• paра 1
  • А 32
  • а 63
  • авлији 1
  • Ај 1
  • Аја 2
  • ако 5
  • Ако 7
  • ала 1
  • алакање 1
  • али 12
  • Али 5
  • Ама 20
  • ама 3
  • амбару 1
  • амо 4
  • анатема 1
  • Ао 1
  • апелирај 1
  • арама 1
  • арнаутлук 2
  • астал 4
  • астала 1
  • атер 1
  • атеру 1
  • Ах 2
  • баба 1
  • бајаги 3
  • Барем 1
  • Батали 1
  • бахну 1
  • бацивши 1
  • баш 15
  • Баш 7
  • баштина 1
  • баштине 1
  • беда 2
  • беду 2
  • беж 1
  • бежати 1
  • бежи 2
  • бели 2
  • бео 1
  • бесан 2
  • беху 1
  • беше 7
  • би 15
  • бијеш 1
  • била 1
  • Били 1
  • Било 1
  • било 9
  • био 6
  • биров 1
  • бирова 1
  • бити 5
  • биће 2
  • бих 12
  • близу 1
  • бог 8
  • бога 3
  • Богами 1
  • богами 8
  • богати 1
  • богзна 2
  • богињавим 1
  • богме 1
  • Богме 1
  • богом 1
  • богу 1
  • боже 1
  • бој 1
  • бојим 1
  • бојом 2
  • Болан 1
  • болан 2
  • боље 2
  • Боље 6
  • брава 1
  • брат 1
  • брата 4
  • брате 13
  • браћо 1
  • брбља 1
  • брже 1
  • брзо 1
  • бриге 1
  • брини 2
  • бркова 1
  • Бркови 1
  • брковима 2
  • брука 1
  • бруке 1
  • буде 3
  • будем 1
  • Бура 1
  • бусења 1
  • ваде 1
  • вади 1
  • важно 2
  • ваздан 1
  • вајат 2
  • вајату 1
  • вајде 3
  • вала 4
  • Вала 4
  • ваља 4
  • Ваљало 1
  • ваљана 1
  • ваљда 7
  • вам 6
  • вама 1
  • вас 3
  • ватра 2
  • ватре 6
  • ватру 1
  • вели 2
  • велим 2
  • велиш 4
  • веома 1
  • Вера 1
  • вере 2
  • верујем 1
  • веселом 1
  • Већ 2
  • већ 27
  • већа 1
  • вече 2
  • ви 9
  • вида 1
  • Виде 1
  • виде 2
  • видела 1
  • видели 1
  • видео 3
  • видети 2
  • види 3
  • видимо 2
  • видите 2
  • видиш 3
  • виђали 1
  • викати 2
  • викаху 1
  • викне 1
  • Викну 1
  • викну 4
  • вику 1
  • вина 1
  • Вина 1
  • вино 6
  • вином 1
  • вину 1
  • виси 2
  • виче 4
  • вичући 2
  • више 6
  • власт 3
  • во 1
  • воде 1
  • воденицу 1
  • водом 1
  • вола 1
  • воле 1
  • волео 1
  • волим 1
  • волове 2
  • воћњак 2
  • враголасто 2
  • врат 6
  • врата 10
  • вратим 2
  • Вратио 1
  • вратница 2
  • вратницама 1
  • вратом 5
  • врашкој 1
  • врева 1
  • вредна 1
  • вредноћи 1
  • времена 1
  • врећа 3
  • врећама 1
  • вреће 9
  • врећу 1
  • ври 1
  • врисак 3
  • врло 1
  • врљава 1
  • врљике 2
  • врте 1
  • вру 2
  • врућ 1
  • га 37
  • Гад 1
  • Газда 11
  • газда 48
  • галама 1
  • гвозден 1
  • Где 1
  • где 10
  • Гдешто 1
  • гига 1
  • гигаш 1
  • глава 1
  • главе 2
  • главом 5
  • глас 2
  • гласом 1
  • Гледа 1
  • гледа 8
  • гледај 2
  • Гледам 1
  • гледаћу 1
  • го 2
  • говеда 5
  • Говори 1
  • говори 4
  • говорили 1
  • говорим 1
  • говорио 1
  • год 6
  • године 1
  • годишња 1
  • Голем 1
  • голема 1
  • гомила 1
  • гони 2
  • Горе 1
  • горе 5
  • Гори 1
  • господине 2
  • госпођа 2
  • госпођу 1
  • госте 1
  • гостима 5
  • Готово 1
  • готово 2
  • готову 1
  • граби 3
  • граде 2
  • гради 2
  • градимо 1
  • градину 1
  • грађена 1
  • грдан 1
  • грдна 1
  • гривоње 1
  • грм 1
  • гробља 1
  • груди 1
  • гунђа 1
  • гуњац 1
  • гуњцу 2
  • гурнуше 3
  • густа 1
  • гутљај 1
  • д 1
  • да 127
  • Да 3
  • дабоме 1
  • Дабоме 1
  • дај 1
  • Дај 3
  • дајте 1
  • далеко 2
  • даље 2
  • дам 2
  • дан 3
  • дана 4
  • данас 4
  • дао 3
  • дарнути 1
  • дати 2
  • Даћеш 1
  • Даћу 2
  • Два 1
  • два 12
  • дваест 5
  • две 5
  • двије 1
  • двојица 1
  • Де 1
  • деветати 1
  • девојка 1
  • девојку 1
  • декорације 1
  • дели 1
  • делове 1
  • дељају 1
  • дељате 1
  • дере 3
  • десет 3
  • дете 4
  • детета 1
  • Деца 1
  • деца 2
  • деце 2
  • деци 1
  • децу 2
  • дечји 1
  • дигао 1
  • дизати 1
  • дирек 3
  • дна 1
  • дно 1
  • дну 1
  • до 10
  • доба 2
  • добар 1
  • добила 2
  • добио 1
  • Добро 3
  • добро 7
  • довикују 1
  • додаде 1
  • додаду 1
  • додаје 2
  • додија 1
  • дође 1
  • дођоше 2
  • Дознати 1
  • дојако 1
  • док 10
  • Док 5
  • Долази 1
  • доле 6
  • донесе 1
  • донесем 1
  • донесено 1
  • досад 1
  • досади 1
  • Досадио 1
  • доста 2
  • достиже 1
  • достојанствен 1
  • достојанствено 1
  • доћи 1
  • дочека 1
  • дочепа 1
  • дошла 1
  • дошло 1
  • дрва 1
  • дрвету 1
  • дрво 2
  • дрека 1
  • дрекну 1
  • дреку 1
  • друга 2
  • друге 2
  • Други 1
  • други 9
  • другог 3
  • другога 1
  • другоме 2
  • другу 2
  • друкчије 2
  • друмовима 1
  • дуван 1
  • Дуван 1
  • дувара 1
  • дувару 1
  • дуг 2
  • дугачак 1
  • дугачког 1
  • Дуго 1
  • Дужи 1
  • дужи 3
  • дуката 4
  • душа 1
  • душе 1
  • души 1
  • душмански 1
  • ђа 4
  • Ђаво 1
  • ђаво 9
  • ђаволани 1
  • Ђаволи 1
  • ђаволи 2
  • ђаволска 1
  • ђаволске 1
  • ђаволској 1
  • ђака 1
  • ђаке 1
  • Ђаци 1
  • ђаци 2
  • ђенерали 1
  • Ђура 22
  • Ђуре 2
  • Ђуро 3
  • Ђуру 1
  • Е 16
  • е 2
  • ево 2
  • Ево 3
  • ексера 1
  • Еле 2
  • ено 1
  • Ено 6
  • епидемијом 1
  • епидемију 1
  • ето 6
  • Ето 9
  • жандара 1
  • жао 1
  • жене 2
  • женске 1
  • женскиња 1
  • женско 1
  • жену 1
  • жешће 1
  • жив 1
  • живети 1
  • живину 2
  • живинче 1
  • живот 1
  • жишку 1
  • За 1
  • за 26
  • забраздити 1
  • забран 3
  • забрана 1
  • заварчити 2
  • завеза 1
  • заводнили 1
  • загледају 1
  • загледајући 1
  • загрцне 1
  • загушен 1
  • задимани 2
  • задимио 1
  • задиркује 1
  • задиркују 1
  • задовољства 1
  • задувао 1
  • зађу 1
  • зажмури 1
  • заиста 1
  • зајази 1
  • зајам 2
  • заједљиво 1
  • зајести 1
  • закаже 1
  • закачи 1
  • закине 1
  • закинуо 1
  • замакоше 1
  • замахује 1
  • замаче 2
  • замерити 1
  • зановета 1
  • зановетати 1
  • заобиђе 1
  • заокупи 3
  • запалим 1
  • запалио 2
  • запаљену 1
  • запамтићете 1
  • запиткивати 1
  • заповедате 1
  • заповеди 1
  • заповест 1
  • запретио 1
  • запурила 1
  • запурио 1
  • зар 1
  • Зар 5
  • заранка 1
  • зароне 2
  • зарони 1
  • заседоше 1
  • засела 2
  • засели 1
  • засео 1
  • застане 1
  • затеже 1
  • затече 1
  • затим 1
  • Затим 1
  • затиру 1
  • зато 1
  • Зато 1
  • затреба 2
  • затреше 1
  • Затреше 2
  • Зачудо 1
  • зачуђено 2
  • зашкиљи 2
  • Збијају 1
  • збиља 1
  • због 3
  • збогом 3
  • званични 1
  • зверка 1
  • згледаше 6
  • здепана 1
  • зеленом 1
  • земље 1
  • земљу 1
  • зиду 1
  • зија 1
  • зијан 1
  • зијанћар 1
  • злату 1
  • Зло 1
  • зна 3
  • знали 1
  • Знам 4
  • знам 8
  • знамо 2
  • знао 3
  • Знате 1
  • знате 3
  • Знаш 1
  • знаш 5
  • зове 3
  • зовем 1
  • зовну 1
  • зором 1
  • зрнца 1
  • И 13
  • и 198
  • Иако 1
  • Иванића 1
  • ивер 1
  • ивером 1
  • игда 1
  • играју 2
  • играли 1
  • играо 1
  • Иде 1
  • иде 4
  • иди 1
  • Иди 1
  • иду 1
  • из 10
  • Из 2
  • иза 1
  • изашао 1
  • избијати 1
  • изближе 1
  • извади 2
  • извалио 1
  • извлачи 1
  • Изволите 1
  • извуче 3
  • изгледају 1
  • изговори 1
  • изгуби 1
  • издеветамо 1
  • изедене 1
  • изиђе 1
  • изиђоше 1
  • изиђу 3
  • изићи 1
  • изишла 1
  • измакла 1
  • између 4
  • изнад 3
  • изнела 1
  • изнели 1
  • изнесе 1
  • изреда 1
  • или 4
  • Илија 4
  • Илији 1
  • Илијине 1
  • Илијом 1
  • им 2
  • Има 4
  • има 7
  • Имају 2
  • Имам 1
  • имање 1
  • имао 2
  • имате 1
  • Имате 1
  • имати 1
  • име 1
  • имена 1
  • именом 1
  • имену 1
  • инат 1
  • инштрукције 1
  • ионако 1
  • искашља 1
  • искашљати 1
  • искашљаше 1
  • искашље 1
  • искварио 1
  • искићено 1
  • ископати 1
  • искреса 1
  • искривљеним 1
  • искупило 1
  • испивши 1
  • испод 5
  • исприча 1
  • испрсивши 1
  • испсова 1
  • истерај 1
  • Истина 2
  • исто 1
  • иструнули 1
  • истучеш 1
  • Их 1
  • их 12
  • ишчекује 1
  • ја 40
  • Ја 9
  • јавити 1
  • јада 1
  • јади 1
  • јадне 1
  • јаја 1
  • јакако 1
  • Јали 1
  • јали 3
  • Јамачно 1
  • Јаном 1
  • јаче 2
  • Је 4
  • је 99
  • Један 1
  • један 25
  • једанпут 1
  • једва 1
  • једна 3
  • Једнако 2
  • једнако 7
  • једне 2
  • једни 3
  • једним 1
  • једно 1
  • Једно 1
  • једног 2
  • једнога 1
  • једном 4
  • једну 1
  • језиком 1
  • јер 1
  • Јесам 1
  • јеси 1
  • Јеси 3
  • јест 6
  • Јест 6
  • јесте 1
  • јести 1
  • јечам 1
  • јој 2
  • јордама 1
  • још 18
  • јури 1
  • јурило 1
  • јутро 5
  • јутрос 8
  • к 4
  • ка 2
  • кавга 1
  • каву 4
  • кад 14
  • Кад 14
  • кажем 1
  • кажеш 2
  • Кажи 1
  • кажу 1
  • казано 1
  • казао 2
  • казати 1
  • казаћу 1
  • казаше 1
  • кака 1
  • Кака 1
  • какав 1
  • Какав 1
  • Какве 2
  • какву 1
  • каке 1
  • Каки 1
  • како 19
  • Како 3
  • камен 2
  • камо 1
  • камоли 1
  • канда 1
  • канцеларије 1
  • као 36
  • Као 7
  • капа 1
  • капетана 1
  • капетанији 1
  • капетаница 1
  • капетану 1
  • капутином 1
  • капутину 1
  • карата 3
  • качару 1
  • кашто 2
  • ке 1
  • келнерај 1
  • келнерају 1
  • кида 1
  • кијања 1
  • ким 1
  • Кит 1
  • кит 2
  • кита 1
  • кицошлука 1
  • клечка 1
  • клима 1
  • климати 1
  • климнувши 1
  • клин 2
  • клипове 1
  • клонио 1
  • клупама 1
  • клупу 2
  • кљују 1
  • кљусино 2
  • Кмет 2
  • кмет 8
  • кмета 4
  • кметову 1
  • кмету 1
  • ко 11
  • кога 1
  • код 7
  • козе 1
  • које 1
  • којешта 1
  • Који 1
  • који 5
  • којим 1
  • коју 1
  • Коју 1
  • колегу 1
  • колика 2
  • колики 1
  • колико 4
  • кољете 1
  • ком 1
  • коме 1
  • комесијално 1
  • Комесијално 1
  • комшија 1
  • комшије 2
  • конкуренција 2
  • конопац 1
  • конопцем 1
  • копа 2
  • копам 1
  • копати 1
  • копаш 1
  • корак 3
  • корале 1
  • корали 2
  • коса 1
  • коцем 2
  • кочијаш 1
  • краве 2
  • краде 1
  • крај 8
  • креше 1
  • крив 1
  • криве 1
  • кривила 1
  • кроз 3
  • Крстио 1
  • крчевину 1
  • Куд 3
  • куд 4
  • кукуруз 2
  • кукуруза 3
  • кукурузе 2
  • кукурузима 1
  • Кумим 2
  • курталиши 1
  • Кусур 1
  • кућа 2
  • куће 8
  • кући 14
  • кућу 4
  • лако 2
  • лактом 2
  • лакше 1
  • ларма 1
  • ласно 2
  • легне 2
  • ледину 1
  • лемали 1
  • лено 1
  • Лепо 1
  • лепо 6
  • лепоти 1
  • лећи 1
  • ли 29
  • ливада 2
  • ливадама 2
  • ливаде 2
  • ливаду 2
  • лицем 1
  • лојану 1
  • лоле 1
  • лонци 1
  • лопов 2
  • лудака 1
  • лулу 2
  • лупи 1
  • љос 1
  • љуба 1
  • људе 1
  • људескара 1
  • људи 15
  • Људи 3
  • људима 3
  • људма 1
  • љут 1
  • љута 1
  • љути 1
  • љутито 3
  • љуцки 1
  • м 2
  • М 2
  • Магарци 1
  • макар 3
  • макљу 1
  • макне 1
  • макнем 1
  • макнеш 1
  • макни 1
  • Максим 8
  • Максимилијанове 1
  • мал 3
  • мала 1
  • Мало 1
  • мало 19
  • малу 1
  • мари 1
  • Марица 6
  • Марице 3
  • Марицом 1
  • Марицу 1
  • Маричин 1
  • Марко 8
  • Маро 4
  • матор 1
  • матора 2
  • мах 1
  • махну 5
  • ме 9
  • међ 1
  • међер 1
  • међу 2
  • мене 1
  • мени 5
  • мере 2
  • меру 1
  • мерџане 2
  • мерџани 2
  • метву 1
  • метне 1
  • метну 1
  • Механа 1
  • механа 2
  • механама 1
  • механе 2
  • механи 13
  • механом 2
  • механу 1
  • механџија 2
  • Механџија 5
  • механџијом 1
  • меша 2
  • мешао 1
  • ми 25
  • мимо 2
  • мири 1
  • мирно 1
  • миром 2
  • мирује 1
  • мислити 1
  • мислиш 1
  • миче 3
  • миша 1
  • млађи 1
  • млати 1
  • много 1
  • Много 2
  • мном 2
  • мог 1
  • могао 3
  • могли 1
  • могло 1
  • Могу 1
  • могу 5
  • Можда 1
  • Може 1
  • може 8
  • можеш 1
  • мој 2
  • моја 1
  • Моје 1
  • моје 4
  • мојих 2
  • моју 1
  • молим 2
  • Молим 4
  • молити 1
  • момак 1
  • момка 1
  • момци 1
  • Мора 1
  • мора 4
  • Море 4
  • море 5
  • мотиком 3
  • мотику 1
  • моћи 1
  • мрав 1
  • мрави 1
  • мравци 1
  • мрак 2
  • му 50
  • мува 1
  • музе 1
  • мука 1
  • муке 3
  • мумаказама 1
  • мучи 1
  • мучио 1
  • На 4
  • на 42
  • набили 2
  • набо 1
  • навикао 1
  • навише 7
  • наврати 1
  • наврх 1
  • нагиње 1
  • награбусио 1
  • над 1
  • Надам 1
  • надвири 1
  • наднео 1
  • наднесе 1
  • надуо 1
  • нађе 2
  • нађоше 1
  • нађу 1
  • наже 1
  • назва 2
  • назимад 6
  • назимета 3
  • наиђе 1
  • најамника 1
  • Најгоре 1
  • наједанпут 2
  • најлак 1
  • најпаметнији 1
  • најпреча 1
  • накострешени 1
  • накричи 1
  • наложена 1
  • нам 1
  • намигну 1
  • намирите 1
  • нанесе 1
  • наниже 5
  • нанишанили 1
  • наочарима 2
  • напаст 1
  • напасти 2
  • направи 1
  • напред 1
  • напремасе 1
  • Напуним 1
  • напустио 1
  • нареди 1
  • наредио 1
  • наређа 1
  • нас 2
  • наслонивши 1
  • насмејаше 1
  • насмехну 1
  • насмехнуше 2
  • настави 1
  • натрунио 1
  • Натурално 1
  • натурила 1
  • натурио 1
  • наћи 1
  • научним 2
  • начине 1
  • начини 1
  • Начинили 1
  • наш 2
  • нашао 1
  • наше 1
  • нашег 2
  • нашем 1
  • Не 15
  • не 55
  • негде 1
  • него 13
  • Него 6
  • недељу 1
  • недра 1
  • недрима 1
  • незграпно 1
  • Нек 1
  • нек 5
  • нека 12
  • Нека 5
  • некад 2
  • некакав 2
  • некакво 1
  • некакву 1
  • некако 2
  • некаку 1
  • неке 3
  • неки 13
  • Неки 4
  • неким 1
  • неких 1
  • неко 3
  • неког 3
  • некој 1
  • неколико 5
  • неку 2
  • Нема 1
  • нема 3
  • Немај 1
  • Немам 1
  • Немој 1
  • немој 2
  • Немојте 2
  • непристојну 1
  • Неће 3
  • неће 5
  • нећеш 1
  • нећу 1
  • Нећу 2
  • нечијих 1
  • Нешто 1
  • нешто 19
  • ни 12
  • ниви 1
  • нигде 3
  • ниже 1
  • низ 4
  • низа 1
  • није 23
  • Није 7
  • ниједан 1
  • никад 5
  • никакав 1
  • никако 1
  • никаког 1
  • никаком 1
  • Нико 1
  • нико 2
  • никог 1
  • никога 1
  • Николе 1
  • ником 1
  • никуд 1
  • Никуд 1
  • Нисам 1
  • нисам 3
  • ниси 2
  • Нису 1
  • нити 1
  • ничије 1
  • ништа 6
  • Нов 1
  • новце 1
  • ногу 2
  • ноздрве 1
  • ноктом 1
  • носи 3
  • носио 1
  • носити 2
  • ноћ 1
  • ноћас 4
  • ноћи 3
  • нуто 2
  • Нуто 4
  • њ 5
  • њега 10
  • Његов 1
  • његова 1
  • његовог 2
  • његовом 1
  • његову 1
  • њему 1
  • њиве 2
  • њиви 1
  • њиву 3
  • њим 4
  • њима 6
  • њиме 3
  • њих 8
  • њихове 1
  • њихових 1
  • њиховој 1
  • њој 1
  • њом 1
  • њу 1
  • О 5
  • о 7
  • оба 4
  • обазре 3
  • обележи 1
  • обеси 1
  • обешеним 1
  • обешених 1
  • обешењаке 1
  • Обешењаци 1
  • обиђе 2
  • обиђиде 1
  • обилазе 1
  • обилазити 1
  • обићи 1
  • обичај 3
  • обичније 1
  • обичним 1
  • обично 4
  • обишао 2
  • облиле 1
  • облише 1
  • обојен 1
  • обојене 1
  • обојени 1
  • Обојица 1
  • обојицу 1
  • обор 4
  • оборена 2
  • оборене 1
  • оборила 1
  • обору 1
  • обре 1
  • Обре 1
  • обрукају 1
  • Ова 2
  • ова 3
  • овај 1
  • оваке 1
  • овако 3
  • овамо 5
  • овде 4
  • ове 1
  • овим 1
  • ових 1
  • Ово 1
  • ово 2
  • овој 1
  • Оволика 1
  • оволико 1
  • овом 2
  • ову 1
  • огњишта 1
  • од 31
  • одабранијим 1
  • одавде 1
  • одадерем 1
  • одаламили 1
  • одатле 2
  • одвоји 1
  • одвојивши 1
  • одговори 7
  • одговорио 1
  • одговорише 1
  • оде 7
  • одем 1
  • Одем 1
  • Одиде 1
  • одиста 1
  • Одмах 1
  • одмах 6
  • одмаче 2
  • однекуд 1
  • однео 1
  • однесох 1
  • одоше 2
  • одреши 1
  • одрла 1
  • одсад 1
  • оду 1
  • одупре 1
  • озбиљно 1
  • оздо 2
  • ока 3
  • окани 2
  • оканимо 1
  • оканице 1
  • оквасисте 1
  • оклевати 1
  • Око 1
  • око 7
  • околина 2
  • окренувши 1
  • окренуо 1
  • окренут 1
  • окрете 6
  • окретоше 1
  • окреће 1
  • оку 1
  • окупи 1
  • оматорио 1
  • омахнуле 1
  • омлатити 1
  • он 17
  • Он 3
  • она 12
  • Она 2
  • онај 5
  • онакав 1
  • Онако 1
  • онако 6
  • онамо 2
  • Онда 1
  • онда 5
  • оне 2
  • Оне 2
  • Они 3
  • они 8
  • оним 2
  • оних 3
  • оно 14
  • Оно 2
  • оног 4
  • оној 1
  • онолика 1
  • онолике 1
  • онолико 1
  • онолику 1
  • оном 3
  • Ономе 1
  • ономе 3
  • ону 3
  • онуда 1
  • опази 2
  • опањкао 1
  • Опет 1
  • опет 34
  • опио 1
  • оптштини 1
  • опучи 1
  • општини 1
  • општину 1
  • осврте 2
  • оседео 1
  • осем 1
  • осећи 1
  • осецана 1
  • осецати 1
  • осече 5
  • осечемо 1
  • осечено 1
  • осечете 1
  • осим 1
  • Осим 2
  • осмехну 2
  • осмехнуше 2
  • особито 1
  • осоје 2
  • осоју 1
  • осорљиво 1
  • осрамотити 1
  • оста 1
  • оставе 1
  • остави 3
  • оставити 1
  • оставише 1
  • оставља 1
  • остаде 2
  • остало 1
  • Остало 1
  • отворише 1
  • отесан 1
  • откле 1
  • откуд 1
  • отпљуцну 1
  • отреса 1
  • отресна 1
  • очи 1
  • очима 5
  • ошвањи 1
  • ошинути 1
  • оштра 1
  • п 1
  • па 123
  • Па 6
  • Павића 3
  • Павићева 1
  • Павићеву 1
  • Павле 2
  • Паја 7
  • Паји 1
  • Пајом 1
  • пакло 1
  • пакост 1
  • памети 1
  • пањ 1
  • паре 1
  • пасти 3
  • певуши 1
  • песницама 1
  • петла 1
  • Петрија 1
  • пећ 1
  • пешкир 1
  • пијани 1
  • пију 1
  • пијуцкају 1
  • Пипнем 1
  • писка 1
  • питај 1
  • питам 1
  • питаху 1
  • питаш 1
  • пише 2
  • планинка 1
  • плану 3
  • плате 1
  • платити 1
  • Платићеш 1
  • платићу 1
  • плаћања 1
  • плашило 1
  • плот 5
  • плота 1
  • пљесак 1
  • пљесну 1
  • пљуцкају 1
  • По 1
  • по 44
  • поби 1
  • повикаше 1
  • поводе 1
  • Повуче 1
  • поган 1
  • Погани 1
  • поганог 1
  • погану 1
  • Погледа 1
  • погледа 12
  • погледавши 1
  • Погледам 1
  • под 3
  • подалеко 1
  • подаље 2
  • подвала 1
  • подвикну 3
  • Подвирим 1
  • Подигнем 1
  • подиђоше 1
  • подне 1
  • подобру 1
  • подугачак 1
  • подужи 1
  • Пође 1
  • пође 3
  • пођем 1
  • Пођем 1
  • пођоше 1
  • пођу 1
  • Познаје 1
  • поизврћу 1
  • показује 1
  • показују 1
  • покломпи 1
  • покоји 1
  • покор 1
  • пократити 1
  • полагано 4
  • полете 1
  • поливен 1
  • полић 4
  • полићи 1
  • полоканик 1
  • полоканице 1
  • полоканицу 1
  • помало 2
  • помамио 1
  • Пометани 1
  • Помоли 1
  • поморе 1
  • поморите 1
  • Помрчина 1
  • понети 2
  • понуди 1
  • поп 1
  • попио 2
  • попише 1
  • поплашило 1
  • попреко 1
  • попужељке 1
  • попуцају 1
  • пораниле 1
  • Поранио 1
  • поред 6
  • поређане 1
  • посао 1
  • поседаше 1
  • поседимо 1
  • посла 4
  • после 4
  • послова 1
  • послом 1
  • послује 1
  • посмех 1
  • посмехнеш 1
  • посмехнуо 1
  • посолити 1
  • постављен 1
  • постриженим 1
  • потврди 2
  • потврђује 4
  • Потегнем 1
  • потераше 1
  • потес 1
  • поток 2
  • потоку 2
  • Потра 1
  • потра 9
  • потражио 1
  • потрвен 1
  • потрвено 1
  • потре 3
  • потричар 1
  • потричара 1
  • потричаре 1
  • потричари 1
  • Потру 1
  • потру 3
  • потрчи 1
  • поћута 1
  • похвали 1
  • похвалио 1
  • похиташе 1
  • поче 20
  • почесто 1
  • почети 1
  • почеше 2
  • поштен 1
  • поштени 1
  • поштеним 1
  • поштених 1
  • Пошто 1
  • прави 1
  • Право 1
  • право 6
  • празне 1
  • практиканта 3
  • прамена 1
  • праска 1
  • прашину 1
  • први 1
  • преби 1
  • превије 1
  • преврнути 1
  • преврћу 1
  • пред 14
  • преда 1
  • презаш 1
  • прекидајући 1
  • прекиде 1
  • преко 14
  • прелаза 1
  • преливати 1
  • прескочим 1
  • престравио 1
  • претећи 2
  • претура 1
  • претурио 3
  • прече 1
  • привикниде 1
  • привулао 1
  • приђе 3
  • прикрао 1
  • пример 1
  • припија 1
  • припијати 1
  • припоможе 1
  • прислони 1
  • прислонио 1
  • пристаде 1
  • пристао 1
  • притрча 2
  • прихвате 1
  • прихвати 4
  • прихватити 1
  • прихватише 1
  • причају 1
  • пришао 1
  • пробуше 1
  • провукла 2
  • прогунђа 2
  • Прођох 1
  • прођоше 1
  • проинатише 1
  • пролазио 1
  • промакоше 1
  • промашују 1
  • промрмља 2
  • пропаст 1
  • пропасти 1
  • проспавати 1
  • проћи 1
  • Прошло 1
  • прсну 1
  • прснуше 1
  • пругло 1
  • прут 1
  • псовка 1
  • Псује 1
  • псује 3
  • псујући 3
  • пукао 1
  • пукне 1
  • Пуна 1
  • пурењаке 2
  • пури 1
  • пустите 1
  • пут 2
  • пута 11
  • путање 1
  • пући 2
  • пућкају 1
  • пуца 1
  • пуче 1
  • пушио 1
  • пуштао 1
  • рад 1
  • ради 2
  • Радишић 1
  • Радишића 1
  • Радован 2
  • Радовандери 1
  • Радоване 7
  • раду 1
  • развикао 2
  • разгласи 1
  • разгласили 1
  • разговара 2
  • разговарају 1
  • Разговор 1
  • разговору 3
  • разгоропадио 1
  • раздрљио 1
  • разиђоше 1
  • Разлеже 1
  • размеће 1
  • размлата 1
  • размлатао 1
  • разна 1
  • разним 1
  • Рака 51
  • Раке 6
  • Раки 3
  • ракије 6
  • ракијом 1
  • ракију 2
  • Ракин 1
  • Ракине 1
  • Ракиној 1
  • Ракину 2
  • Рако 12
  • Раку 3
  • рамена 3
  • раменима 2
  • раскршћа 1
  • распомамио 1
  • расте 3
  • растегнуто 1
  • растеже 1
  • растера 1
  • растресе 1
  • растрља 1
  • рахат 1
  • рачава 2
  • рачва 1
  • рачвасто 1
  • рачве 3
  • рекавши 1
  • рекао 1
  • рекне 1
  • рекнеш 1
  • рекох 1
  • рекоше 2
  • репићем 1
  • рећи 11
  • Реци 1
  • реци 3
  • реч 4
  • Рече 1
  • рече 30
  • речи 1
  • рикала 2
  • рикаше 1
  • ришкају 1
  • рог 1
  • РОГА 1
  • Рога 2
  • рога 6
  • роге 5
  • роги 1
  • рогом 1
  • Рогу 1
  • рогу 10
  • ронци 2
  • руда 1
  • руже 1
  • рукав 1
  • рукавом 1
  • рукама 1
  • руке 2
  • руком 2
  • руку 1
  • руменија 1
  • руча 1
  • ручак 1
  • с 35
  • са 5
  • сав 2
  • Саг 1
  • сагна 1
  • Сад 4
  • сад 6
  • сам 11
  • сама 1
  • сами 2
  • само 19
  • Само 4
  • самом 1
  • саплетем 1
  • сасвим 3
  • сата 1
  • сачува 2
  • сачувај 1
  • сва 2
  • свадили 1
  • свађао 1
  • свађу 1
  • свакад 2
  • сваки 2
  • сваким 2
  • свако 1
  • свакоме 1
  • свачем 1
  • све 23
  • свега 2
  • свеједно 1
  • свем 2
  • свему 1
  • свет 2
  • света 1
  • свети 1
  • светлаци 2
  • свету 1
  • свећњак 1
  • свећу 1
  • свечаник 1
  • сви 1
  • Сви 2
  • свим 1
  • свима 8
  • свиња 3
  • свиње 7
  • свог 1
  • свој 4
  • своје 3
  • својим 2
  • својој 1
  • својом 1
  • своју 3
  • сврате 1
  • свраћали 1
  • сврдао 1
  • свуд 1
  • се 222
  • себе 1
  • седе 3
  • Седи 1
  • секиру 1
  • секу 1
  • селака 2
  • сели 1
  • селима 1
  • село 1
  • селу 9
  • сељака 1
  • сељаци 2
  • Сељаци 5
  • сену 1
  • Сенуше 1
  • сео 2
  • сеоских 1
  • сеоској 1
  • сеоском 1
  • сеоску 1
  • сестру 2
  • си 10
  • сивоње 1
  • силазио 1
  • Сима 33
  • Симе 2
  • Сими 2
  • Симо 8
  • Симом 1
  • симсију 2
  • Симу 4
  • сингаву 1
  • синовац 1
  • синовца 1
  • сиромах 1
  • Сиромах 2
  • сит 1
  • ситнини 1
  • скиде 2
  • скидох 1
  • скини 3
  • скину 1
  • скинуо 2
  • скинути 1
  • склонио 1
  • скоро 2
  • скотрљам 1
  • скочи 2
  • скретоше 1
  • скупише 1
  • слави 1
  • слама 1
  • сламне 1
  • слао 1
  • слатки 1
  • слатким 1
  • слегати 1
  • слегоше 1
  • слетеле 1
  • слика 2
  • слике 2
  • слику 1
  • слоговима 1
  • слуша 2
  • смакне 1
  • смахну 1
  • сме 1
  • смеваху 1
  • смејали 2
  • смејати 3
  • смеје 1
  • смеју 2
  • смејући 1
  • смем 2
  • сметају 1
  • смех 6
  • смеха 3
  • смехом 1
  • смешећи 3
  • смеши 1
  • смири 1
  • смо 4
  • смотри 1
  • смушен 1
  • Снађе 1
  • снижи 1
  • собом 2
  • спава 1
  • Спасоја 2
  • Спасоје 24
  • Спасојем 1
  • спомогао 1
  • спомогни 1
  • споречкали 1
  • спрдњу 1
  • спремише 1
  • спусти 1
  • срамота 1
  • среска 1
  • среске 2
  • срести 1
  • сретне 1
  • Срећко 3
  • Срећковом 1
  • Срећком 1
  • сркне 1
  • срце 1
  • срче 1
  • стаде 9
  • стало 1
  • стани 1
  • Стани 1
  • стара 2
  • стати 1
  • ствар 1
  • стварима 2
  • сте 1
  • Стеван 14
  • Стеване 6
  • Стевану 1
  • стење 1
  • стењући 1
  • стићи 2
  • сто 4
  • стој 1
  • Стоји 1
  • стоји 4
  • Стојом 1
  • стока 1
  • стоку 7
  • стола 2
  • столице 1
  • Столице 1
  • столове 1
  • Столови 1
  • столом 1
  • столу 1
  • стопу 1
  • страдах 1
  • стране 2
  • страну 5
  • страшна 2
  • страшним 1
  • стрељани 1
  • стрпа 1
  • струка 2
  • струкова 1
  • струкови 1
  • стрчи 2
  • су 30
  • сувише 1
  • суда 1
  • суди 2
  • судио 1
  • судовима 1
  • сузе 3
  • сулудастог 1
  • сум 1
  • сумња 1
  • сумњиво 1
  • сустала 1
  • Сутра 1
  • сутра 2
  • Сутрадан 2
  • Та 3
  • та 4
  • таван 2
  • тавана 1
  • тада 4
  • тај 3
  • Така 1
  • такав 1
  • таки 2
  • Тако 1
  • тако 13
  • таман 1
  • Таман 3
  • тамници 1
  • тамо 7
  • твој 1
  • твоје 1
  • твоју 1
  • твом 1
  • те 34
  • тебе 3
  • теби 4
  • Тек 1
  • тек 9
  • телад 1
  • тенећке 1
  • тера 2
  • терај 1
  • терали 1
  • терам 1
  • терета 1
  • тесно 1
  • тесто 1
  • тешка 1
  • тешко 1
  • Ти 4
  • ти 92
  • тим 1
  • тих 1
  • тише 1
  • То 11
  • то 59
  • тобом 1
  • тог 1
  • токорсе 2
  • Толике 1
  • толики 1
  • Толико 1
  • толико 3
  • том 2
  • тоном 1
  • точећи 1
  • тражи 1
  • Треба 1
  • трећа 1
  • трећи 1
  • трже 1
  • три 6
  • триста 1
  • трњак 1
  • трњака 1
  • трњаку 1
  • трње 2
  • тром 1
  • трпи 1
  • трчати 1
  • трчи 3
  • ту 17
  • Ту 2
  • туђе 2
  • тужити 1
  • тужиш 1
  • тући 1
  • ћата 1
  • ће 28
  • ћемо 4
  • ћеш 4
  • ћи 1
  • ћилерићу 1
  • ћу 8
  • ћурака 1
  • ћуран 1
  • ћурана 3
  • ћурану 2
  • Ћурке 1
  • ћурке 3
  • ћуте 1
  • ћути 4
  • у 100
  • У 2
  • убијеш 1
  • убради 1
  • убрађена 1
  • уважавао 1
  • Увек 1
  • увек 3
  • увелике 1
  • уверава 1
  • уво 2
  • Уврати 1
  • Увратим 1
  • увратина 1
  • увратити 1
  • уврх 1
  • увукла 1
  • углави 1
  • углављује 1
  • угледа 1
  • угурсузу 1
  • удара 1
  • ударајући 1
  • ударе 1
  • ударен 1
  • удари 8
  • ударила 1
  • ударили 2
  • ударим 1
  • ударимо 1
  • ударио 1
  • ударите 1
  • ударити 1
  • Ударих 1
  • Ударише 1
  • ударише 2
  • уденуо 1
  • удри 2
  • уђе 4
  • Уђем 1
  • уђоше 1
  • уз 6
  • уза 2
  • узвикну 1
  • узврпољи 1
  • узгред 1
  • узе 3
  • узела 1
  • узеше 1
  • узми 2
  • украју 2
  • уктале 1
  • уктање 1
  • улепљених 1
  • улети 1
  • ум 1
  • умало 3
  • уморан 1
  • унаоколо 1
  • унесе 1
  • упаде 1
  • упетљане 1
  • упита 19
  • упитали 1
  • упитао 1
  • упитаће 1
  • упиташе 1
  • Уплашио 1
  • уплете 1
  • уплећући 1
  • упола 2
  • употребама 1
  • упропастише 2
  • упутио 1
  • Упутио 1
  • упутише 1
  • урнебес 1
  • усађен 1
  • усекнути 1
  • услужно 1
  • успавао 1
  • уста 1
  • утекао 1
  • Утом 4
  • ућута 1
  • ухватила 1
  • ухватили 1
  • Ухватили 1
  • ухватио 1
  • Ухватио 1
  • ученост 1
  • учини 3
  • учинило 2
  • учитељ 15
  • Учитељ 3
  • учитеља 1
  • учитељевог 1
  • учитељеву 2
  • учитељем 1
  • учитељу 10
  • учо 1
  • уша 2
  • Уша 2
  • уши 1
  • форма 1
  • хајд 2
  • Хајде 6
  • хајде 8
  • Хајдемо 1
  • хајдете 1
  • хаљине 1
  • хвала 1
  • хвали 1
  • хвалиш 1
  • хвата 1
  • хлеб 1
  • Хм 3
  • хм 7
  • хода 2
  • хоћаше 1
  • Хоће 1
  • хоће 6
  • Хоћемо 1
  • хоћемо 3
  • Хоћеш 1
  • хоћеш 3
  • хоћу 1
  • Хоћу 1
  • хте 1
  • Хтеде 2
  • хтедох 2
  • Хтедоше 1
  • хтела 1
  • хтео 2
  • хукне 1
  • цариградска 1
  • цикну 1
  • Цинцари 2
  • црвеном 1
  • цркао 2
  • цркло 1
  • црне 1
  • црно 1
  • цуре 1
  • чак 2
  • чангриза 1
  • час 1
  • часак 1
  • части 2
  • чаше 4
  • чашу 1
  • чвор 1
  • Чедићеш 1
  • чедо 1
  • чекај 1
  • чекајде 1
  • чекати 1
  • чекиње 1
  • чекиће 1
  • чекмеџе 1
  • чељаде 1
  • чељадету 1
  • чем 1
  • чему 1
  • Често 1
  • често 3
  • четворица 2
  • четврта 1
  • четврти 1
  • Четири 1
  • четири 4
  • чибук 1
  • чим 1
  • Чим 3
  • чине 1
  • Чини 1
  • чини 4
  • чиним 1
  • чините 1
  • чиниш 1
  • чистини 1
  • чисто 4
  • чита 1
  • читав 4
  • читава 1
  • читаво 1
  • читаву 1
  • чича 1
  • чмава 1
  • човек 7
  • човека 2
  • чокањ 1
  • чокањи 1
  • чпорет 1
  • чува 1
  • чувајте 1
  • чувам 1
  • чувао 1
  • чуда 1
  • чуде 1
  • чудо 1
  • Чује 1
  • чује 6
  • чујем 1
  • Чујем 1
  • Чујеш 1
  • Чујте 2
  • чују 1
  • чула 1
  • чули 1
  • чути 2
  • чучи 1
  • чуше 1
  • џепа 1
  • Шабац 1
  • шака 1
  • шала 1
  • шале 2
  • шали 2
  • шалиш 1
  • шалу 1
  • шане 1
  • шануше 2
  • шаптати 1
  • шапташе 2
  • шапуташе 1
  • шафољић 1
  • шест 1
  • Шета 1
  • шетњу 1
  • шила 1
  • шипурак 1
  • школе 1
  • школи 1
  • школској 1
  • школу 1
  • шљивар 1
  • шљивовице 1
  • шољице 1
  • Шта 13
  • шта 28
  • штета 2
  • штете 2
  • штету 4
  • што 53
  • Што 7
  • Штрангови 1
  • шустер 1
6402 matches
S} Куд се год макне — лећи ће да спава, а овамо се Рака љути, псује, праска — чује се по свем с 
ијеш онако ђаке?{S} Прођох данас онуда, а оно врисак, врисак — рекох, нико не оста жив! </p> <p 
пасти на ум ни она врљава баба Петрија, а камоли ко други... </p> <p rend="Tekst">— Ама, шта ве 
го врат.{S} Кад му, ваљда, додија мука, а он ти заокупи ћурке тући, оне опет њега...{S} Деца уд 
а смакне, па све отреса вратом и брбља, а рога се окреће унаоколо...{S} Ћурке се слетеле, па пу 
еси ли ти то, газда-Рако? — упита Сима, а чисто му расте капа што га нађе тако убрађена. </p> < 
сингаву капутину претурио преко рамена, а раздрљио се.{S} Ухватио ћурана, и, псујући као кочија 
у.{S} Шта се он пута успавао код свиња, а свиње право те у Ракину њиву па начине покор од кукур 
засела ова четворица па играју жандара, а пред сваким по полић ракије.{S} Долази још селака — п 
 па у стопу за њим Помрчина беше густа, а он није баш толико оштра вида да их смотри.{S} Упутио 
нако.{S} Кад би поред њихових вратница, а он враголасто намигну на њу и рече: </p> <p rend="Tek 
де врисак деце у школи; прут само пуца, а учитељ се дере: </p> <p rend="Tekst">— Обешењаци!{S}  
ет се искварио, неће млађи да те слуша, а овамо извлачи и краде где што дочепа«.{S} Његов синов 
то нађе по неколико мува, мрави свакад, а кашто и по неки ивер или читав шипурак.{S} По зиду сл 
газда Рака, трчи као бесан уз кукурузе, а сав се задувао. </p> <p rend="Tekst">Паја само клима  
до земље.{S} Ударише му и сузе од муке, а он их растрља песницама, промрмља нешто, па опет најл 
 до врљике, замахује оним рогом, на ме, а виче: »Стани, стани — не бежи!« Ја ти се онда попужељ 
st">Максим, Марко и учитељ згледаше се, а механџија притрча. </p> <p rend="Tekst">— Молим, брат 
 светлаци пред очима...{S} Подигнем се, а оно дошло већ до врљике, замахује оним рогом, на ме,  
 и да гледа да опет не буде каке штете, а он окрете право у сеоску механу. </p> <p rend="Tekst" 
 шта ми је! — поче газда Рака још јаче, а све хода тамо и амо. — Ено онај лопов напустио онолик 
оване?{S} Хоћеш да ти ја чувам кукуруз, а?{S} Да ти ја терам свиње, шта ли? </p> <p rend="Tekst 
ка још, док оде. кмет — одговори други, а испод стола склонио руку и у њој пакло улепљених кара 
 <p rend="Tekst">Тек се дан и ноћ дели, а Сима обишао своју ливаду, па иде кући; гуњац претурио 
рта, како су већ они ђенерали стрељани, а на њ тек нанишанили.{S} Осим тих слика поређане су јо 
kst">Шета се учитељ полагано по механи, а ћути.{S} Ето ти затим и Симе.{S} Чим уђе, одмах се ок 
А ти бајаги кмет, па засео ту у механи, а није ти ни у уво што се овамо поштеним људма чини ште 
подиђоше мравци!{S} Надам ти ја бежати, а оно све брже за мном.{S} Потегнем те прескочим врљике 
да Рака чучи у трњаку, па стење и ћути, а рога му стрчи за вратом!{S} Дужи крај окренут иза вра 
мотри.{S} Упутио се право њиховој кући, а говори сам.{S} Он је имао обичај да се кашто и сам ра 
kst">Сима се одвоји те оде својој кући, а Спасоје и Ђура, упутише се својим вратницама. </p> <p 
сама му госпођа његова ту.{S} Погледам, а оно стоји поред дувара један гвозден астал...{S} Као  
 га мотиком међ оба ока...{S} Ја копам, а он ти се однекуд привулао и наднео над плот, па тек с 
 гледа преко човека било је име Максим, а ономе што гледа по свима гостима — Марко. </p> <p ren 
х ливада да обиђе узгред и свој забран, а једнако псује ђа Симу, ђа кмета. </p> <p rend="Tekst" 
p> <p rend="Tekst">— Ако ти није право, а ти апелирај! — подвикну му Стеван, па се окрете Сими: 
 хвата.{S} Хајде па приђе.{S} Кад тамо, а оно — газда Рака чучи у трњаку, па стење и ћути, а ро 
а Пајом. </p> <p rend="Tekst">Кад тамо, а оно — два назимета неког Симе Иванића провукла се кро 
рчевину. </p> <p rend="Tekst">Кад тамо, а Ђура и Спасоје дељају некакво дрво и граде нешто.{S}  
>Таман беше изнела хлеб да метне у пећ, а сва се запурила од посла и ватре те дошла још румениј 
— Ама, шта велиш, док то пукне по селу, а? </p> <p rend="Tekst">— Море, гледај ти само посла... 
а ваљда недељу дана како ми мал затиру, а теби ни у уво! — дере се Рака. </p> <p rend="Tekst">— 
т ивером, па опет мере на ономе дрвету, а смеју се да попуцају од смеха.{S} Сима хајде те к њим 
 rend="Tekst">— Ја, брате, ничије нећу, а своје. не дам...{S} Што си пуштао стоку у штету? </p> 
ата код нашег капетана.{S} Уђем у кућу, а сама му госпођа његова ту.{S} Погледам, а оно стоји п 
и.{S} Немој мислити што сам ја сиромах, а ти — газда Радован Радишић!... </p> <p rend="Tekst">— 
, Симо!{S} Даћеш му две вреће кукуруза; а сад иди те гони ону назимад кући и гледај да не оду о 
о.{S} Дуго је до подне — стићи ће кући; а може где још и проспавати. </p> <p rend="Tekst">Механ 
доле.{S} Столови обојени црвеном бојом; а тако је обојен и келнерај.{S} На келнерају: чаше, пол 
Сиромах Сима!{S} Сад ће имати посла!{S} А то је један поштен човек.{S} Није богзна какав газда. 
p rend="Tekst">— Јест, два назимета!{S} А има ваљда недељу дана како ми мал затиру, а теби ни у 
рх њиве!...{S} Ено их, потрчи, море!{S} А чекајде, запамтићете ви ко је Радован, бели!... — раз 
околина видела колика је ту ученост!{S} А околина обично тада шане међу собом: »Нуто, нуто! как 
p rend="Tekst">— Затреше, јакако!...{S} А ти бајаги кмет, па засео ту у механи, а није ти ни у  
 пурењаке и припија помало ракије...{S} А душа му је била јести пурењаке и припијати уз њих рак 
о буде голема, ласно је пократити...{S} А откле ти с тим врећама? </p> <p rend="Tekst">— Та одн 
 rend="Tekst">— Јесам, газда-Рако...{S} А што питаш?{S} Зар ти дојако ниси знао да сам ја кмет? 
у, и кмета, и потричаре, све изреда.{S} А Стеван, опет са Срећком и Илијом на другу страну. </p 
су за вратом, и тада се зове клечка.{S} А кад се удари на свиње, онда се дужи крај остави за вр 
имсију, па се извалио колико је дуг.{S} А пушио је некакав дуван тако љут да су газда-Раку више 
 њега издеветамо... то ће бити боље.{S} А да га тужиш, није вајде, нити он мари што, па ће посл 
 Спасоје и Ђура да се мало прихвате.{S} А Марица, те пред њих: </p> <p rend="Tekst">— Ама, Ђуро 
м неки сељаци.{S} Неки се искашљаше.{S} А неки опет гурнуше један другог лактом и згледаше се.  
опио више части него ка некој слави.{S} А тако исто и Ђура и Спасоје. </p> <p rend="Tekst">Газд 
nd="Tekst">— Шта велиш?...{S} Много?{S} А видите ли ви, људи, колики је мени мал потрвен? — вик 
ре?« — »Ја, вала, бих мало да запалим.« А она ти извуче чекмеџе из оног астала, извади жишку, т 
та као ова механа, па само хукне у се — а човек улети!...{S} Така је то конкуренција!... (Шта м 
о богзна шта!... </p> <p rend="Tekst">— А не брини се, може ти ласно и пасти — рећи ће Спасоје. 
бља, па ништа... </p> <p rend="Tekst">— А шта је то било? — почеше га запиткивати и и скупише с 
оветати којешта. </p> <p rend="Tekst">— А, ваља то јавити кмету — рећи ће Ђура. — То је већ и с 
је, вала, ништа. </p> <p rend="Tekst">— А што ли су се говеда онолико кривила по ливадама? </p> 
се и насмехнуше. </p> <p rend="Tekst">— А кит? — узвикну наједанпут Максим, чисто смешећи се од 
хтео осрамотити. </p> <p rend="Tekst">— А како? — упиташе га неки и окретоше се да чују. </p> < 
кчије заварчити. </p> <p rend="Tekst">— А чекај ти, знам шта ћемо — поче Спасоје — па прсну у с 
Tekst">Она ћути. </p> <p rend="Tekst">— А где ти је Спасоје и Ђуро? </p> <p rend="Tekst">— Не з 
, тешко стењући. </p> <p rend="Tekst">— А шта то чиниш, болан? — упита опет Сима. </p> <p rend= 
отврђује учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А где ли то расте? </p> <p rend="Tekst">— Не расте то,  
пљесак и у смех. </p> <p rend="Tekst">— А зато ли су међер говеда рикала! — викаху једни. </p>  
ешећи се, упита: </p> <p rend="Tekst">— А камо ти добро јутро, Марице? </p> <p rend="Tekst">— О 
 друга — опет дете, женско, с наочарима а доле пише:{S} Kleіne Groѕѕmama...{S} Еле, искићено ба 
времена; слика неког детета с наочарима а доле пише:{S} Kleiner Groѕѕpaра и друга — опет дете,  
испод врата.{S} Рака само сркне од муке а светлаци му сену пред очима; али трпи, шта ће. </p> < 
галама. </p> <p rend="Tekst">Мало после а стаде врисак деце у школи; прут само пуца, а учитељ с 
 само прогунђа нешто, па заобиђе подаље а покломпи се као водом поливен. </p> </div> </body> </ 
end="Tekst">Одмах ударише један с једне а други с друге стране пута, да их Рака не опази, па у  
Не могу само за атер ових поштених људи а не бих ти дао ни зрнца, па макар се терали по свима с 
 обеси о врат: дужи крај виси низ груди а рачве су за вратом, и тада се зове клечка.{S} А кад с 
јде баш, газда-Рако — не могу где си ти а вере ми да је ко други, не бих ни по које новце. </p> 
ларије, пођу мало у шетњу, и неће обићи а да на сврате. </p> <p rend="Tekst">То јутро беше нека 
иње, онда се дужи крај остави за вратом а рачва испод врата, и тек тада се зове оним страшним и 
ари се клин, који некад стоји за вратом а некад испод врата, и сад се живинче не извуче одатле  
ве љуба, кад се дужи крај удари у земљу а рачве оставе горе, те планинка ту углављује телад да  
 баш сâм јечам!... </p> <p rend="Tekst">А они уз њега додаду: </p> <p rend="Tekst">— Погани Цин 
ам није казано!... </p> <p rend="Tekst">А знате ли ви шта је то рога?{S} Не знате, је ли?{S} И  
 чекиће и шила, али кад су га упитали: »А шта ти је ово, учитељу?« он им је одговорио сасвим до 
ће Ракине навише поред школе.{S} Чује у авлији школској дреку и смех дечји, па се надвири да ви 
д астал да није оздо ватра наложена.{S} Ај; нема нигде.{S} Пипнем астал — врућ!{S} О, анатема г 
»Рече да ће бити њих два у механи...{S} Аја!{S} Не верујем ја — ђаво је то!{S} Хтеде ме јутрос  
{S} Гледа да му се није што учинило.{S} Аја!{S} Баш се лепо миче дирек! — Кака је то напаст јут 
тао овако грдан!...{S} Молим те, брате, ако бога знаш, скини ми ову беду! </p> <p rend="Tekst"> 
{S} Сад ће и мрак.{S} Хајде и ти, Симо, ако ћеш наниже. </p> <p rend="Tekst">И сва три пођоше н 
! — упаде му у реч Сима. — Ево у живот, ако су моја назимад и два струка оборила.{S} То му је с 
о брата, немој да се чује ова брука!{S} Ако се разгласи, не смем ти изићи на бео дан...{S} Увра 
имо брате, курталиши ме ове напасти!{S} Ако бога знаш — ето ти у гуњцу шест дуката, узми...{S}  
омшије...{S} Куд бих ја то казао?...{S} Ако смо се и споречкали... људи смо! богами, газда-Рако 
е Ђура — па му ваља подобру ударити.{S} Ако буде голема, ласно је пократити...{S} А откле ти с  
вику газда Рака. </p> <p rend="Tekst">— Ако ти није право, а ти апелирај! — подвикну му Стеван, 
лепљених карата. </p> <p rend="Tekst">— Ако је кмет!{S} Што ти презаш од кмета?...{S} Де, ко из 
де ко, па упита: </p> <p rend="Tekst">— Ако те то тако јутрос убради? </p> <p rend="Tekst">— Ни 
 омлатити о уши и чибук и симсију, само ако још који пут задимани пред њим. </p> <p rend="Tekst 
е потре и рече да ће га тужити капетану ако му данас не донесе две вреће. </p> <p rend="Tekst"> 
 све је рад да закачи другог.{S} Као да ала из њега зија.{S} Барем да има коме оставити — ни пô 
ући, оне опет њега...{S} Деца ударила у алакање и у смех, да се поизврћу.{S} И Сима се стаде см 
арем да има коме оставити — ни пô јада, али сâм као пањ; нигде никог до оног дугачког и сулудас 
 у његовом ћилерићу неке чекиће и шила, али кад су га упитали: »А шта ти је ово, учитељу?« он и 
ође мени коса навише.{S} Вратио бих се, али куд ћу обилазити.{S} Хајде ја, хајде...{S} Кад бих  
Tekst">— Ама видимо ми то, Симо, брате, али шта ћеш му кад је таки!...{S} Молим те, дај му две  
да је кмет наредио да се потес обележи, али што се миче?{S} Били пришао да види изближе, не би  
> <p rend="Tekst">И опет би се свадили, али уђе Ђура са Спасојем, па се мало поводе — токорсе п 
потра сваки час — рећи ће на то Стеван, али оваке напасти још нисам видео!{S} Има десет пута ка 
се овако гради: осече се рачвасто дрво, али се гледа да врат може таман стати између оних рачав 
кају и кљују у рогу — хоће да му скину, али све промашују те мимо рогу ћурана у го врат.{S} Кад 
 кућа подалеко, за читаво по сата хода; али они пред вече, кад изиђу из канцеларије, пођу мало  
 од муке а светлаци му сену пред очима; али трпи, шта ће. </p> <p rend="Tekst">Кад му скиде рог 
беху разгласили да је био негде шустер; али ко зна?{S} Можда су само изнели.{S} Истина, неки су 
!{S} Најгоре ми је осецати те потре!{S} Али шта ћеш?...{S} Једнако говорим људима: чувајте сток 
акар се терали по свима судовима!...{S} Али нека!{S} Вера и бог, гледаћу да и ја теби зајам вра 
доле...{S} Иде лепо баш као човек...{S} Али му наврх главе рог, као овај дирек пред механом — н 
о је то!{S} Хтеде ме јутрос мотиком.{S} Али свеједно...{S} Само опет се бојим да не буде кака п 
пташе па рекоше: </p> <p rend="Tekst">— Али тако му реци »биће у механи« — знаш! </p> <p rend=" 
е ватре.{S} Као упитао бих ону госпођу, ама опет не смем...{S} Може замерити што.{S} Док ти се  
 затеже — оно ја бих ти као и скинуо... ама шта ја знам ко ти је то натурио. </p> <p rend="Teks 
!{S} Нико се није од арама спомогао.{S} Ама што се надуо онако од тешка јордама?{S} Где год дођ 
и метву полоканицу на сто и три чаше. — Ама што сум го добио вино — цариградска форма! — похвал 
 rend="Tekst">Псује газда Рака, псује — ама не оставља, што кажу, ни миша у дувару.{S} Разлеже  
а онолика штета! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта хоћеш ти море! — подвикну Стеван и унесе се пре 
 Саг ке донесем! </p> <p rend="Tekst">— Ама где се ви тако оквасисте? — упита Сима. </p> <p ren 
а ти се учинило! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је стоку плашило? — питаху се други. </p> <p re 
.{S} Сутра ћемо! </p> <p rend="Tekst">— Ама потра је најпреча, Стеване...{S} Реци људима нек из 
 грдна потра!... </p> <p rend="Tekst">— Ама стој ти, Радоване, знамо ми тебе! — дочека га Стева 
лској направи... </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте ли ви који чули што оно рикаше ноћас говеда п 
моли ко други... </p> <p rend="Tekst">— Ама, шта велиш, док то пукне по селу, а? </p> <p rend=" 
 власт натурила. </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те као брата скини, платићу ти! </p> <p rend= 
ојим вратницама. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да ли ће он одиста доћи? — упита Ђура. </p> <p ren 
све стара потра. </p> <p rend="Tekst">— Ама видимо ми то, Симо, брате, али шта ћеш му кад је та 
 прихвати трећи. </p> <p rend="Tekst">— Ама хоће да зановета.{S} Знам ја њега... — рече опет он 
и је то натурио. </p> <p rend="Tekst">— Ама они, Симо, брате, богами!...{S} Ето, лепо хоће да м 
аучним стварима: </p> <p rend="Tekst">— Ама што је капетаница добила данас мерџане... да си сам 
у играли карата: </p> <p rend="Tekst">— Ама што су говеда рикала, што су свиње уктале — то је н 
него одмах поче: </p> <p rend="Tekst">— Ама, Стеване, јеси ли ти кмет овде?{S} Јеси ти глава у  
плану, па скочи: </p> <p rend="Tekst">— Ама, шта ти хоћеш, Радоване?{S} Хоћеш да ти ја чувам ку 
ца, те пред њих: </p> <p rend="Tekst">— Ама, Ђуро, богати, привикниде ти оном Радовандери — нек 
едан између њих: </p> <p rend="Tekst">— Ама, људи, што сам се ја једном хтео осрамотити. </p> < 
t">— Вала, Рако, баш да не видиш у твом амбару дваест врећа, па макар ти био дваест пута газда  
 од смеха. </p> <p rend="Tekst">— Одиде амо, Марице! — зовну Ђура своју сестру. </p> <p rend="T 
 rend="Tekst">Газда Рака погледа тамо и амо по гостима, па се тек извуче; нико га ваљда и не оп 
 газда Рака још јаче, а све хода тамо и амо. — Ено онај лопов напустио онолике свиње те ми упро 
 или по двојица.{S} Механџија трчи тамо-амо, додаје каву, ракију, вино, ватру. </p> <p rend="Te 
ма нигде.{S} Пипнем астал — врућ!{S} О, анатема га било!... ђаволска посла!{S} Напуним ти лулу, 
ти не знаш њега? </p> <p rend="Tekst">— Ао, ја поганог гривоње, јади га знали!...{S} Него шта в 
 rend="Tekst">— Ако ти није право, а ти апелирај! — подвикну му Стеван, па се окрете Сими: — Ет 
во носи — нек граби!{S} Нико се није од арама спомогао.{S} Ама што се надуо онако од тешка јорд 
адоване? — рече Стеван озбиљно. — Какав арнаутлук, бог с тобом јутрос? </p> <p rend="Tekst">— К 
>— Па шта чините ви, људи?{S} Је ли ово арнаутлук, шта ли је? — поче викати газда Рака. </p> <p 
 руча, као није...{S} Пометани лонци на астал, па вру — ваљда скинути скоро с ватре.{S} Ова гос 
{S} О, како то ври?!{S} Подвирим се под астал да није оздо ватра наложена.{S} Ај; нема нигде.{S 
 наложена.{S} Ај; нема нигде.{S} Пипнем астал — врућ!{S} О, анатема га било!... ђаволска посла! 
 а оно стоји поред дувара један гвозден астал...{S} Као постављен да се руча, као није...{S} По 
палим.« А она ти извуче чекмеџе из оног астала, извади жишку, те мени на лулу...{S} Гледам ја — 
ти дати двије вреће.{S} Не могу само за атер ових поштених људи а не бих ти дао ни зрнца, па ма 
nd="Tekst">— Нећу да чујем!{S} То је по атеру!{S} То није право осечено! — удари у вику газда Р 
свиња у њиви!...{S} Боље истерај!...{S} Ах, терај у обор — стоку му погану! </p> <p rend="Tekst 
а у њиву Ракину. </p> <p rend="Tekst">— Ах, гони у обор!... — дере се газда Рака, трчи као беса 
Неће му, вала пасти на ум ни она врљава баба Петрија, а камоли ко други... </p> <p rend="Tekst" 
Паја скочи незграпно, па поче климати — бајаги трчи, вичући лено: </p> <p rend="Tekst">— Уша! у 
уре и Спасоја. </p> <p rend="Tekst">Они бајаги попише још по једну чашу, нађоше некаку махну ви 
d="Tekst">— Затреше, јакако!...{S} А ти бајаги кмет, па засео ту у механи, а није ти ни у уво ш 
 другог.{S} Као да ала из њега зија.{S} Барем да има коме оставити — ни пô јада, али сâм као па 
ован Радишић!... </p> <p rend="Tekst">— Батали, море, свађу, па се намирите лепо као људи...{S} 
аху се други. </p> <p rend="Tekst">Утом бахну Сима на врата: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро 
а! — Па и он достиже и заокупи назимад, бацивши се за њима коцем, те умало не преби једно. </p> 
али ће ме срести, јали стићи...{S} Сад, баш пред вама, хтела сам га мотиком међ оба ока...{S} Ј 
 забран. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан, баш у сами мрак, стаде врева у Ракиној ниви, Газда Рака 
уто! </p> <p rend="Tekst">— Вала, Рако, баш да не видиш у твом амбару дваест врећа, па макар ти 
ј тек рекне: </p> <p rend="Tekst">— Их, баш сâм јечам!... </p> <p rend="Tekst">А они уз њега до 
ћ. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека... баш и ја волим, док оде — припоможе четврти. </p> <p re 
а да му се није што учинило.{S} Аја!{S} Баш се лепо миче дирек! — Кака је то напаст јутрос?{S}  
ине од ексера, па онда да зарони?...{S} Баш би се набо! — рече Марко и опет погледа по свима. < 
"Tekst">— Оно твоје »добро јутро«...{S} Баш си ми ти неки ђаво! — рече Рака и опет зашкиљи очим 
ишку, те мени на лулу...{S} Гледам ја — баш ватра!{S} Гори лепо као год с огњишта. </p> <p rend 
 механи« — знаш! </p> <p rend="Tekst">— Баш сте ђаволи! — рече она и оде да послује нешто по ку 
еван да их мири. </p> <p rend="Tekst">— Баш, газда-Радоване, биће много дваест врећа — по души  
оче, смешећи се: </p> <p rend="Tekst">— Баш ти, Маро, копаш, не шалиш се? </p> <p rend="Tekst"> 
пући од смеха оној врашкој деци...{S} Е баш су ђаволи!{S} Ухватили учитељевог ћурана, набили му 
нек изиђу сад. </p> <p rend="Tekst">— Е баш да ти не изиђу сад!{S} Неће се до сутра свет преврн 
ри она љутито. </p> <p rend="Tekst">— Е баш си ми јутрос нешто љута...{S} Нису ти све козе код  
ница... </p> <p rend="Tekst">— Е, хајде баш, газда-Рако — не могу где си ти а вере ми да је ко  
d="Drop_slovo_Char">Е</hi>, људи, то је баш да бог сачува!{S} Лепо не можеш живети од газда-Рак 
у за њим Помрчина беше густа, а он није баш толико оштра вида да их смотри.{S} Упутио се право  
S} Kleіne Groѕѕmama...{S} Еле, искићено баш како ваља, као оно кад је што по плану.{S} Механџиј 
 мном.{S} Као човек доле...{S} Иде лепо баш као човек...{S} Али му наврх главе рог, као овај ди 
а опет поче: </p> <p rend="Tekst">— Зар баш остаде у потоку, Маро? </p> <p rend="Tekst">— Шта в 
ђа Симу, ђа кмета. </p> <p rend="Tekst">Баш до његовог забрана кућа је Ђуре и Спасоје Павића.{S 
 се окани чуда.{S} Толико имање, стока, баштина — па му све мало; све граби туђе, све је рад да 
} Није богзна какав газда.{S} Има нешто баштине и мала, петла и ради као мрав са својом Стојом, 
..{S} Зло ти чиним!{S} Снађе ме, видиш, беда! </p> <p rend="Tekst">Сима се обазре да не иде ко, 
а сам, брате слатки!...{S} Ето видиш... беда! — одговори Рака, уморан од оног терета, тешко сте 
 те, брате, ако бога знаш, скини ми ову беду! </p> <p rend="Tekst">— Е, е... богами, газда-Радо 
ка да осечете потру...« Сад скидох и ту беду с врата! — Да бог сачува!{S} Најгоре ми је осецати 
један — стаде ти уктање мојих свиња, па беж̓ кући као да их неко јури. </p> <p rend="Tekst">На  
мене ти подиђоше мравци!{S} Надам ти ја бежати, а оно све брже за мном.{S} Потегнем те прескочи 
а попужељке скотрљам за један трњак, па бежи колико игда могу кући!...{S} Што сам се ноћас прес 
огом, на ме, а виче: »Стани, стани — не бежи!« Ја ти се онда попужељке скотрљам за један трњак, 
 чекајде, запамтићете ви ко је Радован, бели!... — развикао се газда Рака, па полете као смушен 
, па хоћеш дваест врећа?...{S} Е нећеш, бели! </p> <p rend="Tekst">— Јест, два назимета!{S} А и 
S} Ако се разгласи, не смем ти изићи на бео дан...{S} Уврати се пред ручак на моју кућу да ти д 
обор!... — дере се газда Рака, трчи као бесан уз кукурузе, а сав се задувао. </p> <p rend="Teks 
 не кажеш, него си се ту распомамио као бесан!?{S} Потра, потра, — добро!{S} Ето, осећи ћемо и  
...« </p> <p rend="Tekst">Неки ђаволани беху разгласили да је био негде шустер; али ко зна?{S}  
ка не опази, па у стопу за њим Помрчина беше густа, а он није баш толико оштра вида да их смотр 
ше. </p> <p rend="Tekst">Зачудо, што ти беше тај учитељ »достојанствен« човек!{S} Често је у ра 
хоће преко ливаде доле механи.{S} Таман беше окренуо низ поток, кад ето ти Марице с Јаном Срећк 
по вредноћи. </p> <p rend="Tekst">Таман беше изнела хлеб да метне у пећ, а сва се запурила од п 
а сврате. </p> <p rend="Tekst">То јутро беше некакав свечаник, па се искупило у механи доста љу 
">Сви поседаше за један сто украју, што беше под око свима гостима. </p> <p rend="Tekst">Учитељ 
цу — викну неколико пута Сима, и жао му беше ђака што их учитељ онако душмански млати, па опучи 
д хоће да је изговори, чисто зажмури да би по том околина видела колика је ту ученост!{S} А око 
> <p rend="Tekst">Шта је даље било, бог би га свети знао!{S} Само да се ко прикрао, могао је чу 
тео казати овом »епидемијом« овде — бог би га знао! </p> <p rend="Tekst">— Не знам ја шта ти је 
 Раке оздо, гунђа нешто једнако.{S} Кад би поред њихових вратница, а он враголасто намигну на њ 
иче?{S} Били пришао да види изближе, не би ли?{S} Готово га нека сумња хвата.{S} Хајде па приђе 
.{S} Док ти се она окрете, па мени: »Ти би, канда, ватре?« — »Ја, вала, бих мало да запалим.« А 
едан другоме: »Ето га опет!{S} Е, цркао би да се не суди!« </p> <p rend="Tekst">— Шта је теби,  
у М. — Вала, ја не знам има ли кога, ко би се похвалио: да му газда Рака није што закинуо, опањ 
гледаше се. </p> <p rend="Tekst">— Како би то било да начини човек хаљине од ексера, па онда да 
га људи као вола, па ништа...{S} Ваљало би њега како друкчије заварчити. </p> <p rend="Tekst">— 
 брате, док не закине туђе муке — цркло би! — додаде Илија. — Ено, све стара потра — готово ист 
еда по свима. </p> <p rend="Tekst">— То би добро било! — потврди Максим погледавши мало ниже од 
 по самом имену то није ништа лепо, што би се, на пример, могло од кицошлука понети.{S} Рога је 
ао претећи. </p> <p rend="Tekst">И опет би се свадили, али уђе Ђура са Спасојем, па се мало пов 
од ексера, па онда да зарони?...{S} Баш би се набо! — рече Марко и опет погледа по свима. </p>  
Tekst">— Знаш, хвала богу, коју!{S} Што бијеш онако ђаке?{S} Прођох данас онуда, а оно врисак,  
рипија помало ракије...{S} А душа му је била јести пурењаке и припијати уз њих ракију.{S} Паја  
а се потес обележи, али што се миче?{S} Били пришао да види изближе, не би ли?{S} Готово га нек 
се увек клонио женскиња.{S} Чим сретне, било жену било девојку, тек само прогунђа нешто, па зао 
} Пипнем астал — врућ!{S} О, анатема га било!... ђаволска посла!{S} Напуним ти лулу, запалио би 
варима.{S} Ономе што гледа преко човека било је име Максим, а ономе што гледа по свима гостима  
вајат. </p> <p rend="Tekst">Шта је даље било, бог би га свети знао!{S} Само да се ко прикрао, м 
гледаћу да и ја теби зајам вратим у чем било — заиста! </p> <p rend="Tekst">— Нећу да чујем!{S} 
има. </p> <p rend="Tekst">— То би добро било! — потврди Максим погледавши мало ниже од тавана.  
а... </p> <p rend="Tekst">— А шта је то било? — почеше га запиткивати и и скупише се око њега.  
е се. </p> <p rend="Tekst">— Како би то било да начини човек хаљине од ексера, па онда да зарон 
онио женскиња.{S} Чим сретне, било жену било девојку, тек само прогунђа нешто, па заобиђе подаљ 
е, навише у осоје. </p> <p rend="Tekst">Било је већ око заранка.{S} Сима претурио две празне вр 
вратим се код неког Николе, што је овде био ћата код нашег капетана.{S} Уђем у кућу, а сама му  
st">Неки ђаволани беху разгласили да је био негде шустер; али ко зна?{S} Можда су само изнели.{ 
е чује!... </p> <p rend="Tekst">Иако је био газда Рака онакав као што га већ знамо, опет се чув 
у смех. </p> <p rend="Tekst">— Та то је био чпорет — повикаше неки уза смех. </p> <p rend="Teks 
— Гад! — рећи ће Спасоје. — Као да није био никад дете, никад се није играо! </p> <p rend="Teks 
у твом амбару дваест врећа, па макар ти био дваест пута газда Рака! — одупре се Сима у инат. —  
<p rend="Tekst">Сутрадан зором већ поче биров викати по селу: </p> <p rend="Tekst">— Чујте, људ 
је...{S} Ти ћеш се, Илија, увратити код бирова, па му реци нека закаже по селу да људи ударе ро 
и слегати раменима. — Шта ја знам, може бити да ти је то и власт натурила. </p> <p rend="Tekst" 
и Спасоје рахат могли чути: »Рече да ће бити њих два у механи...{S} Аја!{S} Не верујем ја — ђав 
ми оканимо те ђаволске роге!{S} Боље ће бити да видимо шта ради наш газда Рака. </p> <p rend="T 
го хајде да ми њега издеветамо... то ће бити боље.{S} А да га тужиш, није вајде, нити он мари ш 
их ја ту твоју власт да питам сме ли то бити! </p> <p rend="Tekst">— Ја не зовем никога да се м 
 <p rend="Tekst">— Баш, газда-Радоване, биће много дваест врећа — по души реци! — прихвати Илиј 
/p> <p rend="Tekst">— Али тако му реци »биће у механи« — знаш! </p> <p rend="Tekst">— Баш сте ђ 
ни: »Ти би, канда, ватре?« — »Ја, вала, бих мало да запалим.« А она ти извуче чекмеџе из оног а 
е — поче Сима као да се затеже — оно ја бих ти као и скинуо... ама шта ја знам ко ти је то нату 
обилазити.{S} Хајде ја, хајде...{S} Кад бих у Павићеву ливаду, док ти нешто пристаде за мном.{S 
ако, богами, увек као комшије...{S} Куд бих ја то казао?...{S} Ако смо се и споречкали... људи  
 где си ти а вере ми да је ко други, не бих ни по које новце. </p> <p rend="Tekst">И то рекавши 
гу само за атер ових поштених људи а не бих ти дао ни зрнца, па макар се терали по свима судови 
 ћу?{S} Нема нигде ватре.{S} Као упитао бих ону госпођу, ама опет не смем...{S} Може замерити ш 
е пасти шака да му вратим зајам — волео бих него богзна шта!... </p> <p rend="Tekst">— А не бри 
да ти моје дете овако истучеш, потражио бих ја ту твоју власт да питам сме ли то бити! </p> <p  
лска посла!{S} Напуним ти лулу, запалио бих.{S} Шта ћу?{S} Нема нигде ватре.{S} Као упитао бих  
во!{S} Пође мени коса навише.{S} Вратио бих се, али куд ћу обилазити.{S} Хајде ја, хајде...{S}  
е, газда-Рако — уверава га Сима. — Како бих ја то казао?...{S} Ти знаш да смо ми увек...{S} Ето 
нешто се узврпољи, па седе за један сто близу врата што никад није имао обичај. </p> <p rend="T 
рече Стеван озбиљно. — Какав арнаутлук, бог с тобом јутрос? </p> <p rend="Tekst">— Како шта ми  
 </p> <p rend="Tekst">Шта је даље било, бог би га свети знао!{S} Само да се ко прикрао, могао ј 
је хтео казати овом »епидемијом« овде — бог би га знао! </p> <p rend="Tekst">— Не знам ја шта т 
...« Сад скидох и ту беду с врата! — Да бог сачува!{S} Најгоре ми је осецати те потре!{S} Али ш 
_slovo_Char">Е</hi>, људи, то је баш да бог сачува!{S} Лепо не можеш живети од газда-Раке Радиш 
има судовима!...{S} Али нека!{S} Вера и бог, гледаћу да и ја теби зајам вратим у чем било — заи 
ти је то — рече Сима — само не дао теби бог да ти моје дете овако истучеш, потражио бих ја ту т 
га?{S} Не знате, је ли?{S} И не дао вам бог да знате!...{S} Као што видите по самом имену то ни 
орљиво, као што му је већ обичај, назва бога, па хајд' онамо ка кметову столу.{S} И не упита се 
овако грдан!...{S} Молим те, брате, ако бога знаш, скини ми ову беду! </p> <p rend="Tekst">— Е, 
брате, курталиши ме ове напасти!{S} Ако бога знаш — ето ти у гуњцу шест дуката, узми...{S} Нема 
S} Ако смо се и споречкали... људи смо! богами, газда-Рако, не брини се ти! </p> <p rend="Tekst 
 дуката, узми...{S} Немам све код себе, богами!{S} Кусур ћу ти дати чим одем кући — само се нав 
<p rend="Tekst">— Ама они, Симо, брате, богами!...{S} Ето, лепо хоће да ме обрукају.{S} Кумим т 
 ми!... </p> <p rend="Tekst">— Не знам, богами, газда-Рако — стаде опет Сима оклевати и слегати 
се Марица. </p> <p rend="Tekst">— О, о, богами, она се не шали! — прогунђа газда Рака, па одмач 
 Ти знаш да смо ми увек...{S} Ето тако, богами, увек као комшије...{S} Куд бих ја то казао?...{ 
ада...{S} Чујем криве се говеда — јест, богами, неки ђаво!{S} Пође мени коса навише.{S} Вратио  
ву беду! </p> <p rend="Tekst">— Е, е... богами, газда-Радоване — поче Сима као да се затеже — о 
олики, па стоји право као усађен!...{S} Богами, мене ти подиђоше мравци!{S} Надам ти ја бежати, 
 њих: </p> <p rend="Tekst">— Ама, Ђуро, богати, привикниде ти оном Радовандери — нек ме се окан 
{S} А то је један поштен човек.{S} Није богзна какав газда.{S} Има нешто баштине и мала, петла  
ака да му вратим зајам — волео бих него богзна шта!... </p> <p rend="Tekst">— А не брини се, мо 
нека људескара с постриженим брковима и богињавим лицем; некакву сингаву капутину претурио прек 
ор. — Хм, хм!{S} Кит — ја!...{S} То је, богме, страшна зверка! </p> <p rend="Tekst">— Знате ли  
д ока у Спасоја. </p> <p rend="Tekst">— Богме, то није рога него читава руда! — рече Сима загле 
, лепо хоће да ме обрукају.{S} Кумим те богом, скини ми!... </p> <p rend="Tekst">— Не знам, бог 
 се. </p> <p rend="Tekst">— Знаш, хвала богу, коју!{S} Што бијеш онако ђаке?{S} Прођох данас он 
rend="Tekst">— Не велим ја то, Стеване, боже сачувај!{S} Него, брате, упропастише ме.{S} Није ш 
о!{S} Ето, осећи ћемо и ту потру.{S} Не бој се, неће ти пропасти. </p> <p rend="Tekst">— Е, ти  
ком.{S} Али свеједно...{S} Само опет се бојим да не буде кака подвала!...« </p> <p rend="Tekst" 
а виси доле.{S} Столови обојени црвеном бојом; а тако је обојен и келнерај.{S} На келнерају: ча 
има.{S} Столице сламне, обојене зеленом бојом; у неких се већ слама одрла па виси доле.{S} Стол 
те? </p> <p rend="Tekst">— Не расте то, болан, него се вади из мора! — рече Марко, па погледа о 
 </p> <p rend="Tekst">— А шта то чиниш, болан? — упита опет Сима. </p> <p rend="Tekst">— Не пит 
у с врата, рече: </p> <p rend="Tekst">— Болан, газда-Рако, није већа ни у мог сивоње — добро си 
уша! </p> <p rend="Tekst">— Боље, море, боље!...{S} Горе уврх њиве!...{S} Ено их, потрчи, море! 
о да се ми оканимо те ђаволске роге!{S} Боље ће бити да видимо шта ради наш газда Рака. </p> <p 
ekst">— Павле!{S} Павле!...{S} Боље!{S} Боље!{S} Ено нечијих свиња у њиви!...{S} Боље истерај!. 
p rend="Tekst">— Павле!{S} Павле!...{S} Боље!{S} Боље!{S} Ено нечијих свиња у њиви!...{S} Боље  
оље!{S} Ено нечијих свиња у њиви!...{S} Боље истерај!...{S} Ах, терај у обор — стоку му погану! 
е чувао да се не тера посмех с њиме.{S} Боље да га убијеш него да му се посмехнеш за што. </p>  
kst">— Уша! уша! </p> <p rend="Tekst">— Боље, море, боље!...{S} Горе уврх њиве!...{S} Ено их, п 
јде да ми њега издеветамо... то ће бити боље.{S} А да га тужиш, није вајде, нити он мари што, п 
димо рогу; хоћемо да ударимо на једнога брава.{S} Чини нам зијан — па се опет осмехну и погледа 
 притрча. </p> <p rend="Tekst">— Молим, брат-Спасоје, не прави ларма!{S} Саг ке донесем! </p> < 
rend="Tekst">У том разговору дођоше оба брата кући.{S} Рогу оставише у Маричин вајат за врата;  
воју сестру. </p> <p rend="Tekst">И оба брата шапташе јој нешто, шапташе па рекоше: </p> <p ren 
му: </p> <p rend="Tekst">— Молим те као брата, немој да се чује ова брука!{S} Ако се разгласи,  
</p> <p rend="Tekst">— Ама молим те као брата скини, платићу ти! </p> <p rend="Tekst">— Знам, з 
а заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Ја, брате, ничије нећу, а своје. не дам...{S} Што си пуштао 
ос убради? </p> <p rend="Tekst">— Није, брате, јутрос, него још ноћас...{S} Оне лоле Ђура и Спа 
струнули они струкови...{S} Познаје се, брате, што је скоро потрвено. </p> <p rend="Tekst">— Ва 
ам пристао овако грдан!...{S} Молим те, брате, ако бога знаш, скини ми ову беду! </p> <p rend=" 
брађена. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, брате слатки!...{S} Ето видиш... беда! — одговори Рака, 
 ја то, Стеване, боже сачувај!{S} Него, брате, упропастише ме.{S} Није шала онолика штета! </p> 
. </p> <p rend="Tekst">— Ама они, Симо, брате, богами!...{S} Ето, лепо хоће да ме обрукају.{S}  
 rend="Tekst">— Ама видимо ми то, Симо, брате, али шта ћеш му кад је таки!...{S} Молим те, дај  
 </p> <p rend="Tekst">— Не може ти оно, брате, док не закине туђе муке — цркло би! — додаде Или 
е преда њ. </p> <p rend="Tekst">— Хоћу, брате, да ми се потра осече...{S} Оно је пропаст! </p>  
а. </p> <p rend="Tekst">— Не питај, мој брате...{S} Зло ти чиним!{S} Снађе ме, видиш, беда! </p 
nd="Tekst">— Даћу ти десет дуката, Симо брате, курталиши ме ове напасти!{S} Ако бога знаш — ето 
Газда Рака нема никаког најамника, јер »брате, не може се: године омахнуле, свет се искварио, н 
н глас: </p> <p rend="Tekst">— Немојте, браћо, молим вас!{S} Даћу вам дваест дуката...{S} Кумим 
ио се да смакне, па све отреса вратом и брбља, а рога се окреће унаоколо...{S} Ћурке се слетеле 
равци!{S} Надам ти ја бежати, а оно све брже за мном.{S} Потегнем те прескочим врљике и саплете 
ekst">— Е, збогом, Маро, збогом! — рече брзо и, климнувши главом, учини »хм! хм!« па замаче пре 
за што. </p> <p rend="Tekst">— Немај ти бриге, газда-Рако — уверава га Сима. — Како бих ја то к 
али... људи смо! богами, газда-Рако, не брини се ти! </p> <p rend="Tekst">Рака удари навише, св 
зна шта!... </p> <p rend="Tekst">— А не брини се, може ти ласно и пасти — рећи ће Спасоје. </p> 
ихове »декорације«.{S} Један подугачак, бркова обешених наниже, те су му се често сељаци због т 
м се разговара.{S} Други мало снижи.{S} Бркови му накострешени напред, па изгледају као да је у 
љ, здепана нека људескара с постриженим брковима и богињавим лицем; некакву сингаву капутину пр 
вори мало обичније него онај с обешеним брковима.{S} И кад говори, гледа обично по свима гостим 
олим те као брата, немој да се чује ова брука!{S} Ако се разгласи, не смем ти изићи на бео дан. 
 Кумим вас, пустите ме!...{S} Куд ћу од бруке сутра?!... </p> <p rend="Tekst">Тек се дан и ноћ  
свеједно...{S} Само опет се бојим да не буде кака подвала!...« </p> <p rend="Tekst">Ђура и Спас 
 Паји да иде кући и да гледа да опет не буде каке штете, а он окрете право у сеоску механу. </p 
ра — па му ваља подобру ударити.{S} Ако буде голема, ласно је пократити...{S} А откле ти с тим  
 може откуд.{S} Дознати власт, па да ја будем крив... </p> <p rend="Tekst">— Даћу ти десет дука 
 дана, како оно заповеди кмет — рећи ће Бура — куд се год макнеш, све људи граде роге... </p> < 
> <p rend="Tekst">Паја само клима преко бусења, па тек и он покоји пут викне: </p> <p rend="Tek 
 rend="Tekst">— Они то ваљда зароне, па ваде? — упита Максим. </p> <p rend="Tekst">— Дабоме, за 
d="Tekst">— Не расте то, болан, него се вади из мора! — рече Марко, па погледа опет по свима. < 
 да поседимо — рече један од њих некако важно и растегнуто. </p> <p rend="Tekst">Сви поседаше з 
и због тог и смејали.{S} Говори свакад »важно« и растеже речи, ударајући на неким слоговима јач 
тај глас по селу.{S} Људи и жене и деца ваздан су говорили о роги и газда-Раки и смејали се.{S} 
 брата кући.{S} Рогу оставише у Маричин вајат за врата; спремише и конопац.{S} Опет нешто шапут 
 они промакоше мимо Раку, па похиташе у вајат. </p> <p rend="Tekst">Шта је даље било, бог би га 
 Само да се ко прикрао, могао је чути у вајату загушен Ракин глас: </p> <p rend="Tekst">— Немој 
е... </p> <p rend="Tekst">— Није, вала, вајде ни деветати га — рече Ђура. — Већ неколико пута л 
то ће бити боље.{S} А да га тужиш, није вајде, нити он мари што, па ће после још горе... </p> < 
ћ и сувише. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде, Ђуро, ја ти кажем, прихвати Спасоје. — Него хајд 
 па мени: »Ти би, канда, ватре?« — »Ја, вала, бих мало да запалим.« А она ти извуче чекмеџе из  
ош горе... </p> <p rend="Tekst">— Није, вала, вајде ни деветати га — рече Ђура. — Већ неколико  
 га један. </p> <p rend="Tekst">— Није, вала, ништа. </p> <p rend="Tekst">— А што ли су се гове 
арчити? </p> <p rend="Tekst">— Неће му, вала пасти на ум ни она врљава баба Петрија, а камоли к 
очи ископати.{S} Једнако чангриза...{S} Вала да ми хоће пасти шака да му вратим зајам — волео б 
!{S} Досадио је већ свакоме у селу М. — Вала, ја не знам има ли кога, ко би се похвалио: да му  
— Нуто!{S} Нуто! </p> <p rend="Tekst">— Вала, Рако, баш да не видиш у твом амбару дваест врећа, 
 скоро потрвено. </p> <p rend="Tekst">— Вала ионако ми већ досади та потра сваки час — рећи ће  
тати којешта. </p> <p rend="Tekst">— А, ваља то јавити кмету — рећи ће Ђура. — То је већ и суви 
 Groѕѕmama...{S} Еле, искићено баш како ваља, као оно кад је што по плану.{S} Механџија и момци 
мо он зна.) </p> <p rend="Tekst">— Е то ваља посолити! — шануше међу собом неки сељаци.{S} Неки 
— Голем је зијанћар — рече Ђура — па му ваља подобру ударити.{S} Ако буде голема, ласно је покр 
али су га људи као вола, па ништа...{S} Ваљало би њега како друкчије заварчити. </p> <p rend="T 
асоје Павића.{S} То су вам два отресна, ваљана и вредна момка.{S} Имају сестру — да је није шал 
 мимо рогу ћурана у го врат.{S} Кад му, ваљда, додија мука, а он ти заокупи ћурке тући, оне опе 
{S} Хајде, што је ударен ту крај пута — ваљда је кмет наредио да се потес обележи, али што се м 
..{S} Пометани лонци на астал, па вру — ваљда скинути скоро с ватре.{S} Ова госпођа узела па ка 
о по гостима, па се тек извуче; нико га ваљда и не опази осим Ђуре и Спасоја. </p> <p rend="Tek 
="Tekst">— Јест, два назимета!{S} А има ваљда недељу дана како ми мал затиру, а теби ни у уво!  
ја!... (Шта му је то »конкуренција«, то ваљда само он зна.) </p> <p rend="Tekst">— Е то ваља по 
е учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Они то ваљда зароне, па ваде? — упита Максим. </p> <p rend="Te 
оће кмет све у обор!{S} Немојте рећи да вам није казано!... </p> <p rend="Tekst">А знате ли ви  
о рога?{S} Не знате, је ли?{S} И не дао вам бог да знате!...{S} Као што видите по самом имену т 
ата: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро вам! </p> <p rend="Tekst">Сви му прихватише. </p> <p re 
винче не извуче одатле лако.{S} Ето, то вам је рога. </p> <p rend="Tekst">Рога је у разним упот 
кућа је Ђуре и Спасоје Павића.{S} То су вам два отресна, ваљана и вредна момка.{S} Имају сестру 
t">— Немојте, браћо, молим вас!{S} Даћу вам дваест дуката...{S} Кумим вас, пустите ме!...{S} Ку 
 срести, јали стићи...{S} Сад, баш пред вама, хтела сам га мотиком међ оба ока...{S} Ја копам,  
<p rend="Tekst">— Немојте, браћо, молим вас!{S} Даћу вам дваест дуката...{S} Кумим вас, пустите 
!{S} Даћу вам дваест дуката...{S} Кумим вас, пустите ме!...{S} Куд ћу од бруке сутра?!... </p>  
 људе, па хајдете горе у њиву.{S} Ја ћу вас чекати — рече газда Рака сасвим мирно. </p> <p rend 
!{S} Подвирим се под астал да није оздо ватра наложена.{S} Ај; нема нигде.{S} Пипнем астал — вр 
, те мени на лулу...{S} Гледам ја — баш ватра!{S} Гори лепо као год с огњишта. </p> <p rend="Te 
 се она окрете, па мени: »Ти би, канда, ватре?« — »Ја, вала, бих мало да запалим.« А она ти изв 
кад виде да је Рака већ далеко, искреса ватре, и опет задимани, па онда пође полагано — све ног 
, запалио бих.{S} Шта ћу?{S} Нема нигде ватре.{S} Као упитао бих ону госпођу, ама опет не смем. 
тне у пећ, а сва се запурила од посла и ватре те дошла још руменија док ето ти Раке оздо, гунђа 
"Tekst">Једно јутро сео газда Рака крај ватре, па пури пурењаке и припија помало ракије...{S} А 
а астал, па вру — ваљда скинути скоро с ватре.{S} Ова госпођа узела па као меша — оно вру једна 
чи тамо-амо, додаје каву, ракију, вино, ватру. </p> <p rend="Tekst">Помоли се и учитељ, назва:  
трос слао оног његовог лудака: »Хајде«, вели, »рекао Рака да осечете потру...« Сад скидох и ту  
е где се удара на стоку, па хајд̓ и ми, вели, на ћурке — рече Спасоје и прислони већ готову рог 
м ти одавде у неко доба ноћи, па хајде, велим, прече је, те ударим преко ливада...{S} Чујем кри 
а поче лакше: </p> <p rend="Tekst">— Не велим ја то, Стеване, боже сачувај!{S} Него, брате, упр 
руги... </p> <p rend="Tekst">— Ама, шта велиш, док то пукне по селу, а? </p> <p rend="Tekst">—  
хвати Илија. </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш?...{S} Много?{S} А видите ли ви, људи, колики је  
отоку, Маро? </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш? — упита Марица, па стаде, наслонивши се на мотик 
 гривоње, јади га знали!...{S} Него шта велиш?{S} Хоћемо ли га заварчити? </p> <p rend="Tekst"> 
гостима. </p> <p rend="Tekst">Учитељ је веома уважавао та два практиканта, и често је говорио д 
и по свима судовима!...{S} Али нека!{S} Вера и бог, гледаћу да и ја теби зајам вратим у чем бил 
Tekst">— Много је четири, чича-Стеване, вере ми! — упаде му у реч Сима. — Ево у живот, ако су м 
е баш, газда-Рако — не могу где си ти а вере ми да је ко други, не бих ни по које новце. </p> < 
 бити њих два у механи...{S} Аја!{S} Не верујем ја — ђаво је то!{S} Хтеде ме јутрос мотиком.{S} 
/p> <p rend="Tekst">Газда Рака, псујући веселом Сими и где и шта има, сагна већ назимад у обор, 
уо му се, или макар у чему натрунио.{S} Већ оматорио и упола оседео, па опет неће да се окани ч 
ла, вајде ни деветати га — рече Ђура. — Већ неколико пута лемали су га људи као вола, па ништа. 
ако је био газда Рака онакав као што га већ знамо, опет се чувао да се не тера посмех с њиме.{S 
се два-три пута, па кад виде да је Рака већ далеко, искреса ватре, и опет задимани, па онда пођ 
ћњак од тенећке, с репићем и мумаказама већ искривљеним да ниси могао никако усекнути њима, и — 
ући веселом Сими и где и шта има, сагна већ назимад у обор, па накричи Паји да иде кући и да гл 
пасоје умало се ту не насмејаше.{S} Кад већ да зађу у воћњак, они промакоше мимо Раку, па похит 
ећковом — иду с воде.{S} Газда Рака узе већ да се смеши онако враголасто, па поче: </p> <p rend 
и од газда-Раке Радишића!{S} Досадио је већ свакоме у селу М. — Вала, ја не знам има ли кога, к 
е у осоје. </p> <p rend="Tekst">Било је већ око заранка.{S} Сима претурио две празне вреће прек 
да Рака. </p> <p rend="Tekst">Прошло је већ два-три дана како је осецана она потра.{S} Поранио  
то јавити кмету — рећи ће Ђура. — То је већ и сувише. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде, Ђуро,  
 Рака.{S} Онако осорљиво, као што му је већ обичај, назва бога, па хајд' онамо ка кметову столу 
 први је комшија газда-Раки, и досад се већ неколико пута свађао и судио с њим по општини, све  
ве вреће. </p> <p rend="Tekst">Пошто се већ сит навикао и попио чокањ ракије и каву, пође опет  
амне, обојене зеленом бојом; у неких се већ слама одрла па виси доле.{S} Столови обојени црвено 
— рече Ђура и поче преливати преко чаше већ донесено вино. </p> <p rend="Tekst">Газда Рака погл 
пред сваким по полић ракије, пљуцкају и већ заводнили очима. </p> <p rend="Tekst">— Хајдемо, хо 
. </p> <p rend="Tekst">— Вала ионако ми већ досади та потра сваки час — рећи ће на то Стеван, а 
к механи. </p> <p rend="Tekst">У механи већ засела ова четворица па играју жандара, а пред свак 
ели, на ћурке — рече Спасоје и прислони већ готову рогу уз један грм. — Е хоћемо ли кући?{S} Са 
... </p> <p rend="Tekst">Сутрадан зором већ поче биров викати по селу: </p> <p rend="Tekst">— Ч 
</p> <p rend="Tekst">Таман Паја задимио већ увелике, док ти стаде дрека газда-Раке из куће: </p 
ј у дну рачава остави се подужи, колико већ затреба; рачве се пробуше напремасе, углави се изме 
ед очима...{S} Подигнем се, а оно дошло већ до врљике, замахује оним рогом, на ме, а виче: »Ста 
џија и момци — Цинцари, као што је и то већ обично у нас по свим механама. </p> <p rend="Tekst" 
леда слику своје жене; четврта, како су већ они ђенерали стрељани, а на њ тек нанишанили.{S} Ос 
... грађена сасвим по плану, као што су већ обично у нас механе по селима и друмовима.{S} Столи 
/p> <p rend="Tekst">Кад Паја виде да ту већ нема шале, растресе се мало и он, па заокупи с једн 
 rend="Tekst">— Болан, газда-Рако, није већа ни у мог сивоње — добро си је могао носити! </p> < 
о, за читаво по сата хода; али они пред вече, кад изиђу из канцеларије, пођу мало у шетњу, и не 
ekst">Помоли се и учитељ, назва: »добар вече!« Сељаци одговорише. </p> <p rend="Tekst">Зачудо,  
е те к њима: </p> <p rend="Tekst">— Шта ви то дељате? </p> <p rend="Tekst">Они се згледаше, па  
есем! </p> <p rend="Tekst">— Ама где се ви тако оквасисте? — упита Сима. </p> <p rend="Tekst">— 
потрчи, море!{S} А чекајде, запамтићете ви ко је Радован, бели!... — развикао се газда Рака, па 
о. </p> <p rend="Tekst">— Па шта чините ви, људи?{S} Је ли ово арнаутлук, шта ли је? — поче вик 
— Какве четири вреће, људи!{S} Имате ли ви памети, имате ли душе?...{S} Оволика грдна потра!... 
зверка! </p> <p rend="Tekst">— Знате ли ви — уплете се учитељ — да су у кита уста као ова механ 
ано!... </p> <p rend="Tekst">А знате ли ви шта је то рога?{S} Не знате, је ли?{S} И не дао вам  
 Шта велиш?...{S} Много?{S} А видите ли ви, људи, колики је мени мал потрвен? — викну газда Рак 
... </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте ли ви који чули што оно рикаше ноћас говеда по ливадама? — 
 беше густа, а он није баш толико оштра вида да их смотри.{S} Упутио се право њиховој кући, а г 
е ђаци и ударили учитељеву ћурану...{S} Виде где се удара на стоку, па хајд̓ и ми, вели, на ћур 
би једно. </p> <p rend="Tekst">Кад Паја виде да ту већ нема шале, растресе се мало и он, па зао 
 одмаче, обазре се два-три пута, па кад виде да је Рака већ далеко, искреса ватре, и опет задим 
ори, чисто зажмури да би по том околина видела колика је ту ученост!{S} А околина обично тада ш 
и тебе! — дочека га Стеван. — Потру смо видели и наше је да осечемо... </p> <p rend="Tekst">— М 
 то Стеван, али оваке напасти још нисам видео!{S} Има десет пута како је од јутрос слао оног ње 
а умало не страдах...{S} Нисам оно чудо видео никад!{S} Толике ноћи пролазио сам и преко раскрш 
ница добила данас мерџане... да си само видео, учитељу! — рече и погледа по свима гостима. </p> 
еда нешто у трње крај пута, кад има шта видети!{S} Нов, отесан дирек, стрчи из трњака — па се м 
двири да види шта је то.{S} Кад има шта видети!{S} Ђаци ударили учитељеву ћурану малу рогу на в 
ој дреку и смех дечји, па се надвири да види шта је то.{S} Кад има шта видети!{S} Ђаци ударили  
ежи, али што се миче?{S} Били пришао да види изближе, не би ли?{S} Готово га нека сумња хвата.{ 
</p> <p rend="Tekst">— Па како ли се то види? — упита Максим и погледа још за један корак више. 
мо те ђаволске роге!{S} Боље ће бити да видимо шта ради наш газда Рака. </p> <p rend="Tekst">Пр 
стара потра. </p> <p rend="Tekst">— Ама видимо ми то, Симо, брате, али шта ћеш му кад је таки!. 
="Tekst">— Шта велиш?...{S} Много?{S} А видите ли ви, људи, колики је мени мал потрвен? — викну 
 не дао вам бог да знате!...{S} Као што видите по самом имену то није ништа лепо, што би се, на 
 брате...{S} Зло ти чиним!{S} Снађе ме, видиш, беда! </p> <p rend="Tekst">Сима се обазре да не  
<p rend="Tekst">— Вала, Рако, баш да не видиш у твом амбару дваест врећа, па макар ти био дваес 
ekst">— Ја сам, брате слатки!...{S} Ето видиш... беда! — одговори Рака, уморан од оног терета,  
ожда су само изнели.{S} Истина, неки су виђали у његовом ћилерићу неке чекиће и шила, али кад с 
d="Tekst">Сутрадан зором већ поче биров викати по селу: </p> <p rend="Tekst">— Чујте, људи, зап 
 Је ли ово арнаутлук, шта ли је? — поче викати газда Рака. </p> <p rend="Tekst">Људи се само зг 
">— А зато ли су међер говеда рикала! — викаху једни. </p> <p rend="Tekst">— Каки си ти то мома 
ма преко бусења, па тек и он покоји пут викне: </p> <p rend="Tekst">— Уша! уша! </p> <p rend="T 
 Спасоје, као једва преврћу ћи језиком, викну и лупи руком О клупу: </p> <p rend="Tekst">— Меха 
ви, људи, колики је мени мал потрвен? — викну газда Рака, па поче трчати од оборена до оборена  
Tekst">— Добро, добро, газда-Радоване — Викну Сима одвојивши се мало од потричара — ево ћу ти д 
p rend="Tekst">— Море не удри ту децу — викну неколико пута Сима, и жао му беше ђака што их учи 
<p rend="Tekst">Сима се узе смејати, па викну: </p> <p rend="Tekst">— Механџија!{S} Дај овде ок 
ру!{S} То није право осечено! — удари у вику газда Рака. </p> <p rend="Tekst">— Ако ти није пра 
</p> <p rend="Tekst">— Механџија!...{S} Вина овамо! </p> <p rend="Tekst">Максим, Марко и учитељ 
 заповедате? </p> <p rend="Tekst">— Дај вина!...{S} Седи, учитељу, кад си и ти ту, да поседимо  
 </p> <p rend="Tekst">— Ево, господине, вино! — рече механџија и метву полоканицу на сто и три  
ија трчи тамо-амо, додаје каву, ракију, вино, ватру. </p> <p rend="Tekst">Помоли се и учитељ, н 
био вино — цариградска форма! — похвали вино, па оде за други сто да нешто додаје. </p> <p rend 
ече Марко окренувши се учитељу и точећи вино у чаше. </p> <p rend="Tekst">— Јест, јест, ронци!  
 сто и три чаше. — Ама што сум го добио вино — цариградска форма! — похвали вино, па оде за дру 
 поче преливати преко чаше већ донесено вино. </p> <p rend="Tekst">Газда Рака погледа тамо и ам 
полићи, чокањи, оканице и полоканице, с вином и ракијом; шољице, шафољић са слатким од руже, у  
 још по једну чашу, нађоше некаку махну вину, проинатише се с механџијом око плаћања, па одоше. 
ом бојом; у неких се већ слама одрла па виси доле.{S} Столови обојени црвеном бојом; а тако је  
, онда им се то обеси о врат: дужи крај виси низ груди а рачве су за вратом, и тада се зове кле 
{S} Нећу ја ником ни оволико зајести! — виче газда Рака и показује црно за ноктом. </p> <p rend 
о врљике, замахује оним рогом, на ме, а виче: »Стани, стани — не бежи!« Ја ти се онда попужељке 
лавом.{S} Сима се опет разгоропадио, па виче на другу страну: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, хај 
</p> <p rend="Tekst">Газда Рака једнако виче, и не чује колика се потра осече. </p> <p rend="Te 
зграпно, па поче климати — бајаги трчи, вичући лено: </p> <p rend="Tekst">— Уша! уша! </p> <p r 
д оборена до оборена струка и дизати их вичући: — Нуто!{S} Нуто! </p> <p rend="Tekst">— Вала, Р 
="Tekst">Спасоје се смеје једнако и све више. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, море?{S} Кажи,  
у набили Ђура и Спасоје да не задиркује више Марицу... </p> <p rend="Tekst">Кад људи то чуше, с 
ита Максим и погледа још за један корак више. </p> <p rend="Tekst">— Ево, господине, вино! — ре 
 и смејали се.{S} Сима је тај дан попио више части него ка некој слави.{S} А тако исто и Ђура и 
мора? — упита Максим и погледа још мало више. </p> <p rend="Tekst">— Из мора, дабоме, ја шта ти 
некакав дуван тако љут да су газда-Раку више пута облиле сузе од кијања, па му је једном чак и  
 — Шта ја знам, може бити да ти је то и власт натурила. </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те као 
а га мучи — него може откуд.{S} Дознати власт, па да ја будем крив... </p> <p rend="Tekst">— Да 
овако истучеш, потражио бих ја ту твоју власт да питам сме ли то бити! </p> <p rend="Tekst">— Ј 
ма загледајући је. — Не може то ниједан во у нашем селу понети. </p> <p rend="Tekst">— Има једа 
ето ти Марице с Јаном Срећковом — иду с воде.{S} Газда Рака узе већ да се смеши онако враголаст 
у: и чува волове и свиње и иде у дрва и воденицу и где год што затреба.{S} Само је мало тром и  
то, па заобиђе подаље а покломпи се као водом поливен. </p> </div> </body> </text> </TEI>  
Већ неколико пута лемали су га људи као вола, па ништа...{S} Ваљало би њега како друкчије завар 
а му се чуде како он то зна!{S} Обојица воле, особито кад се нађу с учитељем у механи, да се ра 
ми хоће пасти шака да му вратим зајам — волео бих него богзна шта!... </p> <p rend="Tekst">— А  
p rend="Tekst">— Нека, нека... баш и ја волим, док оде — припоможе четврти. </p> <p rend="Tekst 
в синовац Паја слуша га у свему: и чува волове и свиње и иде у дрва и воденицу и где год што за 
не сметају док краве музе.{S} Кад се на волове или краве удари да не чине штету, онда им се то  
! хм!« па замаче преко једног прелаза у воћњак. </p> <p rend="Tekst">— Ђаво те носио, кљусино м 
е ту не насмејаше.{S} Кад већ да зађу у воћњак, они промакоше мимо Раку, па похиташе у вајат. < 
{S} Кад би поред њихових вратница, а он враголасто намигну на њу и рече: </p> <p rend="Tekst">— 
S} Газда Рака узе већ да се смеши онако враголасто, па поче: </p> <p rend="Tekst">— Нуто, нуто, 
осече се рачвасто дрво, али се гледа да врат може таман стати између оних рачава; онај крај у д 
и ударили учитељеву ћурану малу рогу на врат.{S} Сиромах ћуран запурио се, мучио се да смакне,  
раде нешто.{S} Нешто мере један другоме врат ивером, па опет мере на ономе дрвету, а смеју се д 
да не чине штету, онда им се то обеси о врат: дужи крај виси низ груди а рачве су за вратом, и  
 све промашују те мимо рогу ћурана у го врат.{S} Кад му, ваљда, додија мука, а он ти заокупи ћу 
пробуше напремасе, углави се између њих врат и удари се клин, који некад стоји за вратом а нека 
ћи.{S} Рогу оставише у Маричин вајат за врата; спремише и конопац.{S} Опет нешто шапуташе с Мар 
рчи за вратом!{S} Дужи крај окренут иза врата навише, па још руке му упетљане конопцем изнад гл 
</p> <p rend="Tekst">Утом бахну Сима на врата: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро вам! </p> <p  
ужи крај остави за вратом а рачва испод врата, и тек тада се зове оним страшним именом — рога.. 
оји некад стоји за вратом а некад испод врата, и сад се живинче не извуче одатле лако.{S} Ето,  
дан камен и поче му избијати клин испод врата.{S} Рака само сркне од муке а светлаци му сену пр 
. </p> <p rend="Tekst">Утом се отворише врата и уђе газда Рака.{S} Онако осорљиво, као што му ј 
/p> <p rend="Tekst">Кад му скиде рогу с врата, рече: </p> <p rend="Tekst">— Болан, газда-Рако,  
сечете потру...« Сад скидох и ту беду с врата! — Да бог сачува!{S} Најгоре ми је осецати те пот 
се узврпољи, па седе за један сто близу врата што никад није имао обичај. </p> <p rend="Tekst"> 
 Вера и бог, гледаћу да и ја теби зајам вратим у чем било — заиста! </p> <p rend="Tekst">— Нећу 
...{S} Вала да ми хоће пасти шака да му вратим зајам — волео бих него богзна шта!... </p> <p re 
неки ђаво!{S} Пође мени коса навише.{S} Вратио бих се, али куд ћу обилазити.{S} Хајде ја, хајде 
 нешто једнако.{S} Кад би поред њихових вратница, а он враголасто намигну на њу и рече: </p> <p 
им одем кући — само се наврати до мојих вратница... </p> <p rend="Tekst">— Е, хајде баш, газда- 
ћи, а Спасоје и Ђура, упутише се својим вратницама. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да ли ће он оди 
и на свиње, онда се дужи крај остави за вратом а рачва испод врата, и тек тада се зове оним стр 
ат и удари се клин, који некад стоји за вратом а некад испод врата, и сад се живинче не извуче  
ку, па стење и ћути, а рога му стрчи за вратом!{S} Дужи крај окренут иза врата навише, па још р 
 дужи крај виси низ груди а рачве су за вратом, и тада се зове клечка.{S} А кад се удари на сви 
о се, мучио се да смакне, па све отреса вратом и брбља, а рога се окреће унаоколо...{S} Ћурке с 
 на школу, па хтедох пући од смеха оној врашкој деци...{S} Е баш су ђаволи!{S} Ухватили учитеље 
Tekst">Сутрадан, баш у сами мрак, стаде врева у Ракиној ниви, Газда Рака размлатао се и развика 
ића.{S} То су вам два отресна, ваљана и вредна момка.{S} Имају сестру — да је није шале у свој  
на је по једна девојка и по лепоти и по вредноћи. </p> <p rend="Tekst">Таман беше изнела хлеб д 
токорсе показују делове света и годишња времена; слика неког детета с наочарима а доле пише:{S} 
 Баш, газда-Радоване, биће много дваест врећа — по души реци! — прихвати Илија. </p> <p rend="T 
о, баш да не видиш у твом амбару дваест врећа, па макар ти био дваест пута газда Рака! — одупре 
 се провукла кроз плот, па хоћеш дваест врећа?...{S} Е нећеш, бели! </p> <p rend="Tekst">— Јест 
сно је пократити...{S} А откле ти с тим врећама? </p> <p rend="Tekst">— Та однесох оном угурсуз 
ихвати потричар Срећко — нека му да две вреће, па збогом! </p> <p rend="Tekst">Газда Рака једна 
ити капетану ако му данас не донесе две вреће. </p> <p rend="Tekst">Пошто се већ сит навикао и  
кад је таки!...{S} Молим те, дај му две вреће, па нека га носи ђаво! — рече Стеван мало тише да 
Сими: — Ето тако, Симо!{S} Даћеш му две вреће кукуруза; а сад иди те гони ону назимад кући и гл 
ало од потричара — ево ћу ти дати двије вреће.{S} Не могу само за атер ових поштених људи а не  
ко заранка.{S} Сима претурио две празне вреће преко рамена, па се упутио од куће Ракине навише  
е Стеван. </p> <p rend="Tekst">— Четири вреће! — дрекну Рака и пљесну рукама. — Какве четири вр 
ну Рака и пљесну рукама. — Какве четири вреће, људи!{S} Имате ли ви памети, имате ли душе?...{S 
t">— Чујеш, Симо!{S} Дај ти њему четири вреће па нек легне та кавга — рећи ће Стеван. </p> <p r 
асоје. </p> <p rend="Tekst">Сима спусти врећу на један камен, па седе и поче: </p> <p rend="Tek 
меша — оно вру једнако...{S} О, како то ври?!{S} Подвирим се под астал да није оздо ватра налож 
е?{S} Прођох данас онуда, а оно врисак, врисак — рекох, нико не оста жив! </p> <p rend="Tekst"> 
</p> <p rend="Tekst">Мало после а стаде врисак деце у школи; прут само пуца, а учитељ се дере:  
нако ђаке?{S} Прођох данас онуда, а оно врисак, врисак — рекох, нико не оста жив! </p> <p rend= 
е, шафољић са слатким од руже, у ком се врло често нађе по неколико мува, мрави свакад, а кашто 
kst">— Неће му, вала пасти на ум ни она врљава баба Петрија, а камоли ко други... </p> <p rend= 
 брже за мном.{S} Потегнем те прескочим врљике и саплетем се те колико дуг — љос о ледину!{S} С 
а...{S} Подигнем се, а оно дошло већ до врљике, замахује оним рогом, на ме, а виче: »Стани, ста 
орене и упола изедене клипове и сумњиво врте главом.{S} Сима се опет разгоропадио, па виче на д 
 није...{S} Пометани лонци на астал, па вру — ваљда скинути скоро с ватре.{S} Ова госпођа узела 
{S} Ова госпођа узела па као меша — оно вру једнако...{S} О, како то ври?!{S} Подвирим се под а 
а.{S} Ај; нема нигде.{S} Пипнем астал — врућ!{S} О, анатема га било!... ђаволска посла!{S} Напу 
>— Немај ти бриге, газда-Рако — уверава га Сима. — Како бих ја то казао?...{S} Ти знаш да смо м 
 издеветамо... то ће бити боље.{S} А да га тужиш, није вајде, нити он мари што, па ће после још 
а рекнеш због плате — поче опет Сима да га мучи — него може откуд.{S} Дознати власт, па да ја б 
да се не тера посмех с њиме.{S} Боље да га убијеш него да му се посмехнеш за што. </p> <p rend= 
удари навише, све уз поток кроз трње да га ко не угледа. </p> <p rend="Tekst">Сима не хте кући, 
у никуд да се макнем од њега!{S} Као да га сам ђаво нанесе — куд год пођем, јали ће ме срести,  
аде, наслонивши се на мотику, и погледа га попреко. </p> <p rend="Tekst">— Оно твоје »добро јут 
 с њиме...{S} Па хајде што граби — нека га ђаво носи — нек граби!{S} Нико се није од арама спом 
{S} Молим те, дај му две вреће, па нека га носи ђаво! — рече Стеван мало тише да не чује газда  
ади најпаметнији.{S} Па хајде и ту нека га ђаво носи — кад је таки!{S} Него што се онако матор  
ј ти, Радоване, знамо ми тебе! — дочека га Стеван. — Потру смо видели и наше је да осечемо... < 
.{S} Пипнем астал — врућ!{S} О, анатема га било!... ђаволска посла!{S} Напуним ти лулу, запалио 
стало срце на меру, газда-Рако? — упита га Сима заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Ја, брате, ни 
 и тебе што јурило ноћас, Симо? — упита га један. </p> <p rend="Tekst">— Није, вала, ништа. </p 
то дочепа«.{S} Његов синовац Паја слуша га у свему: и чува волове и свиње и иде у дрва и водени 
опет с њиме због оне потре и рече да ће га тужити капетану ако му данас не донесе две вреће. </ 
н мало тише да не чује газда Рака ко ће га носити. — Нек се зајази!{S} Само нека то легне један 
/p> <p rend="Tekst">— А како? — упиташе га неки и окретоше се да чују. </p> <p rend="Tekst">— О 
nd="Tekst">— А шта је то било? — почеше га запиткивати и и скупише се око њега. </p> <p rend="T 
p rend="Tekst">Шта је даље било, бог би га свети знао!{S} Само да се ко прикрао, могао је чути  
 казати овом »епидемијом« овде — бог би га знао! </p> <p rend="Tekst">— Не знам ја шта ти је то 
="Tekst">— Ао, ја поганог гривоње, јади га знали!...{S} Него шта велиш?{S} Хоћемо ли га заварчи 
али!...{S} Него шта велиш?{S} Хоћемо ли га заварчити? </p> <p rend="Tekst">— Неће му, вала паст 
"Tekst">— Није, вала, вајде ни деветати га — рече Ђура. — Већ неколико пута лемали су га људи к 
ићи...{S} Сад, баш пред вама, хтела сам га мотиком међ оба ока...{S} Ја копам, а он ти се однек 
полагано — све ногу пред ногу.{S} Дуван га загрцне; застане да се искашље, па се, онако дугачак 
му газда Рака није што закинуо, опањкао га, посмехнуо му се, или макар у чему натрунио.{S} Већ  
ао да види изближе, не би ли?{S} Готово га нека сумња хвата.{S} Хајде па приђе.{S} Кад тамо, а  
зиду слике Максимилијанове: једна, како га ухватили; друга, како је у тамници и поп му нешто чи 
 амо по гостима, па се тек извуче; нико га ваљда и не опази осим Ђуре и Спасоја. </p> <p rend=" 
 осмехнуше и шануше један другоме: »Ето га опет!{S} Е, цркао би да се не суди!« </p> <p rend="T 
ekst">— Ено онај твој поштени Сима, што га једнако хвалиш!...{S} Затреше ми сав кукуруз. </p> < 
— упита Сима, а чисто му расте капа што га нађе тако убрађена. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, б 
">Иако је био газда Рака онакав као што га већ знамо, опет се чувао да се не тера посмех с њиме 
ћилерићу неке чекиће и шила, али кад су га упитали: »А шта ти је ово, учитељу?« он им је одгово 
ече Ђура. — Већ неколико пута лемали су га људи као вола, па ништа...{S} Ваљало би њега како др 
као, дарнути свако чељаде.{S} Гдешто су га и одаламили за то, па опет неће да мирује. </p> <p r 
иска јадне деце! </p> <p rend="Tekst">— Гад! — рећи ће Спасоје. — Као да није био никад дете, н 
том. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, газда-Рако!...{S} Могу ја још толико платити.{S} Немој  
ету? </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, газда-Рако!...{S} Платићеш ти то мени! — рече Сима као  
 </p> <p rend="Tekst">— Немај ти бриге, газда-Рако — уверава га Сима. — Како бих ја то казао?.. 
у: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, хајде, газда-Рако, спомогни се! </p> <p rend="Tekst">— Моје... 
тресе се мало и он, па заокупи с једне, газда Рака с друге стране, те потераше назимад наниже,  
смехну се. </p> <p rend="Tekst">— Море, газда-Радоване, обиђиде ти мало подаље, док те није одн 
 сами мрак, стаде врева у Ракиној ниви, Газда Рака размлатао се и развикао као да их је десет.{ 
мо се и споречкали... људи смо! богами, газда-Рако, не брини се ти! </p> <p rend="Tekst">Рака у 
</p> <p rend="Tekst">— Не знам, богами, газда-Рако — стаде опет Сима оклевати и слегати раменим 
 </p> <p rend="Tekst">— Е, е... богами, газда-Радоване — поче Сима као да се затеже — оно ја би 
оптштини? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, газда-Рако...{S} А што питаш?{S} Зар ти дојако ниси зна 
та, рече: </p> <p rend="Tekst">— Болан, газда-Рако, није већа ни у мог сивоње — добро си је мог 
е. </p> <p rend="Tekst">— Добро, добро, газда-Радоване — Викну Сима одвојивши се мало од потрич 
. </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли ти то, газда-Рако? — упита Сима, а чисто му расте капа што га  
ekst">— Е, је ли ти стало срце на меру, газда-Рако? — упита га Сима заједљиво. </p> <p rend="Te 
да их мири. </p> <p rend="Tekst">— Баш, газда-Радоване, биће много дваест врећа — по души реци! 
.. </p> <p rend="Tekst">— Е, хајде баш, газда-Рако — не могу где си ти а вере ми да је ко други 
{S} Дај овде оку ракије, нек пију људи; газда Рака части! </p> <p rend="Tekst">И одмах се обре  
рице с Јаном Срећковом — иду с воде.{S} Газда Рака узе већ да се смеши онако враголасто, па поч 
оде у кућу да изнесе и остало тесто.{S} Газда Рака осврте се још једном за њом, махну главом, у 
емој мислити што сам ја сиромах, а ти — газда Радован Радишић!... </p> <p rend="Tekst">— Батали 
S} Хајде па приђе.{S} Кад тамо, а оно — газда Рака чучи у трњаку, па стење и ћути, а рога му ст 
, о, богами, она се не шали! — прогунђа газда Рака, па одмаче од плота. </p> <p rend="Tekst">—  
ћи.{S} На пакост његову први је комшија газда-Раки, и досад се већ неколико пута свађао и судио 
задимио већ увелике, док ти стаде дрека газда-Раке из куће: </p> <p rend="Tekst">— Павле!{S} Па 
аест врећа, па макар ти био дваест пута газда Рака! — одупре се Сима у инат. — Два назимета сам 
едан поштен човек.{S} Није богзна какав газда.{S} Има нешто баштине и мала, петла и ради као мр 
, тек се само довикују: »Ено, ено нашег газда-Раке!{S} Чујте како креше!...{S} Јамачно ће у опш 
— Каки си ти то момак?{S} Уплашио се од газда-Раке и роге! — под смеваху се други ономе... </p> 
 бог сачува!{S} Лепо не можеш живети од газда-Раке Радишића!{S} Досадио је већ свакоме у селу М 
nd="Tekst">Утом се отворише врата и уђе газда Рака.{S} Онако осорљиво, као што му је већ обичај 
авана. </p> <p rend="Tekst">Утом ти уђе газда Рака и обазре се свуд по механи, па махну нешто г 
оском обору. </p> <p rend="Tekst">Псује газда Рака, псује — ама не оставља, што кажу, ни миша у 
аво! — рече Стеван мало тише да не чује газда Рака ко ће га носити. — Нек се зајази!{S} Само не 
"Tekst">— Ах, гони у обор!... — дере се газда Рака, трчи као бесан уз кукурузе, а сав се задува 
и ко је Радован, бели!... — развикао се газда Рака, па полете као смушен за Пајом. </p> <p rend 
"Tekst">— Добро, добро, Стеване! — рече газда Рака као претећи. — Има суда и осем тебе! — па љу 
горе у њиву.{S} Ја ћу вас чекати — рече газда Рака сасвим мирно. </p> <p rend="Tekst">— Не могу 
ећу ја ником ни оволико зајести! — виче газда Рака и показује црно за ноктом. </p> <p rend="Tek 
p rend="Tekst">— Како шта ми је! — поче газда Рака још јаче, а све хода тамо и амо. — Ено онај  
жене и деца ваздан су говорили о роги и газда-Раки и смејали се.{S} Сима је тај дан попио више  
ово арнаутлук, шта ли је? — поче викати газда Рака. </p> <p rend="Tekst">Људи се само згледаше; 
S} Онда Сима исприча све: како је нашао газда-Раку јутрос, како му је скинуо рогу, како су му т 
а. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро сео газда Рака крај ватре, па пури пурењаке и припија помал 
је!... </p> <p rend="Tekst">Иако је био газда Рака онакав као што га већ знамо, опет се чувао д 
а како је осецана она потра.{S} Поранио газда Рака и обишао забран свој, па ударио поред Павића 
} То није право осечено! — удари у вику газда Рака. </p> <p rend="Tekst">— Ако ти није право, а 
м има ли кога, ко би се похвалио: да му газда Рака није што закинуо, опањкао га, посмехнуо му с 
ди, колики је мени мал потрвен? — викну газда Рака, па поче трчати од оборена до оборена струка 
А пушио је некакав дуван тако љут да су газда-Раку више пута облиле сузе од кијања, па му је је 
{S} Боље ће бити да видимо шта ради наш газда Рака. </p> <p rend="Tekst">Прошло је већ два-три  
 вреће, па збогом! </p> <p rend="Tekst">Газда Рака једнако виче, и не чује колика се потра осеч 
 и Ђура и Спасоје. </p> <p rend="Tekst">Газда Рака утекао у качару на таван, па није одатле три 
ет неће да мирује. </p> <p rend="Tekst">Газда Рака нема никаког најамника, јер »брате, не може  
а њ, па пође даље. </p> <p rend="Tekst">Газда Рака махну главом, учини: »Хм, хм! ђаво дете!« па 
о изиђе из механе. </p> <p rend="Tekst">Газда Рака удари преко сеоских ливада да обиђе узгред и 
 — токорсе пијани. </p> <p rend="Tekst">Газда Рака погледа их, нешто се узврпољи, па седе за је 
већ донесено вино. </p> <p rend="Tekst">Газда Рака погледа тамо и амо по гостима, па се тек изв 
да се суди с ким!« </p> <p rend="Tekst">Газда Рака, псујући веселом Сими и где и шта има, сагна 
ом и растера ћурке, те се тако смири та галама. </p> <p rend="Tekst">Мало после а стаде врисак  
огледам, а оно стоји поред дувара један гвозден астал...{S} Као постављен да се руча, као није. 
што се надуо онако од тешка јордама?{S} Где год дође, све ти се он размеће, све се хвали, у сва 
kst">Она ћути. </p> <p rend="Tekst">— А где ти је Спасоје и Ђуро? </p> <p rend="Tekst">— Не зна 
врђује учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А где ли то расте? </p> <p rend="Tekst">— Не расте то, бо 
 ке донесем! </p> <p rend="Tekst">— Ама где се ви тако оквасисте? — упита Сима. </p> <p rend="T 
ђи да те слуша, а овамо извлачи и краде где што дочепа«.{S} Његов синовац Паја слуша га у свему 
и и ударили учитељеву ћурану...{S} Виде где се удара на стоку, па хајд̓ и ми, вели, на ћурке —  
уго је до подне — стићи ће кући; а може где још и проспавати. </p> <p rend="Tekst">Механа је у  
kst">Газда Рака, псујући веселом Сими и где и шта има, сагна већ назимад у обор, па накричи Пај 
олове и свиње и иде у дрва и воденицу и где год што затреба.{S} Само је мало тром и једнако чма 
t">— Е, хајде баш, газда-Рако — не могу где си ти а вере ми да је ко други, не бих ни по које н 
 шалу, задиркују један другога, причају где је који што награбусио, и смеју се.{S} Док ће почет 
 цркао, пукао, дарнути свако чељаде.{S} Гдешто су га и одаламили за то, па опет неће да мирује. 
сницама, промрмља нешто, па опет најлак гига навише...{S} Не кида се он толико.{S} Дуго је до п 
овим коцем! — цикну на њ Рака. — Што се гигаш као да су ти јаја у недрима! — Па и он достиже и  
еване, јеси ли ти кмет овде?{S} Јеси ти глава у овој оптштини? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, га 
 па још руке му упетљане конопцем изнад главе за њ. </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли ти то, газда 
е лепо баш као човек...{S} Али му наврх главе рог, као овај дирек пред механом — ни узми ни ост 
 и упола изедене клипове и сумњиво врте главом.{S} Сима се опет разгоропадио, па виче на другу  
 Маро, збогом! — рече брзо и, климнувши главом, учини »хм! хм!« па замаче преко једног прелаза  
базре се свуд по механи, па махну нешто главом. </p> <p rend="Tekst">— Е, је ли ти стало срце н 
Рака осврте се још једном за њом, махну главом, учини: »хм, хм!« па замаче горе у свој забран.  
. </p> <p rend="Tekst">Газда Рака махну главом, учини: »Хм, хм! ђаво дете!« па окрете наниже, п 
 rend="Tekst">Еле, за часак ти пуче тај глас по селу.{S} Људи и жене и деца ваздан су говорили  
о, могао је чути у вајату загушен Ракин глас: </p> <p rend="Tekst">— Немојте, браћо, молим вас! 
речи, ударајући на неким слоговима јаче гласом.{S} Увек гледа читав корак изнад човека с којим  
ј с обешеним брковима.{S} И кад говори, гледа обично по свима гостима, као да ишчекује да му се 
мо, ђа онамо!{S} Сима стаде и ућута.{S} Гледа да му се није што учинило.{S} Аја!{S} Баш се лепо 
 обор, па накричи Паји да иде кући и да гледа да опет не буде каке штете, а он окрете право у с 
о гради: осече се рачвасто дрво, али се гледа да врат може таман стати између оних рачава; онај 
ан прислонио се уз плот, па само ћути и гледа што се чини.{S} Срећко и Илија, потричари, обилаз 
на неким слоговима јаче гласом.{S} Увек гледа читав корак изнад човека с којим се разговара.{S} 
амници и поп му нешто чита; трећа, како гледа слику своје жене; четврта, како су већ они ђенера 
варају о научним стварима.{S} Ономе што гледа преко човека било је име Максим, а ономе што глед 
 човека било је име Максим, а ономе што гледа по свима гостима — Марко. </p> <p rend="Tekst">Чи 
о селу, а? </p> <p rend="Tekst">— Море, гледај ти само посла... </p> <p rend="Tekst">У том разг 
а; а сад иди те гони ону назимад кући и гледај да не оду опет у штету. </p> <p rend="Tekst">И с 
ла, извади жишку, те мени на лулу...{S} Гледам ја — баш ватра!{S} Гори лепо као год с огњишта.  
удовима!...{S} Али нека!{S} Вера и бог, гледаћу да и ја теби зајам вратим у чем било — заиста!  
каницу на сто и три чаше. — Ама што сум го добио вино — цариградска форма! — похвали вино, па о 
али све промашују те мимо рогу ћурана у го врат.{S} Кад му, ваљда, додија мука, а он ти заокупи 
дарим преко ливада...{S} Чујем криве се говеда — јест, богами, неки ђаво!{S} Пође мени коса нав 
. </p> <p rend="Tekst">— А што ли су се говеда онолико кривила по ливадама? </p> <p rend="Tekst 
p> <p rend="Tekst">— А зато ли су међер говеда рикала! — викаху једни. </p> <p rend="Tekst">— К 
те ли ви који чули што оно рикаше ноћас говеда по ливадама? — упитаће један. </p> <p rend="Teks 
рата: </p> <p rend="Tekst">— Ама што су говеда рикала, што су свиње уктале — то је ништа, него  
 се често сељаци због тог и смејали.{S} Говори свакад »важно« и растеже речи, ударајући на неки 
зговара. </p> <p rend="Tekst">»Хм! хм!« говори Рака да су Ђура и Спасоје рахат могли чути: »Реч 
три.{S} Упутио се право њиховој кући, а говори сам.{S} Он је имао обичај да се кашто и сам разг 
него онај с обешеним брковима.{S} И кад говори, гледа обично по свима гостима, као да ишчекује  
е уденуо два прамена црне чекиње.{S} Он говори мало обичније него онај с обешеним брковима.{S}  
о селу.{S} Људи и жене и деца ваздан су говорили о роги и газда-Раки и смејали се.{S} Сима је т 
те потре!{S} Али шта ћеш?...{S} Једнако говорим људима: чувајте стоку, не дајте у штету, па ниш 
уважавао та два практиканта, и често је говорио да није лако наћи њихове »декорације«.{S} Један 
ега!{S} Као да га сам ђаво нанесе — куд год пођем, јали ће ме срести, јали стићи...{S} Сад, баш 
се надуо онако од тешка јордама?{S} Где год дође, све ти се он размеће, све се хвали, у свачем  
е и свиње и иде у дрва и воденицу и где год што затреба.{S} Само је мало тром и једнако чмава.{ 
је мало тром и једнако чмава.{S} Куд се год макне — лећи ће да спава, а овамо се Рака љути, псу 
о заповеди кмет — рећи ће Бура — куд се год макнеш, све људи граде роге... </p> <p rend="Tekst" 
Гледам ја — баш ватра!{S} Гори лепо као год с огњишта. </p> <p rend="Tekst">Сељаци ударише у см 
аког најамника, јер »брате, не може се: године омахнуле, свет се искварио, неће млађи да те слу 
ке, што токорсе показују делове света и годишња времена; слика неког детета с наочарима а доле  
хватити Спасоје. </p> <p rend="Tekst">— Голем је зијанћар — рече Ђура — па му ваља подобру удар 
па му ваља подобру ударити.{S} Ако буде голема, ласно је пократити...{S} А откле ти с тим врећа 
и куд који — само остаде на чистини она гомила ћурака; ухватила се, па се претура.{S} Обре се н 
њиву Ракину. </p> <p rend="Tekst">— Ах, гони у обор!... — дере се газда Рака, трчи као бесан уз 
ћеш му две вреће кукуруза; а сад иди те гони ону назимад кући и гледај да не оду опет у штету.  
 <p rend="Tekst">— Е, па... тамо ето... горе!... — рече Ђура и поче преливати преко чаше већ до 
 rend="Tekst">— Боље, море, боље!...{S} Горе уврх њиве!...{S} Ено их, потрчи, море!{S} А чекајд 
 дужи крај удари у земљу а рачве оставе горе, те планинка ту углављује телад да јој не сметају  
"Tekst">— Е, ти нареди људе, па хајдете горе у њиву.{S} Ја ћу вас чекати — рече газда Рака сасв 
ахну главом, учини: »хм, хм!« па замаче горе у свој забран. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан, баш  
ајде, нити он мари што, па ће после још горе... </p> <p rend="Tekst">— Није, вала, вајде ни дев 
на лулу...{S} Гледам ја — баш ватра!{S} Гори лепо као год с огњишта. </p> <p rend="Tekst">Сељац 
госте: </p> <p rend="Tekst">— Изволите, господине!{S} Што заповедате? </p> <p rend="Tekst">— Да 
корак више. </p> <p rend="Tekst">— Ево, господине, вино! — рече механџија и метву полоканицу на 
у — ваљда скинути скоро с ватре.{S} Ова госпођа узела па као меша — оно вру једнако...{S} О, ка 
шег капетана.{S} Уђем у кућу, а сама му госпођа његова ту.{S} Погледам, а оно стоји поред дувар 
Нема нигде ватре.{S} Као упитао бих ону госпођу, ама опет не смем...{S} Може замерити што.{S} Д 
 никако усекнути њима, и — одмах понуди госте: </p> <p rend="Tekst">— Изволите, господине!{S} Ш 
едан сто украју, што беше под око свима гостима. </p> <p rend="Tekst">Учитељ је веома уважавао  
 име Максим, а ономе што гледа по свима гостима — Марко. </p> <p rend="Tekst">Чим су засели, од 
део, учитељу! — рече и погледа по свима гостима. </p> <p rend="Tekst">— Комесијално...{S} Знам  
{S} И кад говори, гледа обично по свима гостима, као да ишчекује да му се чуде како он то зна!{ 
Tekst">Газда Рака погледа тамо и амо по гостима, па се тек извуче; нико га ваљда и не опази оси 
ли пришао да види изближе, не би ли?{S} Готово га нека сумња хвата.{S} Хајде па приђе.{S} Кад т 
 додаде Илија. — Ено, све стара потра — готово иструнули они струкови...{S} Познаје се, брате,  
ухватио у тесно свог колегу, па погледа готово у сами таван. </p> <p rend="Tekst">— Јест, ја —  
 на ћурке — рече Спасоје и прислони већ готову рогу уз један грм. — Е хоћемо ли кући?{S} Сад ће 
е, стока, баштина — па му све мало; све граби туђе, све је рад да закачи другог.{S} Као да ала  
јде што граби — нека га ђаво носи — нек граби!{S} Нико се није од арама спомогао.{S} Ама што се 
о тера спрдњу с њиме...{S} Па хајде што граби — нека га ђаво носи — нек граби!{S} Нико се није  
 а Ђура и Спасоје дељају некакво дрво и граде нешто.{S} Нешто мере један другоме врат ивером, п 
и ће Бура — куд се год макнеш, све људи граде роге... </p> <p rend="Tekst">— Ја збиља!{S} И ја  
е он размеће, све се хвали, у свачем се гради најпаметнији.{S} Па хајде и ту нека га ђаво носи  
твар! </p> <p rend="Tekst">Ова се овако гради: осече се рачвасто дрво, али се гледа да врат мож 
ра одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ево градимо рогу; хоћемо да ударимо на једнога брава.{S} Чи 
е. </p> <p rend="Tekst">Марица изишла у градину, па нешто копа.{S} Док ето ти Раке, наднесе се  
 <p rend="Tekst">Механа је у селу М.... грађена сасвим по плану, као што су већ обично у нас ме 
соје...{S} Никуд ти нисам пристао овако грдан!...{S} Молим те, брате, ако бога знаш, скини ми о 
ви памети, имате ли душе?...{S} Оволика грдна потра!... </p> <p rend="Tekst">— Ама стој ти, Рад 
? </p> <p rend="Tekst">— Ао, ја поганог гривоње, јади га знали!...{S} Него шта велиш?{S} Хоћемо 
оје и прислони већ готову рогу уз један грм. — Е хоћемо ли кући?{S} Сад ће и мрак.{S} Хајде и т 
и пролазио сам и преко раскршћа и преко гробља, па ништа... </p> <p rend="Tekst">— А шта је то  
 се то обеси о врат: дужи крај виси низ груди а рачве су за вратом, и тада се зове клечка.{S} А 
ошла још руменија док ето ти Раке оздо, гунђа нешто једнако.{S} Кад би поред њихових вратница,  
 Сима обишао своју ливаду, па иде кући; гуњац претурио преко рамена и певуши полагано.{S} Погле 
и, Сима приђе Раки, извади му из џепа у гуњцу четири дуката у злату и два у ситнини, па завеза  
ве напасти!{S} Ако бога знаш — ето ти у гуњцу шест дуката, узми...{S} Немам све код себе, богам 
т по свима. </p> <p rend="Tekst">Сељаци гурнуше један другог лактом. </p> <p rend="Tekst">— Из  
ст! </p> <p rend="Tekst">Сељаци се опет гурнуше, неки се и насмехнуше. </p> <p rend="Tekst">— А 
и.{S} Неки се искашљаше.{S} А неки опет гурнуше један другог лактом и згледаше се. </p> <p rend 
 опази, па у стопу за њим Помрчина беше густа, а он није баш толико оштра вида да их смотри.{S} 
нијим људима, па срче каву, и уза сваки гутљај тек рекне: </p> <p rend="Tekst">— Их, баш сâм је 
презаш од кмета?...{S} Де, ко изгуби да дâ полоканик ракије — прихвати трећи. </p> <p rend="Tek 
вратницама. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да ли ће он одиста доћи? — упита Ђура. </p> <p rend="Te 
ан с једне а други с друге стране пута, да их Рака не опази, па у стопу за њим Помрчина беше гу 
 њ. </p> <p rend="Tekst">— Хоћу, брате, да ми се потра осече...{S} Оно је пропаст! </p> <p rend 
собито кад се нађу с учитељем у механи, да се разговарају о научним стварима.{S} Ономе што глед 
а!...{S} Седи, учитељу, кад си и ти ту, да поседимо — рече један од њих некако важно и растегну 
...{S} Деца ударила у алакање и у смех, да се поизврћу.{S} И Сима се стаде смејати.{S} Док наје 
о је капетаница добила данас мерџане... да си само видео, учитељу! — рече и погледа по свима го 
не знам има ли кога, ко би се похвалио: да му газда Рака није што закинуо, опањкао га, посмехну 
{S} Хоћеш да ти ја чувам кукуруз, а?{S} Да ти ја терам свиње, шта ли? </p> <p rend="Tekst">Рака 
тру...« Сад скидох и ту беду с врата! — Да бог сачува!{S} Најгоре ми је осецати те потре!{S} Ал 
kst">— Знате ли ви — уплете се учитељ — да су у кита уста као ова механа, па само хукне у се —  
аљана и вредна момка.{S} Имају сестру — да је није шале у свој капетанији.{S} Марица Павићева ј 
и му прихватише. </p> <p rend="Tekst">— Да није и тебе што јурило ноћас, Симо? — упита га један 
ега издеветамо... то ће бити боље.{S} А да га тужиш, није вајде, нити он мари што, па ће после  
рије, пођу мало у шетњу, и неће обићи а да на сврате. </p> <p rend="Tekst">То јутро беше некака 
p> <p rend="Tekst">— Ја не зовем никога да се меша у мој званични посао.{S} То није комесијално 
">Газда Рака удари преко сеоских ливада да обиђе узгред и свој забран, а једнако псује ђа Симу, 
 онамо!{S} Сима стаде и ућута.{S} Гледа да му се није што учинило.{S} Аја!{S} Баш се лепо миче  
 па накричи Паји да иде кући и да гледа да опет не буде каке штете, а он окрете право у сеоску  
и: осече се рачвасто дрво, али се гледа да врат може таман стати између оних рачава; онај крај  
 густа, а он није баш толико оштра вида да их смотри.{S} Упутио се право њиховој кући, а говори 
 начини човек хаљине од ексера, па онда да зарони?...{S} Баш би се набо! — рече Марко и опет по 
> <p rend="Tekst">»Хм! хм!« говори Рака да су Ђура и Спасоје рахат могли чути: »Рече да ће бити 
овог лудака: »Хајде«, вели, »рекао Рака да осечете потру...« Сад скидох и ту беду с врата! — Да 
нгриза...{S} Вала да ми хоће пасти шака да му вратим зајам — волео бих него богзна шта!... </p> 
скопати.{S} Једнако чангриза...{S} Вала да ми хоће пасти шака да му вратим зајам — волео бих не 
/p> <p rend="Tekst">Учитељ приђе к њима да се упита.{S} Механџија притрча услужно те смахну рук 
о да рекнеш због плате — поче опет Сима да га мучи — него може откуд.{S} Дознати власт, па да ј 
— него може откуд.{S} Дознати власт, па да ја будем крив... </p> <p rend="Tekst">— Даћу ти десе 
kst">— Јест ја — одговори други. — Мора да их је нешто поплашило. </p> <p rend="Tekst">— Око не 
rend="Tekst">Утом дођоше Спасоје и Ђура да се мало прихвате.{S} А Марица, те пред њих: </p> <p  
 <p rend="Tekst">Таман беше изнела хлеб да метне у пећ, а сва се запурила од посла и ватре те д 
е то — рече Сима — само не дао теби бог да ти моје дете овако истучеш, потражио бих ја ту твоју 
S} Не знате, је ли?{S} И не дао вам бог да знате!...{S} Као што видите по самом имену то није н 
ве горе, те планинка ту углављује телад да јој не сметају док краве музе.{S} Кад се на волове и 
му све мало; све граби туђе, све је рад да закачи другог.{S} Као да ала из њега зија.{S} Барем  
е. </p> <p rend="Tekst">— Не могу никуд да се макнем од њега!{S} Као да га сам ђаво нанесе — ку 
дно. </p> <p rend="Tekst">Кад Паја виде да ту већ нема шале, растресе се мало и он, па заокупи  
че, обазре се два-три пута, па кад виде да је Рака већ далеко, искреса ватре, и опет задимани,  
и кажем, прихвати Спасоје. — Него хајде да ми њега издеветамо... то ће бити боље.{S} А да га ту 
kst">— Баш сте ђаволи! — рече она и оде да послује нешто по кући. </p> <p rend="Tekst">Ђура и С 
га Стеван. — Потру смо видели и наше је да осечемо... </p> <p rend="Tekst">— Много је четири, ч 
ако су му ту рогу набили Ђура и Спасоје да не задиркује више Марицу... </p> <p rend="Tekst">Кад 
бично по свима гостима, као да ишчекује да му се чуде како он то зна!{S} Обојица воле, особито  
ао да се не тера посмех с њиме.{S} Боље да га убијеш него да му се посмехнеш за што. </p> <p re 
 Него што се онако матор помамио, те не да никаком чељадету с миром проћи?{S} Јали ће се искашљ 
> <p rend="Tekst">— Шта, зар ти опет не да с миром? — упита Спасоје. </p> <p rend="Tekst">— Не  
пред ногу.{S} Дуван га загрцне; застане да се искашље, па се, онако дугачак, превије као пругло 
ка удари навише, све уз поток кроз трње да га ко не угледа. </p> <p rend="Tekst">Сима не хте ку 
да! </p> <p rend="Tekst">Сима се обазре да не иде ко, па упита: </p> <p rend="Tekst">— Ако те т 
А како? — упиташе га неки и окретоше се да чују. </p> <p rend="Tekst">— Одем ти ја у Шабац нешт 
.{S} Сиромах ћуран запурио се, мучио се да смакне, па све отреса вратом и брбља, а рога се окре 
а опет мере на ономе дрвету, а смеју се да попуцају од смеха.{S} Сима хајде те к њима: </p> <p  
ко чмава.{S} Куд се год макне — лећи ће да спава, а овамо се Рака љути, псује, праска — чује се 
ћ оматорио и упола оседео, па опет неће да се окани чуда.{S} Толико имање, стока, баштина — па  
о су га и одаламили за то, па опет неће да мирује. </p> <p rend="Tekst">Газда Рака нема никаког 
етеле, па пућкају и кљују у рогу — хоће да му скину, али све промашују те мимо рогу ћурана у го 
 трећи. </p> <p rend="Tekst">— Ама хоће да зановета.{S} Знам ја њега... — рече опет онај други, 
ао по неку страну реч.{S} И то кад хоће да је изговори, чисто зажмури да би по том околина виде 
мо, брате, богами!...{S} Ето, лепо хоће да ме обрукају.{S} Кумим те богом, скини ми!... </p> <p 
ва се опет с њиме због оне потре и рече да ће га тужити капетану ако му данас не донесе две вре 
 Ђура и Спасоје рахат могли чути: »Рече да ће бити њих два у механи...{S} Аја!{S} Не верујем ја 
а га носи ђаво! — рече Стеван мало тише да не чује газда Рака ко ће га носити. — Нек се зајази! 
">— Треба ошинути обешењаке.{S} Хтедоше да ми поморе онолику живину...{S} Начинили читаву епиде 
д у обор, па накричи Паји да иде кући и да гледа да опет не буде каке штете, а он окрете право  
н другоме: »Ето га опет!{S} Е, цркао би да се не суди!« </p> <p rend="Tekst">— Шта је теби, Рад 
ти презаш од кмета?...{S} Де, ко изгуби да дâ полоканик ракије — прихвати трећи. </p> <p rend=" 
 омахнуле, свет се искварио, неће млађи да те слуша, а овамо извлачи и краде где што дочепа«.{S 
гна већ назимад у обор, па накричи Паји да иде кући и да гледа да опет не буде каке штете, а он 
d="Tekst">Неки ђаволани беху разгласили да је био негде шустер; али ко зна?{S} Можда су само из 
азда-Рако — не могу где си ти а вере ми да је ко други, не бих ни по које новце. </p> <p rend=" 
зе.{S} Кад се на волове или краве удари да не чине штету, онда им се то обеси о врат: дужи крај 
лској дреку и смех дечји, па се надвири да види шта је то.{S} Кад има шта видети!{S} Ђаци удари 
 кад хоће да је изговори, чисто зажмури да би по том околина видела колика је ту ученост!{S} А  
гати раменима. — Шта ја знам, може бити да ти је то и власт натурила. </p> <p rend="Tekst">— Ам 
анимо те ђаволске роге!{S} Боље ће бити да видимо шта ради наш газда Рака. </p> <p rend="Tekst" 
} Хоће кмет све у обор!{S} Немојте рећи да вам није казано!... </p> <p rend="Tekst">А знате ли  
д иди те гони ону назимад кући и гледај да не оду опет у штету. </p> <p rend="Tekst">И сви се р 
ући, а говори сам.{S} Он је имао обичај да се кашто и сам разговара. </p> <p rend="Tekst">»Хм!  
end="Tekst">— Молим те као брата, немој да се чује ова брука!{S} Ако се разгласи, не смем ти из 
{S} Симо, тако ти свега на свету, немој да се чује!... </p> <p rend="Tekst">Иако је био газда Р 
 како то ври?!{S} Подвирим се под астал да није оздо ватра наложена.{S} Ај; нема нигде.{S} Пипн 
г.{S} Као да ала из њега зија.{S} Барем да има коме оставити — ни пô јада, али сâм као пањ; ниг 
} Али свеједно...{S} Само опет се бојим да не буде кака подвала!...« </p> <p rend="Tekst">Ђура  
 с репићем и мумаказама већ искривљеним да ниси могао никако усекнути њима, и — одмах понуди го 
еч, и хоћаше забраздити далеко са Симом да не уђоше она два практиканта из среске куће. </p> <p 
колико струкова кукуруза! — поче Стеван да их мири. </p> <p rend="Tekst">— Баш, газда-Радоване, 
један гвозден астал...{S} Као постављен да се руча, као није...{S} Пометани лонци на астал, па  
кав као што га већ знамо, опет се чувао да се не тера посмех с њиме.{S} Боље да га убијеш него  
ори, гледа обично по свима гостима, као да ишчекује да му се чуде како он то зна!{S} Обојица во 
могу никуд да се макнем од њега!{S} Као да га сам ђаво нанесе — куд год пођем, јали ће ме срест 
ђе, све је рад да закачи другог.{S} Као да ала из њега зија.{S} Барем да има коме оставити — ни 
"Tekst">— Гад! — рећи ће Спасоје. — Као да није био никад дете, никад се није играо! </p> <p re 
 богами, газда-Радоване — поче Сима као да се затеже — оно ја бих ти као и скинуо... ама шта ја 
ти уктање мојих свиња, па беж̓ кући као да их неко јури. </p> <p rend="Tekst">На то ће један из 
 Газда Рака размлатао се и развикао као да их је десет.{S} Кмет Стеван прислонио се уз плот, па 
у накострешени напред, па изгледају као да је у ноздрве уденуо два прамена црне чекиње.{S} Он г 
! — цикну на њ Рака. — Што се гигаш као да су ти јаја у недрима! — Па и он достиже и заокупи на 
А што питаш?{S} Зар ти дојако ниси знао да сам ја кмет? — одговори му Стеван мало зачуђено. </p 
бележи, али што се миче?{S} Били пришао да види изближе, не би ли?{S} Готово га нека сумња хват 
осмех с њиме.{S} Боље да га убијеш него да му се посмехнеш за што. </p> <p rend="Tekst">— Немај 
ном — рога... </p> <p rend="Tekst">Него да се ми оканимо те ђаволске роге!{S} Боље ће бити да в 
ен ту крај пута — ваљда је кмет наредио да се потес обележи, али што се миче?{S} Били пришао да 
 та два практиканта, и често је говорио да није лако наћи њихове »декорације«.{S} Један подугач 
 кијања, па му је једном чак и запретио да ће му омлатити о уши и чибук и симсију, само ако још 
и, канда, ватре?« — »Ја, вала, бих мало да запалим.« А она ти извуче чекмеџе из оног астала, из 
 </p> <p rend="Tekst">— Како би то било да начини човек хаљине од ексера, па онда да зарони?... 
аље било, бог би га свети знао!{S} Само да се ко прикрао, могао је чути у вајату загушен Ракин  
rend="Tekst">— Ево градимо рогу; хоћемо да ударимо на једнога брава.{S} Чини нам зијан — па се  
rend="Tekst">— Знам, знам...{S} Није то да рекнеш због плате — поче опет Сима да га мучи — него 
ма! — похвали вино, па оде за други сто да нешто додаје. </p> <p rend="Tekst">— Имају ронци па  
ekst">— Обешењаци!{S} Магарци једни Зар да ми живину поморите!{S} Штрангови једни! </p> <p rend 
истучеш, потражио бих ја ту твоју власт да питам сме ли то бити! </p> <p rend="Tekst">— Ја не з 
г.{S} А пушио је некакав дуван тако љут да су газда-Раку више пута облиле сузе од кијања, па му 
је умало се ту не насмејаше.{S} Кад већ да зађу у воћњак, они промакоше мимо Раку, па похиташе  
вом — иду с воде.{S} Газда Рака узе већ да се смеши онако враголасто, па поче: </p> <p rend="Te 
ушмански млати, па опучи навише к осоју да обиђе крчевину. </p> <p rend="Tekst">Кад тамо, а Ђур 
аповест од кмета: ударите роге на стоку да не чини штете!{S} Хоће кмет све у обор!{S} Немојте р 
 бирова, па му реци нека закаже по селу да људи ударе роге на стоку... </p> <p rend="Tekst">Сут 
не — прихвати потричар Срећко — нека му да две вреће, па збогом! </p> <p rend="Tekst">Газда Рак 
 како креше!...{S} Јамачно ће у општину да се суди с ким!« </p> <p rend="Tekst">Газда Рака, псу 
...{S} Али нека!{S} Вера и бог, гледаћу да и ја теби зајам вратим у чем било — заиста! </p> <p  
о — заиста! </p> <p rend="Tekst">— Нећу да чујем!{S} То је по атеру!{S} То није право осечено!  
— промрмља љутито Марица, па оде у кућу да изнесе и остало тесто.{S} Газда Рака осврте се још ј 
..{S} Уврати се пред ручак на моју кућу да ти дам паре...{S} Симо, тако ти свега на свету, немо 
 </p> <p rend="Tekst">— Вала, Рако, баш да не видиш у твом амбару дваест врећа, па макар ти био 
изиђу сад. </p> <p rend="Tekst">— Е баш да ти не изиђу сад!{S} Неће се до сутра свет преврнути. 
rop_slovo_Char">Е</hi>, људи, то је баш да бог сачува!{S} Лепо не можеш живети од газда-Раке Ра 
. — Како бих ја то казао?...{S} Ти знаш да смо ми увек...{S} Ето тако, богами, увек као комшије 
— Ама, шта ти хоћеш, Радоване?{S} Хоћеш да ти ја чувам кукуруз, а?{S} Да ти ја терам свиње, шта 
о више. </p> <p rend="Tekst">— Из мора, дабоме, ја шта ти мислиш?{S} Је ли, учитељу? — рече опе 
 — упита Максим. </p> <p rend="Tekst">— Дабоме, зароне до на дно мора, па секу корале, то јест  
шта ћеш му кад је таки!...{S} Молим те, дај му две вреће, па нека га носи ђаво! — рече Стеван м 
у: </p> <p rend="Tekst">— Механџија!{S} Дај овде оку ракије, нек пију људи; газда Рака части! < 
 </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Симо!{S} Дај ти њему четири вреће па нек легне та кавга — рећи ћ 
 Што заповедате? </p> <p rend="Tekst">— Дај вина!...{S} Седи, учитељу, кад си и ти ту, да посед 
днако говорим људима: чувајте стоку, не дајте у штету, па ништа!{S} Него одсад ћу и ја друкчије 
по неку страну реч, и хоћаше забраздити далеко са Симом да не уђоше она два практиканта из срес 
ва-три пута, па кад виде да је Рака већ далеко, искреса ватре, и опет задимани, па онда пође по 
потоку!... — осече се она на њ, па пође даље. </p> <p rend="Tekst">Газда Рака махну главом, учи 
ше у вајат. </p> <p rend="Tekst">Шта је даље било, бог би га свети знао!{S} Само да се ко прикр 
">— Ја, брате, ничије нећу, а своје. не дам...{S} Што си пуштао стоку у штету? </p> <p rend="Te 
Уврати се пред ручак на моју кућу да ти дам паре...{S} Симо, тако ти свега на свету, немој да с 
 сутра?!... </p> <p rend="Tekst">Тек се дан и ноћ дели, а Сима обишао своју ливаду, па иде кући 
газда-Раки и смејали се.{S} Сима је тај дан попио више части него ка некој слави.{S} А тако ист 
ко се разгласи, не смем ти изићи на бео дан...{S} Уврати се пред ручак на моју кућу да ти дам п 
о у качару на таван, па није одатле три дана силазио.{S} И од тада се увек клонио женскиња.{S}  
> <p rend="Tekst">Прошло је већ два-три дана како је осецана она потра.{S} Поранио газда Рака и 
 није играо! </p> <p rend="Tekst">— Ово дана, како оно заповеди кмет — рећи ће Бура — куд се го 
ст, два назимета!{S} А има ваљда недељу дана како ми мал затиру, а теби ни у уво! — дере се Рак 
="Tekst">— Ама што је капетаница добила данас мерџане... да си само видео, учитељу! — рече и по 
о. </p> <p rend="Tekst">— Не могу ја то данас — одговори Стеван. — Имам ја још триста послова.. 
 и рече да ће га тужити капетану ако му данас не донесе две вреће. </p> <p rend="Tekst">Пошто с 
оју!{S} Што бијеш онако ђаке?{S} Прођох данас онуда, а оно врисак, врисак — рекох, нико не оста 
је то рога?{S} Не знате, је ли?{S} И не дао вам бог да знате!...{S} Као што видите по самом име 
м ја шта ти је то — рече Сима — само не дао теби бог да ти моје дете овако истучеш, потражио би 
 за атер ових поштених људи а не бих ти дао ни зрнца, па макар се терали по свима судовима!...{ 
непристојну реч — тек ће, цркао, пукао, дарнути свако чељаде.{S} Гдешто су га и одаламили за то 
ојивши се мало од потричара — ево ћу ти дати двије вреће.{S} Не могу само за атер ових поштених 
ам све код себе, богами!{S} Кусур ћу ти дати чим одем кући — само се наврати до мојих вратница. 
па се окрете Сими: — Ето тако, Симо!{S} Даћеш му две вреће кукуруза; а сад иди те гони ону нази 
"Tekst">— Немојте, браћо, молим вас!{S} Даћу вам дваест дуката...{S} Кумим вас, пустите ме!...{ 
ја будем крив... </p> <p rend="Tekst">— Даћу ти десет дуката, Симо брате, курталиши ме ове напа 
ћеш, бели! </p> <p rend="Tekst">— Јест, два назимета!{S} А има ваљда недељу дана како ми мал за 
 газда Рака! — одупре се Сима у инат. — Два назимета само што се провукла кроз плот, па хоћеш д 
 </p> <p rend="Tekst">Кад тамо, а оно — два назимета неког Симе Иванића провукла се кроз плот,  
раздити далеко са Симом да не уђоше она два практиканта из среске куће. </p> <p rend="Tekst">Ра 
end="Tekst">Учитељ је веома уважавао та два практиканта, и често је говорио да није лако наћи њ 
"Tekst">Кад Паја мало одмаче, обазре се два-три пута, па кад виде да је Рака већ далеко, искрес 
а. — Ево у живот, ако су моја назимад и два струка оборила.{S} То му је све стара потра. </p> < 
ту су почесто свраћали на каву учитељ и два практиканта из среске куће.{S} Истина, среска је ку 
из џепа у гуњцу четири дуката у злату и два у ситнини, па завеза у пешкир и стрпа у недра.{S} З 
 је Ђуре и Спасоје Павића.{S} То су вам два отресна, ваљана и вредна момка.{S} Имају сестру — д 
па изгледају као да је у ноздрве уденуо два прамена црне чекиње.{S} Он говори мало обичније нег 
ака. </p> <p rend="Tekst">Прошло је већ два-три дана како је осецана она потра.{S} Поранио газд 
 рахат могли чути: »Рече да ће бити њих два у механи...{S} Аја!{S} Не верујем ја — ђаво је то!{ 
 Немојте, браћо, молим вас!{S} Даћу вам дваест дуката...{S} Кумим вас, пустите ме!...{S} Куд ћу 
ekst">— Баш, газда-Радоване, биће много дваест врећа — по души реци! — прихвати Илија. </p> <p  
ом амбару дваест врећа, па макар ти био дваест пута газда Рака! — одупре се Сима у инат. — Два  
ла, Рако, баш да не видиш у твом амбару дваест врећа, па макар ти био дваест пута газда Рака! — 
амо што се провукла кроз плот, па хоћеш дваест врећа?...{S} Е нећеш, бели! </p> <p rend="Tekst" 
— прихвати потричар Срећко — нека му да две вреће, па збогом! </p> <p rend="Tekst">Газда Рака ј 
 тужити капетану ако му данас не донесе две вреће. </p> <p rend="Tekst">Пошто се већ сит навика 
ло је већ око заранка.{S} Сима претурио две празне вреће преко рамена, па се упутио од куће Рак 
 му кад је таки!...{S} Молим те, дај му две вреће, па нека га носи ђаво! — рече Стеван мало тиш 
ете Сими: — Ето тако, Симо!{S} Даћеш му две вреће кукуруза; а сад иди те гони ону назимад кући  
и се мало од потричара — ево ћу ти дати двије вреће.{S} Не могу само за атер ових поштених људи 
{S} Долази још селака — по један или по двојица.{S} Механџија трчи тамо-амо, додаје каву, ракиј 
 кмет!{S} Што ти презаш од кмета?...{S} Де, ко изгуби да дâ полоканик ракије — прихвати трећи.  
 <p rend="Tekst">— Није, вала, вајде ни деветати га — рече Ђура. — Већ неколико пута лемали су  
и.{S} Марица Павићева једна је по једна девојка и по лепоти и по вредноћи. </p> <p rend="Tekst" 
женскиња.{S} Чим сретне, било жену било девојку, тек само прогунђа нешто, па заобиђе подаље а п 
то је говорио да није лако наћи њихове »декорације«.{S} Један подугачак, бркова обешених наниже 
. </p> <p rend="Tekst">Тек се дан и ноћ дели, а Сима обишао своју ливаду, па иде кући; гуњац пр 
неке женске слике, што токорсе показују делове света и годишња времена; слика неког детета с на 
rend="Tekst">Кад тамо, а Ђура и Спасоје дељају некакво дрво и граде нешто.{S} Нешто мере један  
 њима: </p> <p rend="Tekst">— Шта ви то дељате? </p> <p rend="Tekst">Они се згледаше, па се мал 
 како ми мал затиру, а теби ни у уво! — дере се Рака. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Симо!{S} Да 
<p rend="Tekst">— Ах, гони у обор!... — дере се газда Рака, трчи као бесан уз кукурузе, а сав с 
це у школи; прут само пуца, а учитељ се дере: </p> <p rend="Tekst">— Обешењаци!{S} Магарци једн 
и оваке напасти још нисам видео!{S} Има десет пута како је од јутрос слао оног његовог лудака:  
ка размлатао се и развикао као да их је десет.{S} Кмет Стеван прислонио се уз плот, па само ћут 
 крив... </p> <p rend="Tekst">— Даћу ти десет дуката, Симо брате, курталиши ме ове напасти!{S}  
ећи ће Спасоје. — Као да није био никад дете, никад се није играо! </p> <p rend="Tekst">— Ово д 
 Сима — само не дао теби бог да ти моје дете овако истучеш, потражио бих ја ту твоју власт да п 
Рака махну главом, учини: »Хм, хм! ђаво дете!« па окрете наниже, преко Илијине њиве, доле сеоск 
ше:{S} Kleiner Groѕѕpaра и друга — опет дете, женско, с наочарима а доле пише:{S} Kleіne Groѕѕm 
ве света и годишња времена; слика неког детета с наочарима а доле пише:{S} Kleiner Groѕѕpaра и  
заокупи ћурке тући, оне опет њега...{S} Деца ударила у алакање и у смех, да се поизврћу.{S} И С 
пуче тај глас по селу.{S} Људи и жене и деца ваздан су говорили о роги и газда-Раки и смејали с 
 урнебес! </p> <p rend="Tekst">— Ђаволи деца! — рече Ђура, осмехну се и махну руком. </p> <p re 
 учитеља, па удри!{S} Стоји писка јадне деце! </p> <p rend="Tekst">— Гад! — рећи ће Спасоје. —  
 rend="Tekst">Мало после а стаде врисак деце у школи; прут само пуца, а учитељ се дере: </p> <p 
у, па хтедох пући од смеха оној врашкој деци...{S} Е баш су ђаволи!{S} Ухватили учитељевог ћура 
rend="Tekst">— Што ти учитељу, поби ону децу? </p> <p rend="Tekst">— Коју? — упита учитељ испрс 
 </p> <p rend="Tekst">— Море не удри ту децу — викну неколико пута Сима, и жао му беше ђака што 
{S} Чује у авлији школској дреку и смех дечји, па се надвири да види шта је то.{S} Кад има шта  
вог ћурана, набили му рогу, па ти се ту дигао читав урнебес! </p> <p rend="Tekst">— Ђаволи деца 
е трчати од оборена до оборена струка и дизати их вичући: — Нуто!{S} Нуто! </p> <p rend="Tekst" 
то учинило.{S} Аја!{S} Баш се лепо миче дирек! — Кака је то напаст јутрос?{S} Хајде, што је уда 
...{S} Али му наврх главе рог, као овај дирек пред механом — ни узми ни остави толики, па стоји 
ута, кад има шта видети!{S} Нов, отесан дирек, стрчи из трњака — па се миче, нагиње се ђа овамо 
? — упита један од њих испивши полић до дна. </p> <p rend="Tekst">— Нека још, док оде. кмет — о 
 <p rend="Tekst">— Дабоме, зароне до на дно мора, па секу корале, то јест мерџане.{S} Је ли, уч 
н стати између оних рачава; онај крај у дну рачава остави се подужи, колико већ затреба; рачве  
у газда Рака, па поче трчати од оборена до оборена струка и дизати их вичући: — Нуто!{S} Нуто!  
и пô јада, али сâм као пањ; нигде никог до оног дугачког и сулудастог синовца, што све село тер 
...{S} Не кида се он толико.{S} Дуго је до подне — стићи ће кући; а може где још и проспавати.  
. </p> <p rend="Tekst">— Дабоме, зароне до на дно мора, па секу корале, то јест мерџане.{S} Је  
>— Е баш да ти не изиђу сад!{S} Неће се до сутра свет преврнути. </p> <p rend="Tekst">— Добро,  
ти дати чим одем кући — само се наврати до мојих вратница... </p> <p rend="Tekst">— Е, хајде ба 
, онако дугачак, превије као пругло чак до земље.{S} Ударише му и сузе од муке, а он их растрља 
чима...{S} Подигнем се, а оно дошло већ до врљике, замахује оним рогом, на ме, а виче: »Стани,  
 ли? — упита један од њих испивши полић до дна. </p> <p rend="Tekst">— Нека још, док оде. кмет  
иму, ђа кмета. </p> <p rend="Tekst">Баш до његовог забрана кућа је Ђуре и Спасоје Павића.{S} То 
лашило. </p> <p rend="Tekst">— Око неко доба ноћи — рећи ће један — стаде ти уктање мојих свиња 
— Ето шта!...{S} Пођем ти одавде у неко доба ноћи, па хајде, велим, прече је, те ударим преко л 
end="Tekst">Помоли се и учитељ, назва: »добар вече!« Сељаци одговорише. </p> <p rend="Tekst">За 
end="Tekst">Рога је у разним употребама добила и разна имена.{S} Тако, она се зове љуба, кад се 
<p rend="Tekst">— Ама што је капетаница добила данас мерџане... да си само видео, учитељу! — ре 
ицу на сто и три чаше. — Ама што сум го добио вино — цариградска форма! — похвали вино, па оде  
ра осече. </p> <p rend="Tekst">— Добро, добро, газда-Радоване — Викну Сима одвојивши се мало од 
реврнути. </p> <p rend="Tekst">— Добро, добро, Стеване! — рече газда Рака као претећи. — Има су 
спомамио као бесан!?{S} Потра, потра, — добро!{S} Ето, осећи ћемо и ту потру.{S} Не бој се, нећ 
газда-Рако, није већа ни у мог сивоње — добро си је могао носити! </p> <p rend="Tekst">Рака то  
 се потра осече. </p> <p rend="Tekst">— Добро, добро, газда-Радоване — Викну Сима одвојивши се  
 свет преврнути. </p> <p rend="Tekst">— Добро, добро, Стеване! — рече газда Рака као претећи. — 
у Сима на врата: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро вам! </p> <p rend="Tekst">Сви му прихватише 
 по свима. </p> <p rend="Tekst">— То би добро било! — потврди Максим погледавши мало ниже од та 
упита: </p> <p rend="Tekst">— А камо ти добро јутро, Марице? </p> <p rend="Tekst">— Остало у по 
реко. </p> <p rend="Tekst">— Оно твоје »добро јутро«...{S} Баш си ми ти неки ђаво! — рече Рака  
 раду, неки код своје куће, тек се само довикују: »Ено, ено нашег газда-Раке!{S} Чујте како кре 
, док не закине туђе муке — цркло би! — додаде Илија. — Ено, све стара потра — готово иструнули 
!... </p> <p rend="Tekst">А они уз њега додаду: </p> <p rend="Tekst">— Погани Цинцари!... </p>  
по двојица.{S} Механџија трчи тамо-амо, додаје каву, ракију, вино, ватру. </p> <p rend="Tekst"> 
вали вино, па оде за други сто да нешто додаје. </p> <p rend="Tekst">— Имају ронци па они — је  
огу ћурана у го врат.{S} Кад му, ваљда, додија мука, а он ти заокупи ћурке тући, оне опет њега. 
адуо онако од тешка јордама?{S} Где год дође, све ти се он размеће, све се хвали, у свачем се г 
стави копати. </p> <p rend="Tekst">Утом дођоше Спасоје и Ђура да се мало прихвате.{S} А Марица, 
.. </p> <p rend="Tekst">У том разговору дођоше оба брата кући.{S} Рогу оставише у Маричин вајат 
т Сима да га мучи — него може откуд.{S} Дознати власт, па да ја будем крив... </p> <p rend="Tek 
газда-Рако...{S} А што питаш?{S} Зар ти дојако ниси знао да сам ја кмет? — одговори му Стеван м 
p rend="Tekst">— Чедићеш се Ти никакав, док те одадерем овом мотиком! — осече се Марица. </p> < 
"Tekst">Таман Паја задимио већ увелике, док ти стаде дрека газда-Раке из куће: </p> <p rend="Te 
газда-Радоване, обиђиде ти мало подаље, док те није однео ђаво! </p> <p rend="Tekst">— што, чед 
p rend="Tekst">— Не може ти оно, брате, док не закине туђе муке — цркло би! — додаде Илија. — Е 
"Tekst">— Нека, нека... баш и ја волим, док оде — припоможе четврти. </p> <p rend="Tekst">Утом  
 хајде...{S} Кад бих у Павићеву ливаду, док ти нешто пристаде за мном.{S} Као човек доле...{S}  
 </p> <p rend="Tekst">— Ама, шта велиш, док то пукне по селу, а? </p> <p rend="Tekst">— Море, г 
о дна. </p> <p rend="Tekst">— Нека још, док оде. кмет — одговори други, а испод стола склонио р 
ица изишла у градину, па нешто копа.{S} Док ето ти Раке, наднесе се на плот, па зашкиљи очима и 
 је који што награбусио, и смеју се.{S} Док ће почети један између њих: </p> <p rend="Tekst">—  
оизврћу.{S} И Сима се стаде смејати.{S} Док наједанпут прснуше ђаци куд који — само остаде на ч 
пет не смем...{S} Може замерити што.{S} Док ти се она окрете, па мени: »Ти би, канда, ватре?« — 
 од посла и ватре те дошла још руменија док ето ти Раке оздо, гунђа нешто једнако.{S} Кад би по 
ка ту углављује телад да јој не сметају док краве музе.{S} Кад се на волове или краве удари да  
ну Рака још жешће. </p> <p rend="Tekst">Док ти и Стеван плану, па скочи: </p> <p rend="Tekst">— 
дара, а пред сваким по полић ракије.{S} Долази још селака — по један или по двојица.{S} Механџи 
« па окрете наниже, преко Илијине њиве, доле сеоској механи. </p> <p rend="Tekst">Ту затече Сим 
руга — опет дете, женско, с наочарима а доле пише:{S} Kleіne Groѕѕmama...{S} Еле, искићено баш  
емена; слика неког детета с наочарима а доле пише:{S} Kleiner Groѕѕpaра и друга — опет дете, же 
о поред Павића куће — хоће преко ливаде доле механи.{S} Таман беше окренуо низ поток, кад ето т 
јом; у неких се већ слама одрла па виси доле.{S} Столови обојени црвеном бојом; а тако је обоје 
ти нешто пристаде за мном.{S} Као човек доле...{S} Иде лепо баш као човек...{S} Али му наврх гл 
а ће га тужити капетану ако му данас не донесе две вреће. </p> <p rend="Tekst">Пошто се већ сит 
брат-Спасоје, не прави ларма!{S} Саг ке донесем! </p> <p rend="Tekst">— Ама где се ви тако оква 
че Ђура и поче преливати преко чаше већ донесено вино. </p> <p rend="Tekst">Газда Рака погледа  
ст његову први је комшија газда-Раки, и досад се већ неколико пута свађао и судио с њим по општ 
p> <p rend="Tekst">— Вала ионако ми већ досади та потра сваки час — рећи ће на то Стеван, али о 
можеш живети од газда-Раке Радишића!{S} Досадио је већ свакоме у селу М. — Вала, ја не знам има 
као мрав са својом Стојом, па има свега доста у кући.{S} На пакост његову први је комшија газда 
какав свечаник, па се искупило у механи доста људи.{S} Неки сели по клупама пред механом, неки  
 као да су ти јаја у недрима! — Па и он достиже и заокупи назимад, бацивши се за њима коцем, те 
"Tekst">Зачудо, што ти беше тај учитељ »достојанствен« човек!{S} Често је у разговору мешао по  
во, учитељу?« он им је одговорио сасвим достојанствено: »То су неке моје инштрукције!...« </p>  
 rend="Tekst">— Ама, да ли ће он одиста доћи? — упита Ђура. </p> <p rend="Tekst">— Неће ја!{S}  
Ама стој ти, Радоване, знамо ми тебе! — дочека га Стеван. — Потру смо видели и наше је да осече 
 слуша, а овамо извлачи и краде где што дочепа«.{S} Његов синовац Паја слуша га у свему: и чува 
, а сва се запурила од посла и ватре те дошла још руменија док ето ти Раке оздо, гунђа нешто је 
аци пред очима...{S} Подигнем се, а оно дошло већ до врљике, замахује оним рогом, на ме, а виче 
 у свему: и чува волове и свиње и иде у дрва и воденицу и где год што затреба.{S} Само је мало  
гоме врат ивером, па опет мере на ономе дрвету, а смеју се да попуцају од смеха.{S} Сима хајде  
д тамо, а Ђура и Спасоје дељају некакво дрво и граде нешто.{S} Нешто мере један другоме врат ив 
">Ова се овако гради: осече се рачвасто дрво, али се гледа да врат може таман стати између оних 
 Паја задимио већ увелике, док ти стаде дрека газда-Раке из куће: </p> <p rend="Tekst">— Павле! 
 </p> <p rend="Tekst">— Четири вреће! — дрекну Рака и пљесну рукама. — Какве четири вреће, људи 
 поред школе.{S} Чује у авлији школској дреку и смех дечји, па се надвири да види шта је то.{S} 
ксимилијанове: једна, како га ухватили; друга, како је у тамници и поп му нешто чита; трећа, ка 
има а доле пише:{S} Kleiner Groѕѕpaра и друга — опет дете, женско, с наочарима а доле пише:{S}  
 и он, па заокупи с једне, газда Рака с друге стране, те потераше назимад наниже, сеоском обору 
">Одмах ударише један с једне а други с друге стране пута, да их Рака не опази, па у стопу за њ 
к изнад човека с којим се разговара.{S} Други мало снижи.{S} Бркови му накострешени напред, па  
d="Tekst">Одмах ударише један с једне а други с друге стране пута, да их Рака не опази, па у ст 
радска форма! — похвали вино, па оде за други сто да нешто додаје. </p> <p rend="Tekst">— Имају 
 од газда-Раке и роге! — под смеваху се други ономе... </p> <p rend="Tekst">Еле, за часак ти пу 
— Ама шта је стоку плашило? — питаху се други. </p> <p rend="Tekst">Утом бахну Сима на врата: < 
p> <p rend="Tekst">— Јест ја — одговори други. — Мора да их је нешто поплашило. </p> <p rend="T 
t">— Нека још, док оде. кмет — одговори други, а испод стола склонио руку и у њој пакло улепљен 
та.{S} Знам ја њега... — рече опет онај други, отпљуцну, па наже полић. </p> <p rend="Tekst">—  
 — не могу где си ти а вере ми да је ко други, не бих ни по које новце. </p> <p rend="Tekst">И  
ни она врљава баба Петрија, а камоли ко други... </p> <p rend="Tekst">— Ама, шта велиш, док то  
о; све граби туђе, све је рад да закачи другог.{S} Као да ала из њега зија.{S} Барем да има ком 
p> <p rend="Tekst">Сељаци гурнуше један другог лактом. </p> <p rend="Tekst">— Из мора? — упита  
искашљаше.{S} А неки опет гурнуше један другог лактом и згледаше се. </p> <p rend="Tekst">— Как 
елака.{S} Збијају шалу, задиркују један другога, причају где је који што награбусио, и смеју се 
дрво и граде нешто.{S} Нешто мере један другоме врат ивером, па опет мере на ономе дрвету, а см 
едаше; неки се осмехнуше и шануше један другоме: »Ето га опет!{S} Е, цркао би да се не суди!« < 
} Сима се опет разгоропадио, па виче на другу страну: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, хајде, газд 
} А Стеван, опет са Срећком и Илијом на другу страну. </p> <p rend="Tekst">— Е јест поган човек 
 штету, па ништа!{S} Него одсад ћу и ја друкчије...{S} Ти ћеш се, Илија, увратити код бирова, п 
ола, па ништа...{S} Ваљало би њега како друкчије заварчити. </p> <p rend="Tekst">— А чекај ти,  
 су већ обично у нас механе по селима и друмовима.{S} Столице сламне, обојене зеленом бојом; у  
 пође полагано — све ногу пред ногу.{S} Дуван га загрцне; застане да се искашље, па се, онако д 
ио колико је дуг.{S} А пушио је некакав дуван тако љут да су газда-Раку више пута облиле сузе о 
гова ту.{S} Погледам, а оно стоји поред дувара један гвозден астал...{S} Као постављен да се ру 
е — ама не оставља, што кажу, ни миша у дувару.{S} Разлеже му се псовка по свем селу.{S} Људи,  
 своју симсију, па се извалио колико је дуг.{S} А пушио је некакав дуван тако љут да су газда-Р 
рескочим врљике и саплетем се те колико дуг — љос о ледину!{S} Сенуше ми светлаци пред очима... 
не; застане да се искашље, па се, онако дугачак, превије као пругло чак до земље.{S} Ударише му 
а, али сâм као пањ; нигде никог до оног дугачког и сулудастог синовца, што све село тера спрдњу 
а навише...{S} Не кида се он толико.{S} Дуго је до подне — стићи ће кући; а може где још и прос 
чине штету, онда им се то обеси о врат: дужи крај виси низ груди а рачве су за вратом, и тада с 
е и ћути, а рога му стрчи за вратом!{S} Дужи крај окренут иза врата навише, па још руке му упет 
ка.{S} А кад се удари на свиње, онда се дужи крај остави за вратом а рачва испод врата, и тек т 
мена.{S} Тако, она се зове љуба, кад се дужи крај удари у земљу а рачве оставе горе, те планинк 
 Раки, извади му из џепа у гуњцу четири дуката у злату и два у ситнини, па завеза у пешкир и ст 
.. </p> <p rend="Tekst">— Даћу ти десет дуката, Симо брате, курталиши ме ове напасти!{S} Ако бо 
е, браћо, молим вас!{S} Даћу вам дваест дуката...{S} Кумим вас, пустите ме!...{S} Куд ћу од бру 
{S} Ако бога знаш — ето ти у гуњцу шест дуката, узми...{S} Немам све код себе, богами!{S} Кусур 
урењаке и припија помало ракије...{S} А душа му је била јести пурењаке и припијати уз њих ракиј 
, људи!{S} Имате ли ви памети, имате ли душе?...{S} Оволика грдна потра!... </p> <p rend="Tekst 
-Радоване, биће много дваест врећа — по души реци! — прихвати Илија. </p> <p rend="Tekst">— Шта 
 и жао му беше ђака што их учитељ онако душмански млати, па опучи навише к осоју да обиђе крчев 
рњака — па се миче, нагиње се ђа овамо, ђа онамо!{S} Сима стаде и ућута.{S} Гледа да му се није 
и свој забран, а једнако псује ђа Симу, ђа кмета. </p> <p rend="Tekst">Баш до његовог забрана к 
е узгред и свој забран, а једнако псује ђа Симу, ђа кмета. </p> <p rend="Tekst">Баш до његовог  
стрчи из трњака — па се миче, нагиње се ђа овамо, ђа онамо!{S} Сима стаде и ућута.{S} Гледа да  
азда Рака махну главом, учини: »Хм, хм! ђаво дете!« па окрете наниже, преко Илијине њиве, доле  
 у механи...{S} Аја!{S} Не верујем ја — ђаво је то!{S} Хтеде ме јутрос мотиком.{S} Али свеједно 
релаза у воћњак. </p> <p rend="Tekst">— Ђаво те носио, кљусино матора! — рече она, па настави к 
њиме...{S} Па хајде што граби — нека га ђаво носи — нек граби!{S} Нико се није од арама спомога 
 најпаметнији.{S} Па хајде и ту нека га ђаво носи — кад је таки!{S} Него што се онако матор пом 
ем криве се говеда — јест, богами, неки ђаво!{S} Пође мени коса навише.{S} Вратио бих се, али к 
е »добро јутро«...{S} Баш си ми ти неки ђаво! — рече Рака и опет зашкиљи очима и као насмехну с 
м те, дај му две вреће, па нека га носи ђаво! — рече Стеван мало тише да не чује газда Рака ко  
 да се макнем од њега!{S} Као да га сам ђаво нанесе — куд год пођем, јали ће ме срести, јали ст 
иђиде ти мало подаље, док те није однео ђаво! </p> <p rend="Tekst">— што, чедо моје? </p> <p re 
учо пући!...« </p> <p rend="Tekst">Неки ђаволани беху разгласили да је био негде шустер; али ко 
о читав урнебес! </p> <p rend="Tekst">— Ђаволи деца! — рече Ђура, осмехну се и махну руком. </p 
 — знаш! </p> <p rend="Tekst">— Баш сте ђаволи! — рече она и оде да послује нешто по кући. </p> 
 смеха оној врашкој деци...{S} Е баш су ђаволи!{S} Ухватили учитељевог ћурана, набили му рогу,  
астал — врућ!{S} О, анатема га било!... ђаволска посла!{S} Напуним ти лулу, запалио бих.{S} Шта 
p rend="Tekst">Него да се ми оканимо те ђаволске роге!{S} Боље ће бити да видимо шта ради наш г 
м ја — казаше ми после. — Крстио сам се ђаволској направи... </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте л 
викну неколико пута Сима, и жао му беше ђака што их учитељ онако душмански млати, па опучи нави 
ш, хвала богу, коју!{S} Што бијеш онако ђаке?{S} Прођох данас онуда, а оно врисак, врисак — рек 
ди шта је то.{S} Кад има шта видети!{S} Ђаци ударили учитељеву ћурану малу рогу на врат.{S} Сир 
Сима. </p> <p rend="Tekst">— Зато су је ђаци и ударили учитељеву ћурану...{S} Виде где се удара 
таде смејати.{S} Док наједанпут прснуше ђаци куд који — само остаде на чистини она гомила ћурак 
ку своје жене; четврта, како су већ они ђенерали стрељани, а на њ тек нанишанили.{S} Осим тих с 
 се згледаше, па се мало насмехнуше.{S} Ђура одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ево градимо рогу; 
евину. </p> <p rend="Tekst">Кад тамо, а Ђура и Спасоје дељају некакво дрво и граде нешто.{S} Не 
ех. </p> <p rend="Tekst">— Шта? — упита Ђура. </p> <p rend="Tekst">Спасоје се смеје једнако и с 
— Ама, да ли ће он одиста доћи? — упита Ђура. </p> <p rend="Tekst">— Неће ја!{S} Зар ти не знаш 
d="Tekst">И опет би се свадили, али уђе Ђура са Спасојем, па се мало поводе — токорсе пијани. < 
, јутрос, него још ноћас...{S} Оне лоле Ђура и Спасоје...{S} Никуд ти нисам пристао овако грдан 
ану и почеше нешто шаптати.{S} На то се Ђура поче смејати. — обојицу сузе облише од смеха. </p> 
 Та однесох оном угурсузу потру. (Ту се Ђура и Спасоје опет згледаше и осмехнуше.) — Хтеде ми о 
st">— А, ваља то јавити кмету — рећи ће Ђура. — То је већ и сувише. </p> <p rend="Tekst">— Није 
> <p rend="Tekst">— Ђаволи деца! — рече Ђура, осмехну се и махну руком. </p> <p rend="Tekst">—  
>— Е, па... тамо ето... горе!... — рече Ђура и поче преливати преко чаше већ донесено вино. </p 
Није, вала, вајде ни деветати га — рече Ђура. — Већ неколико пута лемали су га људи као вола, п 
rend="Tekst">— Голем је зијанћар — рече Ђура — па му ваља подобру ударити.{S} Ако буде голема,  
 одвоји те оде својој кући, а Спасоје и Ђура, упутише се својим вратницама. </p> <p rend="Tekst 
> <p rend="Tekst">Утом дођоше Спасоје и Ђура да се мало прихвате.{S} А Марица, те пред њих: </p 
и него ка некој слави.{S} А тако исто и Ђура и Спасоје. </p> <p rend="Tekst">Газда Рака утекао  
 скинуо рогу, како су му ту рогу набили Ђура и Спасоје да не задиркује више Марицу... </p> <p r 
nd="Tekst">— Одиде амо, Марице! — зовну Ђура своју сестру. </p> <p rend="Tekst">И оба брата шап 
end="Tekst">»Хм! хм!« говори Рака да су Ђура и Спасоје рахат могли чути: »Рече да ће бити њих д 
ује нешто по кући. </p> <p rend="Tekst">Ђура и Спасоје узеше секиру, сврдао и макљу, па замакош 
 није имао обичај. </p> <p rend="Tekst">Ђура и Спасоје заседоше на клупу поред оних што играју  
 кака подвала!...« </p> <p rend="Tekst">Ђура и Спасоје умало се ту не насмејаше.{S} Кад већ да  
="Tekst">Баш до његовог забрана кућа је Ђуре и Спасоје Павића.{S} То су вам два отресна, ваљана 
к извуче; нико га ваљда и не опази осим Ђуре и Спасоја. </p> <p rend="Tekst">Они бајаги попише  
е пред њих: </p> <p rend="Tekst">— Ама, Ђуро, богати, привикниде ти оном Радовандери — нек ме с 
ише. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде, Ђуро, ја ти кажем, прихвати Спасоје. — Него хајде да ми 
<p rend="Tekst">— А где ти је Спасоје и Ђуро? </p> <p rend="Tekst">— Не знам...{S} Иди па их тр 
ући смехом. </p> <p rend="Tekst">Повуче Ђуру за рукав, изиђоше оба на страну и почеше нешто шап 
 ми ову беду! </p> <p rend="Tekst">— Е, е... богами, газда-Радоване — поче Сима као да се затеж 
 сав кукуруз. </p> <p rend="Tekst">— Е, е, затреше?... </p> <p rend="Tekst">— Затреше, јакако!. 
 шануше један другоме: »Ето га опет!{S} Е, цркао би да се не суди!« </p> <p rend="Tekst">— Шта  
кроз плот, па хоћеш дваест врећа?...{S} Е нећеш, бели! </p> <p rend="Tekst">— Јест, два назимет 
х пући од смеха оној врашкој деци...{S} Е баш су ђаволи!{S} Ухватили учитељевог ћурана, набили  
рислони већ готову рогу уз један грм. — Е хоћемо ли кући?{S} Сад ће и мрак.{S} Хајде и ти, Симо 
ини ми ову беду! </p> <p rend="Tekst">— Е, е... богами, газда-Радоване — поче Сима као да се за 
да само он зна.) </p> <p rend="Tekst">— Е то ваља посолити! — шануше међу собом неки сељаци.{S} 
ојих вратница... </p> <p rend="Tekst">— Е, хајде баш, газда-Рако — не могу где си ти а вере ми  
е? — упита Сима. </p> <p rend="Tekst">— Е, па... тамо ето... горе!... — рече Ђура и поче прелив 
одмаче од плота. </p> <p rend="Tekst">— Е, збогом, Маро, збогом! — рече брзо и, климнувши главо 
а нек изиђу сад. </p> <p rend="Tekst">— Е баш да ти не изиђу сад!{S} Неће се до сутра свет прев 
 ми сав кукуруз. </p> <p rend="Tekst">— Е, е, затреше?... </p> <p rend="Tekst">— Затреше, јакак 
еће ти пропасти. </p> <p rend="Tekst">— Е, ти нареди људе, па хајдете горе у њиву.{S} Ја ћу вас 
ну нешто главом. </p> <p rend="Tekst">— Е, је ли ти стало срце на меру, газда-Рако? — упита га  
вори она љутито. </p> <p rend="Tekst">— Е баш си ми јутрос нешто љута...{S} Нису ти све козе ко 
на другу страну. </p> <p rend="Tekst">— Е јест поган човек! — рећи ће Срећко Илији и Стевану. < 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Е</hi>, људи, то је баш да бог сачува!{S} Лепо не можеш 
ване, вере ми! — упаде му у реч Сима. — Ево у живот, ако су моја назимад и два струка оборила.{ 
у Сима одвојивши се мало од потричара — ево ћу ти дати двије вреће.{S} Не могу само за атер ови 
едан корак више. </p> <p rend="Tekst">— Ево, господине, вино! — рече механџија и метву полокани 
} Ђура одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ево градимо рогу; хоћемо да ударимо на једнога брава.{S 
махну руком. </p> <p rend="Tekst">— Кад ево ти учитеља, па удри!{S} Стоји писка јадне деце! </p 
ко би то било да начини човек хаљине од ексера, па онда да зарони?...{S} Баш би се набо! — рече 
 а доле пише:{S} Kleіne Groѕѕmama...{S} Еле, искићено баш како ваља, као оно кад је што по план 
 се други ономе... </p> <p rend="Tekst">Еле, за часак ти пуче тај глас по селу.{S} Људи и жене  
своје куће, тек се само довикују: »Ено, ено нашег газда-Раке!{S} Чујте како креше!...{S} Јамачн 
авле!{S} Павле!...{S} Боље!{S} Боље!{S} Ено нечијих свиња у њиви!...{S} Боље истерај!...{S} Ах, 
море, боље!...{S} Горе уврх њиве!...{S} Ено их, потрчи, море!{S} А чекајде, запамтићете ви ко ј 
туђе муке — цркло би! — додаде Илија. — Ено, све стара потра — готово иструнули они струкови... 
Рака још јаче, а све хода тамо и амо. — Ено онај лопов напустио онолике свиње те ми упропастише 
{S} Какве свиње? </p> <p rend="Tekst">— Ено онај твој поштени Сима, што га једнако хвалиш!...{S 
 код своје куће, тек се само довикују: »Ено, ено нашег газда-Раке!{S} Чујте како креше!...{S} Ј 
p rend="Tekst">Шта је хтео казати овом »епидемијом« овде — бог би га знао! </p> <p rend="Tekst" 
ре онолику живину...{S} Начинили читаву епидемију!... </p> <p rend="Tekst">Шта је хтео казати о 
ао бесан!?{S} Потра, потра, — добро!{S} Ето, осећи ћемо и ту потру.{S} Не бој се, неће ти пропа 
d="Tekst">— Ја сам, брате слатки!...{S} Ето видиш... беда! — одговори Рака, уморан од оног тере 
">— Ама они, Симо, брате, богами!...{S} Ето, лепо хоће да ме обрукају.{S} Кумим те богом, скини 
зао?...{S} Ти знаш да смо ми увек...{S} Ето тако, богами, увек као комшије...{S} Куд бих ја то  
е учитељ полагано по механи, а ћути.{S} Ето ти затим и Симе.{S} Чим уђе, одмах се окрете учитељ 
ад се живинче не извуче одатле лако.{S} Ето, то вам је рога. </p> <p rend="Tekst">Рога је у раз 
одвикну му Стеван, па се окрете Сими: — Ето тако, Симо!{S} Даћеш му две вреће кукуруза; а сад и 
лиши ме ове напасти!{S} Ако бога знаш — ето ти у гуњцу шест дуката, узми...{S} Немам све код се 
ише се око њега. </p> <p rend="Tekst">— Ето шта!...{S} Пођем ти одавде у неко доба ноћи, па хај 
дио с њим по општини, све око потре, па ето и сад му се некако измакла назимад те увукла у њиву 
и.{S} Таман беше окренуо низ поток, кад ето ти Марице с Јаном Срећковом — иду с воде.{S} Газда  
изишла у градину, па нешто копа.{S} Док ето ти Раке, наднесе се на плот, па зашкиљи очима и поч 
посла и ватре те дошла још руменија док ето ти Раке оздо, гунђа нешто једнако.{S} Кад би поред  
а. </p> <p rend="Tekst">— Е, па... тамо ето... горе!... — рече Ђура и поче преливати преко чаше 
и се осмехнуше и шануше један другоме: »Ето га опет!{S} Е, цркао би да се не суди!« </p> <p ren 
хани већ засела ова четворица па играју жандара, а пред сваким по полић ракије.{S} Долази још с 
и ту децу — викну неколико пута Сима, и жао му беше ђака што их учитељ онако душмански млати, п 
што чита; трећа, како гледа слику своје жене; четврта, како су већ они ђенерали стрељани, а на  
сак ти пуче тај глас по селу.{S} Људи и жене и деца ваздан су говорили о роги и газда-Раки и см 
} Осим тих слика поређане су још и неке женске слике, што токорсе показују делове света и годиш 
на силазио.{S} И од тада се увек клонио женскиња.{S} Чим сретне, било жену било девојку, тек са 
 Kleiner Groѕѕpaра и друга — опет дете, женско, с наочарима а доле пише:{S} Kleіne Groѕѕmama... 
ек клонио женскиња.{S} Чим сретне, било жену било девојку, тек само прогунђа нешто, па заобиђе  
м људма чини штета! — подвикну Рака још жешће. </p> <p rend="Tekst">Док ти и Стеван плану, па с 
но врисак, врисак — рекох, нико не оста жив! </p> <p rend="Tekst">— Треба ошинути обешењаке.{S} 
 је баш да бог сачува!{S} Лепо не можеш живети од газда-Раке Радишића!{S} Досадио је већ сваком 
— Обешењаци!{S} Магарци једни Зар да ми живину поморите!{S} Штрангови једни! </p> <p rend="Teks 
шењаке.{S} Хтедоше да ми поморе онолику живину...{S} Начинили читаву епидемију!... </p> <p rend 
за вратом а некад испод врата, и сад се живинче не извуче одатле лако.{S} Ето, то вам је рога.  
вере ми! — упаде му у реч Сима. — Ево у живот, ако су моја назимад и два струка оборила.{S} То  
и извуче чекмеџе из оног астала, извади жишку, те мени на лулу...{S} Гледам ја — баш ватра!{S}  
руги ономе... </p> <p rend="Tekst">Еле, за часак ти пуче тај глас по селу.{S} Људи и жене и дец 
ће.{S} Истина, среска је кућа подалеко, за читаво по сата хода; али они пред вече, кад изиђу из 
ш руке му упетљане конопцем изнад главе за њ. </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли ти то, газда-Рако? 
 Павићеву ливаду, док ти нешто пристаде за мном.{S} Као човек доле...{S} Иде лепо баш као човек 
 погледа их, нешто се узврпољи, па седе за један сто близу врата што никад није имао обичај. </ 
риградска форма! — похвали вино, па оде за други сто да нешто додаје. </p> <p rend="Tekst">— Им 
!{S} Надам ти ја бежати, а оно све брже за мном.{S} Потегнем те прескочим врљике и саплетем се  
н достиже и заокупи назимад, бацивши се за њима коцем, те умало не преби једно. </p> <p rend="T 
ше. </p> <p rend="Tekst">Рака се осврте за њима, па, смешећи се, упита: </p> <p rend="Tekst">—  
нуто. </p> <p rend="Tekst">Сви поседаше за један сто украју, што беше под око свима гостима. </ 
дари на свиње, онда се дужи крај остави за вратом а рачва испод врата, и тек тада се зове оним  
 врат и удари се клин, који некад стоји за вратом а некад испод врата, и сад се живинче не изву 
ако чељаде.{S} Гдешто су га и одаламили за то, па опет неће да мирује. </p> <p rend="Tekst">Газ 
 по клупама пред механом, неки у механи за столове, па тако у шали и разговору седе и пијуцкају 
рњаку, па стење и ћути, а рога му стрчи за вратом!{S} Дужи крај окренут иза врата навише, па јо 
бежи!« Ја ти се онда попужељке скотрљам за један трњак, па бежи колико игда могу кући!...{S} Шт 
сто.{S} Газда Рака осврте се још једном за њом, махну главом, учини: »хм, хм!« па замаче горе у 
као се газда Рака, па полете као смушен за Пајом. </p> <p rend="Tekst">Кад тамо, а оно — два на 
ћу ти дати двије вреће.{S} Не могу само за атер ових поштених људи а не бих ти дао ни зрнца, па 
ести! — виче газда Рака и показује црно за ноктом. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, газда-Рак 
 кући.{S} Рогу оставише у Маричин вајат за врата; спремише и конопац.{S} Опет нешто шапуташе с  
е пута, да их Рака не опази, па у стопу за њим Помрчина беше густа, а он није баш толико оштра  
мехом. </p> <p rend="Tekst">Повуче Ђуру за рукав, изиђоше оба на страну и почеше нешто шаптати. 
ат: дужи крај виси низ груди а рачве су за вратом, и тада се зове клечка.{S} А кад се удари на  
ље да га убијеш него да му се посмехнеш за што. </p> <p rend="Tekst">— Немај ти бриге, газда-Ра 
е то види? — упита Максим и погледа још за један корак више. </p> <p rend="Tekst">— Ево, господ 
Погани Цинцари!... </p> <p rend="Tekst">За једним столом засела њих четворица; пред сваким по п 
ећући опет по неку страну реч, и хоћаше забраздити далеко са Симом да не уђоше она два практика 
о сеоских ливада да обиђе узгред и свој забран, а једнако псује ђа Симу, ђа кмета. </p> <p rend 
 учини: »хм, хм!« па замаче горе у свој забран. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан, баш у сами мрак, 
а потра.{S} Поранио газда Рака и обишао забран свој, па ударио поред Павића куће — хоће преко л 
та. </p> <p rend="Tekst">Баш до његовог забрана кућа је Ђуре и Спасоје Павића.{S} То су вам два 
!...{S} Него шта велиш?{S} Хоћемо ли га заварчити? </p> <p rend="Tekst">— Неће му, вала пасти н 
ишта...{S} Ваљало би њега како друкчије заварчити. </p> <p rend="Tekst">— А чекај ти, знам шта  
тири дуката у злату и два у ситнини, па завеза у пешкир и стрпа у недра.{S} Затим му одреши рук 
 сваким по полић ракије, пљуцкају и већ заводнили очима. </p> <p rend="Tekst">— Хајдемо, хоћемо 
лија, потричари, обилазе по кукурузима, загледају оборене и упола изедене клипове и сумњиво врт 
није рога него читава руда! — рече Сима загледајући је. — Не може то ниједан во у нашем селу по 
агано — све ногу пред ногу.{S} Дуван га загрцне; застане да се искашље, па се, онако дугачак, п 
а се ко прикрао, могао је чути у вајату загушен Ракин глас: </p> <p rend="Tekst">— Немојте, бра 
 Рака већ далеко, искреса ватре, и опет задимани, па онда пође полагано — све ногу пред ногу.{S 
 чибук и симсију, само ако још који пут задимани пред њим. </p> <p rend="Tekst">Таман Паја зади 
ед њим. </p> <p rend="Tekst">Таман Паја задимио већ увелике, док ти стаде дрека газда-Раке из к 
 му ту рогу набили Ђура и Спасоје да не задиркује више Марицу... </p> <p rend="Tekst">Кад људи  
t">Пуна механа селака.{S} Збијају шалу, задиркују један другога, причају где је који што награб 
 наједанпут Максим, чисто смешећи се од задовољства што је тако ухватио у тесно свог колегу, па 
а, трчи као бесан уз кукурузе, а сав се задувао. </p> <p rend="Tekst">Паја само клима преко бус 
умало се ту не насмејаше.{S} Кад већ да зађу у воћњак, они промакоше мимо Раку, па похиташе у в 
{S} И то кад хоће да је изговори, чисто зажмури да би по том околина видела колика је ту ученос 
 да и ја теби зајам вратим у чем било — заиста! </p> <p rend="Tekst">— Нећу да чујем!{S} То је  
је газда Рака ко ће га носити. — Нек се зајази!{S} Само нека то легне једанпут. </p> <p rend="T 
ка!{S} Вера и бог, гледаћу да и ја теби зајам вратим у чем било — заиста! </p> <p rend="Tekst"> 
Вала да ми хоће пасти шака да му вратим зајам — волео бих него богзна шта!... </p> <p rend="Tek 
це на меру, газда-Рако? — упита га Сима заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Ја, брате, ничије нећ 
је ја хоћу!{S} Нећу ја ником ни оволико зајести! — виче газда Рака и показује црно за ноктом. < 
а, увратити код бирова, па му реци нека закаже по селу да људи ударе роге на стоку... </p> <p r 
све мало; све граби туђе, све је рад да закачи другог.{S} Као да ала из њега зија.{S} Барем да  
"Tekst">— Не може ти оно, брате, док не закине туђе муке — цркло би! — додаде Илија. — Ено, све 
 се похвалио: да му газда Рака није што закинуо, опањкао га, посмехнуо му се, или макар у чему  
пасоје узеше секиру, сврдао и макљу, па замакоше, смејући се, навише у осоје. </p> <p rend="Tek 
Подигнем се, а оно дошло већ до врљике, замахује оним рогом, на ме, а виче: »Стани, стани — не  
и, климнувши главом, учини »хм! хм!« па замаче преко једног прелаза у воћњак. </p> <p rend="Tek 
 њом, махну главом, учини: »хм, хм!« па замаче горе у свој забран. </p> <p rend="Tekst">Сутрада 
ну госпођу, ама опет не смем...{S} Може замерити што.{S} Док ти се она окрете, па мени: »Ти би, 
ећи. </p> <p rend="Tekst">— Ама хоће да зановета.{S} Знам ја њега... — рече опет онај други, от 
ривулао и наднео над плот, па тек стаде зановетати којешта. </p> <p rend="Tekst">— А, ваља то ј 
ло девојку, тек само прогунђа нешто, па заобиђе подаље а покломпи се као водом поливен. </p> </ 
ећ нема шале, растресе се мало и он, па заокупи с једне, газда Рака с друге стране, те потераше 
 ти јаја у недрима! — Па и он достиже и заокупи назимад, бацивши се за њима коцем, те умало не  
{S} Кад му, ваљда, додија мука, а он ти заокупи ћурке тући, оне опет њега...{S} Деца ударила у  
канда, ватре?« — »Ја, вала, бих мало да запалим.« А она ти извуче чекмеџе из оног астала, извад 
... ђаволска посла!{S} Напуним ти лулу, запалио бих.{S} Шта ћу?{S} Нема нигде ватре.{S} Као упи 
з њих ракију.{S} Паја изашао пред кућу, запалио своју симсију, па се извалио колико је дуг.{S}  
стола украју, наређа три столице, метну запаљену лојану свећу у свећњак од тенећке, с репићем и 
{S} Ено их, потрчи, море!{S} А чекајде, запамтићете ви ко је Радован, бели!... — развикао се га 
"Tekst">— А шта је то било? — почеше га запиткивати и и скупише се око њега. </p> <p rend="Teks 
d="Tekst">— Изволите, господине!{S} Што заповедате? </p> <p rend="Tekst">— Дај вина!...{S} Седи 
p> <p rend="Tekst">— Ово дана, како оно заповеди кмет — рећи ће Бура — куд се год макнеш, све љ 
лу: </p> <p rend="Tekst">— Чујте, људи, заповест од кмета: ударите роге на стоку да не чини ште 
е сузе од кијања, па му је једном чак и запретио да ће му омлатити о уши и чибук и симсију, сам 
ше изнела хлеб да метне у пећ, а сва се запурила од посла и ватре те дошла још руменија док ето 
ану малу рогу на врат.{S} Сиромах ћуран запурио се, мучио се да смакне, па све отреса вратом и  
ани једном! </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар ти опет не да с миром? — упита Спасоје. </p> <p ren 
ура. </p> <p rend="Tekst">— Неће ја!{S} Зар ти не знаш њега? </p> <p rend="Tekst">— Ао, ја пога 
Јесам, газда-Рако...{S} А што питаш?{S} Зар ти дојако ниси знао да сам ја кмет? — одговори му С 
им својим тоном. </p> <p rend="Tekst">— Зар су оно мерџани? — упита Максим и погледа изнад њега 
е, па опет поче: </p> <p rend="Tekst">— Зар баш остаде у потоку, Маро? </p> <p rend="Tekst">— Ш 
d="Tekst">— Обешењаци!{S} Магарци једни Зар да ми живину поморите!{S} Штрангови једни! </p> <p  
е. </p> <p rend="Tekst">Било је већ око заранка.{S} Сима претурио две празне вреће преко рамена 
 Максим. </p> <p rend="Tekst">— Дабоме, зароне до на дно мора, па секу корале, то јест мерџане. 
ељ. </p> <p rend="Tekst">— Они то ваљда зароне, па ваде? — упита Максим. </p> <p rend="Tekst">— 
чини човек хаљине од ексера, па онда да зарони?...{S} Баш би се набо! — рече Марко и опет погле 
ај. </p> <p rend="Tekst">Ђура и Спасоје заседоше на клупу поред оних што играју карата, па Спас 
. </p> <p rend="Tekst">За једним столом засела њих четворица; пред сваким по полић ракије, пљуц 
хани. </p> <p rend="Tekst">У механи већ засела ова четворица па играју жандара, а пред сваким п 
ма — Марко. </p> <p rend="Tekst">Чим су засели, одмах Марко поче о научним стварима: </p> <p re 
еше, јакако!...{S} А ти бајаги кмет, па засео ту у механи, а није ти ни у уво што се овамо пошт 
ве ногу пред ногу.{S} Дуван га загрцне; застане да се искашље, па се, онако дугачак, превије ка 
и, газда-Радоване — поче Сима као да се затеже — оно ја бих ти као и скинуо... ама шта ја знам  
сеоској механи. </p> <p rend="Tekst">Ту затече Симу, испсова се опет с њиме због оне потре и ре 
 па завеза у пешкир и стрпа у недра.{S} Затим му одреши руке, па узе један камен и поче му изби 
љ полагано по механи, а ћути.{S} Ето ти затим и Симе.{S} Чим уђе, одмах се окрете учитељу: </p> 
{S} А има ваљда недељу дана како ми мал затиру, а теби ни у уво! — дере се Рака. </p> <p rend=" 
 — потврди Сима. </p> <p rend="Tekst">— Зато су је ђаци и ударили учитељеву ћурану...{S} Виде г 
есак и у смех. </p> <p rend="Tekst">— А зато ли су међер говеда рикала! — викаху једни. </p> <p 
е и иде у дрва и воденицу и где год што затреба.{S} Само је мало тром и једнако чмава.{S} Куд с 
дну рачава остави се подужи, колико већ затреба; рачве се пробуше напремасе, углави се између њ 
в кукуруз. </p> <p rend="Tekst">— Е, е, затреше?... </p> <p rend="Tekst">— Затреше, јакако!...{ 
тени Сима, што га једнако хвалиш!...{S} Затреше ми сав кукуруз. </p> <p rend="Tekst">— Е, е, за 
, е, затреше?... </p> <p rend="Tekst">— Затреше, јакако!...{S} А ти бајаги кмет, па засео ту у  
Сељаци одговорише. </p> <p rend="Tekst">Зачудо, што ти беше тај учитељ »достојанствен« човек!{S 
Сељаци слегоше раменима, па се згледаше зачуђено.{S} Неки рекоше: </p> <p rend="Tekst">— Море,  
 сам ја кмет? — одговори му Стеван мало зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Па шта чините ви, људи 
Док ето ти Раке, наднесе се на плот, па зашкиљи очима и поче, смешећи се: </p> <p rend="Tekst"> 
 си ми ти неки ђаво! — рече Рака и опет зашкиљи очима и као насмехну се. </p> <p rend="Tekst">— 
 <p rend="Tekst">Пуна механа селака.{S} Збијају шалу, задиркују један другога, причају где је к 
граде роге... </p> <p rend="Tekst">— Ја збиља!{S} И ја то хтедох рећи — потврди Сима. </p> <p r 
>Ту затече Симу, испсова се опет с њиме због оне потре и рече да ће га тужити капетану ако му д 
ешених наниже, те су му се често сељаци због тог и смејали.{S} Говори свакад »важно« и растеже  
t">— Знам, знам...{S} Није то да рекнеш због плате — поче опет Сима да га мучи — него може отку 
аче од плота. </p> <p rend="Tekst">— Е, збогом, Маро, збогом! — рече брзо и, климнувши главом,  
</p> <p rend="Tekst">— Е, збогом, Маро, збогом! — рече брзо и, климнувши главом, учини »хм! хм! 
ричар Срећко — нека му да две вреће, па збогом! </p> <p rend="Tekst">Газда Рака једнако виче, и 
">— Ја не зовем никога да се меша у мој званични посао.{S} То није комесијално... — поче учитељ 
} Кит — ја!...{S} То је, богме, страшна зверка! </p> <p rend="Tekst">— Знате ли ви — уплете се  
="Tekst">Сељаци слегоше раменима, па се згледаше зачуђено.{S} Неки рекоше: </p> <p rend="Tekst" 
 то дељате? </p> <p rend="Tekst">Они се згледаше, па се мало насмехнуше.{S} Ђура одговори: </p> 
неки опет гурнуше један другог лактом и згледаше се. </p> <p rend="Tekst">— Како би то било да  
 <p rend="Tekst">Максим, Марко и учитељ згледаше се, а механџија притрча. </p> <p rend="Tekst"> 
Рака. </p> <p rend="Tekst">Људи се само згледаше; неки се осмехнуше и шануше један другоме: »Ет 
рсузу потру. (Ту се Ђура и Спасоје опет згледаше и осмехнуше.) — Хтеде ми очи ископати.{S} Једн 
ретура.{S} Обре се на један мах учитељ, здепана нека људескара с постриженим брковима и богињав 
и друмовима.{S} Столице сламне, обојене зеленом бојом; у неких се већ слама одрла па виси доле. 
нако дугачак, превије као пругло чак до земље.{S} Ударише му и сузе од муке, а он их растрља пе 
 се зове љуба, кад се дужи крај удари у земљу а рачве оставе горе, те планинка ту углављује тел 
и по неки ивер или читав шипурак.{S} По зиду слике Максимилијанове: једна, како га ухватили; др 
да закачи другог.{S} Као да ала из њега зија.{S} Барем да има коме оставити — ни пô јада, али с 
а ударимо на једнога брава.{S} Чини нам зијан — па се опет осмехну и погледа испод ока у Спасој 
пасоје. </p> <p rend="Tekst">— Голем је зијанћар — рече Ђура — па му ваља подобру ударити.{S} А 
вади му из џепа у гуњцу четири дуката у злату и два у ситнини, па завеза у пешкир и стрпа у нед 
end="Tekst">— Не питај, мој брате...{S} Зло ти чиним!{S} Снађе ме, видиш, беда! </p> <p rend="T 
 је то »конкуренција«, то ваљда само он зна.) </p> <p rend="Tekst">— Е то ваља посолити! — шану 
згласили да је био негде шустер; али ко зна?{S} Можда су само изнели.{S} Истина, неки су виђали 
ао да ишчекује да му се чуде како он то зна!{S} Обојица воле, особито кад се нађу с учитељем у  
ekst">— Ао, ја поганог гривоње, јади га знали!...{S} Него шта велиш?{S} Хоћемо ли га заварчити? 
ити. </p> <p rend="Tekst">— А чекај ти, знам шта ћемо — поче Спасоје — па прсну у смех. </p> <p 
латићу ти! </p> <p rend="Tekst">— Знам, знам...{S} Није то да рекнеш због плате — поче опет Сим 
/p> <p rend="Tekst">— Комесијално...{S} Знам ја то! — рече учитељ обичним својим тоном. </p> <p 
rend="Tekst">— Ама хоће да зановета.{S} Знам ја њега... — рече опет онај други, отпљуцну, па на 
ини, платићу ти! </p> <p rend="Tekst">— Знам, знам...{S} Није то да рекнеш због плате — поче оп 
е неки уза смех. </p> <p rend="Tekst">— Знам ја — казаше ми после. — Крстио сам се ђаволској на 
а оклевати и слегати раменима. — Шта ја знам, може бити да ти је то и власт натурила. </p> <p r 
но ја бих ти као и скинуо... ама шта ја знам ко ти је то натурио. </p> <p rend="Tekst">— Ама он 
г би га знао! </p> <p rend="Tekst">— Не знам ја шта ти је то — рече Сима — само не дао теби бог 
 скини ми!... </p> <p rend="Tekst">— Не знам, богами, газда-Рако — стаде опет Сима оклевати и с 
асоје и Ђуро? </p> <p rend="Tekst">— Не знам...{S} Иди па их тражи! — одговори она љутито. </p> 
 је већ свакоме у селу М. — Вала, ја не знам има ли кога, ко би се похвалио: да му газда Рака н 
p rend="Tekst">— Ама стој ти, Радоване, знамо ми тебе! — дочека га Стеван. — Потру смо видели и 
је био газда Рака онакав као што га већ знамо, опет се чувао да се не тера посмех с њиме.{S} Бо 
зати овом »епидемијом« овде — бог би га знао! </p> <p rend="Tekst">— Не знам ја шта ти је то —  
.{S} А што питаш?{S} Зар ти дојако ниси знао да сам ја кмет? — одговори му Стеван мало зачуђено 
ekst">Шта је даље било, бог би га свети знао!{S} Само да се ко прикрао, могао је чути у вајату  
 страшна зверка! </p> <p rend="Tekst">— Знате ли ви — уплете се учитељ — да су у кита уста као  
 није казано!... </p> <p rend="Tekst">А знате ли ви шта је то рога?{S} Не знате, је ли?{S} И не 
Не знате, је ли?{S} И не дао вам бог да знате!...{S} Као што видите по самом имену то није ништ 
st">А знате ли ви шта је то рога?{S} Не знате, је ли?{S} И не дао вам бог да знате!...{S} Као ш 
t">— Али тако му реци »биће у механи« — знаш! </p> <p rend="Tekst">— Баш сте ђаволи! — рече она 
ељ испрсивши се. </p> <p rend="Tekst">— Знаш, хвала богу, коју!{S} Што бијеш онако ђаке?{S} Про 
 грдан!...{S} Молим те, брате, ако бога знаш, скини ми ову беду! </p> <p rend="Tekst">— Е, е... 
, курталиши ме ове напасти!{S} Ако бога знаш — ето ти у гуњцу шест дуката, узми...{S} Немам све 
<p rend="Tekst">— Неће ја!{S} Зар ти не знаш њега? </p> <p rend="Tekst">— Ао, ја поганог гривоњ 
 Сима. — Како бих ја то казао?...{S} Ти знаш да смо ми увек...{S} Ето тако, богами, увек као ко 
з груди а рачве су за вратом, и тада се зове клечка.{S} А кад се удари на свиње, онда се дужи к 
атом а рачва испод врата, и тек тада се зове оним страшним именом — рога... </p> <p rend="Tekst 
а добила и разна имена.{S} Тако, она се зове љуба, кад се дужи крај удари у земљу а рачве остав 
и то бити! </p> <p rend="Tekst">— Ја не зовем никога да се меша у мој званични посао.{S} То ниј 
 <p rend="Tekst">— Одиде амо, Марице! — зовну Ђура своју сестру. </p> <p rend="Tekst">И оба бра 
 стоку... </p> <p rend="Tekst">Сутрадан зором већ поче биров викати по селу: </p> <p rend="Teks 
р ових поштених људи а не бих ти дао ни зрнца, па макар се терали по свима судовима!...{S} Али  
ним да ниси могао никако усекнути њима, и — одмах понуди госте: </p> <p rend="Tekst">— Изволите 
дри ту децу — викну неколико пута Сима, и жао му беше ђака што их учитељ онако душмански млати, 
мена, а раздрљио се.{S} Ухватио ћурана, и, псујући као кочијаш, скиде му рогу, па се размлата о 
ј остави за вратом а рачва испод врата, и тек тада се зове оним страшним именом — рога... </p>  
ад стоји за вратом а некад испод врата, и сад се живинче не извуче одатле лако.{S} Ето, то вам  
е низ кукурузе псујући и Симу, и кмета, и потричаре, све изреда.{S} А Стеван, опет са Срећком и 
љ је веома уважавао та два практиканта, и често је говорио да није лако наћи њихове »декорације 
е да је Рака већ далеко, искреса ватре, и опет задимани, па онда пође полагано — све ногу пред  
p rend="Tekst">Газда Рака једнако виче, и не чује колика се потра осече. </p> <p rend="Tekst">— 
кост његову први је комшија газда-Раки, и досад се већ неколико пута свађао и судио с њим по оп 
ај виси низ груди а рачве су за вратом, и тада се зове клечка.{S} А кад се удари на свиње, онда 
га, причају где је који што награбусио, и смеју се.{S} Док ће почети један између њих: </p> <p  
сео с одабранијим људима, па срче каву, и уза сваки гутљај тек рекне: </p> <p rend="Tekst">— Их 
ица, па стаде, наслонивши се на мотику, и погледа га попреко. </p> <p rend="Tekst">— Оно твоје  
} Рака оде низ кукурузе псујући и Симу, и кмета, и потричаре, све изреда.{S} А Стеван, опет са  
зиђу из канцеларије, пођу мало у шетњу, и неће обићи а да на сврате. </p> <p rend="Tekst">То ју 
читељ уплећући опет по неку страну реч, и хоћаше забраздити далеко са Симом да не уђоше она два 
S} Његов синовац Паја слуша га у свему: и чува волове и свиње и иде у дрва и воденицу и где год 
... </p> <p rend="Tekst">— Ја збиља!{S} И ја то хтедох рећи — потврди Сима. </p> <p rend="Tekst 
чније него онај с обешеним брковима.{S} И кад говори, гледа обично по свима гостима, као да ишч 
ан, па није одатле три дана силазио.{S} И од тада се увек клонио женскиња.{S} Чим сретне, било  
га, па хајд' онамо ка кметову столу.{S} И не упита се с њим, него одмах поче: </p> <p rend="Tek 
 у алакање и у смех, да се поизврћу.{S} И Сима се стаде смејати.{S} Док наједанпут прснуше ђаци 
 разговору мешао по неку страну реч.{S} И то кад хоће да је изговори, чисто зажмури да би по то 
 шта је то рога?{S} Не знате, је ли?{S} И не дао вам бог да знате!...{S} Као што видите по само 
тог и смејали.{S} Говори свакад »важно« и растеже речи, ударајући на неким слоговима јаче гласо 
S} Виде где се удара на стоку, па хајд̓ и ми, вели, на ћурке — рече Спасоје и прислони већ гото 
ему: и чува волове и свиње и иде у дрва и воденицу и где год што затреба.{S} Само је мало тром  
, дарнути свако чељаде.{S} Гдешто су га и одаламили за то, па опет неће да мирује. </p> <p rend 
{S} Али нека!{S} Вера и бог, гледаћу да и ја теби зајам вратим у чем било — заиста! </p> <p ren 
остима, па се тек извуче; нико га ваљда и не опази осим Ђуре и Спасоја. </p> <p rend="Tekst">Он 
рече газда Рака као претећи. — Има суда и осем тебе! — па љутито изиђе из механе. </p> <p rend= 
о оно кад је што по плану.{S} Механџија и момци — Цинцари, као што је и то већ обично у нас по  
 Ево, господине, вино! — рече механџија и метву полоканицу на сто и три чаше. — Ама што сум го  
 <p rend="Tekst">Утом ти уђе газда Рака и обазре се свуд по механи, па махну нешто главом. </p> 
м ни оволико зајести! — виче газда Рака и показује црно за ноктом. </p> <p rend="Tekst">— Нека, 
сецана она потра.{S} Поранио газда Рака и обишао забран свој, па ударио поред Павића куће — хоћ 
{S} Баш си ми ти неки ђаво! — рече Рака и опет зашкиљи очима и као насмехну се. </p> <p rend="T 
d="Tekst">— Четири вреће! — дрекну Рака и пљесну рукама. — Какве четири вреће, људи!{S} Имате л 
рица Павићева једна је по једна девојка и по лепоти и по вредноћи. </p> <p rend="Tekst">Таман б 
оче трчати од оборена до оборена струка и дизати их вичући: — Нуто!{S} Нуто! </p> <p rend="Teks 
kst">Рога је у разним употребама добила и разна имена.{S} Тако, она се зове љуба, кад се дужи к 
метне у пећ, а сва се запурила од посла и ватре те дошла још руменија док ето ти Раке оздо, гун 
зда.{S} Има нешто баштине и мала, петла и ради као мрав са својом Стојом, па има свега доста у  
а нека људескара с постриженим брковима и богињавим лицем; некакву сингаву капутину претурио пр 
то су већ обично у нас механе по селима и друмовима.{S} Столице сламне, обојене зеленом бојом;  
е, наднесе се на плот, па зашкиљи очима и поче, смешећи се: </p> <p rend="Tekst">— Баш ти, Маро 
 ђаво! — рече Рака и опет зашкиљи очима и као насмехну се. </p> <p rend="Tekst">— Море, газда-Р 
авића.{S} То су вам два отресна, ваљана и вредна момка.{S} Имају сестру — да је није шале у сво 
а иде кући; гуњац претурио преко рамена и певуши полагано.{S} Погледа нешто у трње крај пута, к 
nd="Tekst">— Баш сте ђаволи! — рече она и оде да послује нешто по кући. </p> <p rend="Tekst">Ђу 
гигаш као да су ти јаја у недрима! — Па и он достиже и заокупи назимад, бацивши се за њима коце 
свима судовима!...{S} Али нека!{S} Вера и бог, гледаћу да и ја теби зајам вратим у чем било — з 
. </p> <p rend="Tekst">Кад тамо, а Ђура и Спасоје дељају некакво дрво и граде нешто.{S} Нешто м 
рос, него још ноћас...{S} Оне лоле Ђура и Спасоје...{S} Никуд ти нисам пристао овако грдан!...{ 
днесох оном угурсузу потру. (Ту се Ђура и Спасоје опет згледаше и осмехнуше.) — Хтеде ми очи ис 
 па... тамо ето... горе!... — рече Ђура и поче преливати преко чаше већ донесено вино. </p> <p  
о ка некој слави.{S} А тако исто и Ђура и Спасоје. </p> <p rend="Tekst">Газда Рака утекао у кач 
уо рогу, како су му ту рогу набили Ђура и Спасоје да не задиркује више Марицу... </p> <p rend=" 
Tekst">»Хм! хм!« говори Рака да су Ђура и Спасоје рахат могли чути: »Рече да ће бити њих два у  
ешто по кући. </p> <p rend="Tekst">Ђура и Спасоје узеше секиру, сврдао и макљу, па замакоше, см 
 имао обичај. </p> <p rend="Tekst">Ђура и Спасоје заседоше на клупу поред оних што играју карат 
 подвала!...« </p> <p rend="Tekst">Ђура и Спасоје умало се ту не насмејаше.{S} Кад већ да зађу  
арима а доле пише:{S} Kleiner Groѕѕpaра и друга — опет дете, женско, с наочарима а доле пише:{S 
 <p rend="Tekst">Утом се отворише врата и уђе газда Рака.{S} Онако осорљиво, као што му је већ  
лике, што токорсе показују делове света и годишња времена; слика неког детета с наочарима а дол 
лике ноћи пролазио сам и преко раскршћа и преко гробља, па ништа... </p> <p rend="Tekst">— А шт 
м као пањ; нигде никог до оног дугачког и сулудастог синовца, што све село тера спрдњу с њиме.. 
ниже, те су му се често сељаци због тог и смејали.{S} Говори свакад »важно« и растеже речи, уда 
има. — Ево у живот, ако су моја назимад и два струка оборила.{S} То му је све стара потра. </p> 
ри преко сеоских ливада да обиђе узгред и свој забран, а једнако псује ђа Симу, ђа кмета. </p>  
ац Паја слуша га у свему: и чува волове и свиње и иде у дрва и воденицу и где год што затреба.{ 
гледају оборене и упола изедене клипове и сумњиво врте главом.{S} Сима се опет разгоропадио, па 
ње се ђа овамо, ђа онамо!{S} Сима стаде и ућута.{S} Гледа да му се није што учинило.{S} Аја!{S} 
>Газда Рака, псујући веселом Сими и где и шта има, сагна већ назимад у обор, па накричи Паји да 
ма спусти врећу на један камен, па седе и поче: </p> <p rend="Tekst">— Ударих на школу, па хтед 
толове, па тако у шали и разговору седе и пијуцкају помало. </p> <p rend="Tekst">Кмет Стеван се 
емо ли кући?{S} Сад ће и мрак.{S} Хајде и ти, Симо, ако ћеш наниже. </p> <p rend="Tekst">И сва  
ачем се гради најпаметнији.{S} Па хајде и ту нека га ђаво носи — кад је таки!{S} Него што се он 
су ти јаја у недрима! — Па и он достиже и заокупи назимад, бацивши се за њима коцем, те умало н 
Механџија и момци — Цинцари, као што је и то већ обично у нас по свим механама. </p> <p rend="T 
се већ сит навикао и попио чокањ ракије и каву, пође опет преко ливаде, поред Павића куће. </p> 
хватише. </p> <p rend="Tekst">— Да није и тебе што јурило ноћас, Симо? — упита га један. </p> < 
се одвоји те оде својој кући, а Спасоје и Ђура, упутише се својим вратницама. </p> <p rend="Tek 
> <p rend="Tekst">— А где ти је Спасоје и Ђуро? </p> <p rend="Tekst">— Не знам...{S} Иди па их  
јд̓ и ми, вели, на ћурке — рече Спасоје и прислони већ готову рогу уз један грм. — Е хоћемо ли  
/p> <p rend="Tekst">Утом дођоше Спасоје и Ђура да се мало прихвате.{S} А Марица, те пред њих: < 
газда Рака крај ватре, па пури пурењаке и припија помало ракије...{S} А душа му је била јести п 
...{S} А душа му је била јести пурењаке и припијати уз њих ракију.{S} Паја изашао пред кућу, за 
и то момак?{S} Уплашио се од газда-Раке и роге! — под смеваху се други ономе... </p> <p rend="T 
а мном.{S} Потегнем те прескочим врљике и саплетем се те колико дуг — љос о ледину!{S} Сенуше м 
и пуче тај глас по селу.{S} Људи и жене и деца ваздан су говорили о роги и газда-Раки и смејали 
билазе по кукурузима, загледају оборене и упола изедене клипове и сумњиво врте главом.{S} Сима  
огзна какав газда.{S} Има нешто баштине и мала, петла и ради као мрав са својом Стојом, па има  
 опет њега...{S} Деца ударила у алакање и у смех, да се поизврћу.{S} И Сима се стаде смејати.{S 
end="Tekst">Оне ћуте, скретоше с путање и прођоше. </p> <p rend="Tekst">Рака се осврте за њима, 
но — газда Рака чучи у трњаку, па стење и ћути, а рога му стрчи за вратом!{S} Дужи крај окренут 
слуша га у свему: и чува волове и свиње и иде у дрва и воденицу и где год што затреба.{S} Само  
, испсова се опет с њиме због оне потре и рече да ће га тужити капетану ако му данас не донесе  
st">Баш до његовог забрана кућа је Ђуре и Спасоје Павића.{S} То су вам два отресна, ваљана и вр 
уче; нико га ваљда и не опази осим Ђуре и Спасоја. </p> <p rend="Tekst">Они бајаги попише још п 
"Tekst">Сељаци се опет гурнуше, неки се и насмехнуше. </p> <p rend="Tekst">— А кит? — узвикну н 
, ватру. </p> <p rend="Tekst">Помоли се и учитељ, назва: »добар вече!« Сељаци одговорише. </p>  
у Ракиној ниви, Газда Рака размлатао се и развикао као да их је десет.{S} Кмет Стеван прислонио 
} Куд бих ја то казао?...{S} Ако смо се и споречкали... људи смо! богами, газда-Рако, не брини  
>— Ђаволи деца! — рече Ђура, осмехну се и махну руком. </p> <p rend="Tekst">— Кад ево ти учитељ 
 љутито Марица, па оде у кућу да изнесе и остало тесто.{S} Газда Рака осврте се још једном за њ 
едан грм. — Е хоћемо ли кући?{S} Сад ће и мрак.{S} Хајде и ти, Симо, ако ћеш наниже. </p> <p re 
у виђали у његовом ћилерићу неке чекиће и шила, али кад су га упитали: »А шта ти је ово, учитељ 
елнерају: чаше, полићи, чокањи, оканице и полоканице, с вином и ракијом; шољице, шафољић са сла 
не... да си само видео, учитељу! — рече и погледа по свима гостима. </p> <p rend="Tekst">— Коме 
ру. (Ту се Ђура и Спасоје опет згледаше и осмехнуше.) — Хтеде ми очи ископати.{S} Једнако чангр 
више у Маричин вајат за врата; спремише и конопац.{S} Опет нешто шапуташе с Марицом, па одоше п 
уди се само згледаше; неки се осмехнуше и шануше један другоме: »Ето га опет!{S} Е, цркао би да 
а је то било? — почеше га запиткивати и и скупише се око њега. </p> <p rend="Tekst">— Ето шта!. 
и жене и деца ваздан су говорили о роги и газда-Раки и смејали се.{S} Сима је тај дан попио виш 
часак ти пуче тај глас по селу.{S} Људи и жене и деца ваздан су говорили о роги и газда-Раки и  
ест поган човек! — рећи ће Срећко Илији и Стевану. </p> <p rend="Tekst">— Не може ти оно, брате 
 ваздан су говорили о роги и газда-Раки и смејали се.{S} Сима је тај дан попио више части него  
end="Tekst">— А како? — упиташе га неки и окретоше се да чују. </p> <p rend="Tekst">— Одем ти ј 
еки у механи за столове, па тако у шали и разговору седе и пијуцкају помало. </p> <p rend="Teks 
 — дочека га Стеван. — Потру смо видели и наше је да осечемо... </p> <p rend="Tekst">— Много је 
Tekst">Газда Рака, псујући веселом Сими и где и шта има, сагна већ назимад у обор, па накричи П 
 куће. </p> <p rend="Tekst">Она се чини и не чула, само копа.{S} Он поћута мало, искашља се, па 
— Дај вина!...{S} Седи, учитељу, кад си и ти ту, да поседимо — рече један од њих некако важно и 
 још жешће. </p> <p rend="Tekst">Док ти и Стеван плану, па скочи: </p> <p rend="Tekst">— Ама, ш 
, газда-Рако — стаде опет Сима оклевати и слегати раменима. — Шта ја знам, може бити да ти је т 
шта је то било? — почеше га запиткивати и и скупише се око њега. </p> <p rend="Tekst">— Ето шта 
а једна је по једна девојка и по лепоти и по вредноћи. </p> <p rend="Tekst">Таман беше изнела х 
еван прислонио се уз плот, па само ћути и гледа што се чини.{S} Срећко и Илија, потричари, обил 
иђоше.{S} Рака оде низ кукурузе псујући и Симу, и кмета, и потричаре, све изреда.{S} А Стеван,  
уза; а сад иди те гони ону назимад кући и гледај да не оду опет у штету. </p> <p rend="Tekst">И 
мад у обор, па накричи Паји да иде кући и да гледа да опет не буде каке штете, а он окрете прав 
 </p> <p rend="Tekst">— Зато су је ђаци и ударили учитељеву ћурану...{S} Виде где се удара на с 
о га ухватили; друга, како је у тамници и поп му нешто чита; трећа, како гледа слику своје жене 
неће млађи да те слуша, а овамо извлачи и краде где што дочепа«.{S} Његов синовац Паја слуша га 
 чак и запретио да ће му омлатити о уши и чибук и симсију, само ако још који пут задимани пред  
t">Кад људи то чуше, све удари у пљесак и у смех. </p> <p rend="Tekst">— А зато ли су међер гов 
иле сузе од кијања, па му је једном чак и запретио да ће му омлатити о уши и чибук и симсију, с 
t">Паја само клима преко бусења, па тек и он покоји пут викне: </p> <p rend="Tekst">— Уша! уша! 
апретио да ће му омлатити о уши и чибук и симсију, само ако још који пут задимани пред њим. </p 
, ту су почесто свраћали на каву учитељ и два практиканта из среске куће.{S} Истина, среска је  
идео никад!{S} Толике ноћи пролазио сам и преко раскршћа и преко гробља, па ништа... </p> <p re 
у свећу у свећњак од тенећке, с репићем и мумаказама већ искривљеним да ниси могао никако усекн 
 rend="Tekst">— Из мора? — упита Максим и погледа још мало више. </p> <p rend="Tekst">— Из мора 
— Па како ли се то види? — упита Максим и погледа још за један корак више. </p> <p rend="Tekst" 
t">— Зар су оно мерџани? — упита Максим и погледа изнад њега читав корак. </p> <p rend="Tekst"> 
гано по механи, а ћути.{S} Ето ти затим и Симе.{S} Чим уђе, одмах се окрете учитељу: </p> <p re 
ве изреда.{S} А Стеван, опет са Срећком и Илијом на другу страну. </p> <p rend="Tekst">— Е јест 
, чокањи, оканице и полоканице, с вином и ракијом; шољице, шафољић са слатким од руже, у ком се 
 му рогу, па се размлата оном капутином и растера ћурке, те се тако смири та галама. </p> <p re 
е год што затреба.{S} Само је мало тром и једнако чмава.{S} Куд се год макне — лећи ће да спава 
учио се да смакне, па све отреса вратом и брбља, а рога се окреће унаоколо...{S} Ћурке се слете 
А неки опет гурнуше један другог лактом и згледаше се. </p> <p rend="Tekst">— Како би то било д 
ма шта хоћеш ти море! — подвикну Стеван и унесе се преда њ. </p> <p rend="Tekst">— Хоћу, брате, 
ра?!... </p> <p rend="Tekst">Тек се дан и ноћ дели, а Сима обишао своју ливаду, па иде кући; гу 
обојени црвеном бојом; а тако је обојен и келнерај.{S} На келнерају: чаше, полићи, чокањи, окан 
атим му одреши руке, па узе један камен и поче му избијати клин испод врата.{S} Рака само сркне 
st">Ђура и Спасоје узеше секиру, сврдао и макљу, па замакоше, смејући се, навише у осоје. </p>  
ки, и досад се већ неколико пута свађао и судио с њим по општини, све око потре, па ето и сад м 
ма као да се затеже — оно ја бих ти као и скинуо... ама шта ја знам ко ти је то натурио. </p> < 
p rend="Tekst">Пошто се већ сит навикао и попио чокањ ракије и каву, пође опет преко ливаде, по 
} Ја копам, а он ти се однекуд привулао и наднео над плот, па тек стаде зановетати којешта. </p 
о, а Ђура и Спасоје дељају некакво дрво и граде нешто.{S} Нешто мере један другоме врат ивером, 
>— Е, збогом, Маро, збогом! — рече брзо и, климнувши главом, учини »хм! хм!« па замаче преко је 
 макар у чему натрунио.{S} Већ оматорио и упола оседео, па опет неће да се окани чуда.{S} Толик 
p rend="Tekst">Спасоје се смеје једнако и све више. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, море?{S}  
амо! </p> <p rend="Tekst">Максим, Марко и учитељ згледаше се, а механџија притрча. </p> <p rend 
они?...{S} Баш би се набо! — рече Марко и опет погледа по свима. </p> <p rend="Tekst">— То би д 
="Tekst">— Јест, ја — кит! — рече Марко и чисто се ошвањи што наиђе на такав чвор. — Хм, хм!{S} 
ш?{S} Је ли, учитељу? — рече опет Марко и опет погледа по свима. </p> <p rend="Tekst">— Натурал 
амо ћути и гледа што се чини.{S} Срећко и Илија, потричари, обилазе по кукурузима, загледају об 
е да ту већ нема шале, растресе се мало и он, па заокупи с једне, газда Рака с друге стране, те 
<p rend="Tekst">Газда Рака погледа тамо и амо по гостима, па се тек извуче; нико га ваљда и не  
че газда Рака још јаче, а све хода тамо и амо. — Ено онај лопов напустио онолике свиње те ми уп 
тра, потра, — добро!{S} Ето, осећи ћемо и ту потру.{S} Не бој се, неће ти пропасти. </p> <p ren 
седимо — рече један од њих некако важно и растегнуто. </p> <p rend="Tekst">Сви поседаше за једа 
="Tekst">— А не брини се, може ти ласно и пасти — рећи ће Спасоје. </p> <p rend="Tekst">Сима сп 
ао носити! </p> <p rend="Tekst">Рака то и не чује, него окупи молити Симу: </p> <p rend="Tekst" 
а. — Шта ја знам, може бити да ти је то и власт натурила. </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те к 
с њим по општини, све око потре, па ето и сад му се некако измакла назимад те увукла у њиву Рак 
ече механџија и метву полоканицу на сто и три чаше. — Ама што сум го добио вино — цариградска ф 
сти него ка некој слави.{S} А тако исто и Ђура и Спасоје. </p> <p rend="Tekst">Газда Рака утека 
по неколико мува, мрави свакад, а кашто и по неки ивер или читав шипурак.{S} По зиду слике Макс 
и сам.{S} Он је имао обичај да се кашто и сам разговара. </p> <p rend="Tekst">»Хм! хм!« говори  
ату и два у ситнини, па завеза у пешкир и стрпа у недра.{S} Затим му одреши руке, па узе један  
ше напремасе, углави се између њих врат и удари се клин, који некад стоји за вратом а некад исп 
авити кмету — рећи ће Ђура. — То је већ и сувише. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде, Ђуро, ја т 
коло...{S} Ћурке се слетеле, па пућкају и кљују у рогу — хоће да му скину, али све промашују те 
; пред сваким по полић ракије, пљуцкају и већ заводнили очима. </p> <p rend="Tekst">— Хајдемо,  
 школе.{S} Чује у авлији школској дреку и смех дечји, па се надвири да види шта је то.{S} Кад и 
овори други, а испод стола склонио руку и у њој пакло улепљених карата. </p> <p rend="Tekst">—  
тељу? — рече Марко окренувши се учитељу и точећи вино у чаше. </p> <p rend="Tekst">— Јест, јест 
 као пругло чак до земље.{S} Ударише му и сузе од муке, а он их растрља песницама, промрмља неш 
че Ђуру за рукав, изиђоше оба на страну и почеше нешто шаптати.{S} На то се Ђура поче смејати.  
је, као једва преврћу ћи језиком, викну и лупи руком О клупу: </p> <p rend="Tekst">— Механџија! 
{S} Чини нам зијан — па се опет осмехну и погледа испод ока у Спасоја. </p> <p rend="Tekst">— Б 
вратница, а он враголасто намигну на њу и рече: </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли сустала, Маро? < 
у из џепа у гуњцу четири дуката у злату и два у ситнини, па завеза у пешкир и стрпа у недра.{S} 
јте у штету, па ништа!{S} Него одсад ћу и ја друкчије...{S} Ти ћеш се, Илија, увратити код биро 
 волове и свиње и иде у дрва и воденицу и где год што затреба.{S} Само је мало тром и једнако ч 
ао Рака да осечете потру...« Сад скидох и ту беду с врата! — Да бог сачува!{S} Најгоре ми је ос 
/p> <p rend="Tekst">— Нека, нека... баш и ја волим, док оде — припоможе четврти. </p> <p rend=" 
о подне — стићи ће кући; а може где још и проспавати. </p> <p rend="Tekst">Механа је у селу М.. 
нили.{S} Осим тих слика поређане су још и неке женске слике, што токорсе показују делове света  
 газда Рака части! </p> <p rend="Tekst">И одмах се обре ока шљивовице пред њима.{S} Онда Сима и 
о, ако ћеш наниже. </p> <p rend="Tekst">И сва три пођоше низ осоје. </p> <p rend="Tekst">Сима с 
 ни по које новце. </p> <p rend="Tekst">И то рекавши, Сима приђе Раки, извади му из џепа у гуњц 
 Сима као претећи. </p> <p rend="Tekst">И опет би се свадили, али уђе Ђура са Спасојем, па се м 
Ђура своју сестру. </p> <p rend="Tekst">И оба брата шапташе јој нешто, шапташе па рекоше: </p>  
 оду опет у штету. </p> <p rend="Tekst">И сви се разиђоше.{S} Рака оде низ кукурузе псујући и С 
мој да се чује!... </p> <p rend="Tekst">Иако је био газда Рака онакав као што га већ знамо, опе 
д тамо, а оно — два назимета неког Симе Иванића провукла се кроз плот, па ришкају око увратина. 
о мува, мрави свакад, а кашто и по неки ивер или читав шипурак.{S} По зиду слике Максимилијанов 
нешто.{S} Нешто мере један другоме врат ивером, па опет мере на ономе дрвету, а смеју се да поп 
скотрљам за један трњак, па бежи колико игда могу кући!...{S} Што сам се ноћас престравио, ника 
t">У механи већ засела ова четворица па играју жандара, а пред сваким по полић ракије.{S} Долаз 
пасоје заседоше на клупу поред оних што играју карата, па Спасоје, као једва преврћу ћи језиком 
ekst">На то ће један између оних што су играли карата: </p> <p rend="Tekst">— Ама што су говеда 
о да није био никад дете, никад се није играо! </p> <p rend="Tekst">— Ово дана, како оно запове 
истаде за мном.{S} Као човек доле...{S} Иде лепо баш као човек...{S} Али му наврх главе рог, ка 
 већ назимад у обор, па накричи Паји да иде кући и да гледа да опет не буде каке штете, а он ок 
оћ дели, а Сима обишао своју ливаду, па иде кући; гуњац претурио преко рамена и певуши полагано 
p> <p rend="Tekst">Сима се обазре да не иде ко, па упита: </p> <p rend="Tekst">— Ако те то тако 
уша га у свему: и чува волове и свиње и иде у дрва и воденицу и где год што затреба.{S} Само је 
о? </p> <p rend="Tekst">— Не знам...{S} Иди па их тражи! — одговори она љутито. </p> <p rend="T 
!{S} Даћеш му две вреће кукуруза; а сад иди те гони ону назимад кући и гледај да не оду опет у  
, кад ето ти Марице с Јаном Срећковом — иду с воде.{S} Газда Рака узе већ да се смеши онако вра 
а још мало више. </p> <p rend="Tekst">— Из мора, дабоме, ја шта ти мислиш?{S} Је ли, учитељу? — 
н другог лактом. </p> <p rend="Tekst">— Из мора? — упита Максим и погледа још мало више. </p> < 
 је рад да закачи другог.{S} Као да ала из њега зија.{S} Барем да има коме оставити — ни пô јад 
а Симом да не уђоше она два практиканта из среске куће. </p> <p rend="Tekst">Разговор се одмах  
раћали на каву учитељ и два практиканта из среске куће.{S} Истина, среска је кућа подалеко, за  
Има суда и осем тебе! — па љутито изиђе из механе. </p> <p rend="Tekst">Газда Рака удари преко  
 увелике, док ти стаде дрека газда-Раке из куће: </p> <p rend="Tekst">— Павле!{S} Павле!...{S}  
ло да запалим.« А она ти извуче чекмеџе из оног астала, извади жишку, те мени на лулу...{S} Гле 
kst">— Не расте то, болан, него се вади из мора! — рече Марко, па погледа опет по свима. </p> < 
шта видети!{S} Нов, отесан дирек, стрчи из трњака — па се миче, нагиње се ђа овамо, ђа онамо!{S 
сата хода; али они пред вече, кад изиђу из канцеларије, пођу мало у шетњу, и неће обићи а да на 
 то рекавши, Сима приђе Раки, извади му из џепа у гуњцу четири дуката у злату и два у ситнини,  
у стрчи за вратом!{S} Дужи крај окренут иза врата навише, па још руке му упетљане конопцем изна 
њаке и припијати уз њих ракију.{S} Паја изашао пред кућу, запалио своју симсију, па се извалио  
реши руке, па узе један камен и поче му избијати клин испод врата.{S} Рака само сркне од муке а 
али што се миче?{S} Били пришао да види изближе, не би ли?{S} Готово га нека сумња хвата.{S} Ха 
А она ти извуче чекмеџе из оног астала, извади жишку, те мени на лулу...{S} Гледам ја — баш ват 
="Tekst">И то рекавши, Сима приђе Раки, извади му из џепа у гуњцу четири дуката у злату и два у 
пред кућу, запалио своју симсију, па се извалио колико је дуг.{S} А пушио је некакав дуван тако 
кварио, неће млађи да те слуша, а овамо извлачи и краде где што дочепа«.{S} Његов синовац Паја  
ах понуди госте: </p> <p rend="Tekst">— Изволите, господине!{S} Што заповедате? </p> <p rend="T 
 некад испод врата, и сад се живинче не извуче одатле лако.{S} Ето, то вам је рога. </p> <p ren 
а, вала, бих мало да запалим.« А она ти извуче чекмеџе из оног астала, извади жишку, те мени на 
огледа тамо и амо по гостима, па се тек извуче; нико га ваљда и не опази осим Ђуре и Спасоја. < 
и.{S} Бркови му накострешени напред, па изгледају као да је у ноздрве уденуо два прамена црне ч 
неку страну реч.{S} И то кад хоће да је изговори, чисто зажмури да би по том околина видела кол 
S} Што ти презаш од кмета?...{S} Де, ко изгуби да дâ полоканик ракије — прихвати трећи. </p> <p 
ихвати Спасоје. — Него хајде да ми њега издеветамо... то ће бити боље.{S} А да га тужиш, није в 
о кукурузима, загледају оборене и упола изедене клипове и сумњиво врте главом.{S} Сима се опет  
ћи. — Има суда и осем тебе! — па љутито изиђе из механе. </p> <p rend="Tekst">Газда Рака удари  
> <p rend="Tekst">Повуче Ђуру за рукав, изиђоше оба на страну и почеше нешто шаптати.{S} На то  
во по сата хода; али они пред вече, кад изиђу из канцеларије, пођу мало у шетњу, и неће обићи а 
. </p> <p rend="Tekst">— Е баш да ти не изиђу сад!{S} Неће се до сутра свет преврнути. </p> <p  
најпреча, Стеване...{S} Реци људима нек изиђу сад. </p> <p rend="Tekst">— Е баш да ти не изиђу  
а брука!{S} Ако се разгласи, не смем ти изићи на бео дан...{S} Уврати се пред ручак на моју кућ 
авића куће. </p> <p rend="Tekst">Марица изишла у градину, па нешто копа.{S} Док ето ти Раке, на 
ве око потре, па ето и сад му се некако измакла назимад те увукла у њиву Ракину. </p> <p rend=" 
; рачве се пробуше напремасе, углави се између њих врат и удари се клин, који некад стоји за вр 
, али се гледа да врат може таман стати између оних рачава; онај крај у дну рачава остави се по 
ри. </p> <p rend="Tekst">На то ће један између оних што су играли карата: </p> <p rend="Tekst"> 
сио, и смеју се.{S} Док ће почети један између њих: </p> <p rend="Tekst">— Ама, људи, што сам с 
у оно мерџани? — упита Максим и погледа изнад њега читав корак. </p> <p rend="Tekst">— Ја, мерџ 
 јаче гласом.{S} Увек гледа читав корак изнад човека с којим се разговара.{S} Други мало снижи. 
авише, па још руке му упетљане конопцем изнад главе за њ. </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли ти то, 
едноћи. </p> <p rend="Tekst">Таман беше изнела хлеб да метне у пећ, а сва се запурила од посла  
де шустер; али ко зна?{S} Можда су само изнели.{S} Истина, неки су виђали у његовом ћилерићу не 
ромрмља љутито Марица, па оде у кућу да изнесе и остало тесто.{S} Газда Рака осврте се још једн 
ујући и Симу, и кмета, и потричаре, све изреда.{S} А Стеван, опет са Срећком и Илијом на другу  
о закинуо, опањкао га, посмехнуо му се, или макар у чему натрунио.{S} Већ оматорио и упола осед 
ају док краве музе.{S} Кад се на волове или краве удари да не чине штету, онда им се то обеси о 
ракије.{S} Долази још селака — по један или по двојица.{S} Механџија трчи тамо-амо, додаје каву 
а, мрави свакад, а кашто и по неки ивер или читав шипурак.{S} По зиду слике Максимилијанове: је 
одсад ћу и ја друкчије...{S} Ти ћеш се, Илија, увратити код бирова, па му реци нека закаже по с 
е закине туђе муке — цркло би! — додаде Илија. — Ено, све стара потра — готово иструнули они ст 
о ћути и гледа што се чини.{S} Срећко и Илија, потричари, обилазе по кукурузима, загледају обор 
дваест врећа — по души реци! — прихвати Илија. </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш?...{S} Много?{S 
>— Е јест поган човек! — рећи ће Срећко Илији и Стевану. </p> <p rend="Tekst">— Не може ти оно, 
хм! ђаво дете!« па окрете наниже, преко Илијине њиве, доле сеоској механи. </p> <p rend="Tekst" 
 изреда.{S} А Стеван, опет са Срећком и Илијом на другу страну. </p> <p rend="Tekst">— Е јест п 
 или краве удари да не чине штету, онда им се то обеси о врат: дужи крај виси низ груди а рачве 
упитали: »А шта ти је ово, учитељу?« он им је одговорио сасвим достојанствено: »То су неке моје 
, али оваке напасти још нисам видео!{S} Има десет пута како је од јутрос слао оног његовог луда 
н човек.{S} Није богзна какав газда.{S} Има нешто баштине и мала, петла и ради као мрав са свој 
еване! — рече газда Рака као претећи. — Има суда и осем тебе! — па љутито изиђе из механе. </p> 
шем селу понети. </p> <p rend="Tekst">— Има један те ће моћи — прихватити Спасоје. </p> <p rend 
rend="Tekst">— Јест, два назимета!{S} А има ваљда недељу дана како ми мал затиру, а теби ни у у 
S} Као да ала из њега зија.{S} Барем да има коме оставити — ни пô јада, али сâм као пањ; нигде  
ла и ради као мрав са својом Стојом, па има свега доста у кући.{S} На пакост његову први је ком 
 Рака, псујући веселом Сими и где и шта има, сагна већ назимад у обор, па накричи Паји да иде к 
{S} Погледа нешто у трње крај пута, кад има шта видети!{S} Нов, отесан дирек, стрчи из трњака — 
па се надвири да види шта је то.{S} Кад има шта видети!{S} Ђаци ударили учитељеву ћурану малу р 
ећ свакоме у селу М. — Вала, ја не знам има ли кога, ко би се похвалио: да му газда Рака није ш 
 два отресна, ваљана и вредна момка.{S} Имају сестру — да је није шале у свој капетанији.{S} Ма 
да нешто додаје. </p> <p rend="Tekst">— Имају ронци па они — је ли, учитељу? — рече Марко окрен 
е могу ја то данас — одговори Стеван. — Имам ја још триста послова...{S} Сутра ћемо! </p> <p re 
а опет неће да се окани чуда.{S} Толико имање, стока, баштина — па му све мало; све граби туђе, 
во њиховој кући, а говори сам.{S} Он је имао обичај да се кашто и сам разговара. </p> <p rend=" 
за један сто близу врата што никад није имао обичај. </p> <p rend="Tekst">Ђура и Спасоје заседо 
ири вреће, људи!{S} Имате ли ви памети, имате ли душе?...{S} Оволика грдна потра!... </p> <p re 
 рукама. — Какве четири вреће, људи!{S} Имате ли ви памети, имате ли душе?...{S} Оволика грдна  
<p rend="Tekst">Сиромах Сима!{S} Сад ће имати посла!{S} А то је један поштен човек.{S} Није бог 
S} Ономе што гледа преко човека било је име Максим, а ономе што гледа по свима гостима — Марко. 
а је у разним употребама добила и разна имена.{S} Тако, она се зове љуба, кад се дужи крај удар 
врата, и тек тада се зове оним страшним именом — рога... </p> <p rend="Tekst">Него да се ми ока 
да знате!...{S} Као што видите по самом имену то није ништа лепо, што би се, на пример, могло о 
ест пута газда Рака! — одупре се Сима у инат. — Два назимета само што се провукла кроз плот, па 
сасвим достојанствено: »То су неке моје инштрукције!...« </p> <p rend="Tekst">Шета се учитељ по 
о потрвено. </p> <p rend="Tekst">— Вала ионако ми већ досади та потра сваки час — рећи ће на то 
 не чула, само копа.{S} Он поћута мало, искашља се, па опет поче: </p> <p rend="Tekst">— Зар ба 
м чељадету с миром проћи?{S} Јали ће се искашљати, јали рећи какву непристојну реч — тек ће, цр 
нуше међу собом неки сељаци.{S} Неки се искашљаше.{S} А неки опет гурнуше један другог лактом и 
огу.{S} Дуван га загрцне; застане да се искашље, па се, онако дугачак, превије као пругло чак д 
е, не може се: године омахнуле, свет се искварио, неће млађи да те слуша, а овамо извлачи и кра 
ле пише:{S} Kleіne Groѕѕmama...{S} Еле, искићено баш како ваља, као оно кад је што по плану.{S} 
т згледаше и осмехнуше.) — Хтеде ми очи ископати.{S} Једнако чангриза...{S} Вала да ми хоће пас 
ута, па кад виде да је Рака већ далеко, искреса ватре, и опет задимани, па онда пође полагано — 
 од тенећке, с репићем и мумаказама већ искривљеним да ниси могао никако усекнути њима, и — одм 
">То јутро беше некакав свечаник, па се искупило у механи доста људи.{S} Неки сели по клупама п 
ајдемо, хоћемо ли? — упита један од њих испивши полић до дна. </p> <p rend="Tekst">— Нека још,  
 још, док оде. кмет — одговори други, а испод стола склонио руку и у њој пакло улепљених карата 
а се дужи крај остави за вратом а рачва испод врата, и тек тада се зове оним страшним именом —  
ам зијан — па се опет осмехну и погледа испод ока у Спасоја. </p> <p rend="Tekst">— Богме, то н 
лин, који некад стоји за вратом а некад испод врата, и сад се живинче не извуче одатле лако.{S} 
узе један камен и поче му избијати клин испод врата.{S} Рака само сркне од муке а светлаци му с 
е ока шљивовице пред њима.{S} Онда Сима исприча све: како је нашао газда-Раку јутрос, како му ј 
 <p rend="Tekst">— Коју? — упита учитељ испрсивши се. </p> <p rend="Tekst">— Знаш, хвала богу,  
и. </p> <p rend="Tekst">Ту затече Симу, испсова се опет с њиме због оне потре и рече да ће га т 
S} Ено нечијих свиња у њиви!...{S} Боље истерај!...{S} Ах, терај у обор — стоку му погану! </p> 
ељ и два практиканта из среске куће.{S} Истина, среска је кућа подалеко, за читаво по сата хода 
али ко зна?{S} Можда су само изнели.{S} Истина, неки су виђали у његовом ћилерићу неке чекиће и 
ше части него ка некој слави.{S} А тако исто и Ђура и Спасоје. </p> <p rend="Tekst">Газда Рака  
 Илија. — Ено, све стара потра — готово иструнули они струкови...{S} Познаје се, брате, што је  
о не дао теби бог да ти моје дете овако истучеш, потражио бих ја ту твоју власт да питам сме ли 
утљај тек рекне: </p> <p rend="Tekst">— Их, баш сâм јечам!... </p> <p rend="Tekst">А они уз њег 
с једне а други с друге стране пута, да их Рака не опази, па у стопу за њим Помрчина беше густа 
ста, а он није баш толико оштра вида да их смотри.{S} Упутио се право њиховој кући, а говори са 
">— Јест ја — одговори други. — Мора да их је нешто поплашило. </p> <p rend="Tekst">— Око неко  
ико струкова кукуруза! — поче Стеван да их мири. </p> <p rend="Tekst">— Баш, газда-Радоване, би 
уктање мојих свиња, па беж̓ кући као да их неко јури. </p> <p rend="Tekst">На то ће један измеђ 
зда Рака размлатао се и развикао као да их је десет.{S} Кмет Стеван прислонио се уз плот, па са 
</p> <p rend="Tekst">Газда Рака погледа их, нешто се узврпољи, па седе за један сто близу врата 
 <p rend="Tekst">— Не знам...{S} Иди па их тражи! — одговори она љутито. </p> <p rend="Tekst">— 
и од оборена до оборена струка и дизати их вичући: — Нуто!{S} Нуто! </p> <p rend="Tekst">— Вала 
мље.{S} Ударише му и сузе од муке, а он их растрља песницама, промрмља нешто, па опет најлак ги 
, боље!...{S} Горе уврх њиве!...{S} Ено их, потрчи, море!{S} А чекајде, запамтићете ви ко је Ра 
олико пута Сима, и жао му беше ђака што их учитељ онако душмански млати, па опучи навише к осој 
, гледа обично по свима гостима, као да ишчекује да му се чуде како он то зна!{S} Обојица воле, 
осадио је већ свакоме у селу М. — Вала, ја не знам има ли кога, ко би се похвалио: да му газда  
</p> <p rend="Tekst">— Из мора, дабоме, ја шта ти мислиш?{S} Је ли, учитељу? — рече опет Марко  
е знаш њега? </p> <p rend="Tekst">— Ао, ја поганог гривоње, јади га знали!...{S} Него шта велиш 
/p> <p rend="Tekst">— Није вајде, Ђуро, ја ти кажем, прихвати Спасоје. — Него хајде да ми њега  
ами таван. </p> <p rend="Tekst">— Јест, ја — кит! — рече Марко и чисто се ошвањи што наиђе на т 
 хтела сам га мотиком међ оба ока...{S} Ја копам, а он ти се однекуд привулао и наднео над плот 
нареди људе, па хајдете горе у њиву.{S} Ја ћу вас чекати — рече газда Рака сасвим мирно. </p> < 
а ме, а виче: »Стани, стани — не бежи!« Ја ти се онда попужељке скотрљам за један трњак, па беж 
наиђе на такав чвор. — Хм, хм!{S} Кит — ја!...{S} То је, богме, страшна зверка! </p> <p rend="T 
 сме ли то бити! </p> <p rend="Tekst">— Ја не зовем никога да се меша у мој званични посао.{S}  
ди граде роге... </p> <p rend="Tekst">— Ја збиља!{S} И ја то хтедох рећи — потврди Сима. </p> < 
е тако убрађена. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, брате слатки!...{S} Ето видиш... беда! — одгово 
ега читав корак. </p> <p rend="Tekst">— Ја, мерџани... то су они корали?{S} Је ли, учитељу? </p 
 Сима заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Ја, брате, ничије нећу, а своје. не дам...{S} Што си пу 
его може откуд.{S} Дознати власт, па да ја будем крив... </p> <p rend="Tekst">— Даћу ти десет д 
Сима оклевати и слегати раменима. — Шта ја знам, може бити да ти је то и власт натурила. </p> < 
— оно ја бих ти као и скинуо... ама шта ја знам ко ти је то натурио. </p> <p rend="Tekst">— Ама 
 бих се, али куд ћу обилазити.{S} Хајде ја, хајде...{S} Кад бих у Павићеву ливаду, док ти нешто 
се! </p> <p rend="Tekst">— Моје... моје ја хоћу!{S} Нећу ја ником ни оволико зајести! — виче га 
<p rend="Tekst">— Ама, људи, што сам се ја једном хтео осрамотити. </p> <p rend="Tekst">— А как 
упита Ђура. </p> <p rend="Tekst">— Неће ја!{S} Зар ти не знаш њега? </p> <p rend="Tekst">— Ао,  
. </p> <p rend="Tekst">— Ја збиља!{S} И ја то хтедох рећи — потврди Сима. </p> <p rend="Tekst"> 
} Али нека!{S} Вера и бог, гледаћу да и ја теби зајам вратим у чем било — заиста! </p> <p rend= 
е у штету, па ништа!{S} Него одсад ћу и ја друкчије...{S} Ти ћеш се, Илија, увратити код бирова 
> <p rend="Tekst">— Нека, нека... баш и ја волим, док оде — припоможе четврти. </p> <p rend="Te 
ћеш да ти ја чувам кукуруз, а?{S} Да ти ја терам свиње, шта ли? </p> <p rend="Tekst">Рака се тр 
 шта ти хоћеш, Радоване?{S} Хоћеш да ти ја чувам кукуруз, а?{S} Да ти ја терам свиње, шта ли? < 
и, мене ти подиђоше мравци!{S} Надам ти ја бежати, а оно све брже за мном.{S} Потегнем те преск 
да чују. </p> <p rend="Tekst">— Одем ти ја у Шабац нешто послом.{S} Увратим се код неког Николе 
свиње уктале — то је ништа, него што ти ја умало не страдах...{S} Нисам оно чудо видео никад!{S 
ади жишку, те мени на лулу...{S} Гледам ја — баш ватра!{S} Гори лепо као год с огњишта. </p> <p 
у ја то данас — одговори Стеван. — Имам ја још триста послова...{S} Сутра ћемо! </p> <p rend="T 
p rend="Tekst">— Комесијално...{S} Знам ја то! — рече учитељ обичним својим тоном. </p> <p rend 
"Tekst">— Ама хоће да зановета.{S} Знам ја њега... — рече опет онај други, отпљуцну, па наже по 
и уза смех. </p> <p rend="Tekst">— Знам ја — казаше ми после. — Крстио сам се ђаволској направи 
га знао! </p> <p rend="Tekst">— Не знам ја шта ти је то — рече Сима — само не дао теби бог да т 
иташ?{S} Зар ти дојако ниси знао да сам ја кмет? — одговори му Стеван мало зачуђено. </p> <p re 
олико платити.{S} Немој мислити што сам ја сиромах, а ти — газда Радован Радишић!... </p> <p re 
х два у механи...{S} Аја!{S} Не верујем ја — ђаво је то!{S} Хтеде ме јутрос мотиком.{S} Али све 
 лакше: </p> <p rend="Tekst">— Не велим ја то, Стеване, боже сачувај!{S} Него, брате, упропасти 
ване — поче Сима као да се затеже — оно ја бих ти као и скинуо... ама шта ја знам ко ти је то н 
таће један. </p> <p rend="Tekst">— Јест ја — одговори други. — Мора да их је нешто поплашило. < 
t">— Нека, нека, газда-Рако!...{S} Могу ја још толико платити.{S} Немој мислити што сам ја сиро 
м мирно. </p> <p rend="Tekst">— Не могу ја то данас — одговори Стеван. — Имам ја још триста пос 
"Tekst">— Моје... моје ја хоћу!{S} Нећу ја ником ни оволико зајести! — виче газда Рака и показу 
 богами, увек као комшије...{S} Куд бих ја то казао?...{S} Ако смо се и споречкали... људи смо! 
и моје дете овако истучеш, потражио бих ја ту твоју власт да питам сме ли то бити! </p> <p rend 
азда-Рако — уверава га Сима. — Како бих ја то казао?...{S} Ти знаш да смо ми увек...{S} Ето так 
ете, па мени: »Ти би, канда, ватре?« — »Ја, вала, бих мало да запалим.« А она ти извуче чекмеџе 
ешта. </p> <p rend="Tekst">— А, ваља то јавити кмету — рећи ће Ђура. — То је већ и сувише. </p> 
.{S} Барем да има коме оставити — ни пô јада, али сâм као пањ; нигде никог до оног дугачког и с 
 rend="Tekst">— Ао, ја поганог гривоње, јади га знали!...{S} Него шта велиш?{S} Хоћемо ли га за 
ево ти учитеља, па удри!{S} Стоји писка јадне деце! </p> <p rend="Tekst">— Гад! — рећи ће Спасо 
 на њ Рака. — Што се гигаш као да су ти јаја у недрима! — Па и он достиже и заокупи назимад, ба 
еше?... </p> <p rend="Tekst">— Затреше, јакако!...{S} А ти бајаги кмет, па засео ту у механи, а 
с миром проћи?{S} Јали ће се искашљати, јали рећи какву непристојну реч — тек ће, цркао, пукао, 
есе — куд год пођем, јали ће ме срести, јали стићи...{S} Сад, баш пред вама, хтела сам га мотик 
 да га сам ђаво нанесе — куд год пођем, јали ће ме срести, јали стићи...{S} Сад, баш пред вама, 
е да никаком чељадету с миром проћи?{S} Јали ће се искашљати, јали рећи какву непристојну реч — 
 газда-Раке!{S} Чујте како креше!...{S} Јамачно ће у општину да се суди с ким!« </p> <p rend="T 
 окренуо низ поток, кад ето ти Марице с Јаном Срећковом — иду с воде.{S} Газда Рака узе већ да  
теже речи, ударајући на неким слоговима јаче гласом.{S} Увек гледа читав корак изнад човека с к 
— Како шта ми је! — поче газда Рака још јаче, а све хода тамо и амо. — Ено онај лопов напустио  
нешто главом. </p> <p rend="Tekst">— Е, је ли ти стало срце на меру, газда-Рако? — упита га Сим 
нате ли ви шта је то рога?{S} Не знате, је ли?{S} И не дао вам бог да знате!...{S} Као што види 
ра, па секу корале, то јест мерџане.{S} Је ли, учитељу? </p> <p rend="Tekst">Учитељ потврђује:  
nd="Tekst">— Па шта чините ви, људи?{S} Је ли ово арнаутлук, шта ли је? — поче викати газда Рак 
">— Ја, мерџани... то су они корали?{S} Је ли, учитељу? </p> <p rend="Tekst">— Јест, јест... ко 
— Из мора, дабоме, ја шта ти мислиш?{S} Је ли, учитељу? — рече опет Марко и опет погледа по сви 
 <p rend="Tekst">— Имају ронци па они — је ли, учитељу? — рече Марко окренувши се учитељу и точ 
мер, могло од кицошлука понети.{S} Рога је страшна ствар! </p> <p rend="Tekst">Ова се овако гра 
 вам је рога. </p> <p rend="Tekst">Рога је у разним употребама добила и разна имена.{S} Тако, о 
на и вредна момка.{S} Имају сестру — да је није шале у свој капетанији.{S} Марица Павићева једн 
 обазре се два-три пута, па кад виде да је Рака већ далеко, искреса ватре, и опет задимани, па  
по неку страну реч.{S} И то кад хоће да је изговори, чисто зажмури да би по том околина видела  
Tekst">Неки ђаволани беху разгласили да је био негде шустер; али ко зна?{S} Можда су само изнел 
а-Рако — не могу где си ти а вере ми да је ко други, не бих ни по које новце. </p> <p rend="Tek 
акострешени напред, па изгледају као да је у ноздрве уденуо два прамена црне чекиње.{S} Он гово 
јде, што је ударен ту крај пута — ваљда је кмет наредио да се потес обележи, али што се миче?{S 
 Аја!{S} Баш се лепо миче дирек! — Кака је то напаст јутрос?{S} Хајде, што је ударен ту крај пу 
 хукне у се — а човек улети!...{S} Така је то конкуренција!... (Шта му је то »конкуренција«, то 
мури да би по том околина видела колика је ту ученост!{S} А околина обично тада шане међу собом 
канта из среске куће.{S} Истина, среска је кућа подалеко, за читаво по сата хода; али они пред  
роги и газда-Раки и смејали се.{S} Сима је тај дан попио више части него ка некој слави.{S} А т 
проспавати. </p> <p rend="Tekst">Механа је у селу М.... грађена сасвим по плану, као што су већ 
ој капетанији.{S} Марица Павићева једна је по једна девојка и по лепоти и по вредноћи. </p> <p  
 ћемо! </p> <p rend="Tekst">— Ама потра је најпреча, Стеване...{S} Реци људима нек изиђу сад. < 
се не суди!« </p> <p rend="Tekst">— Шта је теби, Радоване? — рече Стеван озбиљно. — Какав арнау 
а ништа... </p> <p rend="Tekst">— А шта је то било? — почеше га запиткивати и и скупише се око  
учинило! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је стоку плашило? — питаху се други. </p> <p rend="Teks 
 </p> <p rend="Tekst">А знате ли ви шта је то рога?{S} Не знате, је ли?{S} И не дао вам бог да  
и смех дечји, па се надвири да види шта је то.{S} Кад има шта видети!{S} Ђаци ударили учитељеву 
 епидемију!... </p> <p rend="Tekst">Шта је хтео казати овом »епидемијом« овде — бог би га знао! 
иташе у вајат. </p> <p rend="Tekst">Шта је даље било, бог би га свети знао!{S} Само да се ко пр 
end="Tekst">Баш до његовог забрана кућа је Ђуре и Спасоје Павића.{S} То су вам два отресна, ваљ 
} Па хајде и ту нека га ђаво носи — кад је таки!{S} Него што се онако матор помамио, те не да н 
ле, искићено баш како ваља, као оно кад је што по плану.{S} Механџија и момци — Цинцари, као шт 
 ми то, Симо, брате, али шта ћеш му кад је таки!...{S} Молим те, дај му две вреће, па нека га н 
а — па му све мало; све граби туђе, све је рад да закачи другог.{S} Као да ала из њега зија.{S} 
у, задиркују један другога, причају где је који што награбусио, и смеју се.{S} Док ће почети је 
 неко доба ноћи, па хајде, велим, прече је, те ударим преко ливада...{S} Чујем криве се говеда  
ка га Стеван. — Потру смо видели и наше је да осечемо... </p> <p rend="Tekst">— Много је четири 
 доста у кући.{S} На пакост његову први је комшија газда-Раки, и досад се већ неколико пута сва 
 Много?{S} А видите ли ви, људи, колики је мени мал потрвен? — викну газда Рака, па поче трчати 
и, људи?{S} Је ли ово арнаутлук, шта ли је? — поче викати газда Рака. </p> <p rend="Tekst">Људи 
рос? </p> <p rend="Tekst">— Како шта ми је! — поче газда Рака још јаче, а све хода тамо и амо.  
с врата! — Да бог сачува!{S} Најгоре ми је осецати те потре!{S} Али шта ћеш?...{S} Једнако гово 
о, није већа ни у мог сивоње — добро си је могао носити! </p> <p rend="Tekst">Рака то и не чује 
аменима. — Шта ја знам, може бити да ти је то и власт натурила. </p> <p rend="Tekst">— Ама моли 
све више. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, море?{S} Кажи, шта ћемо... </p> <p rend="Tekst">— Н 
 шила, али кад су га упитали: »А шта ти је ово, учитељу?« он им је одговорио сасвим достојанств 
/p> <p rend="Tekst">— Не знам ја шта ти је то — рече Сима — само не дао теби бог да ти моје дет 
а ћути. </p> <p rend="Tekst">— А где ти је Спасоје и Ђуро? </p> <p rend="Tekst">— Не знам...{S} 
и као и скинуо... ама шта ја знам ко ти је то натурио. </p> <p rend="Tekst">— Ама они, Симо, бр 
го читава руда! — рече Сима загледајући је. — Не може то ниједан во у нашем селу понети. </p> < 
ма гостима. </p> <p rend="Tekst">Учитељ је веома уважавао та два практиканта, и често је говори 
е не извуче одатле лако.{S} Ето, то вам је рога. </p> <p rend="Tekst">Рога је у разним употреба 
и Спасоје. </p> <p rend="Tekst">— Голем је зијанћар — рече Ђура — па му ваља подобру ударити.{S 
тали: »А шта ти је ово, учитељу?« он им је одговорио сасвим достојанствено: »То су неке моје ин 
право њиховој кући, а говори сам.{S} Он је имао обичај да се кашто и сам разговара. </p> <p ren 
и знао!{S} Само да се ко прикрао, могао је чути у вајату загушен Ракин глас: </p> <p rend="Teks 
хани...{S} Аја!{S} Не верујем ја — ђаво је то!{S} Хтеде ме јутрос мотиком.{S} Али свеједно...{S 
осечемо... </p> <p rend="Tekst">— Много је четири, чича-Стеване, вере ми! — упаде му у реч Сима 
ише...{S} Не кида се он толико.{S} Дуго је до подне — стићи ће кући; а може где још и проспават 
вети од газда-Раке Радишића!{S} Досадио је већ свакоме у селу М. — Вала, ја не знам има ли кога 
па се извалио колико је дуг.{S} А пушио је некакав дуван тако љут да су газда-Раку више пута об 
, море!{S} А чекајде, запамтићете ви ко је Радован, бели!... — развикао се газда Рака, па полет 
ених карата. </p> <p rend="Tekst">— Ако је кмет!{S} Што ти презаш од кмета?...{S} Де, ко изгуби 
а се чује!... </p> <p rend="Tekst">Иако је био газда Рака онакав као што га већ знамо, опет се  
е: једна, како га ухватили; друга, како је у тамници и поп му нешто чита; трећа, како гледа сли 
ед њима.{S} Онда Сима исприча све: како је нашао газда-Раку јутрос, како му је скинуо рогу, как 
"Tekst">Прошло је већ два-три дана како је осецана она потра.{S} Поранио газда Рака и обишао за 
још нисам видео!{S} Има десет пута како је од јутрос слао оног његовог лудака: »Хајде«, вели, » 
} Столови обојени црвеном бојом; а тако је обојен и келнерај.{S} На келнерају: чаше, полићи, чо 
лио своју симсију, па се извалио колико је дуг.{S} А пушио је некакав дуван тако љут да су газд 
а.{S} Ономе што гледа преко човека било је име Максим, а ономе што гледа по свима гостима — Мар 
више у осоје. </p> <p rend="Tekst">Било је већ око заранка.{S} Сима претурио две празне вреће п 
газда Рака. </p> <p rend="Tekst">Прошло је већ два-три дана како је осецана она потра.{S} Поран 
воденицу и где год што затреба.{S} Само је мало тром и једнако чмава.{S} Куд се год макне — лећ 
, брате, да ми се потра осече...{S} Оно је пропаст! </p> <p rend="Tekst">— Па што љуцки не каже 
обру ударити.{S} Ако буде голема, ласно је пократити...{S} А откле ти с тим врећама? </p> <p re 
rend="Drop_slovo_Char">Е</hi>, људи, то је баш да бог сачува!{S} Лепо не можеш живети од газда- 
 <p rend="Tekst">— Нећу да чујем!{S} То је по атеру!{S} То није право осечено! — удари у вику г 
в чвор. — Хм, хм!{S} Кит — ја!...{S} То је, богме, страшна зверка! </p> <p rend="Tekst">— Знате 
, па се намирите лепо као људи...{S} То је срамота — комшије, па се кољете око неколико струков 
ља то јавити кмету — рећи ће Ђура. — То је већ и сувише. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде, Ђур 
говеда рикала, што су свиње уктале — то је ништа, него што ти ја умало не страдах...{S} Нисам о 
ах Сима!{S} Сад ће имати посла!{S} А то је један поштен човек.{S} Није богзна какав газда.{S} И 
ше у смех. </p> <p rend="Tekst">— Та то је био чпорет — повикаше неки уза смех. </p> <p rend="T 
 учитељ »достојанствен« човек!{S} Често је у разговору мешао по неку страну реч.{S} И то кад хо 
ма уважавао та два практиканта, и често је говорио да није лако наћи њихове »декорације«.{S} Је 
Кака је то напаст јутрос?{S} Хајде, што је ударен ту крај пута — ваљда је кмет наредио да се по 
ом.{S} Увратим се код неког Николе, што је овде био ћата код нашег капетана.{S} Уђем у кућу, а  
и струкови...{S} Познаје се, брате, што је скоро потрвено. </p> <p rend="Tekst">— Вала ионако м 
им, чисто смешећи се од задовољства што је тако ухватио у тесно свог колегу, па погледа готово  
тварима: </p> <p rend="Tekst">— Ама што је капетаница добила данас мерџане... да си само видео, 
S} Механџија и момци — Цинцари, као што је и то већ обично у нас по свим механама. </p> <p rend 
 више пута облиле сузе од кијања, па му је једном чак и запретио да ће му омлатити о уши и чибу 
{S} Така је то конкуренција!... (Шта му је то »конкуренција«, то ваљда само он зна.) </p> <p re 
и припија помало ракије...{S} А душа му је била јести пурењаке и припијати уз њих ракију.{S} Па 
ако је нашао газда-Раку јутрос, како му је скинуо рогу, како су му ту рогу набили Ђура и Спасој 
 назимад и два струка оборила.{S} То му је све стара потра. </p> <p rend="Tekst">— Ама видимо м 
зда Рака.{S} Онако осорљиво, као што му је већ обичај, назва бога, па хајд' онамо ка кметову ст 
ди Сима. </p> <p rend="Tekst">— Зато су је ђаци и ударили учитељеву ћурану...{S} Виде где се уд 
 Јест ја — одговори други. — Мора да их је нешто поплашило. </p> <p rend="Tekst">— Око неко доб 
 Рака размлатао се и развикао као да их је десет.{S} Кмет Стеван прислонио се уз плот, па само  
 није лако наћи њихове »декорације«.{S} Један подугачак, бркова обешених наниже, те су му се че 
тебе што јурило ноћас, Симо? — упита га један. </p> <p rend="Tekst">— Није, вала, ништа. </p> < 
гледа их, нешто се узврпољи, па седе за један сто близу врата што никад није имао обичај. </p>  
о. </p> <p rend="Tekst">Сви поседаше за један сто украју, што беше под око свима гостима. </p>  
и!« Ја ти се онда попужељке скотрљам за један трњак, па бежи колико игда могу кући!...{S} Што с 
о види? — упита Максим и погледа још за један корак више. </p> <p rend="Tekst">— Ево, господине 
селу понети. </p> <p rend="Tekst">— Има један те ће моћи — прихватити Спасоје. </p> <p rend="Te 
ватила се, па се претура.{S} Обре се на један мах учитељ, здепана нека људескара с постриженим  
p> <p rend="Tekst">Сима спусти врећу на један камен, па седе и поче: </p> <p rend="Tekst">— Уда 
.{S} Погледам, а оно стоји поред дувара један гвозден астал...{S} Као постављен да се руча, као 
d="Tekst">— Хајдемо, хоћемо ли? — упита један од њих испивши полић до дна. </p> <p rend="Tekst" 
 недра.{S} Затим му одреши руке, па узе један камен и поче му избијати клин испод врата.{S} Рак 
Сима!{S} Сад ће имати посла!{S} А то је један поштен човек.{S} Није богзна какав газда.{S} Има  
какво дрво и граде нешто.{S} Нешто мере један другоме врат ивером, па опет мере на ономе дрвету 
="Tekst">— Око неко доба ноћи — рећи ће један — стаде ти уктање мојих свиња, па беж̓ кући као д 
еко јури. </p> <p rend="Tekst">На то ће један између оних што су играли карата: </p> <p rend="T 
аше ноћас говеда по ливадама? — упитаће један. </p> <p rend="Tekst">— Јест ја — одговори други. 
ељу, кад си и ти ту, да поседимо — рече један од њих некако важно и растегнуто. </p> <p rend="T 
оше. </p> <p rend="Tekst">Одмах ударише један с једне а други с друге стране пута, да их Рака н 
мо згледаше; неки се осмехнуше и шануше један другоме: »Ето га опет!{S} Е, цркао би да се не су 
ма. </p> <p rend="Tekst">Сељаци гурнуше један другог лактом. </p> <p rend="Tekst">— Из мора? —  
ки се искашљаше.{S} А неки опет гурнуше један другог лактом и згледаше се. </p> <p rend="Tekst" 
е Спасоје и прислони већ готову рогу уз један грм. — Е хоћемо ли кући?{S} Сад ће и мрак.{S} Хај 
аграбусио, и смеју се.{S} Док ће почети један између њих: </p> <p rend="Tekst">— Ама, људи, што 
полић ракије.{S} Долази још селака — по један или по двојица.{S} Механџија трчи тамо-амо, додај 
хана селака.{S} Збијају шалу, задиркују један другога, причају где је који што награбусио, и см 
 — Нек се зајази!{S} Само нека то легне једанпут. </p> <p rend="Tekst">— Право кажеш, Стеване — 
оних што играју карата, па Спасоје, као једва преврћу ћи језиком, викну и лупи руком О клупу: < 
урак.{S} По зиду слике Максимилијанове: једна, како га ухватили; друга, како је у тамници и поп 
е у свој капетанији.{S} Марица Павићева једна је по једна девојка и по лепоти и по вредноћи. </ 
етанији.{S} Марица Павићева једна је по једна девојка и по лепоти и по вредноћи. </p> <p rend=" 
осецати те потре!{S} Али шта ћеш?...{S} Једнако говорим људима: чувајте стоку, не дајте у штету 
осмехнуше.) — Хтеде ми очи ископати.{S} Једнако чангриза...{S} Вала да ми хоће пасти шака да му 
ливада да обиђе узгред и свој забран, а једнако псује ђа Симу, ђа кмета. </p> <p rend="Tekst">Б 
t">— Ено онај твој поштени Сима, што га једнако хвалиш!...{S} Затреше ми сав кукуруз. </p> <p r 
збогом! </p> <p rend="Tekst">Газда Рака једнако виче, и не чује колика се потра осече. </p> <p  
. </p> <p rend="Tekst">Спасоје се смеје једнако и све више. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, м 
год што затреба.{S} Само је мало тром и једнако чмава.{S} Куд се год макне — лећи ће да спава,  
енија док ето ти Раке оздо, гунђа нешто једнако.{S} Кад би поред њихових вратница, а он врагола 
Ова госпођа узела па као меша — оно вру једнако...{S} О, како то ври?!{S} Подвирим се под астал 
ле, растресе се мало и он, па заокупи с једне, газда Рака с друге стране, те потераше назимад н 
> <p rend="Tekst">Одмах ударише један с једне а други с друге стране пута, да их Рака не опази, 
Зар да ми живину поморите!{S} Штрангови једни! </p> <p rend="Tekst">— Море не удри ту децу — ви 
<p rend="Tekst">— Обешењаци!{S} Магарци једни Зар да ми живину поморите!{S} Штрангови једни! </ 
ато ли су међер говеда рикала! — викаху једни. </p> <p rend="Tekst">— Каки си ти то момак?{S} У 
ани Цинцари!... </p> <p rend="Tekst">За једним столом засела њих четворица; пред сваким по поли 
вши се за њима коцем, те умало не преби једно. </p> <p rend="Tekst">Кад Паја виде да ту већ нем 
покор од кукуруза. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро сео газда Рака крај ватре, па пури пурењаке 
главом, учини »хм! хм!« па замаче преко једног прелаза у воћњак. </p> <p rend="Tekst">— Ђаво те 
рча услужно те смахну рукавом прашину с једног стола украју, наређа три столице, метну запаљену 
 Ево градимо рогу; хоћемо да ударимо на једнога брава.{S} Чини нам зијан — па се опет осмехну и 
rend="Tekst">— Ама, људи, што сам се ја једном хтео осрамотити. </p> <p rend="Tekst">— А како?  
ше пута облиле сузе од кијања, па му је једном чак и запретио да ће му омлатити о уши и чибук и 
е ти оном Радовандери — нек ме се окани једном! </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар ти опет не да с 
тало тесто.{S} Газда Рака осврте се још једном за њом, махну главом, учини: »хм, хм!« па замаче 
p rend="Tekst">Они бајаги попише још по једну чашу, нађоше некаку махну вину, проинатише се с м 
арата, па Спасоје, као једва преврћу ћи језиком, викну и лупи руком О клупу: </p> <p rend="Teks 
kst">Газда Рака нема никаког најамника, јер »брате, не може се: године омахнуле, свет се исквар 
у овој оптштини? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, газда-Рако...{S} А што питаш?{S} Зар ти дојако н 
е: </p> <p rend="Tekst">— Ама, Стеване, јеси ли ти кмет овде?{S} Јеси ти глава у овој оптштини? 
 Ама, Стеване, јеси ли ти кмет овде?{S} Јеси ти глава у овој оптштини? </p> <p rend="Tekst">— Ј 
знад главе за њ. </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли ти то, газда-Рако? — упита Сима, а чисто му рас 
ну на њу и рече: </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли сустала, Маро? </p> <p rend="Tekst">— О, кљусин 
но у чаше. </p> <p rend="Tekst">— Јест, јест, ронци! — потврђује учитељ. </p> <p rend="Tekst">— 
потврђује: </p> <p rend="Tekst">— Јест, јест! </p> <p rend="Tekst">Сељаци се опет гурнуше, неки 
, учитељу? </p> <p rend="Tekst">— Јест, јест... корали — потврђује учитељ. </p> <p rend="Tekst" 
ко ливада...{S} Чујем криве се говеда — јест, богами, неки ђаво!{S} Пође мени коса навише.{S} В 
} Е нећеш, бели! </p> <p rend="Tekst">— Јест, два назимета!{S} А има ваљда недељу дана како ми  
ећи вино у чаше. </p> <p rend="Tekst">— Јест, јест, ронци! — потврђује учитељ. </p> <p rend="Te 
во у сами таван. </p> <p rend="Tekst">— Јест, ја — кит! — рече Марко и чисто се ошвањи што наиђ 
— упитаће један. </p> <p rend="Tekst">— Јест ја — одговори други. — Мора да их је нешто поплаши 
читељ потврђује: </p> <p rend="Tekst">— Јест, јест! </p> <p rend="Tekst">Сељаци се опет гурнуше 
 Је ли, учитељу? </p> <p rend="Tekst">— Јест, јест... корали — потврђује учитељ. </p> <p rend=" 
 другу страну. </p> <p rend="Tekst">— Е јест поган човек! — рећи ће Срећко Илији и Стевану. </p 
роне до на дно мора, па секу корале, то јест мерџане.{S} Је ли, учитељу? </p> <p rend="Tekst">У 
ј направи... </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте ли ви који чули што оно рикаше ноћас говеда по ли 
а помало ракије...{S} А душа му је била јести пурењаке и припијати уз њих ракију.{S} Паја изаша 
кне: </p> <p rend="Tekst">— Их, баш сâм јечам!... </p> <p rend="Tekst">А они уз њега додаду: </ 
горе, те планинка ту углављује телад да јој не сметају док краве музе.{S} Кад се на волове или  
/p> <p rend="Tekst">И оба брата шапташе јој нешто, шапташе па рекоше: </p> <p rend="Tekst">— Ал 
гао.{S} Ама што се надуо онако од тешка јордама?{S} Где год дође, све ти се он размеће, све се  
st">— Из мора? — упита Максим и погледа још мало више. </p> <p rend="Tekst">— Из мора, дабоме,  
ли се то види? — упита Максим и погледа још за један корак више. </p> <p rend="Tekst">— Ево, го 
а то данас — одговори Стеван. — Имам ја још триста послова...{S} Сутра ћемо! </p> <p rend="Teks 
— Нека, нека, газда-Рако!...{S} Могу ја још толико платити.{S} Немој мислити што сам ја сиромах 
st">— Како шта ми је! — поче газда Рака још јаче, а све хода тамо и амо. — Ено онај лопов напус 
теним људма чини штета! — подвикну Рака још жешће. </p> <p rend="Tekst">Док ти и Стеван плану,  
лић до дна. </p> <p rend="Tekst">— Нека још, док оде. кмет — одговори други, а испод стола скло 
а се запурила од посла и ватре те дошла још руменија док ето ти Раке оздо, гунђа нешто једнако. 
 Дужи крај окренут иза врата навише, па још руке му упетљане конопцем изнад главе за њ. </p> <p 
је до подне — стићи ће кући; а може где још и проспавати. </p> <p rend="Tekst">Механа је у селу 
је вајде, нити он мари што, па ће после још горе... </p> <p rend="Tekst">— Није, вала, вајде ни 
и остало тесто.{S} Газда Рака осврте се још једном за њом, махну главом, учини: »хм, хм!« па за 
 </p> <p rend="Tekst">Они бајаги попише још по једну чашу, нађоше некаку махну вину, проинатише 
 пред сваким по полић ракије.{S} Долази још селака — по један или по двојица.{S} Механџија трчи 
рећи ће на то Стеван, али оваке напасти још нисам видео!{S} Има десет пута како је од јутрос сл 
end="Tekst">— Није, брате, јутрос, него још ноћас...{S} Оне лоле Ђура и Спасоје...{S} Никуд ти  
атити о уши и чибук и симсију, само ако још који пут задимани пред њим. </p> <p rend="Tekst">Та 
нишанили.{S} Осим тих слика поређане су још и неке женске слике, што токорсе показују делове св 
ојих свиња, па беж̓ кући као да их неко јури. </p> <p rend="Tekst">На то ће један између оних ш 
p> <p rend="Tekst">— Да није и тебе што јурило ноћас, Симо? — упита га један. </p> <p rend="Tek 
од кукуруза. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро сео газда Рака крај ватре, па пури пурењаке и при 
 на врата: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро вам! </p> <p rend="Tekst">Сви му прихватише. </p> 
 </p> <p rend="Tekst">— А камо ти добро јутро, Марице? </p> <p rend="Tekst">— Остало у потоку!. 
</p> <p rend="Tekst">— Оно твоје »добро јутро«...{S} Баш си ми ти неки ђаво! — рече Рака и опет 
а да на сврате. </p> <p rend="Tekst">То јутро беше некакав свечаник, па се искупило у механи до 
ди? </p> <p rend="Tekst">— Није, брате, јутрос, него још ноћас...{S} Оне лоле Ђура и Спасоје... 
сам видео!{S} Има десет пута како је од јутрос слао оног његовог лудака: »Хајде«, вели, »рекао  
Не верујем ја — ђаво је то!{S} Хтеде ме јутрос мотиком.{S} Али свеједно...{S} Само опет се боји 
ито. </p> <p rend="Tekst">— Е баш си ми јутрос нешто љута...{S} Нису ти све козе код куће. </p> 
озбиљно. — Какав арнаутлук, бог с тобом јутрос? </p> <p rend="Tekst">— Како шта ми је! — поче г 
: </p> <p rend="Tekst">— Ако те то тако јутрос убради? </p> <p rend="Tekst">— Није, брате, јутр 
се лепо миче дирек! — Кака је то напаст јутрос?{S} Хајде, што је ударен ту крај пута — ваљда је 
а исприча све: како је нашао газда-Раку јутрос, како му је скинуо рогу, како су му ту рогу наби 
киде. </p> <p rend="Tekst">Учитељ приђе к њима да се упита.{S} Механџија притрча услужно те сма 
 да попуцају од смеха.{S} Сима хајде те к њима: </p> <p rend="Tekst">— Шта ви то дељате? </p> < 
 онако душмански млати, па опучи навише к осоју да обиђе крчевину. </p> <p rend="Tekst">Кад там 
 Марицом, па одоше полагано низа шљивар к механи. </p> <p rend="Tekst">У механи већ засела ова  
} Сима је тај дан попио више части него ка некој слави.{S} А тако исто и Ђура и Спасоје. </p> < 
 већ обичај, назва бога, па хајд' онамо ка кметову столу.{S} И не упита се с њим, него одмах по 
ај ти њему четири вреће па нек легне та кавга — рећи ће Стеван. </p> <p rend="Tekst">— Четири в 
>Осим сељака, ту су почесто свраћали на каву учитељ и два практиканта из среске куће.{S} Истина 
ица.{S} Механџија трчи тамо-амо, додаје каву, ракију, вино, ватру. </p> <p rend="Tekst">Помоли  
теван сео с одабранијим људима, па срче каву, и уза сваки гутљај тек рекне: </p> <p rend="Tekst 
 већ сит навикао и попио чокањ ракије и каву, пође опет преко ливаде, поред Павића куће. </p> < 
разна имена.{S} Тако, она се зове љуба, кад се дужи крај удари у земљу а рачве оставе горе, те  
ано.{S} Погледа нешто у трње крај пута, кад има шта видети!{S} Нов, отесан дирек, стрчи из трња 
читаво по сата хода; али они пред вече, кад изиђу из канцеларије, пођу мало у шетњу, и неће оби 
ехани.{S} Таман беше окренуо низ поток, кад ето ти Марице с Јаном Срећковом — иду с воде.{S} Га 
Tekst">— Дај вина!...{S} Седи, учитељу, кад си и ти ту, да поседимо — рече један од њих некако  
 ћу обилазити.{S} Хајде ја, хајде...{S} Кад бих у Павићеву ливаду, док ти нешто пристаде за мно 
нека сумња хвата.{S} Хајде па приђе.{S} Кад тамо, а оно — газда Рака чучи у трњаку, па стење и  
ад да јој не сметају док краве музе.{S} Кад се на волове или краве удари да не чине штету, онда 
 и Спасоје умало се ту не насмејаше.{S} Кад већ да зађу у воћњак, они промакоше мимо Раку, па п 
о ти Раке оздо, гунђа нешто једнако.{S} Кад би поред њихових вратница, а он враголасто намигну  
ји, па се надвири да види шта је то.{S} Кад има шта видети!{S} Ђаци ударили учитељеву ћурану ма 
ашују те мимо рогу ћурана у го врат.{S} Кад му, ваљда, додија мука, а он ти заокупи ћурке тући, 
и.{S} Па хајде и ту нека га ђаво носи — кад је таки!{S} Него што се онако матор помамио, те не  
е и махну руком. </p> <p rend="Tekst">— Кад ево ти учитеља, па удри!{S} Стоји писка јадне деце! 
 за вратом, и тада се зове клечка.{S} А кад се удари на свиње, онда се дужи крај остави за врат 
мало одмаче, обазре се два-три пута, па кад виде да је Рака већ далеко, искреса ватре, и опет з 
ије него онај с обешеним брковима.{S} И кад говори, гледа обично по свима гостима, као да ишчек 
еговом ћилерићу неке чекиће и шила, али кад су га упитали: »А шта ти је ово, учитељу?« он им је 
S} Еле, искићено баш како ваља, као оно кад је што по плану.{S} Механџија и момци — Цинцари, ка 
овору мешао по неку страну реч.{S} И то кад хоће да је изговори, чисто зажмури да би по том око 
ако он то зна!{S} Обојица воле, особито кад се нађу с учитељем у механи, да се разговарају о на 
димо ми то, Симо, брате, али шта ћеш му кад је таки!...{S} Молим те, дај му две вреће, па нека  
ује више Марицу... </p> <p rend="Tekst">Кад људи то чуше, све удари у пљесак и у смех. </p> <p  
 али трпи, шта ће. </p> <p rend="Tekst">Кад му скиде рогу с врата, рече: </p> <p rend="Tekst">— 
о смушен за Пајом. </p> <p rend="Tekst">Кад тамо, а оно — два назимета неког Симе Иванића прову 
ло не преби једно. </p> <p rend="Tekst">Кад Паја виде да ту већ нема шале, растресе се мало и о 
о у сеоску механу. </p> <p rend="Tekst">Кад Паја мало одмаче, обазре се два-три пута, па кад ви 
да обиђе крчевину. </p> <p rend="Tekst">Кад тамо, а Ђура и Спасоје дељају некакво дрво и граде  
 rend="Tekst">— Није вајде, Ђуро, ја ти кажем, прихвати Спасоје. — Него хајде да ми њега издеве 
 </p> <p rend="Tekst">— Па што љуцки не кажеш, него си се ту распомамио као бесан!?{S} Потра, п 
 једанпут. </p> <p rend="Tekst">— Право кажеш, Стеване — прихвати потричар Срећко — нека му да  
> <p rend="Tekst">— Шта ти је, море?{S} Кажи, шта ћемо... </p> <p rend="Tekst">— Нека стоји, ка 
газда Рака, псује — ама не оставља, што кажу, ни миша у дувару.{S} Разлеже му се псовка по свем 
све у обор!{S} Немојте рећи да вам није казано!... </p> <p rend="Tekst">А знате ли ви шта је то 
и, увек као комшије...{S} Куд бих ја то казао?...{S} Ако смо се и споречкали... људи смо! богам 
ако — уверава га Сима. — Како бих ја то казао?...{S} Ти знаш да смо ми увек...{S} Ето тако, бог 
ју!... </p> <p rend="Tekst">Шта је хтео казати овом »епидемијом« овде — бог би га знао! </p> <p 
о... </p> <p rend="Tekst">— Нека стоји, казаћу ти после — рече Спасоје прекидајући смехом. </p> 
 смех. </p> <p rend="Tekst">— Знам ја — казаше ми после. — Крстио сам се ђаволској направи... < 
о.{S} Аја!{S} Баш се лепо миче дирек! — Кака је то напаст јутрос?{S} Хајде, што је ударен ту кр 
дно...{S} Само опет се бојим да не буде кака подвала!...« </p> <p rend="Tekst">Ђура и Спасоје у 
еби, Радоване? — рече Стеван озбиљно. — Какав арнаутлук, бог с тобом јутрос? </p> <p rend="Teks 
о је један поштен човек.{S} Није богзна какав газда.{S} Има нешто баштине и мала, петла и ради  
. </p> <p rend="Tekst">— Који лопов?{S} Какве свиње? </p> <p rend="Tekst">— Ено онај твој поште 
вреће! — дрекну Рака и пљесну рукама. — Какве четири вреће, људи!{S} Имате ли ви памети, имате  
оћи?{S} Јали ће се искашљати, јали рећи какву непристојну реч — тек ће, цркао, пукао, дарнути с 
 да иде кући и да гледа да опет не буде каке штете, а он окрете право у сеоску механу. </p> <p  
 — викаху једни. </p> <p rend="Tekst">— Каки си ти то момак?{S} Уплашио се од газда-Раке и роге 
ично тада шане међу собом: »Нуто, нуто! како се наш учо пући!...« </p> <p rend="Tekst">Неки ђав 
јанове: једна, како га ухватили; друга, како је у тамници и поп му нешто чита; трећа, како глед 
играо! </p> <p rend="Tekst">— Ово дана, како оно заповеди кмет — рећи ће Бура — куд се год макн 
} По зиду слике Максимилијанове: једна, како га ухватили; друга, како је у тамници и поп му неш 
, како гледа слику своје жене; четврта, како су већ они ђенерали стрељани, а на њ тек нанишанил 
е у тамници и поп му нешто чита; трећа, како гледа слику своје жене; четврта, како су већ они ђ 
 па као меша — оно вру једнако...{S} О, како то ври?!{S} Подвирим се под астал да није оздо ват 
а све: како је нашао газда-Раку јутрос, како му је скинуо рогу, како су му ту рогу набили Ђура  
да-Раку јутрос, како му је скинуо рогу, како су му ту рогу набили Ђура и Спасоје да не задиркуј 
це пред њима.{S} Онда Сима исприча све: како је нашао газда-Раку јутрос, како му је скинуо рогу 
 бриге, газда-Рако — уверава га Сима. — Како бих ја то казао?...{S} Ти знаш да смо ми увек...{S 
м и згледаше се. </p> <p rend="Tekst">— Како би то било да начини човек хаљине од ексера, па он 
 с тобом јутрос? </p> <p rend="Tekst">— Како шта ми је! — поче газда Рака још јаче, а све хода  
ео осрамотити. </p> <p rend="Tekst">— А како? — упиташе га неки и окретоше се да чују. </p> <p  
као вола, па ништа...{S} Ваљало би њега како друкчије заварчити. </p> <p rend="Tekst">— А чекај 
rend="Tekst">Прошло је већ два-три дана како је осецана она потра.{S} Поранио газда Рака и обиш 
ва назимета!{S} А има ваљда недељу дана како ми мал затиру, а теби ни у уво! — дере се Рака. </ 
рђује учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Па како ли се то види? — упита Максим и погледа још за јед 
асти још нисам видео!{S} Има десет пута како је од јутрос слао оног његовог лудака: »Хајде«, ве 
 гостима, као да ишчекује да му се чуде како он то зна!{S} Обојица воле, особито кад се нађу с  
у: »Ено, ено нашег газда-Раке!{S} Чујте како креше!...{S} Јамачно ће у општину да се суди с ким 
leіne Groѕѕmama...{S} Еле, искићено баш како ваља, као оно кад је што по плану.{S} Механџија и  
rend="Tekst">Сима спусти врећу на један камен, па седе и поче: </p> <p rend="Tekst">— Ударих на 
.{S} Затим му одреши руке, па узе један камен и поче му избијати клин испод врата.{S} Рака само 
ећи се, упита: </p> <p rend="Tekst">— А камо ти добро јутро, Марице? </p> <p rend="Tekst">— Ост 
сти на ум ни она врљава баба Петрија, а камоли ко други... </p> <p rend="Tekst">— Ама, шта вели 
 Док ти се она окрете, па мени: »Ти би, канда, ватре?« — »Ја, вала, бих мало да запалим.« А она 
а хода; али они пред вече, кад изиђу из канцеларије, пођу мало у шетњу, и неће обићи а да на св 
mama...{S} Еле, искићено баш како ваља, као оно кад је што по плану.{S} Механџија и момци — Цин 
 говори, гледа обично по свима гостима, као да ишчекује да му се чуде како он то зна!{S} Обојиц 
н астал...{S} Као постављен да се руча, као није...{S} Пометани лонци на астал, па вру — ваљда  
као човек...{S} Али му наврх главе рог, као овај дирек пред механом — ни узми ни остави толики, 
ред оних што играју карата, па Спасоје, као једва преврћу ћи језиком, викну и лупи руком О клуп 
 плану.{S} Механџија и момци — Цинцари, као што је и то већ обично у нас по свим механама. </p> 
та и уђе газда Рака.{S} Онако осорљиво, као што му је већ обичај, назва бога, па хајд' онамо ка 
е у селу М.... грађена сасвим по плану, као што су већ обично у нас механе по селима и друмовим 
 Не могу никуд да се макнем од њега!{S} Као да га сам ђаво нанесе — куд год пођем, јали ће ме с 
ли?{S} И не дао вам бог да знате!...{S} Као што видите по самом имену то није ништа лепо, што б 
 поред дувара један гвозден астал...{S} Као постављен да се руча, као није...{S} Пометани лонци 
и туђе, све је рад да закачи другог.{S} Као да ала из њега зија.{S} Барем да има коме оставити  
бих.{S} Шта ћу?{S} Нема нигде ватре.{S} Као упитао бих ону госпођу, ама опет не смем...{S} Може 
ваду, док ти нешто пристаде за мном.{S} Као човек доле...{S} Иде лепо баш као човек...{S} Али м 
end="Tekst">— Гад! — рећи ће Спасоје. — Као да није био никад дете, никад се није играо! </p> < 
обро, добро, Стеване! — рече газда Рака као претећи. — Има суда и осем тебе! — па љутито изиђе  
...{S} Платићеш ти то мени! — рече Сима као претећи. </p> <p rend="Tekst">И опет би се свадили, 
е... богами, газда-Радоване — поче Сима као да се затеже — оно ја бих ти као и скинуо... ама шт 
 скоро с ватре.{S} Ова госпођа узела па као меша — оно вру једнако...{S} О, како то ври?!{S} По 
 — уплете се учитељ — да су у кита уста као ова механа, па само хукне у се — а човек улети!...{ 
d="Tekst">Иако је био газда Рака онакав као што га већ знамо, опет се чувао да се не тера посме 
 искашље, па се, онако дугачак, превије као пругло чак до земље.{S} Ударише му и сузе од муке,  
 нешто, па заобиђе подаље а покломпи се као водом поливен. </p> </div> </body> </text> </TEI>  
и Симу: </p> <p rend="Tekst">— Молим те као брата, немој да се чује ова брука!{S} Ако се разгла 
ла. </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те као брата скини, платићу ти! </p> <p rend="Tekst">— Зна 
... — развикао се газда Рака, па полете као смушен за Пајом. </p> <p rend="Tekst">Кад тамо, а о 
аво! — рече Рака и опет зашкиљи очима и као насмехну се. </p> <p rend="Tekst">— Море, газда-Рад 
 Има нешто баштине и мала, петла и ради као мрав са својом Стојом, па има свега доста у кући.{S 
. — Већ неколико пута лемали су га људи као вола, па ништа...{S} Ваљало би њега како друкчије з 
е Сима као да се затеже — оно ја бих ти као и скинуо... ама шта ја знам ко ти је то натурио. </ 
дрљио се.{S} Ухватио ћурана, и, псујући као кочијаш, скиде му рогу, па се размлата оном капутин 
аде ти уктање мојих свиња, па беж̓ кући као да их неко јури. </p> <p rend="Tekst">На то ће једа 
и у обор!... — дере се газда Рака, трчи као бесан уз кукурузе, а сав се задувао. </p> <p rend=" 
мо ми увек...{S} Ето тако, богами, увек као комшије...{S} Куд бих ја то казао?...{S} Ако смо се 
има коме оставити — ни пô јада, али сâм као пањ; нигде никог до оног дугачког и сулудастог сино 
иви, Газда Рака размлатао се и развикао као да их је десет.{S} Кмет Стеван прислонио се уз плот 
и узми ни остави толики, па стоји право као усађен!...{S} Богами, мене ти подиђоше мравци!{S} Н 
уцки не кажеш, него си се ту распомамио као бесан!?{S} Потра, потра, — добро!{S} Ето, осећи ћем 
атали, море, свађу, па се намирите лепо као људи...{S} То је срамота — комшије, па се кољете ок 
{S} Гледам ја — баш ватра!{S} Гори лепо као год с огњишта. </p> <p rend="Tekst">Сељаци ударише  
ви му накострешени напред, па изгледају као да је у ноздрве уденуо два прамена црне чекиње.{S}  
м.{S} Као човек доле...{S} Иде лепо баш као човек...{S} Али му наврх главе рог, као овај дирек  
оцем! — цикну на њ Рака. — Што се гигаш као да су ти јаја у недрима! — Па и он достиже и заокуп 
да-Рако? — упита Сима, а чисто му расте капа што га нађе тако убрађена. </p> <p rend="Tekst">—  
 Николе, што је овде био ћата код нашег капетана.{S} Уђем у кућу, а сама му госпођа његова ту.{ 
} Имају сестру — да је није шале у свој капетанији.{S} Марица Павићева једна је по једна девојк 
рима: </p> <p rend="Tekst">— Ама што је капетаница добила данас мерџане... да си само видео, уч 
е због оне потре и рече да ће га тужити капетану ако му данас не донесе две вреће. </p> <p rend 
јаш, скиде му рогу, па се размлата оном капутином и растера ћурке, те се тако смири та галама.  
вима и богињавим лицем; некакву сингаву капутину претурио преко рамена, а раздрљио се.{S} Ухват 
а то ће један између оних што су играли карата: </p> <p rend="Tekst">— Ама што су говеда рикала 
заседоше на клупу поред оних што играју карата, па Спасоје, као једва преврћу ћи језиком, викну 
ла склонио руку и у њој пакло улепљених карата. </p> <p rend="Tekst">— Ако је кмет!{S} Што ти п 
/p> <p rend="Tekst">Газда Рака утекао у качару на таван, па није одатле три дана силазио.{S} И  
 нађе по неколико мува, мрави свакад, а кашто и по неки ивер или читав шипурак.{S} По зиду слик 
 говори сам.{S} Он је имао обичај да се кашто и сам разговара. </p> <p rend="Tekst">»Хм! хм!« г 
м, брат-Спасоје, не прави ларма!{S} Саг ке донесем! </p> <p rend="Tekst">— Ама где се ви тако о 
ојени црвеном бојом; а тако је обојен и келнерај.{S} На келнерају: чаше, полићи, чокањи, оканиц 
јом; а тако је обојен и келнерај.{S} На келнерају: чаше, полићи, чокањи, оканице и полоканице,  
то, па опет најлак гига навише...{S} Не кида се он толико.{S} Дуго је до подне — стићи ће кући; 
 су газда-Раку више пута облиле сузе од кијања, па му је једном чак и запретио да ће му омлатит 
..{S} Јамачно ће у општину да се суди с ким!« </p> <p rend="Tekst">Газда Рака, псујући веселом  
и што наиђе на такав чвор. — Хм, хм!{S} Кит — ја!...{S} То је, богме, страшна зверка! </p> <p r 
аван. </p> <p rend="Tekst">— Јест, ја — кит! — рече Марко и чисто се ошвањи што наиђе на такав  
 и насмехнуше. </p> <p rend="Tekst">— А кит? — узвикну наједанпут Максим, чисто смешећи се од з 
нате ли ви — уплете се учитељ — да су у кита уста као ова механа, па само хукне у се — а човек  
та лепо, што би се, на пример, могло од кицошлука понети.{S} Рога је страшна ствар! </p> <p ren 
ди а рачве су за вратом, и тада се зове клечка.{S} А кад се удари на свиње, онда се дужи крај о 
задувао. </p> <p rend="Tekst">Паја само клима преко бусења, па тек и он покоји пут викне: </p>  
d="Tekst">Паја скочи незграпно, па поче климати — бајаги трчи, вичући лено: </p> <p rend="Tekst 
Е, збогом, Маро, збогом! — рече брзо и, климнувши главом, учини »хм! хм!« па замаче преко једно 
е, углави се између њих врат и удари се клин, који некад стоји за вратом а некад испод врата, и 
, па узе један камен и поче му избијати клин испод врата.{S} Рака само сркне од муке а светлаци 
зима, загледају оборене и упола изедене клипове и сумњиво врте главом.{S} Сима се опет разгороп 
 три дана силазио.{S} И од тада се увек клонио женскиња.{S} Чим сретне, било жену било девојку, 
ло у механи доста људи.{S} Неки сели по клупама пред механом, неки у механи за столове, па тако 
rend="Tekst">Ђура и Спасоје заседоше на клупу поред оних што играју карата, па Спасоје, као јед 
реврћу ћи језиком, викну и лупи руком О клупу: </p> <p rend="Tekst">— Механџија!...{S} Вина ова 
ло...{S} Ћурке се слетеле, па пућкају и кљују у рогу — хоће да му скину, али све промашују те м 
устала, Маро? </p> <p rend="Tekst">— О, кљусино матора! — промрмља љутито Марица, па оде у кућу 
. </p> <p rend="Tekst">— Ђаво те носио, кљусино матора! — рече она, па настави копати. </p> <p  
p> <p rend="Tekst">— Нека још, док оде. кмет — одговори други, а испод стола склонио руку и у њ 
ао се и развикао као да их је десет.{S} Кмет Стеван прислонио се уз плот, па само ћути и гледа  
ш?{S} Зар ти дојако ниси знао да сам ја кмет? — одговори му Стеван мало зачуђено. </p> <p rend= 
, што је ударен ту крај пута — ваљда је кмет наредио да се потес обележи, али што се миче?{S} Б 
х карата. </p> <p rend="Tekst">— Ако је кмет!{S} Што ти презаш од кмета?...{S} Де, ко изгуби да 
роге на стоку да не чини штете!{S} Хоће кмет све у обор!{S} Немојте рећи да вам није казано!... 
t">— Затреше, јакако!...{S} А ти бајаги кмет, па засео ту у механи, а није ти ни у уво што се о 
d="Tekst">— Ово дана, како оно заповеди кмет — рећи ће Бура — куд се год макнеш, све људи граде 
rend="Tekst">— Ама, Стеване, јеси ли ти кмет овде?{S} Јеси ти глава у овој оптштини? </p> <p re 
 пијуцкају помало. </p> <p rend="Tekst">Кмет Стеван сео с одабранијим људима, па срче каву, и у 
вој забран, а једнако псује ђа Симу, ђа кмета. </p> <p rend="Tekst">Баш до његовог забрана кућа 
rend="Tekst">— Чујте, људи, заповест од кмета: ударите роге на стоку да не чини штете!{S} Хоће  
kst">— Ако је кмет!{S} Што ти презаш од кмета?...{S} Де, ко изгуби да дâ полоканик ракије — при 
Рака оде низ кукурузе псујући и Симу, и кмета, и потричаре, све изреда.{S} А Стеван, опет са Ср 
ћ обичај, назва бога, па хајд' онамо ка кметову столу.{S} И не упита се с њим, него одмах поче: 
/p> <p rend="Tekst">— А, ваља то јавити кмету — рећи ће Ђура. — То је већ и сувише. </p> <p ren 
селу М. — Вала, ја не знам има ли кога, ко би се похвалио: да му газда Рака није што закинуо, о 
т!{S} Што ти презаш од кмета?...{S} Де, ко изгуби да дâ полоканик ракије — прихвати трећи. </p> 
ри навише, све уз поток кроз трње да га ко не угледа. </p> <p rend="Tekst">Сима не хте кући, не 
 Стеван мало тише да не чује газда Рака ко ће га носити. — Нек се зајази!{S} Само нека то легне 
p rend="Tekst">Сима се обазре да не иде ко, па упита: </p> <p rend="Tekst">— Ако те то тако јут 
ако — не могу где си ти а вере ми да је ко други, не бих ни по које новце. </p> <p rend="Tekst" 
ло, бог би га свети знао!{S} Само да се ко прикрао, могао је чути у вајату загушен Ракин глас:  
рчи, море!{S} А чекајде, запамтићете ви ко је Радован, бели!... — развикао се газда Рака, па по 
 разгласили да је био негде шустер; али ко зна?{S} Можда су само изнели.{S} Истина, неки су виђ 
ум ни она врљава баба Петрија, а камоли ко други... </p> <p rend="Tekst">— Ама, шта велиш, док  
 бих ти као и скинуо... ама шта ја знам ко ти је то натурио. </p> <p rend="Tekst">— Ама они, Си 
оме у селу М. — Вала, ја не знам има ли кога, ко би се похвалио: да му газда Рака није што заки 
 код неког Николе, што је овде био ћата код нашег капетана.{S} Уђем у кућу, а сама му госпођа њ 
гуњцу шест дуката, узми...{S} Немам све код себе, богами!{S} Кусур ћу ти дати чим одем кући — с 
утрос нешто љута...{S} Нису ти све козе код куће. </p> <p rend="Tekst">Она се чини и не чула, с 
 ја у Шабац нешто послом.{S} Увратим се код неког Николе, што је овде био ћата код нашег капета 
 свем селу.{S} Људи, неки на раду, неки код своје куће, тек се само довикују: »Ено, ено нашег г 
укчије...{S} Ти ћеш се, Илија, увратити код бирова, па му реци нека закаже по селу да људи удар 
по свем селу.{S} Шта се он пута успавао код свиња, а свиње право те у Ракину њиву па начине пок 
 ми јутрос нешто љута...{S} Нису ти све козе код куће. </p> <p rend="Tekst">Она се чини и не чу 
 а вере ми да је ко други, не бих ни по које новце. </p> <p rend="Tekst">И то рекавши, Сима при 
аднео над плот, па тек стаде зановетати којешта. </p> <p rend="Tekst">— А, ваља то јавити кмету 
ави се између њих врат и удари се клин, који некад стоји за вратом а некад испод врата, и сад с 
упропастише мал. </p> <p rend="Tekst">— Који лопов?{S} Какве свиње? </p> <p rend="Tekst">— Ено  
ати.{S} Док наједанпут прснуше ђаци куд који — само остаде на чистини она гомила ћурака; ухвати 
задиркују један другога, причају где је који што награбусио, и смеју се.{S} Док ће почети један 
 </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте ли ви који чули што оно рикаше ноћас говеда по ливадама? — уп 
и о уши и чибук и симсију, само ако још који пут задимани пред њим. </p> <p rend="Tekst">Таман  
} Увек гледа читав корак изнад човека с којим се разговара.{S} Други мало снижи.{S} Бркови му н 
/p> <p rend="Tekst">— Знаш, хвала богу, коју!{S} Што бијеш онако ђаке?{S} Прођох данас онуда, а 
, поби ону децу? </p> <p rend="Tekst">— Коју? — упита учитељ испрсивши се. </p> <p rend="Tekst" 
ољства што је тако ухватио у тесно свог колегу, па погледа готово у сами таван. </p> <p rend="T 
сто зажмури да би по том околина видела колика је ту ученост!{S} А околина обично тада шане међ 
kst">Газда Рака једнако виче, и не чује колика се потра осече. </p> <p rend="Tekst">— Добро, до 
?...{S} Много?{S} А видите ли ви, људи, колики је мени мал потрвен? — викну газда Рака, па поче 
нај крај у дну рачава остави се подужи, колико већ затреба; рачве се пробуше напремасе, углави  
ем те прескочим врљике и саплетем се те колико дуг — љос о ледину!{S} Сенуше ми светлаци пред о 
ужељке скотрљам за један трњак, па бежи колико игда могу кући!...{S} Што сам се ноћас престрави 
у, запалио своју симсију, па се извалио колико је дуг.{S} А пушио је некакав дуван тако љут да  
ди...{S} То је срамота — комшије, па се кољете око неколико струкова кукуруза! — поче Стеван да 
; шољице, шафољић са слатким од руже, у ком се врло често нађе по неколико мува, мрави свакад,  
ао да ала из њега зија.{S} Барем да има коме оставити — ни пô јада, али сâм као пањ; нигде нико 
о свима гостима. </p> <p rend="Tekst">— Комесијално...{S} Знам ја то! — рече учитељ обичним сво 
е меша у мој званични посао.{S} То није комесијално... — поче учитељ уплећући опет по неку стра 
ста у кући.{S} На пакост његову први је комшија газда-Раки, и досад се већ неколико пута свађао 
ите лепо као људи...{S} То је срамота — комшије, па се кољете око неколико струкова кукуруза! — 
и увек...{S} Ето тако, богами, увек као комшије...{S} Куд бих ја то казао?...{S} Ако смо се и с 
 у се — а човек улети!...{S} Така је то конкуренција!... (Шта му је то »конкуренција«, то ваљда 
а је то конкуренција!... (Шта му је то »конкуренција«, то ваљда само он зна.) </p> <p rend="Tek 
ше у Маричин вајат за врата; спремише и конопац.{S} Опет нешто шапуташе с Марицом, па одоше пол 
а врата навише, па још руке му упетљане конопцем изнад главе за њ. </p> <p rend="Tekst">— Јеси  
end="Tekst">Она се чини и не чула, само копа.{S} Он поћута мало, искашља се, па опет поче: </p> 
ekst">Марица изишла у градину, па нешто копа.{S} Док ето ти Раке, наднесе се на плот, па зашкиљ 
ела сам га мотиком међ оба ока...{S} Ја копам, а он ти се однекуд привулао и наднео над плот, п 
 кљусино матора! — рече она, па настави копати. </p> <p rend="Tekst">Утом дођоше Спасоје и Ђура 
е: </p> <p rend="Tekst">— Баш ти, Маро, копаш, не шалиш се? </p> <p rend="Tekst">Она ћути. </p> 
упита Максим и погледа изнад њега читав корак. </p> <p rend="Tekst">— Ја, мерџани... то су они  
говима јаче гласом.{S} Увек гледа читав корак изнад човека с којим се разговара.{S} Други мало  
? — упита Максим и погледа још за један корак више. </p> <p rend="Tekst">— Ево, господине, вино 
 Дабоме, зароне до на дно мора, па секу корале, то јест мерџане.{S} Је ли, учитељу? </p> <p ren 
у? </p> <p rend="Tekst">— Јест, јест... корали — потврђује учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А где 
rend="Tekst">— Ја, мерџани... то су они корали?{S} Је ли, учитељу? </p> <p rend="Tekst">— Јест, 
— јест, богами, неки ђаво!{S} Пође мени коса навише.{S} Вратио бих се, али куд ћу обилазити.{S} 
е и заокупи назимад, бацивши се за њима коцем, те умало не преби једно. </p> <p rend="Tekst">Ка 
nd="Tekst">— Та макни се сад ћу те овим коцем! — цикну на њ Рака. — Што се гигаш као да су ти ј 
о се.{S} Ухватио ћурана, и, псујући као кочијаш, скиде му рогу, па се размлата оном капутином и 
док краве музе.{S} Кад се на волове или краве удари да не чине штету, онда им се то обеси о вра 
у углављује телад да јој не сметају док краве музе.{S} Кад се на волове или краве удари да не ч 
ће млађи да те слуша, а овамо извлачи и краде где што дочепа«.{S} Његов синовац Паја слуша га у 
rend="Tekst">Једно јутро сео газда Рака крај ватре, па пури пурењаке и припија помало ракије... 
евуши полагано.{S} Погледа нешто у трње крај пута, кад има шта видети!{S} Нов, отесан дирек, ст 
штету, онда им се то обеси о врат: дужи крај виси низ груди а рачве су за вратом, и тада се зов 
ути, а рога му стрчи за вратом!{S} Дужи крај окренут иза врата навише, па још руке му упетљане  
} А кад се удари на свиње, онда се дужи крај остави за вратом а рачва испод врата, и тек тада с 
{S} Тако, она се зове љуба, кад се дужи крај удари у земљу а рачве оставе горе, те планинка ту  
же таман стати између оних рачава; онај крај у дну рачава остави се подужи, колико већ затреба; 
паст јутрос?{S} Хајде, што је ударен ту крај пута — ваљда је кмет наредио да се потес обележи,  
но, ено нашег газда-Раке!{S} Чујте како креше!...{S} Јамачно ће у општину да се суди с ким!« </ 
откуд.{S} Дознати власт, па да ја будем крив... </p> <p rend="Tekst">— Даћу ти десет дуката, Си 
 је, те ударим преко ливада...{S} Чујем криве се говеда — јест, богами, неки ђаво!{S} Пође мени 
"Tekst">— А што ли су се говеда онолико кривила по ливадама? </p> <p rend="Tekst">Сима се узе с 
ат. — Два назимета само што се провукла кроз плот, па хоћеш дваест врећа?...{S} Е нећеш, бели!  
назимета неког Симе Иванића провукла се кроз плот, па ришкају око увратина. </p> <p rend="Tekst 
"Tekst">Рака удари навише, све уз поток кроз трње да га ко не угледа. </p> <p rend="Tekst">Сима 
="Tekst">— Знам ја — казаше ми после. — Крстио сам се ђаволској направи... </p> <p rend="Tekst" 
млати, па опучи навише к осоју да обиђе крчевину. </p> <p rend="Tekst">Кад тамо, а Ђура и Спасо 
ката...{S} Кумим вас, пустите ме!...{S} Куд ћу од бруке сутра?!... </p> <p rend="Tekst">Тек се  
то тако, богами, увек као комшије...{S} Куд бих ја то казао?...{S} Ако смо се и споречкали... љ 
} Само је мало тром и једнако чмава.{S} Куд се год макне — лећи ће да спава, а овамо се Рака љу 
како оно заповеди кмет — рећи ће Бура — куд се год макнеш, све људи граде роге... </p> <p rend= 
од њега!{S} Као да га сам ђаво нанесе — куд год пођем, јали ће ме срести, јали стићи...{S} Сад, 
мени коса навише.{S} Вратио бих се, али куд ћу обилазити.{S} Хајде ја, хајде...{S} Кад бих у Па 
смејати.{S} Док наједанпут прснуше ђаци куд који — само остаде на чистини она гомила ћурака; ух 
га једнако хвалиш!...{S} Затреше ми сав кукуруз. </p> <p rend="Tekst">— Е, е, затреше?... </p>  
оћеш, Радоване?{S} Хоћеш да ти ја чувам кукуруз, а?{S} Да ти ја терам свиње, шта ли? </p> <p re 
ије, па се кољете око неколико струкова кукуруза! — поче Стеван да их мири. </p> <p rend="Tekst 
аво те у Ракину њиву па начине покор од кукуруза. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро сео газда Ра 
— Ето тако, Симо!{S} Даћеш му две вреће кукуруза; а сад иди те гони ону назимад кући и гледај д 
kst">И сви се разиђоше.{S} Рака оде низ кукурузе псујући и Симу, и кмета, и потричаре, све изре 
— дере се газда Рака, трчи као бесан уз кукурузе, а сав се задувао. </p> <p rend="Tekst">Паја с 
} Срећко и Илија, потричари, обилазе по кукурузима, загледају оборене и упола изедене клипове и 
им вас!{S} Даћу вам дваест дуката...{S} Кумим вас, пустите ме!...{S} Куд ћу од бруке сутра?!... 
..{S} Ето, лепо хоће да ме обрукају.{S} Кумим те богом, скини ми!... </p> <p rend="Tekst">— Не  
st">— Даћу ти десет дуката, Симо брате, курталиши ме ове напасти!{S} Ако бога знаш — ето ти у г 
ми...{S} Немам све код себе, богами!{S} Кусур ћу ти дати чим одем кући — само се наврати до мој 
 <p rend="Tekst">Баш до његовог забрана кућа је Ђуре и Спасоје Павића.{S} То су вам два отресна 
та из среске куће.{S} Истина, среска је кућа подалеко, за читаво по сата хода; али они пред веч 
у, пође опет преко ливаде, поред Павића куће. </p> <p rend="Tekst">Марица изишла у градину, па  
шао забран свој, па ударио поред Павића куће — хоће преко ливаде доле механи.{S} Таман беше окр 
зне вреће преко рамена, па се упутио од куће Ракине навише поред школе.{S} Чује у авлији школск 
с нешто љута...{S} Нису ти све козе код куће. </p> <p rend="Tekst">Она се чини и не чула, само  
.{S} Људи, неки на раду, неки код своје куће, тек се само довикују: »Ено, ено нашег газда-Раке! 
 не уђоше она два практиканта из среске куће. </p> <p rend="Tekst">Разговор се одмах прекиде. < 
каву учитељ и два практиканта из среске куће.{S} Истина, среска је кућа подалеко, за читаво по  
елике, док ти стаде дрека газда-Раке из куће: </p> <p rend="Tekst">— Павле!{S} Павле!...{S} Бољ 
 — стаде ти уктање мојих свиња, па беж̓ кући као да их неко јури. </p> <p rend="Tekst">На то ће 
Tekst">У том разговору дођоше оба брата кући.{S} Рогу оставише у Маричин вајат за врата; спреми 
кукуруза; а сад иди те гони ону назимад кући и гледај да не оду опет у штету. </p> <p rend="Tek 
 назимад у обор, па накричи Паји да иде кући и да гледа да опет не буде каке штете, а он окрете 
ели, а Сима обишао своју ливаду, па иде кући; гуњац претурио преко рамена и певуши полагано.{S} 
гледа. </p> <p rend="Tekst">Сима не хте кући, него окрете наниже механи. </p> <p rend="Tekst">П 
 толико.{S} Дуго је до подне — стићи ће кући; а може где још и проспавати. </p> <p rend="Tekst" 
готову рогу уз један грм. — Е хоћемо ли кући?{S} Сад ће и мрак.{S} Хајде и ти, Симо, ако ћеш на 
а их смотри.{S} Упутио се право њиховој кући, а говори сам.{S} Он је имао обичај да се кашто и  
nd="Tekst">Сима се одвоји те оде својој кући, а Спасоје и Ђура, упутише се својим вратницама. < 
е, богами!{S} Кусур ћу ти дати чим одем кући — само се наврати до мојих вратница... </p> <p ren 
и! — рече она и оде да послује нешто по кући. </p> <p rend="Tekst">Ђура и Спасоје узеше секиру, 
 са својом Стојом, па има свега доста у кући.{S} На пакост његову први је комшија газда-Раки, и 
а један трњак, па бежи колико игда могу кући!...{S} Што сам се ноћас престравио, никад нисам! < 
јати уз њих ракију.{S} Паја изашао пред кућу, запалио своју симсију, па се извалио колико је ду 
ора! — промрмља љутито Марица, па оде у кућу да изнесе и остало тесто.{S} Газда Рака осврте се  
 био ћата код нашег капетана.{S} Уђем у кућу, а сама му госпођа његова ту.{S} Погледам, а оно с 
 дан...{S} Уврати се пред ручак на моју кућу да ти дам паре...{S} Симо, тако ти свега на свету, 
практиканта, и често је говорио да није лако наћи њихове »декорације«.{S} Један подугачак, брко 
рата, и сад се живинче не извуче одатле лако.{S} Ето, то вам је рога. </p> <p rend="Tekst">Рога 
end="Tekst">Сељаци гурнуше један другог лактом. </p> <p rend="Tekst">— Из мора? — упита Максим  
ше.{S} А неки опет гурнуше један другог лактом и згледаше се. </p> <p rend="Tekst">— Како би то 
rend="Tekst">Рака се трже мало, па поче лакше: </p> <p rend="Tekst">— Не велим ја то, Стеване,  
"Tekst">— Молим, брат-Спасоје, не прави ларма!{S} Саг ке донесем! </p> <p rend="Tekst">— Ама гд 
ља подобру ударити.{S} Ако буде голема, ласно је пократити...{S} А откле ти с тим врећама? </p> 
p rend="Tekst">— А не брини се, може ти ласно и пасти — рећи ће Спасоје. </p> <p rend="Tekst">С 
имо!{S} Дај ти њему четири вреће па нек легне та кавга — рећи ће Стеван. </p> <p rend="Tekst">— 
осити. — Нек се зајази!{S} Само нека то легне једанпут. </p> <p rend="Tekst">— Право кажеш, Сте 
ике и саплетем се те колико дуг — љос о ледину!{S} Сенуше ми светлаци пред очима...{S} Подигнем 
ати га — рече Ђура. — Већ неколико пута лемали су га људи као вола, па ништа...{S} Ваљало би ње 
, па поче климати — бајаги трчи, вичући лено: </p> <p rend="Tekst">— Уша! уша! </p> <p rend="Te 
ма они, Симо, брате, богами!...{S} Ето, лепо хоће да ме обрукају.{S} Кумим те богом, скини ми!. 
/hi>, људи, то је баш да бог сачува!{S} Лепо не можеш живети од газда-Раке Радишића!{S} Досадио 
што видите по самом имену то није ништа лепо, што би се, на пример, могло од кицошлука понети.{ 
де за мном.{S} Као човек доле...{S} Иде лепо баш као човек...{S} Али му наврх главе рог, као ов 
 се није што учинило.{S} Аја!{S} Баш се лепо миче дирек! — Кака је то напаст јутрос?{S} Хајде,  
">— Батали, море, свађу, па се намирите лепо као људи...{S} То је срамота — комшије, па се коље 
лу...{S} Гледам ја — баш ватра!{S} Гори лепо као год с огњишта. </p> <p rend="Tekst">Сељаци уда 
Павићева једна је по једна девојка и по лепоти и по вредноћи. </p> <p rend="Tekst">Таман беше и 
 и једнако чмава.{S} Куд се год макне — лећи ће да спава, а овамо се Рака љути, псује, праска — 
тницама. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да ли ће он одиста доћи? — упита Ђура. </p> <p rend="Tekst 
вакоме у селу М. — Вала, ја не знам има ли кога, ко би се похвалио: да му газда Рака није што з 
укуруз, а?{S} Да ти ја терам свиње, шта ли? </p> <p rend="Tekst">Рака се трже мало, па поче лак 
е ви, људи?{S} Је ли ово арнаутлук, шта ли је? — поче викати газда Рака. </p> <p rend="Tekst">Љ 
је учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А где ли то расте? </p> <p rend="Tekst">— Не расте то, болан, 
то главом. </p> <p rend="Tekst">— Е, је ли ти стало срце на меру, газда-Рако? — упита га Сима з 
е ли ви шта је то рога?{S} Не знате, је ли?{S} И не дао вам бог да знате!...{S} Као што видите  
 па секу корале, то јест мерџане.{S} Је ли, учитељу? </p> <p rend="Tekst">Учитељ потврђује: </p 
"Tekst">— Па шта чините ви, људи?{S} Је ли ово арнаутлук, шта ли је? — поче викати газда Рака.  
 Ја, мерџани... то су они корали?{S} Је ли, учитељу? </p> <p rend="Tekst">— Јест, јест... корал 
з мора, дабоме, ја шта ти мислиш?{S} Је ли, учитељу? — рече опет Марко и опет погледа по свима. 
 rend="Tekst">— Имају ронци па они — је ли, учитељу? — рече Марко окренувши се учитељу и точећи 
ажио бих ја ту твоју власт да питам сме ли то бити! </p> <p rend="Tekst">— Ја не зовем никога д 
еће, људи!{S} Имате ли ви памети, имате ли душе?...{S} Оволика грдна потра!... </p> <p rend="Te 
а. — Какве четири вреће, људи!{S} Имате ли ви памети, имате ли душе?...{S} Оволика грдна потра! 
на зверка! </p> <p rend="Tekst">— Знате ли ви — уплете се учитељ — да су у кита уста као ова ме 
казано!... </p> <p rend="Tekst">А знате ли ви шта је то рога?{S} Не знате, је ли?{S} И не дао в 
">— Шта велиш?...{S} Много?{S} А видите ли ви, људи, колики је мени мал потрвен? — викну газда  
ави... </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте ли ви који чули што оно рикаше ноћас говеда по ливадама 
?{S} Били пришао да види изближе, не би ли?{S} Готово га нека сумња хвата.{S} Хајде па приђе.{S 
p> <p rend="Tekst">— Ама, Стеване, јеси ли ти кмет овде?{S} Јеси ти глава у овој оптштини? </p> 
главе за њ. </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли ти то, газда-Рако? — упита Сима, а чисто му расте ка 
 њу и рече: </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли сустала, Маро? </p> <p rend="Tekst">— О, кљусино мат 
 учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Па како ли се то види? — упита Максим и погледа још за један ко 
 </p> <p rend="Tekst">— Хајдемо, хоћемо ли? — упита један од њих испивши полић до дна. </p> <p  
 знали!...{S} Него шта велиш?{S} Хоћемо ли га заварчити? </p> <p rend="Tekst">— Неће му, вала п 
ећ готову рогу уз један грм. — Е хоћемо ли кући?{S} Сад ће и мрак.{S} Хајде и ти, Симо, ако ћеш 
и у смех. </p> <p rend="Tekst">— А зато ли су међер говеда рикала! — викаху једни. </p> <p rend 
ла, ништа. </p> <p rend="Tekst">— А што ли су се говеда онолико кривила по ливадама? </p> <p re 
хајде, велим, прече је, те ударим преко ливада...{S} Чујем криве се говеда — јест, богами, неки 
="Tekst">Газда Рака удари преко сеоских ливада да обиђе узгред и свој забран, а једнако псује ђ 
оји чули што оно рикаше ноћас говеда по ливадама? — упитаће један. </p> <p rend="Tekst">— Јест  
 што ли су се говеда онолико кривила по ливадама? </p> <p rend="Tekst">Сима се узе смејати, па  
а ударио поред Павића куће — хоће преко ливаде доле механи.{S} Таман беше окренуо низ поток, ка 
ио чокањ ракије и каву, пође опет преко ливаде, поред Павића куће. </p> <p rend="Tekst">Марица  
ајде ја, хајде...{S} Кад бих у Павићеву ливаду, док ти нешто пристаде за мном.{S} Као човек дол 
 се дан и ноћ дели, а Сима обишао своју ливаду, па иде кући; гуњац претурио преко рамена и певу 
кара с постриженим брковима и богињавим лицем; некакву сингаву капутину претурио преко рамена,  
ају, наређа три столице, метну запаљену лојану свећу у свећњак од тенећке, с репићем и мумаказа 
брате, јутрос, него још ноћас...{S} Оне лоле Ђура и Спасоје...{S} Никуд ти нисам пристао овако  
љен да се руча, као није...{S} Пометани лонци на астал, па вру — ваљда скинути скоро с ватре.{S 
астише мал. </p> <p rend="Tekst">— Који лопов?{S} Какве свиње? </p> <p rend="Tekst">— Ено онај  
јаче, а све хода тамо и амо. — Ено онај лопов напустио онолике свиње те ми упропастише мал. </p 
ута како је од јутрос слао оног његовог лудака: »Хајде«, вели, »рекао Рака да осечете потру...« 
з оног астала, извади жишку, те мени на лулу...{S} Гледам ја — баш ватра!{S} Гори лепо као год  
 било!... ђаволска посла!{S} Напуним ти лулу, запалио бих.{S} Шта ћу?{S} Нема нигде ватре.{S} К 
, као једва преврћу ћи језиком, викну и лупи руком О клупу: </p> <p rend="Tekst">— Механџија!.. 
им врљике и саплетем се те колико дуг — љос о ледину!{S} Сенуше ми светлаци пред очима...{S} По 
ила и разна имена.{S} Тако, она се зове љуба, кад се дужи крај удари у земљу а рачве оставе гор 
ти. </p> <p rend="Tekst">— Е, ти нареди људе, па хајдете горе у њиву.{S} Ја ћу вас чекати — реч 
ре се на један мах учитељ, здепана нека људескара с постриженим брковима и богињавим лицем; нек 
kst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Е</hi>, људи, то је баш да бог сачува!{S} Лепо не можеш живети  
између њих: </p> <p rend="Tekst">— Ама, људи, што сам се ја једном хтео осрамотити. </p> <p ren 
 по селу: </p> <p rend="Tekst">— Чујте, људи, заповест од кмета: ударите роге на стоку да не чи 
 и пљесну рукама. — Какве четири вреће, људи!{S} Имате ли ви памети, имате ли душе?...{S} Оволи 
/p> <p rend="Tekst">— Па шта чините ви, људи?{S} Је ли ово арнаутлук, шта ли је? — поче викати  
 велиш?...{S} Много?{S} А видите ли ви, људи, колики је мени мал потрвен? — викну газда Рака, п 
казао?...{S} Ако смо се и споречкали... људи смо! богами, газда-Рако, не брини се ти! </p> <p r 
} Разлеже му се псовка по свем селу.{S} Људи, неки на раду, неки код своје куће, тек се само до 
, за часак ти пуче тај глас по селу.{S} Људи и жене и деца ваздан су говорили о роги и газда-Ра 
 Ђура. — Већ неколико пута лемали су га људи као вола, па ништа...{S} Ваљало би њега како друкч 
рова, па му реци нека закаже по селу да људи ударе роге на стоку... </p> <p rend="Tekst">Сутрад 
свечаник, па се искупило у механи доста људи.{S} Неки сели по клупама пред механом, неки у меха 
више Марицу... </p> <p rend="Tekst">Кад људи то чуше, све удари у пљесак и у смех. </p> <p rend 
— рећи ће Бура — куд се год макнеш, све људи граде роге... </p> <p rend="Tekst">— Ја збиља!{S}  
и, море, свађу, па се намирите лепо као људи...{S} То је срамота — комшије, па се кољете око не 
нџија!{S} Дај овде оку ракије, нек пију људи; газда Рака части! </p> <p rend="Tekst">И одмах се 
.{S} Не могу само за атер ових поштених људи а не бих ти дао ни зрнца, па макар се терали по св 
викати газда Рака. </p> <p rend="Tekst">Људи се само згледаше; неки се осмехнуше и шануше један 
а потра је најпреча, Стеване...{S} Реци људима нек изиђу сад. </p> <p rend="Tekst">— Е баш да т 
d="Tekst">Кмет Стеван сео с одабранијим људима, па срче каву, и уза сваки гутљај тек рекне: </p 
!{S} Али шта ћеш?...{S} Једнако говорим људима: чувајте стоку, не дајте у штету, па ништа!{S} Н 
 није ти ни у уво што се овамо поштеним људма чини штета! — подвикну Рака још жешће. </p> <p re 
е дуг.{S} А пушио је некакав дуван тако љут да су газда-Раку више пута облиле сузе од кијања, п 
rend="Tekst">— Е баш си ми јутрос нешто љута...{S} Нису ти све козе код куће. </p> <p rend="Tek 
кне — лећи ће да спава, а овамо се Рака љути, псује, праска — чује се по свем селу.{S} Шта се о 
"Tekst">— О, кљусино матора! — промрмља љутито Марица, па оде у кућу да изнесе и остало тесто.{ 
м...{S} Иди па их тражи! — одговори она љутито. </p> <p rend="Tekst">— Е баш си ми јутрос нешто 
о претећи. — Има суда и осем тебе! — па љутито изиђе из механе. </p> <p rend="Tekst">Газда Рака 
 пропаст! </p> <p rend="Tekst">— Па што љуцки не кажеш, него си се ту распомамио као бесан!?{S} 
. </p> <p rend="Tekst">Механа је у селу М.... грађена сасвим по плану, као што су већ обично у  
ишића!{S} Досадио је већ свакоме у селу М. — Вала, ја не знам има ли кога, ко би се похвалио: д 
а има коме оставити — ни пô јада, али сâм као пањ; нигде никог до оног дугачког и сулудастог си 
рекне: </p> <p rend="Tekst">— Их, баш сâм јечам!... </p> <p rend="Tekst">А они уз њега додаду:  
е: </p> <p rend="Tekst">— Обешењаци!{S} Магарци једни Зар да ми живину поморите!{S} Штрангови ј 
не видиш у твом амбару дваест врећа, па макар ти био дваест пута газда Рака! — одупре се Сима у 
тених људи а не бих ти дао ни зрнца, па макар се терали по свима судовима!...{S} Али нека!{S} В 
кинуо, опањкао га, посмехнуо му се, или макар у чему натрунио.{S} Већ оматорио и упола оседео,  
">Ђура и Спасоје узеше секиру, сврдао и макљу, па замакоше, смејући се, навише у осоје. </p> <p 
ало тром и једнако чмава.{S} Куд се год макне — лећи ће да спава, а овамо се Рака љути, псује,  
> <p rend="Tekst">— Не могу никуд да се макнем од њега!{S} Као да га сам ђаво нанесе — куд год  
поведи кмет — рећи ће Бура — куд се год макнеш, све људи граде роге... </p> <p rend="Tekst">— Ј 
">— Уша! уша! </p> <p rend="Tekst">— Та макни се сад ћу те овим коцем! — цикну на њ Рака. — Што 
</p> <p rend="Tekst">— Из мора? — упита Максим и погледа још мало више. </p> <p rend="Tekst">—  
— Они то ваљда зароне, па ваде? — упита Максим. </p> <p rend="Tekst">— Дабоме, зароне до на дно 
Tekst">— Па како ли се то види? — упита Максим и погледа још за један корак више. </p> <p rend= 
d="Tekst">— Зар су оно мерџани? — упита Максим и погледа изнад њега читав корак. </p> <p rend=" 
номе што гледа преко човека било је име Максим, а ономе што гледа по свима гостима — Марко. </p 
d="Tekst">— То би добро било! — потврди Максим погледавши мало ниже од тавана. </p> <p rend="Te 
d="Tekst">— А кит? — узвикну наједанпут Максим, чисто смешећи се од задовољства што је тако ухв 
...{S} Вина овамо! </p> <p rend="Tekst">Максим, Марко и учитељ згледаше се, а механџија притрча 
вер или читав шипурак.{S} По зиду слике Максимилијанове: једна, како га ухватили; друга, како ј 
апустио онолике свиње те ми упропастише мал. </p> <p rend="Tekst">— Који лопов?{S} Какве свиње? 
ета!{S} А има ваљда недељу дана како ми мал затиру, а теби ни у уво! — дере се Рака. </p> <p re 
S} А видите ли ви, људи, колики је мени мал потрвен? — викну газда Рака, па поче трчати од обор 
зна какав газда.{S} Има нешто баштине и мала, петла и ради као мрав са својом Стојом, па има св 
у механу. </p> <p rend="Tekst">Кад Паја мало одмаче, обазре се два-три пута, па кад виде да је  
чини и не чула, само копа.{S} Он поћута мало, искашља се, па опет поче: </p> <p rend="Tekst">—  
олико имање, стока, баштина — па му све мало; све граби туђе, све је рад да закачи другог.{S} К 
а ли? </p> <p rend="Tekst">Рака се трже мало, па поче лакше: </p> <p rend="Tekst">— Не велим ја 
еницу и где год што затреба.{S} Само је мало тром и једнако чмава.{S} Куд се год макне — лећи ћ 
Tekst">Утом дођоше Спасоје и Ђура да се мало прихвате.{S} А Марица, те пред њих: </p> <p rend=" 
 <p rend="Tekst">Они се згледаше, па се мало насмехнуше.{S} Ђура одговори: </p> <p rend="Tekst" 
вадили, али уђе Ђура са Спасојем, па се мало поводе — токорсе пијани. </p> <p rend="Tekst">Газд 
а виде да ту већ нема шале, растресе се мало и он, па заокупи с једне, газда Рака с друге стран 
азда-Радоване — Викну Сима одвојивши се мало од потричара — ево ћу ти дати двије вреће.{S} Не м 
д човека с којим се разговара.{S} Други мало снижи.{S} Бркови му накострешени напред, па изглед 
о два прамена црне чекиње.{S} Он говори мало обичније него онај с обешеним брковима.{S} И кад г 
kst">— Море, газда-Радоване, обиђиде ти мало подаље, док те није однео ђаво! </p> <p rend="Teks 
добро било! — потврди Максим погледавши мало ниже од тавана. </p> <p rend="Tekst">Утом ти уђе г 
ће, па нека га носи ђаво! — рече Стеван мало тише да не чује газда Рака ко ће га носити. — Нек  
ао да сам ја кмет? — одговори му Стеван мало зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Па шта чините ви, 
ед вече, кад изиђу из канцеларије, пођу мало у шетњу, и неће обићи а да на сврате. </p> <p rend 
»Ти би, канда, ватре?« — »Ја, вала, бих мало да запалим.« А она ти извуче чекмеџе из оног астал 
— Из мора? — упита Максим и погледа још мало више. </p> <p rend="Tekst">— Из мора, дабоме, ја ш 
о смири та галама. </p> <p rend="Tekst">Мало после а стаде врисак деце у школи; прут само пуца, 
идети!{S} Ђаци ударили учитељеву ћурану малу рогу на врат.{S} Сиромах ћуран запурио се, мучио с 
.{S} А да га тужиш, није вајде, нити он мари што, па ће после још горе... </p> <p rend="Tekst"> 
— да је није шале у свој капетанији.{S} Марица Павићева једна је по једна девојка и по лепоти и 
пасоје и Ђура да се мало прихвате.{S} А Марица, те пред њих: </p> <p rend="Tekst">— Ама, Ђуро,  
p> <p rend="Tekst">— Шта велиш? — упита Марица, па стаде, наслонивши се на мотику, и погледа га 
ок те одадерем овом мотиком! — осече се Марица. </p> <p rend="Tekst">— О, о, богами, она се не  
>— О, кљусино матора! — промрмља љутито Марица, па оде у кућу да изнесе и остало тесто.{S} Газд 
поред Павића куће. </p> <p rend="Tekst">Марица изишла у градину, па нешто копа.{S} Док ето ти Р 
меха. </p> <p rend="Tekst">— Одиде амо, Марице! — зовну Ђура своју сестру. </p> <p rend="Tekst" 
p rend="Tekst">— А камо ти добро јутро, Марице? </p> <p rend="Tekst">— Остало у потоку!... — ос 
аман беше окренуо низ поток, кад ето ти Марице с Јаном Срећковом — иду с воде.{S} Газда Рака уз 
ише и конопац.{S} Опет нешто шапуташе с Марицом, па одоше полагано низа шљивар к механи. </p> < 
или Ђура и Спасоје да не задиркује више Марицу... </p> <p rend="Tekst">Кад људи то чуше, све уд 
ђоше оба брата кући.{S} Рогу оставише у Маричин вајат за врата; спремише и конопац.{S} Опет неш 
ина овамо! </p> <p rend="Tekst">Максим, Марко и учитељ згледаше се, а механџија притрча. </p> < 
м, а ономе што гледа по свима гостима — Марко. </p> <p rend="Tekst">Чим су засели, одмах Марко  
то, болан, него се вади из мора! — рече Марко, па погледа опет по свима. </p> <p rend="Tekst">С 
да зарони?...{S} Баш би се набо! — рече Марко и опет погледа по свима. </p> <p rend="Tekst">— Т 
p rend="Tekst">— Јест, ја — кит! — рече Марко и чисто се ошвањи што наиђе на такав чвор. — Хм,  
у ронци па они — је ли, учитељу? — рече Марко окренувши се учитељу и точећи вино у чаше. </p> < 
 мислиш?{S} Је ли, учитељу? — рече опет Марко и опет погледа по свима. </p> <p rend="Tekst">— Н 
p> <p rend="Tekst">Чим су засели, одмах Марко поче о научним стварима: </p> <p rend="Tekst">— А 
</p> <p rend="Tekst">— Јеси ли сустала, Маро? </p> <p rend="Tekst">— О, кљусино матора! — промр 
шећи се: </p> <p rend="Tekst">— Баш ти, Маро, копаш, не шалиш се? </p> <p rend="Tekst">Она ћути 
лота. </p> <p rend="Tekst">— Е, збогом, Маро, збогом! — рече брзо и, климнувши главом, учини »х 
rend="Tekst">— Зар баш остаде у потоку, Маро? </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш? — упита Марица, 
оси — кад је таки!{S} Него што се онако матор помамио, те не да никаком чељадету с миром проћи? 
Маро? </p> <p rend="Tekst">— О, кљусино матора! — промрмља љутито Марица, па оде у кућу да изне 
p rend="Tekst">— Ђаво те носио, кљусино матора! — рече она, па настави копати. </p> <p rend="Te 
 се, па се претура.{S} Обре се на један мах учитељ, здепана нека људескара с постриженим бркови 
Газда Рака осврте се још једном за њом, махну главом, учини: »хм, хм!« па замаче горе у свој за 
е даље. </p> <p rend="Tekst">Газда Рака махну главом, учини: »Хм, хм! ђаво дете!« па окрете нан 
зда Рака и обазре се свуд по механи, па махну нешто главом. </p> <p rend="Tekst">— Е, је ли ти  
 Ђаволи деца! — рече Ђура, осмехну се и махну руком. </p> <p rend="Tekst">— Кад ево ти учитеља, 
попише још по једну чашу, нађоше некаку махну вину, проинатише се с механџијом око плаћања, па  
 брате, богами!...{S} Ето, лепо хоће да ме обрукају.{S} Кумим те богом, скини ми!... </p> <p re 
 већ до врљике, замахује оним рогом, на ме, а виче: »Стани, стани — не бежи!« Ја ти се онда поп 
S} Не верујем ја — ђаво је то!{S} Хтеде ме јутрос мотиком.{S} Али свеједно...{S} Само опет се б 
 мој брате...{S} Зло ти чиним!{S} Снађе ме, видиш, беда! </p> <p rend="Tekst">Сима се обазре да 
 дваест дуката...{S} Кумим вас, пустите ме!...{S} Куд ћу од бруке сутра?!... </p> <p rend="Teks 
ам ђаво нанесе — куд год пођем, јали ће ме срести, јали стићи...{S} Сад, баш пред вама, хтела с 
же сачувај!{S} Него, брате, упропастише ме.{S} Није шала онолика штета! </p> <p rend="Tekst">—  
 ти десет дуката, Симо брате, курталиши ме ове напасти!{S} Ако бога знаш — ето ти у гуњцу шест  
и, привикниде ти оном Радовандери — нек ме се окани једном! </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар ти  
ад, баш пред вама, хтела сам га мотиком међ оба ока...{S} Ја копам, а он ти се однекуд привулао 
ех. </p> <p rend="Tekst">— А зато ли су међер говеда рикала! — викаху једни. </p> <p rend="Teks 
 ученост!{S} А околина обично тада шане међу собом: »Нуто, нуто! како се наш учо пући!...« </p> 
="Tekst">— Е то ваља посолити! — шануше међу собом неки сељаци.{S} Неки се искашљаше.{S} А неки 
а стоји право као усађен!...{S} Богами, мене ти подиђоше мравци!{S} Надам ти ја бежати, а оно с 
мерити што.{S} Док ти се она окрете, па мени: »Ти би, канда, ватре?« — »Ја, вала, бих мало да з 
веда — јест, богами, неки ђаво!{S} Пође мени коса навише.{S} Вратио бих се, али куд ћу обилазит 
ого?{S} А видите ли ви, људи, колики је мени мал потрвен? — викну газда Рака, па поче трчати од 
екмеџе из оног астала, извади жишку, те мени на лулу...{S} Гледам ја — баш ватра!{S} Гори лепо  
 нека, газда-Рако!...{S} Платићеш ти то мени! — рече Сима као претећи. </p> <p rend="Tekst">И о 
ју некакво дрво и граде нешто.{S} Нешто мере један другоме врат ивером, па опет мере на ономе д 
мере један другоме врат ивером, па опет мере на ономе дрвету, а смеју се да попуцају од смеха.{ 
end="Tekst">— Е, је ли ти стало срце на меру, газда-Рако? — упита га Сима заједљиво. </p> <p re 
t">— Ама што је капетаница добила данас мерџане... да си само видео, учитељу! — рече и погледа  
до на дно мора, па секу корале, то јест мерџане.{S} Је ли, учитељу? </p> <p rend="Tekst">Учитељ 
читав корак. </p> <p rend="Tekst">— Ја, мерџани... то су они корали?{S} Је ли, учитељу? </p> <p 
оном. </p> <p rend="Tekst">— Зар су оно мерџани? — упита Максим и погледа изнад њега читав кора 
во, господине, вино! — рече механџија и метву полоканицу на сто и три чаше. — Ама што сум го до 
 rend="Tekst">Таман беше изнела хлеб да метне у пећ, а сва се запурила од посла и ватре те дошл 
едног стола украју, наређа три столице, метну запаљену лојану свећу у свећњак од тенећке, с реп 
е се учитељ — да су у кита уста као ова механа, па само хукне у се — а човек улети!...{S} Така  
аниже механи. </p> <p rend="Tekst">Пуна механа селака.{S} Збијају шалу, задиркују један другога 
 још и проспавати. </p> <p rend="Tekst">Механа је у селу М.... грађена сасвим по плану, као што 
ао што је и то већ обично у нас по свим механама. </p> <p rend="Tekst">Осим сељака, ту су почес 
 суда и осем тебе! — па љутито изиђе из механе. </p> <p rend="Tekst">Газда Рака удари преко сео 
м по плану, као што су већ обично у нас механе по селима и друмовима.{S} Столице сламне, обојен 
t">Сима не хте кући, него окрете наниже механи. </p> <p rend="Tekst">Пуна механа селака.{S} Зби 
ед Павића куће — хоће преко ливаде доле механи.{S} Таман беше окренуо низ поток, кад ето ти Мар 
аниже, преко Илијине њиве, доле сеоској механи. </p> <p rend="Tekst">Ту затече Симу, испсова се 
арицом, па одоше полагано низа шљивар к механи. </p> <p rend="Tekst">У механи већ засела ова че 
м ти уђе газда Рака и обазре се свуд по механи, па махну нешто главом. </p> <p rend="Tekst">— Е 
rend="Tekst">Шета се учитељ полагано по механи, а ћути.{S} Ето ти затим и Симе.{S} Чим уђе, одм 
 могли чути: »Рече да ће бити њих два у механи...{S} Аја!{S} Не верујем ја — ђаво је то!{S} Хте 
rend="Tekst">— Али тако му реци »биће у механи« — знаш! </p> <p rend="Tekst">— Баш сте ђаволи!  
ки сели по клупама пред механом, неки у механи за столове, па тако у шали и разговору седе и пи 
 воле, особито кад се нађу с учитељем у механи, да се разговарају о научним стварима.{S} Ономе  
беше некакав свечаник, па се искупило у механи доста људи.{S} Неки сели по клупама пред механом 
!...{S} А ти бајаги кмет, па засео ту у механи, а није ти ни у уво што се овамо поштеним људма  
шљивар к механи. </p> <p rend="Tekst">У механи већ засела ова четворица па играју жандара, а пр 
оста људи.{S} Неки сели по клупама пред механом, неки у механи за столове, па тако у шали и раз 
му наврх главе рог, као овај дирек пред механом — ни узми ни остави толики, па стоји право као  
 каке штете, а он окрете право у сеоску механу. </p> <p rend="Tekst">Кад Паја мало одмаче, обаз 
st">Учитељ приђе к њима да се упита.{S} Механџија притрча услужно те смахну рукавом прашину с ј 
ош селака — по један или по двојица.{S} Механџија трчи тамо-амо, додаје каву, ракију, вино, ват 
о ваља, као оно кад је што по плану.{S} Механџија и момци — Цинцари, као што је и то већ обично 
ејати, па викну: </p> <p rend="Tekst">— Механџија!{S} Дај овде оку ракије, нек пију људи; газда 
и руком О клупу: </p> <p rend="Tekst">— Механџија!...{S} Вина овамо! </p> <p rend="Tekst">Макси 
">Максим, Марко и учитељ згледаше се, а механџија притрча. </p> <p rend="Tekst">— Молим, брат-С 
="Tekst">— Ево, господине, вино! — рече механџија и метву полоканицу на сто и три чаше. — Ама ш 
ђоше некаку махну вину, проинатише се с механџијом око плаћања, па одоше. </p> <p rend="Tekst"> 
rend="Tekst">— Ја не зовем никога да се меша у мој званични посао.{S} То није комесијално... —  
ро с ватре.{S} Ова госпођа узела па као меша — оно вру једнако...{S} О, како то ври?!{S} Подвир 
анствен« човек!{S} Често је у разговору мешао по неку страну реч.{S} И то кад хоће да је изгово 
 </p> <p rend="Tekst">— Хоћу, брате, да ми се потра осече...{S} Оно је пропаст! </p> <p rend="T 
пати.{S} Једнако чангриза...{S} Вала да ми хоће пасти шака да му вратим зајам — волео бих него  
ажем, прихвати Спасоје. — Него хајде да ми њега издеветамо... то ће бити боље.{S} А да га тужиш 
 Треба ошинути обешењаке.{S} Хтедоше да ми поморе онолику живину...{S} Начинили читаву епидемиј 
t">— Обешењаци!{S} Магарци једни Зар да ми живину поморите!{S} Штрангови једни! </p> <p rend="T 
јутрос? </p> <p rend="Tekst">— Како шта ми је! — поче газда Рака још јаче, а све хода тамо и ам 
оје опет згледаше и осмехнуше.) — Хтеде ми очи ископати.{S} Једнако чангриза...{S} Вала да ми х 
">— Много је четири, чича-Стеване, вере ми! — упаде му у реч Сима. — Ево у живот, ако су моја н 
, газда-Рако — не могу где си ти а вере ми да је ко други, не бих ни по које новце. </p> <p ren 
ду с врата! — Да бог сачува!{S} Најгоре ми је осецати те потре!{S} Али шта ћеш?...{S} Једнако г 
рога... </p> <p rend="Tekst">Него да се ми оканимо те ђаволске роге!{S} Боље ће бити да видимо  
но онај лопов напустио онолике свиње те ми упропастише мал. </p> <p rend="Tekst">— Који лопов?{ 
</p> <p rend="Tekst">— Знам ја — казаше ми после. — Крстио сам се ђаволској направи... </p> <p  
а, што га једнако хвалиш!...{S} Затреше ми сав кукуруз. </p> <p rend="Tekst">— Е, е, затреше?.. 
те колико дуг — љос о ледину!{S} Сенуше ми светлаци пред очима...{S} Подигнем се, а оно дошло в 
 Виде где се удара на стоку, па хајд̓ и ми, вели, на ћурке — рече Спасоје и прислони већ готову 
а ме обрукају.{S} Кумим те богом, скини ми!... </p> <p rend="Tekst">— Не знам, богами, газда-Ра 
} Молим те, брате, ако бога знаш, скини ми ову беду! </p> <p rend="Tekst">— Е, е... богами, газ 
>— Оно твоје »добро јутро«...{S} Баш си ми ти неки ђаво! — рече Рака и опет зашкиљи очима и као 
љутито. </p> <p rend="Tekst">— Е баш си ми јутрос нешто љута...{S} Нису ти све козе код куће. < 
зимета!{S} А има ваљда недељу дана како ми мал затиру, а теби ни у уво! — дере се Рака. </p> <p 
ено. </p> <p rend="Tekst">— Вала ионако ми већ досади та потра сваки час — рећи ће на то Стеван 
="Tekst">— Ама стој ти, Радоване, знамо ми тебе! — дочека га Стеван. — Потру смо видели и наше  
отра. </p> <p rend="Tekst">— Ама видимо ми то, Симо, брате, али шта ћеш му кад је таки!...{S} М 
о бих ја то казао?...{S} Ти знаш да смо ми увек...{S} Ето тако, богами, увек као комшије...{S}  
 хоће да му скину, али све промашују те мимо рогу ћурана у го врат.{S} Кад му, ваљда, додија му 
Кад већ да зађу у воћњак, они промакоше мимо Раку, па похиташе у вајат. </p> <p rend="Tekst">Шт 
 струкова кукуруза! — поче Стеван да их мири. </p> <p rend="Tekst">— Баш, газда-Радоване, биће  
 ћу вас чекати — рече газда Рака сасвим мирно. </p> <p rend="Tekst">— Не могу ја то данас — одг 
rend="Tekst">— Шта, зар ти опет не да с миром? — упита Спасоје. </p> <p rend="Tekst">— Не могу  
ор помамио, те не да никаком чељадету с миром проћи?{S} Јали ће се искашљати, јали рећи какву н 
у га и одаламили за то, па опет неће да мирује. </p> <p rend="Tekst">Газда Рака нема никаког на 
S} Могу ја још толико платити.{S} Немој мислити што сам ја сиромах, а ти — газда Радован Радиши 
nd="Tekst">— Из мора, дабоме, ја шта ти мислиш?{S} Је ли, учитељу? — рече опет Марко и опет пог 
, отесан дирек, стрчи из трњака — па се миче, нагиње се ђа овамо, ђа онамо!{S} Сима стаде и ућу 
наредио да се потес обележи, али што се миче?{S} Били пришао да види изближе, не би ли?{S} Гото 
ије што учинило.{S} Аја!{S} Баш се лепо миче дирек! — Кака је то напаст јутрос?{S} Хајде, што ј 
а, псује — ама не оставља, што кажу, ни миша у дувару.{S} Разлеже му се псовка по свем селу.{S} 
године омахнуле, свет се искварио, неће млађи да те слуша, а овамо извлачи и краде где што доче 
беше ђака што их учитељ онако душмански млати, па опучи навише к осоју да обиђе крчевину. </p>  
</p> <p rend="Tekst">— Шта велиш?...{S} Много?{S} А видите ли ви, људи, колики је мени мал потр 
је да осечемо... </p> <p rend="Tekst">— Много је четири, чича-Стеване, вере ми! — упаде му у ре 
end="Tekst">— Баш, газда-Радоване, биће много дваест врећа — по души реци! — прихвати Илија. </ 
вићеву ливаду, док ти нешто пристаде за мном.{S} Као човек доле...{S} Иде лепо баш као човек... 
} Надам ти ја бежати, а оно све брже за мном.{S} Потегнем те прескочим врљике и саплетем се те  
st">— Болан, газда-Рако, није већа ни у мог сивоње — добро си је могао носити! </p> <p rend="Te 
а свети знао!{S} Само да се ко прикрао, могао је чути у вајату загушен Ракин глас: </p> <p rend 
није већа ни у мог сивоње — добро си је могао носити! </p> <p rend="Tekst">Рака то и не чује, н 
ем и мумаказама већ искривљеним да ниси могао никако усекнути њима, и — одмах понуди госте: </p 
 говори Рака да су Ђура и Спасоје рахат могли чути: »Рече да ће бити њих два у механи...{S} Аја 
 није ништа лепо, што би се, на пример, могло од кицошлука понети.{S} Рога је страшна ствар! </ 
"Tekst">— Нека, нека, газда-Рако!...{S} Могу ја још толико платити.{S} Немој мислити што сам ја 
љам за један трњак, па бежи колико игда могу кући!...{S} Што сам се ноћас престравио, никад нис 
ара — ево ћу ти дати двије вреће.{S} Не могу само за атер ових поштених људи а не бих ти дао ни 
"Tekst">— Е, хајде баш, газда-Рако — не могу где си ти а вере ми да је ко други, не бих ни по к 
пита Спасоје. </p> <p rend="Tekst">— Не могу никуд да се макнем од њега!{S} Као да га сам ђаво  
сасвим мирно. </p> <p rend="Tekst">— Не могу ја то данас — одговори Стеван. — Имам ја још трист 
 да је био негде шустер; али ко зна?{S} Можда су само изнели.{S} Истина, неки су виђали у његов 
. </p> <p rend="Tekst">— А не брини се, може ти ласно и пасти — рећи ће Спасоје. </p> <p rend=" 
вати и слегати раменима. — Шта ја знам, може бити да ти је то и власт натурила. </p> <p rend="T 
бих ону госпођу, ама опет не смем...{S} Може замерити што.{S} Док ти се она окрете, па мени: »Т 
{S} Дуго је до подне — стићи ће кући; а може где још и проспавати. </p> <p rend="Tekst">Механа  
 нема никаког најамника, јер »брате, не може се: године омахнуле, свет се искварио, неће млађи  
 руда! — рече Сима загледајући је. — Не може то ниједан во у нашем селу понети. </p> <p rend="T 
ји и Стевану. </p> <p rend="Tekst">— Не може ти оно, брате, док не закине туђе муке — цркло би! 
лате — поче опет Сима да га мучи — него може откуд.{S} Дознати власт, па да ја будем крив... </ 
 се рачвасто дрво, али се гледа да врат може таман стати између оних рачава; онај крај у дну ра 
ди, то је баш да бог сачува!{S} Лепо не можеш живети од газда-Раке Радишића!{S} Досадио је већ  
 Сима. </p> <p rend="Tekst">— Не питај, мој брате...{S} Зло ти чиним!{S} Снађе ме, видиш, беда! 
ekst">— Ја не зовем никога да се меша у мој званични посао.{S} То није комесијално... — поче уч 
де му у реч Сима. — Ево у живот, ако су моја назимад и два струка оборила.{S} То му је све стар 
огни се! </p> <p rend="Tekst">— Моје... моје ја хоћу!{S} Нећу ја ником ни оволико зајести! — ви 
ко, спомогни се! </p> <p rend="Tekst">— Моје... моје ја хоћу!{S} Нећу ја ником ни оволико зајес 
орио сасвим достојанствено: »То су неке моје инштрукције!...« </p> <p rend="Tekst">Шета се учит 
 рече Сима — само не дао теби бог да ти моје дете овако истучеш, потражио бих ја ту твоју власт 
 ђаво! </p> <p rend="Tekst">— што, чедо моје? </p> <p rend="Tekst">— Чедићеш се Ти никакав, док 
 ноћи — рећи ће један — стаде ти уктање мојих свиња, па беж̓ кући као да их неко јури. </p> <p  
дати чим одем кући — само се наврати до мојих вратница... </p> <p rend="Tekst">— Е, хајде баш,  
а бео дан...{S} Уврати се пред ручак на моју кућу да ти дам паре...{S} Симо, тако ти свега на с 
 </p> <p rend="Tekst">— Немојте, браћо, молим вас!{S} Даћу вам дваест дуката...{S} Кумим вас, п 
рате, али шта ћеш му кад је таки!...{S} Молим те, дај му две вреће, па нека га носи ђаво! — реч 
куд ти нисам пристао овако грдан!...{S} Молим те, брате, ако бога знаш, скини ми ову беду! </p> 
ханџија притрча. </p> <p rend="Tekst">— Молим, брат-Спасоје, не прави ларма!{S} Саг ке донесем! 
упи молити Симу: </p> <p rend="Tekst">— Молим те као брата, немој да се чује ова брука!{S} Ако  
ст натурила. </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те као брата скини, платићу ти! </p> <p rend="Tek 
d="Tekst">Рака то и не чује, него окупи молити Симу: </p> <p rend="Tekst">— Молим те као брата, 
и. </p> <p rend="Tekst">— Каки си ти то момак?{S} Уплашио се од газда-Раке и роге! — под смевах 
 То су вам два отресна, ваљана и вредна момка.{S} Имају сестру — да је није шале у свој капетан 
оно кад је што по плану.{S} Механџија и момци — Цинцари, као што је и то већ обично у нас по св 
d="Tekst">— Јест ја — одговори други. — Мора да их је нешто поплашило. </p> <p rend="Tekst">— О 
ош мало више. </p> <p rend="Tekst">— Из мора, дабоме, ја шта ти мислиш?{S} Је ли, учитељу? — ре 
ругог лактом. </p> <p rend="Tekst">— Из мора? — упита Максим и погледа још мало више. </p> <p r 
">— Не расте то, болан, него се вади из мора! — рече Марко, па погледа опет по свима. </p> <p r 
rend="Tekst">— Дабоме, зароне до на дно мора, па секу корале, то јест мерџане.{S} Је ли, учитељ 
више. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, море?{S} Кажи, шта ћемо... </p> <p rend="Tekst">— Нека  
 Уша! уша! </p> <p rend="Tekst">— Боље, море, боље!...{S} Горе уврх њиве!...{S} Ено их, потрчи, 
ишић!... </p> <p rend="Tekst">— Батали, море, свађу, па се намирите лепо као људи...{S} То је с 
} Горе уврх њиве!...{S} Ено их, потрчи, море!{S} А чекајде, запамтићете ви ко је Радован, бели! 
Штрангови једни! </p> <p rend="Tekst">— Море не удри ту децу — викну неколико пута Сима, и жао  
као насмехну се. </p> <p rend="Tekst">— Море, газда-Радоване, обиђиде ти мало подаље, док те ни 
{S} Неки рекоше: </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си се то опио, па ти се учинило! </p> <p rend= 
укне по селу, а? </p> <p rend="Tekst">— Море, гледај ти само посла... </p> <p rend="Tekst">У то 
</p> <p rend="Tekst">— Ама шта хоћеш ти море! — подвикну Стеван и унесе се преда њ. </p> <p ren 
...{S} Сад, баш пред вама, хтела сам га мотиком међ оба ока...{S} Ја копам, а он ти се однекуд  
ћеш се Ти никакав, док те одадерем овом мотиком! — осече се Марица. </p> <p rend="Tekst">— О, о 
јем ја — ђаво је то!{S} Хтеде ме јутрос мотиком.{S} Али свеједно...{S} Само опет се бојим да не 
пита Марица, па стаде, наслонивши се на мотику, и погледа га попреко. </p> <p rend="Tekst">— Он 
 </p> <p rend="Tekst">— Има један те ће моћи — прихватити Спасоје. </p> <p rend="Tekst">— Голем 
 нешто баштине и мала, петла и ради као мрав са својом Стојом, па има свега доста у кући.{S} На 
ом се врло често нађе по неколико мува, мрави свакад, а кашто и по неки ивер или читав шипурак. 
 усађен!...{S} Богами, мене ти подиђоше мравци!{S} Надам ти ја бежати, а оно све брже за мном.{ 
ан грм. — Е хоћемо ли кући?{S} Сад ће и мрак.{S} Хајде и ти, Симо, ако ћеш наниже. </p> <p rend 
p> <p rend="Tekst">Сутрадан, баш у сами мрак, стаде врева у Ракиној ниви, Газда Рака размлатао  
 чучи у трњаку, па стење и ћути, а рога му стрчи за вратом!{S} Дужи крај окренут иза врата нави 
знам има ли кога, ко би се похвалио: да му газда Рака није што закинуо, опањкао га, посмехнуо м 
амо!{S} Сима стаде и ућута.{S} Гледа да му се није што учинило.{S} Аја!{S} Баш се лепо миче дир 
иза...{S} Вала да ми хоће пасти шака да му вратим зајам — волео бих него богзна шта!... </p> <p 
но по свима гостима, као да ишчекује да му се чуде како он то зна!{S} Обојица воле, особито кад 
ле, па пућкају и кљују у рогу — хоће да му скину, али све промашују те мимо рогу ћурана у го вр 
ех с њиме.{S} Боље да га убијеш него да му се посмехнеш за што. </p> <p rend="Tekst">— Немај ти 
еване — прихвати потричар Срећко — нека му да две вреће, па збогом! </p> <p rend="Tekst">Газда  
 нашег капетана.{S} Уђем у кућу, а сама му госпођа његова ту.{S} Погледам, а оно стоји поред ду 
 ћеш се, Илија, увратити код бирова, па му реци нека закаже по селу да људи ударе роге на стоку 
аку више пута облиле сузе од кијања, па му је једном чак и запретио да ће му омлатити о уши и ч 
а.{S} Толико имање, стока, баштина — па му све мало; све граби туђе, све је рад да закачи друго 
t">— Голем је зијанћар — рече Ђура — па му ваља подобру ударити.{S} Ако буде голема, ласно је п 
...{S} Така је то конкуренција!... (Шта му је то »конкуренција«, то ваљда само он зна.) </p> <p 
ке и припија помало ракије...{S} А душа му је била јести пурењаке и припијати уз њих ракију.{S} 
у те мимо рогу ћурана у го врат.{S} Кад му, ваљда, додија мука, а он ти заокупи ћурке тући, оне 
 трпи, шта ће. </p> <p rend="Tekst">Кад му скиде рогу с врата, рече: </p> <p rend="Tekst">— Бол 
по општини, све око потре, па ето и сад му се некако измакла назимад те увукла у њиву Ракину. < 
 четири, чича-Стеване, вере ми! — упаде му у реч Сима. — Ево у живот, ако су моја назимад и два 
о ћурана, и, псујући као кочијаш, скиде му рогу, па се размлата оном капутином и растера ћурке, 
 што кажу, ни миша у дувару.{S} Разлеже му се псовка по свем селу.{S} Људи, неки на раду, неки  
ј окренут иза врата навише, па још руке му упетљане конопцем изнад главе за њ. </p> <p rend="Te 
а, па му је једном чак и запретио да ће му омлатити о уши и чибук и симсију, само ако још који  
 заварчити? </p> <p rend="Tekst">— Неће му, вала пасти на ум ни она врљава баба Петрија, а камо 
 одреши руке, па узе један камен и поче му избијати клин испод врата.{S} Рака само сркне од мук 
ије као пругло чак до земље.{S} Ударише му и сузе од муке, а он их растрља песницама, промрмља  
зговара.{S} Други мало снижи.{S} Бркови му накострешени напред, па изгледају као да је у ноздрв 
бро јутро вам! </p> <p rend="Tekst">Сви му прихватише. </p> <p rend="Tekst">— Да није и тебе шт 
">И то рекавши, Сима приђе Раки, извади му из џепа у гуњцу четири дуката у злату и два у ситнин 
...{S} Иде лепо баш као човек...{S} Али му наврх главе рог, као овај дирек пред механом — ни уз 
!{S} Ухватили учитељевог ћурана, набили му рогу, па ти се ту дигао читав урнебес! </p> <p rend= 
ко ниси знао да сам ја кмет? — одговори му Стеван мало зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Па шта  
.{S} Рака само сркне од муке а светлаци му сену пред очима; али трпи, шта ће. </p> <p rend="Tek 
ћеш му кад је таки!...{S} Молим те, дај му две вреће, па нека га носи ђаво! — рече Стеван мало  
веза у пешкир и стрпа у недра.{S} Затим му одреши руке, па узе један камен и поче му избијати к 
 децу — викну неколико пута Сима, и жао му беше ђака што их учитељ онако душмански млати, па оп 
тре и рече да ће га тужити капетану ако му данас не донесе две вреће. </p> <p rend="Tekst">Пошт 
: како је нашао газда-Раку јутрос, како му је скинуо рогу, како су му ту рогу набили Ђура и Спа 
рекоше: </p> <p rend="Tekst">— Али тако му реци »биће у механи« — знаш! </p> <p rend="Tekst">—  
оја назимад и два струка оборила.{S} То му је све стара потра. </p> <p rend="Tekst">— Ама видим 
и то, газда-Рако? — упита Сима, а чисто му расте капа што га нађе тако убрађена. </p> <p rend=" 
 газда Рака.{S} Онако осорљиво, као што му је већ обичај, назва бога, па хајд' онамо ка кметову 
није што закинуо, опањкао га, посмехнуо му се, или макар у чему натрунио.{S} Већ оматорио и упо 
хватили; друга, како је у тамници и поп му нешто чита; трећа, како гледа слику своје жене; четв 
истерај!...{S} Ах, терај у обор — стоку му погану! </p> <p rend="Tekst">Паја скочи незграпно, п 
и није право, а ти апелирај! — подвикну му Стеван, па се окрете Сими: — Ето тако, Симо!{S} Даће 
одугачак, бркова обешених наниже, те су му се често сељаци због тог и смејали.{S} Говори свакад 
јутрос, како му је скинуо рогу, како су му ту рогу набили Ђура и Спасоје да не задиркује више М 
 видимо ми то, Симо, брате, али шта ћеш му кад је таки!...{S} Молим те, дај му две вреће, па не 
окрете Сими: — Ето тако, Симо!{S} Даћеш му две вреће кукуруза; а сад иди те гони ону назимад ку 
е, у ком се врло често нађе по неколико мува, мрави свакад, а кашто и по неки ивер или читав ши 
вљује телад да јој не сметају док краве музе.{S} Кад се на волове или краве удари да не чине шт 
ана у го врат.{S} Кад му, ваљда, додија мука, а он ти заокупи ћурке тући, оне опет њега...{S} Д 
о чак до земље.{S} Ударише му и сузе од муке, а он их растрља песницама, промрмља нешто, па опе 
клин испод врата.{S} Рака само сркне од муке а светлаци му сену пред очима; али трпи, шта ће. < 
 може ти оно, брате, док не закине туђе муке — цркло би! — додаде Илија. — Ено, све стара потра 
свећу у свећњак од тенећке, с репићем и мумаказама већ искривљеним да ниси могао никако усекнут 
екнеш због плате — поче опет Сима да га мучи — него може откуд.{S} Дознати власт, па да ја буде 
у на врат.{S} Сиромах ћуран запурио се, мучио се да смакне, па све отреса вратом и брбља, а рог 
ом имену то није ништа лепо, што би се, на пример, могло од кицошлука понети.{S} Рога је страшн 
се удара на стоку, па хајд̓ и ми, вели, на ћурке — рече Спасоје и прислони већ готову рогу уз ј 
шло већ до врљике, замахује оним рогом, на ме, а виче: »Стани, стани — не бежи!« Ја ти се онда  
ба на страну и почеше нешто шаптати.{S} На то се Ђура поче смејати. — обојицу сузе облише од см 
м Стојом, па има свега доста у кући.{S} На пакост његову први је комшија газда-Раки, и досад се 
 бојом; а тако је обојен и келнерај.{S} На келнерају: чаше, полићи, чокањи, оканице и полоканиц 
а, како су већ они ђенерали стрељани, а на њ тек нанишанили.{S} Осим тих слика поређане су још  
ekst">Повуче Ђуру за рукав, изиђоше оба на страну и почеше нешто шаптати.{S} На то се Ђура поче 
а ти дам паре...{S} Симо, тако ти свега на свету, немој да се чује!... </p> <p rend="Tekst">Иак 
е, пођу мало у шетњу, и неће обићи а да на сврате. </p> <p rend="Tekst">То јутро беше некакав с 
и. </p> <p rend="Tekst">Утом бахну Сима на врата: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро вам! </p>  
t">— Остало у потоку!... — осече се она на њ, па пође даље. </p> <p rend="Tekst">Газда Рака мах 
читељеву ћурану...{S} Виде где се удара на стоку, па хајд̓ и ми, вели, на ћурке — рече Спасоје  
 нека закаже по селу да људи ударе роге на стоку... </p> <p rend="Tekst">Сутрадан зором већ поч 
, људи, заповест од кмета: ударите роге на стоку да не чини штете!{S} Хоће кмет све у обор!{S}  
пут прснуше ђаци куд који — само остаде на чистини она гомила ћурака; ухватила се, па се претур 
 рече Марко и чисто се ошвањи што наиђе на такав чвор. — Хм, хм!{S} Кит — ја!...{S} То је, богм 
један другоме врат ивером, па опет мере на ономе дрвету, а смеју се да попуцају од смеха.{S} Си 
ој не сметају док краве музе.{S} Кад се на волове или краве удари да не чине штету, онда им се  
 ухватила се, па се претура.{S} Обре се на један мах учитељ, здепана нека људескара с пострижен 
то копа.{S} Док ето ти Раке, наднесе се на плот, па зашкиљи очима и поче, смешећи се: </p> <p r 
— упита Марица, па стаде, наслонивши се на мотику, и погледа га попреко. </p> <p rend="Tekst">— 
већ досади та потра сваки час — рећи ће на то Стеван, али оваке напасти још нисам видео!{S} Има 
p rend="Tekst">— Е, је ли ти стало срце на меру, газда-Рако? — упита га Сима заједљиво. </p> <p 
.{S} Сима се опет разгоропадио, па виче на другу страну: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, хајде, г 
<p rend="Tekst">Ђура и Спасоје заседоше на клупу поред оних што играју карата, па Спасоје, као  
у се псовка по свем селу.{S} Људи, неки на раду, неки код своје куће, тек се само довикују: »Ен 
st">Осим сељака, ту су почесто свраћали на каву учитељ и два практиканта из среске куће.{S} Ист 
е из оног астала, извади жишку, те мени на лулу...{S} Гледам ја — баш ватра!{S} Гори лепо као г 
 тада се зове клечка.{S} А кад се удари на свиње, онда се дужи крај остави за вратом а рачва ис 
> <p rend="Tekst">— Неће му, вала пасти на ум ни она врљава баба Петрија, а камоли ко други...  
а!{S} Ако се разгласи, не смем ти изићи на бео дан...{S} Уврати се пред ручак на моју кућу да т 
вакад »важно« и растеже речи, ударајући на неким слоговима јаче гласом.{S} Увек гледа читав кор 
 се руча, као није...{S} Пометани лонци на астал, па вру — ваљда скинути скоро с ватре.{S} Ова  
и на бео дан...{S} Уврати се пред ручак на моју кућу да ти дам паре...{S} Симо, тако ти свега н 
.{S} А Стеван, опет са Срећком и Илијом на другу страну. </p> <p rend="Tekst">— Е јест поган чо 
/p> <p rend="Tekst">— Дабоме, зароне до на дно мора, па секу корале, то јест мерџане.{S} Је ли, 
">— Ево градимо рогу; хоћемо да ударимо на једнога брава.{S} Чини нам зијан — па се опет осмехн 
Ђаци ударили учитељеву ћурану малу рогу на врат.{S} Сиромах ћуран запурио се, мучио се да смакн 
хових вратница, а он враголасто намигну на њу и рече: </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли сустала, М 
 макни се сад ћу те овим коцем! — цикну на њ Рака. — Што се гигаш као да су ти јаја у недрима!  
rend="Tekst">Газда Рака утекао у качару на таван, па није одатле три дана силазио.{S} И од тада 
 </p> <p rend="Tekst">Сима спусти врећу на један камен, па седе и поче: </p> <p rend="Tekst">—  
но! — рече механџија и метву полоканицу на сто и три чаше. — Ама што сум го добио вино — царигр 
е и поче: </p> <p rend="Tekst">— Ударих на школу, па хтедох пући од смеха оној врашкој деци...{ 
о да их неко јури. </p> <p rend="Tekst">На то ће један између оних што су играли карата: </p> < 
 ђаволи!{S} Ухватили учитељевог ћурана, набили му рогу, па ти се ту дигао читав урнебес! </p> < 
о му је скинуо рогу, како су му ту рогу набили Ђура и Спасоје да не задиркује више Марицу... </ 
ера, па онда да зарони?...{S} Баш би се набо! — рече Марко и опет погледа по свима. </p> <p ren 
. </p> <p rend="Tekst">Пошто се већ сит навикао и попио чокањ ракије и каву, пође опет преко ли 
врдао и макљу, па замакоше, смејући се, навише у осоје. </p> <p rend="Tekst">Било је већ око за 
ма, промрмља нешто, па опет најлак гига навише...{S} Не кида се он толико.{S} Дуго је до подне  
т, богами, неки ђаво!{S} Пође мени коса навише.{S} Вратио бих се, али куд ћу обилазити.{S} Хајд 
 вратом!{S} Дужи крај окренут иза врата навише, па још руке му упетљане конопцем изнад главе за 
еко рамена, па се упутио од куће Ракине навише поред школе.{S} Чује у авлији школској дреку и с 
 се ти! </p> <p rend="Tekst">Рака удари навише, све уз поток кроз трње да га ко не угледа. </p> 
 учитељ онако душмански млати, па опучи навише к осоју да обиђе крчевину. </p> <p rend="Tekst"> 
усур ћу ти дати чим одем кући — само се наврати до мојих вратница... </p> <p rend="Tekst">— Е,  
{S} Иде лепо баш као човек...{S} Али му наврх главе рог, као овај дирек пред механом — ни узми  
ан дирек, стрчи из трњака — па се миче, нагиње се ђа овамо, ђа онамо!{S} Сима стаде и ућута.{S} 
 један другога, причају где је који што награбусио, и смеју се.{S} Док ће почети један између њ 
м, а он ти се однекуд привулао и наднео над плот, па тек стаде зановетати којешта. </p> <p rend 
{S} Богами, мене ти подиђоше мравци!{S} Надам ти ја бежати, а оно све брже за мном.{S} Потегнем 
лији школској дреку и смех дечји, па се надвири да види шта је то.{S} Кад има шта видети!{S} Ђа 
Ја копам, а он ти се однекуд привулао и наднео над плот, па тек стаде зановетати којешта. </p>  
ину, па нешто копа.{S} Док ето ти Раке, наднесе се на плот, па зашкиљи очима и поче, смешећи се 
е није од арама спомогао.{S} Ама што се надуо онако од тешка јордама?{S} Где год дође, све ти с 
пита Сима, а чисто му расте капа што га нађе тако убрађена. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, брат 
са слатким од руже, у ком се врло често нађе по неколико мува, мрави свакад, а кашто и по неки  
t">Они бајаги попише још по једну чашу, нађоше некаку махну вину, проинатише се с механџијом ок 
то зна!{S} Обојица воле, особито кад се нађу с учитељем у механи, да се разговарају о научним с 
.. — рече опет онај други, отпљуцну, па наже полић. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека... баш и  
ако осорљиво, као што му је већ обичај, назва бога, па хајд' онамо ка кметову столу.{S} И не уп 
/p> <p rend="Tekst">Помоли се и учитељ, назва: »добар вече!« Сељаци одговорише. </p> <p rend="T 
 у реч Сима. — Ево у живот, ако су моја назимад и два струка оборила.{S} То му је све стара пот 
отре, па ето и сад му се некако измакла назимад те увукла у њиву Ракину. </p> <p rend="Tekst">— 
 газда Рака с друге стране, те потераше назимад наниже, сеоском обору. </p> <p rend="Tekst">Псу 
 у недрима! — Па и он достиже и заокупи назимад, бацивши се за њима коцем, те умало не преби је 
веселом Сими и где и шта има, сагна већ назимад у обор, па накричи Паји да иде кући и да гледа  
е вреће кукуруза; а сад иди те гони ону назимад кући и гледај да не оду опет у штету. </p> <p r 
 бели! </p> <p rend="Tekst">— Јест, два назимета!{S} А има ваљда недељу дана како ми мал затиру 
да Рака! — одупре се Сима у инат. — Два назимета само што се провукла кроз плот, па хоћеш дваес 
> <p rend="Tekst">Кад тамо, а оно — два назимета неког Симе Иванића провукла се кроз плот, па р 
кит! — рече Марко и чисто се ошвањи што наиђе на такав чвор. — Хм, хм!{S} Кит — ја!...{S} То је 
<p rend="Tekst">Газда Рака нема никаког најамника, јер »брате, не може се: године омахнуле, све 
 и ту беду с врата! — Да бог сачува!{S} Најгоре ми је осецати те потре!{S} Али шта ћеш?...{S} Ј 
рћу.{S} И Сима се стаде смејати.{S} Док наједанпут прснуше ђаци куд који — само остаде на чисти 
</p> <p rend="Tekst">— А кит? — узвикну наједанпут Максим, чисто смешећи се од задовољства што  
трља песницама, промрмља нешто, па опет најлак гига навише...{S} Не кида се он толико.{S} Дуго  
азмеће, све се хвали, у свачем се гради најпаметнији.{S} Па хајде и ту нека га ђаво носи — кад  
мо! </p> <p rend="Tekst">— Ама потра је најпреча, Стеване...{S} Реци људима нек изиђу сад. </p> 
вара.{S} Други мало снижи.{S} Бркови му накострешени напред, па изгледају као да је у ноздрве у 
и шта има, сагна већ назимад у обор, па накричи Паји да иде кући и да гледа да опет не буде как 
одвирим се под астал да није оздо ватра наложена.{S} Ај; нема нигде.{S} Пипнем астал — врућ!{S} 
мо да ударимо на једнога брава.{S} Чини нам зијан — па се опет осмехну и погледа испод ока у Сп 
поред њихових вратница, а он враголасто намигну на њу и рече: </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли су 
nd="Tekst">— Батали, море, свађу, па се намирите лепо као људи...{S} То је срамота — комшије, п 
е макнем од њега!{S} Као да га сам ђаво нанесе — куд год пођем, јали ће ме срести, јали стићи.. 
ака с друге стране, те потераше назимад наниже, сеоском обору. </p> <p rend="Tekst">Псује газда 
, учини: »Хм, хм! ђаво дете!« па окрете наниже, преко Илијине њиве, доле сеоској механи. </p> < 
d="Tekst">Сима не хте кући, него окрете наниже механи. </p> <p rend="Tekst">Пуна механа селака. 
е«.{S} Један подугачак, бркова обешених наниже, те су му се често сељаци због тог и смејали.{S} 
ће и мрак.{S} Хајде и ти, Симо, ако ћеш наниже. </p> <p rend="Tekst">И сва три пођоше низ осоје 
у већ они ђенерали стрељани, а на њ тек нанишанили.{S} Осим тих слика поређане су још и неке же 
roѕѕpaра и друга — опет дете, женско, с наочарима а доле пише:{S} Kleіne Groѕѕmama...{S} Еле, и 
и годишња времена; слика неког детета с наочарима а доле пише:{S} Kleiner Groѕѕpaра и друга — о 
S} Баш се лепо миче дирек! — Кака је то напаст јутрос?{S} Хајде, што је ударен ту крај пута — в 
ет дуката, Симо брате, курталиши ме ове напасти!{S} Ако бога знаш — ето ти у гуњцу шест дуката, 
и час — рећи ће на то Стеван, али оваке напасти још нисам видео!{S} Има десет пута како је од ј 
аше ми после. — Крстио сам се ђаволској направи... </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте ли ви који  
и мало снижи.{S} Бркови му накострешени напред, па изгледају као да је у ноздрве уденуо два пра 
и, колико већ затреба; рачве се пробуше напремасе, углави се између њих врат и удари се клин, к 
 анатема га било!... ђаволска посла!{S} Напуним ти лулу, запалио бих.{S} Шта ћу?{S} Нема нигде  
а све хода тамо и амо. — Ено онај лопов напустио онолике свиње те ми упропастише мал. </p> <p r 
 пропасти. </p> <p rend="Tekst">— Е, ти нареди људе, па хајдете горе у њиву.{S} Ја ћу вас чекат 
 је ударен ту крај пута — ваљда је кмет наредио да се потес обележи, али што се миче?{S} Били п 
 рукавом прашину с једног стола украју, наређа три столице, метну запаљену лојану свећу у свећњ 
— Цинцари, као што је и то већ обично у нас по свим механама. </p> <p rend="Tekst">Осим сељака, 
асвим по плану, као што су већ обично у нас механе по селима и друмовима.{S} Столице сламне, об 
>— Шта велиш? — упита Марица, па стаде, наслонивши се на мотику, и погледа га попреко. </p> <p  
d="Tekst">Ђура и Спасоје умало се ту не насмејаше.{S} Кад већ да зађу у воћњак, они промакоше м 
 — рече Рака и опет зашкиљи очима и као насмехну се. </p> <p rend="Tekst">— Море, газда-Радован 
ekst">Сељаци се опет гурнуше, неки се и насмехнуше. </p> <p rend="Tekst">— А кит? — узвикну нај 
end="Tekst">Они се згледаше, па се мало насмехнуше.{S} Ђура одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ев 
е носио, кљусино матора! — рече она, па настави копати. </p> <p rend="Tekst">Утом дођоше Спасој 
о га, посмехнуо му се, или макар у чему натрунио.{S} Већ оматорио и упола оседео, па опет неће  
огледа по свима. </p> <p rend="Tekst">— Натурално! — потврђује учитељ. </p> <p rend="Tekst">— П 
 ја знам, може бити да ти је то и власт натурила. </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те као брата 
и скинуо... ама шта ја знам ко ти је то натурио. </p> <p rend="Tekst">— Ама они, Симо, брате, б 
иканта, и често је говорио да није лако наћи њихове »декорације«.{S} Један подугачак, бркова об 
ekst">Чим су засели, одмах Марко поче о научним стварима: </p> <p rend="Tekst">— Ама што је кап 
 учитељем у механи, да се разговарају о научним стварима.{S} Ономе што гледа преко човека било  
виња, а свиње право те у Ракину њиву па начине покор од кукуруза. </p> <p rend="Tekst">Једно ју 
p> <p rend="Tekst">— Како би то било да начини човек хаљине од ексера, па онда да зарони?...{S} 
едоше да ми поморе онолику живину...{S} Начинили читаву епидемију!... </p> <p rend="Tekst">Шта  
а шане међу собом: »Нуто, нуто! како се наш учо пући!...« </p> <p rend="Tekst">Неки ђаволани бе 
оге!{S} Боље ће бити да видимо шта ради наш газда Рака. </p> <p rend="Tekst">Прошло је већ два- 
њима.{S} Онда Сима исприча све: како је нашао газда-Раку јутрос, како му је скинуо рогу, како с 
 дочека га Стеван. — Потру смо видели и наше је да осечемо... </p> <p rend="Tekst">— Много је ч 
 неког Николе, што је овде био ћата код нашег капетана.{S} Уђем у кућу, а сама му госпођа његов 
е куће, тек се само довикују: »Ено, ено нашег газда-Раке!{S} Чујте како креше!...{S} Јамачно ће 
гледајући је. — Не може то ниједан во у нашем селу понети. </p> <p rend="Tekst">— Има један те  
е миче?{S} Били пришао да види изближе, не би ли?{S} Готово га нека сумња хвата.{S} Хајде па пр 
 <p rend="Tekst">— Молим, брат-Спасоје, не прави ларма!{S} Саг ке донесем! </p> <p rend="Tekst" 
ака нема никаког најамника, јер »брате, не може се: године омахнуле, свет се искварио, неће мла 
огу где си ти а вере ми да је ко други, не бих ни по које новце. </p> <p rend="Tekst">И то река 
 се чује ова брука!{S} Ако се разгласи, не смем ти изићи на бео дан...{S} Уврати се пред ручак  
ечкали... људи смо! богами, газда-Рако, не брини се ти! </p> <p rend="Tekst">Рака удари навише, 
 Једнако говорим људима: чувајте стоку, не дајте у штету, па ништа!{S} Него одсад ћу и ја друкч 
 <p rend="Tekst">— Баш ти, Маро, копаш, не шалиш се? </p> <p rend="Tekst">Она ћути. </p> <p ren 
kst">— Ја, брате, ничије нећу, а своје. не дам...{S} Што си пуштао стоку у штету? </p> <p rend= 
 ће бити њих два у механи...{S} Аја!{S} Не верујем ја — ђаво је то!{S} Хтеде ме јутрос мотиком. 
нешто, па опет најлак гига навише...{S} Не кида се он толико.{S} Дуго је до подне — стићи ће ку 
ричара — ево ћу ти дати двије вреће.{S} Не могу само за атер ових поштених људи а не бих ти дао 
обро!{S} Ето, осећи ћемо и ту потру.{S} Не бој се, неће ти пропасти. </p> <p rend="Tekst">— Е,  
Tekst">А знате ли ви шта је то рога?{S} Не знате, је ли?{S} И не дао вам бог да знате!...{S} Ка 
ава руда! — рече Сима загледајући је. — Не може то ниједан во у нашем селу понети. </p> <p rend 
м рогом, на ме, а виче: »Стани, стани — не бежи!« Ја ти се онда попужељке скотрљам за један трњ 
nd="Tekst">— Е, хајде баш, газда-Рако — не могу где си ти а вере ми да је ко други, не бих ни п 
 бог би га знао! </p> <p rend="Tekst">— Не знам ја шта ти је то — рече Сима — само не дао теби  
ом, скини ми!... </p> <p rend="Tekst">— Не знам, богами, газда-Рако — стаде опет Сима оклевати  
упита опет Сима. </p> <p rend="Tekst">— Не питај, мој брате...{S} Зло ти чиним!{S} Снађе ме, ви 
— упита Спасоје. </p> <p rend="Tekst">— Не могу никуд да се макнем од њега!{S} Као да га сам ђа 
ка сасвим мирно. </p> <p rend="Tekst">— Не могу ја то данас — одговори Стеван. — Имам ја још тр 
Илији и Стевану. </p> <p rend="Tekst">— Не може ти оно, брате, док не закине туђе муке — цркло  
, па поче лакше: </p> <p rend="Tekst">— Не велим ја то, Стеване, боже сачувај!{S} Него, брате,  
где ли то расте? </p> <p rend="Tekst">— Не расте то, болан, него се вади из мора! — рече Марко, 
 Спасоје и Ђуро? </p> <p rend="Tekst">— Не знам...{S} Иди па их тражи! — одговори она љутито. < 
богзна шта!... </p> <p rend="Tekst">— А не брини се, може ти ласно и пасти — рећи ће Спасоје. < 
 могу само за атер ових поштених људи а не бих ти дао ни зрнца, па макар се терали по свима суд 
 су му ту рогу набили Ђура и Спасоје да не задиркује више Марицу... </p> <p rend="Tekst">Кад љу 
 </p> <p rend="Tekst">Сима се обазре да не иде ко, па упита: </p> <p rend="Tekst">— Ако те то т 
а носи ђаво! — рече Стеван мало тише да не чује газда Рака ко ће га носити. — Нек се зајази!{S} 
{S} Кад се на волове или краве удари да не чине штету, онда им се то обеси о врат: дужи крај ви 
ди те гони ону назимад кући и гледај да не оду опет у штету. </p> <p rend="Tekst">И сви се рази 
ли свеједно...{S} Само опет се бојим да не буде кака подвала!...« </p> <p rend="Tekst">Ђура и С 
 и хоћаше забраздити далеко са Симом да не уђоше она два практиканта из среске куће. </p> <p re 
вест од кмета: ударите роге на стоку да не чини штете!{S} Хоће кмет све у обор!{S} Немојте рећи 
p> <p rend="Tekst">— Вала, Рако, баш да не видиш у твом амбару дваест врећа, па макар ти био дв 
дио је већ свакоме у селу М. — Вала, ја не знам има ли кога, ко би се похвалио: да му газда Рак 
е ли то бити! </p> <p rend="Tekst">— Ја не зовем никога да се меша у мој званични посао.{S} То  
а други с друге стране пута, да их Рака не опази, па у стопу за њим Помрчина беше густа, а он н 
d="Tekst">Псује газда Рака, псује — ама не оставља, што кажу, ни миша у дувару.{S} Разлеже му с 
ко не угледа. </p> <p rend="Tekst">Сима не хте кући, него окрете наниже механи. </p> <p rend="T 
гови једни! </p> <p rend="Tekst">— Море не удри ту децу — викну неколико пута Сима, и жао му бе 
оме: »Ето га опет!{S} Е, цркао би да се не суди!« </p> <p rend="Tekst">— Шта је теби, Радоване? 
о што га већ знамо, опет се чувао да се не тера посмех с њиме.{S} Боље да га убијеш него да му  
 <p rend="Tekst">— О, о, богами, она се не шали! — прогунђа газда Рака, па одмаче од плота. </p 
{S} Него што се онако матор помамио, те не да никаком чељадету с миром проћи?{S} Јали ће се иск 
м а некад испод врата, и сад се живинче не извуче одатле лако.{S} Ето, то вам је рога. </p> <p  
rend="Tekst">Газда Рака једнако виче, и не чује колика се потра осече. </p> <p rend="Tekst">— Д 
, па хајд' онамо ка кметову столу.{S} И не упита се с њим, него одмах поче: </p> <p rend="Tekst 
та је то рога?{S} Не знате, је ли?{S} И не дао вам бог да знате!...{S} Као што видите по самом  
тима, па се тек извуче; нико га ваљда и не опази осим Ђуре и Спасоја. </p> <p rend="Tekst">Они  
уће. </p> <p rend="Tekst">Она се чини и не чула, само копа.{S} Он поћута мало, искашља се, па о 
 носити! </p> <p rend="Tekst">Рака то и не чује, него окупи молити Симу: </p> <p rend="Tekst">— 
ст! </p> <p rend="Tekst">— Па што љуцки не кажеш, него си се ту распомамио као бесан!?{S} Потра 
сад. </p> <p rend="Tekst">— Е баш да ти не изиђу сад!{S} Неће се до сутра свет преврнути. </p>  
p> <p rend="Tekst">— Неће ја!{S} Зар ти не знаш њега? </p> <p rend="Tekst">— Ао, ја поганог гри 
, те планинка ту углављује телад да јој не сметају док краве музе.{S} Кад се на волове или крав 
nd="Tekst">— Не може ти оно, брате, док не закине туђе муке — цркло би! — додаде Илија. — Ено,  
навише, све уз поток кроз трње да га ко не угледа. </p> <p rend="Tekst">Сима не хте кући, него  
уда, а оно врисак, врисак — рекох, нико не оста жив! </p> <p rend="Tekst">— Треба ошинути обеше 
але — то је ништа, него што ти ја умало не страдах...{S} Нисам оно чудо видео никад!{S} Толике  
мад, бацивши се за њима коцем, те умало не преби једно. </p> <p rend="Tekst">Кад Паја виде да т 
знам ја шта ти је то — рече Сима — само не дао теби бог да ти моје дете овако истучеш, потражио 
 људи, то је баш да бог сачува!{S} Лепо не можеш живети од газда-Раке Радишића!{S} Досадио је в 
е да ће га тужити капетану ако му данас не донесе две вреће. </p> <p rend="Tekst">Пошто се већ  
ичи Паји да иде кући и да гледа да опет не буде каке штете, а он окрете право у сеоску механу.  
S} Као упитао бих ону госпођу, ама опет не смем...{S} Може замерити што.{S} Док ти се она окрет 
</p> <p rend="Tekst">— Шта, зар ти опет не да с миром? — упита Спасоје. </p> <p rend="Tekst">—  
rend="Tekst">Ђура и Спасоје умало се ту не насмејаше.{S} Кад већ да зађу у воћњак, они промакош 
Неки ђаволани беху разгласили да је био негде шустер; али ко зна?{S} Можда су само изнели.{S} И 
ала, што су свиње уктале — то је ништа, него што ти ја умало не страдах...{S} Нисам оно чудо ви 
</p> <p rend="Tekst">Рака то и не чује, него окупи молити Симу: </p> <p rend="Tekst">— Молим те 
 </p> <p rend="Tekst">Сима не хте кући, него окрете наниже механи. </p> <p rend="Tekst">Пуна ме 
 кметову столу.{S} И не упита се с њим, него одмах поче: </p> <p rend="Tekst">— Ама, Стеване, ј 
> <p rend="Tekst">— Не расте то, болан, него се вади из мора! — рече Марко, па погледа опет по  
 <p rend="Tekst">— Није, брате, јутрос, него још ноћас...{S} Оне лоле Ђура и Спасоје...{S} Нику 
p rend="Tekst">— Па што љуцки не кажеш, него си се ту распомамио као бесан!?{S} Потра, потра, — 
е стоку, не дајте у штету, па ништа!{S} Него одсад ћу и ја друкчије...{S} Ти ћеш се, Илија, увр 
 ту нека га ђаво носи — кад је таки!{S} Него што се онако матор помамио, те не да никаком чељад 
 велим ја то, Стеване, боже сачувај!{S} Него, брате, упропастише ме.{S} Није шала онолика штета 
а поганог гривоње, јади га знали!...{S} Него шта велиш?{S} Хоћемо ли га заварчити? </p> <p rend 
 Ђуро, ја ти кажем, прихвати Спасоје. — Него хајде да ми њега издеветамо... то ће бити боље.{S} 
бог плате — поче опет Сима да га мучи — него може откуд.{S} Дознати власт, па да ја будем крив. 
> <p rend="Tekst">— Богме, то није рога него читава руда! — рече Сима загледајући је. — Не може 
црне чекиње.{S} Он говори мало обичније него онај с обешеним брковима.{S} И кад говори, гледа о 
се.{S} Сима је тај дан попио више части него ка некој слави.{S} А тако исто и Ђура и Спасоје. < 
сти шака да му вратим зајам — волео бих него богзна шта!... </p> <p rend="Tekst">— А не брини с 
ера посмех с њиме.{S} Боље да га убијеш него да му се посмехнеш за што. </p> <p rend="Tekst">—  
м именом — рога... </p> <p rend="Tekst">Него да се ми оканимо те ђаволске роге!{S} Боље ће бити 
t">— Јест, два назимета!{S} А има ваљда недељу дана како ми мал затиру, а теби ни у уво! — дере 
у ситнини, па завеза у пешкир и стрпа у недра.{S} Затим му одреши руке, па узе један камен и по 
ака. — Што се гигаш као да су ти јаја у недрима! — Па и он достиже и заокупи назимад, бацивши с 
погану! </p> <p rend="Tekst">Паја скочи незграпно, па поче климати — бајаги трчи, вичући лено:  
t">— Механџија!{S} Дај овде оку ракије, нек пију људи; газда Рака части! </p> <p rend="Tekst">И 
а не чује газда Рака ко ће га носити. — Нек се зајази!{S} Само нека то легне једанпут. </p> <p  
огати, привикниде ти оном Радовандери — нек ме се окани једном! </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар 
а хајде што граби — нека га ђаво носи — нек граби!{S} Нико се није од арама спомогао.{S} Ама шт 
 је најпреча, Стеване...{S} Реци људима нек изиђу сад. </p> <p rend="Tekst">— Е баш да ти не из 
ш, Симо!{S} Дај ти њему четири вреће па нек легне та кавга — рећи ће Стеван. </p> <p rend="Teks 
за ноктом. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, газда-Рако!...{S} Могу ја још толико платити.{S}  
аже полић. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека... баш и ја волим, док оде — припоможе четврти. </ 
у у штету? </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, газда-Рако!...{S} Платићеш ти то мени! — рече Сим 
прдњу с њиме...{S} Па хајде што граби — нека га ђаво носи — нек граби!{S} Нико се није од арама 
ш, Стеване — прихвати потричар Срећко — нека му да две вреће, па збогом! </p> <p rend="Tekst">Г 
ажи, шта ћемо... </p> <p rend="Tekst">— Нека стоји, казаћу ти после — рече Спасоје прекидајући  
ши полић до дна. </p> <p rend="Tekst">— Нека још, док оде. кмет — одговори други, а испод стола 
 црно за ноктом. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, газда-Рако!...{S} Могу ја још толико платит 
, па наже полић. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека... баш и ја волим, док оде — припоможе четвр 
о стоку у штету? </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, газда-Рако!...{S} Платићеш ти то мени! — ре 
да види изближе, не би ли?{S} Готово га нека сумња хвата.{S} Хајде па приђе.{S} Кад тамо, а оно 
S} Обре се на један мах учитељ, здепана нека људескара с постриженим брковима и богињавим лицем 
и!...{S} Молим те, дај му две вреће, па нека га носи ђаво! — рече Стеван мало тише да не чује г 
 се терали по свима судовима!...{S} Али нека!{S} Вера и бог, гледаћу да и ја теби зајам вратим  
 Илија, увратити код бирова, па му реци нека закаже по селу да људи ударе роге на стоку... </p> 
 ће га носити. — Нек се зајази!{S} Само нека то легне једанпут. </p> <p rend="Tekst">— Право ка 
се гради најпаметнији.{S} Па хајде и ту нека га ђаво носи — кад је таки!{S} Него што се онако м 
и се клин, који некад стоји за вратом а некад испод врата, и сад се живинче не извуче одатле ла 
е између њих врат и удари се клин, који некад стоји за вратом а некад испод врата, и сад се жив 
се извалио колико је дуг.{S} А пушио је некакав дуван тако љут да су газда-Раку више пута облил 
ате. </p> <p rend="Tekst">То јутро беше некакав свечаник, па се искупило у механи доста људи.{S 
ekst">Кад тамо, а Ђура и Спасоје дељају некакво дрво и граде нешто.{S} Нешто мере један другоме 
постриженим брковима и богињавим лицем; некакву сингаву капутину претурио преко рамена, а раздр 
тини, све око потре, па ето и сад му се некако измакла назимад те увукла у њиву Ракину. </p> <p 
 ти ту, да поседимо — рече један од њих некако важно и растегнуто. </p> <p rend="Tekst">Сви пос 
бајаги попише још по једну чашу, нађоше некаку махну вину, проинатише се с механџијом око плаћа 
ли.{S} Осим тих слика поређане су још и неке женске слике, што токорсе показују делове света и  
одговорио сасвим достојанствено: »То су неке моје инштрукције!...« </p> <p rend="Tekst">Шета се 
тина, неки су виђали у његовом ћилерићу неке чекиће и шила, али кад су га упитали: »А шта ти је 
на?{S} Можда су само изнели.{S} Истина, неки су виђали у његовом ћилерићу неке чекиће и шила, а 
<p rend="Tekst">Сељаци се опет гурнуше, неки се и насмехнуше. </p> <p rend="Tekst">— А кит? — у 
еже му се псовка по свем селу.{S} Људи, неки на раду, неки код своје куће, тек се само довикуј