• а 50
  • А 51
  • ааа 1
  • аветиња 1
  • Аја 12
  • Ако 11
  • ако 13
  • Акобогда 1
  • ала 2
  • Алал 1
  • алали 1
  • али 22
  • Али 7
  • ама 1
  • Ама 11
  • амо 3
  • Амоде 1
  • анатема 1
  • ар 1
  • арожани 2
  • Аха 1
  • Аџијазме 1
  • аџијазме 2
  • аџијазмом 1
  • Аџијазмом 1
  • аџијазму 1
  • баба 17
  • Баба 3
  • бабе 4
  • бабу 4
  • бака 2
  • бапски 1
  • бар 1
  • бара 1
  • бардак 10
  • бардаку 1
  • барем 2
  • Барем 3
  • батали 1
  • Батали 2
  • Баталите 1
  • бахну 1
  • баци 1
  • баш 23
  • Баш 9
  • баштинице 1
  • Беж 2
  • бежати 1
  • бежах 1
  • бежи 1
  • Бежи 1
  • бежим 1
  • без 7
  • белаја 1
  • белеге 1
  • белу 1
  • бери 1
  • беседа 1
  • Беху 1
  • беху 7
  • Беше 1
  • беше 20
  • би 21
  • бивало 1
  • Била 1
  • била 3
  • били 2
  • Било 1
  • било 16
  • Био 1
  • био 8
  • бисмо 1
  • бити 18
  • биће 2
  • бих 4
  • бише 2
  • Благо 1
  • блаже 1
  • ближе 3
  • близне 1
  • Бог 1
  • бог 9
  • бога 2
  • Богами 6
  • богами 9
  • богати 3
  • богатим 1
  • Богу 1
  • богу 9
  • боже 3
  • божје 1
  • бој 2
  • бојажљиво 1
  • боје 1
  • боји 1
  • Бојимо 1
  • Болан 1
  • болан 5
  • боље 11
  • Боље 3
  • бољих 1
  • боме 1
  • браду 1
  • брате 9
  • браћо 13
  • брашна 2
  • брашно 3
  • брда 6
  • брдашцу 1
  • брдима 1
  • брдо 4
  • брду 2
  • брест 4
  • бреста 3
  • брестова 3
  • Брестово 1
  • брестом 2
  • брже 6
  • Брзо 3
  • брзо 4
  • бригу 1
  • брину 1
  • броду 1
  • будаке 1
  • будаком 3
  • будали 1
  • будацима 2
  • буде 7
  • будите 1
  • букве 2
  • буквик 1
  • буквика 3
  • букву 3
  • буне 1
  • бунован 1
  • буре 1
  • бурета 1
  • бусију 1
  • ва 1
  • вади 1
  • ваздан 1
  • вајат 2
  • вајата 2
  • вајате 1
  • вајатска 1
  • вајату 1
  • вајда 1
  • вајде 4
  • Вала 18
  • вала 4
  • Ваља 1
  • ваља 3
  • ваљан 2
  • ваљао 1
  • ваљаће 1
  • Ваљда 2
  • ваљда 4
  • вам 6
  • вамо 1
  • вампир 1
  • вампира 3
  • вампире 1
  • вампиром 1
  • вампиру 1
  • вампирујеш 1
  • ватре 2
  • ватру 3
  • Ваш 2
  • вели 13
  • велики 1
  • велико 2
  • велим 4
  • велите 1
  • велиш 4
  • венча 2
  • венчање 2
  • веома 1
  • Веома 1
  • вера 3
  • Вере 1
  • верујући 1
  • весела 1
  • веселе 2
  • весеља 1
  • весеље 6
  • весељу 1
  • весео 1
  • ветар 1
  • већ 35
  • Већ 4
  • већа 1
  • већате 1
  • Вечера 1
  • вечерас 1
  • вечере 1
  • Ви 3
  • ви 6
  • Виде 1
  • виде 6
  • видело 1
  • видети 3
  • видеше 2
  • види 2
  • Види 2
  • видим 1
  • видимо 2
  • видите 1
  • Видиш 1
  • видиш 3
  • Видоје 1
  • виђам 1
  • виђаше 1
  • виђење 1
  • вијуга 1
  • Вика 1
  • вика 4
  • викни 1
  • Викни 1
  • Викну 1
  • викну 18
  • викнуше 1
  • вику 1
  • вилама 3
  • вирове 1
  • витао 1
  • витла 1
  • Виче 1
  • виче 9
  • вичу 3
  • више 11
  • Више 4
  • вода 2
  • воде 3
  • Воденица 1
  • воденица 10
  • воденице 4
  • воденици 5
  • воденицом 3
  • воденицу 6
  • воденичар 5
  • Воденичара 1
  • воденичара 6
  • воденичарима 1
  • води 1
  • воду 3
  • вођевином 1
  • воле 3
  • волели 1
  • Волео 1
  • волео 2
  • воли 2
  • волим 1
  • Волим 2
  • волимо 2
  • воћњак 1
  • врана 2
  • вранац 1
  • вранца 5
  • вранчића 1
  • Врата 1
  • врата 10
  • Врати 1
  • врати 4
  • вратили 1
  • вратима 1
  • вратио 2
  • вратити 1
  • вратише 2
  • вратница 5
  • вратнице 7
  • врашка 1
  • врбу 2
  • врева 1
  • вредан 1
  • вреди 1
  • Време 1
  • врећу 2
  • врисну 1
  • врлети 1
  • врло 3
  • врућина 1
  • врчати 1
  • вуци 1
  • га 58
  • гађа 1
  • газда 1
  • гај 3
  • гаја 1
  • гајтаном 1
  • галама 1
  • где 12
  • гдегод 1
  • гдекоји 2
  • гдешто 3
  • главе 1
  • главом 2
  • главу 5
  • гладан 1
  • гладни 2
  • глас 6
  • гледај 2
  • гледати 1
  • гледећи 1
  • глога 1
  • глогов 1
  • глогова 1
  • глува 1
  • глуво 1
  • гнездо 1
  • гњавити 1
  • говеда 1
  • говори 2
  • говорила 1
  • говорио 1
  • год 6
  • ГОДИНА 1
  • година 3
  • голем 1
  • голема 1
  • голему 1
  • Голо 2
  • Голог 2
  • Голога 2
  • гологлав 1
  • Голоме 1
  • Гони 1
  • гонио 1
  • горе 12
  • гост 1
  • Гости 1
  • гости 4
  • гостима 2
  • Готово 1
  • готово 15
  • грабе 1
  • гради 1
  • Гради 1
  • градимо 3
  • градио 1
  • градити 1
  • граја 6
  • гракнуше 5
  • гранат 1
  • грануло 1
  • грди 1
  • грдној 1
  • грдну 3
  • греду 4
  • грехота 1
  • Грехота 1
  • грехоте 1
  • грлу 2
  • гроб 2
  • гру 2
  • груну 1
  • Груну 1
  • губе 1
  • гудура 1
  • гудуре 1
  • гудури 1
  • гужва 1
  • гунђајући 1
  • гуњац 2
  • густа 3
  • гушећи 1
  • д 1
  • Да 10
  • да 171
  • дабогда 1
  • дабоме 1
  • Дабоме 1
  • дави 1
  • давно 5
  • даде 2
  • Дај 1
  • дај 4
  • Дајде 1
  • дајте 1
  • дала 1
  • дале 1
  • далеко 4
  • даље 4
  • даљње 1
  • дам 1
  • дан 4
  • дана 1
  • данас 2
  • данемо 1
  • даном 1
  • дањи 1
  • дањом 2
  • дању 3
  • дао 4
  • дасака 2
  • даске 2
  • Даће 1
  • даш 2
  • два 11
  • двадесет 1
  • две 4
  • Двоје 1
  • двојица 1
  • двојнице 1
  • Де 4
  • де 6
  • дебела 1
  • деведесет 1
  • ДЕВЕДЕСЕТ 1
  • деведест 1
  • девер 1
  • девојака 1
  • девојка 4
  • девојку 5
  • Деде 6
  • дела 1
  • Дела 2
  • дерта 2
  • деру 2
  • десетак 1
  • Дете 1
  • дете 3
  • детињству 1
  • деца 1
  • деце 1
  • децо 3
  • децу 1
  • дигне 1
  • дигните 1
  • дигоше 1
  • Дигоше 2
  • Диже 2
  • диже 8
  • дим 1
  • Дим 1
  • дима 3
  • дићи 1
  • дичи 1
  • дише 1
  • дишу 1
  • длану 1
  • до 19
  • До 4
  • доба 6
  • добар 2
  • добра 1
  • добри 2
  • добрим 1
  • Добрим 1
  • добрих 1
  • Добро 4
  • добро 7
  • добром 1
  • добру 1
  • довео 1
  • Довече 1
  • довикну 2
  • довикује 1
  • довикују 1
  • договарали 1
  • договоре 1
  • договорили 2
  • договоримо 1
  • договорише 2
  • догод 1
  • догодило 1
  • додаде 14
  • додаје 1
  • додуше 1
  • Додуше 2
  • дође 3
  • дођемо 1
  • Дођите 1
  • дођосмо 1
  • дођох 1
  • дознао 1
  • доиста 1
  • док 16
  • Док 3
  • докле 1
  • докопају 1
  • докучити 1
  • долази 1
  • долазио 1
  • доле 7
  • доље 1
  • дома 1
  • Домаћине 1
  • домаћице 2
  • домчам 1
  • донесе 1
  • доспети 1
  • доста 7
  • дотле 2
  • доћи 1
  • Доћи 1
  • дочека 5
  • дочекао 1
  • дочепа 1
  • дошао 3
  • дошла 1
  • дошли 3
  • дошло 1
  • драго 2
  • дрва 1
  • дрвета 1
  • дрвећа 1
  • дрво 3
  • дрекну 5
  • Држ 2
  • дробити 1
  • дробиш 1
  • дроње 1
  • дроњи 1
  • друга 1
  • Друга 1
  • друге 2
  • други 8
  • другим 1
  • друго 4
  • другог 2
  • другога 1
  • другом 1
  • Другом 1
  • Другу 1
  • другу 9
  • дружине 1
  • дружини 2
  • дружином 1
  • дршће 1
  • дубље 1
  • дубока 1
  • дубоке 1
  • дуван 3
  • дуг 1
  • дугачку 1
  • дуго 1
  • Дуго 1
  • дурати 1
  • душе 2
  • душман 1
  • Душман 1
  • душмана 1
  • Душмана 1
  • душмански 1
  • Душману 1
  • душом 1
  • ђа 6
  • ђаво 1
  • Ђилас 17
  • Ђиласа 1
  • Ђиласом 1
  • Ђиласу 1
  • ђипи 1
  • Е 13
  • Ево 3
  • еј 1
  • Еј 1
  • Еле 4
  • Ене 1
  • ено 1
  • Ено 2
  • ето 10
  • Ето 5
  • жалио 1
  • жбун 1
  • жега 1
  • жене 1
  • женски 1
  • жив 5
  • жива 2
  • Живан 43
  • Живана 7
  • Живане 2
  • Живанов 1
  • Живанова 1
  • Живанове 3
  • Живановог 2
  • Живановој 1
  • Живану 5
  • живео 1
  • живети 2
  • живи 1
  • Живи 1
  • живо 1
  • живот 1
  • живота 1
  • живу 2
  • жита 2
  • жито 2
  • жлеба 1
  • За 2
  • за 27
  • забаглао 1
  • забашури 1
  • забезекнуо 1
  • забога 1
  • забуни 1
  • завадише 1
  • заварчили 1
  • завиј 1
  • завија 1
  • завијаше 1
  • завије 1
  • завикаше 4
  • завиривати 1
  • заврши 1
  • завршили 1
  • загледа 1
  • загребе 1
  • задругу 1
  • задрхта 1
  • задували 1
  • задуван 1
  • зажмурим 1
  • зазвони 1
  • заиштем 1
  • заједај 1
  • заједљиво 1
  • зајеча 1
  • зајмила 1
  • закачи 1
  • заклони 1
  • закопа 1
  • закопао 1
  • закопаше 1
  • закрешта 1
  • залајаше 2
  • залаје 1
  • залиј 1
  • залије 1
  • замакла 1
  • замерали 1
  • замиловао 2
  • замисли 2
  • замислише 4
  • замолио 2
  • замуца 2
  • замуцкивати 1
  • заоштрио 1
  • западоше 1
  • запазили 1
  • запали 3
  • запамтило 1
  • запара 1
  • запаравши 1
  • запе 1
  • запева 1
  • запевају 1
  • заплака 1
  • заплашену 1
  • заподиреш 1
  • Запрашташе 1
  • запурио 1
  • зар 3
  • Зар 8
  • зарасле 1
  • зарасте 1
  • Зарожана 2
  • Зарожане 1
  • Зарожани 26
  • Зарожја 4
  • Зарожје 5
  • Зарожју 17
  • зарошка 1
  • зарошке 1
  • зарошки 1
  • Зарошки 1
  • зарошкој 2
  • зарошком 1
  • зарошку 1
  • заспах 1
  • застаде 1
  • застадоше 2
  • застао 1
  • засу 1
  • засука 1
  • затворио 1
  • затекла 1
  • затекли 1
  • Затим 3
  • зато 1
  • затурали 1
  • затурао 1
  • затури 1
  • затурили 1
  • затурио 1
  • Затурио 1
  • затурише 1
  • Заустави 1
  • заусти 4
  • захвали 1
  • захити 1
  • Зачас 1
  • зачуди 1
  • зачудо 1
  • зачуђено 5
  • Због 1
  • због 2
  • збогом 1
  • звонац 2
  • зграде 2
  • згрнуше 1
  • здрав 3
  • здраве 1
  • здравицу 1
  • здравише 1
  • здравље 3
  • здрављу 3
  • зебем 1
  • зевајући 1
  • зевну 1
  • земљи 1
  • земљу 4
  • зену 1
  • зија 1
  • зину 1
  • зло 1
  • злу 2
  • Змајевца 1
  • зна 12
  • знаду 1
  • знајући 1
  • знала 1
  • знали 1
  • знам 3
  • Знам 5
  • знамо 1
  • знанци 1
  • знао 1
  • Знате 2
  • знати 2
  • Знаш 4
  • знаш 5
  • зове 3
  • зовемо 1
  • зовеш 1
  • зовнемо 1
  • зовни 1
  • зовните 1
  • зовну 7
  • зову 2
  • Зором 1
  • зуба 1
  • зубе 2
  • зуби 1
  • зубима 1
  • зуцкало 1
  • И 30
  • и 330
  • иако 1
  • Иако 1
  • Ивањадне 1
  • Ивањдан 3
  • Ивањдане 1
  • игда 5
  • игле 1
  • игра 1
  • играло 1
  • Иде 1
  • иде 3
  • идем 2
  • Идем 2
  • идемо 2
  • иди 3
  • Идиде 1
  • идите 1
  • Идох 1
  • иду 2
  • идући 1
  • ижљубише 1
  • Ижљубише 1
  • Из 2
  • из 30
  • иза 8
  • изби 2
  • избише 1
  • избору 1
  • Избуди 1
  • Извади 1
  • извади 2
  • извео 1
  • извора 1
  • изврнуше 2
  • изгибе 1
  • изгибосмо 2
  • изгинућемо 1
  • изгледа 1
  • изговорити 1
  • изгонила 1
  • изгребан 1
  • издалека 1
  • Изиђе 1
  • изиђе 6
  • изиђи 1
  • Изиђиде 2
  • изиђоше 1
  • изишли 1
  • изјавила 1
  • изјада 1
  • излази 1
  • излете 3
  • излети 1
  • измакну 1
  • између 1
  • измири 1
  • изнад 2
  • изнели 1
  • изнесе 1
  • износе 1
  • изнутра 1
  • изосташе 1
  • изрезилићу 1
  • изусти 1
  • икад 1
  • или 7
  • им 14
  • има 10
  • Има 6
  • Имају 2
  • имам 1
  • Имам 2
  • имамо 2
  • Имао 1
  • имаће 1
  • Имаће 1
  • Имаш 1
  • имаш 3
  • ионако 4
  • искашља 1
  • Ископаше 1
  • искупили 1
  • искупише 1
  • испадоше 1
  • испао 1
  • исплака 1
  • исплакати 1
  • испод 3
  • испратише 1
  • испред 2
  • испричаше 1
  • испросе 1
  • испупили 1
  • Испушио 1
  • истегао 1
  • истеже 1
  • истезали 2
  • истезао 1
  • истера 1
  • истина 2
  • Истина 3
  • истих 1
  • истрча 2
  • ићи 2
  • их 22
  • Их 5
  • ич 1
  • ишао 1
  • ишли 1
  • ишчачкају 1
  • Ј 1
  • Ја 11
  • ја 39
  • јагње 1
  • јадна 1
  • јаз 1
  • јакако 3
  • јако 1
  • јарину 2
  • Јаруга 1
  • јаруга 4
  • јаруге 1
  • јаругу 8
  • јарузи 3
  • јаче 1
  • је 154
  • Је 2
  • Један 1
  • један 9
  • једва 3
  • Једва 3
  • једите 1
  • једна 2
  • једнако 3
  • једне 3
  • једни 3
  • Једно 1
  • једно 2
  • једног 5
  • једном 12
  • Једну 1
  • једну 8
  • језик 1
  • јели 1
  • јело 2
  • јео 1
  • јер 7
  • јесам 1
  • јеси 2
  • Јеси 2
  • Јест 11
  • јест 9
  • јетко 1
  • Јована 1
  • јој 6
  • јок 1
  • Јок 1
  • још 41
  • јунаци 1
  • јутро 1
  • јутрос 2
  • јуче 1
  • к 6
  • кавге 1
  • Кад 21
  • кад 31
  • кадгод 1
  • кадри 1
  • кажем 1
  • кажеш 2
  • кажи 2
  • кажу 1
  • каза 2
  • казала 1
  • Казао 1
  • казати 4
  • казивали 1
  • казивање 1
  • казуј 1
  • Казуј 1
  • казују 1
  • кајеш 1
  • какав 2
  • Какав 3
  • каква 1
  • какво 2
  • каквог 1
  • Каквог 1
  • каквом 1
  • како 14
  • Како 4
  • камен 5
  • каменчину 1
  • камење 1
  • камоли 1
  • кани 1
  • Као 1
  • као 51
  • капак 2
  • капу 1
  • карати 1
  • Кашто 1
  • кашто 3
  • кињи 1
  • клада 1
  • кладе 2
  • кладетину 1
  • клади 1
  • кладу 1
  • Кмет 12
  • кмет 35
  • кмета 3
  • кмете 5
  • кметових 1
  • кметовој 1
  • кметом 3
  • кмету 3
  • Ко 12
  • ко 15
  • Кога 1
  • кога 7
  • Код 1
  • код 9
  • која 1
  • Која 1
  • које 2
  • Који 1
  • који 5
  • којим 1
  • којом 1
  • коју 2
  • кокао 1
  • кокице 1
  • колали 1
  • колац 2
  • колена 1
  • колик 1
  • колико 5
  • коме 1
  • конац 1
  • коњ 2
  • Коњ 3
  • коња 4
  • копа 5
  • копај 1
  • копају 1
  • копамо 2
  • копати 3
  • копља 2
  • Копниде 1
  • коприву 1
  • корена 1
  • коров 1
  • коцем 2
  • кош 1
  • крај 3
  • краја 1
  • кратке 1
  • крв 7
  • кревет 1
  • кренуло 1
  • кренуо 1
  • крете 1
  • кретоше 2
  • Крива 1
  • крива 5
  • Криве 1
  • кривих 1
  • кривља 1
  • Кривој 2
  • Криву 1
  • кроз 3
  • кроза 1
  • крпе 1
  • крпу 1
  • крупних 2
  • кршеви 1
  • кћер 2
  • кћи 1
  • Куд 2
  • куд 8
  • Куда 1
  • кулачу 1
  • кум 1
  • кума 2
  • Куме 1
  • куме 13
  • Кумоваће 1
  • кумови 1
  • кумом 1
  • куну 1
  • куражан 2
  • куражи 1
  • куражна 1
  • куршум 1
  • Куршум 1
  • кућа 4
  • кућама 2
  • кућани 1
  • куће 24
  • Кући 1
  • кући 16
  • кућица 3
  • кућицу 2
  • кућни 1
  • кућом 5
  • Кућу 1
  • кућу 12
  • лажу 1
  • лај 1
  • лакну 1
  • лако 1
  • лакше 1
  • Лане 1
  • ластино 1
  • легао 1
  • легла 1
  • легне 1
  • Легох 1
  • ледину 1
  • леђа 2
  • леже 1
  • лежи 1
  • Лежи 1
  • лепа 3
  • Лепо 1
  • лепо 6
  • лептир 1
  • лептирак 4
  • летина 1
  • лето 1
  • лећи 1
  • ли 28
  • ливадица 1
  • ливаду 2
  • лица 1
  • Лицем 1
  • лицу 2
  • лоло 2
  • Лопови 1
  • лопови 2
  • Луд 1
  • луд 5
  • лудаци 1
  • луди 1
  • лудом 1
  • лужина 1
  • лужином 1
  • лук 2
  • лулу 5
  • луче 1
  • љосну 1
  • људе 3
  • Људи 1
  • људи 38
  • људима 5
  • људма 3
  • љути 1
  • љутит 1
  • љутито 1
  • љуто 1
  • ма 1
  • маглице 1
  • мајевца 1
  • мајке 1
  • мајсторе 1
  • мајсторије 1
  • мајсторији 1
  • мајци 1
  • макар 6
  • мале 1
  • малена 1
  • малих 1
  • Мало 2
  • мало 51
  • малопре 1
  • малу 1
  • мари 1
  • марјаш 1
  • масницом 1
  • маторим 1
  • мах 5
  • махни 2
  • Махни 2
  • махну 1
  • махове 1
  • маховина 1
  • маша 1
  • машу 1
  • машући 1
  • ме 7
  • међ 2
  • међу 2
  • међутим 1
  • меље 3
  • мељући 1
  • мене 1
  • Мени 1
  • мени 3
  • Месечина 1
  • местимице 1
  • месту 1
  • метале 1
  • метне 1
  • метну 1
  • Метну 1
  • мећу 1
  • мећући 2
  • механа 1
  • механе 1
  • мешавини 1
  • мешина 1
  • Ми 2
  • ми 46
  • миле 1
  • мили 1
  • милина 1
  • милом 1
  • милује 1
  • милују 2
  • Миран 1
  • мирисали 1
  • мирити 1
  • Мирјана 13
  • Мирјане 1
  • Мирјани 1
  • Мирјанин 1
  • Мирјанића 3
  • Мирјанићи 1
  • Мирјану 5
  • Мирко 60
  • Мирку 1
  • мирна 1
  • мишљах 1
  • младожењом 1
  • млати 1
  • млели 1
  • млети 2
  • многи 4
  • много 2
  • мном 1
  • мог 1
  • могао 3
  • могли 1
  • могло 1
  • могоше 1
  • Могу 1
  • могу 10
  • Можда 1
  • можда 2
  • Може 11
  • може 23
  • можемо 2
  • можеш 5
  • мој 2
  • моја 1
  • моје 1
  • Молио 1
  • момак 5
  • момка 1
  • момку 1
  • момчад 1
  • момчић 1
  • Момчић 1
  • момчићем 1
  • Мора 1
  • Морам 1
  • Море 11
  • море 21
  • морио 1
  • мотикама 1
  • мотике 1
  • мравци 1
  • мрака 2
  • мрачно 1
  • мргоди 1
  • мргодио 1
  • мрло 1
  • мрмљаше 1
  • мртав 2
  • мртви 1
  • мртвим 1
  • му 46
  • мука 1
  • муку 1
  • мућнувши 1
  • муче 1
  • мучимо 2
  • мучно 1
  • Мучно 1
  • мучњак 1
  • мучњака 1
  • мучњаку 2
  • На 4
  • на 71
  • навалио 1
  • навалише 1
  • наваљивао 1
  • навише 4
  • навлаш 1
  • наврх 1
  • наглости 1
  • наговори 1
  • нагоше 1
  • нагрнуше 1
  • над 1
  • надалеко 1
  • надовољи 1
  • наду 1
  • надувен 1
  • нађе 3
  • нађемо 1
  • нађете 1
  • нађеш 1
  • нађи 1
  • нађоше 1
  • нађу 2
  • назва 1
  • Наздрави 1
  • наздрави 3
  • назувице 1
  • наиђе 1
  • наиђоше 1
  • најбоље 2
  • највише 1
  • најволи 1
  • најгрлатији 2
  • најдебљем 1
  • најдужи 1
  • најлак 2
  • најмити 1
  • најпосле 1
  • Најпосле 2
  • најхладнијег 1
  • накашља 1
  • налога 1
  • наложио 1
  • нам 11
  • нама 3
  • намеље 1
  • намести 2
  • намолити 1
  • наниже 6
  • наодмет 1
  • Наоколо 1
  • наопак 1
  • напи 1
  • напијало 1
  • напоље 2
  • напора 1
  • Напослетку 3
  • напред 2
  • Напуни 1
  • нарамује 1
  • народ 7
  • народе 1
  • наручује 1
  • нас 6
  • насатке 3
  • насмеја 3
  • настави 6
  • наставили 1
  • наставља 4
  • Настаде 1
  • натаче 1
  • натеже 2
  • натраг 1
  • натрпаше 1
  • натрулили 1
  • Наћи 1
  • наћи 6
  • наудити 1
  • науме 1
  • наумио 3
  • начети 1
  • начини 1
  • начинили 1
  • начинио 1
  • начињен 1
  • Наш 1
  • наш 3
  • нашег 3
  • нашем 1
  • нашли 1
  • нашом 1
  • не 102
  • Не 22
  • невестом 1
  • невоља 1
  • невоље 1
  • невољи 2
  • нега 1
  • негде 1
  • него 14
  • Него 2
  • Недеља 1
  • недеља 2
  • Нек 1
  • нек 9
  • Нека 2
  • нека 9
  • некакав 2
  • некакву 1
  • некаке 3
  • некако 1
  • неке 4
  • неки 23
  • Неки 6
  • неким 2
  • неких 3
  • неко 12
  • Неко 3
  • неког 5
  • некој 3
  • неколико 4
  • неком 2
  • неку 3
  • некуд 2
  • Нема 5
  • нема 9
  • немаде 1
  • Немаде 1
  • немарно 2
  • немаш 1
  • немој 3
  • Немој 4
  • непочишћена 2
  • несрећна 1
  • нестаде 1
  • нестало 1
  • Неће 1
  • неће 5
  • Нећемо 1
  • Нећу 1
  • нехотице 3
  • нечију 1
  • нечујно 1
  • нешто 22
  • Ни 2
  • ни 38
  • Нигде 2
  • нигде 3
  • ниже 2
  • низ 2
  • низа 1
  • није 23
  • Није 8
  • Ниједан 1
  • ниједан 2
  • Ниједна 1
  • ниједно 1
  • никад 4
  • никакав 1
  • никакад 1
  • никакве 1
  • никако 3
  • никли 1
  • Нико 4
  • нико 9
  • Нисам 1
  • нисам 5
  • ниси 3
  • нисмо 3
  • Нису 1
  • нису 4
  • нити 2
  • ничег 1
  • ничу 1
  • ништа 16
  • Ништа 3
  • ногата 1
  • ногатну 2
  • ноге 3
  • ногом 4
  • ногу 2
  • нож 2
  • носи 1
  • носили 1
  • носио 1
  • ноћ 5
  • ноћас 1
  • ноћи 1
  • ноћио 1
  • ноћом 1
  • ноћу 2
  • нуди 1
  • нудите 1
  • нуто 1
  • Нуто 3
  • њ 1
  • њавици 1
  • ње 1
  • њега 9
  • његова 2
  • његове 2
  • његови 1
  • његову 1
  • њема 1
  • њему 3
  • њиве 1
  • њивице 2
  • њиву 1
  • њим 6
  • њима 10
  • њиме 1
  • њих 6
  • њој 4
  • њојзи 1
  • њу 6
  • њуши 1
  • њушити 1
  • о 10
  • О 7
  • обадају 1
  • обазре 1
  • обе 4
  • обзирала 1
  • обично 2
  • обишла 1
  • оближњим 1
  • обневидела 1
  • обори 1
  • обрашће 1
  • обредили 1
  • обредише 1
  • обредну 1
  • обу 1
  • обувена 1
  • обуче 1
  • обучена 2
  • ова 2
  • овај 2
  • Овако 1
  • овако 3
  • овамо 1
  • Овамо 1
  • оваца 1
  • Овде 1
  • овде 10
  • ово 1
  • Ово 1
  • овом 2
  • ову 3
  • овца 1
  • овцама 5
  • Овце 1
  • овце 5
  • Овчанци 1
  • Овчина 1
  • Овчине 4
  • Овчини 10
  • Овчину 10
  • Овчинци 1
  • огледамо 1
  • оглухнула 1
  • огњишта 1
  • огорели 1
  • Огребао 1
  • Од 3
  • од 36
  • одабрани 2
  • одабранији 2
  • одабраше 1
  • одавде 1
  • одавно 2
  • одазва 5
  • одазива 1
  • одакле 3
  • одатле 1
  • одби 2
  • одбивши 1
  • одважно 1
  • одведи 1
  • одвратити 3
  • одвраћати 1
  • одговара 1
  • одговори 29
  • одговорише 2
  • одгрну 1
  • Оде 1
  • оде 9
  • одем 1
  • одеш 2
  • оди 1
  • Оди 2
  • Одиста 2
  • одиста 6
  • одјекнула 1
  • одлакне 1
  • одлете 1
  • одмакне 1
  • одмараш 1
  • Одмах 3
  • одмах 7
  • одмахну 1
  • Одмени 1
  • одмицао 1
  • одмиче 1
  • Одмичи 1
  • одмори 1
  • Одмори 1
  • одовуд 1
  • Одосмо 1
  • одоше 5
  • одрастао 1
  • одраћу 1
  • одржати 2
  • одржи 1
  • одсекао 1
  • одсечена 1
  • одсечно 3
  • одскочи 2
  • оду 2
  • одујми 1
  • ожеже 1
  • озбиљно 1
  • озго 13
  • оздо 5
  • ој 1
  • Ој 2
  • ојачао 1
  • ока 2
  • окане 2
  • Окани 3
  • Оканите 1
  • окапине 1
  • окари 1
  • оклева 1
  • окметили 2
  • Око 1
  • око 10
  • околним 1
  • оком 1
  • окренувши 2
  • окрете 5
  • окупи 1
  • окупише 1
  • омаји 1
  • омрзнуло 1
  • Омркне 2
  • он 14
  • Он 5
  • она 13
  • Она 4
  • Онај 4
  • онај 9
  • Онаке 1
  • онако 8
  • онаког 1
  • онамо 5
  • Онда 3
  • онда 4
  • онде 1
  • оне 2
  • Они 6
  • они 8
  • оним 5
  • онима 1
  • оних 3
  • оно 11
  • Оно 2
  • оног 5
  • онога 1
  • оној 2
  • оном 6
  • ономад 1
  • ономадне 1
  • ону 5
  • опазе 1
  • опак 1
  • опали 2
  • опет 22
  • оправити 1
  • опрости 1
  • опучи 1
  • опучише 1
  • орах 3
  • орахе 3
  • орахом 2
  • осакатимо 1
  • осакатити 1
  • Осаћане 1
  • осване 2
  • осванули 1
  • осврташе 1
  • осврте 2
  • осем 1
  • Осећа 1
  • осеца 2
  • осече 2
  • оскочило 1
  • ослушкивала 1
  • ослушну 1
  • осмехну 3
  • оста 1
  • оставио 1
  • Оставише 1
  • остаде 2
  • Остаде 2
  • остале 1
  • Остали 1
  • остали 4
  • осталима 2
  • остало 1
  • осталу 1
  • остане 2
  • остао 2
  • остати 2
  • осташе 1
  • Осуше 1
  • отац 2
  • отворена 2
  • отворено 1
  • отвори 1
  • отворише 4
  • отеже 2
  • отели 1
  • отерало 1
  • отерао 1
  • отерасте 1
  • отети 1
  • Отеше 1
  • отићи 2
  • отишао 2
  • отиште 1
  • откад 1
  • Откад 1
  • откако 1
  • Откако 2
  • Откуд 1
  • откуд 2
  • отпадне 1
  • отргао 1
  • отреса 1
  • отресати 1
  • отресита 1
  • отрча 1
  • отуда 1
  • оца 2
  • очајању 1
  • очи 4
  • очију 1
  • очима 1
  • Очистише 1
  • очита 2
  • очитати 1
  • ош 1
  • Ошамари 1
  • п 1
  • па 127
  • Па 32
  • Павловдан 1
  • пада 3
  • паде 1
  • пакост 1
  • пала 1
  • палио 1
  • памет 1
  • паметан 1
  • памети 1
  • паметовати 1
  • Памти 1
  • памтим 2
  • пањ 2
  • пања 1
  • пањева 1
  • пањину 1
  • пањић 1
  • парицу 1
  • парче 1
  • пас 3
  • пастува 2
  • патрљак 1
  • патрљком 2
  • паше 1
  • пева 1
  • певајући 2
  • певало 2
  • пелена 1
  • перчин 1
  • перчине 1
  • пета 1
  • петак 1
  • петао 1
  • петли 1
  • петљају 1
  • петрахиљ 1
  • Петровдан 2
  • печурка 1
  • пешкир 1
  • пијанка 1
  • пијанку 1
  • пије 1
  • пијни 1
  • пијте 1
  • пило 3
  • пипа 1
  • писну 1
  • Пита 1
  • питај 2
  • питали 1
  • питамо 1
  • питате 1
  • питати 1
  • Питаше 1
  • пиштољ 2
  • пиштоља 1
  • плакала 2
  • планину 1
  • плану 1
  • платна 1
  • плач 1
  • плаче 1
  • плачући 2
  • плашљиво 1
  • плашће 1
  • плела 1
  • плести 1
  • плетивачице 1
  • плетиво 1
  • плота 1
  • плоча 1
  • по 30
  • побегох 1
  • побегоше 1
  • побеже 2
  • побесне 1
  • поби 2
  • побије 1
  • побију 1
  • побили 1
  • побио 2
  • побити 1
  • побогу 1
  • повади 1
  • поваздан 1
  • повелики 1
  • повика 3
  • повикаше 6
  • повикну 1
  • повисок 1
  • поврћа 2
  • повуче 2
  • погани 1
  • погдекоји 2
  • Погибе 1
  • погинуо 1
  • погледа 8
  • погледају 1
  • погледаше 2
  • погоди 1
  • Под 1
  • под 10
  • подавно 1
  • подај 1
  • подалеко 3
  • подвијене 1
  • подвикне 1
  • подвикну 7
  • подигну 1
  • подиђоше 1
  • Подне 2
  • подобро 1
  • подремали 1
  • подсмехну 2
  • подупрте 1
  • подухватите 1
  • пође 4
  • пођипаше 1
  • позвао 1
  • познаде 1
  • познаје 1
  • познају 1
  • познаник 1
  • познаника 2
  • појас 1
  • појаса 1
  • појасом 1
  • појили 2
  • покајеш 1
  • покој 1
  • покри 1
  • покриће 1
  • Полако 1
  • полако 17
  • полегали 2
  • полете 1
  • поли 1
  • помакнуо 1
  • помало 3
  • помене 1
  • поменуо 1
  • поменути 2
  • помињати 1
  • помињи 1
  • помисли 1
  • Помози 2
  • помоли 3
  • помоћи 1
  • Помрчина 1
  • понајмлађи 1
  • понајстарија 1
  • понели 1
  • понео 1
  • Понеше 1
  • поноси 1
  • поњавици 1
  • Поп 2
  • поп 8
  • попа 4
  • попас 2
  • попе 1
  • попи 1
  • попијемо 1
  • попити 1
  • поплашише 1
  • попо 2
  • попов 1
  • попом 1
  • попридиже 1
  • попу 7
  • попусти 1
  • поранио 1
  • поред 7
  • Посавину 5
  • Посавцима 1
  • посао 1
  • поседали 2
  • Поседе 1
  • посецати 1
  • посла 1
  • После 1
  • ПОСЛЕ 1
  • после 2
  • последњи 1
  • послова 1
  • пословима 1
  • послом 1
  • послује 1
  • постаја 1
  • Постаја 1
  • постарати 1
  • постоја 1
  • потегли 1
  • потеже 2
  • потером 1
  • Потеците 1
  • потока 1
  • потрбушке 5
  • потргати 1
  • потричарима 1
  • потру 1
  • потури 2
  • потуцати 1
  • поћи 1
  • поћута 4
  • поћутавши 1
  • поуздано 1
  • поустајали 1
  • похита 2
  • похитати 1
  • поцрвене 1
  • Поче 1
  • поче 15
  • почели 1
  • почем 1
  • почео 3
  • Почесто 1
  • почесто 2
  • почеће 2
  • почеше 1
  • почишћен 2
  • почни 1
  • пошав 2
  • Пошла 1
  • пошли 2
  • поштен 1
  • поштеним 1
  • Пошто 1
  • права 1
  • правих 1
  • Право 2
  • право 3
  • правој 1
  • празан 2
  • празник 2
  • празног 1
  • прамичак 1
  • праска 1
  • праунук 1
  • први 3
  • Прво 2
  • првом 1
  • пре 4
  • превалило 3
  • прегох 1
  • прегрштима 1
  • пред 13
  • Пред 3
  • преда 2
  • предомислио 1
  • пређашњи 1
  • Пређоше 2
  • преклињати 1
  • преко 10
  • Премишљао 2
  • премрла 1
  • пренеразили 1
  • преноћимо 1
  • преноћити 1
  • преноћих 1
  • Препентраше 1
  • Пресамари 1
  • прескочише 1
  • престара 1
  • прети 1
  • претрну 1
  • Претурио 1
  • претурио 2
  • претурих 1
  • прибила 1
  • Приђе 1
  • приђе 3
  • приђоше 1
  • пријатељи 5
  • прикраде 1
  • прикрадоше 1
  • прикрао 1
  • прилично 2
  • прима 2
  • примаче 1
  • приме 1
  • принесе 2
  • припекло 1
  • припета 1
  • приседе 1
  • пристаде 1
  • пристадоше 1
  • Пристао 1
  • притајио 1
  • притворив 1
  • притиште 1
  • прихвати 12
  • прихватише 1
  • Прича 1
  • причају 1
  • Причају 1
  • причала 1
  • причати 1
  • прњад 1
  • прњади 1
  • пробудила 1
  • прогунђа 1
  • прогура 1
  • продера 2
  • Прођи 1
  • прозвали 1
  • Пројурише 1
  • проклета 2
  • промисли 1
  • промислимо 1
  • промрмља 1
  • промукао 1
  • промукло 1
  • пропада 1
  • пропалио 1
  • пропасти 1
  • просити 1
  • пространа 1
  • просцима 1
  • проходала 1
  • прошла 2
  • прошло 1
  • прсима 1
  • прсне 1
  • пружи 4
  • пруживши 1
  • пружио 1
  • прут 1
  • пси 1
  • Пси 1
  • псује 1
  • псујући 1
  • пукла 1
  • пукоше 1
  • пун 1
  • пуна 2
  • пуне 1
  • пуни 1
  • пуно 1
  • Пурка 4
  • Пурко 99
  • Пурков 1
  • Пуркове 2
  • Пуркових 1
  • Пурковој 1
  • Пурковом 3
  • Пуркову 1
  • Пурку 1
  • пусат 2
  • пустемицу 1
  • пусти 2
  • пусто 1
  • Пут 1
  • пута 3
  • путање 1
  • путањом 3
  • путем 2
  • путника 1
  • путује 1
  • пуше 1
  • пушка 2
  • пушке 14
  • Пушке 2
  • пушкомет 1
  • Пушку 1
  • рад 6
  • ради 1
  • Радним 1
  • радознало 2
  • Радојка 35
  • Радојке 2
  • Радојкин 1
  • Радојком 4
  • Радојку 2
  • Радојци 1
  • радосни 1
  • разбио 1
  • развалимо 1
  • развалио 1
  • развикао 1
  • разгледа 3
  • разговарају 2
  • разговарали 3
  • разговор 4
  • разговоримо 1
  • разговору 1
  • разгоропадио 1
  • разиђе 2
  • разиђоше 2
  • разишли 1
  • ракије 3
  • ракију 1
  • рамена 3
  • раменима 3
  • ране 1
  • Рано 2
  • распали 1
  • распалио 1
  • распитивала 1
  • расташе 1
  • рачваст 1
  • рачвасти 2
  • рачвастим 2
  • рачвастих 3
  • рачвастог 1
  • Рашко 2
  • рашта 1
  • рашчуло 1
  • ре 1
  • реду 1
  • ређе 1
  • рекао 6
  • реке 1
  • рекне 2
  • рекох 1
  • рекоше 1
  • ретко 2
  • рећи 8
  • реци 1
  • Реч 1
  • реч 2
  • Рече 1
  • рече 76
  • речи 2
  • речит 1
  • Речица 1
  • род 1
  • родбине 1
  • родом 1
  • руди 1
  • рудина 1
  • рудиница 1
  • рудиници 1
  • рудину 1
  • рукаве 1
  • рукама 1
  • руке 5
  • руком 4
  • руку 2
  • русвај 1
  • русваја 1
  • руча 1
  • ручанице 1
  • ручка 1
  • Рчин 1
  • рчин 2
  • С 3
  • с 47
  • са 13
  • сабио 1
  • сав 7
  • Сава 2
  • Савановић 1
  • Савановића 5
  • Савановићу 2
  • Сави 1
  • савлада 1
  • Саву 6
  • Сад 6
  • сад 8
  • салауски 1
  • салете 1
  • салетеше 1
  • сам 22
  • сама 4
  • сами 3
  • Само 12
  • само 20
  • самом 1
  • сан 1
  • санан 1
  • сасвим 1
  • саставило 1
  • састајали 3
  • састанак 2
  • састанеш 1
  • састанку 1
  • сасуо 1
  • сачувај 1
  • сва 4
  • свадби 1
  • свадбу 1
  • свадимо 1
  • свадити 1
  • свак 3
  • свакад 1
  • Свакад 1
  • сваке 2
  • Сваки 2
  • свако 1
  • свакојака 1
  • свакоме 1
  • сваку 2
  • сване 1
  • свануће 1
  • сват 1
  • све 27
  • Све 4
  • свем 2
  • свему 1
  • свео 1
  • свет 6
  • светог 1
  • свету 2
  • Сви 10
  • сви 25
  • свим 1
  • Свима 1
  • свима 2
  • свој 2
  • своја 2
  • своје 1
  • своји 1
  • својим 5
  • својима 1
  • својих 1
  • својте 1
  • своју 3
  • свом 2
  • Сврати 1
  • сврати 3
  • свратити 1
  • сврх 1
  • сврши 1
  • Сву 1
  • сву 2
  • свуд 3
  • се 337
  • себе 7
  • себи 2
  • седа 1
  • седе 5
  • седети 1
  • Седи 1
  • седи 2
  • седите 1
  • Седите 1
  • сејали 2
  • сеје 1
  • секли 1
  • села 7
  • селима 2
  • Село 2
  • село 8
  • селу 7
  • сео 1
  • Сео 1
  • сеоска 2
  • сеоске 1
  • сеоског 1
  • сећа 2
  • си 19
  • сиђе 1
  • силом 1
  • сина 1
  • синко 5
  • синовицу 1
  • синоћ 1
  • сиромашак 1
  • сироче 1
  • ситно 1
  • скакавци 1
  • скакали 1
  • скакао 2
  • склони 1
  • склониде 1
  • склонити 1
  • склопио 1
  • скочи 3
  • скочим 1
  • скреса 1
  • скроман 1
  • скромна 1
  • Слабо 1
  • слазио 1
  • слатко 1
  • Слегло 1
  • слеже 2
  • слежући 1
  • слободица 1
  • слободно 4
  • Служио 1
  • слушајући 1
  • слушам 1
  • слушао 1
  • сме 2
  • смео 2
  • смеху 1
  • смешећи 1
  • смири 3
  • смиримо 1
  • смислише 1
  • смо 6
  • смркло 1
  • смрче 1
  • смушен 1
  • снажан 1
  • снашла 1
  • снуждено 1
  • со 3
  • совица 2
  • сом 1
  • спавају 1
  • спали 1
  • спечалио 1
  • сподби 1
  • споречкавали 1
  • споречкају 1
  • спотаче 1
  • спрема 1
  • спреме 1
  • спреми 2
  • Спремио 1
  • спремити 1
  • спремише 1
  • Спремљено 1
  • спремне 1
  • спремни 1
  • спусти 1
  • спустила 1
  • спустили 1
  • спустио 2
  • спустише 2
  • Срдан 13
  • Срдане 4
  • Срданом 1
  • Срдану 1
  • сред 1
  • Средоја 1
  • Средоје 9
  • Средојем 2
  • Сретоше 1
  • Срећа 1
  • срећан 2
  • Срећко 8
  • срећно 1
  • Срећно 1
  • стаде 4
  • стадоше 1
  • Стан 1
  • стане 1
  • стани 1
  • Стани 1
  • станиде 1
  • Станиде 2
  • станите 1
  • Станите 1
  • стара 1
  • старешина 1
  • стари 2
  • старијих 1
  • старну 1
  • Стару 1
  • старци 1
  • сте 4
  • стегне 1
  • стеже 1
  • стена 1
  • стене 2
  • стеном 1
  • стигла 1
  • стигли 1
  • стигоше 1
  • стид 1
  • стиже 1
  • стићи 1
  • стиша 1
  • стишава 2
  • сто 1
  • стоје 2
  • Стојте 1
  • стока 1
  • стране 4
  • страну 5
  • страха 1
  • Страхиња 88
  • Страхиње 4
  • Страхињи 7
  • Страхињиној 1
  • Страхињом 3
  • Страхињу 7
  • страшна 1
  • стрмо 1
  • стрчаше 1
  • стукну 1
  • ступи 1
  • су 42
  • суботу 1
  • сувише 1
  • Суди 1
  • судимо 1
  • судити 1
  • судовима 1
  • суђено 1
  • суза 1
  • сумњајући 1
  • сумњиво 1
  • сумрак 1
  • сунца 1
  • сунце 2
  • Сунце 2
  • сурвати 1
  • суседи 1
  • сусрет 2
  • сустали 1
  • Сутра 1
  • сутра 2
  • сутрадан 2
  • сушти 1
  • та 6
  • Та 9
  • таван 3
  • таванчету 1
  • таванчић 1
  • Тада 2
  • Тај 1
  • тај 5
  • Таја 1
  • тајка 3
  • тајо 1
  • тако 22
  • Тако 7
  • таком 1
  • таман 1
  • Таман 6
  • Тамо 1
  • тамо 5
  • Тата 1
  • твој 1
  • твоја 1
  • тврда 1
  • те 44
  • тебе 4
  • теби 1
  • Теби 1
  • теже 1
  • тек 14
  • Тек 2
  • тесто 1
  • Тетка 1
  • тетка 2
  • тешка 3
  • Тешко 1
  • Ти 5
  • ти 71
  • тим 1
  • тих 1
  • тихо 2
  • тише 1
  • то 29
  • То 7
  • тобом 4
  • тога 2
  • тој 4
  • толико 3
  • том 2
  • томе 1
  • топ 1
  • Торбу 1
  • торбу 2
  • трави 1
  • траву 1
  • тражи 1
  • тражимо 1
  • Тражите 1
  • тражити 2
  • трбуха 1
  • треба 3
  • требало 1
  • требати 1
  • требник 1
  • тренуо 1
  • трепавице 1
  • Трећи 1
  • трећу 1
  • трже 3
  • Три 1
  • три 8
  • трипут 1
  • трн 3
  • трња 1
  • троје 1
  • трпи 1
  • труловине 2
  • трчи 1
  • Ту 15
  • ту 23
  • туђим 1
  • тумараше 1
  • Тумараше 1
  • тутњећи 1
  • туцати 1
  • Ћабо 1
  • ће 32
  • Ћебо 61
  • Ћебом 1
  • Ћебу 1
  • ћемо 7
  • ћеш 4
  • ћорава 1
  • ћу 12
  • ћурлик 1
  • ћутали 1
  • ћути 1
  • у 137
  • У 15
  • увелико 2
  • уво 2
  • увуче 1
  • угарак 4
  • углас 5
  • уговорили 1
  • угурсуза 1
  • угушиће 1
  • удавати 1
  • удављен 1
  • удала 1
  • ударајући 1
  • ударили 1
  • удаш 1
  • Удри 1
  • удри 2
  • удрите 1
  • уђе 4
  • уђоше 2
  • Уђоше 2
  • уз 5
  • уза 2
  • узалуд 3
  • узастопце 1
  • узверено 1
  • узвикну 1
  • узвикнуо 1
  • узвикује 1
  • узвикују 1
  • узгред 1
  • уздахну 3
  • Узе 1
  • узе 7
  • узевши 2
  • узети 1
  • узјазбено 1
  • узјазбио 1
  • узме 1
  • узмемо 2
  • узму 2
  • Уједе 1
  • указа 1
  • указаше 1
  • указују 1
  • укарари 1
  • уклонити 2
  • уклонише 1
  • укопан 2
  • укопистио 1
  • улар 1
  • улудо 1
  • умало 2
  • уме 2
  • умеде 1
  • умео 1
  • умије 1
  • умио 1
  • умирује 2
  • уморан 2
  • уморни 1
  • унесе 1
  • уносили 1
  • унутра 1
  • Унутра 1
  • уочи 1
  • упита 38
  • Упитајде 1
  • упитајте 1
  • упитају 1
  • упитамо 1
  • упитаће 1
  • упиташе 1
  • уплаши 1
  • уплете 1
  • упути 2
  • упутише 1
  • уређено 1
  • усред 1
  • уста 2
  • устави 1
  • уставља 2
  • устаде 3
  • устао 1
  • устезати 1
  • устукнуо 1
  • усфрктао 1
  • утекао 1
  • утече 1
  • утишаше 1
  • утом 2
  • Утом 8
  • утрти 1
  • ућуташе 1
  • ућути 1
  • Ух 3
  • Уха 1
  • Ухвати 1
  • учесташе 2
  • Учини 1
  • учини 9
  • учинимо 1
  • учинише 1
  • ушима 1
  • Ушла 1
  • фркати 1
  • фрче 3
  • Ха 1
  • Хај 2
  • хајде 4
  • Хајде 6
  • Хајдемо 3
  • хајдемо 4
  • хатару 1
  • Хвала 4
  • хвала 8
  • Хватајте 1
  • хеј 1
  • хита 1
  • хитњи 2
  • хлад 1
  • хладу 2
  • хлебом 1
  • ход 1
  • хоћаху 1
  • Хоће 1
  • хоће 6
  • хоћемо 2
  • Хоћемо 4
  • хоћете 1
  • хоћеш 2
  • хоћу 1
  • хранили 1
  • хтеде 1
  • Хтеде 1
  • хтедоше 1
  • хтео 1
  • хуји 1
  • хукне 1
  • хучи 1
  • цичећи 1
  • црвен 1
  • црвена 1
  • црвеном 1
  • црног 1
  • чак 6
  • час 1
  • часом 2
  • част 1
  • части 1
  • чачкалице 1
  • чашу 3
  • чека 5
  • чекају 1
  • чекало 1
  • чекеће 1
  • челика 1
  • Чељад 1
  • чељад 5
  • чељаде 2
  • чести 1
  • честит 1
  • честита 1
  • Често 1
  • често 3
  • четврту 1
  • четомице 1
  • чибуком 1
  • чибучић 1
  • чибучиће 1
  • чико 2
  • чим 1
  • чине 1
  • чинећи 1
  • чини 10
  • Чини 3
  • чините 1
  • Чињаше 1
  • чистине 1
  • чистити 1
  • Чисто 2
  • чисто 9
  • читав 4
  • читава 3
  • читаве 1
  • читавцит 1
  • читао 2
  • Чича 5
  • чича 62
  • чичи 1
  • човек 14
  • човека 3
  • човеком 1
  • човече 2
  • чу 6
  • чува 1
  • Чувај 2
  • чувам 1
  • чувамо 1
  • чувши 1
  • Чуда 1
  • чуда 4
  • чуде 1
  • чудећи 1
  • чудим 1
  • чудима 1
  • чудна 1
  • чудо 4
  • чује 10
  • Чујем 2
  • Чујеш 1
  • чују 3
  • чуо 2
  • Чусмо 1
  • чусте 1
  • џенабет 2
  • шака 1
  • шала 1
  • шале 1
  • шали 1
  • шалити 1
  • шамар 1
  • шану 3
  • шапћући 2
  • шара 1
  • шевари 1
  • шенлука 1
  • шиндру 1
  • широких 1
  • широку 1
  • широм 2
  • шишали 1
  • шишету 1
  • Шта 15
  • шта 26
  • штапом 1
  • Што 5
  • што 57
  • шума 2
  • шуми 1
  • шушкање 1
9329 matches
н... (Ту кмет пружи руком на Страхињу.) А ваљао нам је!... </p> <p rend="Tekst">И тако се сви о 
S} Неки је по селу зову »баба Мирјана«, а неки »тетка Мирјана«.{S} Због ње се и зове та кућа Ми 
још сподби и повелики камен да га гађа, а он ти загребе што игда може кроз буквик...{S} Срећа њ 
м селима носили перчине: неки низ леђа, а неки подвијене под капу иза врата. </p> <p rend="Teks 
у руком онамо за брдо.{S} Мало постоја, а помоли се одовуд Живан и с њим десетак људи.{S} Сви с 
ма. </p> <p rend="Tekst">Прича он њима, а они се чуде, машу главом, узвикују: </p> <p rend="Tek 
једва да има најдебљем двадесет година, а куд је себе деведесет!{S} Није ни то! </p> <p rend="T 
е озго, старну ватру, погледа на врата, а она широм отворена.{S} Узе угарак у једну и нож у дру 
у Зарожју, док не нађу Саву Савановића, а после ће већ гледати да му како год испросе Радојку,  
S} Због ње се и зове та кућа Мирјанића, а сви у кући — Мирјанићи. </p> <p rend="Tekst">Еле, сед 
 тој воденици!{S} Омркне здрав и читав, а осване мртав, са црвеном масницом око врата, као да ј 
е да се одржи.{S} Омркне здрав и читав, а осване — мртав. </p> <p rend="Tekst">— Ама казују то  
ћа.{S} Она лепа кућица обрашће у коров, а ону белу шиндру покриће маховина. </p> <p rend="Tekst 
менуо, нисам ти главу разбио...« И оде, а не рече ни збогом! </p> <p rend="Tekst">— Одиста вели 
-три густа дима, па опучи путем наниже, а почесто се осврташе за Радојком — догод није већ зама 
олегали насатке, изврнуше се потрбушке, а они што беху потрбушке, изврнуше се насатке. </p> <p  
плести.{S} Није обишла ни две-три игле, а бахну оздо из буквика Страхиња, те пред њу. </p> <p r 
ме доста жита да воденица сву ноћ меље, а за њега нек се не брину. </p> <p rend="Tekst">Зарожан 
"Tekst">— А јеси истегао греду, Срдане, а? — подсмехну се Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— Оканите  
ekst">— А он те једнако кињи због мене, а? </p> <p rend="Tekst">— Вала, Страхиња, дошло ми је д 
е зарошке гудуре, чести шевари и стене, а врло ретко њиве и још ређе куће. </p> <p rend="Tekst" 
бо промукао, па не може ни да подвикне, а остали не могу ни колико он.{S} Ни Срећко им не умеде 
а се прибила уз Страхињу, па сва дршће, а не уме ни речи да рекне.{S} Пушке и вика оздо све бли 
уди из села.{S} Неки поседали по трави, а неки стоје.{S} Слабо се разговарају а почесто погледа 
 зубима, па и то само од старијих људи, а момчад — никако. </p> <p rend="Tekst">Страхиња се осв 
о нешто оклева.{S} Откад су људи дошли, а он још не излази из куће.{S} У зло доба ето ти и њега 
је се могао ни један воденичар одржати, а ионако је по селу много мрло људи. </p> <p rend="Teks 
с! </p> <p rend="Tekst">А он то изусти, а Страхиња потеже обе пушке те гру! гру!...{S} Само неш 
доше у Овчину, певајући и пушке мећући, а Зарожани се вратише у Зарожје — и они певајући и пушк 
ане густа шума, и дању је мрачно у њој, а камоли ноћу.{S} С друге стране кршеви и стене, све не 
ла, па би нам било доста млети и дањом, а ноћом — нек је носи ђаво!{S} Али овако све се мучимо  
омало замерали што је »пропалио« дуван, а још момак. </p> <p rend="Tekst">Онда се тамо врло рет 
ekst">— Рано јутрос; тајка се тек умио, а он дође. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend="Tek 
и ти се сама је крв, једно око склопио, а друго му отворено.{S} На прсима му се познају две ран 
">— Чујем, тајо! — одговори она полако, а нешто претрну. </p> <p rend="Tekst">— Ако те још једн 
адојци кум; стари сват биће чича Мирко, а девер Срдан, као понајмлађи, међу њима. </p> <p rend= 
ekst">— Шта махни се! — наставља Пурко, а долази све више у ватру. — Ево овде у Зарожју свак би 
век приседе крај ватре.{S} Поседе мало, а све погледа испод ока у ову кладу, па се тек диже лак 
 па копај даље.{S} Сунце већ превалило, а још ништа нема.{S} Готово хоћаху да се окане; али сми 
иван устаде, јер се хлад беше помакнуо, а сунце припекло, те га врућина пробудила, кад ето ти м 
ekst">— Може, може, ја! — одговори поп, а нешто му се крпе трепавице. </p> <p rend="Tekst">— Ка 
д беше зајмила овце да истера на попас, а Живан излете из куће, па се продера: </p> <p rend="Te 
t">Зарошки поп није био ни онако речит, а кад се нађе на каквом весељу с људима, баш му се нешт 
, људи, баш нам ваља тражити ту јаругу, а? </p> <p rend="Tekst">— Вала, јакако! — вели чича Мир 
а богу, доста јаруга и кривих и правих, а има и доста и рачвастих брестова; али нико се не сећа 
и и по Овчини, осем Живана и још неких, а и по оближњим селима.{S} Само су му неки помало замер 
че Пурко још издалека. — Ти се одмараш, а? </p> <p rend="Tekst">— А јест, ја — одговори Живан з 
даде: — Кад си баш тако наумио да одеш, а ти немој, болан, далеко!{S} Ето, можеш и у Зарожју, о 
дне? </p> <p rend="Tekst">— Ја једва... а ти? — упита Страхиња чисто бојажљиво. </p> <p rend="T 
кладе и љосну колико је дуг о ледину... а ко зна што би било. </p> <p rend="Tekst">Истина, Стра 
гох мало, па ова врашка жега... ааа!{S} А одакле ти, куме? </p> <p rend="Tekst">— Па озго из се 
Tekst">— Е, нуто ти угурсуза једног!{S} А, само док му одем тамо — изрезилићу га да ће све отре 
 </p> <p rend="Tekst">— Имам, ја!...{S} А што ће ти? </p> <p rend="Tekst">— Па треба нам...{S}  
/p> <p rend="Tekst">— Благо теби!...{S} А шта ћу ја, јадна! </p> <p rend="Tekst">— Шта знаш, тр 
збиљно. </p> <p rend="Tekst">— Е?...{S} А докле? </p> <p rend="Tekst">— Може бити чак у Посавин 
 Ђилас. </p> <p rend="Tekst">— Е?...{S} А што? — упита Страхиња одбивши један дим. </p> <p rend 
рече чича Мирко — али је почишћен...{S} А твој вранац, Пурко, и ти имаш једног? </p> <p rend="T 
вде...{S} Барем док се ти не удаш...{S} А после како буде. </p> <p rend="Tekst">— Зар, болан, о 
 не прсне на те или на нас кога крв.{S} А ти, Ћебо, одмах залиј аџијазмом.{S} Чувај да не излет 
е! — учини Живан и попридиже се мало. — А почем? </p> <p rend="Tekst">— Што не даш момку девојк 
е? — викну Живан, јер чу Пурков глас. — А станиде, море! — па скреса на онај глас. </p> <p rend 
ко, па да би затурио разговор, упита: — А бога ти, куме, што ви отерасте оног човека? </p> <p r 
 — рече Пурко готово јетко, па упита: — А ти? </p> <p rend="Tekst">— Кад ми каза Средоје, мени  
промисли шта су је питали и одговори: — А кога то, синко? </p> <p rend="Tekst">— Саву Савановић 
 док сам ја жив! </p> <p rend="Tekst">— А ти иди откуд си и дошао! </p> <p rend="Tekst">— Море, 
о као пријатељи! </p> <p rend="Tekst">— А је ли тврда вера, море, је ли? — упита га Пурко. </p> 
Сад ће крв лећи! </p> <p rend="Tekst">— А ти ли си, Ћебо! — подвикну Живан, па потеже из пушке  
е то опак човек! </p> <p rend="Tekst">— А где је укопан? — подвикну Ћебо опет. </p> <p rend="Te 
енчање, море ич! </p> <p rend="Tekst">— А што, море, што?{S} Зар наш поп не ваља? </p> <p rend= 
 споречкавали... </p> <p rend="Tekst">— А, богами, и побили — додаде Ђилас полако. </p> <p rend 
чича-Средојем... </p> <p rend="Tekst">— А зар је долазио? — упита Страхиња брзо и као трже се м 
вно замиловао... </p> <p rend="Tekst">— А слушао сам ја то...{S} И овде се већ зуцкало...{S} Па 
Утом ти зовну... </p> <p rend="Tekst">— А он те једнако кињи због мене, а? </p> <p rend="Tekst" 
и углас од чуда. </p> <p rend="Tekst">— А жив, ја! — одговори Страхиња нешто немарно. </p> <p r 
ац преко рамена. </p> <p rend="Tekst">— А куд си ти тако поранио? — упита Радојка полако и снуж 
говори Страхиња. </p> <p rend="Tekst">— А Живан и кућани? </p> <p rend="Tekst">— Они свакад спа 
Радојка, одиста. </p> <p rend="Tekst">— А твоја кућа? </p> <p rend="Tekst">— Кућу сам затворио  
ста — имамо где. </p> <p rend="Tekst">— А шта ћемо с овом? — упита Ђилас. </p> <p rend="Tekst"> 
нуше готово сви. </p> <p rend="Tekst">— А онај му џенабет није дао ни поменути!...{S} Па човек  
а тамо окметили. </p> <p rend="Tekst">— А знаш и његову Радојку? </p> <p rend="Tekst">— 3нам... 
 нешто се окари. </p> <p rend="Tekst">— А што? — упита Радојка као зачуђено. </p> <p rend="Teks 
 нисмо ни кадри. </p> <p rend="Tekst">— А не можеш наћи куражна човека... — додаде Ћебо. </p> < 
ичу му скакавци. </p> <p rend="Tekst">— А јеси истегао греду, Срдане, а? — подсмехну се Ћебо. < 
и! — рече Срдан. </p> <p rend="Tekst">— А ено и неких људи с њим! — додаде Страхиња. </p> <p re 
— прихвати Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— А станите, лопови! — чу се оздо глас Живанов. </p> <p r 
— подвикну Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— А одакле сте ви, децо? — упита баба. </p> <p rend="Teks 
— подвикну Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— А? — учини баба, не чувши добро. </p> <p rend="Tekst">— 
рте се плашљиво. </p> <p rend="Tekst">— А зар ти овде изјавила овце? — упита Страхиња смешећи с 
пита чича Мирко. </p> <p rend="Tekst">— А он, дабоме...{S} Кад се воле и милују — настави Пурко 
во сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— А што, море? — упита кмет, који баш у тај мах донесе ра 
 довикује Ђилас. </p> <p rend="Tekst">— А ја велим да идемо сутра — вели чича Мирко. </p> <p re 
ве, хоће у свет. </p> <p rend="Tekst">— А што си, море, луд! — ђипи Ћебо окренувши се Страхињи. 
же отрча у кућу. </p> <p rend="Tekst">— А јеси наумио далеко? — упита чича Мирко. </p> <p rend= 
и гости у смеху. </p> <p rend="Tekst">— А јест, богами! — рече Мирко. — Видиш, ја се нешто прет 
и седе међу њих. </p> <p rend="Tekst">— А одакле тако? — упита кмет. </p> <p rend="Tekst">— Од  
ан, па подвикну: </p> <p rend="Tekst">— А, ту ли си, лоло!... </p> <p rend="Tekst">— Беж', Стра 
ало, па довикну: </p> <p rend="Tekst">— А нека те, куме, нека!{S} Наћи ћу ја тебе и сутра! </p> 
и се одмараш, а? </p> <p rend="Tekst">— А јест, ја — одговори Живан зевајући и бунован. — Легох 
, а неки стоје.{S} Слабо се разговарају а почесто погледају један другога испод очију.{S} Као д 
ечере као вечерас! </p> <p rend="Tekst">А он то изусти, а Страхиња потеже обе пушке те гру! гру 
 опет насмеја. — Тражите вампира! ...{S}А ко вам је оно ноћио у воденици? </p> <p rend="Tekst"> 
ан. — Легох мало, па ова врашка жега... ааа!{S} А одакле ти, куме? </p> <p rend="Tekst">— Па оз 
авило браду и колена, изгледа, као нека аветиња.{S} Трећи зуби давно јој никли. </p> <p rend="T 
t">— Е...{S} Оно јест... ама знаш...{S} Аја! — за мрмљаше готово сви углас. </p> <p rend="Tekst 
егне, боже сачувај! и крв због њега.{S} Аја, све узалуд!{S} Ко ће Зарожане одвратити кад што на 
би ли знала казати местимице где је.{S} Аја!{S} Баба ништа не чује.{S} Ћебо промукао, па не мож 
весеље као људи! </p> <p rend="Tekst">— Аја!{S} Нема од тога ништа док сам ја жив! </p> <p rend 
брих девојака... </p> <p rend="Tekst">— Аја, Пурко!... — дочека Страхиња одсечно. — Мени је од  
ло воденичара... </p> <p rend="Tekst">— Аја! — дочека чича Мирко. — Каквог воденичара, бог с то 
о виђам кашто... </p> <p rend="Tekst">— Аја, Радојка!...{S} Ја те волим као своје очи...{S} Али 
ми! — виче Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— Аја!...{S} Да развалимо ову! — узвикује Ђилас. </p> <p  
вели чича Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Аја!...{S} Боље данас!...{S} Сад!...{S} Одмах!... — диж 
— упитаће Пурко. </p> <p rend="Tekst">— Аја,...{S} Не зна нико!... — повика готово -сав онај на 
оримо као људи!... </p> <p rend="Tekst">Аја!{S} Реч по реч, заједај један другог, док ти луче ш 
. па нисмо ради... </p> <p rend="Tekst">Аја, Страхиња се укопистио, неће баш никако да попусти! 
и луд!...{S} Какав свет!{S} Чуда, боже, ако ти је не да!{S} Има, хвала богу, и овде у нас добри 
kst">— Дабоме!...{S} Јест!...{S} Имаће, ако нема! — завикаше готово сви. </p> <p rend="Tekst">— 
, ја се нешто претурих!...{S} Па имаће, ако нема! — чисто се осече чича, јер му не би право што 
наставља Пурко — ето и нас с вођевином, ако бог да! </p> <p rend="Tekst">— И треба!...{S} Дај,  
иза куће. </p> <p rend="Tekst">— Е ако, ако! — рече баба полако, па се као мало промисли шта су 
, богами!{S} Вала, ја бих смео у живот, ако то не буде пањ од оног рачвастог бреста. </p> <p re 
 што поваздан ћурликâ у двојнице!...{S} Ако ли га домчам — одраћу га! </p> <p rend="Tekst">Радо 
end="Tekst">— Барем да си ти овде...{S} Ако ништа друго, било би ми лакше да те само виђам кашт 
аба — кад се Мирјана удала у Овчину.{S} Ако она не зна, не зна нико. </p> <p rend="Tekst">— Па  
а чисто љутито рече: »Шта дробиш ту?{S} Ако сам ти поменуо, нисам ти главу разбио...« И оде, а  
д! — ђипи Ћебо окренувши се Страхињи. — Ако тебе само девојка хоће, нађи људе, па је одведи! </ 
ја сам кмет! — обредну се Живан на њ. — Ако. си ми дошао за то, слободно иди!{S} Ено ти вратниц 
ће бити русваја. </p> <p rend="Tekst">— Ако си и истезао греду — рећи ће чича Мирко — ниси скак 
! — додаде Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— Ако неће, море... — виче чича Средоје — да му дођемо ка 
о сви радознало. </p> <p rend="Tekst">— Ако хоћете, ја ћу вам бити воденичар. </p> <p rend="Tek 
арину као Ђилас. </p> <p rend="Tekst">— Ако сам и скакао одговори заједљиво Ђилас — нисам затур 
а нешто претрну. </p> <p rend="Tekst">— Ако те још једном видим с овцама под оном лужином, слоб 
не; али смислише да копају још мало, па ако не буде, да иду кући.{S} Нису ударили још два-три п 
јаше иза куће. </p> <p rend="Tekst">— Е ако, ако! — рече баба полако, па се као мало промисли ш 
rend="Tekst">— И будите, браћо, спремни ако дође до невоље да нам се нађете у невољи!...{S} У з 
 rend="Tekst">— Вала, Пурко, хоћу, само ако буде за казивање. </p> <p rend="Tekst">— Право ми к 
помињи! — одговори Живан одсечно. — Већ ако хоћеш да се свадимо. </p> <p rend="Tekst">— Како ти 
ико пастува. </p> <p rend="Tekst">— Већ ако овде у Овчини да упитамо... — рече чича Мирко. </p> 
 у селу...{S} Баш бих волео да ми кажеш ако те снашла каква невоља. </p> <p rend="Tekst">Страхи 
">— Страхиња, брате! — зовну га кмет. — Акобогда тако?{S} Сврати мало амо! </p> <p rend="Tekst" 
у. </p> <p rend="Tekst">— Ух, Страхиња, ала ме уплаши! — рече Радојка и осврте се плашљиво. </p 
чувши добро. </p> <p rend="Tekst">— Их, ала је глува! — рече Ћебо дружини, па се искашља и зину 
 вика, граја, весеље.{S} Само се чује: »Алал вам вера!...{S} Тако му и треба!...{S} Баш сте јун 
д Пурка и још неких познаника, те да се алали с њима.{S} Ко зна кад ће се видети.{S} Ти су га љ 
едну јаругу, истина, прилично је крива, али нигде бреста, и не познаје се да је ту могло бити к 
крива је и пуна све рачвастих брестова, али малих, једва да има најдебљем двадесет година, а ку 
ругу.{S} Ту, опет, пуно рачвастих дрва, али ниједно није брест, него букве или друго које дрво. 
<p rend="Tekst">— Све је тако, Радојка, али баш не могу...{S} Волим отићи мало дале! </p> <p re 
ш једну јаругу.{S} Истина, подалеко је, али кад су већ пошли — што му драго. </p> <p rend="Teks 
прсима му се познају две ране од пушке, али готово обе зарасле. </p> <p rend="Tekst">Ђилас исте 
истина, виче и на осталу чељад по кући, али се ни на кога не осеца онако као на њу. </p> <p ren 
тако.{S} Истина, утекао им је лептирак, али не мари.{S} То не може маторим људима наудити. </p> 
ш није било механа.{S} Можда је и било, али тек Зарожани нису знали да има механе на свету. </p 
ти брест.{S} Најпосле и да нађу јаругу, али — брест?{S} Може бити да му се већ ни корена не зна 
ке даљње својте и у Овчини и у Зарожју, али га нико није хтео к себи узети нити се постарати о  
Јаруга је крива да кривља бити не може: али која вајда кад нема бреста.{S} Није ни то! </p> <p  
их, а има и доста и рачвастих брестова; али нико се не сећа где је баш та Крива јаруга и рачвас 
шта нема.{S} Готово хоћаху да се окане; али смислише да копају још мало, па ако не буде, да иду 
учно би устукнуо да је био ма ко други; али Живан је отац Радојкин, па воли склонити се... </p> 
="Tekst">— Вала, Пурко, могу ти казати; али мучно ћеш ми помоћи...{S} Могу ти казати тек да ми  
а кћи.{S} Неки је већ почели и просити; али Живан не да ни поменути.{S} Причају да се и побио с 
 и не беше, само по гдекоји жбун и трн; али беше неколико крупних пањева, неки огорели, неки ве 
st">Радојка заусти опет да рекне нешто; али Страхиња и Ћебо навалише: »Хајде, хајде!« те она, г 
 њој има брестова, погдекоји и рачваст; али опет јаруга није крива, него пукла права — као под  
и дањом, а ноћом — нек је носи ђаво!{S} Али овако све се мучимо без брашна.{S} Село велико, јед 
 </p> <p rend="Tekst">— Има, јакако!{S} Али нема оног дроње, оног Страхиње, што поваздан ћурлик 
!...{S} Ја те волим као своје очи...{S} Али шта ћу?{S} Онај рчин не дâ да се узмемо.{S} Казао м 
 и на један мах притиште је гњавити.{S} Али брзо одскочи и стаде, рекао би, зачуди се.{S} Поста 
ни, млели жито те се хранили хлебом.{S} Али, за чудо божје — није се могао ниједан воденичар од 
исто забезекнуо и застао као укопан.{S} Али кад виде да се Живан не шали, него још сподби и пов 
Tekst">— Аџијазме имам ја — рече Ћебо — али врана коња? </p> <p rend="Tekst">— Имам ја неког вр 
м ја неког вранчића — рече чича Мирко — али је почишћен...{S} А твој вранац, Пурко, и ти имаш ј 
">— О, бог с нама! </p> <p rend="Tekst">Али кад им каза шта је вампир узвикнуо — сви се замисли 
> <p rend="Tekst">— Е...{S} Оно јест... ама знаш...{S} Аја! — за мрмљаше готово сви углас. </p> 
оклета воденица! </p> <p rend="Tekst">— Ама како би било — рећи ће неки Рашко Ћебо, најгрлатији 
еће да се смири! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта му је сад! — узвикну кмет већ љутит, па ожеже к 
 — па још улудо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, браћо, чусте ли ви добро бабу Мирјану? — упита кме 
и одмах попу!... </p> <p rend="Tekst">— Ама, може дићи село на нас, какав је! — рече Срдан. </p 
 осване — мртав. </p> <p rend="Tekst">— Ама казују то и овамо по Овчини... — рече Страхиња, па  
н бардак ракије. </p> <p rend="Tekst">— Ама где си, добар човече? — упита га чича Мирко. </p> < 
— деру се други. </p> <p rend="Tekst">— Ама, људи, браћо!... — стишава их кмет. </p> <p rend="T 
много мрло људи. </p> <p rend="Tekst">— Ама зна ли ко каквог Саву Савановића? — упитаће Пурко.  
о кокице те јео. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да ми зовемо попа — рече неки Срдан — нек очита шт 
 часом у Овчину. </p> <p rend="Tekst">— Ама она је обневидела — рече Страхиња. </p> <p rend="Te 
d="Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Ама, ето ту, чини ми се, неке труловине, као од дрвета. 
="Tekst">— Страхиња, склониде то чељаде амо за букву! — рече чича Мирко. — Они се лудаци не шал 
а кмет. — Акобогда тако?{S} Сврати мало амо! </p> <p rend="Tekst">— Па сврати мало, Страхиња, с 
</p> <p rend="Tekst">— Лопови!{S} Пушку амо!{S} Не дај! </p> <p rend="Tekst">За њим испадоше јо 
до, па подвикну: </p> <p rend="Tekst">— Амоде, лопови, да видите ко је Живан! </p> <p rend="Tek 
 </p> <p rend="Tekst">— Па и у њој нека анатема! — додаде чича.{S} Мирко. </p> <p rend="Tekst"> 
Зар њему?!... — викну Живан и скочи. — 3ар оном дроњи што је забаглао чибучић чим је испао из п 
а прњад. </p> <p rend="Tekst">Тумараше 3арожани по тој јарузи, и тумараше, па и ту ништа.{S} Бе 
да, прети, псује. </p> <p rend="Tekst">3арожани баш ни у уво!{S} Дигоше се лепо са Страхињом и  
неће бити кавге? </p> <p rend="Tekst">— Аха, боје се! — рече чича Мирко. </p> <p rend="Tekst">— 
 ће нам требати. </p> <p rend="Tekst">— Аџијазме имам ја — рече Ћебо — али врана коња? </p> <p  
емо наћи врана, непочишћена коња и воде аџијазме? — упита Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Богами, 
бити.{S} Ћебо понео у неком шишету воде аџијазме.{S} Неки понели будаке и мотике. </p> <p rend= 
ра усред трбуха. </p> <p rend="Tekst">— Аџијазмом, Ћебо! — викну Пурко. </p> <p rend="Tekst">Ће 
ас кога крв.{S} А ти, Ћебо, одмах залиј аџијазмом.{S} Чувај да не излети лептирак!... </p> <p r 
 </p> <p rend="Tekst">Ћебо принесе воду аџијазму.{S} Поп натаче петрахиљ и отвори требник.{S} Ђ 
{S} Тетка Мирјана, пада ти, чини ми се, баба по мајци, родом је отуда... </p> <p rend="Tekst">— 
ала казати местимице где је.{S} Аја!{S} Баба ништа не чује.{S} Ћебо промукао, па не може ни да  
end="Tekst">— Шта велиш, синко? — упита баба полако. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли ти неког Са 
Tekst">— А одакле сте ви, децо? — упита баба. </p> <p rend="Tekst">— Из Зарожја! — подвикну Ћеб 
умеде ништа казати.{S} Не сећа се да је баба Мирјана икад причала што о томе. </p> <p rend="Tek 
о јој никли. </p> <p rend="Tekst">То је баба Мирјана.{S} Неки је по селу зову »баба Мирјана«, а 
p rend="Tekst">— Ој, синко! — одазва се баба Мирјана полако и диже мало главу. </p> <p rend="Te 
p> <p rend="Tekst">— Е ако, ако! — рече баба полако, па се као мало промисли шта су је питали и 
 rend="Tekst">— Па она из Овчине — рече баба и окрете се Страхињи. — Теби, синко, пада и као не 
а још нисам била ни проходала — настави баба — кад се Мирјана удала у Овчину.{S} Ако она не зна 
рјанићи. </p> <p rend="Tekst">Еле, седи баба у хладу на некој поњавици, празник је, па су је из 
Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— А? — учини баба, не чувши добро. </p> <p rend="Tekst">— Их, ала је 
p rend="Tekst">— Знам, децо! — одговори баба. — Једва га памтим.{S} Био је то опак човек! </p>  
зи, под рачвастим брестом... — одговори баба, па опет спусти главу. </p> <p rend="Tekst">Веома  
 изнели мало пред кућу.{S} Радним даном баба се обично не одмиче од огњишта. </p> <p rend="Teks 
. </p> <p rend="Tekst">— Нико други већ баба Мирјана! </p> <p rend="Tekst">— Која Мирјана? — уп 
ала!... </p> <p rend="Tekst">Питаше још баба Мирјану би ли знала казати местимице где је.{S} Ај 
"Tekst">— Мирјана! </p> <p rend="Tekst">Баба ћути. </p> <p rend="Tekst">— Не чује она! рече Сре 
урко што год може. </p> <p rend="Tekst">Баба ништа! </p> <p rend="Tekst">— Боље, боље, Пурко! — 
 баба Мирјана.{S} Неки је по селу зову »баба Мирјана«, а неки »тетка Мирјана«.{S} Због ње се и  
ад већ не могоше ништа више докучити од бабе, они се дигоше те одоше. </p> <p rend="Tekst">Пошт 
 ето ти озго кренуло се село, па и неке бабе и жене.{S} Све се то начети око њега, пуна водениц 
end="Tekst">И дан дањи причају старци и бабе о Живану Душману, о Страхињи, о Сави Савановићу и  
 па им рече: </p> <p rend="Tekst">— Ето бабе Мирјане, па је упитајте! </p> <p rend="Tekst">— Де 
че чича Мирко, и сви приђоше ближе пред бабу. </p> <p rend="Tekst">Мирко се накашља, па викну:  
 </p> <p rend="Tekst">— Знам, да питате бабу Мирјану... — рече Живан, па се насмеја и зену. </p 
"Tekst">— Ама, браћо, чусте ли ви добро бабу Мирјану? — упита кмет чисто сумњајући. — Рече ли о 
о и Рашко Ћебо оду у Овчину, те упитају бабу Мирјану зна ли да је кадгод био у Зарожју какав Са 
p> <p rend="Tekst">Утом се прогура нека бака, седа као овца и без зуба, па закрешта онако бапск 
аду на некој по њавици, стара, престара бака.{S} Већ саставило браду и колена, изгледа, као нек 
 као овца и без зуба, па закрешта онако бапски: </p> <p rend="Tekst">— Знате ли, децо ко ће то  
ничара нема, нити га можемо наћи.{S} Да бар има два витла, па би нам било доста млети и дањом,  
лав, неко нарамује, неко се пипа око ре бара. </p> <p rend="Tekst">Кмет уђе у кућу да се умије, 
ан Ђиласу, он првом до себе, и тако оде бардак од руке до руке.{S} Кад су се сви обредили и кад 
е дабогда! — рече чича Мирко, па натеже бардак. </p> <p rend="Tekst">Пурко се, међутим, упита з 
">— Од куће... — рече Страхиња и натеже бардак, па брже одујми, осмехну се мало и упита: — Зар  
и јесам!... — одговори Страхиња, па узе бардак и седе међу њих. </p> <p rend="Tekst">— А одакле 
">— Јест, богами!... — рече кмет узевши бардак и мућнувши га, па брже отрча у кућу. </p> <p ren 
редили и кад је последњи спустио празан бардак на земљу, поче кмет Пурко: </p> <p rend="Tekst"> 
} У зло доба ето ти и њега — изнесе пун бардак ракије. </p> <p rend="Tekst">— Ама где си, добар 
оће да забашури што, па тек пружи Мирку бардак: — Де, богати, наздрави! </p> <p rend="Tekst">—  
а, пијни мало! — рече Срдан и додаде му бардак. — Може бити уморан си. </p> <p rend="Tekst">— В 
де, Ћебо! — рече чича Мирко пруживши му бардак.{S} И Ћебо наздрави две-три речи, повуче добро,  
мет, који баш у тај мах донесе ракију у бардаку. </p> <p rend="Tekst">— Мора се, Пурко!... — ре 
. </p> <p rend="Tekst">— Јест, ја...{S} Барем за једну ноћ — одговори Страхиња поуздано. </p> < 
ојка!{S} Морам се уклонити одавде...{S} Барем док се ти не удаш...{S} А после како буде. </p> < 
ити једном крај. </p> <p rend="Tekst">— Барем да си ти овде...{S} Ако ништа друго, било би ми л 
end="Tekst">Једва га наговори да остане барем неки дан код њега у Зарожју, док не нађу Саву Сав 
дојка га поче преклињати да не иде, или барем да не иде далеко.{S} Све узалуд!{S} Страхиња наум 
ст!...{S} Тако је!...{S} Батали, кмете, батали! — завикаше готово сви углас. </p> <p rend="Teks 
kst">— Јест, јест!...{S} Тако је!...{S} Батали, кмете, батали! — завикаше готово сви углас. </p 
ад на Ивањдан... </p> <p rend="Tekst">— Батали, кмете, богати! — дочека га чича Мирко. — Било п 
их стаде мирити: </p> <p rend="Tekst">— Баталите, људи!...{S} Де, да се разговоримо као људи!.. 
ести.{S} Није обишла ни две-три игле, а бахну оздо из буквика Страхиња, те пред њу. </p> <p ren 
зе мало брашна, загледа га на длану, па баци опет у мучњак. </p> <p rend="Tekst">Страхиња узе п 
 кад се нађе на каквом весељу с људима, баш му се нешто узме језик, те не уме ништа више рећи н 
копа вампире! </p> <p rend="Tekst">— Е, баш да видимо је ли луд!... — викну Пурко, па се окрете 
/p> <p rend="Tekst">— Није вајде, људи, баш нам ваља тражити ту јаругу, а? </p> <p rend="Tekst" 
а њу. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро, баш кад беше зајмила овце да истера на попас, а Живан и 
бе! </p> <p rend="Tekst">— Вала, браћо, баш изгибосмо — рече чича Мирко — па још улудо! </p> <p 
 вам вера!...{S} Тако му и треба!...{S} Баш сте јунаци!« </p> <p rend="Tekst">И сва та галама о 
 да? </p> <p rend="Tekst">— Не да...{S} Баш уочи Ивањдане замолио сам чича-Средоја да оде до Жи 
а...{S} Сви те волимо овде у селу...{S} Баш бих волео да ми кажеш ако те снашла каква невоља. < 
јаругу.{S} Чињаше им се доста крива.{S} Баш кад уђоше у њу, наиђоше на једну букву — дебела је, 
и Страхиња и одби два дима узастопце. — Баш сам рад да вам чувам воденицу макар само једну ноћ. 
ам...{S} Знаш... </p> <p rend="Tekst">— Баш сте ви Зарожани луди!... — рече Живан, па се опет н 
 Богами, одиста. </p> <p rend="Tekst">— Баш бих волео да ми то ниси казала... — рече и нешто се 
трахиња одсечно. </p> <p rend="Tekst">— Баш сам ти ја несрећна! — учини Радојка, па поћутавши м 
о за живу главу. </p> <p rend="Tekst">— Баш ти хвала, куме!{S} У здрављу!...{S} Памти што ти ре 
ић, што беше начињен од неколико дасака баш изнад врата.{S} Извади обе пушке, у које беше сабио 
пуни пушке и запали лулу — хоће да чека баш док не сване.{S} Иако је био куражан, беше се, боме 
 <p rend="Tekst">— Знаш ли ти да је она баш у вајату? — упита Ћебо шапћући. </p> <p rend="Tekst 
ита кмет чисто сумњајући. — Рече ли она баш »у Кривој јарузи под рачвастим брестом«? </p> <p re 
ређе куће. </p> <p rend="Tekst">Пут иде баш кроз сред Зарожја, поред вратница кметових.{S} Стра 
рупних као плашће стена.{S} Воденица је баш под једном таком стеном, припета као ластино гнездо 
их брестова; али нико се не сећа где је баш та Крива јаруга и рачвасти брест.{S} Најпосле и да  
јхладнијег извора у свој Овчини, што је баш поред пута сеоског ниже куће Живанове.{S} Сео је ту 
ебо у оној хитњи не погоди да га залије баш у уста, него га поли по лицу.{S} У тај мах излете в 
Tekst">Аја, Страхиња се укопистио, неће баш никако да попусти! </p> <p rend="Tekst">Кад Зарожан 
 рече Пурко, поћута мало, па упита: — И баш не даш? </p> <p rend="Tekst">— Више ми слободно не  
ekst">— А што, море? — упита кмет, који баш у тај мах донесе ракију у бардаку. </p> <p rend="Te 
end="Tekst">— Све је тако, Радојка, али баш не могу...{S} Волим отићи мало дале! </p> <p rend=" 
<p rend="Tekst">— Па хајде, Радојка, ми баш и дођосмо... </p> <p rend="Tekst">— Та шта чините в 
и, псује. </p> <p rend="Tekst">3арожани баш ни у уво!{S} Дигоше се лепо са Страхињом и Радојком 
ка, па поћутавши мало, додаде: — Кад си баш тако наумио да одеш, а ти немој, болан, далеко!{S}  
d="Tekst">— Чусмо, брате, као и ти, ето баш тако! — одговорише Ћебо и Мирко углас. </p> <p rend 
ише до буквика с ону страну брда.{S} Ту баш поред путање сеоске седе на траву, извади плетиво и 
арицу, вратио се у Овчину — на оно мало баштинице што му је остало иза оца.{S} Стару кулачу раз 
 ли си, лоло!... </p> <p rend="Tekst">— Беж', Страхиња! — врисну Радојка, па побеже к овцама у  
 вика све ближе. </p> <p rend="Tekst">— Беж'те, људи, изгинућемо! — викну неко од дружине Живан 
а. </p> <p rend="Tekst">Зарожани нагоше бежати без душе, само да измакну из села и да се докопа 
и кога! </p> <p rend="Tekst">— Вала, не бежах му више — рече Пурко задуван па макар крв легла!  
 рече Ћебо. — Избуди чељад!...{S} Бежи, бежи! </p> <p rend="Tekst">И сви троје побегоше, што иг 
лан! — рече Ћебо. — Избуди чељад!...{S} Бежи, бежи! </p> <p rend="Tekst">И сви троје побегоше,  
да скочим у воду или да зажмурим, па да бежим и ја куд...{S} Више се не може дурати. </p> <p re 
рахиња је још у детињству остао сироче, без оца и мајке.{S} Имао је, додуше, неке даљње својте  
, деведест година вампирујеш, и не оста без вечере као вечерас! </p> <p rend="Tekst">А он то из 
ти што.{S} Пурко извео Живановог вранца без белеге, још непочишћена.{S} Ђилас одсекао колац од  
м се прогура нека бака, седа као овца и без зуба, па закрешта онако бапски: </p> <p rend="Tekst 
 <p rend="Tekst">Зарожани нагоше бежати без душе, само да измакну из села и да се докопају чист 
е носи ђаво!{S} Али овако све се мучимо без брашна.{S} Село велико, један витао, налога...{S} К 
м. </p> <p rend="Tekst">— Та остали смо без воденичара — прихвати Пурко. — Не можеш ни једног н 
d="Tekst">— Море, врати ми дете... биће белаја! — викну Живан. </p> <p rend="Tekst">— Окани се  
то.{S} Пурко извео Живановог вранца без белеге, још непочишћена.{S} Ђилас одсекао колац од црно 
 Она лепа кућица обрашће у коров, а ону белу шиндру покриће маховина. </p> <p rend="Tekst">Стра 
заврши Пурко. — Хоћемо, брате!...{S} Не бери бригу!...{S} У </p> <p rend="Tekst">здрављу! — гра 
урко. </p> <p rend="Tekst">— Од кмета и беседа! — подсмехну се Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— Нем 
ј јарузи, и тумараше, па и ту ништа.{S} Беху већ сустали — спали с ногу. </p> <p rend="Tekst">— 
Мирко и још неки одабранији људи већ се беху договорили да оду са Страхињом и Радојком до попа  
 </p> <p rend="Tekst">Око мале ручанице беху се испупили под оним орахом, пред кућом Пурковом:  
ако уклонише неку грдну каменчину којом беху подупрте вратнице, па их отворише широм.{S} Пурко, 
. </p> <p rend="Tekst">Лицем на Ивањдан беху се искупили све по избору људи из села с кметом по 
сто их подиђоше неки мравци.{S} Они што беху полегали насатке, изврнуше се потрбушке, а они што 
сатке, изврнуше се потрбушке, а они што беху потрбушке, изврнуше се насатке. </p> <p rend="Teks 
ред кућу. </p> <p rend="Tekst">Тамо већ беху сви одабрани Зарожани што су малопре пошли оздо од 
ш док не сване.{S} Иако је био куражан, беше се, боме, прилично узјазбио! </p> <p rend="Tekst"> 
знам шта су разговарали...{S} Тек тајка беше нешто развикао.{S} Чича Средоје изиђе, па чисто љу 
у здравицу. </p> <p rend="Tekst">Вечера беше давно прошла.{S} Неко је доба ноћи.{S} Гости се ве 
t">Кмет уђе у кућу да се умије, јер сав беше изгребан по лицу. </p> <p rend="Tekst">Тако се свр 
p> <p rend="Tekst">Једно јутро, баш кад беше зајмила овце да истера на попас, а Живан излете из 
"Tekst">Таман Живан устаде, јер се хлад беше помакнуо, а сунце припекло, те га врућина пробудил 
ости од Пуркове куће и готово сав народ беше се кренуо да се нађе у невољи свом кмету и својим  
знад врата.{S} Извади обе пушке, у које беше сабио по парче челика и по један салауски марјаш,  
 сто година.{S} Више дрвећа готово и не беше, само по гдекоји жбун и трн; али беше неколико кру 
ни, понајстарија.{S} Ниједна од оних не беше овако дубока и пространа. </p> <p rend="Tekst">— Е 
а Савановић. </p> <p rend="Tekst">Подне беше увелико превалило.{S} Пред кућом Мирјанића у Овчин 
стани! </p> <p rend="Tekst">Страхиња се беше у први мах чисто забезекнуо и застао као укопан.{S 
 — повика одмах утом на вранца, који се беше нешто усфрктао и почео копати ногом. </p> <p rend= 
е беше, само по гдекоји жбун и трн; али беше неколико крупних пањева, неки огорели, неки већ на 
чините ваздан! — шану Ћебо, што се утом беше прикрао до њих. </p> <p rend="Tekst">— Ко је то? — 
 Ћебо прикрадоше се горе до вајата, што беше за добру пустемицу од куће, и ту стадоше. </p> <p  
и, онда се полако попе на таванчић, што беше начињен од неколико дасака баш изнад врата.{S} Изв 
ни се мало иза неког празног бурета што беше ту, па зовну тихо: </p> <p rend="Tekst">— Радојка! 
најлак с овцама навише, пошав у гај што беше одмах изнад куће.{S} Почесто се обзирала и ослушки 
ча Мирко. </p> <p rend="Tekst">Онај што беше закопао будаком, узе мало труловине од оног пања и 
тино гнездо уз њу. </p> <p rend="Tekst">Беше се већ давно смркло.{S} Помрчина као тесто.{S} Вре 
ekst">— Па Страхиња — рече Пурко, па да би затурио разговор, упита: — А бога ти, куме, што ви о 
ових.{S} Страхиња помисли и нехотице да би добро било да се сврати мало код Пурка и још неких п 
ожемо наћи.{S} Да бар има два витла, па би нам било доста млети и дањом, а ноћом — нек је носи  
к помене. </p> <p rend="Tekst">— Па шта би, добар човече? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!...{S} Ж 
 немарно. </p> <p rend="Tekst">— Па шта би, брате?...{S} Казуј, казуј!... — салетеше га сви, гу 
 пуни другу... </p> <p rend="Tekst">Кад би наврх Голога брда, стаде мало и погледа онамо у Овчи 
 нема! — чисто се осече чича, јер му не би право што се тако претурио. </p> <p rend="Tekst">— Д 
ш наваљивао да чува зарошку воденицу не би ли ту погинуо, и да ће одиста отићи у свет, па, можд 
више у ватру. — Ево овде у Зарожју свак би ти дао, ко кћер, ко синовицу, је ли, браћо? </p> <p  
не Живанове. </p> <p rend="Tekst">И док би човек оком тренуо, на брду горе остаде сам Живан.{S} 
 једну букву — дебела је, голема, рекао би, има јој сто година.{S} Више дрвећа готово и не беше 
ити.{S} Али брзо одскочи и стаде, рекао би, зачуди се.{S} Постаја тако, постаја, па тек викну д 
мо грабе навише.{S} Вика и пушке, рекао би, све за њима. </p> <p rend="Tekst">Кад избише на Гол 
ва врева.{S} Живан праска и виче, рекао би, све поби.{S} Двоје деце побеже напоље плачући. </p> 
црвена као крв лица; уђе нечујно, рекао би врата се и не отворише.{S} Претурио преко рамена крп 
хове га тако стегне нешто у грлу, рекао би, угушиће га.{S} Осећа како су му очи пуне суза, па г 
деница! </p> <p rend="Tekst">— Ама како би било — рећи ће неки Рашко Ћебо, најгрлатији човек у  
 си ти овде...{S} Ако ништа друго, било би ми лакше да те само виђам кашто... </p> <p rend="Tek 
о врло куражан и снажан момак.{S} Мучно би устукнуо да је био ма ко други; али Живан је отац Ра 
 колико је дуг о ледину... а ко зна што би било. </p> <p rend="Tekst">Истина, Страхиња је био в 
<p rend="Tekst">Питаше још баба Мирјану би ли знала казати местимице где је.{S} Аја!{S} Баба ни 
d="Tekst">Што је даље Страхиња одмицао, бивало му је све теже.{S} На махове га тако стегне нешт 
е у Зарожју, подалеко од села, на реци, била, у некој грдној гудури, воденица, сеоска.{S} Ту су 
регрштима видело у кућу, и тако даље... била је у неког Живана душмана, кмета у Овчини, зачудо  
о да одмакне, да не чује тај русвај.{S} Била је то скромна и мирна девојка, као јагње. </p> <p  
... </p> <p rend="Tekst">— Ја још нисам била ни проходала — настави баба — кад се Мирјана удала 
а, сеоска.{S} Ту су Зарожани кад су год били гладни, млели жито те се хранили хлебом.{S} Али, з 
док ето ти Зарожана — оних истих што су били на састанку, и с њема кмет. </p> <p rend="Tekst">О 
ем да си ти овде...{S} Ако ништа друго, било би ми лакше да те само виђам кашто... </p> <p rend 
мете, богати! — дочека га чича Мирко. — Било па прошло!{S} Што то заподиреш? </p> <p rend="Teks 
бити! </p> <p rend="Tekst">Како било да било, тек Живан почео од неко доба много врчати на свој 
 погледа га. </p> <p rend="Tekst">— Куд било...{S} Идем доле у Посавину... </p> <p rend="Tekst" 
д; говорио им да се воли и уклонити куд било, него да легне, боже сачувај! и крв због њега.{S}  
"Tekst">Онаке части, онаког весеља није било одавно у Зарожју као у петак, на Павловдан, кад су 
а се можда неће ни удавати кад јој није било суђено да за њега пође; опрости се с њим, захити в 
има. </p> <p rend="Tekst">Онда још није било механа.{S} Можда је и било, али тек Зарожани нису  
нда још није било механа.{S} Можда је и било, али тек Зарожани нису знали да има механе на свет 
ица! </p> <p rend="Tekst">— Ама како би било — рећи ће неки Рашко Ћебо, најгрлатији човек у све 
лико је дуг о ледину... а ко зна што би било. </p> <p rend="Tekst">Истина, Страхиња је био врло 
аћи.{S} Да бар има два витла, па би нам било доста млети и дањом, а ноћом — нек је носи ђаво!{S 
 још једном огледамо.{S} Да нађемо како било воденичара... </p> <p rend="Tekst">— Аја! — дочека 
у, може бити! </p> <p rend="Tekst">Како било да било, тек Живан почео од неко доба много врчати 
 се свим чудима на свету да је све тако било и да су им стари тако казивали. <ref rend="instr_n 
Страхиња помисли и нехотице да би добро било да се сврати мало код Пурка и још неких познаника, 
ћ ни корена не зна...{S} Кад је себе то било, није шала!... </p> <p rend="Tekst">Питаше још баб 
 — одговори баба. — Једва га памтим.{S} Био је то опак човек! </p> <p rend="Tekst">— А где је у 
питају бабу Мирјану зна ли да је кадгод био у Зарожју какав Сава Савановић. </p> <p rend="Tekst 
нажан момак.{S} Мучно би устукнуо да је био ма ко други; али Живан је отац Радојкин, па воли ск 
<p rend="Tekst">И још нешто.{S} Тада је био у Зарожју кмет неки Пурко, један од оно мало Зарожа 
/p> <p rend="Tekst">Истина, Страхиња је био врло куражан и снажан момак.{S} Мучно би устукнуо д 
ао јагње. </p> <p rend="Tekst">Живан је био наопак човек, зато су га и прозвали — Душман.{S} Во 
ће да чека баш док не сване.{S} Иако је био куражан, беше се, боме, прилично узјазбио! </p> <p  
. </p> <p rend="Tekst">Зарошки поп није био ни онако речит, а кад се нађе на каквом весељу с љу 
ли греду, ни сејали со.{S} Тај је Пурко био паметан човек, иако је носио најдужи перчин у свем  
ам... — рече Ћебо — тек мени се чини да бисмо могли и сами преноћити... </p> <p rend="Tekst">—  
које дрво.{S} Јаруга је крива да кривља бити не може: али која вајда кад нема бреста.{S} Није н 
вати неки чича Мирко — не може воденица бити сама.{S} Сваки час вала што оправити, јаз чистити, 
неким просцима...{S} Ко зна, лажу, може бити! </p> <p rend="Tekst">Како било да било, тек Живан 
 и да нађу јаругу, али — брест?{S} Може бити да му се већ ни корена не зна...{S} Кад је себе то 
— рече Срдан и додаде му бардак. — Може бити уморан си. </p> <p rend="Tekst">— Вала, и јесам!.. 
вори Страхиња немарно, па додаде — Може бити она ће најбоље знати... </p> <p rend="Tekst">— Ја  
тог бреста. </p> <p rend="Tekst">— Може бити — рече неко — видиш где коњ једнако копа ногом и ф 
S} А докле? </p> <p rend="Tekst">— Може бити чак у Посавину. </p> <p rend="Tekst">— У Посавину. 
 црног глога и заоштрио га не може боље бити.{S} Ћебо понео у неком шишету воде аџијазме.{S} Не 
 се, људи! — Виче Пурко, јер виде да ће бити русваја. </p> <p rend="Tekst">— Ако си и истезао г 
ти ми дете док нисам довео народ, па ће бити чуда!...{S} Свима ћу вам судити. </p> <p rend="Tek 
тница.{S} Сви се ућуташе да чују шта ће бити. </p> <p rend="Tekst">— Што зовеш, море, што? — ви 
Tekst">— Упитајде га је ли вера да неће бити кавге? </p> <p rend="Tekst">— Аха, боје се! — рече 
<p rend="Tekst">— Ако хоћете, ја ћу вам бити воденичар. </p> <p rend="Tekst">— Ти?!...{S} Бог с 
 бреста, и не познаје се да је ту могло бити какво дрво.{S} Није то! </p> <p rend="Tekst">Пређо 
же. </p> <p rend="Tekst">— Ко ли ће оно бити? — учини кмет. </p> <p rend="Tekst">Сви се упиташе 
ек зарасте у зову и коприву кад не могу бити весео у њој! — рече Страхиња одсечно. </p> <p rend 
— Шта знаш, трпи!{S} Ваљда ће и том злу бити једном крај. </p> <p rend="Tekst">— Барем да си ти 
p rend="Tekst">— Море, врати ми дете... биће белаја! — викну Живан. </p> <p rend="Tekst">— Окан 
већ ионако пада Радојци кум; стари сват биће чича Мирко, а девер Срдан, као понајмлађи, међу њи 
"Tekst">— Брестово, богами!{S} Вала, ја бих смео у живот, ако то не буде пањ од оног рачвастог  
е Живан, па пође у кућу. — Другом га не бих дао за живу главу. </p> <p rend="Tekst">— Баш ти хв 
{S} Сви те волимо овде у селу...{S} Баш бих волео да ми кажеш ако те снашла каква невоља. </p>  
ами, одиста. </p> <p rend="Tekst">— Баш бих волео да ми то ниси казала... — рече и нешто се ока 
ј, кмете!...« </p> <p rend="Tekst">Еле, бише се до миле воле, па се разиђоше куд који.{S} Неко  
/p> <p rend="Tekst">Пред кућом Пурковом бише лепа рудиница; на тој рудиници голем, гранат орах. 
ле у Посавину... </p> <p rend="Tekst">— Благо теби!...{S} А шта ћу ја, јадна! </p> <p rend="Tek 
— Немој тако, куме, немој! — поче Пурко блаже. — Није оно момак наодмет.{S} Кад се деца воле и  
учесташе оздо из села; граја и вика све ближе. </p> <p rend="Tekst">— Беж'те, људи, изгинућемо! 
речи да рекне.{S} Пушке и вика оздо све ближе. </p> <p rend="Tekst">— Хајдемо, људи! — рећи ће  
друга! — рече чича Мирко, и сви приђоше ближе пред бабу. </p> <p rend="Tekst">Мирко се накашља, 
о — све нам је у селу добро!{S} Овце се близне, летина поноси, говеда се обадају, народ поштен. 
дочека чича Мирко. — Каквог воденичара, бог с тобом?{S} Неће нико за живу главу! </p> <p rend=" 
p> <p rend="Tekst">— Како село, Срдане, бог с тобом! — рече Мирко. — Нема од тога ништа. </p> < 
Е чуда, људи! </p> <p rend="Tekst">— О, бог с нама! </p> <p rend="Tekst">Али кад им каза шта је 
ичар. </p> <p rend="Tekst">— Ти?!...{S} Бог с тобом!...{S} Махни се!... — повикаше многи зачуђе 
хвати Страхиња... — Идем у свет, па шта бог да! </p> <p rend="Tekst">— Куда, болан? — упита Рад 
браћо, седите ту, једите и пијте што је бог дао! </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо, хоћемо, Пурко!. 
му Пурка. </p> <p rend="Tekst">— Помози бог, куме! — поче Пурко још издалека. — Ти се одмараш,  
назва им: </p> <p rend="Tekst">— Помози бог! </p> <p rend="Tekst">— Де, Страхиња, пијни мало! — 
е... </p> <p rend="Tekst">Док, ништа ти бог не даде, излете Живан пред кућу, па подвикну: </p>  
авља Пурко — ето и нас с вођевином, ако бог да! </p> <p rend="Tekst">— И треба!...{S} Дај, боже 
, па да би затурио разговор, упита: — А бога ти, куме, што ви отерасте оног човека? </p> <p ren 
p rend="Tekst">— Шта учини, Ћебо, да од бога нађеш! </p> <p rend="Tekst">Поп очита нешто над ва 
оречкавали... </p> <p rend="Tekst">— А, богами, и побили — додаде Ђилас полако. </p> <p rend="T 
да онамо. </p> <p rend="Tekst">— Живан, богами! — рече Срдан. </p> <p rend="Tekst">— А ено и не 
 рече: </p> <p rend="Tekst">— Брестово, богами!{S} Вала, ја бих смео у живот, ако то не буде па 
 коњ копа! </p> <p rend="Tekst">— Јест, богами! — рече кмет и стаде завиривати онде. </p> <p re 
пита Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— Јест, богами!... — рече кмет узевши бардак и мућнувши га, па  
вели Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— Јест, богами! — додаде Ђилас. </p> <p rend="Tekst">— Шта ли ћ 
у смеху. </p> <p rend="Tekst">— А јест, богами! — рече Мирко. — Видиш, ја се нешто претурих!... 
ко. </p> <p rend="Tekst">— Право велиш, богами! — прихвати Пурко. — Има у мог кума Живана.{S} В 
Tekst">— Да градимо другу — вели кмет — богами, нисмо ни кадри. </p> <p rend="Tekst">— А не мож 
мо поћи с тобом! </p> <p rend="Tekst">— Богами, и хоћемо! — прихвати Ћебо. — Ево ја ћу први.{S} 
умео паметовати. </p> <p rend="Tekst">— Богами, јест — почеће чича Мирко. — Ето откад и ја памт 
као не верујући. </p> <p rend="Tekst">— Богами, одиста. </p> <p rend="Tekst">— Баш бих волео да 
? — упита Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Богами, јест! — рече Пурко. — То ће нам требати. </p> < 
пита чича Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Богами, далеко... — одговори Страхиња озбиљно. </p> <p  
а хоћеш да одеш? </p> <p rend="Tekst">— Богами, Радојка, одиста. </p> <p rend="Tekst">— А твоја 
и што, па тек пружи Мирку бардак: — Де, богати, наздрави! </p> <p rend="Tekst">— Е, браћо, срећ 
. </p> <p rend="Tekst">— Батали, кмете, богати! — дочека га чича Мирко. — Било па прошло!{S} Шт 
> <p rend="Tekst">— Та махни се, Мирко, богати! — рече Срдан. — Ко сеје со ничу му скакавци. </ 
те градио куће, вајате, и остале зграде богатим Посавцима.{S} Кад је тако спечалио неку парицу, 
ла, људи, ми смо се често састајали.{S} Богу хвала, често смо се и споречкавали... </p> <p rend 
а, боже, ако ти је не да!{S} Има, хвала богу, и овде у нас добрих девојака... </p> <p rend="Tek 
p> <p rend="Tekst">У Зарожју има, хвала богу, доста јаруга и кривих и правих, а има и доста и р 
 неко. </p> <p rend="Tekst">— Па, хвала богу, има коме доћи!... — рече кмет. </p> <p rend="Teks 
/p> <p rend="Tekst">— Па што сам, хвала богу, кмет! </p> <p rend="Tekst">— Ти имаш, чини ми се, 
бе отерало од куће?...{S} Ми смо, хвала богу, одавно добри знанци и пријатељи.{S} Волим те као  
аш и тамо својих познаника; имаш, хвала богу, и родбине...{S} Тетка Мирјана, пада ти, чини ми с 
рко. — Деде викни ти, Ћебо!...{S} Хвала богу, најгрлатији си у Зарожју. </p> <p rend="Tekst">—  
и градимо нама другу воденицу.{S} Хвала богу, потока доста — имамо где. </p> <p rend="Tekst">—  
 и сувише! </p> <p rend="Tekst">— Хвала богу! — рече кмет и ногатну се мало — све нам је у селу 
и ти си луд!...{S} Какав свет!{S} Чуда, боже, ако ти је не да!{S} Има, хвала богу, и овде у нас 
оли и уклонити куд било, него да легне, боже сачувај! и крв због њега.{S} Аја, све узалуд!{S} К 
> <p rend="Tekst">— И треба!...{S} Дај, боже!... — одговорише гости углас. </p> <p rend="Tekst" 
о те се хранили хлебом.{S} Али, за чудо божје — није се могао ниједан воденичар одржати у тој в 
} И овде се већ зуцкало...{S} Па Живан, бој се, не да? </p> <p rend="Tekst">— Не да...{S} Баш у 
 мало натраг. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се! — вели јој Страхиња. — Наш познаник из Зарожја. 
а једва... а ти? — упита Страхиња чисто бојажљиво. </p> <p rend="Tekst">— Не питај!... — рече Р 
бити кавге? </p> <p rend="Tekst">— Аха, боје се! — рече чича Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Имај 
лакну.{S} Добро је, сад се већ ничег не боји! </p> <p rend="Tekst">Тако је Страхиња дочекао сва 
st">— Па нека дигне! — прихвати Ћебо. — Бојимо се ми њих! </p> <p rend="Tekst">Живан још једнак 
та бог да! </p> <p rend="Tekst">— Куда, болан? — упита Радојка и погледа га. </p> <p rend="Teks 
нима. </p> <p rend="Tekst">— Остаде ли, болан, жив ономадне? </p> <p rend="Tekst">— Ја једва... 
. </p> <p rend="Tekst">— Их, шта учини, болан! — рече Ћебо. — Избуди чељад!...{S} Бежи, бежи! < 
си баш тако наумио да одеш, а ти немој, болан, далеко!{S} Ето, можеш и у Зарожју, остати.{S} Им 
 како буде. </p> <p rend="Tekst">— Зар, болан, одиста хоћеш да одеш? </p> <p rend="Tekst">— Бог 
 Хајде, Радојка! </p> <p rend="Tekst">— Болан, Страхиња... како ћу?... — поче се она као устеза 
аба ништа! </p> <p rend="Tekst">— Боље, боље, Пурко! — рече Срећко. </p> <p rend="Tekst">— Вала 
а Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Додуше, боље и то него да свет пропада... — додаде Пурко. </p>  
ирко. </p> <p rend="Tekst">— Аја!...{S} Боље данас!...{S} Сад!...{S} Одмах!... — диже се граја. 
t">— Кућу сам затворио мртвим коцем.{S} Боље нек зарасте у зову и коприву кад не могу бити весе 
kst">Баба ништа! </p> <p rend="Tekst">— Боље, боље, Пурко! — рече Срећко. </p> <p rend="Tekst"> 
> <p rend="Tekst">— Вала, не могу ни ја боље! — одговори Пурко. — Деде викни ти, Ћебо!...{S} Хв 
е.{S} То је!{S} Што дубље, даске се све боље указују.{S} Напослетку се познаде да је гроб.{S} О 
ац од црног глога и заоштрио га не може боље бити.{S} Ћебо понео у неком шишету воде аџијазме.{ 
. — Само да се не покајеш.{S} Свакад је боље милом него силом. </p> <p rend="Tekst">— Дете! — в 
 rend="Tekst">Страхиња уздахну, распали боље лулу, одби два-три густа дима, па опучи путем нани 
 она! рече Срећко и осмехну се. — Викни боље, чича-Мирко! </p> <p rend="Tekst">— Ја, вала, не м 
Стојте, људи! — виче кмет. — И ја велим боље данас!...{S} Него хајдемо горе до моје куће да поп 
/p> <p rend="Tekst">— Ја, вала, не могу боље — одговори чича Мирко. — Деде ти, Пурко! </p> <p r 
ице маша за појас, те вади дуван и брже-боље пуни другу... </p> <p rend="Tekst">Кад би наврх Го 
уђим кућама.{S} Служио је по Овчини код бољих газда, док је мало одрастао и ојачао.{S} После је 
сване.{S} Иако је био куражан, беше се, боме, прилично узјазбио! </p> <p rend="Tekst">Утом запе 
 стара, престара бака.{S} Већ саставило браду и колена, изгледа, као нека аветиња.{S} Трећи зуб 
кових. </p> <p rend="Tekst">— Страхиња, брате! — зовну га кмет. — Акобогда тако?{S} Сврати мало 
ћи. </p> <p rend="Tekst">— Нико не сме, брате, не сме! — уплете се Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— 
здано. </p> <p rend="Tekst">— Окани се, брате — вели му Пурко. — Немој се шалити. </p> <p rend= 
арно. </p> <p rend="Tekst">— Па шта би, брате?...{S} Казуј, казуј!... — салетеше га сви, гушећи 
ебо. </p> <p rend="Tekst">— 'Оди, 'оди, брате!... — прихватише и остали. </p> <p rend="Tekst">— 
еље! </p> <p rend="Tekst">— Па и онако, брате — прихвати неки чича Мирко — не може воденица бит 
рављу, браћо! — заврши Пурко. — Хоћемо, брате!...{S} Не бери бригу!...{S} У </p> <p rend="Tekst 
брестом«? </p> <p rend="Tekst">— Чусмо, брате, као и ти, ето баш тако! — одговорише Ћебо и Мирк 
м, узвикују: </p> <p rend="Tekst">— Их, брате, забога! </p> <p rend="Tekst">— Е чуда, људи! </p 
се изгибе! </p> <p rend="Tekst">— Вала, браћо, баш изгибосмо — рече чича Мирко — па још улудо!  
 још улудо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, браћо, чусте ли ви добро бабу Мирјану? — упита кмет чис 
ти, наздрави! </p> <p rend="Tekst">— Е, браћо, срећан дан, срећан рад, срећно виђење дабогда! — 
<p rend="Tekst">— Полако, људи, народе, браћо! — стишава их кмет. </p> <p rend="Tekst">— Шта по 
углас. </p> <p rend="Tekst">— И будите, браћо, спремни ако дође до невоље да нам се нађете у не 
ча озго. </p> <p rend="Tekst">— Дођите, браћо, слободно! — довикну му Пурко што игда може. </p> 
 што осташе: </p> <p rend="Tekst">— Ви, браћо, седите ту, једите и пијте што је бог дао! </p> < 
руги. </p> <p rend="Tekst">— Ама, људи, браћо!... — стишава их кмет. </p> <p rend="Tekst">Диже  
би ти дао, ко кћер, ко синовицу, је ли, браћо? </p> <p rend="Tekst">— Јест, јест!...{S} Страхињ 
слише. </p> <p rend="Tekst">— Ја велим, браћо — рече кмет Пурко и запара добро оним патрљком —  
<p rend="Tekst">— Па кад може, хајдемо, браћо! — викну Ћебо, — Хајде, Страхиња!... </p> <p rend 
, па се окрете својим људма: — Хајдемо, браћо, нашем попу.{S} Нека га нек зија колико хоће, хај 
ам се нађете у невољи!...{S} У здрављу, браћо! — заврши Пурко. — Хоћемо, брате!...{S} Не бери б 
си ђаво!{S} Али овако све се мучимо без брашна.{S} Село велико, један витао, налога...{S} Куд ћ 
полако мучњаку, потури руку те узе мало брашна, загледа га на длану, па баци опет у мучњак. </p 
 више није жалио да је гладан и да нема брашно. </p> <p rend="Tekst">Онај лептирак дуго је, каж 
се опет унутра, притворив врата, повади брашно из мучњака у врећу, па засу другу.{S} Напуни пуш 
ба, укарари камен да ситно меље, одгрну брашно у мучњаку. </p> <p rend="Tekst">Затим увуче нека 
ошком хатару.{S} Пресамари преко Голога брда.{S} Пред њим пукоше дубоке зарошке гудуре, чести ш 
/p> <p rend="Tekst">Кад би наврх Голога брда, стаде мало и погледа онамо у Овчину.{S} Види се к 
договорише, док зовну неко озго с Голог брда: </p> <p rend="Tekst">— О, Пурко! </p> <p rend="Te 
ло.{S} Кад опет неко зовну озго с Голог брда: </p> <p rend="Tekst">— О, Пурко!...{S} О, Пурко!  
d="Tekst">Живан још једнако виче озго с брда, прети, псује. </p> <p rend="Tekst">3арожани баш н 
 пâсом спустише до буквика с ону страну брда.{S} Ту баш поред путање сеоске седе на траву, изва 
и и слатко разговарали.{S} Мало више на брдашцу види се његова кућица; чини се одатле колик доб 
 ћеш тамо?{S} Зар нема паше и по другим брдима? </p> <p rend="Tekst">— Та... оно... има... — за 
ekst">Чича Средоје махну руком онамо за брдо.{S} Мало постоја, а помоли се одовуд Живан и с њим 
end="Tekst">Утом изби Живан с људима на брдо, па подвикну: </p> <p rend="Tekst">— Амоде, лопови 
</p> <p rend="Tekst">Кад избише на Голо брдо, застадоше.{S} Сви једва дишу колико су се задувал 
рожани их испратише чак горе До на Голо брдо.{S} Ту се лепо ижљубише и расташе као пријатељи.{S 
="Tekst">И док би човек оком тренуо, на брду горе остаде сам Живан.{S} Оставише га његови.{S} О 
а се приме горе уза страну пошав Голоме брду, док ти учесташе пушке по Овчини и диже се вика од 
ст.{S} Најпосле и да нађу јаругу, али — брест?{S} Може бити да му се већ ни корена не зна...{S} 
, пуно рачвастих дрва, али ниједно није брест, него букве или друго које дрво.{S} Јаруга је кри 
а где је баш та Крива јаруга и рачвасти брест.{S} Најпосле и да нађу јаругу, али — брест?{S} Мо 
 народ да тражи Криву јаругу и рачвасти брест.{S} Уђоше у једну јаругу, истина, прилично је кри 
а бити не може: али која вајда кад нема бреста.{S} Није ни то! </p> <p rend="Tekst">Уђоше у чет 
т, ако то не буде пањ од оног рачвастог бреста. </p> <p rend="Tekst">— Може бити — рече неко —  
у, истина, прилично је крива, али нигде бреста, и не познаје се да је ту могло бити какво дрво. 
d="Tekst">Пређоше у другу.{S} У њој има брестова, погдекоји и рачваст; али опет јаруга није кри 
угу.{S} И крива је и пуна све рачвастих брестова, али малих, једва да има најдебљем двадесет го 
вих и правих, а има и доста и рачвастих брестова; али нико се не сећа где је баш та Крива јаруг 
згледа, па рече: </p> <p rend="Tekst">— Брестово, богами!{S} Вала, ја бих смео у живот, ако то  
Tekst">— У Кривој јарузи, под рачвастим брестом... — одговори баба, па опет спусти главу. </p>  
 она баш »у Кривој јарузи под рачвастим брестом«? </p> <p rend="Tekst">— Чусмо, брате, као и ти 
че кмет узевши бардак и мућнувши га, па брже отрча у кућу. </p> <p rend="Tekst">— А јеси наумио 
... — рече Страхиња и натеже бардак, па брже одујми, осмехну се мало и упита: — Зар ви овако ну 
нехотице маша за појас, те вади дуван и брже-боље пуни другу... </p> <p rend="Tekst">Кад би нав 
е и њега. </p> <p rend="Tekst">Зарожани брже опучише наниже у село.{S} Сретоше се са својима.{S 
<p rend="Tekst">Радојка окупи овце мало брже, само да одмакне, да не чује тај русвај.{S} Била ј 
 љути, те се мргоди.{S} Испушио је лулу брже него обично, па се и нехотице маша за појас, те ва 
рим, поштеним...{S} Хајде, хајде!...{S} Брзо!{S} Да нас не опазе... </p> <p rend="Tekst">Радојк 
> <p rend="Tekst">— Де, зовни је!...{S} Брзо!... — шану Ћебо, па се склони за вајат. </p> <p re 
t">— А зар је долазио? — упита Страхиња брзо и као трже се мало. </p> <p rend="Tekst">— Ко? </p 
!{S} Изиђиде часом! — одговори Страхиња брзо, па принесе уво уз врата. </p> <p rend="Tekst">Уну 
а један мах притиште је гњавити.{S} Али брзо одскочи и стаде, рекао би, зачуди се.{S} Постаја т 
t">— Лепо!{S} Хајде с нама! — шану Ћебо брзо. — С људма добрим, поштеним...{S} Хајде, хајде!... 
та оде с дружином. </p> <p rend="Tekst">Брзо су стигли у Овчину, пред вратнице Живанове.{S} Ту  
и Пурко. — Хоћемо, брате!...{S} Не бери бригу!...{S} У </p> <p rend="Tekst">здрављу! — гракнуше 
еница сву ноћ меље, а за њега нек се не брину. </p> <p rend="Tekst">Зарожани се разиђоше, сумњи 
ихо.{S} Кашто чак доле ниже воденице на броду хукне вода јако.{S} Нигде се не чује ни шта.{S} С 
ом шишету воде аџијазме.{S} Неки понели будаке и мотике. </p> <p rend="Tekst">Кад већ одскочи с 
 кући.{S} Нису ударили још два-три пута будаком, док се указаше некаке даске.{S} Сви се згрнуше 
де. </p> <p rend="Tekst">— Копниде који будаком! — рече чича Мирко. </p> <p rend="Tekst">Један  
> <p rend="Tekst">Онај што беше закопао будаком, узе мало труловине од оног пања и пружи чичи.{ 
end="Tekst">— Уха, чича-Мирко!...{S} Не будали!...{S} Нема он још домаћице!... — гракнуше сви г 
st">— Дела сад подухватите полако капак будацима и дигните га! </p> <p rend="Tekst">Они то учин 
ракнуше сви. </p> <p rend="Tekst">Они с будацима и мотикама окупише копати живо.{S} Ископаше гр 
шке на оном таванчету, и чека шта ће да буде... </p> <p rend="Tekst">Настаде глуво доба.{S} Не  
и већ се нико живи није смео најмити да буде воденичар.{S} Има неколико недеља како се Зарожани 
 смислише да копају још мало, па ако не буде, да иду кући.{S} Нису ударили још два-три пута буд 
S} Вала, ја бих смео у живот, ако то не буде пањ од оног рачвастог бреста. </p> <p rend="Tekst" 
d="Tekst">— Вала, Пурко, хоћу, само ако буде за казивање. </p> <p rend="Tekst">— Право ми кажи, 
ем док се ти не удаш...{S} А после како буде. </p> <p rend="Tekst">— Зар, болан, одиста хоћеш д 
а.{S} Заустави га Пурко да руча и да му буде гост до мрака, ионако је празник, Петровдан.{S} До 
е гости углас. </p> <p rend="Tekst">— И будите, браћо, спремни ако дође до невоље да нам се нађ 
">— Одмичи, море! — продера се Ћебо иза букве. — Сад ће крв лећи! </p> <p rend="Tekst">— А ти л 
стих дрва, али ниједно није брест, него букве или друго које дрво.{S} Јаруга је крива да кривља 
ађа, а он ти загребе што игда може кроз буквик...{S} Срећа његова те се Живан спотаче преко нек 
обишла ни две-три игле, а бахну оздо из буквика Страхиња, те пред њу. </p> <p rend="Tekst">— Ух 
ну, па их пусти те се пâсом спустише до буквика с ону страну брда.{S} Ту баш поред путање сеоск 
ваца!{S} Он се онда упути путањом преко буквика, гунђајући и псујући онако сам.{S} Оде у нечију 
за пушкомет наниже, па западоше — ко за букву, ко за камен. </p> <p rend="Tekst">Утом изби Жива 
">— Страхиња, склониде то чељаде амо за букву! — рече чича Мирко. — Они се лудаци не шале! </p> 
S} Баш кад уђоше у њу, наиђоше на једну букву — дебела је, голема, рекао би, има јој сто година 
тави.{S} Молио их је да се окане, да не буне народ; говорио им да се воли и уклонити куд било,  
 А јест, ја — одговори Живан зевајући и бунован. — Легох мало, па ова врашка жега... ааа!{S} А  
и забуни закачи Радојка, на пакост, оно буре, те се отиште низа страну, тутњећи и ударајући ђа  
тска, заклони се мало иза неког празног бурета што беше ту, па зовну тихо: </p> <p rend="Tekst" 
е! </p> <p rend="Tekst">— Хватајте и ви бусију! — рече Пурко и осталима. </p> <p rend="Tekst">И 
ако обучена, као што ме видиш, пала сам ва кревет, па плакала, плакала — мишљах, очи ћу исплака 
чно, па се и нехотице маша за појас, те вади дуван и брже-боље пуни другу... </p> <p rend="Teks 
.. </p> <p rend="Tekst">— Та шта чините ваздан! — шану Ћебо, што се утом беше прикрао до њих. < 
} Брзо!... — шану Ћебо, па се склони за вајат. </p> <p rend="Tekst">Страхиња се полако прикраде 
 да живети!...{S} Ушла сам у овај пусти вајат.{S} Овако обучена, као што ме видиш, пала сам ва  
она, готово и не знајући како, изиђе из вајата и похита с њима. </p> <p rend="Tekst">У хитњи и  
} Страхиња и Ћебо прикрадоше се горе до вајата, што беше за добру пустемицу од куће, и ту стадо 
ма чак доле у Посавину, те градио куће, вајате, и остале зграде богатим Посавцима.{S} Кад је та 
Страхиња се полако прикраде до на врата вајатска, заклони се мало иза неког празног бурета што  
nd="Tekst">— Знаш ли ти да је она баш у вајату? — упита Ћебо шапћући. </p> <p rend="Tekst">— Та 
 крива да кривља бити не може: али која вајда кад нема бреста.{S} Није ни то! </p> <p rend="Tek 
дговори Пурко и ногатну се — па никакве вајде. </p> <p rend="Tekst">— Ја велим, људи — рече чич 
<p rend="Tekst">— Е не можеш наћи, није вајде! — рече кмет готово у очајању. — Миран, отргао се 
кмет Пурко: </p> <p rend="Tekst">— Није вајде, људи, баш нам ваља тражити ту јаругу, а? </p> <p 
ми је све чича Средоје.{S} Више ми није вајде ни помињати...{S} Премишљао сам од сваке руке.{S} 
 чича-Мирко! </p> <p rend="Tekst">— Ја, вала, не могу боље — одговори чича Мирко. — Деде ти, Пу 
 живу главу! </p> <p rend="Tekst">— Ја, вала, не знам... — рече Ћебо — тек мени се чини да бисм 
ча Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Немој, вала, Мирко — одговори Пурко — него дела ти! </p> <p re 
 <p rend="Tekst">— Брестово, богами!{S} Вала, ја бих смео у живот, ако то не буде пањ од оног р 
ело,.. и људи, и моја кућа, и све...{S} Вала, мили ми се више ни живети. </p> <p rend="Tekst">В 
 осакатити кога! </p> <p rend="Tekst">— Вала, не бежах му више — рече Пурко задуван па макар кр 
макар крв легла! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — прихвати Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— А  
} Ово се изгибе! </p> <p rend="Tekst">— Вала, браћо, баш изгибосмо — рече чича Мирко — па још у 
ти жито у ступи! </p> <p rend="Tekst">— Вала, синко, ни ја — прихвати чича Мирко — па макар кок 
то ћу те питати! </p> <p rend="Tekst">— Вала, Пурко, хоћу, само ако буде за казивање. </p> <p r 
">— Па Страхињу! </p> <p rend="Tekst">— Вала, нико га није гонио — одговори Живан и још једном  
ами преноћити... </p> <p rend="Tekst">— Вала, ја му не преноћих — дочека неки Видоје Ђилас — па 
 бити уморан си. </p> <p rend="Tekst">— Вала, и јесам!... — одговори Страхиња, па узе бардак и  
ак и чича Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Вала, кад ћеш ти, чича-Мирко, и ја ћу! — рече Пурко. </ 
! — рече Срећко. </p> <p rend="Tekst">— Вала, не могу ни ја боље! — одговори Пурко. — Деде викн 
ош једном зевну. </p> <p rend="Tekst">— Вала, ти си га отерао! </p> <p rend="Tekst">— Нуто-де!  
дојка кроз плач. </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни мени!... — прихвати Страхиња... — Идем у свет, 
а мало, па рече: </p> <p rend="Tekst">— Вала, Пурко, могу ти казати; али мучно ћеш ми помоћи... 
поче кмет Пурко: </p> <p rend="Tekst">— Вала, људи, ми смо се често састајали.{S} Богу хвала, ч 
њи због мене, а? </p> <p rend="Tekst">— Вала, Страхиња, дошло ми је да скочим у воду или да заж 
ти ту јаругу, а? </p> <p rend="Tekst">— Вала, јакако! — вели чича Мирко. </p> <p rend="Tekst">— 
е може воденица бити сама.{S} Сваки час вала што оправити, јаз чистити, камен посецати..{S} Ми  
— Е да идем и ја, куме! — рече Пурко. — Ваља ми похитати кући да ме људи не чекају. </p> <p ren 
ад се већ свак надовољи, рекоше неки да ваља ићи кући. </p> <p rend="Tekst">Живан и Пурко умало 
">— А што, море, што?{S} Зар наш поп не ваља? </p> <p rend="Tekst">— Ваш је поп луд! </p> <p re 
end="Tekst">— Није вајде, људи, баш нам ваља тражити ту јаругу, а? </p> <p rend="Tekst">— Вала, 
"Tekst">— Јест, јест!...{S} Страхиња је ваљан момак!...{S} Страхиња је наш! — гракнуше готово с 
це. </p> <p rend="Tekst">— Кад је момак ваљан, честит?... — прихвати чича Мирко окренувши се по 
.. (Ту кмет пружи руком на Страхињу.) А ваљао нам је!... </p> <p rend="Tekst">И тако се сви ода 
опа, те га замолио да и он с њима пође, ваљаће очитати што.{S} Пурко извео Живановог вранца без 
="Tekst">Сад тек поче весеље, какво се, ваљда, никад није запамтило.{S} Три дана само се јело и 
p> <p rend="Tekst">— Шта знаш, трпи!{S} Ваљда ће и том злу бити једном крај. </p> <p rend="Teks 
 нудите путника? </p> <p rend="Tekst">— Ваљда празан? — упита Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— Јест 
rend="Tekst">Откако за се знаду нису се ваљда никад толико пренеразили, као сад кад су затекли  
д сад свратити да заиштем...{S} Даће ми ваљда.{S} Ви идите кући, па зовните људе да се договори 
ти казати тек да ми мало одлакне.{S} Ти ваљда знаш нашег кмета? </p> <p rend="Tekst">— Живана Д 
би два дима узастопце. — Баш сам рад да вам чувам воденицу макар само једну ноћ. </p> <p rend=" 
ди нам попа! </p> <p rend="Tekst">— Луд вам је поп, луд!{S} Иде те копа вампире! </p> <p rend=" 
, граја, весеље.{S} Само се чује: »Алал вам вера!...{S} Тако му и треба!...{S} Баш сте јунаци!« 
 насмеја. — Тражите вампира! ...{S}А ко вам је оно ноћио у воденици? </p> <p rend="Tekst">— Па  
/p> <p rend="Tekst">— Ако хоћете, ја ћу вам бити воденичар. </p> <p rend="Tekst">— Ти?!...{S} Б 
 народ, па ће бити чуда!...{S} Свима ћу вам судити. </p> <p rend="Tekst">— Суди ти у свом селу, 
. </p> <p rend="Tekst">— Изиђиде, мало 'вамо, изиђи! </p> <p rend="Tekst">Пурко изиђе онамо до  
 <p rend="Tekst">Али кад им каза шта је вампир узвикнуо — сви се замислише.{S} Дуго су ћутали.{ 
rend="Tekst">Ђилас истеже оним коцем те вампира усред трбуха. </p> <p rend="Tekst">— Аџијазмом, 
че Живан, па се опет насмеја. — Тражите вампира! ...{S}А ко вам је оно ноћио у воденици? </p> < 
ани својим кућама, радосни што су нашли вампира Саву и заварчили га тако.{S} Истина, утекао им  
">— Луд вам је поп, луд!{S} Иде те копа вампире! </p> <p rend="Tekst">— Е, баш да видимо је ли  
/p> <p rend="Tekst">Поп очита нешто над вампиром, па га онда одмах закопаше.{S} На гроб натрпаш 
го га поли по лицу.{S} У тај мах излете вампиру из уста прамичак некаке маглице — сушти лептир  
>— Еј, Сава Савановићу, деведест година вампирујеш, и не оста без вечере као вечерас! </p> <p r 
 дугачку сврх човека!{S} Метну је поред ватре, с једног краја потури јој неки пањић, па је покр 
<p rend="Tekst">Онај човек приседе крај ватре.{S} Поседе мало, а све погледа испод ока у ову кл 
end="Tekst">Страхиња наложио у воденици ватру.{S} Једну врећу жита сасуо у кош, две му стоје сп 
! — наставља Пурко, а долази све више у ватру. — Ево овде у Зарожју свак би ти дао, ко кћер, ко 
ekst">Страхиња полако сиђе озго, старну ватру, погледа на врата, а она широм отворена.{S} Узе у 
вати Пурко. — Има у мог кума Живана.{S} Ваш могу узгред сад свратити да заиштем...{S} Даће ми в 
наш поп не ваља? </p> <p rend="Tekst">— Ваш је поп луд! </p> <p rend="Tekst">— Море, хеј!{S} Не 
 да најволи ићи у своју кућицу, јер је, вели, своја кућица — своја слободица. </p> <p rend="Tek 
rend="Tekst">— Па онај наш из Овчине! — вели Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— Јест, богами! — додад 
аг. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се! — вели јој Страхиња. — Наш познаник из Зарожја.{S} Хајде, 
rend="Tekst">— Деде, Пурко, почни ти! — вели чича Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Немој, вала, Ми 
 </p> <p rend="Tekst">— Вала, јакако! — вели чича Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Да се смиримо ј 
p> <p rend="Tekst">— Махни се, Пурко! — вели му Страхиња и отреса руком. </p> <p rend="Tekst">— 
> <p rend="Tekst">— Да градимо другу! — вели чича Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Јок, да тражимо 
d="Tekst">— А ја велим да идемо сутра — вели чича Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Аја!...{S} Боље 
 <p rend="Tekst">— Добро гледај, море — вели му чича Мирко — да не прсне на те или на нас кога  
/p> <p rend="Tekst">— Окани се, брате — вели му Пурко. — Немој се шалити. </p> <p rend="Tekst"> 
</p> <p rend="Tekst">— Окани се, Ћебо — вели му Страхиња. — Нисам рад... </p> <p rend="Tekst">— 
p> <p rend="Tekst">— Да градимо другу — вели кмет — богами, нисмо ни кадри. </p> <p rend="Tekst 
кав угарак? </p> <p rend="Tekst">— Прво вели чича Мирко! — деру се други. </p> <p rend="Tekst"> 
е некуд.{S} За појасом му два пиштоља и велики нож.{S} Торбу и гуњац спустио поред себе на земљ 
овако све се мучимо без брашна.{S} Село велико, један витао, налога...{S} Куд ће доспети да нам 
то замисли. </p> <p rend="Tekst">— Село велико — прихвати Срдан — воденица једна. </p> <p rend= 
икакве вајде. </p> <p rend="Tekst">— Ја велим, људи — рече чича Мирко — да ми градимо нама друг 
ло замислише. </p> <p rend="Tekst">— Ја велим, браћо — рече кмет Пурко и запара добро оним патр 
кује Ђилас. </p> <p rend="Tekst">— А ја велим да идемо сутра — вели чича Мирко. </p> <p rend="T 
st">— Стојте, људи! — виче кмет. — И ја велим боље данас!...{S} Него хајдемо горе до моје куће  
 па поче: </p> <p rend="Tekst">— Па шта велите, људи?{S} Хоћемо ли тражити воденичара или гради 
и збогом! </p> <p rend="Tekst">— Одиста велиш? — упита Страхиња као не верујући. </p> <p rend=" 
му отворена! </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш? — упита чича озго. </p> <p rend="Tekst">— Дођите 
у опет Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш, синко? — упита баба полако. </p> <p rend="Tekst" 
ича Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Право велиш, богами! — прихвати Пурко. — Има у мог кума Живан 
и судимо!...{S} Одосмо ми попу, нека их венча! </p> <p rend="Tekst">— Не вреди то венчање, море 
 Страхињом и Радојком до попа — нека их венча.{S} Кумоваће Пурко, јер већ ионако пада Радојци к 
њом и Радојком, те одиста одоше попу на венчање. </p> <p rend="Tekst">И опет је весеље код куће 
нча! </p> <p rend="Tekst">— Не вреди то венчање, море ич! </p> <p rend="Tekst">— А што, море, ш 
 зна кад ће се видети.{S} Ти су га људи веома запазили откако се вратио из мајсторије.{S} Додуш 
опет спусти главу. </p> <p rend="Tekst">Веома се замислише Зарожани. </p> <p rend="Tekst">У Зар 
и! </p> <p rend="Tekst">— А је ли тврда вера, море, је ли? — упита га Пурко. </p> <p rend="Teks 
/p> <p rend="Tekst">— Упитајде га је ли вера да неће бити кавге? </p> <p rend="Tekst">— Аха, бо 
аја, весеље.{S} Само се чује: »Алал вам вера!...{S} Тако му и треба!...{S} Баш сте јунаци!« </p 
турише разговор. </p> <p rend="Tekst">— Вере ти, Страхиња, да ми право кажеш што ћу те питати!  
— Одиста велиш? — упита Страхиња као не верујући. </p> <p rend="Tekst">— Богами, одиста. </p> < 
, куме!... </p> <p rend="Tekst">Диже се весела граја међ њима. </p> <p rend="Tekst">Запрашташе  
ошла.{S} Неко је доба ноћи.{S} Гости се веселе пред кућом.{S} Месечина као дан, лето, милина љу 
ам дошли. </p> <p rend="Tekst">— Срећно веселе. </p> <p rend="Tekst">— Та ми смо своји! </p> <p 
/p> <p rend="Tekst">Онаке части, онаког весеља није било одавно у Зарожју као у петак, на Павло 
е здраве и читаве, диже се вика, граја, весеље.{S} Само се чује: »Алал вам вера!...{S} Тако му  
а поустајали и наставили опет разговор, весеље и пијанку.{S} Недеља је, не чека их никакав поса 
венчање. </p> <p rend="Tekst">И опет је весеље код куће Пуркове.{S} Слегло се све Зарожје на св 
де право Пурковој кући.{S} Сад тек поче весеље и пијанка, као на правој свадби. </p> <p rend="T 
ма... </p> <p rend="Tekst">Сад тек поче весеље, какво се, ваљда, никад није запамтило.{S} Три д 
ла! — одговори Пурко. — 'Оди да учинимо весеље као људи! </p> <p rend="Tekst">— Аја!{S} Нема од 
ни онако речит, а кад се нађе на каквом весељу с људима, баш му се нешто узме језик, те не уме  
расте у зову и коприву кад не могу бити весео у њој! — рече Страхиња одсечно. </p> <p rend="Tek 
 опали пиштољ. </p> <p rend="Tekst">— У ветар удрите, људи! — виче кмет Пурко дружини — да не о 
кој по њавици, стара, престара бака.{S} Већ саставило браду и колена, изгледа, као нека аветиња 
 не помињи! — одговори Живан одсечно. — Већ ако хоћеш да се свадимо. </p> <p rend="Tekst">— Как 
га у кућу и у задругу.{S} Живан не да — већ га зове у Овчину, и он га прима у кућу и у за другу 
ма нико пастува. </p> <p rend="Tekst">— Већ ако овде у Овчини да упитамо... — рече чича Мирко.  
 је празник, Петровдан.{S} Довече ће га већ спремити у воденицу... </p> <p rend="Tekst">Одиста  
обесне!... </p> <p rend="Tekst">Радојка већ изби с овцама из гаја горе на рудину, па их пусти т 
аде кмет. </p> <p rend="Tekst">Страхиња већ уђе на вратнице и назва им: </p> <p rend="Tekst">—  
даке и мотике. </p> <p rend="Tekst">Кад већ одскочи сунце с копља, крете се сав тај народ да тр 
ла што о томе. </p> <p rend="Tekst">Кад већ не могоше ништа више докучити од бабе, они се дигош 
има!... </p> <p rend="Tekst">Радојка је већ давно стигла с овцама кући.{S} Ни сама не зна куд ј 
а у Овчини, зачудо лепа кћи.{S} Неки је већ почели и просити; али Живан не да ни поменути.{S} П 
{S} Живан се разгоропадио и, као што је већ рчин, умало се није побио са Средојем. </p> <p rend 
то се осврташе за Радојком — догод није већ замакла горе у воћњак. </p> <p rend="Tekst">Што је  
 пева, игра, пије, мећу пушке.{S} Подне већ увелико превалило.{S} Кад опет неко зовну озго с Го 
ло и пило, певало и играло...{S} Кад се већ свак надовољи, рекоше неки да ваља ићи кући. </p> < 
рахињи чисто лакну.{S} Добро је, сад се већ ничег не боји! </p> <p rend="Tekst">Тако је Страхињ 
t">— А слушао сам ја то...{S} И овде се већ зуцкало...{S} Па Живан, бој се, не да? </p> <p rend 
здо уз њу. </p> <p rend="Tekst">Беше се већ давно смркло.{S} Помрчина као тесто.{S} Време тихо. 
 казуј!... — салетеше га сви, гушећи се већ од наглости да чују то чудо како је остао жив. </p> 
угу, али — брест?{S} Може бити да му се већ ни корена не зна...{S} Кад је себе то било, није ша 
се мало одмори и да запали једну, па ће већ даље.{S} Спремио се да путује некуд.{S} За појасом  
док не нађу Саву Савановића, а после ће већ гледати да му како год испросе Радојку, кад је толи 
 на оном месту, па копај даље.{S} Сунце већ превалило, а још ништа нема.{S} Готово хоћаху да се 
 и да се докопају чистине.{S} Пројурише већ поред 3мајевца, и таман да се приме горе уза страну 
ављен.{S} То се чудо рашчуло надалеко и већ се нико живи није смео најмити да буде воденичар.{S 
> <p rend="Tekst">Сунце давно грануло и већ оскочило с два-три копља.{S} Зарожани, као људи, по 
о чељаде изиђе из куће...{S} Нико други већ — Радојка.{S} Чини му се, види је како још плаче... 
нало. </p> <p rend="Tekst">— Нико други већ баба Мирјана! </p> <p rend="Tekst">— Која Мирјана?  
, чича Мирко и још неки одабранији људи већ се беху договорили да оду са Страхињом и Радојком д 
лико крупних пањева, неки огорели, неки већ натрулили — начинили се готово сама прњад. </p> <p  
у руком. </p> <p rend="Tekst">— Нема ми већ живота... — наставља Радојка кроз плач. </p> <p ren 
заплака се. </p> <p rend="Tekst">— Знам већ, онај душман... — заусти Страхиња, па само одмахну  
до пред кућу. </p> <p rend="Tekst">Тамо већ беху сви одабрани Зарожани што су малопре пошли озд 
узе полако обе пушке и спреми се; чисто већ не дише колико се притајио. </p> <p rend="Tekst">Он 
— нека их венча.{S} Кумоваће Пурко, јер већ ионако пада Радојци кум; стари сват биће чича Мирко 
st">— Ама шта му је сад! — узвикну кмет већ љутит, па ожеже коња подобро штапом. </p> <p rend=" 
угу.{S} Истина, подалеко је, али кад су већ пошли — што му драго. </p> <p rend="Tekst">Препентр 
узи, и тумараше, па и ту ништа.{S} Беху већ сустали — спали с ногу. </p> <p rend="Tekst">— Стан 
ет!{S} Није ни то! </p> <p rend="Tekst">Већ почеше Зарожани да губе сваку наду; не могу наћи —  
ини се одатле колик добра печурка, није већа.{S} Наоколо мало њивице, нешто поврћа, ливадица.{S 
а: </p> <p rend="Tekst">— Ви овде нешто већате, чини ми се? </p> <p rend="Tekst">— Море, муку т 
за сваку здравицу. </p> <p rend="Tekst">Вечера беше давно прошла.{S} Неко је доба ноћи.{S} Гост 
на вампирујеш, и не оста без вечере као вечерас! </p> <p rend="Tekst">А он то изусти, а Страхињ 
ведест година вампирујеш, и не оста без вечере као вечерас! </p> <p rend="Tekst">А он то изусти 
тити да заиштем...{S} Даће ми ваљда.{S} Ви идите кући, па зовните људе да се договоримо шта ћем 
тек онако упита: </p> <p rend="Tekst">— Ви овде нешто већате, чини ми се? </p> <p rend="Tekst"> 
тима што осташе: </p> <p rend="Tekst">— Ви, браћо, седите ту, једите и пијте што је бог дао! </ 
бо. </p> <p rend="Tekst">— А одакле сте ви, децо? — упита баба. </p> <p rend="Tekst">— Из Зарож 
 Знаш... </p> <p rend="Tekst">— Баш сте ви Зарожани луди!... — рече Живан, па се опет насмеја.  
шале! </p> <p rend="Tekst">— Хватајте и ви бусију! — рече Пурко и осталима. </p> <p rend="Tekst 
 <p rend="Tekst">— Ама, браћо, чусте ли ви добро бабу Мирјану? — упита кмет чисто сумњајући. —  
разговор, упита: — А бога ти, куме, што ви отерасте оног човека? </p> <p rend="Tekst">— Кога, к 
 одујми, осмехну се мало и упита: — Зар ви овако нудите путника? </p> <p rend="Tekst">— Ваљда п 
ћи — сва им је мука узалуд!{S} Хајде да виде још једну јаругу.{S} Истина, подалеко је, али кад  
е. </p> <p rend="Tekst">Сви нагрнуше да виде. </p> <p rend="Tekst">— Копниде који будаком! — ре 
заше некаке даске.{S} Сви се згрнуше да виде.{S} То је!{S} Што дубље, даске се све боље указују 
е са судовима.{S} Пошла на воду.{S} Кад виде Страхињу, она се чисто трже и обазре се узверено.  
езекнуо и застао као укопан.{S} Али кад виде да се Живан не шали, него још сподби и повелики ка 
">— Оканите се, људи! — Виче Пурко, јер виде да ће бити русваја. </p> <p rend="Tekst">— Ако си  
се више ни живети. </p> <p rend="Tekst">Виде Пурко да је Страхиња од тешка дерта отишао из Овчи 
у, скакали у јарину, уносили прегрштима видело у кућу, и тако даље... била је у неког Живана ду 
="Tekst">Они то учинише...{S} Имају шта видети!{S} Лежи читав читавцит човек, као год да су га  
да се алали с њима.{S} Ко зна кад ће се видети.{S} Ти су га људи веома запазили откако се врати 
тко палио дуван; тек погдекоји могао се видети с чибуком у зубима, па и то само од старијих људ 
усти! </p> <p rend="Tekst">Кад Зарожани видеше да га не могу одвратити пристадоше...{S} Нека га 
 људима. </p> <p rend="Tekst">Кад их ту видеше здраве и читаве, диже се вика, граја, весеље.{S} 
ико други већ — Радојка.{S} Чини му се, види је како још плаче...{S} Затим погледа мало доље.{S 
плаче...{S} Затим погледа мало доље.{S} Види се она лужина, где је Радојка често изгонила овце  
стаде мало и погледа онамо у Овчину.{S} Види се кућа Живанова, зграде око куће, гај, па горе ру 
ко разговарали.{S} Мало више на брдашцу види се његова кућица; чини се одатле колик добра печур 
/p> <p rend="Tekst">— Ако те још једном видим с овцама под оном лужином, слободно не иди ми кућ 
. — Станите да се још промислимо!{S} Да видимо кад ћемо!... </p> <p rend="Tekst">— Сад одмах... 
мпире! </p> <p rend="Tekst">— Е, баш да видимо је ли луд!... — викну Пурко, па се окрете својим 
/p> <p rend="Tekst">— Амоде, лопови, да видите ко је Живан! </p> <p rend="Tekst">— Одмичи, море 
џенабет. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, видиш, Пурко... — настави Страхиња гледећи преда се — т 
ekst">— А јест, богами! — рече Мирко. — Видиш, ја се нешто претурих!...{S} Па имаће, ако нема!  
 rend="Tekst">— Може бити — рече неко — видиш где коњ једнако копа ногом и фрче. </p> <p rend=" 
сти вајат.{S} Овако обучена, као што ме видиш, пала сам ва кревет, па плакала, плакала — мишљах 
— Вала, ја му не преноћих — дочека неки Видоје Ђилас — па макар знао туцати жито у ступи! </p>  
ишта друго, било би ми лакше да те само виђам кашто... </p> <p rend="Tekst">— Аја, Радојка!...{ 
ш једном.{S} Од Овчине се ништа више не виђаше. </p> <p rend="Tekst">Око мале ручанице беху се  
, браћо, срећан дан, срећан рад, срећно виђење дабогда! — рече чича Мирко, па натеже бардак. </ 
се сад ће се сурвати доле.{S} Речица се вијуга испод оне стране где је шума, па гдешто хучи пре 
јку!...« Зарожани само грабе навише.{S} Вика и пушке, рекао би, све за њима. </p> <p rend="Teks 
д их ту видеше здраве и читаве, диже се вика, граја, весеље.{S} Само се чује: »Алал вам вера!.. 
к ти учесташе пушке по Овчини и диже се вика од куће до куће: »Хај, не дај!{S} Отеше кмету дево 
!« Пушке учесташе оздо из села; граја и вика све ближе. </p> <p rend="Tekst">— Беж'те, људи, из 
, а не уме ни речи да рекне.{S} Пушке и вика оздо све ближе. </p> <p rend="Tekst">— Хајдемо, љу 
е чује она! рече Срећко и осмехну се. — Викни боље, чича-Мирко! </p> <p rend="Tekst">— Ја, вала 
гу ни ја боље! — одговори Пурко. — Деде викни ти, Ћебо!...{S} Хвала богу, најгрлатији си у Заро 
— Море, врати ми дете... биће белаја! — викну Живан. </p> <p rend="Tekst">— Окани се ћорава пос 
о! </p> <p rend="Tekst">— О, Мирјана! — викну Пурко што год може. </p> <p rend="Tekst">Баба ниш 
nd="Tekst">— Па кажи Живану нек дође! — викну Пурко. — Врата су му отворена! </p> <p rend="Teks 
 памети! </p> <p rend="Tekst">— Куме! — викну и Пурко и скочи. — У памет се ти, море, ја сам км 
о силом. </p> <p rend="Tekst">— Дете! — викну Живан и не слушајући шта Пурко говори. </p> <p re 
</p> <p rend="Tekst">— Стан'те, људи! — викну Пурко — да мало душом данемо!{S} Ово се изгибе! < 
p> <p rend="Tekst">— Аџијазмом, Ћебо! — викну Пурко. </p> <p rend="Tekst">Ћебо у оној хитњи не  
d="Tekst">— Беж'те, људи, изгинућемо! — викну неко од дружине Живанове. </p> <p rend="Tekst">И  
Tekst">— Па кад може, хајдемо, браћо! — викну Ћебо, — Хајде, Страхиња!... </p> <p rend="Tekst"> 
ш ко? </p> <p rend="Tekst">— И ја ћу! — викну Ђилас. </p> <p rend="Tekst">— И ја!...{S} И ја! — 
 </p> <p rend="Tekst">— Зар њему?!... — викну Живан и скочи. — 3ар оном дроњи што је забаглао ч 
kst">— Е, баш да видимо је ли луд!... — викну Пурко, па се окрете својим људма: — Хајдемо, браћ 
rend="Tekst">— Зар си и ти ту, кмете? — викну Живан, јер чу Пурков глас. — А станиде, море! — п 
/p> <p rend="Tekst">— Је ли ту Пурко? — Викну опет чича Средоје озго. </p> <p rend="Tekst">— Је 
 rend="Tekst">— Што зовеш, море, што? — викну Пурко Живану. </p> <p rend="Tekst">— Море, врати  
p> <p rend="Tekst">Мирко се накашља, па викну: </p> <p rend="Tekst">— Мирјана! </p> <p rend="Te 
 rend="Tekst">Кмет Пурко још с вратница викну: </p> <p rend="Tekst">— Домаћине!...{S} Има ли ко 
ди се.{S} Постаја тако, постаја, па тек викну да је сва воденица одјекнула: </p> <p rend="Tekst 
 лептирак!... </p> <p rend="Tekst">Кмет викну онима што су колали: </p> <p rend="Tekst">— Дела  
end="Tekst">— Их, побогу, зар си жив? — викнуше сви углас од чуда. </p> <p rend="Tekst">— А жив 
е и с једне и с друге стране.{S} Дигоше вику и једни и други.{S} Само се чује: </p> <p rend="Te 
од оно мало Зарожана који нису затурали вилама орахе на таван, ни појили врбу, ни истезали гред 
>Ј</hi>ош онда кад су Зарожани затурили вилама орахе на таван; кад су појили врбу и сејали со;  
дговори заједљиво Ђилас — нисам затурао вилама орахе на таван као ти, чича! </p> <p rend="Tekst 
гдешто хучи преко широких плоча стрмо у вирове, гдешто завија између крупних као плашће стена.{ 
учимо без брашна.{S} Село велико, један витао, налога...{S} Куд ће доспети да намеље свакоме, к 
 нити га можемо наћи.{S} Да бар има два витла, па би нам било доста млети и дањом, а ноћом — не 
го врчати на своју кћер.{S} Он, истина, виче и на осталу чељад по кући, али се ни на кога не ос 
> <p rend="Tekst">— Оканите се, људи! — Виче Пурко, јер виде да ће бити русваја. </p> <p rend=" 
 rend="Tekst">— У ветар удрите, људи! — виче кмет Пурко дружини — да не осакатимо кога? </p> <p 
 </p> <p rend="Tekst">— Стојте, људи! — виче кмет. — И ја велим боље данас!...{S} Него хајдемо  
/p> <p rend="Tekst">— Да чувамо сами! — виче Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— Аја!...{S} Да развали 
">— Море, људи!{S} Пурко!{S} Ћебо!... — виче Страхиња да их стиша. — Станите да се још промисли 
> <p rend="Tekst">— Ако неће, море... — виче чича Средоје — да му дођемо као пријатељи! </p> <p 
се диже читава врева.{S} Живан праска и виче, рекао би, све поби.{S} Двоје деце побеже напоље п 
{S} О, Пурко! </p> <p rend="Tekst">— Ко виче, море, еј! — одазва се Пурко и приђе мало напред.  
 </p> <p rend="Tekst">Живан још једнако виче озго с брда, прети, псује. </p> <p rend="Tekst">3а 
Ђилас. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо! — вичу једни. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо! — деру се др 
ekst">— До ручка стићи ћемо у Овчину! — вичу Ћебо и Срдан. </p> <p rend="Tekst">— До мрака може 
Сад одмах...{S} Јест!...{S} Одмах!... — вичу сви у тој мешавини. </p> <p rend="Tekst">— Грехота 
да зажмурим, па да бежим и ја куд...{S} Више се не може дурати. </p> <p rend="Tekst">— Па хајде 
олема, рекао би, има јој сто година.{S} Више дрвећа готово и не беше, само по гдекоји жбун и тр 
мо.{S} Казао ми је све чича Средоје.{S} Више ми није вајде ни помињати...{S} Премишљао сам од с 
 — И баш не даш? </p> <p rend="Tekst">— Више ми слободно не помињи! — одговори Живан одсечно. — 
хуји на омаји под воденицом, и... ништа више. </p> <p rend="Tekst">Док ти на један мах уђе у во 
му се нешто узме језик, те не уме ништа више рећи него само: »Може, може, ја!« </p> <p rend="Te 
сврте још једном.{S} Од Овчине се ништа више не виђаше. </p> <p rend="Tekst">Око мале ручанице  
<p rend="Tekst">Кад већ не могоше ништа више докучити од бабе, они се дигоше те одоше. </p> <p  
ахни се! — наставља Пурко, а долази све више у ватру. — Ево овде у Зарожју свак би ти дао, ко к 
доиста се указа некакав пањ.{S} Коњ све више фрче и копа ногом. </p> <p rend="Tekst">— Ту је!{S 
ekst">Настаде глуво доба.{S} Не чује се више ни звонац ни совица.{S} Само чекало чекеће, вода х 
моја кућа, и све...{S} Вала, мили ми се више ни живети. </p> <p rend="Tekst">Виде Пурко да је С 
м поче млети и. дању и ноћу.{S} Нико се више није жалио да је гладан и да нема брашно. </p> <p  
састајали и слатко разговарали.{S} Мало више на брдашцу види се његова кућица; чини се одатле к 
/p> <p rend="Tekst">— Вала, не бежах му више — рече Пурко задуван па макар крв легла! </p> <p r 
вонац ни совица.{S} Само чекало чекеће, вода хуји на омаји под воденицом, и... ништа више. </p> 
о чак доле ниже воденице на броду хукне вода јако.{S} Нигде се не чује ни шта.{S} Само гдешто.  
где ћемо наћи врана, непочишћена коња и воде аџијазме? — упита Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Бо 
 за њега пође; опрости се с њим, захити воде, па оде плачући навише кући... </p> <p rend="Tekst 
боље бити.{S} Ћебо понео у неком шишету воде аџијазме.{S} Неки понели будаке и мотике. </p> <p  
мири се.{S} Зарожани нађоше воденичара, воденица им поче млети и. дању и ноћу.{S} Нико се више  
, на реци, била, у некој грдној гудури, воденица, сеоска.{S} Ту су Зарожани кад су год били гла 
ија између крупних као плашће стена.{S} Воденица је баш под једном таком стеном, припета као ла 
Tekst">— Село велико — прихвати Срдан — воденица једна. </p> <p rend="Tekst">— Па и у њој нека  
а тако, постаја, па тек викну да је сва воденица одјекнула: </p> <p rend="Tekst">— Еј, Сава Сав 
им рече да му само спреме доста жита да воденица сву ноћ меље, а за њега нек се не брину. </p>  
ене.{S} Све се то начети око њега, пуна воденица, па још и пред вратима. </p> <p rend="Tekst">П 
дају, народ поштен.{S} Само та проклета воденица! </p> <p rend="Tekst">— Ама како би било — рећ 
 <p rend="Tekst">— Ух, опет та проклета воденица? — прогунђа неко. </p> <p rend="Tekst">— Да гр 
те — прихвати неки чича Мирко — не може воденица бити сама.{S} Сваки час вала што оправити, јаз 
kst">Одиста је страшна та гудура где је воденица зарошка.{S} С једне стране густа шума, и дању  
и Зарожани што су малопре пошли оздо од воденице.{S} Пурко одмах износе ракије, те се обредише  
.{S} Време тихо.{S} Кашто чак доле ниже воденице на броду хукне вода јако.{S} Нигде се не чује  
d="Tekst">Таман се он спрема да пође из воденице горе у село, док ето ти Зарожана — оних истих  
уку, па изиђе напоље; разгледа свуд око воденице — нигде ништа!{S} Врати се опет унутра, притво 
трахињи, о Сави Савановићу и о зарошкој воденици, и куну се свим чудима на свету да је све тако 
 су год дотле осванули мртви у зарошкој воденици.{S} Ту ти се напијало у здравље попу, кмету, С 
е могао ниједан воденичар одржати у тој воденици!{S} Омркне здрав и читав, а осване мртав, са ц 
</p> <p rend="Tekst">Страхиња наложио у воденици ватру.{S} Једну врећу жита сасуо у кош, две му 
 вампира! ...{S}А ко вам је оно ноћио у воденици? </p> <p rend="Tekst">— Па Страхиња — рече Пур 
о чекало чекеће, вода хуји на омаји под воденицом, и... ништа више. </p> <p rend="Tekst">Док ти 
ако се Зарожани муче и петљају са самом воденицом, мељући помало дању. </p> <p rend="Tekst">И ј 
патрљком испред себе — шта ћемо с нашом воденицом?{S} Воденичара нема, нити га можемо наћи.{S}  
а узастопце. — Баш сам рад да вам чувам воденицу макар само једну ноћ. </p> <p rend="Tekst">— М 
 rend="Tekst">Док ти на један мах уђе у воденицу повисок човек црвена као крв лица; уђе нечујно 
тровдан.{S} Довече ће га већ спремити у воденицу... </p> <p rend="Tekst">Одиста је страшна та г 
е чича Мирко — да ми градимо нама другу воденицу.{S} Хвала богу, потока доста — имамо где. </p> 
ли тражити воденичара или градити другу воденицу? </p> <p rend="Tekst">— Ух, опет та проклета в 
 да је навлаш наваљивао да чува зарошку воденицу не би ли ту погинуо, и да ће одиста отићи у св 
 се нико живи није смео најмити да буде воденичар.{S} Има неколико недеља како се Зарожани муче 
nd="Tekst">— Ако хоћете, ја ћу вам бити воденичар. </p> <p rend="Tekst">— Ти?!...{S} Бог с тобо 
ткад и ја памтим није се могао ни један воденичар одржати, а ионако је по селу много мрло људи. 
до дави људе — настави Пурко. — Ниједан воденичар не може да се одржи.{S} Омркне здрав и читав, 
, за чудо божје — није се могао ниједан воденичар одржати у тој воденици!{S} Омркне здрав и чит 
д себе — шта ћемо с нашом воденицом?{S} Воденичара нема, нити га можемо наћи.{S} Да бар има два 
t">— Аја! — дочека чича Мирко. — Каквог воденичара, бог с тобом?{S} Неће нико за живу главу! </ 
друго село смири се.{S} Зарожани нађоше воденичара, воденица им поче млети и. дању и ноћу.{S} Н 
/p> <p rend="Tekst">— Та остали смо без воденичара — прихвати Пурко. — Не можеш ни једног наћи. 
 шта велите, људи?{S} Хоћемо ли тражити воденичара или градити другу воденицу? </p> <p rend="Te 
једном огледамо.{S} Да нађемо како било воденичара... </p> <p rend="Tekst">— Аја! — дочека чича 
 </p> <p rend="Tekst">— Јок, да тражимо воденичара! — рече Срдан. </p> <p rend="Tekst">— Да чув 
вало.{S} Ту се пило за покој душе свима воденичарима што су год дотле осванули мртви у зарошкој 
ваду.{S} Ухвати вранца, па му подај нек води. </p> <p rend="Tekst">Момчић истрча из куће, па од 
и озго Радојке са судовима.{S} Пошла на воду.{S} Кад виде Страхињу, она се чисто трже и обазре  
апак. </p> <p rend="Tekst">Ћебо принесе воду аџијазму.{S} Поп натаче петрахиљ и отвори требник. 
Вала, Страхиња, дошло ми је да скочим у воду или да зажмурим, па да бежим и ја куд...{S} Више с 
ви петли — наставља Пурко — ето и нас с вођевином, ако бог да! </p> <p rend="Tekst">— И треба!. 
 Није оно момак наодмет.{S} Кад се деца воле и милују, нека их нек се узму. </p> <p rend="Tekst 
p> <p rend="Tekst">Еле, бише се до миле воле, па се разиђоше куд који.{S} Неко гологлав, неко н 
end="Tekst">— А он, дабоме...{S} Кад се воле и милују — настави Пурко — што да се не узму? </p> 
 мајсторије.{S} Додуше, Страхињу су сад волели сви и по Овчини, осем Живана и још неких, а и по 
век, зато су га и прозвали — Душман.{S} Волео је свадити се с човеком него попити чашу ракије.{ 
Сви те волимо овде у селу...{S} Баш бих волео да ми кажеш ако те снашла каква невоља. </p> <p r 
 одиста. </p> <p rend="Tekst">— Баш бих волео да ми то ниси казала... — рече и нешто се окари.  
о други; али Живан је отац Радојкин, па воли склонити се... </p> <p rend="Tekst">Док је Живан у 
ане, да не буне народ; говорио им да се воли и уклонити куд било, него да легне, боже сачувај!  
је тако, Радојка, али баш не могу...{S} Волим отићи мало дале! </p> <p rend="Tekst">Напослетку, 
гу, одавно добри знанци и пријатељи.{S} Волим те као сина...{S} Сви те волимо овде у селу...{S} 
end="Tekst">— Аја, Радојка!...{S} Ја те волим као своје очи...{S} Али шта ћу?{S} Онај рчин не д 
 — прихвати опет Пурко — ми тебе знамо, волимо те... па нисмо ради... </p> <p rend="Tekst">Аја, 
тељи.{S} Волим те као сина...{S} Сви те волимо овде у селу...{S} Баш бих волео да ми кажеш ако  
адојком — догод није већ замакла горе у воћњак. </p> <p rend="Tekst">Што је даље Страхиња одмиц 
t">— Аџијазме имам ја — рече Ћебо — али врана коња? </p> <p rend="Tekst">— Имам ја неког вранчи 
p> <p rend="Tekst">— Него где ћемо наћи врана, непочишћена коња и воде аџијазме? — упита Мирко. 
ча Мирко — али је почишћен...{S} А твој вранац, Пурко, и ти имаш једног? </p> <p rend="Tekst">— 
 <p rend="Tekst">— Ти имаш, чини ми се, вранца пастува? — упита Пурко да се не отеже разговор.  
иран, отргао се! — повика одмах утом на вранца, који се беше нешто усфрктао и почео копати ного 
е очитати што.{S} Пурко извео Живановог вранца без белеге, још непочишћена.{S} Ђилас одсекао ко 
мрмља... </p> <p rend="Tekst">Пурко узе вранца Живановог и оде полако у Зарожје. </p> <p rend=" 
Идиде доле с кумом на ливаду.{S} Ухвати вранца, па му подај нек води. </p> <p rend="Tekst">Момч 
а? </p> <p rend="Tekst">— Имам ја неког вранчића — рече чича Мирко — али је почишћен...{S} А тв 
 кажи Живану нек дође! — викну Пурко. — Врата су му отворена! </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш? 
едан другог, док ти луче шамар Ћебу иза врата.{S} Ошамари га Ђилас. </p> <p rend="Tekst">Зачас  
низ леђа, а неки подвијене под капу иза врата. </p> <p rend="Tekst">Пред кућом Пурковом бише ле 
ако сиђе озго, старну ватру, погледа на врата, а она широм отворена.{S} Узе угарак у једну и но 
ekst">Страхиња се полако прикраде до на врата вајатска, заклони се мало иза неког празног бурет 
шта!{S} Врати се опет унутра, притворив врата, повади брашно из мучњака у врећу, па засу другу. 
ше начињен од неколико дасака баш изнад врата.{S} Извади обе пушке, у које беше сабио по парче  
кање, па тих ход, па се полако отворише врата и изиђе Радојка сасвим обучена и обувена. </p> <p 
говори Страхиња брзо, па принесе уво уз врата. </p> <p rend="Tekst">Унутра се чу шушкање, па ти 
ена као крв лица; уђе нечујно, рекао би врата се и не отворише.{S} Претурио преко рамена крпу п 
а осване мртав, са црвеном масницом око врата, као да је гајтаном удављен.{S} То се чудо рашчул 
и и дошао! </p> <p rend="Tekst">— Море, врати ми дете док нисам довео народ, па ће бити чуда!.. 
ко Живану. </p> <p rend="Tekst">— Море, врати ми дете... биће белаја! — викну Живан. </p> <p re 
еда свуд око воденице — нигде ништа!{S} Врати се опет унутра, притворив врата, повади брашно из 
овце горе у гај! — повикну Живан, па се врати у кућу као смушен. </p> <p rend="Tekst">Она се уп 
!...{S} Ко зна шта је чека док се Живан врати. </p> <p rend="Tekst">Тада је у Зарожју, подалеко 
петак, на Павловдан, кад су се Зарожани вратили из Криве јаруге гладни и уморни са својим кмето 
 око њега, пуна воденица, па још и пред вратима. </p> <p rend="Tekst">Прича он њима, а они се ч 
а.{S} Кад је тако спечалио неку парицу, вратио се у Овчину — на оно мало баштинице што му је ос 
 Ти су га људи веома запазили откако се вратио из мајсторије.{S} Додуше, Страхињу су сад волели 
p> <p rend="Tekst">— До мрака можемо се вратити! — довикује Ђилас. </p> <p rend="Tekst">— А ја  
 певајући и пушке мећући, а Зарожани се вратише у Зарожје — и они певајући и пушке мећући. </p> 
/p> <p rend="Tekst">Једва у сами сумрак вратише се Зарожани својим кућама, радосни што су нашли 
t">Пут иде баш кроз сред Зарожја, поред вратница кметових.{S} Страхиња помисли и нехотице да би 
м.{S} Пурко, чича Мирко и остали ту код вратница.{S} Страхиња и Ћебо прикрадоше се горе до ваја 
end="Tekst">Утом Страхиња стиже доле до вратница Пуркових. </p> <p rend="Tekst">— Страхиња, бра 
p> <p rend="Tekst">Пурко изиђе онамо до вратница.{S} Сви се ућуташе да чују шта ће бити. </p> < 
. </p> <p rend="Tekst">Кмет Пурко још с вратница викну: </p> <p rend="Tekst">— Домаћине!...{S}  
И сви троје побегоше, што игда могу, на вратнице... </p> <p rend="Tekst">Док, ништа ти бог не д 
/p> <p rend="Tekst">Страхиња већ уђе на вратнице и назва им: </p> <p rend="Tekst">— Помози бог! 
</p> <p rend="Tekst">Пошто су изишли на вратнице, рећи ће кмет Пурко: </p> <p rend="Tekst">— Ни 
d="Tekst">Брзо су стигли у Овчину, пред вратнице Живанове.{S} Ту застадоше да се договоре шта ћ 
еку грдну каменчину којом беху подупрте вратнице, па их отворише широм.{S} Пурко, чича Мирко и  
. </p> <p rend="Tekst">Утом се отворише вратнице и уђоше Зарожани. </p> <p rend="Tekst">Кмет Пу 
ми дошао за то, слободно иди!{S} Ено ти вратнице! </p> <p rend="Tekst">— Немој тако, куме, немо 
евајући и бунован. — Легох мало, па ова врашка жега... ааа!{S} А одакле ти, куме? </p> <p rend= 
турали вилама орахе на таван, ни појили врбу, ни истезали греду, ни сејали со.{S} Тај је Пурко  
ли вилама орахе на таван; кад су појили врбу и сејали со; кад су ишли четомице у планину те сек 
> <p rend="Tekst">У кући се диже читава врева.{S} Живан праска и виче, рекао би, све поби.{S} Д 
а начинио сам ону кућицу и ту живео као вредан и скроман сиромашак... </p> <p rend="Tekst">Сад  
ека их венча! </p> <p rend="Tekst">— Не вреди то венчање, море ич! </p> <p rend="Tekst">— А што 
давно смркло.{S} Помрчина као тесто.{S} Време тихо.{S} Кашто чак доле ниже воденице на броду ху 
ворив врата, повади брашно из мучњака у врећу, па засу другу.{S} Напуни пушке и запали лулу — х 
хиња наложио у воденици ватру.{S} Једну врећу жита сасуо у кош, две му стоје спремне.{S} Изиђе  
/p> <p rend="Tekst">— Беж', Страхиња! — врисну Радојка, па побеже к овцама у страну. </p> <p re 
rend="Tekst">Препентраше се преко једне врлети, па се спустише у неку широку, голему јаругу.{S} 
зарошке гудуре, чести шевари и стене, а врло ретко њиве и још ређе куће. </p> <p rend="Tekst">П 
<p rend="Tekst">Истина, Страхиња је био врло куражан и снажан момак.{S} Мучно би устукнуо да је 
омак. </p> <p rend="Tekst">Онда се тамо врло ретко палио дуван; тек погдекоји могао се видети с 
 беше помакнуо, а сунце припекло, те га врућина пробудила, кад ето ти му Пурка. </p> <p rend="T 
ило, тек Живан почео од неко доба много врчати на своју кћер.{S} Он, истина, виче и на осталу ч 
 страну. </p> <p rend="Tekst">— Кући се вуци! — дрекну Живан на њу, па полете к Страхињи цичећи 
>— Знам, децо! — одговори баба. — Једва га памтим.{S} Био је то опак човек! </p> <p rend="Tekst 
и одвраћати. </p> <p rend="Tekst">Једва га наговори да остане барем неки дан код њега у Зарожју 
даде му изговорити. — Ето ту је поп, да га питамо. </p> <p rend="Tekst">— Је ли грехота, попо,  
 <p rend="Tekst">Кад Зарожани видеше да га не могу одвратити пристадоше...{S} Нека га кад је то 
="Tekst">Ћебо у оној хитњи не погоди да га залије баш у уста, него га поли по лицу.{S} У тај ма 
<p rend="Tekst">Таман Радојка заусти да га нешто упита, док ти се помоли озго путањом Живан, па 
ли, него још сподби и повелики камен да га гађа, а он ти загребе што игда може кроз буквик...{S 
потури руку те узе мало брашна, загледа га на длану, па баци опет у мучњак. </p> <p rend="Tekst 
d="Tekst">Живан се само окрете, погледа га и нешто промрмља... </p> <p rend="Tekst">Пурко узе в 
 Куда, болан? — упита Радојка и погледа га. </p> <p rend="Tekst">— Куд било...{S} Идем доле у П 
не могу одвратити пристадоше...{S} Нека га кад је толико навалио!{S} Он им рече да му само спре 
: — Хајдемо, браћо, нашем попу.{S} Нека га нек зија колико хоће, хајдемо ми одмах попу!... </p> 
ekst">— Батали, кмете, богати! — дочека га чича Мирко. — Било па прошло!{S} Што то заподиреш? < 
/p> <p rend="Tekst">Напослетку, Радојка га поче преклињати да не иде, или барем да не иде далек 
о га уставља да остане у Зарожју, прима га у кућу и у задругу.{S} Живан не да — већ га зове у О 
.{S} Осећа како су му очи пуне суза, па га то чисто љути, те се мргоди.{S} Испушио је лулу брже 
Tekst">Поп очита нешто над вампиром, па га онда одмах закопаше.{S} На гроб натрпаше камење, кла 
.{S} Све узалуд!{S} Страхиња наумио, па га не можеш никако намолити ни одвратити. </p> <p rend= 
st">— Ама где си, добар човече? — упита га чича Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Та оно.. знаш...  
 је ли тврда вера, море, је ли? — упита га Пурко. </p> <p rend="Tekst">— Јест, море, јест! — от 
ао, бивало му је све теже.{S} На махове га тако стегне нешто у грлу, рекао би, угушиће га.{S} О 
 Пурко. </p> <p rend="Tekst">— Упитајде га је ли вера да неће бити кавге? </p> <p rend="Tekst"> 
рили.{S} Чича Мирко је ишао до попа, те га замолио да и он с њима пође, ваљаће очитати што.{S}  
лад беше помакнуо, а сунце припекло, те га врућина пробудила, кад ето ти му Пурка. </p> <p rend 
хватите полако капак будацима и дигните га! </p> <p rend="Tekst">Они то учинише...{S} Имају шта 
...{S} И кумови смо неки...{S} Лане сте га тамо окметили. </p> <p rend="Tekst">— А знаш и његов 
ако је празник, Петровдан.{S} Довече ће га већ спремити у воденицу... </p> <p rend="Tekst">Одис 
 стегне нешто у грлу, рекао би, угушиће га.{S} Осећа како су му очи пуне суза, па га то чисто љ 
па, можда, и пропасти гдегод...{S} Поче га карати и одвраћати. </p> <p rend="Tekst">Једва га на 
рате?...{S} Казуј, казуј!... — салетеше га сви, гушећи се већ од наглости да чују то чудо како  
брду горе остаде сам Живан.{S} Оставише га његови.{S} Он застаде мало, па довикну: </p> <p rend 
>Страхиња остаде код Пурка.{S} Заустави га Пурко да руча и да му буде гост до мрака, ионако је  
иња и уздахну. </p> <p rend="Tekst">Сви га погледаше мало зачуђено. </p> <p rend="Tekst">Страхи 
ваздан ћурликâ у двојнице!...{S} Ако ли га домчам — одраћу га! </p> <p rend="Tekst">Радојка сам 
аљње својте и у Овчини и у Зарожју, али га нико није хтео к себи узети нити се постарати о њему 
и што су нашли вампира Саву и заварчили га тако.{S} Истина, утекао им је лептирак, али не мари. 
и луче шамар Ћебу иза врата.{S} Ошамари га Ђилас. </p> <p rend="Tekst">Зачас се начини читава г 
вну. </p> <p rend="Tekst">— Вала, ти си га отерао! </p> <p rend="Tekst">— Нуто-де! — учини Жива 
шом воденицом?{S} Воденичара нема, нити га можемо наћи.{S} Да бар има два витла, па би нам било 
.. — рече кмет узевши бардак и мућнувши га, па брже отрча у кућу. </p> <p rend="Tekst">— А јеси 
аручује Живан, па пође у кућу. — Другом га не бих дао за живу главу. </p> <p rend="Tekst">— Баш 
иван не да — већ га зове у Овчину, и он га прима у кућу и у за другу.{S} Напослетку, Страхиња з 
е ништа. </p> <p rend="Tekst">— Огребао га трн! </p> <p rend="Tekst">— Куршум, море! </p> <p re 
не погоди да га залије баш у уста, него га поли по лицу.{S} У тај мах излете вампиру из уста пр 
одсекао колац од црног глога и заоштрио га не може боље бити.{S} Ћебо понео у неком шишету воде 
хињу! </p> <p rend="Tekst">— Вала, нико га није гонио — одговори Живан и још једном зевну. </p> 
о се не завадише око Страхиње.{S} Пурко га уставља да остане у Зарожју, прима га у кућу и у зад 
 ногом; њуши ону земљу и фрче.{S} Пурко га трже за улар и умирује, неће да се смири! </p> <p re 
меја и зену. </p> <p rend="Tekst">Пурко га погледа мало зачуђено, па се осмехну и рече: </p> <p 
 <p rend="Tekst">Страхиња уздахну, опет га љуто стеже у грлу; опет повуче два-три густа дима, п 
 кућу и у задругу.{S} Живан не да — већ га зове у Овчину, и он га прима у кућу и у за другу.{S} 
rend="Tekst">— Страхиња, брате! — зовну га кмет. — Акобогда тако?{S} Сврати мало амо! </p> <p r 
ежи читав читавцит човек, као год да су га јуче ту спустили.{S} Само што је претурио ногу преко 
а.{S} Ко зна кад ће се видети.{S} Ти су га људи веома запазили откако се вратио из мајсторије.{ 
Често хоће и да се побије.{S} Откако су га окметили — лепо човек побесне!... </p> <p rend="Teks 
kst">Живан је био наопак човек, зато су га и прозвали — Душман.{S} Волео је свадити се с човеко 
ојнице!...{S} Ако ли га домчам — одраћу га! </p> <p rend="Tekst">Радојка само обори очи, па зад 
} А, само док му одем тамо — изрезилићу га да ће све отресати ушима!... — рече Пурко готово јет 
 него још сподби и повелики камен да га гађа, а он ти загребе што игда може кроз буквик...{S} С 
ућама.{S} Служио је по Овчини код бољих газда, док је мало одрастао и ојачао.{S} После је отиша 
Види се кућа Живанова, зграде око куће, гај, па горе рудина.{S} Учини му се као да неко чељаде  
е упути најлак с овцама навише, пошав у гај што беше одмах изнад куће.{S} Почесто се обзирала и 
> <p rend="Tekst">— Гони те овце горе у гај! — повикну Живан, па се врати у кућу као смушен. </ 
nd="Tekst">Радојка већ изби с овцама из гаја горе на рудину, па их пусти те се пâсом спустише д 
а црвеном масницом око врата, као да је гајтаном удављен.{S} То се чудо рашчуло надалеко и већ  
 јунаци!« </p> <p rend="Tekst">И сва та галама оде право Пурковој кући.{S} Сад тек поче весеље  
гледа мало доље.{S} Види се она лужина, где је Радојка често изгонила овце на попас и где су се 
то опак човек! </p> <p rend="Tekst">— А где је укопан? — подвикну Ћебо опет. </p> <p rend="Teks 
рдак ракије. </p> <p rend="Tekst">— Ама где си, добар човече? — упита га чича Мирко. </p> <p re 
end="Tekst">Одиста је страшна та гудура где је воденица зарошка.{S} С једне стране густа шума,  
рачвастих брестова; али нико се не сећа где је баш та Крива јаруга и рачвасти брест.{S} Најпосл 
е.{S} Речица се вијуга испод оне стране где је шума, па гдешто хучи преко широких плоча стрмо у 
ба Мирјану би ли знала казати местимице где је.{S} Аја!{S} Баба ништа не чује.{S} Ћебо промукао 
 Радојка често изгонила овце на попас и где су се састајали и слатко разговарали.{S} Мало више  
о промукло. </p> <p rend="Tekst">— Него где ћемо наћи врана, непочишћена коња и воде аџијазме?  
цу.{S} Хвала богу, потока доста — имамо где. </p> <p rend="Tekst">— А шта ћемо с овом? — упита  
се, неке труловине, као од дрвета... ту где коњ копа! </p> <p rend="Tekst">— Јест, богами! — ре 
"Tekst">— Може бити — рече неко — видиш где коњ једнако копа ногом и фрче. </p> <p rend="Tekst" 
ста отићи у свет, па, можда, и пропасти гдегод...{S} Поче га карати и одвраћати. </p> <p rend=" 
завије у шуми, или се из села озго чује гдекоји пас да залаје два-трипут, па ућути. </p> <p ren 
} Више дрвећа готово и не беше, само по гдекоји жбун и трн; али беше неколико крупних пањева, н 
учи преко широких плоча стрмо у вирове, гдешто завија између крупних као плашће стена.{S} Воден 
вијуга испод оне стране где је шума, па гдешто хучи преко широких плоча стрмо у вирове, гдешто  
ко.{S} Нигде се не чује ни шта.{S} Само гдешто. звонац зазвони крај реке, или совица завије у ш 
е чича Мирко узевши чашу. — Прво његове главе, његове домаћице... </p> <p rend="Tekst">— Уха, ч 
t">Зарожани се разиђоше, сумњиво машући главом и слежући раменима. </p> <p rend="Tekst">Страхињ 
kst">Прича он њима, а они се чуде, машу главом, узвикују: </p> <p rend="Tekst">— Их, брате, заб 
биш ту?{S} Ако сам ти поменуо, нисам ти главу разбио...« И оде, а не рече ни збогом! </p> <p re 
стом... — одговори баба, па опет спусти главу. </p> <p rend="Tekst">Веома се замислише Зарожани 
азва се баба Мирјана полако и диже мало главу. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли ти неког Саву Сав 
 у кућу. — Другом га не бих дао за живу главу. </p> <p rend="Tekst">— Баш ти хвала, куме!{S} У  
чара, бог с тобом?{S} Неће нико за живу главу! </p> <p rend="Tekst">— Ја, вала, не знам... — ре 
 ноћу.{S} Нико се више није жалио да је гладан и да нема брашно. </p> <p rend="Tekst">Онај лепт 
 су се Зарожани вратили из Криве јаруге гладни и уморни са својим кметом и попом, и сутрадан у  
оска.{S} Ту су Зарожани кад су год били гладни, млели жито те се хранили хлебом.{S} Али, за чуд 
ту, кмете? — викну Живан, јер чу Пурков глас. — А станиде, море! — па скреса на онај глас. </p> 
оже, може, ја! — чу се међ њима и попов глас. </p> <p rend="Tekst">Еле, кмет одиста оде с дружи 
">— Ко је? — чу се изнутра санан женски глас. </p> <p rend="Tekst">— Ја!...{S} Страхиња!{S} Изи 
 — А станиде, море! — па скреса на онај глас. </p> <p rend="Tekst">— Не на кума и светог Јована 
викну Живан, па потеже из пушке на онај глас. </p> <p rend="Tekst">— Зар тако? — дрекну Ћебо, п 
ekst">— А станите, лопови! — чу се оздо глас Живанов. </p> <p rend="Tekst">— Ено их, Живане!{S} 
ти. </p> <p rend="Tekst">— Море, кмете, гледај де! — учини Страхиња. </p> <p rend="Tekst">— Шта 
спреми се. </p> <p rend="Tekst">— Добро гледај, море — вели му чича Мирко — да не прсне на те и 
не нађу Саву Савановића, а после ће већ гледати да му како год испросе Радојку, кад је толико з 
сам, видиш, Пурко... — настави Страхиња гледећи преда се — ту девојку подавно замиловао... </p> 
ишћена.{S} Ђилас одсекао колац од црног глога и заоштрио га не може боље бити.{S} Ћебо понео у  
к.{S} Ђилас засука рукаве, примаче онај глогов колац и спреми се. </p> <p rend="Tekst">— Добро  
камење, клада и свакојака трња, највише глогова. </p> <p rend="Tekst">Једва у сами сумрак врати 
обро. </p> <p rend="Tekst">— Их, ала је глува! — рече Ћебо дружини, па се искашља и зину што иг 
да буде... </p> <p rend="Tekst">Настаде глуво доба.{S} Не чује се више ни звонац ни совица.{S}  
едном таком стеном, припета као ластино гнездо уз њу. </p> <p rend="Tekst">Беше се већ давно см 
е оној клади и на један мах притиште је гњавити.{S} Али брзо одскочи и стаде, рекао би, зачуди  
обро!{S} Овце се близне, летина поноси, говеда се обадају, народ поштен.{S} Само та проклета во 
читава граја.{S} Ништа се не зна шта ко говори.{S} Кмет млати рукама, трчи од једног до другог, 
 — викну Живан и не слушајући шта Пурко говори. </p> <p rend="Tekst">— Чујем, чико! — одазва се 
. </p> <p rend="Tekst">— Тако ми је пре говорила — одговори Страхиња. </p> <p rend="Tekst">— А  
ио их је да се окане, да не буне народ; говорио им да се воли и уклонити куд било, него да легн 
дети!{S} Лежи читав читавцит човек, као год да су га јуче ту спустили.{S} Само што је претурио  
вића, а после ће већ гледати да му како год испросе Радојку, кад је толико замиловао, па макар  
rend="Tekst">Страхиња салете да их како год устави.{S} Молио их је да се окане, да не буне наро 
"Tekst">— О, Мирјана! — викну Пурко што год може. </p> <p rend="Tekst">Баба ништа! </p> <p rend 
еница, сеоска.{S} Ту су Зарожани кад су год били гладни, млели жито те се хранили хлебом.{S} Ал 
за покој душе свима воденичарима што су год дотле осванули мртви у зарошкој воденици.{S} Ту ти  
ебела је, голема, рекао би, има јој сто година.{S} Више дрвећа готово и не беше, само по гдекој 
 малих, једва да има најдебљем двадесет година, а куд је себе деведесет!{S} Није ни то! </p> <p 
"Tekst">— Еј, Сава Савановићу, деведест година вампирујеш, и не оста без вечере као вечерас! </ 
hi> <seg> </seg> <hi meTypesetSize="14">ГОДИНА</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
вом бише лепа рудиница; на тој рудиници голем, гранат орах.{S} Под тим орахом састајали су се љ 
њу, наиђоше на једну букву — дебела је, голема, рекао би, има јој сто година.{S} Више дрвећа го 
е врлети, па се спустише у неку широку, голему јаругу.{S} Чињаше им се доста крива.{S} Баш кад  
има. </p> <p rend="Tekst">Кад избише на Голо брдо, застадоше.{S} Сви једва дишу колико су се за 
S} Зарожани их испратише чак горе До на Голо брдо.{S} Ту се лепо ижљубише и расташе као пријате 
 тако договорише, док зовну неко озго с Голог брда: </p> <p rend="Tekst">— О, Пурко! </p> <p re 
ревалило.{S} Кад опет неко зовну озго с Голог брда: </p> <p rend="Tekst">— О, Пурко!...{S} О, П 
е к зарошком хатару.{S} Пресамари преко Голога брда.{S} Пред њим пукоше дубоке зарошке гудуре,  
гу... </p> <p rend="Tekst">Кад би наврх Голога брда, стаде мало и погледа онамо у Овчину.{S} Ви 
 воле, па се разиђоше куд који.{S} Неко гологлав, неко нарамује, неко се пипа око ре бара. </p> 
таман да се приме горе уза страну пошав Голоме брду, док ти учесташе пушке по Овчини и диже се  
адрхта као прут. </p> <p rend="Tekst">— Гони те овце горе у гај! — повикну Живан, па се врати у 
p> <p rend="Tekst">— Вала, нико га није гонио — одговори Живан и још једном зевну. </p> <p rend 
ekst">Радојка већ изби с овцама из гаја горе на рудину, па их пусти те се пâсом спустише до бук 
ше за Радојком — догод није већ замакла горе у воћњак. </p> <p rend="Tekst">Што је даље Страхињ 
кућа Живанова, зграде око куће, гај, па горе рудина.{S} Учини му се као да неко чељаде изиђе из 
већ поред 3мајевца, и таман да се приме горе уза страну пошав Голоме брду, док ти учесташе пушк 
тница.{S} Страхиња и Ћебо прикрадоше се горе до вајата, што беше за добру пустемицу од куће, и  
ут. </p> <p rend="Tekst">— Гони те овце горе у гај! — повикну Живан, па се врати у кућу као сму 
>Таман се он спрема да пође из воденице горе у село, док ето ти Зарожана — оних истих што су би 
 rend="Tekst">И у том разговору стигоше горе до пред кућу. </p> <p rend="Tekst">Тамо већ беху с 
тако се сви одабранији Зарожани кретоше горе у село кући кметовој.{S} Остали народ разиђе се св 
 невестом.{S} Зарожани их испратише чак горе До на Голо брдо.{S} Ту се лепо ижљубише и расташе  
ја велим боље данас!...{S} Него хајдемо горе до моје куће да попијемо коју...{S} И овај је чове 
st">И док би човек оком тренуо, на брду горе остаде сам Живан.{S} Оставише га његови.{S} Он зас 
 Заустави га Пурко да руча и да му буде гост до мрака, ионако је празник, Петровдан.{S} Довече  
 давно прошла.{S} Неко је доба ноћи.{S} Гости се веселе пред кућом.{S} Месечина као дан, лето,  
треба!...{S} Дај, боже!... — одговорише гости углас. </p> <p rend="Tekst">— И будите, браћо, сп 
/p> <p rend="Tekst">здрављу! — гракнуше гости за њим. </p> <p rend="Tekst">— Може, може, ја! —  
Нема он још домаћице!... — гракнуше сви гости у смеху. </p> <p rend="Tekst">— А јест, богами! — 
ело.{S} Сретоше се са својима.{S} И они гости од Пуркове куће и готово сав народ беше се кренуо 
з куће. </p> <p rend="Tekst">— Јеси рад гостима, Срећко? — упита чича Мирко. </p> <p rend="Teks 
ма. </p> <p rend="Tekst">Кмет се окрете гостима што осташе: </p> <p rend="Tekst">— Ви, браћо, с 
 Ћебо навалише: »Хајде, хајде!« те она, готово и не знајући како, изиђе из вајата и похита с њи 
нце већ превалило, а још ништа нема.{S} Готово хоћаху да се окане; али смислише да копају још м 
">— Аја,...{S} Не зна нико!... — повика готово -сав онај народ. </p> <p rend="Tekst">Зарожани с 
 би, има јој сто година.{S} Више дрвећа готово и не беше, само по гдекоји жбун и трн; али беше  
rend="Tekst">Зором сутрадан искупише се готово сви Зарожани под онај орах пред Пурковом кућом.{ 
орели, неки већ натрулили — начинили се готово сама прњад. </p> <p rend="Tekst">Тумараше 3арожа 
Јест!...{S} Имаће, ако нема! — завикаше готово сви. </p> <p rend="Tekst">— Само се чудим оном л 
..{S} Батали, кмете, батали! — завикаше готово сви углас. </p> <p rend="Tekst">Кмет мало поћута 
rend="Tekst">— У Посавину... — завикаше готово сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— А што, море 
ekst">— Шта?{S} Шта?{S} Шта? — повикаше готово сви радознало. </p> <p rend="Tekst">— Ако хоћете 
ест... ама знаш...{S} Аја! — за мрмљаше готово сви углас. </p> <p rend="Tekst">Чисто их подиђош 
омак!...{S} Страхиња је наш! — гракнуше готово сви. </p> <p rend="Tekst">— А онај му џенабет ни 
ојима.{S} И они гости од Пуркове куће и готово сав народ беше се кренуо да се нађе у невољи сво 
ма му се познају две ране од пушке, али готово обе зарасле. </p> <p rend="Tekst">Ђилас истеже о 
 ће све отресати ушима!... — рече Пурко готово јетко, па упита: — А ти? </p> <p rend="Tekst">—  
 не можеш наћи, није вајде! — рече кмет готово у очајању. — Миран, отргао се! — повика одмах ут 
 Отеше кмету девојку!...« Зарожани само грабе навише.{S} Вика и пушке, рекао би, све за њима. < 
{S} Другу гради! </p> <p rend="Tekst">— Гради је сам! — довикују му једни. — Какав угарак? </p> 
ав се запурио. — У ову угарак!{S} Другу гради! </p> <p rend="Tekst">— Гради је сам! — довикују  
рогунђа неко. </p> <p rend="Tekst">— Да градимо другу! — вели чича Мирко. </p> <p rend="Tekst"> 
ча.{S} Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Да градимо другу — вели кмет — богами, нисмо ни кадри. </p 
а велим, људи — рече чича Мирко — да ми градимо нама другу воденицу.{S} Хвала богу, потока дост 
и слазио с њима чак доле у Посавину, те градио куће, вајате, и остале зграде богатим Посавцима. 
ди?{S} Хоћемо ли тражити воденичара или градити другу воденицу? </p> <p rend="Tekst">— Ух, опет 
у видеше здраве и читаве, диже се вика, граја, весеље.{S} Само се чује: »Алал вам вера!...{S} Т 
} Не дај!« Пушке учесташе оздо из села; граја и вика све ближе. </p> <p rend="Tekst">— Беж'те,  
ет. </p> <p rend="Tekst">Диже се читава граја.{S} Ништа се не зна шта ко говори.{S} Кмет млати  
... </p> <p rend="Tekst">Диже се весела граја међ њима. </p> <p rend="Tekst">Запрашташе пушке о 
ршум! </p> <p rend="Tekst">Утом се диже граја доле у Зарожју: »Хај, људи!...{S} Потеците!...{S} 
с!...{S} Сад!...{S} Одмах!... — диже се граја. </p> <p rend="Tekst">— Стојте, људи! — виче кмет 
d="Tekst">— Хајдемо, хајдемо Мирјани! — гракнуше многи. </p> <p rend="Tekst">— До ручка стићи ћ 
ет. </p> <p rend="Tekst">— Да копамо! — гракнуше сви. </p> <p rend="Tekst">Они с будацима и мот 
..{S} У </p> <p rend="Tekst">здрављу! — гракнуше гости за њим. </p> <p rend="Tekst">— Може, мож 
е ваљан момак!...{S} Страхиња је наш! — гракнуше готово сви. </p> <p rend="Tekst">— А онај му џ 
удали!...{S} Нема он још домаћице!... — гракнуше сви гости у смеху. </p> <p rend="Tekst">— А је 
е лепа рудиница; на тој рудиници голем, гранат орах.{S} Под тим орахом састајали су се људи с к 
вадби. </p> <p rend="Tekst">Сунце давно грануло и већ оскочило с два-три копља.{S} Зарожани, ка 
</p> <p rend="Tekst">— Море, хеј!{S} Не грди нам попа! </p> <p rend="Tekst">— Луд вам је поп, л 
одалеко од села, на реци, била, у некој грдној гудури, воденица, сеоска.{S} Ту су Зарожани кад  
тикама окупише копати живо.{S} Ископаше грдну пањину на оном месту, па копај даље.{S} Сунце већ 
/p> <p rend="Tekst">Затим увуче некакву грдну кладетину, дугачку сврх човека!{S} Метну је поред 
очише преко плота, полако уклонише неку грдну каменчину којом беху подупрте вратнице, па их отв 
е на таван, ни појили врбу, ни истезали греду, ни сејали со.{S} Тај је Пурко био паметан човек, 
лице да ишчачкају зубе; кад су истезали греду, скакали у јарину, уносили прегрштима видело у ку 
. </p> <p rend="Tekst">— А јеси истегао греду, Срдане, а? — подсмехну се Ћебо. </p> <p rend="Te 
</p> <p rend="Tekst">— Ако си и истезао греду — рећи ће чича Мирко — ниси скакао у јарину као Ђ 
 у тој мешавини. </p> <p rend="Tekst">— Грехота је... — заусти Страхиња. </p> <p rend="Tekst">— 
га питамо. </p> <p rend="Tekst">— Је ли грехота, попо, отети девојку?... — упита Пурко. </p> <p 
трахиња. </p> <p rend="Tekst">— Нема ту грехоте! — дочека Ћебо и не даде му изговорити. — Ето т 
>Страхиња уздахну, опет га љуто стеже у грлу; опет повуче два-три густа дима, па похита наниже  
же.{S} На махове га тако стегне нешто у грлу, рекао би, угушиће га.{S} Осећа како су му очи пун 
пиром, па га онда одмах закопаше.{S} На гроб натрпаше камење, клада и свакојака трња, највише г 
указују.{S} Напослетку се познаде да је гроб.{S} Очистише полако земљу свуд око оних дасака и с 
ти, а Страхиња потеже обе пушке те гру! гру!...{S} Само нешто писну и као мало зајеча.{S} Дим с 
 изусти, а Страхиња потеже обе пушке те гру! гру!...{S} Само нешто писну и као мало зајеча.{S}  
За њим испадоше још двојица из куће.{S} Груну једна пушка. </p> <p rend="Tekst">Зарожани нагоше 
, Живане!{S} Удри! — чу се други неко и груну пушка. </p> <p rend="Tekst">— Страхиња, склониде  
 <p rend="Tekst">Већ почеше Зарожани да губе сваку наду; не могу наћи — сва им је мука узалуд!{ 
p> <p rend="Tekst">Одиста је страшна та гудура где је воденица зарошка.{S} С једне стране густа 
брда.{S} Пред њим пукоше дубоке зарошке гудуре, чести шевари и стене, а врло ретко њиве и још р 
 од села, на реци, била, у некој грдној гудури, воденица, сеоска.{S} Ту су Зарожани кад су год  
 <p rend="Tekst">Зачас се начини читава гужва.{S} Сваки дочепа шта му паде шака, па удри... удр 
Он се онда упути путањом преко буквика, гунђајући и псујући онако сам.{S} Оде у нечију њиву да  
му два пиштоља и велики нож.{S} Торбу и гуњац спустио поред себе на земљу. </p> <p rend="Tekst" 
че Страхиња, па устаде и затури торбу и гуњац преко рамена. </p> <p rend="Tekst">— А куд си ти  
 је воденица зарошка.{S} С једне стране густа шума, и дању је мрачно у њој, а камоли ноћу.{S} С 
 љуто стеже у грлу; опет повуче два-три густа дима, па похита наниже к зарошком хатару.{S} Прес 
здахну, распали боље лулу, одби два-три густа дима, па опучи путем наниже, а почесто се осврташ 
{S} Казуј, казуј!... — салетеше га сви, гушећи се већ од наглости да чују то чудо како је остао 
е очи...{S} Али шта ћу?{S} Онај рчин не дâ да се узмемо.{S} Казао ми је све чича Средоје.{S} Ви 
ице те јео. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да ми зовемо попа — рече неки Срдан — нек очита што...  
p> <p rend="Tekst">— Вере ти, Страхиња, да ми право кажеш што ћу те питати! </p> <p rend="Tekst 
end="Tekst">— Баталите, људи!...{S} Де, да се разговоримо као људи!... </p> <p rend="Tekst">Аја 
ише да копају још мало, па ако не буде, да иду кући.{S} Нису ударили још два-три пута будаком,  
год устави.{S} Молио их је да се окане, да не буне народ; говорио им да се воли и уклонити куд  
 окупи овце мало брже, само да одмакне, да не чује тај русвај.{S} Била је то скромна и мирна де 
: </p> <p rend="Tekst">— Амоде, лопови, да видите ко је Живан! </p> <p rend="Tekst">— Одмичи, м 
чича Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Јок, да тражимо воденичара! — рече Срдан. </p> <p rend="Teks 
 послом... </p> <p rend="Tekst">— Знам, да питате бабу Мирјану... — рече Живан, па се насмеја и 
</p> <p rend="Tekst">— Шта учини, Ћебо, да од бога нађеш! </p> <p rend="Tekst">Поп очита нешто  
не даде му изговорити. — Ето ту је поп, да га питамо. </p> <p rend="Tekst">— Је ли грехота, поп 
рахиња од тешка дерта отишао из Овчине; да је навлаш наваљивао да чува зарошку воденицу не би л 
еним...{S} Хајде, хајде!...{S} Брзо!{S} Да нас не опазе... </p> <p rend="Tekst">Радојка заусти  
иша. — Станите да се још промислимо!{S} Да видимо кад ћемо!... </p> <p rend="Tekst">— Сад одмах 
Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— Аја!...{S} Да развалимо ову! — узвикује Ђилас. </p> <p rend="Tekst 
оденичара нема, нити га можемо наћи.{S} Да бар има два витла, па би нам било доста млети и дањо 
м патрљком — да још једном огледамо.{S} Да нађемо како било воденичара... </p> <p rend="Tekst"> 
чи...{S} Али шта ћу?{S} Онај рчин не дâ да се узмемо.{S} Казао ми је све чича Средоје.{S} Више  
Ако неће, море... — виче чича Средоје — да му дођемо као пријатељи! </p> <p rend="Tekst">— А је 
рите, људи! — виче кмет Пурко дружини — да не осакатимо кога? </p> <p rend="Tekst">— Зар си и т 
ет Пурко и запара добро оним патрљком — да још једном огледамо.{S} Да нађемо како било воденича 
t">— Ја велим, људи — рече чича Мирко — да ми градимо нама другу воденицу.{S} Хвала богу, поток 
бро гледај, море — вели му чича Мирко — да не прсне на те или на нас кога крв.{S} А ти, Ћебо, о 
Tekst">— Стан'те, људи! — викну Пурко — да мало душом данемо!{S} Ово се изгибе! </p> <p rend="T 
ебо, најгрлатији човек у свем Зарожју — да ми узмемо пусат, па преноћимо коју ноћ... </p> <p re 
а! — рече Срдан. </p> <p rend="Tekst">— Да чувамо сами! — виче Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— Аја 
— прогунђа неко. </p> <p rend="Tekst">— Да градимо другу! — вели чича Мирко. </p> <p rend="Teks 
 чича.{S} Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Да градимо другу — вели кмет — богами, нисмо ни кадри.  
вели чича Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Да се смиримо једном! — додаје Ћебо промукло. </p> <p r 
мо! — рече кмет. </p> <p rend="Tekst">— Да копамо! — гракнуше сви. </p> <p rend="Tekst">Они с б 
ве рачвастих брестова, али малих, једва да има најдебљем двадесет година, а куд је себе деведес 
или друго које дрво.{S} Јаруга је крива да кривља бити не може: али која вајда кад нема бреста. 
, само док му одем тамо — изрезилићу га да ће све отресати ушима!... — рече Пурко готово јетко, 
премне.{S} Изиђе још једном те разгледа да ли је добро око жлеба, укарари камен да ситно меље,  
 уочи Ивањдане замолио сам чича-Средоја да оде до Живана и да му тек помене. </p> <p rend="Teks 
rend="Tekst">— Прођи ме се, море; тајка да ме у топ метне! </p> <p rend="Tekst">— Знам, не да т 
адише око Страхиње.{S} Пурко га уставља да остане у Зарожју, прима га у кућу и у задругу.{S} Жи 
</p> <p rend="Tekst">Таман се он спрема да пође из воденице горе у село, док ето ти Зарожана —  
!{S} Пурко!{S} Ћебо!... — виче Страхиња да их стиша. — Станите да се још промислимо!{S} Да види 
је да скочим у воду или да зажмурим, па да бежим и ја куд...{S} Више се не може дурати. </p> <p 
="Tekst">— Па Страхиња — рече Пурко, па да би затурио разговор, упита: — А бога ти, куме, што в 
 не зна нико. </p> <p rend="Tekst">— Па да зовнемо Мирјану — рећи ће Пурко. — Нек отпадне ко ча 
е чича Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Па да идемо ми њојзи! — рече кмет. </p> <p rend="Tekst">—  
p rend="Tekst">— Упитајде га је ли вера да неће бити кавге? </p> <p rend="Tekst">— Аха, боје се 
Он им рече да му само спреме доста жита да воденица сву ноћ меље, а за њега нек се не брину. </ 
и Страхиња... — Идем у свет, па шта бог да! </p> <p rend="Tekst">— Куда, болан? — упита Радојка 
 Пурко — ето и нас с вођевином, ако бог да! </p> <p rend="Tekst">— И треба!...{S} Дај, боже!... 
 одби два дима узастопце. — Баш сам рад да вам чувам воденицу макар само једну ноћ. </p> <p ren 
!{S} Лежи читав читавцит човек, као год да су га јуче ту спустили.{S} Само што је претурио ногу 
и сунце с копља, крете се сав тај народ да тражи Криву јаругу и рачвасти брест.{S} Уђоше у једн 
пред у ливаду. </p> <p rend="Tekst">— Е да идем и ја, куме! — рече Пурко. — Ваља ми похитати ку 
 боље указују.{S} Напослетку се познаде да је гроб.{S} Очистише полако земљу свуд око оних даса 
а. </p> <p rend="Tekst">— Е, људи, овде да копамо! — рече кмет. </p> <p rend="Tekst">— Да копам 
уо и застао као укопан.{S} Али кад виде да се Живан не шали, него још сподби и повелики камен д 
каните се, људи! — Виче Пурко, јер виде да ће бити русваја. </p> <p rend="Tekst">— Ако си и ист 
 наћи — сва им је мука узалуд!{S} Хајде да виде још једну јаругу.{S} Истина, подалеко је, али к 
аљда.{S} Ви идите кући, па зовните људе да се договоримо шта ћемо. </p> <p rend="Tekst">То Пурк 
тави Пурко. — Ниједан воденичар не може да се одржи.{S} Омркне здрав и читав, а осване — мртав. 
d="Tekst">— Вала, Страхиња, дошло ми је да скочим у воду или да зажмурим, па да бежим и ја куд. 
е да их како год устави.{S} Молио их је да се окане, да не буне народ; говорио им да се воли и  
дите, браћо, спремни ако дође до невоље да нам се нађете у невољи!...{S} У здрављу, браћо! — за 
 већ зуцкало...{S} Па Живан, бој се, не да? </p> <p rend="Tekst">— Не да...{S} Баш уочи Ивањдан 
 метне! </p> <p rend="Tekst">— Знам, не да ти да се састанеш са мном. </p> <p rend="Tekst">— Чи 
ој се, не да? </p> <p rend="Tekst">— Не да...{S} Баш уочи Ивањдане замолио сам чича-Средоја да  
Какав свет!{S} Чуда, боже, ако ти је не да!{S} Има, хвала богу, и овде у нас добрих девојака... 
одговори Радојка још тише. — Тата ми не да живети!...{S} Ушла сам у овај пусти вајат.{S} Овако  
рима га у кућу и у задругу.{S} Живан не да — већ га зове у Овчину, и он га прима у кућу и у за  
и је већ почели и просити; али Живан не да ни поменути.{S} Причају да се и побио с неким просци 
ану — рече Пурко као уз реч — што му не да девојку! </p> <p rend="Tekst">— Зар онај из Овчина?  
им не умеде ништа казати.{S} Не сећа се да је баба Мирјана икад причала што о томе. </p> <p ren 
рива, али нигде бреста, и не познаје се да је ту могло бити какво дрво.{S} Није то! </p> <p ren 
емљу свуд око оних дасака и спремише се да подигну капак. </p> <p rend="Tekst">Ћебо принесе вод 
ли једну, па ће већ даље.{S} Спремио се да путује некуд.{S} За појасом му два пиштоља и велики  
ало код Пурка и још неких познаника, те да се алали с њима.{S} Ко зна кад ће се видети.{S} Ти с 
.. </p> <p rend="Tekst">Страхиња салете да их како год устави.{S} Молио их је да се окане, да н 
 — виче Страхиња да их стиша. — Станите да се још промислимо!{S} Да видимо кад ћемо!... </p> <p 
рбушке на оном таванчету, и чека шта ће да буде... </p> <p rend="Tekst">Настаде глуво доба.{S}  
} Пурко га трже за улар и умирује, неће да се смири! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта му је сад!  
у.{S} Напуни пушке и запали лулу — хоће да чека баш док не сване.{S} Иако је био куражан, беше  
т Пурко замуцкивати, као човек кад хоће да забашури што, па тек пружи Мирку бардак: — Де, богат 
с!...{S} Него хајдемо горе до моје куће да попијемо коју...{S} И овај је човек уморан... (Ту км 
>Једно јутро, баш кад беше зајмила овце да истера на попас, а Живан излете из куће, па се проде 
и четомице у планину те секли чачкалице да ишчачкају зубе; кад су истезали греду, скакали у јар 
метових.{S} Страхиња помисли и нехотице да би добро било да се сврати мало код Пурка и још неки 
тле; изјада се Страхињи на Живана: рече да се можда неће ни удавати кад јој није било суђено да 
ахиња захвали и Пурку и Живану, па рече да најволи ићи у своју кућицу, јер је, вели, своја кући 
га кад је толико навалио!{S} Он им рече да му само спреме доста жита да воденица сву ноћ меље,  
ђе онамо до вратница.{S} Сви се ућуташе да чују шта ће бити. </p> <p rend="Tekst">— Што зовеш,  
а ли ће? — упита Ћебо, и сви се утишаше да чују. </p> <p rend="Tekst">— Је ли ту Пурко? — Викну 
/p> <p rend="Tekst">Кад Зарожани видеше да га не могу одвратити пристадоше...{S} Нека га кад је 
Готово хоћаху да се окане; али смислише да копају још мало, па ако не буде, да иду кући.{S} Нис 
и по једном-два.{S} Затим се договорише да кмет Пурко, чича Мирко и Рашко Ћебо оду у Овчину, те 
..{S} Ако ништа друго, било би ми лакше да те само виђам кашто... </p> <p rend="Tekst">— Аја, Р 
пред вратнице Живанове.{S} Ту застадоше да се договоре шта ће и како ће. </p> <p rend="Tekst">О 
о, милина људма седети.{S} Неки хтедоше да иду.{S} Пурко их уставља: </p> <p rend="Tekst">— Сед 
онде. </p> <p rend="Tekst">Сви нагрнуше да виде. </p> <p rend="Tekst">— Копниде који будаком! — 
указаше некаке даске.{S} Сви се згрнуше да виде.{S} То је!{S} Што дубље, даске се све боље указ 
зарошку воденицу не би ли ту погинуо, и да ће одиста отићи у свет, па, можда, и пропасти гдегод 
ати без душе, само да измакну из села и да се докопају чистине.{S} Пројурише већ поред 3мајевца 
лио сам чича-Средоја да оде до Живана и да му тек помене. </p> <p rend="Tekst">— Па шта би, доб 
д Пурка.{S} Заустави га Пурко да руча и да му буде гост до мрака, ионако је празник, Петровдан. 
 јаруга и рачвасти брест.{S} Најпосле и да нађу јаругу, али — брест?{S} Може бити да му се већ  
его попити чашу ракије.{S} Често хоће и да се побије.{S} Откако су га окметили — лепо човек поб 
анове.{S} Сео је ту да се мало одмори и да запали једну, па ће већ даље.{S} Спремио се да путуј 
 Нико се више није жалио да је гладан и да нема брашно. </p> <p rend="Tekst">Онај лептирак дуго 
м чудима на свету да је све тако било и да су им стари тако казивали. <ref rend="instr_n" targe 
 ћорава посла! — одговори Пурко. — 'Оди да учинимо весеље као људи! </p> <p rend="Tekst">— Аја! 
end="Tekst">Ћебо у оној хитњи не погоди да га залије баш у уста, него га поли по лицу.{S} У тај 
} Кад се већ свак надовољи, рекоше неки да ваља ићи кући. </p> <p rend="Tekst">Живан и Пурко ум 
 Овчину, те упитају бабу Мирјану зна ли да је кадгод био у Зарожју какав Сава Савановић. </p> < 
 је и било, али тек Зарожани нису знали да има механе на свету. </p> <p rend="Tekst">Лицем на И 
ахиња, дошло ми је да скочим у воду или да зажмурим, па да бежим и ја куд...{S} Више се не може 
 одабранији људи већ се беху договорили да оду са Страхињом и Радојком до попа — нека их венча. 
е чује.{S} Ћебо промукао, па не може ни да подвикне, а остали не могу ни колико он.{S} Ни Срећк 
/p> <p rend="Tekst">Већ почеше Зарожани да губе сваку наду; не могу наћи — сва им је мука узалу 
 знам... — рече Ћебо — тек мени се чини да бисмо могли и сами преноћити... </p> <p rend="Tekst" 
<p rend="Tekst">— Већ ако овде у Овчини да упитамо... — рече чича Мирко. </p> <p rend="Tekst">— 
 </p> <p rend="Tekst">Једва га наговори да остане барем неки дан код њега у Зарожју, док не нађ 
! </p> <p rend="Tekst">— Знам, не да ти да се састанеш са мном. </p> <p rend="Tekst">— Чисто зе 
доше. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли ти да је она баш у вајату? — упита Ћебо шапћући. </p> <p r 
Саву Савановића, а после ће већ гледати да му како год испросе Радојку, кад је толико замиловао 
>Напослетку, Радојка га поче преклињати да не иде, или барем да не иде далеко.{S} Све узалуд!{S 
едан витао, налога...{S} Куд ће доспети да намеље свакоме, кад само дањом меље! </p> <p rend="T 
 нађу јаругу, али — брест?{S} Може бити да му се већ ни корена не зна...{S} Кад је себе то било 
ко и већ се нико живи није смео најмити да буде воденичар.{S} Има неколико недеља како се Зарож 
Живана.{S} Ваш могу узгред сад свратити да заиштем...{S} Даће ми ваљда.{S} Ви идите кући, па зо 
етеше га сви, гушећи се већ од наглости да чују то чудо како је остао жив. </p> <p rend="Tekst" 
p> <p rend="Tekst">Таман Радојка заусти да га нешто упита, док ти се помоли озго путањом Живан, 
! — рече Пурко. — Ваља ми похитати кући да ме људи не чекају. </p> <p rend="Tekst">— Чувај ми,  
трахињу, па сва дршће, а не уме ни речи да рекне.{S} Пушке и вика оздо све ближе. </p> <p rend= 
, Ћебо, одмах залиј аџијазмом.{S} Чувај да не излети лептирак!... </p> <p rend="Tekst">Кмет вик 
/p> <p rend="Tekst">— Море, куме, немој да се кајеш! — рече Пурко, поћута мало, па упита: — И б 
 ћеш ми помоћи...{S} Могу ти казати тек да ми мало одлакне.{S} Ти ваљда знаш нашег кмета? </p>  
ном. </p> <p rend="Tekst">— Чисто зебем да не наиђе откуд...{S} Остаде код куће.{S} Чини ми се  
дном крај. </p> <p rend="Tekst">— Барем да си ти овде...{S} Ако ништа друго, било би ми лакше д 
га поче преклињати да не иде, или барем да не иде далеко.{S} Све узалуд!{S} Страхиња наумио, па 
 се окане, да не буне народ; говорио им да се воли и уклонити куд било, него да легне, боже сач 
илас. </p> <p rend="Tekst">— А ја велим да идемо сутра — вели чича Мирко. </p> <p rend="Tekst"> 
} Пројурише већ поред 3мајевца, и таман да се приме горе уза страну пошав Голоме брду, док ти у 
 шали, него још сподби и повелики камен да га гађа, а он ти загребе што игда може кроз буквик.. 
да ли је добро око жлеба, укарари камен да ситно меље, одгрну брашно у мучњаку. </p> <p rend="T 
тишао из Овчине; да је навлаш наваљивао да чува зарошку воденицу не би ли ту погинуо, и да ће о 
тав, са црвеном масницом око врата, као да је гајтаном удављен.{S} То се чудо рашчуло надалеко  
едају један другога испод очију.{S} Као да их је стид што су онако завршили свој пређашњи саста 
гај, па горе рудина.{S} Учини му се као да неко чељаде изиђе из куће...{S} Нико други већ — Рад 
 замуца поп, па узе чашу, диже се и као да хтеде нешто рећи, па само попи и седе. </p> <p rend= 
и пањић, па је покри и намести тако као да неко лежи. </p> <p rend="Tekst">Кад све то намести,  
им да се воли и уклонити куд било, него да легне, боже сачувај! и крв због њега.{S} Аја, све уз 
p rend="Tekst">— Додуше, боље и то него да свет пропада... — додаде Пурко. </p> <p rend="Tekst" 
 волимо овде у селу...{S} Баш бих волео да ми кажеш ако те снашла каква невоља. </p> <p rend="T 
а. </p> <p rend="Tekst">— Баш бих волео да ми то ниси казала... — рече и нешто се окари. </p> < 
дању и ноћу.{S} Нико се више није жалио да је гладан и да нема брашно. </p> <p rend="Tekst">Она 
ча Мирко је ишао до попа, те га замолио да и он с њима пође, ваљаће очитати што.{S} Пурко извео 
 мало, додаде: — Кад си баш тако наумио да одеш, а ти немој, болан, далеко!{S} Ето, можеш и у З 
 Страхиња се укопистио, неће баш никако да попусти! </p> <p rend="Tekst">Кад Зарожани видеше да 
 остаде код Пурка.{S} Заустави га Пурко да руча и да му буде гост до мрака, ионако је празник,  
ни ми се, вранца пастува? — упита Пурко да се не отеже разговор. </p> <p rend="Tekst">— Имам, ј 
живети. </p> <p rend="Tekst">Виде Пурко да је Страхиња од тешка дерта отишао из Овчине; да је н 
же бити! </p> <p rend="Tekst">Како било да било, тек Живан почео од неко доба много врчати на с 
иња помисли и нехотице да би добро било да се сврати мало код Пурка и још неких познаника, те д 
kst">Радојка окупи овце мало брже, само да одмакне, да не чује тај русвај.{S} Била је то скромн 
">Зарожани нагоше бежати без душе, само да измакну из села и да се докопају чистине.{S} Пројури 
! — рече Пурко и слеже раменима. — Само да се не покајеш.{S} Свакад је боље милом него силом. < 
еће ни удавати кад јој није било суђено да за њега пође; опрости се с њим, захити воде, па оде  
 се воле и милују — настави Пурко — што да се не узму? </p> <p rend="Tekst">— Махни се, Пурко!  
 куће и готово сав народ беше се кренуо да се нађе у невољи свом кмету и својим људима. </p> <p 
ан и снажан момак.{S} Мучно би устукнуо да је био ма ко други; али Живан је отац Радојкин, па в 
и, или се из села озго чује гдекоји пас да залаје два-трипут, па ућути. </p> <p rend="Tekst">Ст 
/p> <p rend="Tekst">Радојка заусти опет да рекне нешто; али Страхиња и Ћебо навалише: »Хајде, х 
псујући онако сам.{S} Оде у нечију њиву да осеца потру.{S} Тешко сад потричарима!... </p> <p re 
али Живан не да ни поменути.{S} Причају да се и побио с неким просцима...{S} Ко зна, лажу, може 
{S} Постаја тако, постаја, па тек викну да је сва воденица одјекнула: </p> <p rend="Tekst">— Еј 
еоског ниже куће Живанове.{S} Сео је ту да се мало одмори и да запали једну, па ће већ даље.{S} 
оденици, и куну се свим чудима на свету да је све тако било и да су им стари тако казивали. <re 
а. </p> <p rend="Tekst">Кмет уђе у кућу да се умије, јер сав беше изгребан по лицу. </p> <p ren 
ило, а још ништа нема.{S} Готово хоћаху да се окане; али смислише да копају још мало, па ако не 
и ми се поби ону чељад...{S} Ја побегох да не слушам. </p> <p rend="Tekst">— Рчин човек!... — р 
о сам од сваке руке.{S} Најпосле прегох да идем у свет... </p> <p rend="Tekst">— Море, Страхиња 
 вампире! </p> <p rend="Tekst">— Е, баш да видимо је ли луд!... — викну Пурко, па се окрете сво 
rend="Tekst">— Зар, болан, одиста хоћеш да одеш? </p> <p rend="Tekst">— Богами, Радојка, одиста 
одговори Живан одсечно. — Већ ако хоћеш да се свадимо. </p> <p rend="Tekst">— Како ти драго! —  
, срећан дан, срећан рад, срећно виђење дабогда! — рече чича Мирко, па натеже бардак. </p> <p r 
ича Мирко. </p> <p rend="Tekst">— А он, дабоме...{S} Кад се воле и милују — настави Пурко — што 
е тако претурио. </p> <p rend="Tekst">— Дабоме!...{S} Јест!...{S} Имаће, ако нема! — завикаше г 
 Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— Неко чудо дави људе — настави Пурко. — Ниједан воденичар не може  
авој свадби. </p> <p rend="Tekst">Сунце давно грануло и већ оскочило с два-три копља.{S} Зарожа 
авицу. </p> <p rend="Tekst">Вечера беше давно прошла.{S} Неко је доба ноћи.{S} Гости се веселе  
згледа, као нека аветиња.{S} Трећи зуби давно јој никли. </p> <p rend="Tekst">То је баба Мирјан 
... </p> <p rend="Tekst">Радојка је већ давно стигла с овцама кући.{S} Ни сама не зна куд је пр 
уз њу. </p> <p rend="Tekst">Беше се већ давно смркло.{S} Помрчина као тесто.{S} Време тихо.{S}  
p> <p rend="Tekst">Док, ништа ти бог не даде, излете Живан пред кућу, па подвикну: </p> <p rend 
">— Нема ту грехоте! — дочека Ћебо и не даде му изговорити. — Ето ту је поп, да га питамо. </p> 
! </p> <p rend="Tekst">— И треба!...{S} Дај, боже!... — одговорише гости углас. </p> <p rend="T 
 диже се вика од куће до куће: »Хај, не дај!{S} Отеше кмету девојку!...« Зарожани само грабе на 
d="Tekst">— Лопови!{S} Пушку амо!{S} Не дај! </p> <p rend="Tekst">За њим испадоше још двојица и 
, чико!...{S} Држ' се, Срдане!...{S} Не дај, кмете!...« </p> <p rend="Tekst">Еле, бише се до ми 
теците!...{S} Погибе нам кмет!...{S} Не дај!« Пушке учесташе оздо из села; граја и вика све бли 
екако узјазбено. </p> <p rend="Tekst">— Дајде, дете, мало те прњади! — рече чича Мирко. </p> <p 
и, изгибосмо! </p> <p rend="Tekst">— Не дајте, крв леже! </p> <p rend="Tekst">— Станиде, Живане 
 Мирјана распитивала се кашто за њега и дала му једном назувице...{S} Еле, Страхиња се још од м 
 али баш не могу...{S} Волим отићи мало дале! </p> <p rend="Tekst">Напослетку, Радојка га поче  
а Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Богами, далеко... — одговори Страхиња озбиљно. </p> <p rend="Te 
тако наумио да одеш, а ти немој, болан, далеко!{S} Ето, можеш и у Зарожју, остати.{S} Имаш и та 
еклињати да не иде, или барем да не иде далеко.{S} Све узалуд!{S} Страхиња наумио, па га не мож 
у. </p> <p rend="Tekst">— А јеси наумио далеко? — упита чича Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Бога 
е у воћњак. </p> <p rend="Tekst">Што је даље Страхиња одмицао, бивало му је све теже.{S} На мах 
ше грдну пањину на оном месту, па копај даље.{S} Сунце већ превалило, а још ништа нема.{S} Гото 
носили прегрштима видело у кућу, и тако даље... била је у неког Живана душмана, кмета у Овчини, 
ало одмори и да запали једну, па ће већ даље.{S} Спремио се да путује некуд.{S} За појасом му д 
з оца и мајке.{S} Имао је, додуше, неке даљње својте и у Овчини и у Зарожју, али га нико није х 
ече Живан и унесе се пред Пурка. — Е не дам му је, па макар ми седе плела!... </p> <p rend="Tek 
 и њега нестало. </p> <p rend="Tekst">И дан дањи причају старци и бабе о Живану Душману, о Стра 
>Једва га наговори да остане барем неки дан код њега у Зарожју, док не нађу Саву Савановића, а  
</p> <p rend="Tekst">— Е, браћо, срећан дан, срећан рад, срећно виђење дабогда! — рече чича Мир 
и се веселе пред кућом.{S} Месечина као дан, лето, милина људма седети.{S} Неки хтедоше да иду. 
се, ваљда, никад није запамтило.{S} Три дана само се јело и пило, певало и играло...{S} Кад се  
 </p> <p rend="Tekst">— Аја!...{S} Боље данас!...{S} Сад!...{S} Одмах!... — диже се граја. </p> 
е, људи! — виче кмет. — И ја велим боље данас!...{S} Него хајдемо горе до моје куће да попијемо 
те, људи! — викну Пурко — да мало душом данемо!{S} Ово се изгибе! </p> <p rend="Tekst">— Вала,  
 су је изнели мало пред кућу.{S} Радним даном баба се обично не одмиче од огњишта. </p> <p rend 
ега нестало. </p> <p rend="Tekst">И дан дањи причају старци и бабе о Живану Душману, о Страхињи 
два витла, па би нам било доста млети и дањом, а ноћом — нек је носи ђаво!{S} Али овако све се  
 ће доспети да намеље свакоме, кад само дањом меље! </p> <p rend="Tekst">— Па и онако, брате —  
е воденичара, воденица им поче млети и. дању и ноћу.{S} Нико се више није жалио да је гладан и  
арошка.{S} С једне стране густа шума, и дању је мрачно у њој, а камоли ноћу.{S} С друге стране  
тљају са самом воденицом, мељући помало дању. </p> <p rend="Tekst">И још нешто.{S} Тада је био  
о, седите ту, једите и пијте што је бог дао! </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо, хоћемо, Пурко!...{S 
p rend="Tekst">— А онај му џенабет није дао ни поменути!...{S} Па човек од тешка дерта оставио  
 ватру. — Ево овде у Зарожју свак би ти дао, ко кћер, ко синовицу, је ли, браћо? </p> <p rend=" 
ван, па пође у кућу. — Другом га не бих дао за живу главу. </p> <p rend="Tekst">— Баш ти хвала, 
 таванчић, што беше начињен од неколико дасака баш изнад врата.{S} Извади обе пушке, у које беш 
{S} Очистише полако земљу свуд око оних дасака и спремише се да подигну капак. </p> <p rend="Te 
грнуше да виде.{S} То је!{S} Што дубље, даске се све боље указују.{S} Напослетку се познаде да  
три пута будаком, док се указаше некаке даске.{S} Сви се згрнуше да виде.{S} То је!{S} Што дубљ 
гу узгред сад свратити да заиштем...{S} Даће ми ваљда.{S} Ви идите кући, па зовните људе да се  
 А почем? </p> <p rend="Tekst">— Што не даш момку девојку? </p> <p rend="Tekst">— Зар њему?!... 
урко, поћута мало, па упита: — И баш не даш? </p> <p rend="Tekst">— Више ми слободно не помињи! 
ема, нити га можемо наћи.{S} Да бар има два витла, па би нам било доста млети и дањом, а ноћом  
из села озго чује гдекоји пас да залаје два-трипут, па ућути. </p> <p rend="Tekst">Страхиња нал 
 опет га љуто стеже у грлу; опет повуче два-три густа дима, па похита наниже к зарошком хатару. 
рахиња уздахну, распали боље лулу, одби два-три густа дима, па опучи путем наниже, а почесто се 
слио сам се! — одговори Страхиња и одби два дима узастопце. — Баш сам рад да вам чувам воденицу 
t">Сунце давно грануло и већ оскочило с два-три копља.{S} Зарожани, као људи, подремали мало, п 
ио се да путује некуд.{S} За појасом му два пиштоља и велики нож.{S} Торбу и гуњац спустио поре 
е помало разговарају.{S} Кмет и још њих два-три пуше на кратке чибучиће. </p> <p rend="Tekst">К 
ан, Ђилас, чича Мирко, кмет Пурко и још два-три отресита момка.{S} Понеше и пусат, нек се нађе  
 буде, да иду кући.{S} Нису ударили још два-три пута будаком, док се указаше некаке даске.{S} С 
се ракије, те се обредише сви по једном-два.{S} Затим се договорише да кмет Пурко, чича Мирко и 
това, али малих, једва да има најдебљем двадесет година, а куд је себе деведесет!{S} Није ни то 
ватру.{S} Једну врећу жита сасуо у кош, две му стоје спремне.{S} Изиђе још једном те разгледа д 
 пруживши му бардак.{S} И Ћебо наздрави две-три речи, повуче добро, па додаде Срдану, Срдан Ђил 
ивачице и узе плести.{S} Није обишла ни две-три игле, а бахну оздо из буквика Страхиња, те пред 
му отворено.{S} На прсима му се познају две ране од пушке, али готово обе зарасле. </p> <p rend 
н праска и виче, рекао би, све поби.{S} Двоје деце побеже напоље плачући. </p> <p rend="Tekst"> 
/p> <p rend="Tekst">За њим испадоше још двојица из куће.{S} Груну једна пушка. </p> <p rend="Te 
, оног Страхиње, што поваздан ћурликâ у двојнице!...{S} Ако ли га домчам — одраћу га! </p> <p r 
<p rend="Tekst">— Баталите, људи!...{S} Де, да се разговоримо као људи!... </p> <p rend="Tekst" 
ашури што, па тек пружи Мирку бардак: — Де, богати, наздрави! </p> <p rend="Tekst">— Е, браћо,  
t">— Помози бог! </p> <p rend="Tekst">— Де, Страхиња, пијни мало! — рече Срдан и додаде му бард 
 спавају у кући. </p> <p rend="Tekst">— Де, зовни је!...{S} Брзо!... — шану Ћебо, па се склони  
ела ти! </p> <p rend="Tekst">— Па хајде де, ја ћу... кад није друга! — рече чича Мирко, и сви п 
е к Страхињи цичећи кроза зубе: — Стани де, лоло, стани! </p> <p rend="Tekst">Страхиња се беше  
> <p rend="Tekst">— Море, кмете, гледај де! — учини Страхиња. </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p>  
 — поче Страхиња, па тек додаде: — Нуто-де! кад се ти пре обуче и обу! </p> <p rend="Tekst">— Н 
, море, ја! </p> <p rend="Tekst">— Нуто-де!{S} Оно је чича Средоје! </p> <p rend="Tekst">— Шта  
 га отерао! </p> <p rend="Tekst">— Нуто-де! — учини Живан и попридиже се мало. — А почем? </p>  
ад уђоше у њу, наиђоше на једну букву — дебела је, голема, рекао би, има јој сто година.{S} Виш 
ајдебљем двадесет година, а куд је себе деведесет!{S} Није ни то! </p> <p rend="Tekst">Већ поче 
hi> <seg> </seg> <hi meTypesetSize="14">ДЕВЕДЕСЕТ</hi> <seg> </seg> <hi meTypesetSize="14">ГОДИ 
 <p rend="Tekst">— Еј, Сава Савановићу, деведест година вампирујеш, и не оста без вечере као ве 
ојци кум; стари сват биће чича Мирко, а девер Срдан, као понајмлађи, међу њима. </p> <p rend="T 
S} Има, хвала богу, и овде у нас добрих девојака... </p> <p rend="Tekst">— Аја, Пурко!... — доч 
ј русвај.{S} Била је то скромна и мирна девојка, као јагње. </p> <p rend="Tekst">Живан је био н 
 </p> <p rend="Tekst">— 3нам... честита девојка, само јој отац мало џенабет. </p> <p rend="Teks 
 може, ја! </p> <p rend="Tekst">— Кад и девојка нега милује?... — настави Пурко. </p> <p rend=" 
 окренувши се Страхињи. — Ако тебе само девојка хоће, нађи људе, па је одведи! </p> <p rend="Te 
 — рече Пурко као уз реч — што му не да девојку! </p> <p rend="Tekst">— Зар онај из Овчина? — у 
nd="Tekst">— Је ли грехота, попо, отети девојку?... — упита Пурко. </p> <p rend="Tekst">— Може, 
</p> <p rend="Tekst">— Што не даш момку девојку? </p> <p rend="Tekst">— Зар њему?!... — викну Ж 
 настави Страхиња гледећи преда се — ту девојку подавно замиловао... </p> <p rend="Tekst">— А с 
е до куће: »Хај, не дај!{S} Отеше кмету девојку!...« Зарожани само грабе навише.{S} Вика и пушк 
 недеља.{S} Не чека нас никакад рад.{S} Деде, попо, наздрави! </p> <p rend="Tekst">— Може, може 
е чине — ни лук јели ни лук мирисали. — Деде, Ћебо! — рече чича Мирко пруживши му бардак.{S} И  
, не могу боље — одговори чича Мирко. — Деде ти, Пурко! </p> <p rend="Tekst">— О, Мирјана! — ви 
не могу ни ја боље! — одговори Пурко. — Деде викни ти, Ћебо!...{S} Хвала богу, најгрлатији си у 
 па је упитајте! </p> <p rend="Tekst">— Деде, Пурко, почни ти! — вели чича Мирко. </p> <p rend= 
Може, може, ја!« </p> <p rend="Tekst">— Деде ти, чича-Мирко! — нуди Пурко. — Одмени нашег попу. 
дите, људи!...{S} Седи, Мирко, Ћебо!{S} Дела још по једну!{S} Сутра је недеља.{S} Не чека нас н 
а што су колали: </p> <p rend="Tekst">— Дела сад подухватите полако капак будацима и дигните га 
ој, вала, Мирко — одговори Пурко — него дела ти! </p> <p rend="Tekst">— Па хајде де, ја ћу... к 
kst">Виде Пурко да је Страхиња од тешка дерта отишао из Овчине; да је навлаш наваљивао да чува  
ао ни поменути!...{S} Па човек од тешка дерта оставио и кућу и све, хоће у свет. </p> <p rend=" 
 rend="Tekst">— Прво вели чича Мирко! — деру се други. </p> <p rend="Tekst">— Ама, људи, браћо! 
једни. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо! — деру се други. </p> <p rend="Tekst">— Полако, људи, нар 
стоја, а помоли се одовуд Живан и с њим десетак људи.{S} Сви се упутише у Зарожје.{S} Зарожани  
зјазбено. </p> <p rend="Tekst">— Дајде, дете, мало те прњади! — рече чича Мирко. </p> <p rend=" 
илом него силом. </p> <p rend="Tekst">— Дете! — викну Живан и не слушајући шта Пурко говори. </ 
! </p> <p rend="Tekst">— Море, врати ми дете док нисам довео народ, па ће бити чуда!...{S} Свим 
. </p> <p rend="Tekst">— Море, врати ми дете... биће белаја! — викну Живан. </p> <p rend="Tekst 
 </p> <p rend="Tekst">Страхиња је још у детињству остао сироче, без оца и мајке.{S} Имао је, до 
же. — Није оно момак наодмет.{S} Кад се деца воле и милују, нека их нек се узму. </p> <p rend=" 
ка и виче, рекао би, све поби.{S} Двоје деце побеже напоље плачући. </p> <p rend="Tekst">Радојк 
</p> <p rend="Tekst">— А одакле сте ви, децо? — упита баба. </p> <p rend="Tekst">— Из Зарожја!  
апски: </p> <p rend="Tekst">— Знате ли, децо ко ће то најбоље знати? </p> <p rend="Tekst">— Ко, 
ка напора. </p> <p rend="Tekst">— Знам, децо! — одговори баба. — Једва га памтим.{S} Био је то  
 лептирак дуго је, кажу, још морио малу децу по Зарожју и по Овчини, па је и њега нестало. </p> 
а ништа. </p> <p rend="Tekst">— Па нека дигне! — прихвати Ћебо. — Бојимо се ми њих! </p> <p ren 
сад подухватите полако капак будацима и дигните га! </p> <p rend="Tekst">Они то учинише...{S} И 
 rend="Tekst">3арожани баш ни у уво!{S} Дигоше се лепо са Страхињом и Радојком, те одиста одоше 
се пушке и с једне и с друге стране.{S} Дигоше вику и једни и други.{S} Само се чује: </p> <p r 
оше ништа више докучити од бабе, они се дигоше те одоше. </p> <p rend="Tekst">Пошто су изишли н 
ekst">Кад их ту видеше здраве и читаве, диже се вика, граја, весеље.{S} Само се чује: »Алал вам 
може, ја!... — замуца поп, па узе чашу, диже се и као да хтеде нешто рећи, па само попи и седе. 
оље данас!...{S} Сад!...{S} Одмах!... — диже се граја. </p> <p rend="Tekst">— Стојте, људи! — в 
шкивала. </p> <p rend="Tekst">У кући се диже читава врева.{S} Живан праска и виче, рекао би, св 
ав куршум! </p> <p rend="Tekst">Утом се диже граја доле у Зарожју: »Хај, људи!...{S} Потеците!. 
брду, док ти учесташе пушке по Овчини и диже се вика од куће до куће: »Хај, не дај!{S} Отеше км 
инко! — одазва се баба Мирјана полако и диже мало главу. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли ти неко 
огледа испод ока у ову кладу, па се тек диже лако, приђе оној клади и на један мах притиште је  
ро дошао, куме!... </p> <p rend="Tekst">Диже се весела граја међ њима. </p> <p rend="Tekst">Зап 
— стишава их кмет. </p> <p rend="Tekst">Диже се читава граја.{S} Ништа се не зна шта ко говори. 
 Само нешто писну и као мало зајеча.{S} Дим се разиђе.{S} Нигде ништа!... </p> <p rend="Tekst"> 
} А што? — упита Страхиња одбивши један дим. </p> <p rend="Tekst">— Та остали смо без воденичар 
 сам се! — одговори Страхиња и одби два дима узастопце. — Баш сам рад да вам чувам воденицу мак 
стеже у грлу; опет повуче два-три густа дима, па похита наниже к зарошком хатару.{S} Пресамари  
, распали боље лулу, одби два-три густа дима, па опучи путем наниже, а почесто се осврташе за Р 
пу!... </p> <p rend="Tekst">— Ама, може дићи село на нас, какав је! — рече Срдан. </p> <p rend= 
т. </p> <p rend="Tekst">— Шта полако? — дичи чича Мирко, и сав се запурио. — У ову угарак!{S} Д 
ако обе пушке и спреми се; чисто већ не дише колико се притајио. </p> <p rend="Tekst">Онај чове 
е на Голо брдо, застадоше.{S} Сви једва дишу колико су се задували.{S} Радојка се прибила уз Ст 
 руку те узе мало брашна, загледа га на длану, па баци опет у мучњак. </p> <p rend="Tekst">Стра 
 гракнуше многи. </p> <p rend="Tekst">— До ручка стићи ћемо у Овчину! — вичу Ћебо и Срдан. </p> 
чу Ћебо и Срдан. </p> <p rend="Tekst">— До мрака можемо се вратити! — довикује Ђилас. </p> <p r 
 одговори Пурко и седе. — Идох с људима До Мирјанића — неким послом... </p> <p rend="Tekst">— З 
и.{S} Кмет млати рукама, трчи од једног до другог, умирује их... </p> <p rend="Tekst">Утом се п 
end="Tekst">Страхиња се полако прикраде до на врата вајатска, заклони се мало иза неког празног 
вањдане замолио сам чича-Средоја да оде до Живана и да му тек помене. </p> <p rend="Tekst">— Па 
st">— И будите, браћо, спремни ако дође до невоље да нам се нађете у невољи!...{S} У здрављу, б 
рвом до себе, и тако оде бардак од руке до руке.{S} Кад су се сви обредили и кад је последњи сп 
p rend="Tekst">Утом Страхиња стиже доле до вратница Пуркових. </p> <p rend="Tekst">— Страхиња,  
.{S} Страхиња и Ћебо прикрадоше се горе до вајата, што беше за добру пустемицу од куће, и ту ст 
="Tekst">И у том разговору стигоше горе до пред кућу. </p> <p rend="Tekst">Тамо већ беху сви од 
стом.{S} Зарожани их испратише чак горе До на Голо брдо.{S} Ту се лепо ижљубише и расташе као п 
лим боље данас!...{S} Него хајдемо горе до моје куће да попијемо коју...{S} И овај је човек умо 
!...« </p> <p rend="Tekst">Еле, бише се до миле воле, па се разиђоше куд који.{S} Неко гологлав 
 пушке по Овчини и диже се вика од куће до куће: »Хај, не дај!{S} Отеше кмету девојку!...« Заро 
удину, па их пусти те се пâсом спустише до буквика с ону страну брда.{S} Ту баш поред путање се 
 платна, па му се спустила низ леђа чак до пета.{S} Приђе полако мучњаку, потури руку те узе ма 
а додаде Срдану, Срдан Ђиласу, он првом до себе, и тако оде бардак од руке до руке.{S} Кад су с 
говорили да оду са Страхињом и Радојком до попа — нека их венча.{S} Кумоваће Пурко, јер већ ион 
! — шану Ћебо, што се утом беше прикрао до њих. </p> <p rend="Tekst">— Ко је то? — учини Радојк 
 синоћ уговорили.{S} Чича Мирко је ишао до попа, те га замолио да и он с њима пође, ваљаће очит 
 </p> <p rend="Tekst">Пурко изиђе онамо до вратница.{S} Сви се ућуташе да чују шта ће бити. </p 
тави га Пурко да руча и да му буде гост до мрака, ионако је празник, Петровдан.{S} Довече ће га 
t">Вечера беше давно прошла.{S} Неко је доба ноћи.{S} Гости се веселе пред кућом.{S} Месечина к 
. </p> <p rend="Tekst">— Откуд ти у ово доба? — упита шапћући Страхињу. </p> <p rend="Tekst">—  
е... </p> <p rend="Tekst">Настаде глуво доба.{S} Не чује се више ни звонац ни совица.{S} Само ч 
. </p> <p rend="Tekst">— Добрим у свако доба! — одговори Срећко идући им на сусрет. </p> <p ren 
о било да било, тек Живан почео од неко доба много врчати на своју кћер.{S} Он, истина, виче и  
и, а он још не излази из куће.{S} У зло доба ето ти и њега — изнесе пун бардак ракије. </p> <p  
мене. </p> <p rend="Tekst">— Па шта би, добар човече? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!...{S} Живан 
ије. </p> <p rend="Tekst">— Ама где си, добар човече? — упита га чича Мирко. </p> <p rend="Teks 
 се његова кућица; чини се одатле колик добра печурка, није већа.{S} Наоколо мало њивице, нешто 
.{S} Ижљубише се ту сви као пријатељи и добри суседи, па одоше пред кућу Пуркову. </p> <p rend= 
 куће?...{S} Ми смо, хвала богу, одавно добри знанци и пријатељи.{S} Волим те као сина...{S} Св 
пита чича Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Добрим у свако доба! — одговори Срећко идући им на суср 
јде с нама! — шану Ћебо брзо. — С људма добрим, поштеним...{S} Хајде, хајде!...{S} Брзо!{S} Да  
не да!{S} Има, хвала богу, и овде у нас добрих девојака... </p> <p rend="Tekst">— Аја, Пурко!.. 
тао у селу.{S} Страхињи чисто лакну.{S} Добро је, сад се већ ничег не боји! </p> <p rend="Tekst 
лац и спреми се. </p> <p rend="Tekst">— Добро гледај, море — вели му чича Мирко — да не прсне н 
алеко на сусрет. </p> <p rend="Tekst">— Добро нам дошли. </p> <p rend="Tekst">— Срећно веселе.  
— Како си, Ћебо? </p> <p rend="Tekst">— Добро дошао, куме!... </p> <p rend="Tekst">Диже се весе 
велим, браћо — рече кмет Пурко и запара добро оним патрљком — да још једном огледамо.{S} Да нађ 
} Изиђе још једном те разгледа да ли је добро око жлеба, укарари камен да ситно меље, одгрну бр 
S} И Ћебо наздрави две-три речи, повуче добро, па додаде Срдану, Срдан Ђиласу, он првом до себе 
х.{S} Страхиња помисли и нехотице да би добро било да се сврати мало код Пурка и још неких позн 
 rend="Tekst">— Ама, браћо, чусте ли ви добро бабу Мирјану? — упита кмет чисто сумњајући. — Реч 
end="Tekst">— А? — учини баба, не чувши добро. </p> <p rend="Tekst">— Их, ала је глува! — рече  
т и ногатну се мало — све нам је у селу добро!{S} Овце се близне, летина поноси, говеда се обад 
<p rend="Tekst">Пита их Срећко којим су добром потегли к њему у Овчину.{S} Зарожани му све испр 
икрадоше се горе до вајата, што беше за добру пустемицу од куће, и ту стадоше. </p> <p rend="Te 
"Tekst">— Море, врати ми дете док нисам довео народ, па ће бити чуда!...{S} Свима ћу вам судити 
мрака, ионако је празник, Петровдан.{S} Довече ће га већ спремити у воденицу... </p> <p rend="T 
nd="Tekst">— Дођите, браћо, слободно! — довикну му Пурко што игда може. </p> <p rend="Tekst">Чи 
авише га његови.{S} Он застаде мало, па довикну: </p> <p rend="Tekst">— А нека те, куме, нека!{ 
"Tekst">— До мрака можемо се вратити! — довикује Ђилас. </p> <p rend="Tekst">— А ја велим да ид 
 </p> <p rend="Tekst">— Гради је сам! — довикују му једни. — Какав угарак? </p> <p rend="Tekst" 
у се људи с кметом, па се разговарали и договарали о својим пословима. </p> <p rend="Tekst">Онд 
ратнице Живанове.{S} Ту застадоше да се договоре шта ће и како ће. </p> <p rend="Tekst">Одмах с 
ко ће. </p> <p rend="Tekst">Одмах су се договорили.{S} Страхиња и Ћебо прескочише преко плота,  
 и још неки одабранији људи већ се беху договорили да оду са Страхињом и Радојком до попа — нек 
S} Ви идите кући, па зовните људе да се договоримо шта ћемо. </p> <p rend="Tekst">То Пурко рече 
обредише сви по једном-два.{S} Затим се договорише да кмет Пурко, чича Мирко и Рашко Ћебо оду у 
 </p> <p rend="Tekst">Таман се они тако договорише, док зовну неко озго с Голог брда: </p> <p r 
же, а почесто се осврташе за Радојком — догод није већ замакла горе у воћњак. </p> <p rend="Tek 
 Зарожани му све испричаше што се ноћас догодило код њих и рашта су дошли.{S} Срећко се насмеја 
на! — учини Радојка, па поћутавши мало, додаде: — Кад си баш тако наумио да одеш, а ти немој, б 
 </p> <p rend="Tekst">— Имају и кога! — додаде Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— Ако неће, море... — 
. </p> <p rend="Tekst">— И оглухнула! — додаде Ћабо. </p> <p rend="Tekst">— И не може на ноге!  
nd="Tekst">— Па и у њој нека анатема! — додаде чича.{S} Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Да градим 
 </p> <p rend="Tekst">— Јест, богами! — додаде Ђилас. </p> <p rend="Tekst">— Шта ли ће у Зарожј 
d="Tekst">— А ено и неких људи с њим! — додаде Страхиња. </p> <p rend="Tekst">— О, Пурко! — зов 
/p> <p rend="Tekst">— Одмори се мало! — додаде кмет. </p> <p rend="Tekst">Страхиња већ уђе на в 
ше, боље и то него да свет пропада... — додаде Пурко. </p> <p rend="Tekst">— Од кмета и беседа! 
">— А не можеш наћи куражна човека... — додаде Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— Знате, људи, шта? — 
<p rend="Tekst">— А, богами, и побили — додаде Ђилас полако. </p> <p rend="Tekst">— Тек никад с 
>— Јест — одговори Страхиња немарно, па додаде — Може бити она ће најбоље знати... </p> <p rend 
наздрави две-три речи, повуче добро, па додаде Срдану, Срдан Ђиласу, он првом до себе, и тако о 
е, Страхиња, пијни мало! — рече Срдан и додаде му бардак. — Може бити уморан си. </p> <p rend=" 
>— Па дођох!... — поче Страхиња, па тек додаде: — Нуто-де! кад се ти пре обуче и обу! </p> <p r 
 rend="Tekst">— Да се смиримо једном! — додаје Ћебо промукло. </p> <p rend="Tekst">— Него где ћ 
ао сироче, без оца и мајке.{S} Имао је, додуше, неке даљње својте и у Овчини и у Зарожју, али г 
зили откако се вратио из мајсторије.{S} Додуше, Страхињу су сад волели сви и по Овчини, осем Жи 
рече чича Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Додуше, боље и то него да свет пропада... — додаде Пурк 
p> <p rend="Tekst">— Па кажи Живану нек дође! — викну Пурко. — Врата су му отворена! </p> <p re 
>— Рано јутрос; тајка се тек умио, а он дође. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend="Tekst">— 
="Tekst">— И будите, браћо, спремни ако дође до невоље да нам се нађете у невољи!...{S} У здрав 
ће, море... — виче чича Средоје — да му дођемо као пријатељи! </p> <p rend="Tekst">— А је ли тв 
упита чича озго. </p> <p rend="Tekst">— Дођите, браћо, слободно! — довикну му Пурко што игда мо 
d="Tekst">— Па хајде, Радојка, ми баш и дођосмо... </p> <p rend="Tekst">— Та шта чините ваздан! 
ући Страхињу. </p> <p rend="Tekst">— Па дођох!... — поче Страхиња, па тек додаде: — Нуто-де! ка 
е: </p> <p rend="Tekst">— Кад си пре то дознао? </p> <p rend="Tekst">— Па што сам, хвала богу,  
>Један приђе те закопа неколико пута, и доиста се указа некакав пањ.{S} Коњ све више фрче и коп 
S} Служио је по Овчини код бољих газда, док је мало одрастао и ојачао.{S} После је отишао по ма 
Таман Радојка заусти да га нешто упита, док ти се помоли озго путањом Живан, па подвикну: </p>  
а!{S} Реч по реч, заједај један другог, док ти луче шамар Ћебу иза врата.{S} Ошамари га Ђилас.  
d="Tekst">Таман се они тако договорише, док зовну неко озго с Голог брда: </p> <p rend="Tekst"> 
 Нису ударили још два-три пута будаком, док се указаше некаке даске.{S} Сви се згрнуше да виде. 
спрема да пође из воденице горе у село, док ето ти Зарожана — оних истих што су били на састанк 
н им поче Страхиња причати све по реду, док ето ти озго кренуло се село, па и неке бабе и жене. 
риме горе уза страну пошав Голоме брду, док ти учесташе пушке по Овчини и диже се вика од куће  
тане барем неки дан код њега у Зарожју, док не нађу Саву Савановића, а после ће већ гледати да  
рла од страха!...{S} Ко зна шта је чека док се Живан врати. </p> <p rend="Tekst">Тада је у Заро 
nd="Tekst">— Аја!{S} Нема од тога ништа док сам ја жив! </p> <p rend="Tekst">— А ти иди откуд с 
> <p rend="Tekst">— Море, врати ми дете док нисам довео народ, па ће бити чуда!...{S} Свима ћу  
ружине Живанове. </p> <p rend="Tekst">И док би човек оком тренуо, на брду горе остаде сам Живан 
S} Морам се уклонити одавде...{S} Барем док се ти не удаш...{S} А после како буде. </p> <p rend 
 Е, нуто ти угурсуза једног!{S} А, само док му одем тамо — изрезилићу га да ће све отресати уши 
 пушке и запали лулу — хоће да чека баш док не сване.{S} Иако је био куражан, беше се, боме, пр 
оли склонити се... </p> <p rend="Tekst">Док је Живан устао иза оне кладе, нигде Страхиње, ни Ра 
гу, на вратнице... </p> <p rend="Tekst">Док, ништа ти бог не даде, излете Живан пред кућу, па п 
, и... ништа више. </p> <p rend="Tekst">Док ти на један мах уђе у воденицу повисок човек црвена 
иљно. </p> <p rend="Tekst">— Е?...{S} А докле? </p> <p rend="Tekst">— Може бити чак у Посавину. 
з душе, само да измакну из села и да се докопају чистине.{S} Пројурише већ поред 3мајевца, и та 
nd="Tekst">Кад већ не могоше ништа више докучити од бабе, они се дигоше те одоше. </p> <p rend= 
st">— Шта махни се! — наставља Пурко, а долази све више у ватру. — Ево овде у Зарожју свак би т 
ојем... </p> <p rend="Tekst">— А зар је долазио? — упита Страхиња брзо и као трже се мало. </p> 
</p> <p rend="Tekst">Утом се диже граја доле у Зарожју: »Хај, људи!...{S} Потеците!...{S} Погиб 
ћ из куће. </p> <p rend="Tekst">— Идиде доле с кумом на ливаду.{S} Ухвати вранца, па му подај н 
/p> <p rend="Tekst">Утом Страхиња стиже доле до вратница Пуркових. </p> <p rend="Tekst">— Страх 
е окапине, чини ти се сад ће се сурвати доле.{S} Речица се вијуга испод оне стране где је шума, 
уз мајсторе Осаћане и слазио с њима чак доле у Посавину, те градио куће, вајате, и остале зград 
 као тесто.{S} Време тихо.{S} Кашто чак доле ниже воденице на броду хукне вода јако.{S} Нигде с 
> <p rend="Tekst">— Куд било...{S} Идем доле у Посавину... </p> <p rend="Tekst">— Благо теби!.. 
како још плаче...{S} Затим погледа мало доље.{S} Види се она лужина, где је Радојка често изгон 
d="Tekst">— Домаћине!...{S} Има ли кога дома? </p> <p rend="Tekst">— Има, има! — одазва се Срећ 
 вратница викну: </p> <p rend="Tekst">— Домаћине!...{S} Има ли кога дома? </p> <p rend="Tekst"> 
зевши чашу. — Прво његове главе, његове домаћице... </p> <p rend="Tekst">— Уха, чича-Мирко!...{ 
рко!...{S} Не будали!...{S} Нема он још домаћице!... — гракнуше сви гости у смеху. </p> <p rend 
дан ћурликâ у двојнице!...{S} Ако ли га домчам — одраћу га! </p> <p rend="Tekst">Радојка само о 
 море? — упита кмет, који баш у тај мах донесе ракију у бардаку. </p> <p rend="Tekst">— Мора се 
елико, један витао, налога...{S} Куд ће доспети да намеље свакоме, кад само дањом меље! </p> <p 
rend="Tekst">У Зарожју има, хвала богу, доста јаруга и кривих и правих, а има и доста и рачваст 
а другу воденицу.{S} Хвала богу, потока доста — имамо где. </p> <p rend="Tekst">— А шта ћемо с  
авалио!{S} Он им рече да му само спреме доста жита да воденица сву ноћ меље, а за њега нек се н 
 широку, голему јаругу.{S} Чињаше им се доста крива.{S} Баш кад уђоше у њу, наиђоше на једну бу 
="Tekst">— И ја!...{S} И ја! — завикаше доста њих, па чак и чича Мирко. </p> <p rend="Tekst">—  
доста јаруга и кривих и правих, а има и доста и рачвастих брестова; али нико се не сећа где је  
S} Да бар има два витла, па би нам било доста млети и дањом, а ноћом — нек је носи ђаво!{S} Али 
 rend="Tekst">Она се исплака, што никад дотле; изјада се Страхињи на Живана: рече да се можда н 
окој душе свима воденичарима што су год дотле осванули мртви у зарошкој воденици.{S} Ту ти се н 
ekst">Сад ће, ето, остати све пусто.{S} Доћи ће сеоска стока те потргати оно мало њивице и утрт 
rend="Tekst">— Па, хвала богу, има коме доћи!... — рече кмет. </p> <p rend="Tekst">Утом Страхињ 
ничара... </p> <p rend="Tekst">— Аја! — дочека чича Мирко. — Каквог воденичара, бог с тобом?{S} 
p> <p rend="Tekst">— Нема ту грехоте! — дочека Ћебо и не даде му изговорити. — Ето ту је поп, д 
rend="Tekst">— Батали, кмете, богати! — дочека га чича Мирко. — Било па прошло!{S} Што то запод 
</p> <p rend="Tekst">— Аја, Пурко!... — дочека Страхиња одсечно. — Мени је од Ивањадне омрзнуло 
end="Tekst">— Вала, ја му не преноћих — дочека неки Видоје Ђилас — па макар знао туцати жито у  
! </p> <p rend="Tekst">Тако је Страхиња дочекао свануће здрав и читав. </p> <p rend="Tekst">Там 
>Зачас се начини читава гужва.{S} Сваки дочепа шта му паде шака, па удри... удри!{S} Само се чу 
> <p rend="Tekst">— А ти иди откуд си и дошао! </p> <p rend="Tekst">— Море, врати ми дете док н 
! — обредну се Живан на њ. — Ако. си ми дошао за то, слободно иди!{S} Ено ти вратнице! </p> <p  
 си, Ћебо? </p> <p rend="Tekst">— Добро дошао, куме!... </p> <p rend="Tekst">Диже се весела гра 
 Ни сама не зна куд је прошла и како је дошла.{S} Код куће је затекла сву чељад заплашену.{S} О 
ет Пурко нешто оклева.{S} Откад су људи дошли, а он још не излази из куће.{S} У зло доба ето ти 
усрет. </p> <p rend="Tekst">— Добро нам дошли. </p> <p rend="Tekst">— Срећно веселе. </p> <p re 
то се ноћас догодило код њих и рашта су дошли.{S} Срећко се насмеја, па им рече: </p> <p rend=" 
 </p> <p rend="Tekst">— Вала, Страхиња, дошло ми је да скочим у воду или да зажмурим, па да беж 
свадимо. </p> <p rend="Tekst">— Како ти драго! — рече Пурко и слеже раменима. — Само да се не п 
алеко је, али кад су већ пошли — што му драго. </p> <p rend="Tekst">Препентраше се преко једне  
ећу јаругу.{S} Ту, опет, пуно рачвастих дрва, али ниједно није брест, него букве или друго које 
 ту, чини ми се, неке труловине, као од дрвета... ту где коњ копа! </p> <p rend="Tekst">— Јест, 
, рекао би, има јој сто година.{S} Више дрвећа готово и не беше, само по гдекоји жбун и трн; ал 
о није брест, него букве или друго које дрво.{S} Јаруга је крива да кривља бити не може: али ко 
е низа страну, тутњећи и ударајући ђа о дрво ђа о камен. </p> <p rend="Tekst">— Их, шта учини,  
не познаје се да је ту могло бити какво дрво.{S} Није то! </p> <p rend="Tekst">Пређоше у другу. 
ожју. </p> <p rend="Tekst">— Мирјана! — дрекну Ћебо што игда може, те се и пси поплашише и зала 
p> <p rend="Tekst">— Саву Савановића! — дрекну Ћебо и сав поцрвене од тешка напора. </p> <p ren 
 </p> <p rend="Tekst">— Кући се вуци! — дрекну Живан на њу, па полете к Страхињи цичећи кроза з 
">— Знаш ли ти неког Саву Савановића? — дрекну опет Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш, син 
лас. </p> <p rend="Tekst">— Зар тако? — дрекну Ћебо, па опали пиштољ. </p> <p rend="Tekst">— У  
: »Не, Ћебо!...{S} Станиде, чико!...{S} Држ' се, Срдане!...{S} Не дај, кмете!...« </p> <p rend= 
S} Само се чује: </p> <p rend="Tekst">— Држ' се, Пурко! </p> <p rend="Tekst">— Ха, пас ниједан! 
е Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— Немој ту дробити! — осече се чича Мирко и устаде. </p> <p rend=" 
едоје изиђе, па чисто љутито рече: »Шта дробиш ту?{S} Ако сам ти поменуо, нисам ти главу разбио 
"Tekst">— Има, јакако!{S} Али нема оног дроње, оног Страхиње, што поваздан ћурликâ у двојнице!. 
?!... — викну Живан и скочи. — 3ар оном дроњи што је забаглао чибучић чим је испао из пелена?{S 
и...{S} Премишљао сам од сваке руке.{S} Друга није, Радојка!{S} Морам се уклонити одавде...{S}  
Tekst">— Па хајде де, ја ћу... кад није друга! — рече чича Мирко, и сви приђоше ближе пред бабу 
њу је мрачно у њој, а камоли ноћу.{S} С друге стране кршеви и стене, све некаке окапине, чини т 
nd="Tekst">Осуше се пушке и с једне и с друге стране.{S} Дигоше вику и једни и други.{S} Само с 
ekst">— Прво вели чича Мирко! — деру се други. </p> <p rend="Tekst">— Ама, људи, браћо!... — ст 
/p> <p rend="Tekst">— Хоћемо! — деру се други. </p> <p rend="Tekst">— Полако, људи, народе, бра 
kst">— Ено их, Живане!{S} Удри! — чу се други неко и груну пушка. </p> <p rend="Tekst">— Страхи 
 друге стране.{S} Дигоше вику и једни и други.{S} Само се чује: </p> <p rend="Tekst">— Држ' се, 
ковом: чича Мирко, Ћебо, Срдан, Ђилас и други одабрани људи из села.{S} Неки поседали по трави, 
к.{S} Мучно би устукнуо да је био ма ко други; али Живан је отац Радојкин, па воли склонити се. 
да неко чељаде изиђе из куће...{S} Нико други већ — Радојка.{S} Чини му се, види је како још пл 
 радознало. </p> <p rend="Tekst">— Нико други већ баба Мирјана! </p> <p rend="Tekst">— Која Мир 
{S} Шта ћеш тамо?{S} Зар нема паше и по другим брдима? </p> <p rend="Tekst">— Та... оно... има. 
ти се сама је крв, једно око склопио, а друго му отворено.{S} На прсима му се познају две ране  
">— Барем да си ти овде...{S} Ако ништа друго, било би ми лакше да те само виђам кашто... </p>  
 мећући. </p> <p rend="Tekst">И једно и друго село смири се.{S} Зарожани нађоше воденичара, вод 
 али ниједно није брест, него букве или друго које дрво.{S} Јаруга је крива да кривља бити не м 
ekst">Аја!{S} Реч по реч, заједај један другог, док ти луче шамар Ћебу иза врата.{S} Ошамари га 
S} Кмет млати рукама, трчи од једног до другог, умирује их... </p> <p rend="Tekst">Утом се помо 
е разговарају а почесто погледају један другога испод очију.{S} Као да их је стид што су онако  
... — наручује Живан, па пође у кућу. — Другом га не бих дао за живу главу. </p> <p rend="Tekst 
њ мало стане, па опет копа ђа једном ђа другом ногом; њуши ону земљу и фрче.{S} Пурко га трже з 
о, и сав се запурио. — У ову угарак!{S} Другу гради! </p> <p rend="Tekst">— Гради је сам! — дов 
е у Овчину, и он га прима у кућу и у за другу.{S} Напослетку, Страхиња захвали и Пурку и Живану 
 — рече чича Мирко — да ми градимо нама другу воденицу.{S} Хвала богу, потока доста — имамо где 
а појас, те вади дуван и брже-боље пуни другу... </p> <p rend="Tekst">Кад би наврх Голога брда, 
оћемо ли тражити воденичара или градити другу воденицу? </p> <p rend="Tekst">— Ух, опет та прок 
неко. </p> <p rend="Tekst">— Да градимо другу! — вели чича Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Јок, д 
ирко. </p> <p rend="Tekst">— Да градимо другу — вели кмет — богами, нисмо ни кадри. </p> <p ren 
Није то! </p> <p rend="Tekst">Пређоше у другу.{S} У њој има брестова, погдекоји и рачваст; али  
отворена.{S} Узе угарак у једну и нож у другу руку, па изиђе напоље; разгледа свуд око воденице 
вади брашно из мучњака у врећу, па засу другу.{S} Напуни пушке и запали лулу — хоће да чека баш 
ж'те, људи, изгинућемо! — викну неко од дружине Живанове. </p> <p rend="Tekst">И док би човек о 
"Tekst">— Их, ала је глува! — рече Ћебо дружини, па се искашља и зину што игда може: — Из Зарож 
У ветар удрите, људи! — виче кмет Пурко дружини — да не осакатимо кога? </p> <p rend="Tekst">—  
 <p rend="Tekst">Еле, кмет одиста оде с дружином. </p> <p rend="Tekst">Брзо су стигли у Овчину, 
 Радојка се прибила уз Страхињу, па сва дршће, а не уме ни речи да рекне.{S} Пушке и вика оздо  
ви се згрнуше да виде.{S} То је!{S} Што дубље, даске се све боље указују.{S} Напослетку се позн 
арија.{S} Ниједна од оних не беше овако дубока и пространа. </p> <p rend="Tekst">— Е, људи, овд 
и преко Голога брда.{S} Пред њим пукоше дубоке зарошке гудуре, чести шевари и стене, а врло рет 
 неки помало замерали што је »пропалио« дуван, а још момак. </p> <p rend="Tekst">Онда се тамо в 
па се и нехотице маша за појас, те вади дуван и брже-боље пуни другу... </p> <p rend="Tekst">Ка 
d="Tekst">Онда се тамо врло ретко палио дуван; тек погдекоји могао се видети с чибуком у зубима 
таче преко неке кладе и љосну колико је дуг о ледину... а ко зна што би било. </p> <p rend="Tek 
t">Затим увуче некакву грдну кладетину, дугачку сврх човека!{S} Метну је поред ватре, с једног  
 вампир узвикнуо — сви се замислише.{S} Дуго су ћутали.{S} Ту нико није умео паметовати. </p> < 
шно. </p> <p rend="Tekst">Онај лептирак дуго је, кажу, још морио малу децу по Зарожју и по Овчи 
да бежим и ја куд...{S} Више се не може дурати. </p> <p rend="Tekst">— Па хајде, Радојка, ми ба 
rend="Tekst">Зарожани нагоше бежати без душе, само да измакну из села и да се докопају чистине. 
о, јело, певало.{S} Ту се пило за покој душе свима воденичарима што су год дотле осванули мртви 
о наопак човек, зато су га и прозвали — Душман.{S} Волео је свадити се с човеком него попити ча 
. </p> <p rend="Tekst">— Знам већ, онај душман... — заусти Страхиња, па само одмахну руком. </p 
ег кмета? </p> <p rend="Tekst">— Живана Душмана?...{S} Знам, јакако...{S} И кумови смо неки...{ 
, и тако даље... била је у неког Живана душмана, кмета у Овчини, зачудо лепа кћи.{S} Неки је ве 
rend="Tekst">— Тек никад се нисмо онако душмански разишли — наставља Пурко, чинећи се и не чуо  
дан дањи причају старци и бабе о Живану Душману, о Страхињи, о Сави Савановићу и о зарошкој вод 
 Стан'те, људи! — викну Пурко — да мало душом данемо!{S} Ово се изгибе! </p> <p rend="Tekst">—  
nd="Tekst">Коњ мало стане, па опет копа ђа једном ђа другом ногом; њуши ону земљу и фрче.{S} Пу 
отиште низа страну, тутњећи и ударајући ђа о дрво ђа о камен. </p> <p rend="Tekst">— Их, шта уч 
 Може, може, ја! — одговара поп ђа овом ђа оном. </p> <p rend="Tekst">— Па кад може, хајдемо, б 
>Коњ мало стане, па опет копа ђа једном ђа другом ногом; њуши ону земљу и фрче.{S} Пурко га трж 
а страну, тутњећи и ударајући ђа о дрво ђа о камен. </p> <p rend="Tekst">— Их, шта учини, болан 
Tekst">— Може, може, ја! — одговара поп ђа овом ђа оном. </p> <p rend="Tekst">— Па кад може, ха 
та млети и дањом, а ноћом — нек је носи ђаво!{S} Али овако све се мучимо без брашна.{S} Село ве 
ућом Пурковом: чича Мирко, Ћебо, Срдан, Ђилас и други одабрани људи из села.{S} Неки поседали п 
st">И тако се одабраше:{S} Ћебо, Срдан, Ђилас, чича Мирко, кмет Пурко и још два-три отресита мо 
 вранца без белеге, још непочишћена.{S} Ђилас одсекао колац од црног глога и заоштрио га не мож 
оп натаче петрахиљ и отвори требник.{S} Ђилас засука рукаве, примаче онај глогов колац и спреми 
уче шамар Ћебу иза врата.{S} Ошамари га Ђилас. </p> <p rend="Tekst">Зачас се начини читава гужв 
nd="Tekst">— А шта ћемо с овом? — упита Ђилас. </p> <p rend="Tekst">— Па угарак у њу! — рече чи 
p rend="Tekst">— Јест, богами! — додаде Ђилас. </p> <p rend="Tekst">— Шта ли ће у Зарожју? — уп 
="Tekst">— А, богами, и побили — додаде Ђилас полако. </p> <p rend="Tekst">— Тек никад се нисмо 
 ја му не преноћих — дочека неки Видоје Ђилас — па макар знао туцати жито у ступи! </p> <p rend 
Аја!...{S} Да развалимо ову! — узвикује Ђилас. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо! — вичу једни. </p 
 До мрака можемо се вратити! — довикује Ђилас. </p> <p rend="Tekst">— А ја велим да идемо сутра 
ekst">— Море, муку ти мучимо! — рећи ће Ђилас. </p> <p rend="Tekst">— Е?...{S} А што? — упита С 
d="Tekst">— О кани се, море! — прихвати Ђилас. — Живи се људи кашто и споречкају, па и побију.. 
е чича Мирко — ниси скакао у јарину као Ђилас. </p> <p rend="Tekst">— Ако сам и скакао одговори 
">— Ако сам и скакао одговори заједљиво Ђилас — нисам затурао вилама орахе на таван као ти, чич 
</p> <p rend="Tekst">— И ја ћу! — викну Ђилас. </p> <p rend="Tekst">— И ја!...{S} И ја! — завик 
отово обе зарасле. </p> <p rend="Tekst">Ђилас истеже оним коцем те вампира усред трбуха. </p> < 
ли — наставља Пурко, чинећи се и не чуо Ђиласа — као ономад на Ивањдан... </p> <p rend="Tekst"> 
им, упита за здравље са Ћебом, Срданом, Ђиласом и осталима. </p> <p rend="Tekst">Они се чине —  
, повуче добро, па додаде Срдану, Срдан Ђиласу, он првом до себе, и тако оде бардак од руке до  
p rend="Tekst">— А што си, море, луд! — ђипи Ћебо окренувши се Страхињи. — Ако тебе само девојк 
! — рече Живан и унесе се пред Пурка. — Е не дам му је, па макар ми седе плела!... </p> <p rend 
, брате, забога! </p> <p rend="Tekst">— Е чуда, људи! </p> <p rend="Tekst">— О, бог с нама! </p 
те копа вампире! </p> <p rend="Tekst">— Е, баш да видимо је ли луд!... — викну Пурко, па се окр 
огати, наздрави! </p> <p rend="Tekst">— Е, браћо, срећан дан, срећан рад, срећно виђење дабогда 
S} Наздрави што! </p> <p rend="Tekst">— Е, у здравље нашег Страхиње! — поче чича Мирко узевши ч 
ћимо коју ноћ... </p> <p rend="Tekst">— Е...{S} Оно јест... ама знаш...{S} Аја! — за мрмљаше го 
ока и пространа. </p> <p rend="Tekst">— Е, људи, овде да копамо! — рече кмет. </p> <p rend="Tek 
вијаше иза куће. </p> <p rend="Tekst">— Е ако, ако! — рече баба полако, па се као мало промисли 
био са Средојем. </p> <p rend="Tekst">— Е, нуто ти угурсуза једног!{S} А, само док му одем тамо 
трахиња озбиљно. </p> <p rend="Tekst">— Е?...{S} А докле? </p> <p rend="Tekst">— Може бити чак  
о и Мирко углас. </p> <p rend="Tekst">— Е не можеш наћи, није вајде! — рече кмет готово у очаја 
— рећи ће Ђилас. </p> <p rend="Tekst">— Е?...{S} А што? — упита Страхиња одбивши један дим. </p 
напред у ливаду. </p> <p rend="Tekst">— Е да идем и ја, куме! — рече Пурко. — Ваља ми похитати  
kst">— Шта ниси рад? — скочи и Срдан. — Ево ми ћемо поћи с тобом! </p> <p rend="Tekst">— Богами 
>— Богами, и хоћемо! — прихвати Ћебо. — Ево ја ћу први.{S} Хоће ли још ко? </p> <p rend="Tekst" 
вља Пурко, а долази све више у ватру. — Ево овде у Зарожју свак би ти дао, ко кћер, ко синовицу 
! </p> <p rend="Tekst">— Ко виче, море, еј! — одазва се Пурко и приђе мало напред. </p> <p rend 
еница одјекнула: </p> <p rend="Tekst">— Еј, Сава Савановићу, деведест година вампирујеш, и не о 
за њега и дала му једном назувице...{S} Еле, Страхиња се још од малена почео потуцати по туђим  
 кући — Мирјанићи. </p> <p rend="Tekst">Еле, седи баба у хладу на некој поњавици, празник је, п 
њима и попов глас. </p> <p rend="Tekst">Еле, кмет одиста оде с дружином. </p> <p rend="Tekst">Б 
Не дај, кмете!...« </p> <p rend="Tekst">Еле, бише се до миле воле, па се разиђоше куд који.{S}  
зре се узверено. </p> <p rend="Tekst">— Ене, ти си, Радојка!... — рече Страхиња, па устаде и за 
ко. си ми дошао за то, слободно иди!{S} Ено ти вратнице! </p> <p rend="Tekst">— Немој тако, кум 
до глас Живанов. </p> <p rend="Tekst">— Ено их, Живане!{S} Удри! — чу се други неко и груну пуш 
 — рече Срдан. </p> <p rend="Tekst">— А ено и неких људи с њим! — додаде Страхиња. </p> <p rend 
kst">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Ама, ето ту, чини ми се, неке труловине, као од дрвета... ту 
ромашак... </p> <p rend="Tekst">Сад ће, ето, остати све пусто.{S} Доћи ће сеоска стока те потрг 
 rend="Tekst">— Чусмо, брате, као и ти, ето баш тако! — одговорише Ћебо и Мирко углас. </p> <p  
 да одеш, а ти немој, болан, далеко!{S} Ето, можеш и у Зарожју, остати.{S} Имаш и тамо својих п 
 дочека Ћебо и не даде му изговорити. — Ето ту је поп, да га питамо. </p> <p rend="Tekst">— Је  
 Хајдемо, људи! — рећи ће чича Мирко. — Ето онога с потером, може осакатити кога! </p> <p rend= 
">— Богами, јест — почеће чича Мирко. — Ето откад и ја памтим није се могао ни један воденичар  
 запевају први петли — наставља Пурко — ето и нас с вођевином, ако бог да! </p> <p rend="Tekst" 
еја, па им рече: </p> <p rend="Tekst">— Ето бабе Мирјане, па је упитајте! </p> <p rend="Tekst"> 
он још не излази из куће.{S} У зло доба ето ти и њега — изнесе пун бардак ракије. </p> <p rend= 
ој се шалити. </p> <p rend="Tekst">— Па ето ћеш и у Посавину — рече чича Мирко. </p> <p rend="T 
 припекло, те га врућина пробудила, кад ето ти му Пурка. </p> <p rend="Tekst">— Помози бог, кум 
end="Tekst">Таман је распалио лулу, кад ето ти озго Радојке са судовима.{S} Пошла на воду.{S} К 
ма да пође из воденице горе у село, док ето ти Зарожана — оних истих што су били на састанку, и 
 поче Страхиња причати све по реду, док ето ти озго кренуло се село, па и неке бабе и жене.{S}  
ти и. дању и ноћу.{S} Нико се више није жалио да је гладан и да нема брашно. </p> <p rend="Teks 
рвећа готово и не беше, само по гдекоји жбун и трн; али беше неколико крупних пањева, неки огор 
 и бунован. — Легох мало, па ова врашка жега... ааа!{S} А одакле ти, куме? </p> <p rend="Tekst" 
 озго кренуло се село, па и неке бабе и жене.{S} Све се то начети око њега, пуна воденица, па ј 
="Tekst">— Ко је? — чу се изнутра санан женски глас. </p> <p rend="Tekst">— Ја!...{S} Страхиња! 
/p> <p rend="Tekst">— Остаде ли, болан, жив ономадне? </p> <p rend="Tekst">— Ја једва... а ти?  
углас од чуда. </p> <p rend="Tekst">— А жив, ја! — одговори Страхиња нешто немарно. </p> <p ren 
— Аја!{S} Нема од тога ништа док сам ја жив! </p> <p rend="Tekst">— А ти иди откуд си и дошао!  
p> <p rend="Tekst">— Их, побогу, зар си жив? — викнуше сви углас од чуда. </p> <p rend="Tekst"> 
 наглости да чују то чудо како је остао жив. </p> <p rend="Tekst">Таман им поче Страхиња причат 
 је затекла сву чељад заплашену.{S} Она жива премрла од страха!...{S} Ко зна шта је чека док се 
разили, као сад кад су затекли Страхињу жива. </p> <p rend="Tekst">— Их, побогу, зар си жив? —  
че? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!...{S} Живан се разгоропадио и, као што је већ рчин, умало се  
"Tekst">У кући се диже читава врева.{S} Живан праска и виче, рекао би, све поби.{S} Двоје деце  
арожју, прима га у кућу и у задругу.{S} Живан не да — већ га зове у Овчину, и он га прима у кућ 
и погледа онамо. </p> <p rend="Tekst">— Живан, богами! — рече Срдан. </p> <p rend="Tekst">— А е 
беше зајмила овце да истера на попас, а Живан излете из куће, па се продера: </p> <p rend="Teks 
вори Страхиња. </p> <p rend="Tekst">— А Живан и кућани? </p> <p rend="Tekst">— Они свакад спава 
то...{S} И овде се већ зуцкало...{S} Па Живан, бој се, не да? </p> <p rend="Tekst">— Не да...{S 
до.{S} Мало постоја, а помоли се одовуд Живан и с њим десетак људи.{S} Сви се упутише у Зарожје 
онити се... </p> <p rend="Tekst">Док је Живан устао иза оне кладе, нигде Страхиње, ни Радојке,  
Tekst">— Амоде, лопови, да видите ко је Живан! </p> <p rend="Tekst">— Одмичи, море! — продера с 
">— Чувај ми, куме, коња!... — наручује Живан, па пође у кућу. — Другом га не бих дао за живу г 
астао као укопан.{S} Али кад виде да се Живан не шали, него још сподби и повелики камен да га г 
же кроз буквик...{S} Срећа његова те се Живан спотаче преко неке кладе и љосну колико је дуг о  
страха!...{S} Ко зна шта је чека док се Живан врати. </p> <p rend="Tekst">Тада је у Зарожју, по 
d="Tekst">— И ја сам кмет! — обредну се Живан на њ. — Ако. си ми дошао за то, слободно иди!{S}  
ekst">Док, ништа ти бог не даде, излете Живан пред кућу, па подвикну: </p> <p rend="Tekst">— Ло 
end="Tekst">— Јеси чуо ти, куме! — рече Живан и унесе се пред Пурка. — Е не дам му је, па макар 
">— Баш сте ви Зарожани луди!... — рече Живан, па се опет насмеја. — Тражите вампира! ...{S}А к 
 Знам, да питате бабу Мирјану... — рече Живан, па се насмеја и зену. </p> <p rend="Tekst">Пурко 
а камен. </p> <p rend="Tekst">Утом изби Живан с људима на брдо, па подвикну: </p> <p rend="Teks 
 би устукнуо да је био ма ко други; али Живан је отац Радојкин, па воли склонити се... </p> <p  
и.{S} Неки је већ почели и просити; али Живан не да ни поменути.{S} Причају да се и побио с нек 
</p> <p rend="Tekst">— Нуто-де! — учини Живан и попридиже се мало. — А почем? </p> <p rend="Tek 
 Више ми слободно не помињи! — одговори Живан одсечно. — Већ ако хоћеш да се свадимо. </p> <p r 
<p rend="Tekst">— А јест, ја — одговори Живан зевајући и бунован. — Легох мало, па ова врашка ж 
">— Вала, нико га није гонио — одговори Живан и још једном зевну. </p> <p rend="Tekst">— Вала,  
 <p rend="Tekst">Како било да било, тек Живан почео од неко доба много врчати на своју кћер.{S} 
ек оком тренуо, на брду горе остаде сам Живан.{S} Оставише га његови.{S} Он застаде мало, па до 
то упита, док ти се помоли озго путањом Живан, па подвикну: </p> <p rend="Tekst">— А, ту ли си, 
у Зарожје... </p> <p rend="Tekst">Таман Живан устаде, јер се хлад беше помакнуо, а сунце припек 
/p> <p rend="Tekst">— О, Пурко! — зовну Живан још јаче озго. </p> <p rend="Tekst">— Ој, море, о 
p rend="Tekst">— Кући се вуци! — дрекну Живан на њу, па полете к Страхињи цичећи кроза зубе: —  
, врати ми дете... биће белаја! — викну Живан. </p> <p rend="Tekst">— Окани се ћорава посла! —  
м. </p> <p rend="Tekst">— Дете! — викну Живан и не слушајући шта Пурко говори. </p> <p rend="Te 
<p rend="Tekst">— Зар њему?!... — викну Живан и скочи. — 3ар оном дроњи што је забаглао чибучић 
Tekst">— Зар си и ти ту, кмете? — викну Живан, јер чу Пурков глас. — А станиде, море! — па скре 
="Tekst">— А ти ли си, Ћебо! — подвикну Живан, па потеже из пушке на онај глас. </p> <p rend="T 
t">— Гони те овце горе у гај! — повикну Живан, па се врати у кућу као смушен. </p> <p rend="Tek 
 Бојимо се ми њих! </p> <p rend="Tekst">Живан још једнако виче озго с брда, прети, псује. </p>  
евојка, као јагње. </p> <p rend="Tekst">Живан је био наопак човек, зато су га и прозвали — Душм 
 да ваља ићи кући. </p> <p rend="Tekst">Живан и Пурко умало се не завадише око Страхиње.{S} Пур 
 за оним момчићем. </p> <p rend="Tekst">Живан се само окрете, погледа га и нешто промрмља... </ 
пред кућу Пуркову. </p> <p rend="Tekst">Живан се још мало мргодио, па најпосле немаде се куд —  
наш нашег кмета? </p> <p rend="Tekst">— Живана Душмана?...{S} Знам, јакако...{S} И кумови смо н 
ами! — прихвати Пурко. — Има у мог кума Живана.{S} Ваш могу узгред сад свратити да заиштем...{S 
 што никад дотле; изјада се Страхињи на Живана: рече да се можда неће ни удавати кад јој није б 
 у кућу, и тако даље... била је у неког Живана душмана, кмета у Овчини, зачудо лепа кћи.{S} Нек 
олико замиловао, па макар је и отели од Живана. </p> <p rend="Tekst">И у том разговору стигоше  
ињу су сад волели сви и по Овчини, осем Живана и још неких, а и по оближњим селима.{S} Само су  
дане замолио сам чича-Средоја да оде до Живана и да му тек помене. </p> <p rend="Tekst">— Па шт 
в леже! </p> <p rend="Tekst">— Станиде, Живане! </p> <p rend="Tekst">— Ух, погани Ћебо! </p> <p 
Живанов. </p> <p rend="Tekst">— Ено их, Живане!{S} Удри! — чу се други неко и груну пушка. </p> 
>— А станите, лопови! — чу се оздо глас Живанов. </p> <p rend="Tekst">— Ено их, Живане!{S} Удри 
погледа онамо у Овчину.{S} Види се кућа Живанова, зграде око куће, гај, па горе рудина.{S} Учин 
ди, изгинућемо! — викну неко од дружине Живанове. </p> <p rend="Tekst">И док би човек оком трен 
што је баш поред пута сеоског ниже куће Живанове.{S} Сео је ту да се мало одмори и да запали је 
>Брзо су стигли у Овчину, пред вратнице Живанове.{S} Ту застадоше да се договоре шта ће и како  
. </p> <p rend="Tekst">Пурко узе вранца Живановог и оде полако у Зарожје. </p> <p rend="Tekst"> 
ође, ваљаће очитати што.{S} Пурко извео Живановог вранца без белеге, још непочишћена.{S} Ђилас  
ече, па окрете неком путањом онамо кући Живановој.{S} Чича Мирко и Ћебо одоше у Зарожје... </p> 
 Напослетку, Страхиња захвали и Пурку и Живану, па рече да најволи ићи у своју кућицу, јер је,  
Средоје. </p> <p rend="Tekst">— Па кажи Живану нек дође! — викну Пурко. — Врата су му отворена! 
rend="Tekst">— Само се чудим оном лудом Живану — рече Пурко као уз реч — што му не да девојку!  
kst">И дан дањи причају старци и бабе о Живану Душману, о Страхињи, о Сави Савановићу и о зарош 
">— Што зовеш, море, што? — викну Пурко Живану. </p> <p rend="Tekst">— Море, врати ми дете... б 
алио је, па начинио сам ону кућицу и ту живео као вредан и скроман сиромашак... </p> <p rend="T 
овори Радојка још тише. — Тата ми не да живети!...{S} Ушла сам у овај пусти вајат.{S} Овако обу 
а, и све...{S} Вала, мили ми се више ни живети. </p> <p rend="Tekst">Виде Пурко да је Страхиња  
>— О кани се, море! — прихвати Ђилас. — Живи се људи кашто и споречкају, па и побију...{S} Људи 
 се чудо рашчуло надалеко и већ се нико живи није смео најмити да буде воденичар.{S} Има неколи 
ни с будацима и мотикама окупише копати живо.{S} Ископаше грдну пањину на оном месту, па копај  
рестово, богами!{S} Вала, ја бих смео у живот, ако то не буде пањ од оног рачвастог бреста. </p 
ком. </p> <p rend="Tekst">— Нема ми већ живота... — наставља Радојка кроз плач. </p> <p rend="T 
 пође у кућу. — Другом га не бих дао за живу главу. </p> <p rend="Tekst">— Баш ти хвала, куме!{ 
оденичара, бог с тобом?{S} Неће нико за живу главу! </p> <p rend="Tekst">— Ја, вала, не знам... 
!{S} Он им рече да му само спреме доста жита да воденица сву ноћ меље, а за њега нек се не брин 
аложио у воденици ватру.{S} Једну врећу жита сасуо у кош, две му стоје спремне.{S} Изиђе још је 
 Зарожани кад су год били гладни, млели жито те се хранили хлебом.{S} Али, за чудо божје — није 
еки Видоје Ђилас — па макар знао туцати жито у ступи! </p> <p rend="Tekst">— Вала, синко, ни ја 
ш једном те разгледа да ли је добро око жлеба, укарари камен да ситно меље, одгрну брашно у муч 
лели жито те се хранили хлебом.{S} Али, за чудо божје — није се могао ниједан воденичар одржати 
даље.{S} Спремио се да путује некуд.{S} За појасом му два пиштоља и велики нож.{S} Торбу и гуња 
..{S} Оно јест... ама знаш...{S} Аја! — за мрмљаше готово сви углас. </p> <p rend="Tekst">Чисто 
 доста жита да воденица сву ноћ меље, а за њега нек се не брину. </p> <p rend="Tekst">Зарожани  
 ни удавати кад јој није било суђено да за њега пође; опрости се с њим, захити воде, па оде пла 
p rend="Tekst">Пурко се, међутим, упита за здравље са Ћебом, Срданом, Ђиласом и осталима. </p>  
брже него обично, па се и нехотице маша за појас, те вади дуван и брже-боље пуни другу... </p>  
 навише.{S} Вика и пушке, рекао би, све за њима. </p> <p rend="Tekst">Кад избише на Голо брдо,  
kst">— Вала, Пурко, хоћу, само ако буде за казивање. </p> <p rend="Tekst">— Право ми кажи, шта  
што ти рекох! — рече Пурко и оде наниже за оним момчићем. </p> <p rend="Tekst">Живан се само ок 
њуши ону земљу и фрче.{S} Пурко га трже за улар и умирује, неће да се смири! </p> <p rend="Teks 
учи путем наниже, а почесто се осврташе за Радојком — догод није већ замакла горе у воћњак. </p 
има. </p> <p rend="Tekst">И сви стрчаше за пушкомет наниже, па западоше — ко за букву, ко за ка 
 прикрадоше се горе до вајата, што беше за добру пустемицу од куће, и ту стадоше. </p> <p rend= 
.{S} Брзо!... — шану Ћебо, па се склони за вајат. </p> <p rend="Tekst">Страхиња се полако прикр 
 rend="Tekst">здрављу! — гракнуше гости за њим. </p> <p rend="Tekst">— Може, може, ја! — чу се  
 <p rend="Tekst">— Јест, ја...{S} Барем за једну ноћ — одговори Страхиња поуздано. </p> <p rend 
 па пође у кућу. — Другом га не бих дао за живу главу. </p> <p rend="Tekst">— Баш ти хвала, кум 
редну се Живан на њ. — Ако. си ми дошао за то, слободно иди!{S} Ено ти вратнице! </p> <p rend=" 
т наниже, па западоше — ко за букву, ко за камен. </p> <p rend="Tekst">Утом изби Живан с људима 
ше за пушкомет наниже, па западоше — ко за букву, ко за камен. </p> <p rend="Tekst">Утом изби Ж 
 њема кмет. </p> <p rend="Tekst">Откако за се знаду нису се ваљда никад толико пренеразили, као 
г воденичара, бог с тобом?{S} Неће нико за живу главу! </p> <p rend="Tekst">— Ја, вала, не знам 
ти се пило, јело, певало.{S} Ту се пило за покој душе свима воденичарима што су год дотле осван 
kst">— Страхиња, склониде то чељаде амо за букву! — рече чича Мирко. — Они се лудаци не шале! < 
="Tekst">Чича Средоје махну руком онамо за брдо.{S} Мало постоја, а помоли се одовуд Живан и с  
Само тетка Мирјана распитивала се кашто за њега и дала му једном назувице...{S} Еле, Страхиња с 
зове у Овчину, и он га прима у кућу и у за другу.{S} Напослетку, Страхиња захвали и Пурку и Жив 
ку амо!{S} Не дај! </p> <p rend="Tekst">За њим испадоше још двојица из куће.{S} Груну једна пуш 
 Живан и скочи. — 3ар оном дроњи што је забаглао чибучић чим је испао из пелена?{S} Море, куме, 
урко замуцкивати, као човек кад хоће да забашури што, па тек пружи Мирку бардак: — Де, богати,  
ekst">Страхиња се беше у први мах чисто забезекнуо и застао као укопан.{S} Али кад виде да се Ж 
кују: </p> <p rend="Tekst">— Их, брате, забога! </p> <p rend="Tekst">— Е чуда, људи! </p> <p re 
 с њима. </p> <p rend="Tekst">У хитњи и забуни закачи Радојка, на пакост, оно буре, те се отишт 
 rend="Tekst">Живан и Пурко умало се не завадише око Страхиње.{S} Пурко га уставља да остане у  
ма, радосни што су нашли вампира Саву и заварчили га тако.{S} Истина, утекао им је лептирак, ал 
, ја! </p> <p rend="Tekst">— На пешкир, завиј! </p> <p rend="Tekst">— Није ништа. </p> <p rend= 
ко широких плоча стрмо у вирове, гдешто завија између крупних као плашће стена.{S} Воденица је  
е: — Из Зарожја!{S} Пси опет залајаше и завијаше иза куће. </p> <p rend="Tekst">— Е ако, ако! — 
о. звонац зазвони крај реке, или совица завије у шуми, или се из села озго чује гдекоји пас да  
> <p rend="Tekst">— И ја!...{S} И ја! — завикаше доста њих, па чак и чича Мирко. </p> <p rend=" 
е!...{S} Јест!...{S} Имаће, ако нема! — завикаше готово сви. </p> <p rend="Tekst">— Само се чуд 
Тако је!...{S} Батали, кмете, батали! — завикаше готово сви углас. </p> <p rend="Tekst">Кмет ма 
 </p> <p rend="Tekst">— У Посавину... — завикаше готово сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— А  
st">— Јест, богами! — рече кмет и стаде завиривати онде. </p> <p rend="Tekst">Сви нагрнуше да в 
ете у невољи!...{S} У здрављу, браћо! — заврши Пурко. — Хоћемо, брате!...{S} Не бери бригу!...{ 
чију.{S} Као да их је стид што су онако завршили свој пређашњи састанак на Ивањдан.{S} Па и кме 
учњаку, потури руку те узе мало брашна, загледа га на длану, па баци опет у мучњак. </p> <p ren 
би и повелики камен да га гађа, а он ти загребе што игда може кроз буквик...{S} Срећа његова те 
а остане у Зарожју, прима га у кућу и у задругу.{S} Живан не да — већ га зове у Овчину, и он га 
rend="Tekst">Радојка само обори очи, па задрхта као прут. </p> <p rend="Tekst">— Гони те овце г 
стадоше.{S} Сви једва дишу колико су се задували.{S} Радојка се прибила уз Страхињу, па сва дрш 
">— Вала, не бежах му више — рече Пурко задуван па макар крв легла! </p> <p rend="Tekst">— Вала 
ња, дошло ми је да скочим у воду или да зажмурим, па да бежим и ја куд...{S} Више се не може ду 
 не чује ни шта.{S} Само гдешто. звонац зазвони крај реке, или совица завије у шуми, или се из  
ана.{S} Ваш могу узгред сад свратити да заиштем...{S} Даће ми ваљда.{S} Ви идите кући, па зовни 
/p> <p rend="Tekst">Аја!{S} Реч по реч, заједај један другог, док ти луче шамар Ћебу иза врата. 
end="Tekst">— Ако сам и скакао одговори заједљиво Ђилас — нисам затурао вилама орахе на таван к 
 гру!...{S} Само нешто писну и као мало зајеча.{S} Дим се разиђе.{S} Нигде ништа!... </p> <p re 
 rend="Tekst">Једно јутро, баш кад беше зајмила овце да истера на попас, а Живан излете из куће 
. </p> <p rend="Tekst">У хитњи и забуни закачи Радојка, на пакост, оно буре, те се отиште низа  
е полако прикраде до на врата вајатска, заклони се мало иза неког празног бурета што беше ту, п 
ко. </p> <p rend="Tekst">Један приђе те закопа неколико пута, и доиста се указа некакав пањ.{S} 
рко. </p> <p rend="Tekst">Онај што беше закопао будаком, узе мало труловине од оног пања и пруж 
та нешто над вампиром, па га онда одмах закопаше.{S} На гроб натрпаше камење, клада и свакојака 
нека бака, седа као овца и без зуба, па закрешта онако бапски: </p> <p rend="Tekst">— Знате ли, 
 што игда може, те се и пси поплашише и залајаше негде иза куће. </p> <p rend="Tekst">— Ој, син 
то игда може: — Из Зарожја!{S} Пси опет залајаше и завијаше иза куће. </p> <p rend="Tekst">— Е  
или се из села озго чује гдекоји пас да залаје два-трипут, па ућути. </p> <p rend="Tekst">Страх 
и на нас кога крв.{S} А ти, Ћебо, одмах залиј аџијазмом.{S} Чувај да не излети лептирак!... </p 
ekst">Ћебо у оној хитњи не погоди да га залије баш у уста, него га поли по лицу.{S} У тај мах и 
е осврташе за Радојком — догод није већ замакла горе у воћњак. </p> <p rend="Tekst">Што је даље 
ижњим селима.{S} Само су му неки помало замерали што је »пропалио« дуван, а још момак. </p> <p  
како год испросе Радојку, кад је толико замиловао, па макар је и отели од Живана. </p> <p rend= 
а гледећи преда се — ту девојку подавно замиловао... </p> <p rend="Tekst">— А слушао сам ја то. 
">— Тако!... — одговори Страхиња, па се замисли. </p> <p rend="Tekst">Таман Радојка заусти да г 
 Овчини... — рече Страхиња, па се нешто замисли. </p> <p rend="Tekst">— Село велико — прихвати  
ти главу. </p> <p rend="Tekst">Веома се замислише Зарожани. </p> <p rend="Tekst">У Зарожју има, 
им каза шта је вампир узвикнуо — сви се замислише.{S} Дуго су ћутали.{S} Ту нико није умео паме 
сатке. </p> <p rend="Tekst">Сви се мало замислише. </p> <p rend="Tekst">— Ја велим, браћо — реч 
. </p> <p rend="Tekst">Зарожани се опет замислише. </p> <p rend="Tekst">Утом се прогура нека ба 
и.{S} Чича Мирко је ишао до попа, те га замолио да и он с њима пође, ваљаће очитати што.{S} Пур 
"Tekst">— Не да...{S} Баш уочи Ивањдане замолио сам чича-Средоја да оде до Живана и да му тек п 
 <p rend="Tekst">— Може, може, ја!... — замуца поп, па узе чашу, диже се и као да хтеде нешто р 
<p rend="Tekst">— Та... оно... има... — замуца Радојка. </p> <p rend="Tekst">— Има, јакако!{S}  
но.. знаш... чељад... — поче кмет Пурко замуцкивати, као човек кад хоће да забашури што, па тек 
S} Ђилас одсекао колац од црног глога и заоштрио га не може боље бити.{S} Ћебо понео у неком ши 
t">И сви стрчаше за пушкомет наниже, па западоше — ко за букву, ко за камен. </p> <p rend="Teks 
ад ће се видети.{S} Ти су га људи веома запазили откако се вратио из мајсторије.{S} Додуше, Стр 
ве.{S} Сео је ту да се мало одмори и да запали једну, па ће већ даље.{S} Спремио се да путује н 
се напи једном, извади лулу из појаса и запали, па тек онако упита: </p> <p rend="Tekst">— Ви о 
врећу, па засу другу.{S} Напуни пушке и запали лулу — хоће да чека баш док не сване.{S} Иако је 
оче весеље, какво се, ваљда, никад није запамтило.{S} Три дана само се јело и пило, певало и иг 
">— Ја велим, браћо — рече кмет Пурко и запара добро оним патрљком — да још једном огледамо.{S} 
nd="Tekst">— Море, људи — почеће Пурко, запаравши мало оним патрљком испред себе — шта ћемо с н 
арче челика и по један салауски марјаш, запе их и метну преда се, па се пружи потрбушке на оном 
чно узјазбио! </p> <p rend="Tekst">Утом запева петао у селу.{S} Страхињи чисто лакну.{S} Добро  
овикаше они. </p> <p rend="Tekst">— Кад запевају први петли — наставља Пурко — ето и нас с вође 
"Tekst">— Не питај!... — рече Радојка и заплака се. </p> <p rend="Tekst">— Знам већ, онај душма 
дошла.{S} Код куће је затекла сву чељад заплашену.{S} Она жива премрла од страха!...{S} Ко зна  
чича Мирко. — Било па прошло!{S} Што то заподиреш? </p> <p rend="Tekst">— Таја кажем само... —  
ла граја међ њима. </p> <p rend="Tekst">Запрашташе пушке од шенлука.{S} Ижљубише се ту сви као  
Шта полако? — дичи чича Мирко, и сав се запурио. — У ову угарак!{S} Другу гради! </p> <p rend=" 
ива. </p> <p rend="Tekst">— Их, побогу, зар си жив? — викнуше сви углас од чуда. </p> <p rend=" 
 не иди ми кући!...{S} Шта ћеш тамо?{S} Зар нема паше и по другим брдима? </p> <p rend="Tekst"> 
 <p rend="Tekst">— А што, море, што?{S} Зар наш поп не ваља? </p> <p rend="Tekst">— Ваш је поп  
брже одујми, осмехну се мало и упита: — Зар ви овако нудите путника? </p> <p rend="Tekst">— Ваљ 
у не да девојку! </p> <p rend="Tekst">— Зар онај из Овчина? — упита чича Мирко. </p> <p rend="T 
после како буде. </p> <p rend="Tekst">— Зар, болан, одиста хоћеш да одеш? </p> <p rend="Tekst"> 
ке на онај глас. </p> <p rend="Tekst">— Зар тако? — дрекну Ћебо, па опали пиштољ. </p> <p rend= 
 осакатимо кога? </p> <p rend="Tekst">— Зар си и ти ту, кмете? — викну Живан, јер чу Пурков гла 
ш момку девојку? </p> <p rend="Tekst">— Зар њему?!... — викну Живан и скочи. — 3ар оном дроњи ш 
ча-Средојем... </p> <p rend="Tekst">— А зар је долазио? — упита Страхиња брзо и као трже се мал 
е се плашљиво. </p> <p rend="Tekst">— А зар ти овде изјавила овце? — упита Страхиња смешећи се. 
знају две ране од пушке, али готово обе зарасле. </p> <p rend="Tekst">Ђилас истеже оним коцем т 
 сам затворио мртвим коцем.{S} Боље нек зарасте у зову и коприву кад не могу бити весео у њој!  
ође из воденице горе у село, док ето ти Зарожана — оних истих што су били на састанку, и с њема 
ожју кмет неки Пурко, један од оно мало Зарожана који нису затурали вилама орахе на таван, ни п 
због њега.{S} Аја, све узалуд!{S} Ко ће Зарожане одвратити кад што науме! </p> <p rend="Tekst"> 
нуло и већ оскочило с два-три копља.{S} Зарожани, као људи, подремали мало, па поустајали и нас 
к људи.{S} Сви се упутише у Зарожје.{S} Зарожани им изиђоше подалеко на сусрет. </p> <p rend="T 
ekst">И једно и друго село смири се.{S} Зарожани нађоше воденичара, воденица им поче млети и. д 
ретоше кући с младожењом и невестом.{S} Зарожани их испратише чак горе До на Голо брдо.{S} Ту с 
м су добром потегли к њему у Овчину.{S} Зарожани му све испричаше што се ноћас догодило код њих 
ај, не дај!{S} Отеше кмету девојку!...« Зарожани само грабе навише.{S} Вика и пушке, рекао би,  
ше у Овчину, певајући и пушке мећући, а Зарожани се вратише у Зарожје — и они певајући и пушке  
ко да попусти! </p> <p rend="Tekst">Кад Зарожани видеше да га не могу одвратити пристадоше...{S 
свем селу. </p> <p rend="Tekst">Онда се Зарожани нису шишали, него су и они и свуд по околним с 
="Tekst">Једва у сами сумрак вратише се Зарожани својим кућама, радосни што су нашли вампира Са 
деничар.{S} Има неколико недеља како се Зарожани муче и петљају са самом воденицом, мељући пома 
ју као у петак, на Павловдан, кад су се Зарожани вратили из Криве јаруге гладни и уморни са сво 
 ни то! </p> <p rend="Tekst">Већ почеше Зарожани да губе сваку наду; не могу наћи — сва им је м 
</p> <p rend="Tekst">Веома се замислише Зарожани. </p> <p rend="Tekst">У Зарожју има, хвала бог 
ekst">Утом се отворише вратнице и уђоше Зарожани. </p> <p rend="Tekst">Кмет Пурко још с вратниц 
аш... </p> <p rend="Tekst">— Баш сте ви Зарожани луди!... — рече Живан, па се опет насмеја. — Т 
">Зором сутрадан искупише се готово сви Зарожани под онај орах пред Пурковом кућом.{S} Спремљен 
p rend="Tekst">И тако се сви одабранији Зарожани кретоше горе у село кући кметовој.{S} Остали н 
rend="Tekst">Тамо већ беху сви одабрани Зарожани што су малопре пошли оздо од воденице.{S} Пурк 
ило механа.{S} Можда је и било, али тек Зарожани нису знали да има механе на свету. </p> <p ren 
="Drop_slovo_Char">Ј</hi>ош онда кад су Зарожани затурили вилама орахе на таван; кад су појили  
дној гудури, воденица, сеоска.{S} Ту су Зарожани кад су год били гладни, млели жито те се храни 
па нестаде и њега. </p> <p rend="Tekst">Зарожани брже опучише наниже у село.{S} Сретоше се са с 
Груну једна пушка. </p> <p rend="Tekst">Зарожани нагоше бежати без душе, само да измакну из сел 
о -сав онај народ. </p> <p rend="Tekst">Зарожани се опет замислише. </p> <p rend="Tekst">Утом с 
а нек се не брину. </p> <p rend="Tekst">Зарожани се разиђоше, сумњиво машући главом и слежући р 
> <p rend="Tekst">Пут иде баш кроз сред Зарожја, поред вратница кметових.{S} Страхиња помисли и 
а се искашља и зину што игда може: — Из Зарожја!{S} Пси опет залајаше и завијаше иза куће. </p> 
— упита баба. </p> <p rend="Tekst">— Из Зарожја! — подвикну Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— А? — у 
 — вели јој Страхиња. — Наш познаник из Зарожја.{S} Хајде, Радојка! </p> <p rend="Tekst">— Бола 
сеље код куће Пуркове.{S} Слегло се све Зарожје на свадбу.{S} Ту ти се пева, игра, пије, мећу п 
и пушке мећући, а Зарожани се вратише у Зарожје — и они певајући и пушке мећући. </p> <p rend=" 
с њим десетак људи.{S} Сви се упутише у Зарожје.{S} Зарожани им изиђоше подалеко на сусрет. </p 
Живановој.{S} Чича Мирко и Ћебо одоше у Зарожје... </p> <p rend="Tekst">Таман Живан устаде, јер 
рко узе вранца Живановог и оде полако у Зарожје. </p> <p rend="Tekst">Зором сутрадан искупише с 
ки Рашко Ћебо, најгрлатији човек у свем Зарожју — да ми узмемо пусат, па преноћимо коју ноћ...  
к дуго је, кажу, још морио малу децу по Зарожју и по Овчини, па је и њега нестало. </p> <p rend 
И мој је почишћен — одговори Пурко. — У Зарожју, чини ми се, нема нико пастува. </p> <p rend="T 
ори да остане барем неки дан код њега у Зарожју, док не нађу Саву Савановића, а после ће већ гл 
а долази све више у ватру. — Ево овде у Зарожју свак би ти дао, ко кћер, ко синовицу, је ли, бр 
н врати. </p> <p rend="Tekst">Тада је у Зарожју, подалеко од села, на реци, била, у некој грдно 
 rend="Tekst">Утом се диже граја доле у Зарожју: »Хај, људи!...{S} Потеците!...{S} Погибе нам к 
рахиње.{S} Пурко га уставља да остане у Зарожју, прима га у кућу и у задругу.{S} Живан не да —  
лас. </p> <p rend="Tekst">— Шта ли ће у Зарожју? — упита неко. </p> <p rend="Tekst">— Па, хвала 
одуше, неке даљње својте и у Овчини и у Зарожју, али га нико није хтео к себи узети нити се пос 
немој, болан, далеко!{S} Ето, можеш и у Зарожју, остати.{S} Имаш и тамо својих познаника; имаш, 
ебо!...{S} Хвала богу, најгрлатији си у Зарожју. </p> <p rend="Tekst">— Мирјана! — дрекну Ћебо  
 бабу Мирјану зна ли да је кадгод био у Зарожју какав Сава Савановић. </p> <p rend="Tekst">Подн 
d="Tekst">И још нешто.{S} Тада је био у Зарожју кмет неки Пурко, један од оно мало Зарожана кој 
части, онаког весеља није било одавно у Зарожју као у петак, на Павловдан, кад су се Зарожани в 
ислише Зарожани. </p> <p rend="Tekst">У Зарожју има, хвала богу, доста јаруга и кривих и правих 
у здравље попу, кмету, Страхињи и свему Зарожју.{S} Ту су се метале пушке уза сваку здравицу. < 
та је страшна та гудура где је воденица зарошка.{S} С једне стране густа шума, и дању је мрачно 
 Голога брда.{S} Пред њим пукоше дубоке зарошке гудуре, чести шевари и стене, а врло ретко њиве 
rend="Tekst">Тако се сврши тај састанак зарошки. </p> <p rend="Tekst">Рано на Петровдан, још пр 
 само попи и седе. </p> <p rend="Tekst">Зарошки поп није био ни онако речит, а кад се нађе на к 
ману, о Страхињи, о Сави Савановићу и о зарошкој воденици, и куну се свим чудима на свету да је 
арима што су год дотле осванули мртви у зарошкој воденици.{S} Ту ти се напијало у здравље попу, 
 два-три густа дима, па похита наниже к зарошком хатару.{S} Пресамари преко Голога брда.{S} Пре 
 Овчине; да је навлаш наваљивао да чува зарошку воденицу не би ли ту погинуо, и да ће одиста от 
у исплакати.{S} Тако ме савлада сан, те заспах.{S} Утом ти зовну... </p> <p rend="Tekst">— А он 
сам Живан.{S} Оставише га његови.{S} Он застаде мало, па довикну: </p> <p rend="Tekst">— А нека 
p rend="Tekst">Кад избише на Голо брдо, застадоше.{S} Сви једва дишу колико су се задували.{S}  
у Овчину, пред вратнице Живанове.{S} Ту застадоше да се договоре шта ће и како ће. </p> <p rend 
а се беше у први мах чисто забезекнуо и застао као укопан.{S} Али кад виде да се Живан не шали, 
а, повади брашно из мучњака у врећу, па засу другу.{S} Напуни пушке и запали лулу — хоће да чек 
аче петрахиљ и отвори требник.{S} Ђилас засука рукаве, примаче онај глогов колац и спреми се. < 
а кућа? </p> <p rend="Tekst">— Кућу сам затворио мртвим коцем.{S} Боље нек зарасте у зову и коп 
 прошла и како је дошла.{S} Код куће је затекла сву чељад заплашену.{S} Она жива премрла од стр 
икад толико пренеразили, као сад кад су затекли Страхињу жива. </p> <p rend="Tekst">— Их, побог 
ини му се, види је како још плаче...{S} Затим погледа мало доље.{S} Види се она лужина, где је  
е, те се обредише сви по једном-два.{S} Затим се договорише да кмет Пурко, чича Мирко и Рашко Ћ 
 брашно у мучњаку. </p> <p rend="Tekst">Затим увуче некакву грдну кладетину, дугачку сврх човек 
rend="Tekst">Живан је био наопак човек, зато су га и прозвали — Душман.{S} Волео је свадити се  
о, један од оно мало Зарожана који нису затурали вилама орахе на таван, ни појили врбу, ни исте 
скакао одговори заједљиво Ђилас — нисам затурао вилама орахе на таван као ти, чича! </p> <p ren 
адојка!... — рече Страхиња, па устаде и затури торбу и гуњац преко рамена. </p> <p rend="Tekst" 
ovo_Char">Ј</hi>ош онда кад су Зарожани затурили вилама орахе на таван; кад су појили врбу и се 
том се помоли озго путем неки човек.{S} Затурио торбу преко рамена, па хита наниже. </p> <p ren 
t">— Па Страхиња — рече Пурко, па да би затурио разговор, упита: — А бога ти, куме, што ви отер 
"Tekst">Кмет и Страхиња изосташе мало и затурише разговор. </p> <p rend="Tekst">— Вере ти, Стра 
d="Tekst">Страхиња остаде код Пурка.{S} Заустави га Пурко да руча и да му буде гост до мрака, и 
 </p> <p rend="Tekst">— Грехота је... — заусти Страхиња. </p> <p rend="Tekst">— Нема ту грехоте 
nd="Tekst">— Знам већ, онај душман... — заусти Страхиња, па само одмахну руком. </p> <p rend="T 
сли. </p> <p rend="Tekst">Таман Радојка заусти да га нешто упита, док ти се помоли озго путањом 
е опазе... </p> <p rend="Tekst">Радојка заусти опет да рекне нешто; али Страхиња и Ћебо навалиш 
у и у за другу.{S} Напослетку, Страхиња захвали и Пурку и Живану, па рече да најволи ићи у свој 
ђено да за њега пође; опрости се с њим, захити воде, па оде плачући навише кући... </p> <p rend 
 Ошамари га Ђилас. </p> <p rend="Tekst">Зачас се начини читава гужва.{S} Сваки дочепа шта му па 
{S} Али брзо одскочи и стаде, рекао би, зачуди се.{S} Постаја тако, постаја, па тек викну да је 
у неког Живана душмана, кмета у Овчини, зачудо лепа кћи.{S} Неки је већ почели и просити; али Ж 
">— У Посавину... — завикаше готово сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— А што, море? — упита к 
ом!...{S} Махни се!... — повикаше многи зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Јест, ја...{S} Барем з 
nd="Tekst">— А што? — упита Радојка као зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Тако!... — одговори Ст 
> <p rend="Tekst">Пурко га погледа мало зачуђено, па се осмехну и рече: </p> <p rend="Tekst">—  
> <p rend="Tekst">Сви га погледаше мало зачуђено. </p> <p rend="Tekst">Страхиња се напи једном, 
ба Мирјана«, а неки »тетка Мирјана«.{S} Због ње се и зове та кућа Мирјанића, а сви у кући — Мир 
ило, него да легне, боже сачувај! и крв због њега.{S} Аја, све узалуд!{S} Ко ће Зарожане одврат 
 <p rend="Tekst">— А он те једнако кињи због мене, а? </p> <p rend="Tekst">— Вала, Страхиња, до 
ти главу разбио...« И оде, а не рече ни збогом! </p> <p rend="Tekst">— Одиста велиш? — упита Ст 
игде се не чује ни шта.{S} Само гдешто. звонац зазвони крај реке, или совица завије у шуми, или 
стаде глуво доба.{S} Не чује се више ни звонац ни совица.{S} Само чекало чекеће, вода хуји на о 
амо у Овчину.{S} Види се кућа Живанова, зграде око куће, гај, па горе рудина.{S} Учини му се ка 
авину, те градио куће, вајате, и остале зграде богатим Посавцима.{S} Кад је тако спечалио неку  
 док се указаше некаке даске.{S} Сви се згрнуше да виде.{S} То је!{S} Што дубље, даске се све б 
ничар одржати у тој воденици!{S} Омркне здрав и читав, а осване мртав, са црвеном масницом око  
оденичар не може да се одржи.{S} Омркне здрав и читав, а осване — мртав. </p> <p rend="Tekst">— 
Tekst">Тако је Страхиња дочекао свануће здрав и читав. </p> <p rend="Tekst">Таман се он спрема  
. </p> <p rend="Tekst">Кад их ту видеше здраве и читаве, диже се вика, граја, весеље.{S} Само с 
жју.{S} Ту су се метале пушке уза сваку здравицу. </p> <p rend="Tekst">Вечера беше давно прошла 
сусрет. </p> <p rend="Tekst">Ту се лепо здравише, као људи и пријатељи. </p> <p rend="Tekst">Пи 
end="Tekst">Пурко се, међутим, упита за здравље са Ћебом, Срданом, Ђиласом и осталима. </p> <p  
здрави што! </p> <p rend="Tekst">— Е, у здравље нашег Страхиње! — поче чича Мирко узевши чашу.  
рошкој воденици.{S} Ту ти се напијало у здравље попу, кмету, Страхињи и свему Зарожју.{S} Ту су 
rend="Tekst">— Баш ти хвала, куме!{S} У здрављу!...{S} Памти што ти рекох! — рече Пурко и оде н 
воље да нам се нађете у невољи!...{S} У здрављу, браћо! — заврши Пурко. — Хоћемо, брате!...{S}  
ери бригу!...{S} У </p> <p rend="Tekst">здрављу! — гракнуше гости за њим. </p> <p rend="Tekst"> 
ш са мном. </p> <p rend="Tekst">— Чисто зебем да не наиђе откуд...{S} Остаде код куће.{S} Чини  
d="Tekst">— А јест, ја — одговори Живан зевајући и бунован. — Легох мало, па ова врашка жега... 
ије гонио — одговори Живан и још једном зевну. </p> <p rend="Tekst">— Вала, ти си га отерао! </ 
ав патрљак, те шара њиме испред себе по земљи. </p> <p rend="Tekst">— Море, људи — почеће Пурко 
{S} Торбу и гуњац спустио поред себе на земљу. </p> <p rend="Tekst">Таман је распалио лулу, кад 
ад је последњи спустио празан бардак на земљу, поче кмет Пурко: </p> <p rend="Tekst">— Вала, љу 
 познаде да је гроб.{S} Очистише полако земљу свуд око оних дасака и спремише се да подигну кап 
опа ђа једном ђа другом ногом; њуши ону земљу и фрче.{S} Пурко га трже за улар и умирује, неће  
ирјану... — рече Живан, па се насмеја и зену. </p> <p rend="Tekst">Пурко га погледа мало зачуђе 
демо, браћо, нашем попу.{S} Нека га нек зија колико хоће, хајдемо ми одмах попу!... </p> <p ren 
а! — рече Ћебо дружини, па се искашља и зину што игда може: — Из Зарожја!{S} Пси опет залајаше  
дошли, а он још не излази из куће.{S} У зло доба ето ти и њега — изнесе пун бардак ракије. </p> 
момка.{S} Понеше и пусат, нек се нађе — злу не требало.{S} Немаде се ни Страхиња куд, него и он 
st">— Шта знаш, трпи!{S} Ваљда ће и том злу бити једном крај. </p> <p rend="Tekst">— Барем да с 
дан, још пре сунца, сео је Страхиња код Змајевца, најхладнијег извора у свој Овчини, што је баш 
о мрло људи. </p> <p rend="Tekst">— Ама зна ли ко каквог Саву Савановића? — упитаће Пурко. </p> 
а удала у Овчину.{S} Ако она не зна, не зна нико. </p> <p rend="Tekst">— Па да зовнемо Мирјану  
о. </p> <p rend="Tekst">— Аја,...{S} Не зна нико!... — повика готово -сав онај народ. </p> <p r 
вно стигла с овцама кући.{S} Ни сама не зна куд је прошла и како је дошла.{S} Код куће је затек 
{S} Може бити да му се већ ни корена не зна...{S} Кад је себе то било, није шала!... </p> <p re 
е Мирјана удала у Овчину.{S} Ако она не зна, не зна нико. </p> <p rend="Tekst">— Па да зовнемо  
t">Диже се читава граја.{S} Ништа се не зна шта ко говори.{S} Кмет млати рукама, трчи од једног 
S} Она жива премрла од страха!...{S} Ко зна шта је чека док се Живан врати. </p> <p rend="Tekst 
да се и побио с неким просцима...{S} Ко зна, лажу, може бити! </p> <p rend="Tekst">Како било да 
познаника, те да се алали с њима.{S} Ко зна кад ће се видети.{S} Ти су га људи веома запазили о 
 и љосну колико је дуг о ледину... а ко зна што би било. </p> <p rend="Tekst">Истина, Страхиња  
о оду у Овчину, те упитају бабу Мирјану зна ли да је кадгод био у Зарожју какав Сава Савановић. 
кмет. </p> <p rend="Tekst">Откако за се знаду нису се ваљда никад толико пренеразили, као сад к 
ше: »Хајде, хајде!« те она, готово и не знајући како, изиђе из вајата и похита с њима. </p> <p  
d="Tekst">Питаше још баба Мирјану би ли знала казати местимице где је.{S} Аја!{S} Баба ништа не 
 Можда је и било, али тек Зарожани нису знали да има механе на свету. </p> <p rend="Tekst">Лице 
<p rend="Tekst">— Живана Душмана?...{S} Знам, јакако...{S} И кумови смо неки...{S} Лане сте га  
 ме у топ метне! </p> <p rend="Tekst">— Знам, не да ти да се састанеш са мном. </p> <p rend="Te 
 неким послом... </p> <p rend="Tekst">— Знам, да питате бабу Мирјану... — рече Живан, па се нас 
од тешка напора. </p> <p rend="Tekst">— Знам, децо! — одговори баба. — Једва га памтим.{S} Био  
ка и заплака се. </p> <p rend="Tekst">— Знам већ, онај душман... — заусти Страхиња, па само одм 
ву! </p> <p rend="Tekst">— Ја, вала, не знам... — рече Ћебо — тек мени се чини да бисмо могли и 
kst">— Па? </p> <p rend="Tekst">— Па не знам шта су разговарали...{S} Тек тајка беше нешто разв 
но. </p> <p rend="Tekst">— Та ни сам не знам — одговори Страхиња и слеже раменима. </p> <p rend 
трахиња — прихвати опет Пурко — ми тебе знамо, волимо те... па нисмо ради... </p> <p rend="Teks 
...{S} Ми смо, хвала богу, одавно добри знанци и пријатељи.{S} Волим те као сина...{S} Сви те в 
х — дочека неки Видоје Ђилас — па макар знао туцати жито у ступи! </p> <p rend="Tekst">— Вала,  
. — додаде Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— Знате, људи, шта? — рече Страхиња одважно. </p> <p rend 
та онако бапски: </p> <p rend="Tekst">— Знате ли, децо ко ће то најбоље знати? </p> <p rend="Te 
о, па додаде — Може бити она ће најбоље знати... </p> <p rend="Tekst">— Ја још нисам била ни пр 
ekst">— Знате ли, децо ко ће то најбоље знати? </p> <p rend="Tekst">— Ко, ко, ко?... — повикаше 
 Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Та оно.. знаш... чељад... — поче кмет Пурко замуцкивати, као чов 
p> <p rend="Tekst">— Па треба нам...{S} Знаш... </p> <p rend="Tekst">— Баш сте ви Зарожани луди 
е, и ту стадоше. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли ти да је она баш у вајату? — упита Ћебо шапћући 
ита баба полако. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли ти неког Саву Савановића? — подвикну Ћебо. </p> 
диже мало главу. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли ти неког Саву Савановића? — дрекну опет Ћебо. < 
тамо окметили. </p> <p rend="Tekst">— А знаш и његову Радојку? </p> <p rend="Tekst">— 3нам... ч 
ати тек да ми мало одлакне.{S} Ти ваљда знаш нашег кмета? </p> <p rend="Tekst">— Живана Душмана 
 rend="Tekst">— Е...{S} Оно јест... ама знаш...{S} Аја! — за мрмљаше готово сви углас. </p> <p  
у ја, јадна! </p> <p rend="Tekst">— Шта знаш, трпи!{S} Ваљда ће и том злу бити једном крај. </p 
ћу и у задругу.{S} Живан не да — већ га зове у Овчину, и он га прима у кућу и у за другу.{S} На 
а неки »тетка Мирјана«.{S} Због ње се и зове та кућа Мирјанића, а сви у кући — Мирјанићи. </p>  
 О, Пурко! </p> <p rend="Tekst">— Ко то зове? — упита Пурко и погледа онамо. </p> <p rend="Teks 
 јео. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да ми зовемо попа — рече неки Срдан — нек очита што... </p> < 
шта ће бити. </p> <p rend="Tekst">— Што зовеш, море, што? — викну Пурко Живану. </p> <p rend="T 
 зна нико. </p> <p rend="Tekst">— Па да зовнемо Мирјану — рећи ће Пурко. — Нек отпадне ко часом 
вају у кући. </p> <p rend="Tekst">— Де, зовни је!...{S} Брзо!... — шану Ћебо, па се склони за в 
{S} Даће ми ваљда.{S} Ви идите кући, па зовните људе да се договоримо шта ћемо. </p> <p rend="T 
p> <p rend="Tekst">— Страхиња, брате! — зовну га кмет. — Акобогда тако?{S} Сврати мало амо! </p 
иња. </p> <p rend="Tekst">— О, Пурко! — зовну Живан још јаче озго. </p> <p rend="Tekst">— Ој, м 
за неког празног бурета што беше ту, па зовну тихо: </p> <p rend="Tekst">— Радојка!{S} Радојка! 
о ме савлада сан, те заспах.{S} Утом ти зовну... </p> <p rend="Tekst">— А он те једнако кињи зб 
ekst">Таман се они тако договорише, док зовну неко озго с Голог брда: </p> <p rend="Tekst">— О, 
већ увелико превалило.{S} Кад опет неко зовну озго с Голог брда: </p> <p rend="Tekst">— О, Пурк 
 се не чује.{S} Он поћута мало, па опет зовну: </p> <p rend="Tekst">— Радојка!{S} Радојка! </p> 
рио мртвим коцем.{S} Боље нек зарасте у зову и коприву кад не могу бити весео у њој! — рече Стр 
>То је баба Мирјана.{S} Неки је по селу зову »баба Мирјана«, а неки »тетка Мирјана«.{S} Због ње 
 полако у Зарожје. </p> <p rend="Tekst">Зором сутрадан искупише се готово сви Зарожани под онај 
 прогура нека бака, седа као овца и без зуба, па закрешта онако бапски: </p> <p rend="Tekst">—  
а њу, па полете к Страхињи цичећи кроза зубе: — Стани де, лоло, стани! </p> <p rend="Tekst">Стр 
планину те секли чачкалице да ишчачкају зубе; кад су истезали греду, скакали у јарину, уносили  
на, изгледа, као нека аветиња.{S} Трећи зуби давно јој никли. </p> <p rend="Tekst">То је баба М 
к погдекоји могао се видети с чибуком у зубима, па и то само од старијих људи, а момчад — никак 
 А слушао сам ја то...{S} И овде се већ зуцкало...{S} Па Живан, бој се, не да? </p> <p rend="Te 
 куд било, него да легне, боже сачувај! и крв због њега.{S} Аја, све узалуд!{S} Ко ће Зарожане  
и да ће одиста отићи у свет, па, можда, и пропасти гдегод...{S} Поче га карати и одвраћати. </p 
уморан си. </p> <p rend="Tekst">— Вала, и јесам!... — одговори Страхиња, па узе бардак и седе м 
 зарошка.{S} С једне стране густа шума, и дању је мрачно у њој, а камоли ноћу.{S} С друге стран 
 </p> <p rend="Tekst">— Море, Страхиња, и ти си луд!...{S} Какав свет!{S} Чуда, боже, ако ти је 
а, прилично је крива, али нигде бреста, и не познаје се да је ту могло бити какво дрво.{S} Није 
t">Један приђе те закопа неколико пута, и доиста се указа некакав пањ.{S} Коњ све више фрче и к 
уло и оно. село,.. и људи, и моја кућа, и све...{S} Вала, мили ми се више ни живети. </p> <p re 
стине.{S} Пројурише већ поред 3мајевца, и таман да се приме горе уза страну пошав Голоме брду,  
Срдану, Срдан Ђиласу, он првом до себе, и тако оде бардак од руке до руке.{S} Кад су се сви обр 
 <p rend="Tekst">— Та читао је, Срдане, и читао — одговори Пурко и ногатну се — па никакве вајд 
оле у Посавину, те градио куће, вајате, и остале зграде богатим Посавцима.{S} Кад је тако спеча 
а, што беше за добру пустемицу од куће, и ту стадоше. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли ти да је о 
вањадне омрзнуло и оно. село,.. и људи, и моја кућа, и све...{S} Вала, мили ми се више ни живет 
Tekst">Тумараше 3арожани по тој јарузи, и тумараше, па и ту ништа.{S} Беху већ сустали — спали  
ли... </p> <p rend="Tekst">— А, богами, и побили — додаде Ђилас полако. </p> <p rend="Tekst">—  
с тобом! </p> <p rend="Tekst">— Богами, и хоћемо! — прихвати Ћебо. — Ево ја ћу први.{S} Хоће ли 
 Сави Савановићу и о зарошкој воденици, и куну се свим чудима на свету да је све тако било и да 
по измири и са Страхињом, и с Радојком, и са свима... </p> <p rend="Tekst">Сад тек поче весеље, 
д — него се лепо измири и са Страхињом, и с Радојком, и са свима... </p> <p rend="Tekst">Сад те 
адни и уморни са својим кметом и попом, и сутрадан у суботу. </p> <p rend="Tekst">Кмет их је по 
кеће, вода хуји на омаји под воденицом, и... ништа више. </p> <p rend="Tekst">Док ти на један м 
ћко, кућни старешина, праунук Мирјанин, и истрча из куће. </p> <p rend="Tekst">— Јеси рад гости 
rend="Tekst">— Шта ли ће? — упита Ћебо, и сви се утишаше да чују. </p> <p rend="Tekst">— Је ли  
у... кад није друга! — рече чича Мирко, и сви приђоше ближе пред бабу. </p> <p rend="Tekst">Мир 
Tekst">— Шта полако? — дичи чича Мирко, и сав се запурио. — У ову угарак!{S} Другу гради! </p>  
"Tekst">— Вала, кад ћеш ти, чича-Мирко, и ја ћу! — рече Пурко. </p> <p rend="Tekst">— Море, људ 
је почишћен...{S} А твој вранац, Пурко, и ти имаш једног? </p> <p rend="Tekst">— И мој је почиш 
а зарошку воденицу не би ли ту погинуо, и да ће одиста отићи у свет, па, можда, и пропасти гдег 
е, ако ти је не да!{S} Има, хвала богу, и овде у нас добрих девојака... </p> <p rend="Tekst">—  
амо својих познаника; имаш, хвала богу, и родбине...{S} Тетка Мирјана, пада ти, чини ми се, баб 
а — оних истих што су били на састанку, и с њема кмет. </p> <p rend="Tekst">Откако за се знаду  
{S} Живан не да — већ га зове у Овчину, и он га прима у кућу и у за другу.{S} Напослетку, Страх 
а се пружи потрбушке на оном таванчету, и чека шта ће да буде... </p> <p rend="Tekst">Настаде г 
рину, уносили прегрштима видело у кућу, и тако даље... била је у неког Живана душмана, кмета у  
Савановићу, деведест година вампирујеш, и не оста без вечере као вечерас! </p> <p rend="Tekst"> 
 је од Ивањадне омрзнуло и оно. село,.. и људи, и моја кућа, и све...{S} Вала, мили ми се више  
лас. </p> <p rend="Tekst">— И ја!...{S} И ја! — завикаше доста њих, па чак и чича Мирко. </p> < 
ивана Душмана?...{S} Знам, јакако...{S} И кумови смо неки...{S} Лане сте га тамо окметили. </p> 
rend="Tekst">— А слушао сам ја то...{S} И овде се већ зуцкало...{S} Па Живан, бој се, не да? </ 
оре до моје куће да попијемо коју...{S} И овај је човек уморан... (Ту кмет пружи руком на Страх 
же у село.{S} Сретоше се са својима.{S} И они гости од Пуркове куће и готово сав народ беше се  
 рече чича Мирко пруживши му бардак.{S} И Ћебо наздрави две-три речи, повуче добро, па додаде С 
rend="Tekst">Уђоше у четврту јаругу.{S} И крива је и пуна све рачвастих брестова, али малих, је 
м ти поменуо, нисам ти главу разбио...« И оде, а не рече ни збогом! </p> <p rend="Tekst">— Одис 
="Tekst">— Стојте, људи! — виче кмет. — И ја велим боље данас!...{S} Него хајдемо горе до моје  
 — рече Пурко, поћута мало, па упита: — И баш не даш? </p> <p rend="Tekst">— Више ми слободно н 
ћући, а Зарожани се вратише у Зарожје — и они певајући и пушке мећући. </p> <p rend="Tekst">И ј 
ном, ако бог да! </p> <p rend="Tekst">— И треба!...{S} Дај, боже!... — одговорише гости углас.  
ре, ја сам кмет! </p> <p rend="Tekst">— И ја сам кмет! — обредну се Живан на њ. — Ако. си ми до 
— рече Страхиња. </p> <p rend="Tekst">— И оглухнула! — додаде Ћабо. </p> <p rend="Tekst">— И не 
! — додаде Ћабо. </p> <p rend="Tekst">— И не може на ноге! — рече чича Мирко. </p> <p rend="Tek 
ише гости углас. </p> <p rend="Tekst">— И будите, браћо, спремни ако дође до невоље да нам се н 
! — викну Ђилас. </p> <p rend="Tekst">— И ја!...{S} И ја! — завикаше доста њих, па чак и чича М 
 ти имаш једног? </p> <p rend="Tekst">— И мој је почишћен — одговори Пурко. — У Зарожју, чини м 
 Хоће ли још ко? </p> <p rend="Tekst">— И ја ћу! — викну Ђилас. </p> <p rend="Tekst">— И ја!... 
и по Овчини, осем Живана и још неких, а и по оближњим селима.{S} Само су му неки помало замерал 
="Tekst">— Па она из Овчине — рече баба и окрете се Страхињи. — Теби, синко, пада и као неки ро 
н посецати..{S} Ми ионако имамо послова и сувише! </p> <p rend="Tekst">— Хвала богу! — рече кме 
Tekst">Живан се само окрете, погледа га и нешто промрмља... </p> <p rend="Tekst">Пурко узе вран 
">Живан је био наопак човек, зато су га и прозвали — Душман.{S} Волео је свадити се с човеком н 
ка Мирјана распитивала се кашто за њега и дала му једном назувице...{S} Еле, Страхиња се још од 
.{S} Ђилас одсекао колац од црног глога и заоштрио га не може боље бити.{S} Ћебо понео у неком  
о се не сећа где је баш та Крива јаруга и рачвасти брест.{S} Најпосле и да нађу јаругу, али — б 
У Зарожју има, хвала богу, доста јаруга и кривих и правих, а има и доста и рачвастих брестова;  
Мирко је ишао до попа, те га замолио да и он с њима пође, ваљаће очитати што.{S} Пурко извео Жи 
паше.{S} На гроб натрпаше камење, клада и свакојака трња, највише глогова. </p> <p rend="Tekst" 
окрете се Страхињи. — Теби, синко, пада и као неки род. </p> <p rend="Tekst">— Јест — одговори  
ај!« Пушке учесташе оздо из села; граја и вика све ближе. </p> <p rend="Tekst">— Беж'те, људи,  
 Мирјану... — рече Живан, па се насмеја и зену. </p> <p rend="Tekst">Пурко га погледа мало зачу 
стише полако земљу свуд око оних дасака и спремише се да подигну капак. </p> <p rend="Tekst">Ће 
..« Зарожани само грабе навише.{S} Вика и пушке, рекао би, све за њима. </p> <p rend="Tekst">Ка 
сврати мало, Страхиња, сврати! — повика и Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— 'Оди, 'оди, брате!... —  
ушке, у које беше сабио по парче челика и по један салауски марјаш, запе их и метну преда се, п 
="Tekst">— Куда, болан? — упита Радојка и погледа га. </p> <p rend="Tekst">— Куд било...{S} Иде 
Страхиња, ала ме уплаши! — рече Радојка и осврте се плашљиво. </p> <p rend="Tekst">— А зар ти о 
d="Tekst">— Не питај!... — рече Радојка и заплака се. </p> <p rend="Tekst">— Знам већ, онај душ 
end="Tekst">— Ко је то? — учини Радојка и стукну мало натраг. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се! 
S} Ниједна од оних не беше овако дубока и пространа. </p> <p rend="Tekst">— Е, људи, овде да ко 
 добро било да се сврати мало код Пурка и још неких познаника, те да се алали с њима.{S} Ко зна 
и се диже читава врева.{S} Живан праска и виче, рекао би, све поби.{S} Двоје деце побеже напоље 
дмах изнад куће.{S} Почесто се обзирала и ослушкивала. </p> <p rend="Tekst">У кући се диже чита 
ежати без душе, само да измакну из села и да се докопају чистине.{S} Пројурише већ поред 3мајев 
а кући.{S} Ни сама не зна куд је прошла и како је дошла.{S} Код куће је затекла сву чељад запла 
ује некуд.{S} За појасом му два пиштоља и велики нож.{S} Торбу и гуњац спустио поред себе на зе 
ува! — рече Ћебо дружини, па се искашља и зину што игда може: — Из Зарожја!{S} Пси опет залајаш 
, доста јаруга и кривих и правих, а има и доста и рачвастих брестова; али нико се не сећа где ј 
kst">— Може, може, ја! — чу се међ њима и попов глас. </p> <p rend="Tekst">Еле, кмет одиста оде 
а сад подухватите полако капак будацима и дигните га! </p> <p rend="Tekst">Они то учинише...{S} 
ви. </p> <p rend="Tekst">Они с будацима и мотикама окупише копати живо.{S} Ископаше грдну пањин 
глас. </p> <p rend="Tekst">— Не на кума и светог Јована! — учини Пурко, па и нехотице опали пиш 
сад волели сви и по Овчини, осем Живана и још неких, а и по оближњим селима.{S} Само су му неки 
молио сам чича-Средоја да оде до Живана и да му тек помене. </p> <p rend="Tekst">— Па шта би, д 
ше врата и изиђе Радојка сасвим обучена и обувена. </p> <p rend="Tekst">— Откуд ти у ово доба?  
 чује тај русвај.{S} Била је то скромна и мирна девојка, као јагње. </p> <p rend="Tekst">Живан  
удаком, узе мало труловине од оног пања и пружи чичи.{S} Чича разгледа, па рече: </p> <p rend=" 
о и остали ту код вратница.{S} Страхиња и Ћебо прикрадоше се горе до вајата, што беше за добру  
st">Одмах су се договорили.{S} Страхиња и Ћебо прескочише преко плота, полако уклонише неку грд 
t">— Мора се, Пурко!... — рече Страхиња и уздахну. </p> <p rend="Tekst">Сви га погледаше мало з 
nd="Tekst">— Од куће... — рече Страхиња и натеже бардак, па брже одујми, осмехну се мало и упит 
аусти опет да рекне нешто; али Страхиња и Ћебо навалише: »Хајде, хајде!« те она, готово и не зн 
предомислио сам се! — одговори Страхиња и одби два дима узастопце. — Баш сам рад да вам чувам в 
— Та ни сам не знам — одговори Страхиња и слеже раменима. </p> <p rend="Tekst">— Остаде ли, бол 
">— Махни се, Пурко! — вели му Страхиња и отреса руком. </p> <p rend="Tekst">— Шта махни се! —  
о где ћемо наћи врана, непочишћена коња и воде аџијазме? — упита Мирко. </p> <p rend="Tekst">—  
 могао се видети с чибуком у зубима, па и то само од старијих људи, а момчад — никако. </p> <p  
 3арожани по тој јарузи, и тумараше, па и ту ништа.{S} Беху већ сустали — спали с ногу. </p> <p 
кума и светог Јована! — учини Пурко, па и нехотице опали пиштољ. </p> <p rend="Tekst">Осуше се  
ду, док ето ти озго кренуло се село, па и неке бабе и жене.{S} Све се то начети око њега, пуна  
. — Живи се људи кашто и споречкају, па и побију...{S} Људи су, чудна ми чуда! </p> <p rend="Te 
вој пређашњи састанак на Ивањдан.{S} Па и кмет Пурко нешто оклева.{S} Откад су људи дошли, а он 
о дањом меље! </p> <p rend="Tekst">— Па и онако, брате — прихвати неки чича Мирко — не може вод 
деница једна. </p> <p rend="Tekst">— Па и у њој нека анатема! — додаде чича.{S} Мирко. </p> <p  
ногом и фрче. </p> <p rend="Tekst">— Па и ова је јаруга — настави чича — како ми се чини, понај 
а се напи једном, извади лулу из појаса и запали, па тек онако упита: </p> <p rend="Tekst">— Ви 
тово и не знајући како, изиђе из вајата и похита с њима. </p> <p rend="Tekst">У хитњи и забуни  
па тих ход, па се полако отворише врата и изиђе Радојка сасвим обучена и обувена. </p> <p rend= 
 Пурко. </p> <p rend="Tekst">— Од кмета и беседа! — подсмехну се Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— Н 
јаруга и кривих и правих, а има и доста и рачвастих брестова; али нико се не сећа где је баш та 
том се прогура нека бака, седа као овца и без зуба, па закрешта онако бапски: </p> <p rend="Tek 
е још у детињству остао сироче, без оца и мајке.{S} Имао је, додуше, неке даљње својте и у Овчи 
код Пурка.{S} Заустави га Пурко да руча и да му буде гост до мрака, ионако је празник, Петровда 
одржати у тој воденици!{S} Омркне здрав и читав, а осване мртав, са црвеном масницом око врата, 
ар не може да се одржи.{S} Омркне здрав и читав, а осване — мртав. </p> <p rend="Tekst">— Ама к 
>Тако је Страхиња дочекао свануће здрав и читав. </p> <p rend="Tekst">Таман се он спрема да пођ 
rend="Tekst">Пурко узе вранца Живановог и оде полако у Зарожје. </p> <p rend="Tekst">Зором сутр 
е, може, ја! </p> <p rend="Tekst">— Кад и девојка нега милује?... — настави Пурко. </p> <p rend 
, јест — почеће чича Мирко. — Ето откад и ја памтим није се могао ни један воденичар одржати, а 
ти озго кренуло се село, па и неке бабе и жене.{S} Све се то начети око њега, пуна воденица, па 
нека те, куме, нека!{S} Наћи ћу ја тебе и сутра! </p> <p rend="Tekst">То рече па нестаде и њега 
<p rend="Tekst">Кад их ту видеше здраве и читаве, диже се вика, граја, весеље.{S} Само се чује: 
чести шевари и стене, а врло ретко њиве и још ређе куће. </p> <p rend="Tekst">Пут иде баш кроз  
ва те се Живан спотаче преко неке кладе и љосну колико је дуг о ледину... а ко зна што би било. 
</p> <p rend="Tekst">То рече па нестаде и њега. </p> <p rend="Tekst">Зарожани брже опучише нани 
 Радојка!... — рече Страхиња, па устаде и затури торбу и гуњац преко рамена. </p> <p rend="Teks 
S} Кад виде Страхињу, она се чисто трже и обазре се узверено. </p> <p rend="Tekst">— Ене, ти си 
">Уђоше у четврту јаругу.{S} И крива је и пуна све рачвастих брестова, али малих, једва да има  
>Онда још није било механа.{S} Можда је и било, али тек Зарожани нису знали да има механе на св 
малу децу по Зарожју и по Овчини, па је и њега нестало. </p> <p rend="Tekst">И дан дањи причају 
у, кад је толико замиловао, па макар је и отели од Живана. </p> <p rend="Tekst">И у том разгово 
ту воде аџијазме.{S} Неки понели будаке и мотике. </p> <p rend="Tekst">Кад већ одскочи сунце с  
ће, а не уме ни речи да рекне.{S} Пушке и вика оздо све ближе. </p> <p rend="Tekst">— Хајдемо,  
d="Tekst">Страхиња узе полако обе пушке и спреми се; чисто већ не дише колико се притајио. </p> 
ољ. </p> <p rend="Tekst">Осуше се пушке и с једне и с друге стране.{S} Дигоше вику и једни и др 
у врећу, па засу другу.{S} Напуни пушке и запали лулу — хоће да чека баш док не сване.{S} Иако  
 оно момак наодмет.{S} Кад се деца воле и милују, нека их нек се узму. </p> <p rend="Tekst">— Ј 
Tekst">— А он, дабоме...{S} Кад се воле и милују — настави Пурко — што да се не узму? </p> <p r 
ва јаруга и рачвасти брест.{S} Најпосле и да нађу јаругу, али — брест?{S} Може бити да му се ве 
ајали и наставили опет разговор, весеље и пијанку.{S} Недеља је, не чека их никакав посао. </p> 
о Пурковој кући.{S} Сад тек поче весеље и пијанка, као на правој свадби. </p> <p rend="Tekst">С 
ко. </p> <p rend="Tekst">— Додуше, боље и то него да свет пропада... — додаде Пурко. </p> <p re 
рији.{S} Пристао је уз мајсторе Осаћане и слазио с њима чак доле у Посавину, те градио куће, ва 
p rend="Tekst">Осуше се пушке и с једне и с друге стране.{S} Дигоше вику и једни и други.{S} Са 
ван не да ни поменути.{S} Причају да се и побио с неким просцима...{S} Ко зна, лажу, може бити! 
Испушио је лулу брже него обично, па се и нехотице маша за појас, те вади дуван и брже-боље пун 
рв лица; уђе нечујно, рекао би врата се и не отворише.{S} Претурио преко рамена крпу платна, па 
!... — замуца поп, па узе чашу, диже се и као да хтеде нешто рећи, па само попи и седе. </p> <p 
, а неки »тетка Мирјана«.{S} Због ње се и зове та кућа Мирјанића, а сви у кући — Мирјанићи. </p 
ана! — дрекну Ћебо што игда може, те се и пси поплашише и залајаше негде иза куће. </p> <p rend 
ски разишли — наставља Пурко, чинећи се и не чуо Ђиласа — као ономад на Ивањдан... </p> <p rend 
 састајали.{S} Богу хвала, често смо се и споречкавали... </p> <p rend="Tekst">— А, богами, и п 
="Tekst">— Ви, браћо, седите ту, једите и пијте што је бог дао! </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо,  
е шале! </p> <p rend="Tekst">— Хватајте и ви бусију! — рече Пурко и осталима. </p> <p rend="Tek 
.{S} Имао је, додуше, неке даљње својте и у Овчини и у Зарожју, али га нико није хтео к себи уз 
d="Tekst">— Шта знаш, трпи!{S} Ваљда ће и том злу бити једном крај. </p> <p rend="Tekst">— Баре 
.{S} Ту застадоше да се договоре шта ће и како ће. </p> <p rend="Tekst">Одмах су се договорили. 
 него попити чашу ракије.{S} Често хоће и да се побије.{S} Откако су га окметили — лепо човек п 
својима.{S} И они гости од Пуркове куће и готово сав народ беше се кренуо да се нађе у невољи с 
еоска стока те потргати оно мало њивице и утрти оно нешто поврћа.{S} Она лепа кућица обрашће у  
nd="Tekst">Страхиња већ уђе на вратнице и назва им: </p> <p rend="Tekst">— Помози бог! </p> <p  
 rend="Tekst">Утом се отворише вратнице и уђоше Зарожани. </p> <p rend="Tekst">Кмет Пурко још с 
на траву, извади плетиво из плетивачице и узе плести.{S} Није обишла ни две-три игле, а бахну о 
их волео да ми то ниси казала... — рече и нешто се окари. </p> <p rend="Tekst">— А што? — упита 
чати на своју кћер.{S} Он, истина, виче и на осталу чељад по кући, али се ни на кога не осеца о 
указа некакав пањ.{S} Коњ све више фрче и копа ногом. </p> <p rend="Tekst">— Ту је!{S} Ту је! — 
 додаде: — Нуто-де! кад се ти пре обуче и обу! </p> <p rend="Tekst">— Не питај, мој Страхиња! — 
а неколико недеља како се Зарожани муче и петљају са самом воденицом, мељући помало дању. </p>  
оже: — Из Зарожја!{S} Пси опет залајаше и завијаше иза куће. </p> <p rend="Tekst">— Е ако, ако! 
и!...{S} Шта ћеш тамо?{S} Зар нема паше и по другим брдима? </p> <p rend="Tekst">— Та... оно... 
ет. </p> <p rend="Tekst">Сви се упиташе и погледаше навише. </p> <p rend="Tekst">— Чини ми се С 
и још два-три отресита момка.{S} Понеше и пусат, нек се нађе — злу не требало.{S} Немаде се ни  
До на Голо брдо.{S} Ту се лепо ижљубише и расташе као пријатељи.{S} Овчинци одоше у Овчину, пев 
t">— 'Оди, 'оди, брате!... — прихватише и остали. </p> <p rend="Tekst">— Одмори се мало! — дода 
бо што игда може, те се и пси поплашише и залајаше негде иза куће. </p> <p rend="Tekst">— Ој, с 
де да се Живан не шали, него још сподби и повелики камен да га гађа, а он ти загребе што игда м 
а камоли ноћу.{S} С друге стране кршеви и стене, све некаке окапине, чини ти се сад ће се сурва 
.{S} Додуше, Страхињу су сад волели сви и по Овчини, осем Живана и још неких, а и по оближњим с 
, па се тек диже лако, приђе оној клади и на један мах притиште је гњавити.{S} Али брзо одскочи 
d="Tekst">Ту се лепо здравише, као људи и пријатељи. </p> <p rend="Tekst">Пита их Срећко којим  
другу.{S} У њој има брестова, погдекоји и рачваст; али опет јаруга није крива, него пукла права 
 другу.{S} Напослетку, Страхиња захвали и Пурку и Живану, па рече да најволи ићи у своју кућицу 
ила овце на попас и где су се састајали и слатко разговарали.{S} Мало више на брдашцу види се њ 
као људи, подремали мало, па поустајали и наставили опет разговор, весеље и пијанку.{S} Недеља  
 су се људи с кметом, па се разговарали и договарали о својим пословима. </p> <p rend="Tekst">О 
а се као мало промисли шта су је питали и одговори: — А кога то, синко? </p> <p rend="Tekst">—  
 Ћебо — тек мени се чини да бисмо могли и сами преноћити... </p> <p rend="Tekst">— Вала, ја му  
 зачудо лепа кћи.{S} Неки је већ почели и просити; али Живан не да ни поменути.{S} Причају да с 
руке до руке.{S} Кад су се сви обредили и кад је последњи спустио празан бардак на земљу, поче  
да не буне народ; говорио им да се воли и уклонити куд било, него да легне, боже сачувај! и крв 
 вратница кметових.{S} Страхиња помисли и нехотице да би добро било да се сврати мало код Пурка 
ка.{S} Ижљубише се ту сви као пријатељи и добри суседи, па одоше пред кућу Пуркову. </p> <p ren 
Зарожани вратили из Криве јаруге гладни и уморни са својим кметом и попом, и сутрадан у суботу. 
 с друге стране.{S} Дигоше вику и једни и други.{S} Само се чује: </p> <p rend="Tekst">— Држ' с 
е брду, док ти учесташе пушке по Овчини и диже се вика од куће до куће: »Хај, не дај!{S} Отеше  
е, додуше, неке даљње својте и у Овчини и у Зарожју, али га нико није хтео к себи узети нити се 
 се Зарожани нису шишали, него су и они и свуд по околним селима носили перчине: неки низ леђа, 
апијало у здравље попу, кмету, Страхињи и свему Зарожју.{S} Ту су се метале пушке уза сваку здр 
та с њима. </p> <p rend="Tekst">У хитњи и забуни закачи Радојка, на пакост, оно буре, те се оти 
и као да хтеде нешто рећи, па само попи и седе. </p> <p rend="Tekst">Зарошки поп није био ни он 
оше дубоке зарошке гудуре, чести шевари и стене, а врло ретко њиве и још ређе куће. </p> <p ren 
сле немаде се куд — него се лепо измири и са Страхињом, и с Радојком, и са свима... </p> <p ren 
раја потури јој неки пањић, па је покри и намести тако као да неко лежи. </p> <p rend="Tekst">К 
иванове.{S} Сео је ту да се мало одмори и да запали једну, па ће већ даље.{S} Спремио се да пут 
/p> <p rend="Tekst">— А ти иди откуд си и дошао! </p> <p rend="Tekst">— Море, врати ми дете док 
 русваја. </p> <p rend="Tekst">— Ако си и истезао греду — рећи ће чича Мирко — ниси скакао у ја 
имо кога? </p> <p rend="Tekst">— Зар си и ти ту, кмете? — викну Живан, јер чу Пурков глас. — А  
не излази из куће.{S} У зло доба ето ти и њега — изнесе пун бардак ракије. </p> <p rend="Tekst" 
мало смири, па опет поче копати, фркати и њушити. </p> <p rend="Tekst">— Море, кмете, гледај де 
 и пропасти гдегод...{S} Поче га карати и одвраћати. </p> <p rend="Tekst">Једва га наговори да  
а два витла, па би нам било доста млети и дањом, а ноћом — нек је носи ђаво!{S} Али овако све с 
ђоше воденичара, воденица им поче млети и. дању и ноћу.{S} Нико се више није жалио да је гладан 
буре, те се отиште низа страну, тутњећи и ударајући ђа о дрво ђа о камен. </p> <p rend="Tekst"> 
>— А јест, ја — одговори Живан зевајући и бунован. — Легох мало, па ова врашка жега... ааа!{S}  
љи.{S} Овчинци одоше у Овчину, певајући и пушке мећући, а Зарожани се вратише у Зарожје — и они 
и се вратише у Зарожје — и они певајући и пушке мећући. </p> <p rend="Tekst">И једно и друго се 
 упути путањом преко буквика, гунђајући и псујући онако сам.{S} Оде у нечију њиву да осеца потр 
Ми смо, хвала богу, одавно добри знанци и пријатељи.{S} Волим те као сина...{S} Сви те волимо о 
 rend="Tekst">И дан дањи причају старци и бабе о Живану Душману, о Страхињи, о Сави Савановићу  
<p rend="Tekst">— Шта ниси рад? — скочи и Срдан. — Ево ми ћемо поћи с тобом! </p> <p rend="Teks 
ритиште је гњавити.{S} Али брзо одскочи и стаде, рекао би, зачуди се.{S} Постаја тако, постаја, 
!... — одговори Страхиња, па узе бардак и седе међу њих. </p> <p rend="Tekst">— А одакле тако?  
т, богами!... — рече кмет узевши бардак и мућнувши га, па брже отрча у кућу. </p> <p rend="Teks 
.{S} И ја! — завикаше доста њих, па чак и чича Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Вала, кад ћеш ти,  
е воду аџијазму.{S} Поп натаче петрахиљ и отвори требник.{S} Ђилас засука рукаве, примаче онај  
о Ђилас. </p> <p rend="Tekst">— Ако сам и скакао одговори заједљиво Ђилас — нисам затурао вилам 
иваду. </p> <p rend="Tekst">— Е да идем и ја, куме! — рече Пурко. — Ваља ми похитати кући да ме 
чим у воду или да зажмурим, па да бежим и ја куд...{S} Више се не може дурати. </p> <p rend="Te 
жани се разиђоше, сумњиво машући главом и слежући раменима. </p> <p rend="Tekst">Страхиња остад 
неко — видиш где коњ једнако копа ногом и фрче. </p> <p rend="Tekst">— Па и ова је јаруга — нас 
ко се Овчанци кретоше кући с младожењом и невестом.{S} Зарожани их испратише чак горе До на Гол 
и у уво!{S} Дигоше се лепо са Страхињом и Радојком, те одиста одоше попу на венчање. </p> <p re 
 се беху договорили да оду са Страхињом и Радојком до попа — нека их венча.{S} Кумоваће Пурко,  
а за здравље са Ћебом, Срданом, Ђиласом и осталима. </p> <p rend="Tekst">Они се чине — ни лук ј 
јаруге гладни и уморни са својим кметом и попом, и сутрадан у суботу. </p> <p rend="Tekst">Кмет 
трахиња. </p> <p rend="Tekst">— А Живан и кућани? </p> <p rend="Tekst">— Они свакад спавају у к 
 Мало постоја, а помоли се одовуд Живан и с њим десетак људи.{S} Сви се упутише у Зарожје.{S} З 
ekst">— Јеси чуо ти, куме! — рече Живан и унесе се пред Пурка. — Е не дам му је, па макар ми се 
p rend="Tekst">— Нуто-де! — учини Живан и попридиже се мало. — А почем? </p> <p rend="Tekst">—  
ла, нико га није гонио — одговори Живан и још једном зевну. </p> <p rend="Tekst">— Вала, ти си  
> <p rend="Tekst">— Дете! — викну Живан и не слушајући шта Пурко говори. </p> <p rend="Tekst">— 
d="Tekst">— Зар њему?!... — викну Живан и скочи. — 3ар оном дроњи што је забаглао чибучић чим ј 
ља ићи кући. </p> <p rend="Tekst">Живан и Пурко умало се не завадише око Страхиње.{S} Пурко га  
и нехотице маша за појас, те вади дуван и брже-боље пуни другу... </p> <p rend="Tekst">Кад би н 
S} Нико се више није жалио да је гладан и да нема брашно. </p> <p rend="Tekst">Онај лептирак ду 
ио сам ону кућицу и ту живео као вредан и скроман сиромашак... </p> <p rend="Tekst">Сад ће, ето 
 Де, Страхиња, пијни мало! — рече Срдан и додаде му бардак. — Може бити уморан си. </p> <p rend 
t">Истина, Страхиња је био врло куражан и снажан момак.{S} Мучно би устукнуо да је био ма ко др 
 готово и не беше, само по гдекоји жбун и трн; али беше неколико крупних пањева, неки огорели,  
/p> <p rend="Tekst">— Чусмо, брате, као и ти, ето баш тако! — одговорише Ћебо и Мирко углас. </ 
 на вранца, који се беше нешто усфрктао и почео копати ногом. </p> <p rend="Tekst">Коњ мало ста 
и код бољих газда, док је мало одрастао и ојачао.{S} После је отишао по мајсторији.{S} Пристао  
Tekst">— Нема ту грехоте! — дочека Ћебо и не даде му изговорити. — Ето ту је поп, да га питамо. 
о и ти, ето баш тако! — одговорише Ћебо и Мирко углас. </p> <p rend="Tekst">— Е не можеш наћи,  
Tekst">— Саву Савановића! — дрекну Ћебо и сав поцрвене од тешка напора. </p> <p rend="Tekst">—  
 ручка стићи ћемо у Овчину! — вичу Ћебо и Срдан. </p> <p rend="Tekst">— До мрака можемо се врат 
авалише: »Хајде, хајде!« те она, готово и не знајући како, изиђе из вајата и похита с њима. </p 
а јој сто година.{S} Више дрвећа готово и не беше, само по гдекоји жбун и трн; али беше неколик 
ало.{S} Немаде се ни Страхиња куд, него и он пристаде с њима. </p> <p rend="Tekst">Кмет се окре 
А зар је долазио? — упита Страхиња брзо и као трже се мало. </p> <p rend="Tekst">— Ко? </p> <p  
!...{S} Па човек од тешка дерта оставио и кућу и све, хоће у свет. </p> <p rend="Tekst">— А што 
t">— Ништа!...{S} Живан се разгоропадио и, као што је већ рчин, умало се није побио са Средојем 
ти тако поранио? — упита Радојка полако и снуждено. </p> <p rend="Tekst">— Та ни сам не знам —  
 синко! — одазва се баба Мирјана полако и диже мало главу. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли ти не 
удављен.{S} То се чудо рашчуло надалеко и већ се нико живи није смео најмити да буде воденичар. 
их, Живане!{S} Удри! — чу се други неко и груну пушка. </p> <p rend="Tekst">— Страхиња, склонид 
их отворише широм.{S} Пурко, чича Мирко и остали ту код вратница.{S} Страхиња и Ћебо прикрадоше 
се договорише да кмет Пурко, чича Мирко и Рашко Ћебо оду у Овчину, те упитају бабу Мирјану зна  
 <p rend="Tekst">Кмет Пурко, чича Мирко и још неки одабранији људи већ се беху договорили да од 
њом онамо кући Живановој.{S} Чича Мирко и Ћебо одоше у Зарожје... </p> <p rend="Tekst">Таман Жи 
Немој ту дробити! — осече се чича Мирко и устаде. </p> <p rend="Tekst">— Та махни се, Мирко, бо 
end="Tekst">— Ко то зове? — упита Пурко и погледа онамо. </p> <p rend="Tekst">— Живан, богами!  
>— Ко виче, море, еј! — одазва се Пурко и приђе мало напред. </p> <p rend="Tekst">— Ја, море, ј 
d="Tekst">— Како ти драго! — рече Пурко и слеже раменима. — Само да се не покајеш.{S} Свакад је 
t">— Хватајте и ви бусију! — рече Пурко и осталима. </p> <p rend="Tekst">И сви стрчаше за пушко 
...{S} Памти што ти рекох! — рече Пурко и оде наниже за оним момчићем. </p> <p rend="Tekst">Жив 
<p rend="Tekst">— Куме! — викну и Пурко и скочи. — У памет се ти, море, ја сам кмет! </p> <p re 
kst">— Па озго из села — одговори Пурко и седе. — Идох с људима До Мирјанића — неким послом...  
ао је, Срдане, и читао — одговори Пурко и ногатну се — па никакве вајде. </p> <p rend="Tekst">— 
о, Срдан, Ђилас, чича Мирко, кмет Пурко и још два-три отресита момка.{S} Понеше и пусат, нек се 
st">— Ја велим, браћо — рече кмет Пурко и запара добро оним патрљком — да још једном огледамо.{ 
rend="Tekst">— Не чује она! рече Срећко и осмехну се. — Викни боље, чича-Мирко! </p> <p rend="T 
S} Три дана само се јело и пило, певало и играло...{S} Кад се већ свак надовољи, рекоше неки да 
t">Кад би наврх Голога брда, стаде мало и погледа онамо у Овчину.{S} Види се кућа Живанова, згр 
бардак, па брже одујми, осмехну се мало и упита: — Зар ви овако нудите путника? </p> <p rend="T 
d="Tekst">Кмет и Страхиња изосташе мало и затурише разговор. </p> <p rend="Tekst">— Вере ти, Ст 
ије запамтило.{S} Три дана само се јело и пило, певало и играло...{S} Кад се већ свак надовољи, 
вим чудима на свету да је све тако било и да су им стари тако казивали. <ref rend="instr_n" tar 
/p> <p rend="Tekst">Сунце давно грануло и већ оскочило с два-три копља.{S} Зарожани, као људи,  
одсечно. — Мени је од Ивањадне омрзнуло и оно. село,.. и људи, и моја кућа, и све...{S} Вала, м 
ке мећући. </p> <p rend="Tekst">И једно и друго село смири се.{S} Зарожани нађоше воденичара, в 
ече Срдан. </p> <p rend="Tekst">— А ено и неких људи с њим! — додаде Страхиња. </p> <p rend="Te 
в. </p> <p rend="Tekst">— Ама казују то и овамо по Овчини... — рече Страхиња, па се нешто замис 
евају први петли — наставља Пурко — ето и нас с вођевином, ако бог да! </p> <p rend="Tekst">— И 
 — прихвати Ђилас. — Живи се људи кашто и споречкају, па и побију...{S} Људи су, чудна ми чуда! 
иња се беше у први мах чисто забезекнуо и застао као укопан.{S} Али кад виде да се Живан не шал 
 земљу и фрче.{S} Пурко га трже за улар и умирује, неће да се смири! </p> <p rend="Tekst">— Ама 
 прамичак некаке маглице — сушти лептир и одлете некуд. </p> <p rend="Tekst">— Их, утече лептир 
урковом: чича Мирко, Ћебо, Срдан, Ђилас и други одабрани људи из села.{S} Неки поседали по трав 
је Радојка често изгонила овце на попас и где су се састајали и слатко разговарали.{S} Мало виш 
ушке, па се помало разговарају.{S} Кмет и још њих два-три пуше на кратке чибучиће. </p> <p rend 
end="Tekst">— Јест, богами! — рече кмет и стаде завиривати онде. </p> <p rend="Tekst">Сви нагрн 
 rend="Tekst">— Хвала богу! — рече кмет и ногатну се мало — све нам је у селу добро!{S} Овце се 
 Страхињиној. </p> <p rend="Tekst">Кмет и Страхиња изосташе мало и затурише разговор. </p> <p r 
лама орахе на таван; кад су појили врбу и сејали со; кад су ишли четомице у планину те секли ча 
м му два пиштоља и велики нож.{S} Торбу и гуњац спустио поред себе на земљу. </p> <p rend="Teks 
рече Страхиња, па устаде и затури торбу и гуњац преко рамена. </p> <p rend="Tekst">— А куд си т 
ћама, радосни што су нашли вампира Саву и заварчили га тако.{S} Истина, утекао им је лептирак,  
ртвим коцем.{S} Боље нек зарасте у зову и коприву кад не могу бити весео у њој! — рече Страхиња 
 се сав тај народ да тражи Криву јаругу и рачвасти брест.{S} Уђоше у једну јаругу, истина, прил 
, престара бака.{S} Већ саставило браду и колена, изгледа, као нека аветиња.{S} Трећи зуби давн 
ича Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Имају и кога! — додаде Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— Ако неће, 
е, кажу, још морио малу децу по Зарожју и по Овчини, па је и њега нестало. </p> <p rend="Tekst" 
 једне и с друге стране.{S} Дигоше вику и једни и други.{S} Само се чује: </p> <p rend="Tekst"> 
S} Напослетку, Страхиња захвали и Пурку и Живану, па рече да најволи ићи у своју кућицу, јер је 
 једном ђа другом ногом; њуши ону земљу и фрче.{S} Пурко га трже за улар и умирује, неће да се  
 се чује: »Алал вам вера!...{S} Тако му и треба!...{S} Баш сте јунаци!« </p> <p rend="Tekst">И  
а широм отворена.{S} Узе угарак у једну и нож у другу руку, па изиђе напоље; разгледа свуд око  
и! </p> <p rend="Tekst">— Куме! — викну и Пурко и скочи. — У памет се ти, море, ја сам кмет! </ 
шке те гру! гру!...{S} Само нешто писну и као мало зајеча.{S} Дим се разиђе.{S} Нигде ништа!... 
га погледа мало зачуђено, па се осмехну и рече: </p> <p rend="Tekst">— Кад си пре то дознао? </ 
еничара, воденица им поче млети и. дању и ноћу.{S} Нико се више није жалио да је гладан и да не 
">Онда се Зарожани нису шишали, него су и они и свуд по околним селима носили перчине: неки низ 
е кренуо да се нађе у невољи свом кмету и својим људима. </p> <p rend="Tekst">Кад их ту видеше  
 Душману, о Страхињи, о Сави Савановићу и о зарошкој воденици, и куну се свим чудима на свету д 
 Па човек од тешка дерта оставио и кућу и све, хоће у свет. </p> <p rend="Tekst">— А што си, мо 
ља да остане у Зарожју, прима га у кућу и у задругу.{S} Живан не да — већ га зове у Овчину, и о 
 га зове у Овчину, и он га прима у кућу и у за другу.{S} Напослетку, Страхиња захвали и Пурку и 
 развалио је, па начинио сам ону кућицу и ту живео као вредан и скроман сиромашак... </p> <p re 
ика и по један салауски марјаш, запе их и метну преда се, па се пружи потрбушке на оном таванче 
 има, хвала богу, доста јаруга и кривих и правих, а има и доста и рачвастих брестова; али нико  
испричаше што се ноћас догодило код њих и рашта су дошли.{S} Срећко се насмеја, па им рече: </p 
асука рукаве, примаче онај глогов колац и спреми се. </p> <p rend="Tekst">— Добро гледај, море  
end="Tekst">— Па хајде, Радојка, ми баш и дођосмо... </p> <p rend="Tekst">— Та шта чините вазда 
Ето, можеш и у Зарожју, остати.{S} Имаш и тамо својих познаника; имаш, хвала богу, и родбине... 
окметили. </p> <p rend="Tekst">— А знаш и његову Радојку? </p> <p rend="Tekst">— 3нам... честит 
 ти немој, болан, далеко!{S} Ето, можеш и у Зарожју, остати.{S} Имаш и тамо својих познаника; и 
лити. </p> <p rend="Tekst">— Па ето ћеш и у Посавину — рече чича Мирко. </p> <p rend="Tekst">—  
 начети око њега, пуна воденица, па још и пред вратима. </p> <p rend="Tekst">Прича он њима, а о 
ити кад што науме! </p> <p rend="Tekst">И тако се одабраше:{S} Ћебо, Срдан, Ђилас, чича Мирко,  
...{S} Бежи, бежи! </p> <p rend="Tekst">И сви троје побегоше, што игда могу, на вратнице... </p 
А ваљао нам је!... </p> <p rend="Tekst">И тако се сви одабранији Зарожани кретоше горе у село к 
 Пурко и осталима. </p> <p rend="Tekst">И сви стрчаше за пушкомет наниже, па западоше — ко за б 
и отели од Живана. </p> <p rend="Tekst">И у том разговору стигоше горе до пред кућу. </p> <p re 
— своја слободица. </p> <p rend="Tekst">И тако се Овчанци кретоше кући с младожењом и невестом. 
 дружине Живанове. </p> <p rend="Tekst">И док би човек оком тренуо, на брду горе остаде сам Жив 
е попу на венчање. </p> <p rend="Tekst">И опет је весеље код куће Пуркове.{S} Слегло се све Зар 
ћи и пушке мећући. </p> <p rend="Tekst">И једно и друго село смири се.{S} Зарожани нађоше воден 
је и њега нестало. </p> <p rend="Tekst">И дан дањи причају старци и бабе о Живану Душману, о Ст 
ељући помало дању. </p> <p rend="Tekst">И још нешто.{S} Тада је био у Зарожју кмет неки Пурко,  
} Баш сте јунаци!« </p> <p rend="Tekst">И сва та галама оде право Пурковој кући.{S} Сад тек поч 
 со.{S} Тај је Пурко био паметан човек, иако је носио најдужи перчин у свем селу. </p> <p rend= 
улу — хоће да чека баш док не сване.{S} Иако је био куражан, беше се, боме, прилично узјазбио!  
— дочека Страхиња одсечно. — Мени је од Ивањадне омрзнуло и оно. село,.. и људи, и моја кућа, и 
нећи се и не чуо Ђиласа — као ономад на Ивањдан... </p> <p rend="Tekst">— Батали, кмете, богати 
нако завршили свој пређашњи састанак на Ивањдан.{S} Па и кмет Пурко нешто оклева.{S} Откад су љ 
на свету. </p> <p rend="Tekst">Лицем на Ивањдан беху се искупили све по избору људи из села с к 
 <p rend="Tekst">— Не да...{S} Баш уочи Ивањдане замолио сам чича-Средоја да оде до Живана и да 
 rend="Tekst">И сви троје побегоше, што игда могу, на вратнице... </p> <p rend="Tekst">Док, ниш 
и камен да га гађа, а он ти загребе што игда може кроз буквик...{S} Срећа његова те се Живан сп 
nd="Tekst">— Мирјана! — дрекну Ћебо што игда може, те се и пси поплашише и залајаше негде иза к 
браћо, слободно! — довикну му Пурко што игда може. </p> <p rend="Tekst">Чича Средоје махну руко 
 Ћебо дружини, па се искашља и зину што игда може: — Из Зарожја!{S} Пси опет залајаше и завијаш 
и узе плести.{S} Није обишла ни две-три игле, а бахну оздо из буквика Страхиња, те пред њу. </p 
ве Зарожје на свадбу.{S} Ту ти се пева, игра, пије, мећу пушке.{S} Подне већ увелико превалило. 
 Три дана само се јело и пило, певало и играло...{S} Кад се већ свак надовољи, рекоше неки да в 
 rend="Tekst">— Луд вам је поп, луд!{S} Иде те копа вампире! </p> <p rend="Tekst">— Е, баш да в 
летку, Радојка га поче преклињати да не иде, или барем да не иде далеко.{S} Све узалуд!{S} Стра 
е преклињати да не иде, или барем да не иде далеко.{S} Све узалуд!{S} Страхиња наумио, па га не 
још ређе куће. </p> <p rend="Tekst">Пут иде баш кроз сред Зарожја, поред вратница кметових.{S}  
. </p> <p rend="Tekst">— Куд било...{S} Идем доле у Посавину... </p> <p rend="Tekst">— Благо те 
а, ни мени!... — прихвати Страхиња... — Идем у свет, па шта бог да! </p> <p rend="Tekst">— Куда 
д у ливаду. </p> <p rend="Tekst">— Е да идем и ја, куме! — рече Пурко. — Ваља ми похитати кући  
ам од сваке руке.{S} Најпосле прегох да идем у свет... </p> <p rend="Tekst">— Море, Страхиња, и 
ича Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Па да идемо ми њојзи! — рече кмет. </p> <p rend="Tekst">— Хај 
с. </p> <p rend="Tekst">— А ја велим да идемо сутра — вели чича Мирко. </p> <p rend="Tekst">— А 
 с овцама под оном лужином, слободно не иди ми кући!...{S} Шта ћеш тамо?{S} Зар нема паше и по  
сам ја жив! </p> <p rend="Tekst">— А ти иди откуд си и дошао! </p> <p rend="Tekst">— Море, врат 
а њ. — Ако. си ми дошао за то, слободно иди!{S} Ено ти вратнице! </p> <p rend="Tekst">— Немој т 
 момчић из куће. </p> <p rend="Tekst">— Идиде доле с кумом на ливаду.{S} Ухвати вранца, па му п 
и да заиштем...{S} Даће ми ваљда.{S} Ви идите кући, па зовните људе да се договоримо шта ћемо.  
озго из села — одговори Пурко и седе. — Идох с људима До Мирјанића — неким послом... </p> <p re 
 да копају још мало, па ако не буде, да иду кући.{S} Нису ударили још два-три пута будаком, док 
милина људма седети.{S} Неки хтедоше да иду.{S} Пурко их уставља: </p> <p rend="Tekst">— Седите 
 Добрим у свако доба! — одговори Срећко идући им на сусрет. </p> <p rend="Tekst">Ту се лепо здр 
"Tekst">Запрашташе пушке од шенлука.{S} Ижљубише се ту сви као пријатељи и добри суседи, па одо 
чак горе До на Голо брдо.{S} Ту се лепо ижљубише и расташе као пријатељи.{S} Овчинци одоше у Ов 
, па се искашља и зину што игда може: — Из Зарожја!{S} Пси опет залајаше и завијаше иза куће. < 
о? — упита баба. </p> <p rend="Tekst">— Из Зарожја! — подвикну Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— А?  
 rend="Tekst">Радојка већ изби с овцама из гаја горе на рудину, па их пусти те се пâсом спустиш 
та Пурко. </p> <p rend="Tekst">— Па она из Овчине — рече баба и окрете се Страхињи. — Теби, син 
end="Tekst">За њим испадоше још двојица из куће.{S} Груну једна пушка. </p> <p rend="Tekst">Зар 
и старешина, праунук Мирјанин, и истрча из куће. </p> <p rend="Tekst">— Јеси рад гостима, Срећк 
оди. </p> <p rend="Tekst">Момчић истрча из куће, па оде напред у ливаду. </p> <p rend="Tekst">— 
те она, готово и не знајући како, изиђе из вајата и похита с њима. </p> <p rend="Tekst">У хитњи 
S} Учини му се као да неко чељаде изиђе из куће...{S} Нико други већ — Радојка.{S} Чини му се,  
rend="Tekst">Таман се он спрема да пође из воденице горе у село, док ето ти Зарожана — оних ист 
и си, Ћебо! — подвикну Живан, па потеже из пушке на онај глас. </p> <p rend="Tekst">— Зар тако? 
 реке, или совица завије у шуми, или се из села озго чује гдекоји пас да залаје два-трипут, па  
овце да истера на попас, а Живан излете из куће, па се продера: </p> <p rend="Tekst">— Чујеш ти 
ебо, Срдан, Ђилас и други одабрани људи из села.{S} Неки поседали по трави, а неки стоје.{S} Сл 
дан беху се искупили све по избору људи из села с кметом под орах.{S} Неки поседали, неки полег 
Откад су људи дошли, а он још не излази из куће.{S} У зло доба ето ти и њега — изнесе пун барда 
а Павловдан, кад су се Зарожани вратили из Криве јаруге гладни и уморни са својим кметом и попо 
евојку! </p> <p rend="Tekst">— Зар онај из Овчина? — упита чича Мирко. </p> <p rend="Tekst">— А 
се! — вели јој Страхиња. — Наш познаник из Зарожја.{S} Хајде, Радојка! </p> <p rend="Tekst">— Б 
њи што је забаглао чибучић чим је испао из пелена?{S} Море, куме, ти немаш памети! </p> <p rend 
ко да је Страхиња од тешка дерта отишао из Овчине; да је навлаш наваљивао да чува зарошку воден 
ње сеоске седе на траву, извади плетиво из плетивачице и узе плести.{S} Није обишла ни две-три  
и, куме? </p> <p rend="Tekst">— Па озго из села — одговори Пурко и седе. — Идох с људима До Мир 
мет!...{S} Не дај!« Пушке учесташе оздо из села; граја и вика све ближе. </p> <p rend="Tekst">— 
је обишла ни две-три игле, а бахну оздо из буквика Страхиња, те пред њу. </p> <p rend="Tekst">— 
га људи веома запазили откако се вратио из мајсторије.{S} Додуше, Страхињу су сад волели сви и  
 унутра, притворив врата, повади брашно из мучњака у врећу, па засу другу.{S} Напуни пушке и за 
>— Чујем, чико! — одазва се неки момчић из куће. </p> <p rend="Tekst">— Идиде доле с кумом на л 
t">Страхиња се напи једном, извади лулу из појаса и запали, па тек онако упита: </p> <p rend="T 
нагоше бежати без душе, само да измакну из села и да се докопају чистине.{S} Пројурише већ поре 
ли по лицу.{S} У тај мах излете вампиру из уста прамичак некаке маглице — сушти лептир и одлете 
рко. </p> <p rend="Tekst">— Па онај наш из Овчине! — вели Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— Јест, бо 
 те се и пси поплашише и залајаше негде иза куће. </p> <p rend="Tekst">— Ој, синко! — одазва се 
арожја!{S} Пси опет залајаше и завијаше иза куће. </p> <p rend="Tekst">— Е ако, ако! — рече баб 
</p> <p rend="Tekst">Док је Живан устао иза оне кладе, нигде Страхиње, ни Радојке, ни оваца!{S} 
ekst">— Одмичи, море! — продера се Ћебо иза букве. — Сад ће крв лећи! </p> <p rend="Tekst">— А  
е до на врата вајатска, заклони се мало иза неког празног бурета што беше ту, па зовну тихо: </ 
 на оно мало баштинице што му је остало иза оца.{S} Стару кулачу развалио је, па начинио сам он 
ај један другог, док ти луче шамар Ћебу иза врата.{S} Ошамари га Ђилас. </p> <p rend="Tekst">За 
еки низ леђа, а неки подвијене под капу иза врата. </p> <p rend="Tekst">Пред кућом Пурковом биш 
 ко за камен. </p> <p rend="Tekst">Утом изби Живан с људима на брдо, па подвикну: </p> <p rend= 
не!... </p> <p rend="Tekst">Радојка већ изби с овцама из гаја горе на рудину, па их пусти те се 
, све за њима. </p> <p rend="Tekst">Кад избише на Голо брдо, застадоше.{S} Сви једва дишу колик 
ицем на Ивањдан беху се искупили све по избору људи из села с кметом под орах.{S} Неки поседали 
>— Их, шта учини, болан! — рече Ћебо. — Избуди чељад!...{S} Бежи, бежи! </p> <p rend="Tekst">И  
p rend="Tekst">Страхиња се напи једном, извади лулу из појаса и запали, па тек онако упита: </p 
 баш поред путање сеоске седе на траву, извади плетиво из плетивачице и узе плести.{S} Није оби 
 од неколико дасака баш изнад врата.{S} Извади обе пушке, у које беше сабио по парче челика и п 
њима пође, ваљаће очитати што.{S} Пурко извео Живановог вранца без белеге, још непочишћена.{S}  
 је Страхиња код Змајевца, најхладнијег извора у свој Овчини, што је баш поред пута сеоског ниж 
авци.{S} Они што беху полегали насатке, изврнуше се потрбушке, а они што беху потрбушке, изврну 
се потрбушке, а они што беху потрбушке, изврнуше се насатке. </p> <p rend="Tekst">Сви се мало з 
Пурко — да мало душом данемо!{S} Ово се изгибе! </p> <p rend="Tekst">— Вала, браћо, баш изгибос 
ан! </p> <p rend="Tekst">— Овамо, људи, изгибосмо! </p> <p rend="Tekst">— Не дајте, крв леже! < 
</p> <p rend="Tekst">— Вала, браћо, баш изгибосмо — рече чича Мирко — па још улудо! </p> <p ren 
е. </p> <p rend="Tekst">— Беж'те, људи, изгинућемо! — викну неко од дружине Живанове. </p> <p r 
 бака.{S} Већ саставило браду и колена, изгледа, као нека аветиња.{S} Трећи зуби давно јој никл 
 ту грехоте! — дочека Ћебо и не даде му изговорити. — Ето ту је поп, да га питамо. </p> <p rend 
иди се она лужина, где је Радојка често изгонила овце на попас и где су се састајали и слатко р 
ет уђе у кућу да се умије, јер сав беше изгребан по лицу. </p> <p rend="Tekst">Тако се сврши та 
t">— Помози бог, куме! — поче Пурко још издалека. — Ти се одмараш, а? </p> <p rend="Tekst">— А  
јде!« те она, готово и не знајући како, изиђе из вајата и похита с њима. </p> <p rend="Tekst">У 
а сасуо у кош, две му стоје спремне.{S} Изиђе још једном те разгледа да ли је добро око жлеба,  
е угарак у једну и нож у другу руку, па изиђе напоље; разгледа свуд око воденице — нигде ништа! 
дина.{S} Учини му се као да неко чељаде изиђе из куће...{S} Нико други већ — Радојка.{S} Чини м 
ка беше нешто развикао.{S} Чича Средоје изиђе, па чисто љутито рече: »Шта дробиш ту?{S} Ако сам 
 тих ход, па се полако отворише врата и изиђе Радојка сасвим обучена и обувена. </p> <p rend="T 
вамо, изиђи! </p> <p rend="Tekst">Пурко изиђе онамо до вратница.{S} Сви се ућуташе да чују шта  
 <p rend="Tekst">— Изиђиде, мало 'вамо, изиђи! </p> <p rend="Tekst">Пурко изиђе онамо до вратни 
p rend="Tekst">— Ја!...{S} Страхиња!{S} Изиђиде часом! — одговори Страхиња брзо, па принесе уво 
одазва се Пурко. </p> <p rend="Tekst">— Изиђиде, мало 'вамо, изиђи! </p> <p rend="Tekst">Пурко  
ви се упутише у Зарожје.{S} Зарожани им изиђоше подалеко на сусрет. </p> <p rend="Tekst">— Добр 
те одоше. </p> <p rend="Tekst">Пошто су изишли на вратнице, рећи ће кмет Пурко: </p> <p rend="T 
о. </p> <p rend="Tekst">— А зар ти овде изјавила овце? — упита Страхиња смешећи се. </p> <p ren 
Tekst">Она се исплака, што никад дотле; изјада се Страхињи на Живана: рече да се можда неће ни  
ва.{S} Откад су људи дошли, а он још не излази из куће.{S} У зло доба ето ти и њега — изнесе пу 
rend="Tekst">Док, ништа ти бог не даде, излете Живан пред кућу, па подвикну: </p> <p rend="Teks 
ајмила овце да истера на попас, а Живан излете из куће, па се продера: </p> <p rend="Tekst">— Ч 
ста, него га поли по лицу.{S} У тај мах излете вампиру из уста прамичак некаке маглице — сушти  
, одмах залиј аџијазмом.{S} Чувај да не излети лептирак!... </p> <p rend="Tekst">Кмет викну они 
арожани нагоше бежати без душе, само да измакну из села и да се докопају чистине.{S} Пројурише  
ких плоча стрмо у вирове, гдешто завија између крупних као плашће стена.{S} Воденица је баш под 
а најпосле немаде се куд — него се лепо измири и са Страхињом, и с Радојком, и са свима... </p> 
цама навише, пошав у гај што беше одмах изнад куће.{S} Почесто се обзирала и ослушкивала. </p>  
што беше начињен од неколико дасака баш изнад врата.{S} Извади обе пушке, у које беше сабио по  
на некој поњавици, празник је, па су је изнели мало пред кућу.{S} Радним даном баба се обично н 
 из куће.{S} У зло доба ето ти и њега — изнесе пун бардак ракије. </p> <p rend="Tekst">— Ама гд 
 пошли оздо од воденице.{S} Пурко одмах износе ракије, те се обредише сви по једном-два.{S} Зат 
! </p> <p rend="Tekst">— Ко је? — чу се изнутра санан женски глас. </p> <p rend="Tekst">— Ја!.. 
ј. </p> <p rend="Tekst">Кмет и Страхиња изосташе мало и затурише разговор. </p> <p rend="Tekst" 
а једног!{S} А, само док му одем тамо — изрезилићу га да ће све отресати ушима!... — рече Пурко 
о вечерас! </p> <p rend="Tekst">А он то изусти, а Страхиња потеже обе пушке те гру! гру!...{S}  
азати.{S} Не сећа се да је баба Мирјана икад причала што о томе. </p> <p rend="Tekst">Кад већ н 
, Радојка га поче преклињати да не иде, или барем да не иде далеко.{S} Све узалуд!{S} Страхиња  
 Само гдешто. звонац зазвони крај реке, или совица завије у шуми, или се из села озго чује гдек 
ни крај реке, или совица завије у шуми, или се из села озго чује гдекоји пас да залаје два-трип 
, људи?{S} Хоћемо ли тражити воденичара или градити другу воденицу? </p> <p rend="Tekst">— Ух,  
рва, али ниједно није брест, него букве или друго које дрво.{S} Јаруга је крива да кривља бити  
 вели му чича Мирко — да не прсне на те или на нас кога крв.{S} А ти, Ћебо, одмах залиј аџијазм 
 Страхиња, дошло ми је да скочим у воду или да зажмурим, па да бежим и ја куд...{S} Више се не  
t">Страхиња већ уђе на вратнице и назва им: </p> <p rend="Tekst">— Помози бог! </p> <p rend="Te 
 да губе сваку наду; не могу наћи — сва им је мука узалуд!{S} Хајде да виде још једну јаругу.{S 
ашта су дошли.{S} Срећко се насмеја, па им рече: </p> <p rend="Tekst">— Ето бабе Мирјане, па је 
S} Зарожани нађоше воденичара, воденица им поче млети и. дању и ноћу.{S} Нико се више није жали 
ог с нама! </p> <p rend="Tekst">Али кад им каза шта је вампир узвикнуо — сви се замислише.{S} Д 
у неку широку, голему јаругу.{S} Чињаше им се доста крива.{S} Баш кад уђоше у њу, наиђоше на је 
} Сви се упутише у Зарожје.{S} Зарожани им изиђоше подалеко на сусрет. </p> <p rend="Tekst">— Д 
м у свако доба! — одговори Срећко идући им на сусрет. </p> <p rend="Tekst">Ту се лепо здравише, 
е остао жив. </p> <p rend="Tekst">Таман им поче Страхиња причати све по реду, док ето ти озго к 
S} Нека га кад је толико навалио!{S} Он им рече да му само спреме доста жита да воденица сву но 
 и заварчили га тако.{S} Истина, утекао им је лептирак, али не мари.{S} То не може маторим људи 
 да се окане, да не буне народ; говорио им да се воли и уклонити куд било, него да легне, боже  
тали не могу ни колико он.{S} Ни Срећко им не умеде ништа казати.{S} Не сећа се да је баба Мирј 
ма на свету да је све тако било и да су им стари тако казивали. <ref rend="instr_n" target=""/> 
 кога дома? </p> <p rend="Tekst">— Има, има! — одазва се Срећко, кућни старешина, праунук Мирја 
ну букву — дебела је, голема, рекао би, има јој сто година.{S} Више дрвећа готово и не беше, са 
 </p> <p rend="Tekst">— Па, хвала богу, има коме доћи!... — рече кмет. </p> <p rend="Tekst">Уто 
ма? </p> <p rend="Tekst">— Та... оно... има... — замуца Радојка. </p> <p rend="Tekst">— Има, ја 
вет!{S} Чуда, боже, ако ти је не да!{S} Има, хвала богу, и овде у нас добрих девојака... </p> < 
 </p> <p rend="Tekst">— Домаћине!...{S} Има ли кога дома? </p> <p rend="Tekst">— Има, има! — од 
није смео најмити да буде воденичар.{S} Има неколико недеља како се Зарожани муче и петљају са  
раво велиш, богами! — прихвати Пурко. — Има у мог кума Живана.{S} Ваш могу узгред сад свратити  
 замуца Радојка. </p> <p rend="Tekst">— Има, јакако!{S} Али нема оног дроње, оног Страхиње, што 
ма ли кога дома? </p> <p rend="Tekst">— Има, има! — одазва се Срећко, кућни старешина, праунук  
богу, доста јаруга и кривих и правих, а има и доста и рачвастих брестова; али нико се не сећа г 
рачвастих брестова, али малих, једва да има најдебљем двадесет година, а куд је себе деведесет! 
 и било, али тек Зарожани нису знали да има механе на свету. </p> <p rend="Tekst">Лицем на Ивањ 
 rend="Tekst">Пређоше у другу.{S} У њој има брестова, погдекоји и рачваст; али опет јаруга није 
ра нема, нити га можемо наћи.{S} Да бар има два витла, па би нам било доста млети и дањом, а но 
арожани. </p> <p rend="Tekst">У Зарожју има, хвала богу, доста јаруга и кривих и правих, а има  
p> <p rend="Tekst">Они то учинише...{S} Имају шта видети!{S} Лежи читав читавцит човек, као год 
рече чича Мирко. </p> <p rend="Tekst">— Имају и кога! — додаде Ћебо. </p> <p rend="Tekst">— Ако 
 отеже разговор. </p> <p rend="Tekst">— Имам, ја!...{S} А што ће ти? </p> <p rend="Tekst">— Па  
 али врана коња? </p> <p rend="Tekst">— Имам ја неког вранчића — рече чича Мирко — али је почиш 
ребати. </p> <p rend="Tekst">— Аџијазме имам ја — рече Ћебо — али врана коња? </p> <p rend="Tek 
воденицу.{S} Хвала богу, потока доста — имамо где. </p> <p rend="Tekst">— А шта ћемо с овом? —  
 чистити, камен посецати..{S} Ми ионако имамо послова и сувише! </p> <p rend="Tekst">— Хвала бо 
њству остао сироче, без оца и мајке.{S} Имао је, додуше, неке даљње својте и у Овчини и у Зарож 
end="Tekst">— Дабоме!...{S} Јест!...{S} Имаће, ако нема! — завикаше готово сви. </p> <p rend="T 
— Видиш, ја се нешто претурих!...{S} Па имаће, ако нема! — чисто се осече чича, јер му не би пр 
стати.{S} Имаш и тамо својих познаника; имаш, хвала богу, и родбине...{S} Тетка Мирјана, пада т 
!{S} Ето, можеш и у Зарожју, остати.{S} Имаш и тамо својих познаника; имаш, хвала богу, и родби 
а богу, кмет! </p> <p rend="Tekst">— Ти имаш, чини ми се, вранца пастува? — упита Пурко да се н 
чишћен...{S} А твој вранац, Пурко, и ти имаш једног? </p> <p rend="Tekst">— И мој је почишћен — 
рко да руча и да му буде гост до мрака, ионако је празник, Петровдан.{S} Довече ће га већ спрем 
 се могао ни један воденичар одржати, а ионако је по селу много мрло људи. </p> <p rend="Tekst" 
ти, јаз чистити, камен посецати..{S} Ми ионако имамо послова и сувише! </p> <p rend="Tekst">— Х 
ка их венча.{S} Кумоваће Пурко, јер већ ионако пада Радојци кум; стари сват биће чича Мирко, а  
ла је глува! — рече Ћебо дружини, па се искашља и зину што игда може: — Из Зарожја!{S} Пси опет 
цима и мотикама окупише копати живо.{S} Ископаше грдну пањину на оном месту, па копај даље.{S}  
p rend="Tekst">Лицем на Ивањдан беху се искупили све по избору људи из села с кметом под орах.{ 
је. </p> <p rend="Tekst">Зором сутрадан искупише се готово сви Зарожани под онај орах пред Пурк 
{S} Не дај! </p> <p rend="Tekst">За њим испадоше још двојица из куће.{S} Груну једна пушка. </p 
ом дроњи што је забаглао чибучић чим је испао из пелена?{S} Море, куме, ти немаш памети! </p> < 
 одвратити. </p> <p rend="Tekst">Она се исплака, што никад дотле; изјада се Страхињи на Живана: 
т, па плакала, плакала — мишљах, очи ћу исплакати.{S} Тако ме савлада сан, те заспах.{S} Утом т 
арају а почесто погледају један другога испод очију.{S} Као да их је стид што су онако завршили 
ће се сурвати доле.{S} Речица се вијуга испод оне стране где је шума, па гдешто хучи преко широ 
ај ватре.{S} Поседе мало, а све погледа испод ока у ову кладу, па се тек диже лако, приђе оној  
с младожењом и невестом.{S} Зарожани их испратише чак горе До на Голо брдо.{S} Ту се лепо ижљуб 
у руди му некакав патрљак, те шара њиме испред себе по земљи. </p> <p rend="Tekst">— Море, људи 
еће Пурко, запаравши мало оним патрљком испред себе — шта ћемо с нашом воденицом?{S} Воденичара 
гли к њему у Овчину.{S} Зарожани му све испричаше што се ноћас догодило код њих и рашта су дошл 
, а после ће већ гледати да му како год испросе Радојку, кад је толико замиловао, па макар је и 
 rend="Tekst">Око мале ручанице беху се испупили под оним орахом, пред кућом Пурковом: чича Мир 
, па га то чисто љути, те се мргоди.{S} Испушио је лулу брже него обично, па се и нехотице маша 
скакавци. </p> <p rend="Tekst">— А јеси истегао греду, Срдане, а? — подсмехну се Ћебо. </p> <p  
обе зарасле. </p> <p rend="Tekst">Ђилас истеже оним коцем те вампира усред трбуха. </p> <p rend 
лама орахе на таван, ни појили врбу, ни истезали греду, ни сејали со.{S} Тај је Пурко био памет 
кли чачкалице да ишчачкају зубе; кад су истезали греду, скакали у јарину, уносили прегрштима ви 
усваја. </p> <p rend="Tekst">— Ако си и истезао греду — рећи ће чича Мирко — ниси скакао у јари 
дно јутро, баш кад беше зајмила овце да истера на попас, а Живан излете из куће, па се продера: 
доба много врчати на своју кћер.{S} Он, истина, виче и на осталу чељад по кући, али се ни на ко 
ачвасти брест.{S} Уђоше у једну јаругу, истина, прилично је крива, али нигде бреста, и не позна 
ли вампира Саву и заварчили га тако.{S} Истина, утекао им је лептирак, али не мари.{S} То не мо 
!{S} Хајде да виде још једну јаругу.{S} Истина, подалеко је, али кад су већ пошли — што му драг 
о зна што би било. </p> <p rend="Tekst">Истина, Страхиња је био врло куражан и снажан момак.{S} 
горе у село, док ето ти Зарожана — оних истих што су били на састанку, и с њема кмет. </p> <p r 
о, кућни старешина, праунук Мирјанин, и истрча из куће. </p> <p rend="Tekst">— Јеси рад гостима 
ј нек води. </p> <p rend="Tekst">Момчић истрча из