбином око тешко |
| боље од многог свирача.{S} Чак из даљих крајева траже га људи и погађају да им свира на свадби, |
| викао па тако живи, састављајући крај с крајем, и где може што зарадити — зарађује. </p> <p ren |
| .{S} И сад, кад људи хоће да кажу какав крајњи каишарлук — рећи ће: »Најмио Милун свирача!« </p |
| код тог човека.{S} Газда је први у овом крају.{S} Јамачно се сећаше ко је. </p> <p rend="Tekst" |
| еји, па му изручи у пешкир по пуну капу крајцара.{S} Среја то стрпа у свој јанџик, па чека даље |
| он хоће очи да ми ископа ако му све до крајцаре не дам. </p> <p rend="Tekst">— Па ти, чујем, и |
| вши се мало. — Ето какав ти је тај твој красни Среја! </p> <p rend="Tekst">— Откуд мој? </p> <p |
| један сеоски трговац да тргује.{S} И за кратко време постао је један од најбогатијих људи не са |
| rend="Tekst">— Ништа! — одговори Среја кратко. </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш? — узвикну Мил |
| је момак. </p> <p rend="Tekst">— Прави кремен! — рече поп. — Што уради оно ти је баш љуцки и с |
| раби с клина некакав зарђали крндељ без кремена, па стиште напоље као помаман.{S} Кад би на вра |
| . </p> <p rend="Tekst">— Што сам вам ја крив?{S} Ви сте га хвалили да је мајстор и да је вешт. |
| >— Оно јесте... али, опет, и ти си мало крив. </p> <p rend="Tekst">— А што ја? </p> <p rend="Te |
| вели, само ворме ради, теби неће Милун криво; боље нек ти он чува пару.{S} А кад оно — он хоће |
| ејо, док видимо све.{S} Неће теби Милун криво учинити.{S} А и грехота би било. </p> <p rend="Te |
| али ми се да му је Станоје учинио нешто криво. </p> <p rend="Tekst">— Хм, па и јест Станоје мал |
| у кућу, зграби с клина некакав зарђали крндељ без кремена, па стиште напоље као помаман.{S} Ка |
| >— Их! та полако, море!... — цичи Среја кроза зубе — проби бубањ, бог те убио! </p> <p rend="Te |
| ји. </p> <p rend="Tekst">— Ево на! — се крупан глас општинског писара и бади момчету у капу дес |
| , сиромах Среја!{S} Како је налепио!{S} Куд ће, брате, шут с рогатима!« </p> <p rend="Tekst">И |
| ак. </p> <p rend="Tekst">— Како што!{S} Куд га год опремим да ми што уради, све наопако, све ка |
| Видак зачуђено и ухвати га за рукав.{S} Куд си наго? </p> <p rend="Tekst">— Пусти ме да убијем |
| А шта теби би да му се тако подвежеш? — Куд ћу, брате, кад ме салетели сви: то је, вели, само в |
| омало измигољи пара...{S} Ни сам не зна куд ни зашто.{S} Често су људи говорили: »Баш штета што |
| додаде Веса. </p> <p rend="Tekst">— Па куд мислиш сад? — упита Видак. </p> <p rend="Tekst">— Н |
| Рекли смо да ми даје коња ако ме пошаље куд подаље, па ни коња не да — већ жипчим овако пешке.{ |
| ати га: да се врати, да се претрпи, јер куд ће у невреме, сад би мучно где нашао да стане под н |
| и то коло, и опет момче Срејино зађе да купи паре.{S} Кад близу Милуна, он извади десет пара, п |
| end="Tekst">— Виде ли ти јуче како онај купи паре? </p> <p rend="Tekst">— Ко то? </p> <p rend=" |
| иде нешто свирање од руке:{S} Милун му купио, по уговору, жице па се сваки час кидају: нит их |
| рекиде се игра и онај Срејин момак зађе купити бакшиш.{S} Пада пара као киша.{S} Сваки час при |
| енима, насмехнувши се мало, па оде даље купити. </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш, Виде, зарадил |
| ем у сватове слао, као и жицу за ћемане куповати.{S} Но пошто уз ћемане има и бубањ који ће дон |
| <p rend="Tekst">— хоћеш, хоћеш Срејо! — куражи га Бороје. — Ти си човек вредан — познат овде ко |
| па седи на доксату пред својом кућом, а кућа му је од најугледнијих у свем селу.{S} Пије кафу, |
| и време је већ да га ожени.{S} Срданова кућа није богзна како задружна; он у годинама и отежао, |
| t">— Све је тако.{S} Ама газда-Милунова кућа је велика; ту ћу ја имати двапут више посла него у |
| е бих? — одговори Среја. — Ако је добра кућа, најмио бих се још ово лето. </p> <p rend="Tekst"> |
| Готово ми додијало потуцати се по туђим кућама.{S} На зиму мислим, уиме бога, да радим занат.{S |
| о неко доба ноћи разиђоше се сватови од куће Срданове.{S} Среја и оно момче отишли раније, јер |
| мена.{S} Иде он и мисли шта га чека код куће; како ли ће изаћи накрај с Милуном кад му заиште п |
| огао привредити.{S} Кад среди посла код куће, онда може отићи те оправљати коме што. </p> <p re |
| rend="Tekst">Еле, големо је весеље код куће Срданове.{S} Вођевину довели, па Срдан навалио час |
| тену чим дође да одмах одлази из његове куће, да га није затекао, па оде наниже, кући Видаковој |
| д су чули шта је било горе код Милунове куће, навалили су сетовати га: да се врати, да се претр |
| трулио је за плотом у авлији код среске куће.{S} Милунова и Срејина погодба и парница ушла је в |
| } Све је то скрхано у авлију код среске куће.{S} Сви су мислили као сигурно да ће Сретен изгуби |
| решење, здимио је као опарен из среске куће.{S} А за њим су одгегали његови калаузи покуњени.{ |
| "Tekst">Утом излеће један пијан сват из куће и изнесе чаканац, што га нашао негде на полици, па |
| t">Еле, тако у разговору стигоше већ до куће.{S} Милисав окрете својој кући, а Среја са оним мо |
| Милун, по обичају, викати по кући и око куће: тера чељад да устају, заповеда нешта, искашље се, |
| 6. октобра ове 187... године, као слуга кућевни служим, и то с ценом за 14 дуката и словима за |
| уће, да га није затекао, па оде наниже, кући Видаковој... </p> <p rend="Tekst">Сутрадан се већ |
| у ћеманету (виолину), то сам дужан иста кући Милуновој с бубњем донети и кад он захтева да сам |
| Кад ми преседа сваки залогај у његовој кући, онда му џаба и та служба и све. </p> <p rend="Tek |
| ед подне, устадоше.{S} Видак оде својој кући да начини неке процене, а Милун некуд у село да пр |
| е већ до куће.{S} Милисав окрете својој кући, а Среја са оним момчетом на Милунове вратнице.{S} |
| ће; како ће му бити добро као у својој кући, и тако даље — већ забраздише далеко у хвалисању. |
| да му ја рекнем.{S} Бићеш као у својој кући. </p> <p rend="Tekst">— јесте! јесте! — повикаше и |
| сами ништа учинити, одоше право среској кући да туже Милуна. </p> <p rend="Tekst">Милун подува |
| отово сваку дрвенарију што треба једној кући сеоској.{S} Па и отуд му пада лепа парица. </p> <p |
| добро!« мисли у себи, па тумара даље по кући.{S} Оде обилазити и остале зграде.{S} Кад би код а |
| таде газда Милун, по обичају, викати по кући и око куће: тера чељад да устају, заповеда нешта, |
| јутри.{S} Газда Милун попио кафу доле у кући и попушио лулу, па тек зовну неко од чељади: »Идид |
| ногог мушкарца.{S} Време је већ да се у кући Срдановој принови које чељаде, да Стана добије сна |
| ана добије снаху, која ће је одменити у кући, а богме и у пољу што привредити. </p> <p rend="Te |
| а Милун, па седи на доксату пред својом кућом, а кућа му је од најугледнијих у свем селу.{S} Пи |
| д нас.{S} Свак ће те драге воље узети у кућу </p> <p rend="Tekst">— Бога ми јесте — прихвати Го |
| да убијем пса! — рикну Милун н улети у кућу, зграби с клина некакав зарђали крндељ без кремена |
| рејо, ето без бриге.{S} Стао си у добру кућу, бићеш као бубрег у лоју.{S} Газда Милун је добар |
| више стоке у њега је, и сваког другог мâла и иметка изобиља.{S} Некад је и Милун радио пољски р |
| у четири ока каза да га може бити неће лако ни на суду добити, јер онај уговор није баш сасвим |
| па баци десетак момчету у капу и завири лакомо да види колико је накупио. </p> <p rend="Tekst"> |
| Сватови се развеселили, па граде триста лакрдија; игра се, пева се, учинила се само једна граја |
| ри то.{S} Ето ти Ђурђевадне прекосутра, ласно ћемо раскрстити.{S} Са мном мо'ш и сад угодити. < |
| ја мало премишљајући — али док видим... ласно ћемо. </p> <p rend="Tekst">— Шта да видиш?{S} Ако |
| јесте — прихвати Голуб — ваљану човеку ласно је наћи и најма и рада. </p> <p rend="Tekst">— Та |
| рећо! — дичи Среја и туче га гудалом по леђима. </p> <p rend="Tekst">Оно још горе. </p> <p rend |
| ксат, скиде гуњац и метну под главу, па леже и он да спава.{S} Дуго није могао заспати, једнако |
| чељади: »Идиде, дете, пробуди Сретена, лек дође амо!« и стаде задовољно усукивати бркове и иск |
| у тај би, маже бити, већ одавно начинио леп капитал и окућио се.{S} Сиромах Среја то није умео. |
| се; гледај како на </p> <p rend="Tekst">леп начин с њим. </p> <p rend="Tekst">— Ама ето не може |
| не буде и више. </p> <p rend="Tekst">— Лепа пара! </p> <p rend="Tekst">— Ама и свирач је, нема |
| дној кући сеоској.{S} Па и отуд му пада лепа парица. </p> <p rend="Tekst">Да је ко други на њег |
| се газда Милун и махну главом. — Богами лепа пара! </p> <p rend="Tekst">— А зараде они добро — |
| отарити. </p> <p rend="Tekst">— Е лепо, лепо!{S} А ти барем за ово лето да станеш код тог човек |
| ћи животарити. </p> <p rend="Tekst">— Е лепо, лепо!{S} А ти барем за ово лето да станеш код тог |
| и све требало некако угодити с њим; али лепо да се не сети, па може одустати. </p> <p rend="Tek |
| — ти остави код газда-Милуна, он ће ти лепо чувати...{S} Епа дајте дивит амо и мало 'артије! — |
| те да ваља. </p> <p rend="Tekst">— Тако лепо да начинимо мало писмена — настави опет Видак. — С |
| е окрене, прође га љутина, па онда опет лепо с млађима... и шта му још нису наговорили, докле г |
| <p rend="Tekst">— Видиш ти, он зарађује лепу пару.{S} Па како би било да га узмем, али да се не |
| абор у најмању руку сто гроша.{S} Преко лета биће зар двоји-троји сватова, а сабора има више од |
| али опет биће сватова, па сабори толики лети су.{S} Ја мислим, моћи ће истрерати двапут толико |
| t">— Е лепо, лепо!{S} А ти барем за ово лето да станеш код тог човека.{S} Газда је први у овом |
| ко је добра кућа, најмио бих се још ово лето. </p> <p rend="Tekst">— А зар не би више? </p> <p |
| âм — рече поп — био је и код мене једно лето, и ја нисам имао бољег момка од њега. </p> <p rend |
| Па поћутавши мало, упита га: — А влада ли се он како се подвезао? </p> <p rend="Tekst">— Аја!{ |
| набет! — рече Милун као уз реч. — А где ли ће се после најмити? </p> <p rend="Tekst">— Е, то не |
| ујем, Миле. </p> <p rend="Tekst">— Виде ли ти јуче како онај купи паре? </p> <p rend="Tekst">— |
| ко упитати: </p> <p rend="Tekst">— Може ли се, Срејо? </p> <p rend="Tekst">— Помало, ћато петла |
| и он сам врло добро какав је Среја — је ли вредан и поштен или није; али тек опет је распиткива |
| /p> <p rend="Tekst">— Ама оног... срете ли га где? </p> <p rend="Tekst">— Није зар Среју? </p> |
| дак промишљајући се — само не знам хоће ли пристати он. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда хоће.{S} Н |
| вори Среја. </p> <p rend="Tekst">— А би ли ти, Срејо, код једног доброг домаћина да ја проговор |
| му и више. </p> <p rend="Tekst">— Па би ли ти служио код мене, Срејо? — упита Милун окренув се |
| </p> <p rend="Tekst">— О, Срејо!{S} Ти ли си?{S} Чекај, заједно ћемо! </p> <p rend="Tekst">— М |
| по њему? </p> <p rend="Tekst">— А знам ли ја!{S} Неће — ето што. </p> <p rend="Tekst">— Па шта |
| ат. </p> <p rend="Tekst">— Зар?{S} А ко ли оно први помену да би добро било најмити га... ја ил |
| е он и мисли шта га чека код куће; како ли ће изаћи накрај с Милуном кад му заиште паре и рачун |
| а о њему. </p> <p rend="Tekst">— А знаш ли ти да он сад о Ђурђевудне излази од Станоја? </p> <p |
| етла се. </p> <p rend="Tekst">— А хоћеш ли остати и од Ђурђевадне код Станоја? </p> <p rend="Te |
| је и газда Милун обавезан.{S} Пристајиш ли на ово, Милуне? </p> <p rend="Tekst">— Та пристајем, |
| ешући се иза врата...{S} Ето, нисам још ли са Станојем раскрстио. </p> <p rend="Tekst">— Не мар |
| е, а Милун некуд у село да прикупи неки лој и вуну. </p> <p rend="Tekst">Баш некако пред сами Ђ |
| После је почео трговати свињама, вуном, лојем, воском, кожама, житом и свачим — чим може један |
| тао си у добру кућу, бићеш као бубрег у лоју.{S} Газда Милун је добар домаћин, а ти — вредан мо |
| ко њега.{S} Док ти ђаво нанесе једног с лонцем вина — па пљус њему на главу!{S} Оста и оно и бу |
| ице, вучије, чаброве, столице, столове, лотре — готово сваку дрвенарију што треба једној кући с |
| брови, доваљане каце, донесене и некаке лотре, па чак и онај пробијени бубањ.{S} Све је то скрх |
| , Сретене, отићи ћеш да начиниш Маринку лотре.{S} Гледај до мрака да буде готово. </p> <p rend= |
| </p> <p rend="Tekst">— Па ти си болан, луд.{S} Не дај! </p> <p rend="Tekst">— Како не дај кад |
| носи бубањ и бубња — он ми набави каког лудака, као овог гулавера данас те ми проби ето и бубањ |
| е може ја!{S} Још ти мени опреми онаког лудака да ми смета и квари, па опет реци »не може бити« |
| "Tekst">Докопа ти оно чаканац, па онако лудо и пијано — све поскочи и удри што може више у буба |
| ли барем ти! </p> <p rend="Tekst">А оно лудо једва дочека, па удри као помамно. </p> <p rend="T |
| није рђав човек — одговори Видак, па се лукаво осмехну и упита: — А што баш њега? </p> <p rend= |
| ле, толико разбираш за њ? — упита Видак лукаво. </p> <p rend="Tekst">— А што не бих разбирао?{S |
| олић ракије, па седе украј и узе пунити лулу. </p> <p rend="Tekst">Видак га погледа, накашља се |
| Милун попио кафу доле у кући и попушио лулу, па тек зовну неко од чељади: »Идиде, дете, пробуд |
| рече му: »Дела, богати, ћато, суочи ове људе, па пресуди ствар да се више не потеже!« </p> <p r |
| Голуб и неки Бороје из доњег краја.{S} Људи који не воле да запињу грбином око тешког пољског |
| икој прпи; узврда се што никад није.{S} Људи осули на њ псовку, пуца она авлија.{S} Та је врева |
| чео свој занат и којекако животарио.{S} Људи се више нису жалили на његов рад.{S} На саборима, |
| ирача.{S} Чак из даљих крајева траже га људи и погађају да им свира на свадби, слави или каком |
| ико затежеш? </p> <p rend="Tekst">— Ама људи, за име бога, мало је! </p> <p rend="Tekst">— А зн |
| причу по околним селима.{S} И сад, кад људи хоће да кажу какав крајњи каишарлук — рећи ће: »На |
| врева трајала готово читав сат.{S} Кад људи видеше да не могу сами ништа учинити, одоше право |
| и никакве вајде.{S} Милуну већ досадише људи жалећи се к ако им Среја није ово или оно начинио |
| чео трговати, одонда су га омрзли многи људи; али он то слабо мари.{S} Најпосле, што и да мари, |
| учку ухвати се младеж у коло, а старији људи осташе још за софром, да припијају помало, да се р |
| ти!{S} Онако весеље, онаки газда, онаки људи.{S} Него батали ћорава посла, дај да видимо рачун. |
| испитан Милун, сведоци Сретенови и они људи што су се жалили да им судови нису оправљени како |
| и и тражио накнаду штете, и како су они људи тужили Милуна и тражили да им врати паре или да пл |
| ека му се испуни вормално, а ми већ као људи, нећемо ту један другом...{S} 3нам ја шта је служб |
| угу страну, док ето ти му дође пет-шест људи; неки носи вучију, неки чабар, а неки не носи ништ |
| Ни сам не зна куд ни зашто.{S} Често су људи говорили: »Баш штета што овај поштен момак нема ср |
| rend="Tekst">Страхиња је био од млађих људи и врло поштен и правичан; страшно је мрзио каишаре |
| о време постао је један од најбогатијих људи не само у селу Н. него и у свој околини.{S} Сад ви |
| прихвати Среја — доста је код, поштених људи и реч. </p> <p rend="Tekst">— Оно тако је — додаде |
| } Навалићемо ти, ја и још који од наших људи, па ће пристати; а ја ћу му платити добар ајлук. < |
| то ни писано.{S} Доста је погодба пред људима. </p> <p rend="Tekst">— Оно истина... али сад ве |
| ече Видак и прикучи се мало дале другим људима, те се пусти с њима у разговор. </p> <p rend="Te |
| ти; да је дужан платити Сретену да оним људима што су се жалили оправи судове или, ако то неће, |
| кнадио штету по решењу ни Среји ни оним људима.{S} Среја се није више погађао под најам, него ј |
| тивши чабар — а сад га ти ваљда учиш да људма квари судове. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш само д |
| повратит човек, док се окрене, прође га љутина, па онда опет лепо с млађима... и шта му још нис |
| st">Милун се мало осмехну, али још, као љутито, понуди Видака да седне, па рече: </p> <p rend=" |
| е да пође. </p> <p rend="Tekst">— Море, љуцки ти кажем дај паре; богами ће бити од нас чуда. </ |
| ице па се сваки час кидају: нит их може љуцки затегнути ни удесити како ваља.{S} Ћемане му се ј |
| чуда. </p> <p rend="Tekst">— А ја теби љуцки кажем да немам — одговори Среја осечно и пође. </ |
| ! — рече поп. — Што уради оно ти је баш љуцки и свесрдно урађено. </p> <p rend="Tekst">— Тако с |
| ајвише стоке у њега је, и сваког другог мâла и иметка изобиља.{S} Некад је и Милун радио пољски |
| два дуката плаћати, а тако дужан сам му м алат нужни за качарлук и столарлук ако усребадне наба |
| писар. </p> <p rend="Tekst">— Знам ја сâм — рече поп — био је и код мене једно лето, и ја нисам |
| ом весељу.{S} А кад је већ сабор он и сâм дође да заради коју пару.{S} Осим тога, Сретен је у н |
| оци, ту је одмах Веса; Голуб и Бора.{S} Ма шта било, само ако треба да се на кога позове, они с |
| Капетан Вучета јако је волео Страхињу, мада се није умногоме с њим слагао.{S} Страхиња му је б |
| Да је ко други на његовом месту тај би, маже бити, већ одавно начинио леп капитал и окућио се.{ |
| ор и да је вешт. </p> <p rend="Tekst">— Мајстор је био док се није код тебе најмио. </p> <p ren |
| љега нема. </p> <p rend="Tekst">— Да је мајстор у том послу, то знам, али нисам знао да му се т |
| вам ја крив?{S} Ви сте га хвалили да је мајстор и да је вешт. </p> <p rend="Tekst">— Мајстор је |
| .{S} Осим тога, Сретен је у неку руку и мајстор.{S} Зна доста добро качарски и столарски занат; |
| Милун учестао слати Среју по селима да мајсторише.{S} Среја почео свакоме радити као од беде, |
| </p> <p rend="Tekst">— Па ти, чујем, и мајсторишеш за његов рачун? </p> <p rend="Tekst">— А ја |
| е да тако распитује за најмању ситницу; макар му богзна како позната била, он ће се тек градити |
| м ко ће платити. </p> <p rend="Tekst">— Макар и ја, само ако буде ћара — одговори Видак, мислећ |
| њих. </p> <p rend="Tekst">— Ја се нећу макнути одавде док ми не платиш овај чабар — рече онај |
| е!{S} Сав ми шљивик истекао, онолики ми мал пропаде. </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја да знам за |
| p rend="Tekst">— Ама људи, за име бога, мало је! </p> <p rend="Tekst">— А знаш шта, Миле? — рећ |
| ак кад се испеше већ горе на доксат.{S} Мало-помало утиша он Милуна, те пристаде да Среју још д |
| дванаест дуката. </p> <p rend="Tekst">— Мало је, газда, богами.{S} Ако хоћеш за петнаест, ето.. |
| луна. </p> <p rend="Tekst">Милун подува мало, про'ука и промаха главом, па се онда диже и он; р |
| апетан му неће покварити.{S} Токорсе га мало прекори, па ћути. </p> <p rend="Tekst">И тако Стра |
| у свој јанџик, па чека даље.{S} Постаја мало, па ето ти оног момчића, поднесе капу и газда-Милу |
| а оно добар је домаћин — одговори Среја мало премишљајући — али док видим... ласно ћемо. </p> < |
| . </p> <p rend="Tekst">Видак се искашља мало, па поче: </p> <p rend="Tekst">»Уговор између нас |
| ! — рече Милун машући главом.{S} Поћута мало, па тек упита попа: </p> <p rend="Tekst">— Ама, по |
| уиме бога, да радим занат.{S} Узећу где мало зградице под кирију па радити.{S} Ваљда ће се моћи |
| p rend="Tekst">— 'Ајд, Срејо, стругниде мало у ту твоју дромбуљу! </p> <p rend="Tekst">На то се |
| <p rend="Tekst">— Хм, па и јест Станоје мало џенабет! — рече Милун као уз реч. — А где ли ће се |
| p> <p rend="Tekst">— Оно и јест Станоје мало инајет и осорљив човек — рече Видак. </p> <p rend= |
| nd="Tekst">Видак га погледа, накашља се мало, па ће тек онако упитати: </p> <p rend="Tekst">— М |
| е онда друго! — рече Видак и прикучи се мало дале другим људима, те се пусти с њима у разговор. |
| е може, Видаче — рече Милун стишавши се мало. — Ето какав ти је тај твој красни Среја! </p> <p |
| момче и слегну раменима, насмехнувши се мало, па оде даље купити. </p> <p rend="Tekst">— Шта ве |
| Милуном. </p> <p rend="Tekst">Милун се мало осмехну, али још, као љутито, понуди Видака да сед |
| опадне; ако почне да чува — и тад му се мало-помало измигољи пара...{S} Ни сам не зна куд ни за |
| rend="Tekst">— Хм, хм! — учини Милун и мало се замисли.{S} Видело се да га је нешто веома заин |
| лепо чувати...{S} Епа дајте дивит амо и мало 'артије! — окрете се механџији. </p> <p rend="Teks |
| </p> <p rend="Tekst">— А што?{S} Стани мало, смири се! — уздржава га Видак. </p> <p rend="Teks |
| ekst">— Оно јесте... али, опет, и ти си мало крив. </p> <p rend="Tekst">— А што ја? </p> <p ren |
| d="Tekst">— Да ти дам тринаест — повиси мало Милун. </p> <p rend="Tekst">— Не могу, газда-Милун |
| чку, па изиђи, ето како! — Па поћутавши мало, упита га: — А влада ли се он како се подвезао? </ |
| ићи од Станоја? — упита Милун поћутавши мало. </p> <p rend="Tekst">— Тако ми барем он рече оном |
| ="Tekst">— Па добро би било да начинимо мало уговора — рећи ће Видак. </p> <p rend="Tekst">— Мо |
| <p rend="Tekst">— Тако лепо да начинимо мало писмена — настави опет Видак. — Сад си, Срејо, ето |
| ">Механџија донесе дивит, један чокањ с мало мастила, перо и један табак прилично изгужване хар |
| ишта.{S} Милун узе уговор у џеп.{S} Још мало се продиванише, па се разиђоше. </p> <p rend="Teks |
| и искашљивати се. </p> <p rend="Tekst">Мало постоја, ето ти Среја сиђе озго с доксата.{S} Милу |
| d="Tekst">— Овим, овим, бре!{S} Баци ту маљицу!...{S} Опали сад! </p> <p rend="Tekst">Докопа ти |
| он то слабо мари.{S} Најпосле, што и да мари, кад му нико не може наудити.{S} Човек богат, може |
| ем раскрстио. </p> <p rend="Tekst">— Не мари то.{S} Ето ти Ђурђевадне прекосутра, ласно ћемо ра |
| у га омрзли многи људи; али он то слабо мари.{S} Најпосле, што и да мари, кад му нико не може н |
| ра зором, Сретене, отићи ћеш да начиниш Маринку лотре.{S} Гледај до мрака да буде готово. </p> |
| анџија донесе дивит, један чокањ с мало мастила, перо и један табак прилично изгужване хартије. |
| ни подвезивао се тако — рече Милисав и махну главом. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богами, не зна |
| овај накупио! — зачуди се газда Милун и махну главом. — Богами лепа пара! </p> <p rend="Tekst"> |
| је доста, доста... богами! — рече Милун машући главом.{S} Поћута мало, па тек упита попа: </p> |
| а Милун заиста угодих се са Сретеном да ме као слуга, од 23. априла па до 26. октобра 187... сл |
| се тако подвежеш? — Куд ћу, брате, кад ме салетели сви: то је, вели, само ворме ради, теби нећ |
| радити, како њему, тако исто и онде где ме он коме прати да штогод и од тога заната урадим, кој |
| сам дужан свирати и ићи у сватове и где ме он прати да сам дужан ићи и свирати, што ће он напла |
| /p> <p rend="Tekst">— Баш њега... пусти ме! </p> <p rend="Tekst">— А што?{S} Стани мало, смири |
| д си наго? </p> <p rend="Tekst">— Пусти ме да убијем пса! </p> <p rend="Tekst">— Кога? </p> <p |
| аљају.{S} Рекли смо да ми даје коња ако ме пошаље куд подаље, па ни коња не да — већ жипчим ова |
| дојако још ништа.{S} А овамо сваки час ме тера ђа овде, ђа онде да радим. </p> <p rend="Tekst" |
| та датум и потписе уговорача и сведока, међ којима се он овако потписао: »Написао и сведоке као |
| озго од сопре неки да гледе изближе.{S} Међ њима је газда Милун, један богаташ из села Н.; с њи |
| ити кад не ваља — одговори Милун и седе међу њих.{S} Само ако ми Среја не прескупи, а ја већ зн |
| је госа — његова се свакад и свуд боље меље. </p> <p rend="Tekst">Еле, таман се газда Милун та |
| <p rend="Tekst">— А шта би ти тражио од мене до Митровадне? </p> <p rend="Tekst">— Петнаест дук |
| — Знам ја сâм — рече поп — био је и код мене једно лето, и ја нисам имао бољег момка од њега. < |
| p rend="Tekst">— Па би ли ти служио код мене, Срејо? — упита Милун окренув се онамо Сретену. </ |
| Сретена Стојића, тежака из Н., а друге мене Милуна Вучевића, трговца из истог места, на следећ |
| еђу нас потписаних, и то с једне стране мене Сретена Стојића, тежака из Н., а друге мене Милуна |
| ="Tekst">— Бог с вама!{S} Окан'те се ви мене! </p> <p rend="Tekst">— Нема то окани се, него, де |
| "Tekst">— Нема то окани се, него, де ти мени плати оне каце! повика трећи. </p> <p rend="Tekst" |
| <p rend="Tekst">— Не може ја!{S} Још ти мени опреми онаког лудака да ми смета и квари, па опет |
| с би џумбус! </p> <p rend="Tekst">— Тек мени ће тај џумбус сутра на нос искакати. </p> <p rend= |
| а узмем, али да се некако угодимо да он мени даје што заради. </p> <p rend="Tekst">— Хм, не би |
| о јест да му не бих могао ајлук за онај месец наплатити, у коме сам га оставио, или ако будем н |
| заметну се позамашна парница.{S} Готово месец дана вукла се та ствар по среској канцеларији.{S} |
| а свакога месеца давати, и то пошто цео месец ослужим, а не у напредак.{S} У случају ако бих ја |
| ка, Милун ће ми паре два дуката свакога месеца давати, и то пошто цео месец ослужим, а не у нап |
| .{S} Обвезујем се Сретену уредио сваког месеца заслужени ајлук у два дуката плаћати, а тако дуж |
| овору ослужити хтео, дужан сам му једну месечну плату накнадити, то јест да му не бих могао ајл |
| мене Милуна Вучевића, трговца из истог места, на следеће заљкучисмо: </p> <list type="ordered" |
| rend="Tekst">Да је ко други на његовом месту тај би, маже бити, већ одавно начинио леп капитал |
| дам ни једне рећи.{S} Уговор је на свом месту. </p> <p rend="Tekst">— Па што не ради пас по њем |
| а се попе горе на доксат, скиде гуњац и метну под главу, па леже и он да спава.{S} Дуго није мо |
| луба те овај уста и нестаде га некуд из механе. </p> <p rend="Tekst">— Што не бих? — одговори С |
| ог пољског рада, него радије ошљаре око механе и кланцају чак у треће село за туђ рачун.{S} Они |
| ">Баш некако пред сами Ђурђевдан седе у механи сеоској:{S} Видак, Веса, Голуб и Бора и још неки |
| дотле су Веса, Голуб и Бора дочекали у механи Среју, па кад су чули шта је било горе код Милун |
| њим где било.{S} Најбоље би било како у механи.{S} Он ваљда долази у механу? </p> <p rend="Teks |
| јатељи.{S} Док ето ти и Среје.{S} Уђе у механу, назва бога, наручи полић ракије, па седе украј |
| ило како у механи.{S} Он ваљда долази у механу? </p> <p rend="Tekst">— Долази кашто. </p> <p re |
| рете се механџији. </p> <p rend="Tekst">Механџија донесе дивит, један чокањ с мало мастила, пер |
| е дивит амо и мало 'артије! — окрете се механџији. </p> <p rend="Tekst">Механџија донесе дивит, |
| оно само нека му се испуни вормално, а ми већ као људи, нећемо ту један другом...{S} 3нам ја ш |
| зети у кућу </p> <p rend="Tekst">— Бога ми јесте — прихвати Голуб — ваљану човеку ласно је наћи |
| {S} Још ти мени опреми онаког лудака да ми смета и квари, па опет реци »не може бити«. </p> <p |
| пчим овако пешке.{S} У уговору стоји да ми набави момка да носи бубањ и бубња — он ми набави ка |
| ува пару.{S} А кад оно — он хоће очи да ми ископа ако му све до крајцаре не дам. </p> <p rend=" |
| t">— Како што!{S} Куд га год опремим да ми што уради, све наопако, све као од беде.{S} Послао с |
| ми проби ето и бубањ.{S} Казали смо да ми набави алат што ми треба — па дојако још ништа.{S} А |
| ="Tekst">— Аја!{S} Ето уговорили смо да ми набавља жице за ћемане, набави ми најгоре — ничему н |
| оре — ничему не ваљају.{S} Рекли смо да ми даје коња ако ме пошаље куд подаље, па ни коња не да |
| е? </p> <p rend="Tekst">— Онаке!{S} Сав ми шљивик истекао, онолики ми мал пропаде. </p> <p rend |
| st">— Може бити; али ја не могу.{S} Кад ми преседа сваки залогај у његовој кући, онда му џаба и |
| d="Tekst">— Не могу, газда-Милуне, вере ми!{S} Најпосле, ето за четрнаест; ниже ни паре. </p> < |
| аког лудака, као овог гулавера данас те ми проби ето и бубањ.{S} Казали смо да ми набави алат ш |
| d="Tekst">— Зар не знаш што?{S} Онај ће ми очи извадити.{S} Мислиће да сам богзна каке паре нак |
| ">»Што се тиче наплате ајлука, Милун ће ми паре два дуката свакога месеца давати, и то пошто це |
| мо да ми набавља жице за ћемане, набави ми најгоре — ничему не ваљају.{S} Рекли смо да ми даје |
| наке!{S} Сав ми шљивик истекао, онолики ми мал пропаде. </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја да знам |
| м он рече ономад — одговори поп. — Жали ми се да му је Станоје учинио нешто криво. </p> <p rend |
| о Митровадне.{S} Станоје му плаћа, чини ми се, десет. </p> <p rend="Tekst">— Тако ће бити. </p> |
| p> <p rend="Tekst">— Ама, попо, он чини ми се служи сад код Станоја. </p> <p rend="Tekst">— Јес |
| уд мој? </p> <p rend="Tekst">— Па ти си ми га и натентао на врат. </p> <p rend="Tekst">— Зар?{S |
| д најам ово од Ђурђевадне.{S} Ионако си ми се жалио да те не слуша онај твој момак и хоћеш да г |
| t">— Е ти се нађи тамо, па чим дође, ти ми поручи, ако се ја не десим, да дођем, а дотле задржа |
| ">— Ја, богами, не знам шта ћу.{S} Нити ми се мили служити га више, нити га могу оставити сад у |
| морам.{S} Ком сам се год пожалио, свак ми вели: »Е, богами, кад је уговор — то ти је!« </p> <p |
| </p> <p rend="Tekst">— Вала ни ја, док ми не платиш ову бременицу! — рече онај други. </p> <p |
| "Tekst">— Ја се нећу макнути одавде док ми не платиш овај чабар — рече онај што је донео чабар |
| набави момка да носи бубањ и бубња — он ми набави каког лудака, као овог гулавера данас те ми п |
| "Tekst">— Вала и не бих више!{S} Готово ми додијало потуцати се по туђим кућама.{S} На зиму мис |
| а бих му ја, брате, и пару узео.{S} Ако ми да на оставу, његово је, очуваћу му; ако не да толик |
| вори Милун и седе међу њих.{S} Само ако ми Среја не прескупи, а ја већ знам да је добар и вреда |
| о уговор. </p> <p rend="Tekst">— А како ми се чини, отресит је момак. </p> <p rend="Tekst">— Пр |
| тавши мало. </p> <p rend="Tekst">— Тако ми барем он рече ономад — одговори поп. — Жали ми се да |
| е бих разбирао?{S} Момак ваљан.{S} Мило ми је видети ваљана човека — одговори Милун. </p> <p re |
| ан сам њему новце давати — укратко, што ми год он буде заповедио да радим, дужан сам му радити; |
| ањ.{S} Казали смо да ми набави алат што ми треба — па дојако још ништа.{S} А овамо сваки час ме |
| поток. </p> <p rend="Tekst">— Та пушку ми дајте да убијем пса! — рикну Милун н улети у кућу, з |
| је! </p> <p rend="Tekst">— А знаш шта, Миле? — рећи ће Видак — дај му четрнаест дуката, па нек |
| еби ни своме. </p> <p rend="Tekst">— Е, Миле, што се уговора тиче, ту ти не дам ни једне рећи.{ |
| зговоре. </p> <p rend="Tekst">— Еј, еј, Миле, полако море!... — поче Видак још с вратница, као |
| Виде? </p> <p rend="Tekst">— Да чујем, Миле. </p> <p rend="Tekst">— Виде ли ти јуче како онај |
| </p> <p rend="Tekst">— А што ти, газда Миле, толико разбираш за њ? — упита Видак лукаво. </p> |
| , богами, не знам шта ћу.{S} Нити ми се мили служити га више, нити га могу оставити сад у невре |
| ако у разговору стигоше већ до куће.{S} Милисав окрете својој кући, а Среја са оним момчетом на |
| ни градио ни подвезивао се тако — рече Милисав и махну главом. </p> <p rend="Tekst">— Ја, бога |
| е него после! </p> <p rend="Tekst">И ту Милисав настави учити Среју шта ће да ради и како да се |
| што не бих разбирао?{S} Момак ваљан.{S} Мило ми је видети ваљана човека — одговори Милун. </p> |
| /p> <p rend="Tekst">Док га достиже неки Милосав, комшија Милунов, човек добричина и разговоран. |
| nd="Tekst">»Што се тиче наплате ајлука, Милун ће ми паре два дуката свакога месеца давати, и то |
| чини се такође невешт.{S} Кад вечераше, Милун промрмља: </p> <p rend="Tekst">— Сутра зором, Сре |
| би мучно где нашао да стане под најам; Милун је напрасит, али повратит човек, док се окрене, п |
| t">На суочењу хтело је доћи до кика.{S} Милун се распомамио и претио да ће апелирати, да ће туж |
| а, ето ти Среја сиђе озго с доксата.{S} Милун одмах поче: </p> <p rend="Tekst">— Дајде, Срејо, |
| у да се не боји и да не сумња ништа.{S} Милун узе уговор у џеп.{S} Још мало се продиванише, па |
| ="Tekst">Кад би увече, ето ти Среје.{S} Милун дува и чини се токорсе невешт, и Среја дува и чин |
| је свирао и зарађивао по неку пару.{S} Милун му није оправио бубањ ни нов набавио.{S} Продеран |
| било помало речи и ината између њих.{S} Милун учестао слати Среју по селима да мајсторише.{S} С |
| Среји не иде нешто свирање од руке:{S} Милун му купио, по уговору, жице па се сваки час кидају |
| н је готово најбољи пријатељ Милунов, а Милун његов.{S} Они питају један другога за савет, дого |
| е својој кући да начини неке процене, а Милун некуд у село да прикупи неки лој и вуну. </p> <p |
| манетом.{S} Срдан га већ дав но звао, а Милун га послао, и најмио му по уговору некако сулудаст |
| о нечем разговарати.{S} А знао је да га Милун никад неће звати напразно. </p> <p rend="Tekst">Г |
| ekst">Већ се прилично одјутри.{S} Газда Милун попио кафу доле у кући и попушио лулу, па тек зов |
| удари бубањ и заметну се коло.{S} Газда Милун, писар Видак, поп Рашко и остали код кола гледе к |
| кућу, бићеш као бубрег у лоју.{S} Газда Милун је добар домаћин, а ти — вредан момак.{S} А кад з |
| , казне с по два дана затвора; да газда Милун плати трошак и дангубу сведоцима, као и парничну |
| д најам или радити свој занат; да газда Милун мора оправити Сретену бубањ или му нов набавити; |
| d="Tekst">Утом се помоли на врата газда Милун, а за њим се увуче полако и Голуб. </p> <p rend=" |
| ="Tekst">Таман свану, а већ стаде газда Милун, по обичају, викати по кући и око куће: тера чеља |
| ekst">Већ сам вам напоменуо да је газда Милун један богаташ.{S} Највише баштине, највише стоке |
| да гледе изближе.{S} Међ њима је газда Милун, један богаташ из села Н.; с њим је поп Рашко, Ви |
| се већ по свем селу чуло како је газда Милун истерао Сретена, како га је тужио среској власти |
| спиткивао.{S} Уосталом, откако је газда Милун почео трговати уобичајио је да тако распитује за |
| виче нешто на чељад.{S} Откако је газда Милун почео трговати, одонда је и то уобичајио да изјут |
| ви као запете пушке.{S} Откако је газда Милун почео трговати, одонда су га омрзли многи људи; а |
| . </p> <p rend="Tekst">Баш кад се газда Милун прикучи ка колу, прекиде се игра и онај Срејин мо |
| шта је овај накупио! — зачуди се газда Милун и махну главом. — Богами лепа пара! </p> <p rend= |
| ти шта је он накупио! — зачуди се газда Милун. </p> <p rend="Tekst">— Та нек није само мука уза |
| /p> <p rend="Tekst">Еле, таман се газда Милун тако развикао, Док ето ти му Видака, помоли се па |
| ekst">— Е видиш, Срејо, овде је и газда Милун обавезан.{S} Пристајиш ли на ово, Милуне? </p> <p |
| <p rend="Tekst">Сутрадан поранио газда Милун, па седи на доксату пред својом кућом, а кућа му |
| > <p rend="Tekst">— Да не буде то газда Милун? </p> <p rend="Tekst">— јесте, он.{S} Код њега ће |
| неће — гракнуше они. — Ко?{S} Зар газда Милун спао на његову пару!{S} Боже сачувај!{S} То је са |
| онај други. </p> <p rend="Tekst">Газда Милун се нађе сад у великој прпи; узврда се што никад н |
| ти напразно. </p> <p rend="Tekst">Газда Милун наручи чељади да донесу и Видаку кафу, и ту замет |
| ивати.«. </item> <item rend="Tekst">»Ја Милун заиста угодих се са Сретеном да ме као слуга, од |
| арадили су данас два дуката, а? — упита Милун писара. </p> <p rend="Tekst">— Два јесу, ако не б |
| Ђурђевадне ће изићи од Станоја? — упита Милун поћутавши мало. </p> <p rend="Tekst">— Тако ми ба |
| t">— Па шта ћу да чиним ја сад? — упита Милун и врати се полако, а за њим пође и Видак. — Нека |
| p> <p rend="Tekst">— Шта, море? — упита Милун зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Што ти нас закла |
| и ли ти служио код мене, Срејо? — упита Милун окренув се онамо Сретену. </p> <p rend="Tekst">— |
| /p> <p rend="Tekst">— А шта то? — упита Милун градећи се невешт. </p> <p rend="Tekst">— Та ево |
| је важити.« </p> <p rend="Tekst">Кад је Милун саслушао ово решење, здимио је као опарен из срес |
| Видак дошао на неки договор, јер му је Милун још јуче на сабору напоменуо да се уврати код њег |
| му на главу и беж на вратнице.{S} Докле Милун скиде бубањ, који му се беше набио чак до рамена |
| Tekst">— Како нећу, брате! — окрете. се Милун њему. — Све ти то иде наопако; све се ради као од |
| S} Њих два носе се као бесни — не да се Милун, не да се Среја.{S} У том рвању догураше се до ам |
| ако решење: </p> <p rend="Tekst">»Да се Милун одбије од тражења; да Сретен није дужан давати ни |
| st">— По четири-пет дуката! — зачуди се Милун. </p> <p rend="Tekst">— Ја шта ти мислиш.{S} Најм |
| да пређоше на јучерашњи сабор.{S} Ту ће Милун почети: </p> <p rend="Tekst">— Ама знаш шта, Виде |
| то је, вели, само ворме ради, теби неће Милун криво; боље нек ти он чува пару.{S} А кад оно — о |
| Tekst">— А не играм ти ја момче! — рече Милун смешећи се. — Иди тамо оној момчадији. </p> <p re |
| Е то је доста, доста... богами! — рече Милун машући главом.{S} Поћута мало, па тек упита попа: |
| па и јест Станоје мало џенабет! — рече Милун као уз реч. — А где ли ће се после најмити? </p> |
| rend="Tekst">— Боме може, Видаче — рече Милун стишавши се мало. — Ето какав ти је тај твој крас |
| .. али сад већ не можемо кварити — рече Милун. </p> <p rend="Tekst">И опет навалише сви на Среј |
| јутро уз госпођинске посте, таман беше Милун опремио Среју чак у Рогачу да порогози неком каце |
| </p> <p rend="Tekst">Откако се Среја и Милун свадише и почупаше око рачуна, одонда је сваки да |
| ог мâла и иметка изобиља.{S} Некад је и Милун радио пољски рад, и отуд текао пару по пару.{S} П |
| ате Срејо, док видимо све.{S} Неће теби Милун криво учинити.{S} А и грехота би било. </p> <p re |
| крај њега пробијен бубањ. »О, о!« учини Милун полугласно, »та ови су покор починили!{S} Боме је |
| </p> <p rend="Tekst">— Хм, хм! — учини Милун и мало се замисли.{S} Видело се да га је нешто ве |
| nd="Tekst">— Заувар, јакако! — одговори Милун чисто радостан што му је пала на ум тако спекулат |
| rend="Tekst">— Може, може... — одговори Милун. </p> <p rend="Tekst">— Та шта ће уговор — прихва |
| о ми је видети ваљана човека — одговори Милун. </p> <p rend="Tekst">— Е, то је онда друго! — ре |
| морам отпустити кад не ваља — одговори Милун и седе међу њих.{S} Само ако ми Среја не прескупи |
| S} Испитивани сведоци Милунови, испитан Милун, сведоци Сретенови и они људи што су се жалили да |
| кав крајњи каишарлук — рећи ће: »Најмио Милун свирача!« </p> </div> </body> </text> </TEI> |
| kst">— Да ти дам тринаест — повиси мало Милун. </p> <p rend="Tekst">— Не могу, газда-Милуне, ве |
| rend="Tekst">— Како, море? — упита опет Милун у чуду. </p> <p rend="Tekst">— Шаљеш нам оног тво |
| st">Док је он писао, дотле је овамо већ Милун и част дао.{S} Голуб, Веса и остали једнако хвале |
| <p rend="Tekst">— Шта велиш? — узвикну Милун и набра обрве. </p> <p rend="Tekst">— Ништа; то в |
| а пушку ми дајте да убијем пса! — рикну Милун н улети у кућу, зграби с клина некакав зарђали кр |
| ! та станиде, само да те питам! — цикну Милун па полети напоље за Срејом.{S} Среја се окрете и |
| ћи да туже Милуна. </p> <p rend="Tekst">Милун подува мало, про'ука и промаха главом, па се онда |
| кафу пред Милуном. </p> <p rend="Tekst">Милун се мало осмехну, али још, као љутито, понуди Вида |
| погађа под уговор. </p> <p rend="Tekst">Милун није накнадио штету по решењу ни Среји ни оним љу |
| оске трговце, дућанџије, и зеленаше.{S} Милуна већ није могао да гледа очима.{S} Капетан Вучета |
| end="Tekst">— Баш добро!{S} Ево и газда Милуна! — повика Видак. </p> <p rend="Tekst">— А шта то |
| а га отпустиш — рече Видак и намигну на Милуна. </p> <p rend="Tekst">— Та оно јест, оног морам |
| инити, одоше право среској кући да туже Милуна. </p> <p rend="Tekst">Милун подува мало, про'ука |
| .{S} Голуб, Веса и остали једнако хвале Милуна и говоре Среји како се намерио на газду што ника |
| ена Стојића, тежака из Н., а друге мене Милуна Вучевића, трговца из истог места, на следеће заљ |
| акнаду штете, и како су они људи тужили Милуна и тражили да им врати паре или да плати судове. |
| горе на доксат.{S} Мало-помало утиша он Милуна, те пристаде да Среју још држи за неко време, је |
| <p rend="Tekst">Док је ту Видак утишао Милуна, дотле су Веса, Голуб и Бора дочекали у механи С |
| едак.{S} У случају ако бих ја одуставио Милуна и не бих га по овом уговору ослужити хтео, дужан |
| и парничну таксу.{S} И да уговор између Милуна и Сретена престаје важити.« </p> <p rend="Tekst" |
| Срејино зађе да купи паре.{S} Кад близу Милуна, он извади десет пара, па зовну: </p> <p rend="T |
| д у коров.{S} Утом Среја некако одгурну Милуна, зграби бубањ, па њему на главу и беж на вратниц |
| и је бог те можеш — ти остави код газда-Милуна, он ће ти лепо чувати...{S} Епа дајте дивит амо |
| е Видак. — Ја сам овде обавезао и газда-Милуна.{S} Оно мора бити по ворми кад се хоће писмено. |
| остали, и сад разгранаше хвалити газда-Милуна и салетати Среју да не учини друкчије него да ст |
| о! </p> <p rend="Tekst">— Знаћеш, вала, Милуне, већ ако не буде суда! — припрети један између њ |
| ак хартије. </p> <p rend="Tekst">— Ево, Милуне и Срејо, да вам прочитиам. </p> <p rend="Tekst"> |
| Милун обавезан.{S} Пристајиш ли на ово, Милуне? </p> <p rend="Tekst">— Та пристајем, оно само н |
| <p rend="Tekst">— Плаћа да видиш, газда Милуне, доста добро! — настави поп. — Њему је кашто пад |
| е тек један: </p> <p rend="Tekst">— Ама Милуне, шта ти ово учини од нас? </p> <p rend="Tekst">— |
| st">— Ама како сад да ти рекенем, газда-Милуне — одговори Среја чешући се иза врата...{S} Ето, |
| . </p> <p rend="Tekst">— Не могу, газда-Милуне, вере ми!{S} Најпосле, ето за четрнаест; ниже ни |
| rend="Tekst">— Петнаест дуката — газда-Милуне. </p> <p rend="Tekst">— Е много је петнаест.{S} |
| t">Док га достиже неки Милосав, комшија Милунов, човек добричина и разговоран.{S} Познаде га у |
| rend="Tekst">И тако Страхиња узе у руке Милунов случај и Сретенову парницу, испита још неке све |
| паре.{S} Он је готово најбољи пријатељ Милунов, а Милун његов.{S} Они питају један другога за |
| де капетан Вучета, који је био пријатељ Милунов и свакад му држао страну, отићи неким важним по |
| е доказало да су хтели сведочити у атар Милунов, казне с по два дана затвора; да газда Милун пл |
| за плотом у авлији код среске куће.{S} Милунова и Срејина погодба и парница ушла је већ у прич |
| end="Tekst">— Све је тако.{S} Ама газда-Милунова кућа је велика; ту ћу ја имати двапут више пос |
| војој кући, а Среја са оним момчетом на Милунове вратнице.{S} Оно момче једва се докотрља до је |
| ју, па кад су чули шта је било горе код Милунове куће, навалили су сетовати га: да се врати, да |
| ској канцеларији.{S} Испитивани сведоци Милунови, испитан Милун, сведоци Сретенови и они људи ш |
| анету (виолину), то сам дужан иста кући Милуновој с бубњем донети и кад он захтева да сам дужан |
| вори Видак, мислећи на синоћну напомену Милунову да ће се данас о нечем разговарати.{S} А знао |
| а доксат и показавши руком на кафу пред Милуном. </p> <p rend="Tekst">Милун се мало осмехну, ал |
| ека код куће; како ли ће изаћи накрај с Милуном кад му заиште паре и рачун. </p> <p rend="Tekst |
| end="Tekst">Ја Сретен угодих се данас с Милуном да га од 23. априла па до 26. октобра ове 187.. |
| свог рада неће видети никакве вајде.{S} Милуну већ досадише људи жалећи се к ако им Среја није |
| ретен није дужан давати никакве накнаде Милуну, а слободно му стати где хоће под најам или ради |
| ли, докле га нису обрлатили да иде опет Милуну. </p> <p rend="Tekst">Кад би увече, ето ти Среје |
| ко се убрисавао јуче од зноја.{S} Газда-Милуну смеши се брк. »Добро је, добро!« мисли у себи, п |
| о ти оног момчића, поднесе капу и газда-Милуну да му да бакшиш. </p> <p rend="Tekst">— А не игр |
| за туђ рачун.{S} Они често помажу газда-Милуну и на суду, кад тера какву парницу.{S} А откако ј |
| рати, да ће тужити чак и капетана самом министру.{S} После дуге вике, која је трајала у среској |
| што му је пала на ум тако спекулативна мисао. — Па онда знаш ти — настави даље </p> <p rend="T |
| а, само ако буде ћара — одговори Видак, мислећи на синоћну напомену Милунову да ће се данас о н |
| Милуну смеши се брк. »Добро је, добро!« мисли у себи, па тумара даље по кући.{S} Оде обилазити |
| бакшиша нема већ ни помена.{S} Иде он и мисли шта га чека код куће; како ли ће изаћи накрај с М |
| ано у авлију код среске куће.{S} Сви су мислили као сигурно да ће Сретен изгубити, и већ га бех |
| ватова, па сабори толики лети су.{S} Ја мислим, моћи ће истрерати двапут толико до Митровадне. |
| потуцати се по туђим кућама.{S} На зиму мислим, уиме бога, да радим занат.{S} Узећу где мало зг |
| наш што?{S} Онај ће ми очи извадити.{S} Мислиће да сам богзна каке паре накупио. </p> <p rend=" |
| аде Веса. </p> <p rend="Tekst">— Па куд мислиш сад? — упита Видак. </p> <p rend="Tekst">— Не зн |
| Милун. </p> <p rend="Tekst">— Ја шта ти мислиш.{S} Најмање од весеља мора му пасти барем сто rp |
| ар ајлук. </p> <p rend="Tekst">— Колико мислиш да му даш? </p> <p rend="Tekst">— Даћу му четрна |
| мачно пристати.{S} Оно, истина, нема до Митровадне много слава — славе су више зими, али опет б |
| d="Tekst">— Даћу му четрнаест дуката до Митровадне.{S} Станоје му плаћа, чини ми се, десет. </p |
| "Tekst">— А шта би ти тражио од мене до Митровадне? </p> <p rend="Tekst">— Петнаест дуката — га |
| лим, моћи ће истрерати двапут толико до Митровадне. </p> <p rend="Tekst">— Двапут може.{S} Рачу |
| х поклада беше големо весеље код Срдана Мишића у Р. Срдан, доста имућан домаћин, жени свога јед |
| ве рогачке.{S} Одмах по ручку ухвати се младеж у коло, а старији људи осташе још за софром, да |
| ова Стана није више онако окретна као у млађе доба, кад је могла упоредо копати с најбољим копа |
| се разговарају, шале и да гледе како се млађи веселе. </p> <p rend="Tekst">На сабору не беше др |
| е и не ради тешке радове; то је оставио млађима, него само гледа трговину.{S} Откако је почео т |
| е, прође га љутина, па онда опет лепо с млађима... и шта му још нису наговорили, докле га нису |
| </p> <p rend="Tekst">Страхиња је био од млађих људи и врло поштен и правичан; страшно је мрзио |
| ко исто као што су се обогатили многи и многи општински писари по селима, пискарајући сељацима |
| лун почео трговати, одонда су га омрзли многи људи; али он то слабо мари.{S} Најпосле, што и да |
| о се онако исто као што су се обогатили многи и многи општински писари по селима, пискарајући с |
| петнаест, ето... </p> <p rend="Tekst">— Много је, Срејо — уплете се Видак. — Видиш и сам, данас |
| газда-Милуне. </p> <p rend="Tekst">— Е много је петнаест.{S} Станоје ти плаћа десет. </p> <p r |
| ати.{S} Оно, истина, нема до Митровадне много слава — славе су више зими, али опет биће сватова |
| ад се у сваком пољском раду није бојала многог мушкарца.{S} Време је већ да се у кући Срдановој |
| м, а уз то зна свирати у ћемане боље од многог свирача.{S} Чак из даљих крајева траже га људи и |
| је човек у стању; барем је богатији од многог општинског писара.{S} Обогатио се онако исто као |
| рекосутра, ласно ћемо раскрстити.{S} Са мном мо'ш и сад угодити. </p> <p rend="Tekst">— И боље |
| утра, ласно ћемо раскрстити.{S} Са мном мо'ш и сад угодити. </p> <p rend="Tekst">— И боље раниј |
| ву, па леже и он да спава.{S} Дуго није могао заспати, једнако му се врзло по глави шта ће сутр |
| ћанџије, и зеленаше.{S} Милуна већ није могао да гледа очима.{S} Капетан Вучета јако је волео С |
| </p> <p rend="Tekst">— Знам, па и ту би могао привредити.{S} Кад среди посла код куће, онда мож |
| у плату накнадити, то јест да му не бих могао ајлук за онај месец наплатити, у коме сам га оста |
| онако окретна као у млађе доба, кад је могла упоредо копати с најбољим копачем и кад се у свак |
| ити ми се мили служити га више, нити га могу оставити сад у невреме. </p> <p rend="Tekst">— Гот |
| и мало Милун. </p> <p rend="Tekst">— Не могу, газда-Милуне, вере ми!{S} Најпосле, ето за четрна |
| ово читав сат.{S} Кад људи видеше да не могу сами ништа учинити, одоше право среској кући да ту |
| <p rend="Tekst">— Може бити; али ја не могу.{S} Кад ми преседа сваки залогај у његовој кући, о |
| — прекиде му Среја читање. — Тако ја не могу. </p> <p rend="Tekst">— Па нећеш ти то њему давати |
| /p> <p rend="Tekst">— Оно јесте; али не могу ни ја све под један ајлук. </p> <p rend="Tekst">— |
| ће Видак. </p> <p rend="Tekst">— Може, може... — одговори Милун. </p> <p rend="Tekst">— Та шта |
| у нико не може наудити.{S} Човек богат, може му се; он је госа — његова се свакад и свуд боље м |
| градити да не зна и питати другога.{S} Може бити тим је хтео да покаже како он, као велики гос |
| тако рђав газда. </p> <p rend="Tekst">— Може бити; али ја не могу.{S} Кад ми преседа сваки зало |
| — рећи ће Видак. </p> <p rend="Tekst">— Може, може... — одговори Милун. </p> <p rend="Tekst">— |
| к онако упитати: </p> <p rend="Tekst">— Може ли се, Срејо? </p> <p rend="Tekst">— Помало, ћато |
| велики госа, не води бригу о свачему; а може бити и зато што је као човек од рачуна навикао да |
| е, јер му Видак у четири ока каза да га може бити неће лако ни на суду добити, јер онај уговор |
| дити.{S} Кад среди посла код куће, онда може отићи те оправљати коме што. </p> <p rend="Tekst"> |
| одити с њим; али лепо да се не сети, па може одустати. </p> <p rend="Tekst">— Дабоме, вала начи |
| живи, састављајући крај с крајем, и где може што зарадити — зарађује. </p> <p rend="Tekst">Еле, |
| може бити. </p> <p rend="Tekst">— Боме може, Видаче — рече Милун стишавши се мало. — Ето какав |
| <p rend="Tekst">— Ја ти опет велим: не може бити!{S} Онако весеље, онаки газда, онаки људи.{S} |
| нема, не да. </p> <p rend="Tekst">— Не може бити. </p> <p rend="Tekst">— Боме може, Видаче — р |
| st">— Одиста. </p> <p rend="Tekst">— Не може бити. </p> <p rend="Tekst">— Не може ја!{S} Још ти |
| Не може бити. </p> <p rend="Tekst">— Не може ја!{S} Још ти мени опреми онаког лудака да ми смет |
| ">— Пробај још, па ако се баш никако не може, онда ћемо гледати!... — рече Видак кад се испеше |
| Најпосле, што и да мари, кад му нико не може наудити.{S} Човек богат, може му се; он је госа — |
| њим. </p> <p rend="Tekst">— Ама ето не може се. </p> <p rend="Tekst">— Пробај још, па ако се б |
| то може сам да стигне — добро, а што не може, то опет стигну његови самсари, које он поносито з |
| а да ми смета и квари, па опет реци »не може бити«. </p> <p rend="Tekst">— Ја ти опет велим: не |
| опустити, ама пи најмању прилику где се може што ућарити.{S} Што може сам да стигне — добро, а |
| Видак. </p> <p rend="Tekst">— Слабо се може ко код њега скрасити — додаде Веса. </p> <p rend=" |
| шут с рогатима!« </p> <p rend="Tekst">И може бити да би тако и било.{S} Али на срећу Сретенову, |
| м, воском, кожама, житом и свачим — чим може један сеоски трговац да тргује.{S} И за кратко вре |
| прилику где се може што ућарити.{S} Што може сам да стигне — добро, а што не може, то опет стиг |
| лудо и пијано — све поскочи и удри што може више у бубањ. </p> <p rend="Tekst">— Не, несрећо! |
| тровадне. </p> <p rend="Tekst">— Двапут може.{S} Рачуни му сватове дукат, а сабор у најмању рук |
| ру, жице па се сваки час кидају: нит их може љуцки затегнути ни удесити како ваља.{S} Ћемане му |
| ј, заједно ћемо! </p> <p rend="Tekst">— Можемо. </p> <p rend="Tekst">— О, брате, баш ово данас |
| ="Tekst">— Оно истина... али сад већ не можемо кварити — рече Милун. </p> <p rend="Tekst">И опе |
| узмем под најам? </p> <p rend="Tekst">— Можеш, није рђав човек — одговори Видак, па се лукаво о |
| <p rend="Tekst">— Е па, ви'ш!{S} Ту га |