• Akcija 1
  • Projekti 1
  • quote 20
  • А 25
  • а 94
  • адвоката 1
  • адреса 1
  • ако 19
  • Ако 6
  • акта 1
  • ала 1
  • Ала 1
  • алатима 1
  • али 40
  • Али 9
  • Ама 2
  • амишан 1
  • амо 2
  • анђео 1
  • анђеоски 1
  • аргатина 1
  • атласа 1
  • баба 1
  • Баба 1
  • бабе 1
  • бабу 1
  • бабускера 1
  • Бадава 1
  • бадема 1
  • бадемима 1
  • бадовиначко 1
  • бадовиначку 1
  • Бадовинцима 1
  • Бака 1
  • бакале 1
  • бакалина 1
  • баку 1
  • балсама 1
  • бандиста 1
  • Бар 1
  • бар 5
  • баруштине 1
  • Басма 1
  • баци 2
  • бацим 1
  • Баш 4
  • баш 7
  • бденију 1
  • бегам 1
  • бегунца 1
  • беда 3
  • бедио 1
  • Без 3
  • без 5
  • безумљем 1
  • бејах 4
  • бејаше 3
  • бела 1
  • беле 1
  • Беле 1
  • Бележио 1
  • белешке 1
  • Белћим 1
  • белу 1
  • БЕОГРАДУ 1
  • бесно 1
  • беспутна 1
  • беспутне 1
  • беху 4
  • Беше 1
  • беше 15
  • би 41
  • бива 2
  • бивају 1
  • бија 1
  • Бијељину 1
  • бијем 1
  • била 10
  • Била 2
  • биле 2
  • било 16
  • био 15
  • бити 21
  • биће 2
  • бих 11
  • благ 1
  • блага 1
  • благајник 1
  • благајника 1
  • благо 1
  • Благо 1
  • благосиљају 1
  • благослова 1
  • благости 1
  • блажи 1
  • блато 1
  • Блед 1
  • ближе 2
  • близу 1
  • блузи 1
  • Бог 5
  • Бога 4
  • богата 1
  • богаташки 1
  • богато 1
  • богату 1
  • богињав 1
  • боговско 1
  • богомољи 1
  • Богу 2
  • божанско 1
  • Боже 2
  • божем 2
  • божјој 1
  • бој 2
  • бојати 1
  • бојева 1
  • бојим 3
  • боју 1
  • болницу 1
  • болничари 1
  • Болничари 1
  • болничарка 2
  • болничарке 1
  • болту 1
  • боље 7
  • бољи 1
  • бољку 1
  • бона 1
  • бораца 1
  • борбу 1
  • бошчалук 1
  • бр 1
  • брава 1
  • браде 1
  • брадом 1
  • бранио 1
  • брате 1
  • браца 2
  • брда 2
  • брдо 1
  • Брже 1
  • брже 4
  • брзо 3
  • брига 1
  • бринути 1
  • Бришући 1
  • бруку 1
  • буде 5
  • будем 1
  • буду 1
  • Букуреште 1
  • бунар 1
  • бунара 1
  • вадио 1
  • важно 1
  • ваздух 1
  • ваздуха 1
  • вајна 1
  • Вала 2
  • вали 1
  • валична 1
  • Ваља 1
  • ваља 2
  • ваљају 1
  • ваљаше 1
  • ваљда 1
  • Ваљда 1
  • вам 11
  • Вама 1
  • вамилија 3
  • вамилије 3
  • вамилију 5
  • ванџиравају 1
  • ванџирају 1
  • варварску 1
  • вари 1
  • варош 1
  • Варош 1
  • варошани 1
  • ВАРОШИ 2
  • вароши 4
  • вас 7
  • Васка 3
  • васкршњим 1
  • вашем 1
  • ваши 1
  • ведра 1
  • везали 1
  • везен 1
  • века 1
  • вековала 1
  • веле 1
  • вели 16
  • велика 5
  • велике 3
  • велики 2
  • велико 1
  • великом 1
  • велим 3
  • велиш 3
  • венули 1
  • венчани 1
  • венчања 2
  • веома 2
  • веровало 1
  • веровати 1
  • веруј 1
  • Веруј 1
  • верују 1
  • верујући 1
  • већ 13
  • Већ 2
  • веће 1
  • вече 2
  • вечера 2
  • вечерас 1
  • вечери 1
  • вечеру 1
  • вечна 1
  • вешала 1
  • вешт 1
  • вешта 1
  • вешто 3
  • вешци 1
  • Ви 2
  • ви 6
  • виде 1
  • Видели 1
  • видети 2
  • видеће 1
  • видећи 1
  • Видећи 1
  • видеше 1
  • види 2
  • видим 5
  • видите 2
  • виђамо 1
  • виђаше 1
  • вијугања 1
  • викао 1
  • викне 1
  • викну 1
  • викнуо 1
  • вику 1
  • Висок 1
  • виче 2
  • вичем 3
  • вичемо 1
  • вичу 1
  • више 8
  • владам 1
  • ВЛАДАЊЕ 1
  • владао 1
  • владати 1
  • власти 1
  • влашки 4
  • Влашко 1
  • водило 1
  • водим 1
  • водоводе 1
  • воду 3
  • војник 1
  • војника 1
  • војска 1
  • воли 1
  • воља 3
  • воље 1
  • вољи 2
  • вољни 1
  • воћа 1
  • врага 1
  • врагови 1
  • врата 9
  • врати 3
  • вратима 3
  • вратити 2
  • вратиш 1
  • вратише 1
  • враћа 1
  • враћајући 1
  • враћам 1
  • враћао 1
  • вредан 1
  • Вредан 1
  • вреди 1
  • време 12
  • времена 2
  • врлине 2
  • Врло 1
  • врло 14
  • вуку 1
  • вуче 1
  • Г 1
  • г 11
  • га 44
  • гази 1
  • Гаја 2
  • гашаху 1
  • где 14
  • Где 2
  • геак 1
  • Геак 1
  • ги 1
  • гимназији 1
  • гинути 1
  • главе 1
  • главом 1
  • главу 2
  • глад 1
  • глас 3
  • гласније 1
  • гласнике 1
  • гласно 1
  • гласом 1
  • гласу 1
  • Гледа 1
  • гледа 2
  • Гледај 2
  • гледају 1
  • гледајући 2
  • гледате 1
  • гледати 1
  • гледе 1
  • гњеван 1
  • го 1
  • гове 1
  • говор 2
  • говораше 4
  • говоре 1
  • говорећи 1
  • говори 7
  • говорила 2
  • говорило 2
  • говорим 1
  • говорио 1
  • говорите 1
  • говорити 2
  • говориш 1
  • Говориш 1
  • год 8
  • година 4
  • години 3
  • годину 3
  • гозбе 1
  • гомилама 1
  • гомилу 1
  • горак 1
  • горе 1
  • гори 2
  • горка 1
  • горко 1
  • госпа 4
  • госпо 2
  • господаре 1
  • Господин 1
  • господин 5
  • господина 3
  • господине 2
  • Господине 2
  • господоваја 1
  • господски 1
  • госпођа 1
  • гост 3
  • госта 1
  • госте 3
  • Гости 2
  • гости 5
  • гостију 5
  • гостима 1
  • гостионици 1
  • гостионицу 2
  • гостионички 1
  • гостионичког 1
  • готови 1
  • Готово 1
  • готово 2
  • гошћа 2
  • гошће 2
  • гошћу 1
  • града 1
  • граду 1
  • граматика 1
  • граната 1
  • грдна 1
  • грех 1
  • грехови 1
  • грехота 3
  • грешке 1
  • гроб 1
  • гробље 1
  • гром 1
  • гроша 1
  • губи 1
  • губио 2
  • губитке 1
  • гуја 1
  • гунгули 1
  • гурање 1
  • гуркам 1
  • гутљај 2
  • гуцкају 1
  • гуши 1
  • д 3
  • Да 18
  • да 270
  • давати 2
  • давно 5
  • Дај 1
  • дај 2
  • дајде 1
  • дајеш 1
  • Дајте 1
  • далеко 1
  • даље 7
  • дан 10
  • дана 9
  • Данас 2
  • данас 9
  • данашње 1
  • дане 2
  • дао 3
  • дате 1
  • дати 2
  • дато 1
  • даш 1
  • Два 2
  • два 8
  • двадесет 1
  • дванаесет 1
  • дваред 1
  • две 2
  • двојако 1
  • двојица 2
  • двори 1
  • дева 1
  • девер 1
  • девера 1
  • девојака 1
  • девојачког 1
  • Девојка 1
  • девојка 6
  • девојке 6
  • девојку 5
  • девојци 1
  • девојчица 1
  • девојчуре 1
  • делија 1
  • дело 1
  • дериште 1
  • Десет 1
  • десет 18
  • ДЕСЕТ 2
  • десну 2
  • дете 8
  • детенце 1
  • детета 1
  • детету 2
  • деца 4
  • деце 1
  • деци 1
  • децо 2
  • Децо 2
  • децу 2
  • дивит 1
  • дивљину 1
  • дигне 1
  • дигнем 1
  • диже 1
  • дизаху 1
  • Дијете 1
  • дијете 2
  • дим 1
  • дима 1
  • димопије 1
  • дирне 1
  • Дихање 1
  • дише 1
  • дне 3
  • до 14
  • До 2
  • доба 5
  • добар 2
  • добивши 1
  • добијао 1
  • добијати 2
  • добиће 1
  • добићеш 1
  • добих 1
  • добра 6
  • добри 1
  • добрих 1
  • добро 11
  • добровољца 1
  • добродушна 1
  • добром 1
  • доброти 1
  • добру 4
  • доведе 1
  • довела 1
  • довео 1
  • довијања 1
  • довијао 1
  • довољно 1
  • доврши 3
  • догађало 1
  • догоди 2
  • додаде 3
  • дође 7
  • дођем 1
  • дођеш 1
  • Дођите 1
  • дозволе 1
  • дозивам 1
  • дозна 1
  • доиста 1
  • дојуче 1
  • Док 1
  • док 2
  • доказивала 1
  • доказује 1
  • Докле 4
  • докле 7
  • докони 1
  • доконога 1
  • документу 1
  • долажаху 1
  • долазе 1
  • Долазећи 1
  • долазити 2
  • доле 2
  • домаћин 1
  • домаћица 1
  • домаћици 1
  • домашају 1
  • домислио 1
  • домовином 1
  • дому 1
  • донео 1
  • донесе 1
  • донети 2
  • донеше 1
  • доношаху 1
  • доношене 1
  • доњим 1
  • допада 1
  • Допада 1
  • допаде 1
  • досадашњем 1
  • досадашњи 1
  • досети 1
  • доспе 1
  • доста 3
  • дотле 4
  • доћи 2
  • Доцније 1
  • доцнио 1
  • дочекали 1
  • дочекати 1
  • дочепао 1
  • дошаја 1
  • дошао 1
  • дошла 1
  • дошли 1
  • драга 1
  • драго 1
  • драгоцени 1
  • драгу 1
  • дрвена 1
  • дрвеног 1
  • дрво 2
  • Дрги 1
  • држави 1
  • ДРЖАВНА 1
  • држе 1
  • држи 3
  • држим 3
  • дринску 1
  • Дрину 1
  • дрско 1
  • друга 2
  • другар 1
  • другаре 1
  • друге 7
  • други 12
  • Други 2
  • другима 4
  • других 3
  • друго 5
  • другова 1
  • другове 2
  • другови 1
  • другог 2
  • другога 1
  • другој 3
  • другојаче 1
  • другојачије 1
  • другојачији 1
  • другом 1
  • другоме 2
  • другу 3
  • дружине 2
  • дружином 1
  • дружину 1
  • друштво 2
  • друштву 4
  • дубоком 1
  • дува 1
  • дувана 3
  • дуго 6
  • дугови 1
  • дугу 1
  • дужан 1
  • дуже 2
  • дужност 1
  • дужности 2
  • дуката 5
  • Дунав 1
  • дућан 3
  • дућана 2
  • дућанима 1
  • дух 1
  • душа 2
  • душе 1
  • душегупци 1
  • души 2
  • душом 1
  • душу 1
  • Ђ 1
  • ђаволан 2
  • ђака 1
  • ђацима 1
  • ђеврек 1
  • е 1
  • Е 5
  • Еве 1
  • Ево 2
  • ево 3
  • Еј 1
  • Ено 1
  • Ето 4
  • жали 1
  • жалити 2
  • жалост 1
  • жалости 1
  • жандар 1
  • Жандар 1
  • жао 1
  • ждеру 1
  • жеђ 1
  • железа 2
  • желео 1
  • желети 1
  • желиш 3
  • жеља 7
  • жељи 1
  • Жељин 1
  • жељна 1
  • жељу 1
  • жена 12
  • Жена 2
  • жене 5
  • жени 8
  • женидби 3
  • женио 1
  • женити 1
  • женом 1
  • Жену 1
  • жену 5
  • жењен 1
  • жив 1
  • жива 2
  • живео 1
  • живети 1
  • Живи 1
  • живи 2
  • живим 1
  • живиш 1
  • Живко 1
  • живљаше 1
  • ЖИВОТ 1
  • живот 7
  • живота 2
  • ЖИВОТА 2
  • животу 2
  • Живу 1
  • живци 1
  • жртава 1
  • жртве 1
  • жураше 1
  • журим 1
  • журно 1
  • за 101
  • За 12
  • забаталио 1
  • заборавим 1
  • заборависте 1
  • забрадаче 1
  • завести 1
  • завиђаху 1
  • завирише 1
  • завист 1
  • завишћу 1
  • завојшти 1
  • заврши 1
  • загледа 1
  • загушљива 1
  • задало 1
  • заденем 1
  • задени 1
  • задовољан 1
  • задовољити 1
  • задовољним 1
  • задовољно 1
  • задовољства 1
  • задовољствима 1
  • задржавају 1
  • задригла 1
  • задужити 1
  • задужује 1
  • зажмури 3
  • зазвони 1
  • зазиру 1
  • зазнао 1
  • зазнасмо 1
  • заклонио 1
  • закључана 1
  • закона 1
  • законе 1
  • Закуј 1
  • закуца 1
  • залудни 1
  • заметала 1
  • заметне 1
  • замислила 1
  • замислио 1
  • замрљан 1
  • занат 1
  • занате 1
  • занимати 1
  • заносио 1
  • зао 1
  • заошијава 1
  • запени 1
  • записивало 1
  • записка 1
  • записке 1
  • заплећу 1
  • започе 1
  • зар 3
  • Зар 3
  • зарадити 1
  • зарађујете 1
  • заричем 1
  • заробити 1
  • заруменим 1
  • засад 1
  • заседе 1
  • засели 1
  • заслужи 1
  • засмејавам 1
  • засновала 1
  • заспалу 1
  • заставом 1
  • засташе 1
  • заступала 1
  • засуо 1
  • затвара 1
  • затварао 1
  • затвор 2
  • затвора 1
  • затворе 1
  • затворен 4
  • затворена 1
  • затвореник 1
  • затвореника 1
  • затвори 1
  • заточења 1
  • затре 1
  • затресе 2
  • затрудиш 1
  • затурили 1
  • заузе 1
  • захвалности 1
  • зацену 1
  • зачуди 1
  • зашивам 1
  • заштитник 1
  • збере 1
  • због 2
  • збуњен 1
  • збуњени 1
  • збуњено 1
  • звекнуше 1
  • згодан 1
  • згодно 1
  • згрицкати 1
  • здрава 2
  • здравити 1
  • здравље 1
  • зе 1
  • зебао 1
  • Зекиној 1
  • зеленом 1
  • земље 1
  • земљи 2
  • земљу 1
  • зену 1
  • Зену 1
  • зет 1
  • зета 2
  • зиме 1
  • зла 1
  • злата 1
  • зле 1
  • зло 2
  • злослут 1
  • злоупотреба 1
  • злу 1
  • Зна 1
  • зна 7
  • знаја 1
  • знајте 1
  • знају 2
  • знајући 1
  • зналац 1
  • Знали 1
  • знали 4
  • знало 1
  • Знало 1
  • знам 17
  • Знам 3
  • знамо 1
  • знање 1
  • знао 5
  • знате 2
  • знати 2
  • значајно 1
  • Знаш 2
  • знаш 6
  • зној 1
  • зове 2
  • зову 2
  • Зорка 5
  • Зорке 1
  • Зорки 3
  • Зоркин 1
  • Зоркина 1
  • Зоркинога 1
  • Зорку 3
  • и 294
  • И 33
  • Иван 2
  • Ивана 3
  • игра 1
  • играли 1
  • играше 1
  • иде 5
  • идем 1
  • Иди 2
  • иду 1
  • идући 1
  • Из 1
  • ИЗ 2
  • из 26
  • Иза 1
  • иза 5
  • изађе 2
  • изађем 1
  • изашао 1
  • изашло 1
  • изби 1
  • избијају 1
  • избило 1
  • Избићу 1
  • избуљио 1
  • извади 1
  • извадити 1
  • извара 1
  • извезено 1
  • извиди 2
  • извиђало 1
  • извиђањем 1
  • извлачи 1
  • изводити 1
  • изврши 2
  • извршити 1
  • изгледа 1
  • изгледао 1
  • изгледу 1
  • изгнаника 1
  • изговара 1
  • изговори 2
  • изгорети 1
  • изгори 1
  • Изгори 2
  • изгубив 1
  • Изгубив 1
  • изгубила 1
  • изгубљена 1
  • издатке 1
  • издржати 1
  • изешник 1
  • изиђе 1
  • изићи 1
  • изјавише 1
  • излагао 1
  • излазим 1
  • између 1
  • измени 1
  • измудровали 1
  • изнемоглим 1
  • изненађени 1
  • изненађено 1
  • изнесе 1
  • изнесу 1
  • изнутра 1
  • изостајао 1
  • изређао 1
  • изрека 1
  • изрекао 1
  • изрећи 2
  • изрече 1
  • изумевао 1
  • икад 1
  • Или 2
  • или 25
  • Илије 1
  • Илина 1
  • им 4
  • Има 1
  • има 8
  • имадох 1
  • имају 1
  • Имајући 1
  • имала 1
  • имам 2
  • имао 5
  • Имате 1
  • имате 3
  • имати 2
  • имаће 1
  • имаш 1
  • имаше 1
  • име 5
  • имовно 1
  • имућној 1
  • инако 1
  • интабулациске 1
  • интерес 2
  • ипак 1
  • исказује 1
  • искао 2
  • искупише 1
  • исписао 1
  • испитивало 1
  • исплазих 1
  • испод 2
  • исправе 1
  • испраћа 1
  • испрекидане 1
  • исприча 1
  • испроси 1
  • испросих 1
  • исте 1
  • истерао 1
  • исти 1
  • истина 1
  • истину 1
  • исто 5
  • исушити 1
  • исцепано 1
  • их 6
  • ишао 3
  • ишарабатане 1
  • ишатиран 1
  • ишло 2
  • ишта 1
  • Ја 13
  • ја 67
  • јабучицу 1
  • јава 1
  • јави 3
  • јавићу 1
  • јавља 2
  • јављаше 1
  • јада 1
  • јаде 1
  • јадиковао 1
  • Јадиковаше 1
  • јадио 1
  • јадна 1
  • јадница 1
  • Јадница 1
  • јаке 1
  • јако 2
  • јамачно 1
  • Јамачно 1
  • Јанаћко 2
  • Јасан 1
  • јасније 1
  • јаче 1
  • Је 1
  • је 228
  • Јеврем 5
  • Јевремовом 1
  • Јевремом 2
  • Јеврему 3
  • Један 1
  • један 32
  • једаред 2
  • Једина 1
  • Једини 1
  • Једна 1
  • једна 15
  • једне 1
  • једни 2
  • једним 1
  • Једно 1
  • једно 6
  • Једнога 2
  • једнога 5
  • Једном 4
  • једном 5
  • једну 3
  • језик 3
  • језика 1
  • језиком 1
  • језику 1
  • јело 1
  • јелте 1
  • јер 2
  • Јер 2
  • јес 1
  • Јеси 1
  • јесте 3
  • јесу 1
  • Јеца 1
  • јечменога 1
  • Јовина 1
  • јој 2
  • још 28
  • Још 3
  • Јула 2
  • Јулка 9
  • Јулке 1
  • Јулку 3
  • јунак 1
  • јуначе 1
  • јуначку 1
  • јунаштво 1
  • јунаштву 1
  • јутра 3
  • јутро 1
  • Јуце 1
  • јуче 1
  • к 5
  • ка 1
  • каванама 1
  • кавани 1
  • каваном 2
  • каве 1
  • кавеџија 1
  • Кад 17
  • кад 37
  • каже 5
  • Кажем 1
  • кажем 4
  • кажеш 1
  • кажи 2
  • кажу 5
  • казамату 1
  • казати 2
  • казаће 1
  • Казаћу 1
  • казиваху 1
  • казује 1
  • Казује 1
  • Кајаћеш 1
  • какаква 1
  • каква 2
  • Каква 3
  • какве 1
  • какво 1
  • каквом 1
  • какву 4
  • Како 13
  • како 53
  • калфа 1
  • калфама 1
  • калфе 1
  • камен 1
  • камо 1
  • канцеларијама 1
  • канцеларји 1
  • Као 4
  • као 46
  • капи 1
  • картама 1
  • картању 1
  • картати 2
  • картаџија 1
  • касе 4
  • касом 2
  • касу 1
  • каштигован 1
  • каштигу 1
  • квари 1
  • келнери 1
  • кеса 2
  • кирајџију 1
  • кирију 1
  • Кладово 1
  • класе 1
  • клетве 1
  • клобуци 1
  • Клопарао 1
  • клупи 1
  • кључ 3
  • Кључар 1
  • кључар 3
  • кључара 1
  • Кључеви 1
  • кључевима 1
  • кључови 1
  • књигама 1
  • Књиге 1
  • књиге 5
  • књигом 1
  • Ко 10
  • ко 8
  • ковчегу 2
  • кога 12
  • Код 3
  • код 6
  • која 8
  • које 21
  • којекаквим 1
  • којешта 1
  • који 25
  • којима 4
  • којих 2
  • којој 3
  • коју 6
  • кола 1
  • колача 1
  • колену 1
  • колика 2
  • колико 6
  • колица 1
  • ком 4
  • контрола 1
  • коња 3
  • копам 1
  • корисне 2
  • корист 1
  • корица 1
  • корпу 2
  • кости 1
  • косу 1
  • крађа 1
  • крађе 1
  • КРАЈ 1
  • крај 2
  • крајем 1
  • крају 1
  • крајцару 1
  • красан 1
  • красна 2
  • красни 1
  • крвав 1
  • крвавим 1
  • крвавих 1
  • крете 1
  • крив 1
  • крива 1
  • кривац 1
  • криве 1
  • кривим 2
  • кривио 1
  • кривице 1
  • кривици 1
  • кривицу 1
  • крију 2
  • кришка 1
  • кришку 2
  • кроз 1
  • кроза 1
  • кројило 1
  • кромпир 1
  • крпама 1
  • Крста 1
  • крстачу 1
  • крсти 1
  • крштење 1
  • куд 5
  • куда 2
  • кудити 2
  • кујну 2
  • кукавни 1
  • кукавци 1
  • Куку 1
  • кула 1
  • културни 1
  • кум 2
  • куму 2
  • куне 2
  • кунем 1
  • купим 1
  • купити 2
  • куповане 1
  • купује 1
  • кућа 6
  • кућама 1
  • куће 5
  • кућевни 1
  • кући 11
  • кућица 1
  • куцну 1
  • лагано 1
  • лаж 1
  • Лазе 1
  • Лакина 1
  • лако 1
  • лакша 1
  • лампе 1
  • ласно 1
  • Ласно 2
  • леб 1
  • леве 1
  • левим 1
  • левој 1
  • леђа 2
  • леђима 1
  • лек 1
  • лекар 3
  • лекарски 1
  • лекцију 2
  • Ленка 1
  • ленту 1
  • леп 2
  • лепа 1
  • лепезом 2
  • лепим 1
  • лепих 1
  • лепо 9
  • лепог 1
  • лепу 2
  • лепше 1
  • летимице 1
  • летописаца 1
  • лешницима 1
  • ли 22
  • либадету 1
  • липама 1
  • липу 1
  • Лисопољца 3
  • Лисопољчеву 1
  • листу 1
  • лица 1
  • лицем 1
  • лицу 2
  • лови 1
  • лојаном 1
  • лоше 1
  • луд 1
  • лудост 1
  • лукаво 1
  • Луке 3
  • Лукина 1
  • лумпов 2
  • лумпова 1
  • лумпови 1
  • лупам 1
  • лупао 1
  • лупаш 1
  • љубав 1
  • љубави 1
  • људе 1
  • људи 11
  • људма 1
  • људски 1
  • љут 2
  • М 1
  • Ма 1
  • ма 4
  • маза 1
  • Мајка 3
  • мајка 7
  • мајку 1
  • мајстор 1
  • мајсторије 1
  • мајци 3
  • мајчина 1
  • Макра 8
  • Макрена 5
  • Макрениног 1
  • Макрену 1
  • Макро 1
  • Макру 1
  • мала 4
  • мале 3
  • малена 2
  • мали 1
  • Мали 1
  • малко 4
  • мало 9
  • малог 1
  • малој 1
  • малоумник 1
  • малу 2
  • мана 2
  • мане 2
  • мањ 1
  • Мањ 1
  • мања 1
  • мање 1
  • марама 2
  • маре 3
  • мари 3
  • масаџија 1
  • масе 1
  • матере 1
  • Матере 1
  • Маћедоније 1
  • мах 3
  • маца 1
  • мацице 1
  • Мацо 1
  • мачке 1
  • мачком 1
  • мачку 2
  • машао 1
  • машим 1
  • машити 1
  • Ме 1
  • ме 29
  • меану 1
  • медаљон 1
  • међу 4
  • Међу 5
  • мене 13
  • Мени 1
  • мени 13
  • мења 1
  • мери 1
  • месец 1
  • месеца 2
  • места 4
  • Место 1
  • место 6
  • метанише 1
  • Метни 1
  • метнуо 1
  • мехури 1
  • Ми 4
  • ми 64
  • Миле 2
  • Миленија 2
  • Миленији 1
  • милије 1
  • Милићевић 1
  • Милица 1
  • мило 2
  • миловале 1
  • милу 1
  • милује 1
  • милују 1
  • Мимића 1
  • министра 1
  • Минић 1
  • Минића 2
  • Минићевој 2
  • мираза 1
  • миран 1
  • мисао 2
  • Мисиру 1
  • мислећи 1
  • мисли 3
  • мислила 1
  • мислили 1
  • мислим 1
  • мислима 1
  • мислио 4
  • мислите 1
  • мислити 2
  • мислиш 2
  • Мица 1
  • мицаху 1
  • мишљах 3
  • мишљаше 3
  • Млад 1
  • млад 3
  • млада 5
  • младе 1
  • млади 2
  • младић 7
  • младића 3
  • младићи 1
  • младићима 1
  • Младићу 1
  • младога 1
  • младожења 2
  • Младожења 2
  • младожење 1
  • младожењи 1
  • младожењу 2
  • младост 1
  • Младост 1
  • млечним 1
  • многе 3
  • многи 3
  • много 9
  • множили 1
  • мном 3
  • мога 1
  • могавши 1
  • могао 1
  • могах 1
  • могаше 1
  • могла 2
  • могу 12
  • могући 2
  • Можда 1
  • може 26
  • Може 4
  • можемо 1
  • можете 1
  • можеш 8
  • Мој 2
  • мој 5
  • Моја 1
  • моја 7
  • моје 15
  • моји 4
  • мојим 2
  • мојих 3
  • мојом 1
  • молила 1
  • молим 1
  • Молим 2
  • молити 2
  • мом 1
  • момак 1
  • моме 1
  • момка 1
  • момке 2
  • Момци 1
  • момцима 1
  • мора 4
  • мораде 1
  • морају 2
  • морала 2
  • морало 1
  • морам 1
  • морао 1
  • Мораћу 1
  • Море 6
  • мотику 2
  • моћ 1
  • моћи 1
  • моћне 1
  • мрака 1
  • мраку 1
  • мрва 1
  • мрзи 1
  • му 30
  • мудра 1
  • муж 4
  • музика 2
  • мука 4
  • мукати 1
  • муке 1
  • мучати 1
  • мучен 1
  • мученик 1
  • мучи 1
  • мучио 1
  • мушкарац 1
  • мушкарцу 1
  • мушко 1
  • муштеријама 1
  • На 10
  • на 96
  • навалице 1
  • навалиш 1
  • навалише 1
  • навезена 1
  • навијен 1
  • навика 1
  • навикавати 1
  • навике 1
  • навику 1
  • нагађати 1
  • нагледам 1
  • нагох 1
  • наградим 1
  • над 1
  • нада 1
  • надале 1
  • надницу 1
  • надничара 1
  • нађе 7
  • нађемо 1
  • нађен 1
  • нађено 1
  • нађоше 1
  • називљу 1
  • најбоља 1
  • најбоље 2
  • најбољи 2
  • најбољу 1
  • највећи 1
  • највише 1
  • Најгоре 1
  • најгорега 1
  • најгори 1
  • најгору 1
  • најзад 1
  • Најлепше 1
  • најлепшим 1
  • најмилије 1
  • најмио 1
  • најпосле 2
  • Најпосле 3
  • најпре 2
  • најслађе 1
  • најтајнија 1
  • најтеже 1
  • најтежом 1
  • најузвишенија 1
  • најфиније 1
  • накинђурена 1
  • накитом 1
  • налажаху 2
  • налазила 1
  • нам 1
  • намести 1
  • намештена 1
  • намештени 1
  • намигну 1
  • намиривао 2
  • намрштено 1
  • намршти 1
  • намучих 1
  • наопако 1
  • наочарима 4
  • напипао 1
  • НАПИСАО 1
  • напредака 1
  • напротив 1
  • Нар 1
  • нареди 1
  • наредио 1
  • наредите 1
  • наредити 1
  • Народ 1
  • народ 6
  • народу 1
  • нарочито 1
  • наручује 1
  • нас 5
  • наслада 1
  • наследник 1
  • наследство 2
  • наслов 1
  • насмејати 1
  • Насмејаше 1
  • наста 1
  • настави 2
  • наставља 1
  • настављао 1
  • натезаху 1
  • наћи 1
  • наука 2
  • науке 1
  • науку 1
  • наумим 1
  • научити 3
  • научих 1
  • находе 1
  • находу 1
  • начин 4
  • начудим 1
  • наш 1
  • Наша 1
  • наша 2
  • нашаја 1
  • нашао 4
  • наше 3
  • нашем 1
  • нашим 1
  • нашој 2
  • нашом 1
  • нашу 1
  • не 122
  • Не 24
  • неба 1
  • небројеним 1
  • неваља 1
  • невеште 1
  • невиђена 1
  • невоља 1
  • невољу 1
  • него 21
  • Него 5
  • недра 1
  • недрага 1
  • нездрава 1
  • Нездрава 1
  • незнан 1
  • неје 1
  • Нек 1
  • Нека 5
  • нека 8
  • Некад 2
  • некад 3
  • некакав 2
  • некако 1
  • неке 9
  • неки 1
  • неким 2
  • неко 6
  • неког 2
  • некој 1
  • неколике 2
  • Неколики 1
  • неколиких 1
  • неколико 6
  • неком 1
  • нектар 1
  • нектара 1
  • неку 3
  • некуд 1
  • Нема 4
  • нема 9
  • Немам 1
  • немам 2
  • немарност 1
  • немаштине 1
  • немила 1
  • немио 1
  • немирнији 1
  • Немо 1
  • немоћ 1
  • немски 1
  • необична 3
  • необично 1
  • непажњу 1
  • неповерљиво 1
  • непознати 1
  • непотребна 1
  • неправду 2
  • Непрекидно 1
  • неприликама 1
  • несам 2
  • несане 1
  • несретник 2
  • несретнице 1
  • несрећа 3
  • несреће 2
  • несрећи 3
  • несрећна 1
  • несрећу 1
  • несташница 1
  • несу 1
  • неудата 1
  • неуредан 1
  • нехотице 1
  • нечувене 1
  • нечувено 1
  • нечуо 1
  • Нешто 1
  • НЕШТО 1
  • нешто 16
  • Ни 1
  • ни 38
  • Нигде 1
  • нигде 3
  • низ 2
  • није 30
  • Није 5
  • никад 11
  • никаквог 1
  • никако 1
  • Никако 1
  • нико 5
  • никог 1
  • никога 2
  • ником 2
  • нисам 3
  • Нисам 4
  • нисмо 2
  • нисте 2
  • нису 7
  • ницали 1
  • ништа 12
  • Ништа 2
  • ништо 1
  • Но 1
  • новац 1
  • новаца 10
  • нове 5
  • нови 3
  • новине 3
  • ново 4
  • новца 1
  • новце 1
  • новцем 1
  • Новци 1
  • новцима 1
  • новчаној 1
  • ногама 1
  • ногу 1
  • носа 1
  • Носи 1
  • носило 1
  • носић 1
  • Носоња 1
  • ноте 1
  • Ноћ 1
  • ноћ 6
  • ноћас 2
  • ноћи 2
  • ње 5
  • њега 13
  • његов 2
  • Његова 1
  • његова 5
  • његове 5
  • његовог 1
  • његовога 1
  • његовој 1
  • његовом 2
  • његову 2
  • њезин 1
  • Њему 1
  • њему 5
  • њена 3
  • њено 1
  • њенога 1
  • њеном 1
  • њену 1
  • њим 2
  • њима 2
  • Њих 1
  • њих 10
  • њихове 1
  • њихових 1
  • њиховој 1
  • њихову 1
  • њој 2
  • њојзи 1
  • њом 1
  • њу 3
  • о 20
  • О 3
  • обалу 1
  • обелодани 1
  • обелодањује 1
  • обиђоше 1
  • обискох 1
  • обичај 1
  • обичан 1
  • обична 1
  • обично 1
  • објави 1
  • оборити 1
  • обрадова 1
  • обрадовали 1
  • образумисмо 1
  • обрни 1
  • обучена 1
  • Ова 2
  • ова 4
  • Овај 1
  • овај 9
  • овака 1
  • овакав 2
  • Овако 1
  • овако 13
  • овамо 2
  • Овде 3
  • овде 8
  • ове 4
  • Ови 1
  • ови 3
  • овија 1
  • овим 2
  • ово 10
  • Ово 5
  • овог 3
  • овога 4
  • овој 5
  • оволики 1
  • оволико 1
  • овом 1
  • Ову 1
  • ову 2
  • огласи 1
  • огледам 1
  • оговарати 1
  • Од 4
  • од 80
  • одабрано 1
  • одавде 2
  • Одавно 1
  • одакле 1
  • одашта 2
  • одбирало 1
  • одбити 1
  • Одведите 1
  • одвео 1
  • одвести 2
  • одвратиш 1
  • одговара 2
  • одговор 1
  • одговора 1
  • одговори 7
  • одговорим 1
  • оде 5
  • одевао 1
  • оделу 1
  • одем 1
  • одзивљу 1
  • одлажаху 2
  • одмах 5
  • одмахивати 1
  • одмора 1
  • однесу 1
  • одовуд 1
  • Одоше 1
  • одрећи 1
  • одречем 1
  • одсече 1
  • одузео 1
  • одузме 1
  • одузмем 1
  • одучити 1
  • ожеднели 1
  • оженим 1
  • оженио 1
  • оженити 2
  • Озбиљни 1
  • оздравила 1
  • ока 2
  • Око 1
  • око 7
  • окове 1
  • околини 1
  • оком 2
  • окрене 1
  • окрени 1
  • окретоше 1
  • окривљен 1
  • окривљени 1
  • окусити 1
  • олово 1
  • олтар 1
  • омален 1
  • омрзох 1
  • он 47
  • Он 9
  • она 17
  • Она 2
  • онај 5
  • онаким 1
  • онако 4
  • онамо 1
  • онда 9
  • онде 1
  • оне 3
  • Оне 3
  • они 11
  • Они 4
  • оним 1
  • онима 1
  • оних 8
  • Оно 2
  • оно 8
  • онога 2
  • оној 1
  • онолико 2
  • оном 2
  • Ономадне 1
  • ономе 2
  • ону 2
  • опадао 1
  • опажа 1
  • опазивши 1
  • опазила 1
  • опазили 1
  • опазио 1
  • опаметио 1
  • опасности 1
  • опемене 1
  • Опет 2
  • опет 9
  • опомене 1
  • опор 1
  • опште 2
  • орни 1
  • освану 1
  • осветљеној 1
  • освојити 1
  • оседлана 1
  • осем 1
  • Осем 2
  • осетиле 1
  • осетисмо 1
  • осетљива 1
  • осетљиви 1
  • осећање 1
  • осећао 1
  • осећах 1
  • осим 1
  • осионо 1
  • осиромаши 1
  • оскудици 1
  • оскудицу 1
  • осмејак 1
  • осмејкује 1
  • осменуше 1
  • осмехнувши 1
  • осмехнуше 1
  • особити 1
  • Особито 1
  • оспе 1
  • оста 1
  • остави 2
  • оставили 1
  • оставим 1
  • оставио 2
  • оставити 2
  • оставши 1
  • остајаше 1
  • остаје 1
  • остајем 1
  • остала 1
  • остало 1
  • Остало 1
  • осталом 1
  • остане 2
  • остао 1
  • остати 3
  • остах 1
  • Осудиће 1
  • осуђује 1
  • осуђују 1
  • от 1
  • Отац 1
  • отац 8
  • Отаџбина 2
  • отаџбини 1
  • отаџбино 1
  • отаџбину 1
  • Отвара 1
  • отворену 1
  • отворио 1
  • отворише 1
  • отимају 1
  • отићи 1
  • отишао 1
  • отишли 1
  • откако 2
  • открије 1
  • откуд 1
  • отпоче 2
  • отпочети 1
  • отресе 2
  • отрча 1
  • отуд 1
  • Ох 3
  • оца 8
  • оцеви 1
  • оцем 1
  • оцу 2
  • очекивало 1
  • очекивати 1
  • очекују 1
  • очи 6
  • очију 3
  • очима 1
  • очина 2
  • очистим 1
  • очну 1
  • оштар 1
  • па 30
  • Па 8
  • Павлова 1
  • пада 1
  • падају 1
  • падам 1
  • падах 1
  • паде 3
  • Падох 1
  • пажљиво 1
  • пазарило 1
  • пази 1
  • Паја 1
  • пак 2
  • пакост 1
  • паланна 1
  • палата 1
  • пале 1
  • памет 2
  • паметан 1
  • Паметан 1
  • паметна 2
  • паметни 1
  • паметно 2
  • памећу 1
  • памтим 1
  • Пандур 1
  • пао 1
  • папирусову 1
  • ПАРА 2
  • пара 20
  • парама 1
  • паре 4
  • парничара 2
  • парничари 1
  • парче 2
  • пасти 1
  • Пашота 1
  • пеко 1
  • пене 1
  • пени 1
  • перецу 1
  • Перина 1
  • перо 3
  • перорезом 1
  • перу 1
  • Перчиновић 1
  • песмама 1
  • петнаест 1
  • печата 1
  • пешачицом 1
  • пешачкој 1
  • пешкир 2
  • Пеште 1
  • пиво 12
  • пивоноша 1
  • пивоноше 2
  • пивопија 1
  • пивске 1
  • пиву 1
  • пије 1
  • пијемо 1
  • пили 1
  • пиљаре 1
  • писаљку 1
  • писане 1
  • Писано 1
  • писар 2
  • Пискова 1
  • писмо 1
  • писмом 1
  • пита 3
  • питајте 1
  • питам 1
  • питати 1
  • питах 1
  • питомији 1
  • питомини 1
  • пиће 2
  • пишем 1
  • плајваз 1
  • планова 1
  • плата 1
  • плату 1
  • плаћа 1
  • плаћало 1
  • плаче 1
  • плетиво 1
  • плетивом 1
  • плећки 2
  • плећку 1
  • По 2
  • по 27
  • побегао 2
  • побегох 1
  • победа 1
  • победитељ 1
  • побеђеник 1
  • побраја 1
  • побројавши 1
  • поверенога 1
  • повериоци 1
  • повеће 1
  • повика 2
  • повикаше 1
  • повлачим 1
  • повратком 1
  • повреду 1
  • поврх 1
  • погађати 1
  • погасише 1
  • погле 1
  • Погледа 1
  • погледа 7
  • погледам 1
  • погледати 1
  • погледе 1
  • погледом 1
  • погодан 1
  • погоди 1
  • погрешака 1
  • погрешке 3
  • погрешку 3
  • под 4
  • подавр 1
  • подватити 1
  • подвори 1
  • подиже 1
  • подизати 1
  • подићи 1
  • подједнако 1
  • подмирим 1
  • подмирити 1
  • поднесем 1
  • подрум 1
  • подсмевали 1
  • подсмевам 1
  • пођох 1
  • пожар 1
  • пожелети 1
  • пожуда 1
  • пожудама 2
  • пожуде 1
  • пожуди 1
  • позив 1
  • познавало 1
  • познавању 1
  • познаје 2
  • познајем 3
  • познајете 1
  • познала 1
  • познаника 1
  • познати 1
  • познијима 1
  • појас 1
  • поједоше 1
  • Појела 1
  • поји 1
  • показати 1
  • показивало 1
  • показује 1
  • покајем 1
  • полазим 1
  • поли 1
  • полива 1
  • полиције 1
  • полицији 2
  • полицију 1
  • полициски 1
  • полициском 1
  • половина 1
  • полудео 1
  • поља 2
  • пољуби 2
  • пољупцима 1
  • помаже 1
  • помени 2
  • померио 1
  • пометени 1
  • помиње 1
  • Помиње 1
  • помињући 1
  • помисли 2
  • помисливши 1
  • помогох 1
  • помоћ 1
  • помоћи 1
  • помоћник 1
  • понедељник 1
  • поносио 1
  • Понудише 1
  • попа 1
  • попе 1
  • попео 2
  • попила 1
  • поправим 2
  • поправити 1
  • поправља 2
  • пораним 1
  • поред 2
  • посао 2
  • посведочило 1
  • посветли 1
  • посвирај 1
  • посла 1
  • посласмо 1
  • посластицама 1
  • после 10
  • После 3
  • последице 1
  • последње 2
  • послетку 1
  • послове 2
  • послови 1
  • пословица 2
  • Пословица 2
  • послу 1
  • послужење 1
  • послужи 1
  • послужила 1
  • послушао 1
  • поспем 1
  • постављен 1
  • постајао 1
  • постала 1
  • постао 4
  • постати 1
  • постеље 2
  • постељи 1
  • поступак 1
  • Потаг 1
  • потеже 1
  • потежем 1
  • потера 1
  • поткрадам 1
  • потоњи 2
  • потпис 2
  • потпуно 1
  • потражиш 1
  • потребно 1
  • потресено 1
  • потрошио 1
  • потрудиш 1
  • потрчи 1
  • Потрчи 1
  • потучени 1
  • похватао 1
  • поцепано 1
  • поче 8
  • почео 1
  • почетка 1
  • почетку 1
  • почећу 1
  • почех 1
  • почеше 1
  • почињао 1
  • Почне 1
  • почне 2
  • пошао 1
  • пошире 1
  • Пошла 1
  • пошла 3
  • поштена 1
  • поштене 1
  • пошто 2
  • Пошто 2
  • поштовањем 1
  • прабога 2
  • прав 2
  • права 3
  • правде 2
  • правди 1
  • Правдић 1
  • Правдића 1
  • Правдићу 1
  • правду 2
  • правице 1
  • правник 1
  • Право 3
  • право 8
  • Правоме 1
  • празну 1
  • практиканат 2
  • практиканта 1
  • прашине 1
  • први 3
  • Првих 1
  • прво 4
  • првога 1
  • првом 2
  • Пре 3
  • пре 7
  • Пребијах 1
  • превртљиви 1
  • прегорети 1
  • пред 12
  • Пред 4
  • преда 1
  • председник 6
  • Председник 6
  • председнику 3
  • представљено 1
  • предузети 1
  • пређашњих 1
  • пређе 1
  • през 1
  • прекидати 1
  • прекиде 2
  • прекидоше 1
  • преко 5
  • прекори 1
  • прекорним 1
  • прекрсти 1
  • Према 1
  • према 7
  • премину 1
  • преотети 1
  • преписаоницу 1
  • преписује 1
  • престонице 1
  • престрављен 1
  • пресуда 2
  • пресудио 1
  • пресудити 1
  • пресуду 1
  • пресуђујем 1
  • Претворићу 1
  • претреса 1
  • претресало 1
  • претресати 1
  • претрести 1
  • претрну 1
  • преумио 1
  • пречац 1
  • прешла 1
  • прешли 1
  • прженим 1
  • при 1
  • При 1
  • приберем 1
  • прибираху 1
  • Приближаваше 1
  • прибојавао 1
  • прибра 1
  • привезан 1
  • привредим 1
  • привређује 2
  • приђе 2
  • признаницама 1
  • пријатељ 1
  • пријатеља 2
  • пријатељи 3
  • Пријатељице 1
  • приказивао 1
  • прикривао 1
  • прикупише 1
  • прилика 2
  • прилику 5
  • прилици 4
  • прилично 1
  • прима 1
  • примао 2
  • примети 1
  • приметиће 1
  • примивши 1
  • примио 1
  • приносе 1
  • припалим 1
  • припало 1
  • припаљујући 1
  • приписује 1
  • припреман 1
  • Пристах 1
  • притвор 1
  • притворена 1
  • притискује 1
  • прихвата 1
  • прихвати 1
  • ПРИЧА 1
  • прича 2
  • Причај 2
  • причају 1
  • причам 1
  • причу 2
  • пришла 1
  • прља 1
  • прљаву 1
  • пробудити 1
  • проведе 2
  • Проведосте 1
  • провести 1
  • Проводаџ 1
  • Проводаџија 1
  • проводаџија 2
  • проводаџиску 1
  • проводе 1
  • проводи 2
  • проводио 1
  • проговори 1
  • проговорио 1
  • продаваца 1
  • продужава 1
  • прође 4
  • Прођи 1
  • Прођите 1
  • проживим 1
  • прозоре 1
  • проје 1
  • пројурила 1
  • прокашља 1
  • Проклете 1
  • проклетих 1
  • проклето 2
  • Проклето 4
  • проклетој 1
  • прокопати 1
  • пролазио 1
  • промотрише 1
  • промуцам 1
  • проневерење 2
  • проневерио 1
  • пропта 1
  • просвећени 1
  • проседи 1
  • проседом 1
  • просећи 1
  • просјак 1
  • проста 1
  • простачко 1
  • просто 1
  • протестујете 1
  • противне 1
  • проћес 1
  • проћи 2
  • прочита 3
  • прочитати 1
  • прси 1
  • прста 2
  • прстом 1
  • пружи 2
  • пруживши 1
  • псе 1
  • псујем 1
  • публика 1
  • пун 1
  • пуне 1
  • пуно 1
  • пусти 1
  • Пустив 1
  • пут 8
  • пута 4
  • путањи 1
  • путове 1
  • путу 1
  • пуче 1
  • пушио 1
  • пушку 1
  • пуштало 1
  • пуштили 1
  • Р 2
  • Рад 1
  • рад 2
  • рада 6
  • раде 1
  • раденика 1
  • ради 3
  • радили 1
  • радим 1
  • радио 3
  • радионице 1
  • радити 3
  • радиш 2
  • радњу 1
  • радо 3
  • радовала 1
  • радом 1
  • радости 1
  • раду 1
  • ражњаху 1
  • разбија 1
  • разбирати 1
  • разбираше 1
  • разболи 1
  • развађа 1
  • развлачећи 1
  • развлачити 1
  • Разгледавши 1
  • разгледао 1
  • разгледати 2
  • разговара 3
  • разговарају 1
  • разговарамо 2
  • разговараху 1
  • разговараше 2
  • разговор 3
  • разговора 3
  • разговори 1
  • раздерем 1
  • разлике 1
  • размишљања 1
  • разним 1
  • разрастала 1
  • разред 1
  • разудате 1
  • разумевали 1
  • разумеваше 1
  • разумеју 2
  • рају 1
  • раме 1
  • рана 2
  • рани 3
  • раније 1
  • ранији 1
  • рану 3
  • рањеник 2
  • Рањеник 3
  • рањеника 2
  • рањеницима 1
  • расипача 1
  • расипачем 1
  • Раскршћу 1
  • расли 2
  • расплачем 1
  • расрдим 1
  • расрдити 1
  • растали 1
  • растао 1
  • расташе 1
  • расцветала 1
  • рат 1
  • рачунима 1
  • рачунске 1
  • рачунском 1
  • рашта 3
  • рђав 1
  • рђаве 1
  • рђави 1
  • Рђаво 1
  • ред 2
  • реда 1
  • редом 1
  • реду 2
  • ређе 1
  • рекавши 1
  • Рекавши 1
  • рекао 2
  • рекне 2
  • рекох 3
  • рентира 1
  • реп 1
  • репом 1
  • репу 1
  • рећи 11
  • рецепт 1
  • реч 2
  • рече 31
  • речем 1
  • реченице 1
  • реченицу 1
  • речеш 1
  • речи 8
  • Рија 20
  • Рије 3
  • Рији 3
  • Ријина 1
  • Ријини 1
  • Ријиној 2
  • Ријину 1
  • Ријо 6
  • Ријом 1
  • Рију 3
  • ринта 1
  • робе 1
  • робија 2
  • робији 1
  • робиња 1
  • робује 1
  • роден 1
  • родио 1
  • родом 1
  • рођен 2
  • рођено 1
  • рођење 1
  • рок 1
  • рокови 1
  • ружити 1
  • рукавицама 1
  • рукама 3
  • руке 5
  • руковао 2
  • руком 2
  • рукопис 2
  • руку 4
  • рукује 1
  • румен 1
  • Румени 1
  • руци 2
  • ручку 1
  • с 46
  • С 6
  • Са 1
  • са 23
  • Сав 1
  • сав 3
  • савест 1
  • савет 1
  • савијати 1
  • Савка 19
  • Савкина 1
  • Савкину 1
  • Савком 1
  • Савку 3
  • савлађивање 2
  • Сад 11
  • сад 15
  • сада 5
  • саже 1
  • сазна 1
  • сазнало 1
  • сам 93
  • сама 3
  • сами 3
  • Само 2
  • само 25
  • самога 1
  • самртна 1
  • саму 1
  • сан 1
  • сантрач 1
  • сапуна 1
  • саранили 1
  • саслушаше 1
  • састав 1
  • састави 1
  • сат 1
  • сата 2
  • Св 1
  • Сва 1
  • сва 2
  • свадбе 1
  • свађе 1
  • свак 1
  • свака 2
  • свакад 10
  • свакакво 1
  • сваке 2
  • Сваки 2
  • сваки 9
  • сваким 1
  • свако 1
  • Свакога 1
  • свакога 2
  • свакој 4
  • свакојак 1
  • свакојаке 2
  • свакојако 1
  • сваком 3
  • сваку 1
  • сватио 1
  • сватова 1
  • сватове 1
  • сватови 1
  • сватовима 1
  • све 40
  • Све 6
  • свега 2
  • сведоџби 1
  • свежањ 1
  • свежњем 1
  • свем 1
  • свет 8
  • света 2
  • светије 1
  • светла 1
  • светлости 1
  • световао 1
  • свету 1
  • свеће 1
  • свећом 2
  • свечаном 1
  • свечаност 1
  • сви 15
  • Сви 3
  • свију 2
  • свиле 1
  • Свилорунић 9
  • Свилорунића 4
  • Свилорунићеве 1
  • Свилорунићу 3
  • свим 8
  • свима 2
  • свира 1
  • свисне 1
  • свитак 1
  • свих 1
  • свог 1
  • свога 7
  • свој 8
  • своја 2
  • своје 28
  • своји 1
  • својим 8
  • својих 6
  • својој 6
  • својом 1
  • својски 1
  • своју 10
  • свом 3
  • своме 2
  • свратила 1
  • свратим 1
  • свршено 1
  • свршетка 1
  • свршио 1
  • свршити 1
  • свршише 1
  • Сву 1
  • свуда 5
  • се 304
  • себе 8
  • себи 12
  • Сега 1
  • сегашно 1
  • седе 4
  • седећи 2
  • Седи 1
  • седи 3
  • седницу 1
  • сеђаху 3
  • сеђаше 1
  • секло 1
  • Секо 2
  • секретар 2
  • села 1
  • селу 1
  • сељак 3
  • сељака 1
  • сељаке 1
  • сељакуша 1
  • сељанка 1
  • сестара 1
  • сести 1
  • сестрама 1
  • сестре 2
  • сестро 1
  • сети 2
  • сетили 1
  • сетити 1
  • сетих 1
  • сећа 1
  • си 9
  • сиграчке 1
  • силе 1
  • силна 1
  • силне 1
  • силно 1
  • силу 1
  • Сима 1
  • Сина 1
  • синко 1
  • синова 1
  • сину 1
  • сира 1
  • сиромах 2
  • сиромаштине 1
  • сирота 2
  • Сирота 2
  • сироти 1
  • сиротињски 1
  • сисе 1
  • ситне 2
  • ситни 1
  • скинути 1
  • скоро 2
  • скорупа 1
  • скочим 2
  • скочио 1
  • скочити 1
  • Скочићемо 1
  • Скочише 1
  • скудити 1
  • скуп 1
  • скупа 2
  • скупе 1
  • скупим 1
  • скуте 1
  • слаб 1
  • слабачак 1
  • Слабачко 1
  • слаби 2
  • слаботиња 1
  • слава 1
  • славама 1
  • славе 1
  • славимо 1
  • славу 1
  • Слази 1
  • сламњачи 1
  • слао 1
  • сласт 4
  • сласти 2
  • слатка 1
  • слаткиша 1
  • слатко 3
  • следи 1
  • слепе 1
  • слинећи 1
  • слободе 1
  • слободно 1
  • слова 1
  • слуге 2
  • слугу 2
  • служба 3
  • служби 2
  • службом 1
  • службу 2
  • служи 1
  • служија 1
  • Служија 1
  • служим 1
  • служио 3
  • служитељи 1
  • служиш 1
  • слути 1
  • случаја 1
  • случајно 1
  • слушајући 1
  • слушали 1
  • слушам 1
  • слушати 2
  • см 1
  • сматрале 1
  • сме 2
  • смеј 3
  • смеја 1
  • смејали 1
  • смејем 1
  • смејемо 1
  • смем 1
  • смео 1
  • смерно 1
  • сметаху 1
  • смеће 1
  • смешећи 1
  • смири 1
  • смирио 1
  • смичу 1
  • смо 8
  • смока 1
  • смрти 2
  • снаге 4
  • снашла 1
  • снебивљиво 2
  • соба 2
  • собе 2
  • соби 3
  • собом 5
  • собу 4
  • солидан 1
  • солидна 1
  • Соса 1
  • спава 1
  • спавању 1
  • спавати 1
  • спао 1
  • спискао 1
  • спокојан 2
  • спокојство 1
  • спомен 1
  • спопаде 1
  • Спреда 1
  • спрема 1
  • спремаше 1
  • спремити 1
  • спрему 1
  • спроћу 1
  • срамота 2
  • Срба 1
  • Србија 1
  • Србима 1
  • срдим 2
  • срдио 1
  • срдито 2
  • средовечан 1
  • Срета 1
  • сретамо 1
  • сретан 1
  • сретно 2
  • срећа 3
  • срећан 2
  • Среће 1
  • среће 4
  • срећу 3
  • српска 1
  • српски 1
  • српској 1
  • српском 1
  • срца 5
  • Срце 1
  • срце 8
  • срцу 1
  • ставио 1
  • стаде 1
  • стадоше 1
  • стазом 1
  • сталније 1
  • стало 1
  • стан 1
  • стане 1
  • Станица 1
  • Станоје 14
  • Станоју 1
  • стање 2
  • стар 1
  • стара 3
  • Старац 1
  • старац 6
  • старе 1
  • старешина 1
  • старешине 1
  • Стари 1
  • стари 2
  • старије 1
  • старији 1
  • старине 1
  • старих 1
  • Старица 1
  • старо 1
  • старовремско 1
  • старост 1
  • старости 1
  • стару 1
  • старчић 1
  • стати 1
  • ствар 7
  • ствари 1
  • стварма 1
  • сте 7
  • стегнути 1
  • Стеже 1
  • стекао 1
  • стењати 1
  • стећи 1
  • стиже 1
  • стискао 1
  • сто 1
  • стојаше 1
  • стоји 1
  • стола 6
  • столове 2
  • столови 1
  • столом 5
  • столу 1
  • Стражари 1
  • страна 1
  • стране 1
  • страни 2
  • странке 1
  • страну 1
  • страшљив 1
  • страшна 1
  • страшне 3
  • страшној 1
  • стрва 1
  • стрпа 1
  • струку 2
  • стручњак 1
  • су 35
  • сув 1
  • сува 1
  • сувоњав 1
  • сувопарним 1
  • сувременици 1
  • Суд 1
  • суд 4
  • суда 4
  • судбина 1
  • Судбина 1
  • судбине 1
  • судбини 1
  • суде 1
  • суди 2
  • Судија 1
  • судија 5
  • судије 2
  • Судију 1
  • судију 2
  • судиска 1
  • Судиски 1
  • судске 1
  • судски 1
  • судских 1
  • судској 1
  • суду 6
  • суђење 1
  • сужањ 1
  • сужње 1
  • сузе 1
  • сузне 1
  • сукрвице 1
  • сума 1
  • суме 1
  • сумице 1
  • Сумњам 1
  • суморни 1
  • суморно 1
  • суседа 1
  • суседе 1
  • суседи 1
  • сусрет 1
  • сусретаху 1
  • Сутра 2
  • сутра 5
  • сутрашњи 1
  • т 3
  • та 6
  • Та 6
  • таблицу 1
  • Тад 2
  • тада 3
  • Тада 4
  • тај 7
  • тајно 1
  • тајну 1
  • така 1
  • Такав 1
  • такав 5
  • таквих 1
  • таке 1
  • Таки 1
  • таки 2
  • таким 1
  • тако 27
  • Тако 5
  • такој 2
  • Таман 1
  • тамна 1
  • тамница 1
  • Тамница 3
  • тамнице 1
  • тамници 2
  • тамницу 4
  • тамничар 3
  • тамничара 1
  • тамничару 1
  • тамо 2
  • тачне 1
  • твој 2
  • твоје 3
  • тврди 1
  • тврдо 1
  • те 30
  • тебе 2
  • Теби 2
  • теби 5
  • тегоба 1
  • тежа 1
  • Тек 2
  • тек 5
  • текар 1
  • тескобној 1
  • тесна 1
  • тестамента 1
  • тета 1
  • Тета 2
  • тети 1
  • тетка 2
  • Тетка 6
  • тето 5
  • тету 1
  • техничару 1
  • тешка 1
  • тешки 1
  • тешким 1
  • Тешко 1
  • тешку 1
  • ти 34
  • Ти 5
  • тим 8
  • тиран 1
  • тих 2
  • тицаше 1
  • То 15
  • то 62
  • тобом 1
  • тога 18
  • тојест 1
  • толике 1
  • толики 1
  • толиких 1
  • Толико 1
  • толико 9
  • том 3
  • Томе 1
  • томе 4
  • трагање 1
  • траже 1
  • тражи 4
  • Тражило 1
  • Тражим 1
  • тражише 1
  • траја 2
  • трајао 1
  • тргнем 1
  • тргнути 1
  • трговац 1
  • трговачких 1
  • трговину 2
  • трговца 1
  • треба 11
  • требао 1
  • тренут 1
  • тренутак 1
  • тренутака 1
  • трепавицама 1
  • тресе 1
  • треснем 1
  • трећа 1
  • трећи 1
  • три 1
  • Три 3
  • троме 1
  • трошак 1
  • троши 1
  • трошимо 1
  • трошите 1
  • трошити 2
  • трошкарио 1
  • трпи 1
  • трун 1
  • трчи 1
  • трчим 1
  • ту 16
  • Ту 5
  • туга 1
  • тугаљиви 1
  • туге 1
  • туђ 5
  • туђега 1
  • туђим 2
  • туђини 2
  • тужен 1
  • тужи 1
  • тужио 1
  • тужно 1
  • Туј 1
  • тукао 1
  • Тумарих 1
  • Турака 1
  • Турке 1
  • Турна 2
  • Турчин 1
  • тутури 1
  • ће 50
  • ћемо 1
  • ћер 1
  • ћерећелије 1
  • ћери 4
  • ћерка 1
  • ћерку 1
  • ћеш 3
  • ћи 1
  • ћивте 1
  • ћирица 1
  • ћу 20
  • ћудљив 1
  • у 194
  • У 22
  • убијем 1
  • убрза 1
  • увек 5
  • уверен 2
  • увећа 1
  • увиђавности 1
  • угађајући 1
  • угађам 1
  • уговеш 1
  • угодна 1
  • угостио 1
  • удавала 1
  • удавача 1
  • Удаваче 1
  • удавим 1
  • удавио 1
  • удадба 1
  • удадбе 1
  • удаје 2
  • удаји 2
  • удале 1
  • удали 1
  • удалише 1
  • Удалише 1
  • удам 1
  • ударила 1
  • ударило 1
  • ударише 2
  • удати 1
  • Удворица 1
  • удешава 1
  • удешеним 1
  • удовица 1
  • уђе 6
  • уживам 1
  • уживања 1
  • уживање 1
  • уз 3
  • Уз 4
  • узајмим 1
  • узбуђен 1
  • узвика 1
  • узвишена 1
  • узглавља 1
  • Уздах 1
  • уздисало 1
  • узе 3
  • узевши 1
  • узела 1
  • узео 4
  • узети 4
  • узимам 1
  • узимао 1
  • узме 4
  • узнемирено 1
  • узнемири 1
  • узрока 1
  • уједе 1
  • ујутру 1
  • укоп 1
  • укочише 1
  • украден 1
  • улазе 1
  • улицама 1
  • улице 1
  • улици 1
  • улицом 1
  • Улицом 1
  • уљудно 2
  • ум 2
  • умакао 1
  • уме 4
  • умејашем 1
  • умеју 2
  • умејући 1
  • Умела 1
  • умем 1
  • умео 1
  • уметности 1
  • умеша 1
  • умиљато 1
  • умору 1
  • умр 1
  • умре 3
  • умрем 1
  • умрети 2
  • уму 1
  • умукну 1
  • умуче 2
  • унесем 1
  • уортачити 1
  • упињао 1
  • упињем 1
  • уписа 1
  • упита 11
  • упитаће 2
  • управдање 1
  • управе 1
  • управни 1
  • управник 2
  • управничку 1
  • управо 1
  • Управо 1
  • управом 1
  • упропасти 1
  • упропашћење 1
  • упути 2
  • упутио 1
  • упутити 1
  • упућен 1
  • упућивао 1
  • упућује 1
  • уради 1
  • ураниће 1
  • уредан 2
  • уреди 1
  • уредно 1
  • уредном 1
  • усветовати 1
  • услугу 1
  • усницама 1
  • успомена 1
  • усред 1
  • уста 2
  • утврди 1
  • утекао 1
  • утече 2
  • утиша 1
  • утишава 1
  • утопијама 1
  • утули 1
  • ући 1
  • ућуте 1
  • Ух 2
  • ухвати 1
  • ухватили 1
  • ухо 2
  • уху 1
  • уче 1
  • учешће 1
  • учила 1
  • учине 1
  • учини 2
  • учинила 1
  • учиним 1
  • учинио 2
  • учиних 1
  • учио 1
  • Учитељ 2
  • учитељ 3
  • учитељи 2
  • учитељу 1
  • учиш 1
  • учува 1
  • учувам 1
  • фигури 1
  • филолог 1
  • фраку 1
  • француске 1
  • фришко 2
  • Ха 1
  • ха 2
  • Хајд 1
  • Хајдемоте 1
  • хаљину 1
  • хармоније 1
  • хармонији 1
  • хартија 1
  • хартије 6
  • Хвала 2
  • хвале 1
  • хвалим 1
  • Хвалим 1
  • хиљада 1
  • хиљаде 2
  • хитре 1
  • Хладан 1
  • хладно 3
  • хлеб 2
  • хлеба 4
  • ходајући 1
  • Ходи 1
  • ходи 2
  • хоћаше 1
  • хоће 6
  • хоћете 2
  • хоћеш 2
  • хоћу 2
  • Хоћу 3
  • храбрила 1
  • храмаше 2
  • храни 3
  • храним 1
  • хтеде 1
  • Хтеде 1
  • хтела 1
  • хтео 2
  • хучући 1
  • Цана 4
  • цвет 1
  • цеви 1
  • цела 1
  • цело 1
  • Цело 1
  • целога 1
  • целој 1
  • цена 1
  • Цивић 4
  • циганка 1
  • цигара 3
  • цигару 3
  • црвена 1
  • цркви 1
  • црквом 1
  • цркву 1
  • Црна 1
  • црне 1
  • црним 1
  • црно 1
  • Црнога 1
  • црном 1
  • цуцао 1
  • чак 1
  • чару 1
  • час 4
  • часа 2
  • часком 1
  • часова 1
  • част 2
  • частиш 1
  • часу 1
  • чаше 1
  • чврсти 1
  • чврсто 1
  • чега 2
  • чедо 1
  • чека 1
  • чекало 1
  • чекам 1
  • чекаше 1
  • челу 1
  • чељад 1
  • чем 1
  • чепрка 1
  • честита 1
  • честитају 1
  • честитања 1
  • Честитање 1
  • честитаху 1
  • често 9
  • четврт 1
  • четири 4
  • чету 1
  • Чешме 1
  • чешће 1
  • Чија 1
  • чије 3
  • чини 5
  • чиним 2
  • чинио 2
  • чиновник 1
  • чиновника 1
  • чиновничић 1
  • чињаху 1
  • чисто 1
  • читати 1
  • Чича 12
  • Човек 1
  • човек 14
  • човека 5
  • човеком 1
  • човеку 1
  • човечије 2
  • чува 1
  • Чувај 1
  • чувајте 1
  • чувању 1
  • Чувен 1
  • чувши 1
  • чуди 1
  • чудим 1
  • Чудна 1
  • Чудну 1
  • чудо 1
  • Чудо 1
  • чује 4
  • чујем 1
  • чујемо 1
  • чути 1
  • чух 1
  • Џаном 1
  • џеп 2
  • шака 1
  • шаком 1
  • шале 1
  • шамије 1
  • шану 1
  • шапће 1
  • шећерни 1
  • шећеру 1
  • школа 1
  • школе 6
  • школи 1
  • школовања 1
  • школом 1
  • школу 5
  • шкрипну 1
  • шоље 1
  • шта 19
  • Шта 4
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • штапом 1
  • штедљивцем 1
  • штедњи 1
  • штета 2
  • штете 1
  • штету 2
  • што 61
  • Што 7
  • штофа 1
  • шчекавши 1
9729 matches
његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери њиховој Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, об 
вих бојева који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p 
есна, она је страшна, она је загушљива, а колико је светла — показује и само црно име њено — та 
е својим радом стећи хвале, благослова, а судију свакад половина парничара куне и осуђује.{S} К 
за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, 
подједнако: пре се није много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb n="36"/> <p>При 
нас сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они сл 
 млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 годин 
о! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових л 
62"/> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да у 
свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Та 
ја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако не рентира имати ж 
>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко  
ка млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај  
 није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућани 
ако се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече јед 
 разговора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца  
 живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораш 
S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срц 
у од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чич 
нема доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, о 
ушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова  
ићеш хаљину од најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не м 
е догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба 
 човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво  
па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту 
м пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вал 
 школи неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду 
опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио 
ђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највише сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, 
ужиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо од 
 како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то јез 
p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу №  
о сам господски, проводио се богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не б 
ако приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамил 
 ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! ви 
не мисли овако како <pb n="5"/> говори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и с 
 злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду ха 
е нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p>  
ружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65"/> земљу.{S} Старица се саже 
ам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, 
ако му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, о 
и народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други 
е јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е! 
и гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, са 
/p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год п 
, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гости 
ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може д 
> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет 
от» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше 
лад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb n="59"/> живљаше се лепо.{S} Он свој 
ли Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда 
ној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је р 
ах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо,  
</p> <pb n="III"/> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити  
изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми 
— што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага 
творио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање 
 је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новц 
ш морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не  
 домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30"/> његове гозбе да ждеру, 
 срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим  
 и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради;  
елиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то гр 
 живот.{S} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S 
е — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не мож 
} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу у 
/> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима 
ладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут  
S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</ 
а рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој  
воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам 
"/> <p>— Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>—  
но изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била  
едан дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили,  
 је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети 
p>— Још ноћас у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у  
 од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешц 
стали с душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </ 
е беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блаж 
 то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} 
са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p 
д Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право 
е, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он 
 би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто  
/p> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, с 
лушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту усл 
и се срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се  
жим да је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује савест осетљива човека.{S} Ја ником 
<p>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало с 
 солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чуд 
 И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. 
 и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— 
з несреће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свита 
ба», рече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; 
S} Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишениј 
, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дош 
 никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једн 
нат, припаљујући своју цигару.</p> <p>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p 
 дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од 
 си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а  
ло на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната про 
ако ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? како ће узет 
авши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова муд 
знао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица. 
ију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, примет 
оје не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни  
е мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престон 
«оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од противне ст 
ваца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне за 
мци из трговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило,  
> <front> <div type="titlePage"> <pb n="а"/> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВА 
ика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А дево 
 ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свак 
даље да прочита).</p> <pb n="IV"/> <p>«3а мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p>  
ote> <l>«Што говориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удво 
<quote> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> <p>Варош. пословиц 
е саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у 
екавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч 
врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав,  
ло је у рукама новине на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му 
умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- 
ка нешто развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна при 
е ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ћ 
</p> <pb n="64"/> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада бац 
тара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти  
е муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо 
д на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем,  
ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још та 
ити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од 
мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком прочитати овај рукопис, до 
 Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако тра 
а баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слут 
омаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30"/> његове гозбе да ждеру, с 
рдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за 
 ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима н 
Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право д 
и какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због т 
же, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бит 
лка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за рас 
 Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се 
Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и  
 што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога  
о сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од шко 
оста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је 
 се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, о 
вао!</p> <p>Један пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <pb n="37"/> <p>«Као што 
ет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо м 
учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не  
у науку, кад <pb n="25"/> владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имат 
ворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио је своју  
е, одговори лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим с 
ним.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојк 
Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год мо 
асаџија,« тојест, наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио дав 
а Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за 
ја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .</p>  
 ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се 
ам да је познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина м 
пано).</p> <p>«Хвалим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морај 
естонице, не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико сл 
о забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обр 
 да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највиш 
е изгледао просто проневерење дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{ 
х.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде баде 
еп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна 
ше све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге по 
</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> < 
gn> 1.{S} Стари су пили некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нис 
жеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш 
же се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него 
 на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо с 
</hi>! рече потресено болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не с 
<p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ћ 
ам војник . . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . 
да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Нема 
реба.</p> <pb n="23"/> <p>И удалише се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно;  
свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да  
! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На ж 
зумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> < 
ај рат донети српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који с 
добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе вра 
задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве на 
а ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет луп 
а оговарати; грехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S}  
спопаде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полицис 
</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада 
. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} 
 нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радит 
 скудити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и ма 
 да га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно прим 
а срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n 
» те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђа 
х заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим уд 
ати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да  
 питам, наставља онај стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво 
 право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени та 
ави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна г 
лима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој  
ије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко поши 
нао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје с 
ише!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни да други п 
{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључа 
 Што лупаш?</p> <p>— Чича Станоје! ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по соби.</p> <p>Кључар у 
it="-"/> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : 
одаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним  
<pb n="42"/> се у надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли како год ст 
и у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .</p> </div> <pb n="21"/> <div type="chapte 
! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому  
та је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миленија о 
! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече л 
!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с какво 
 памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпова?{S 
о се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје 
кав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко о 
ји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у с 
nit="-"/> <p>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову освану једно ј 
та после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањеницима, донеше бол 
1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах 
кох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је. 
е које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи 
ра узнемирено.</p> <p>— Луке Лисопољца, бакалина.</p> <pb n="8"/> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њу 
шку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65"/> земљу.{S} С 
ети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико  
ука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, задригла врата, узме ноте и про 
 ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна ки 
} Нека! . . .{S} Не мари ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској земљи! . . .</p> <p>«Пр 
 него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </div> <pb n="34 
тах, испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планов 
} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не ста 
! . . .</p> <pb n="32"/> <p>— Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па ј 
ве, на прилику, просећи путове, исушити баруштине, прокопати водоводе, подићи школе, завести ра 
шта мислиш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не прође много после овога де 
очим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хо 
ш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, 
или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их за 
а?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена п 
удна <pb n="12"/> је то ствар. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће  
с поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш 
 поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S 
го је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девој 
{S} Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фришко ! . . .</p> <p>Гости, међу тим, седе, разгов 
до троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је де 
} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема!  
ем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с љу 
а је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује савест осетљива човека.{S} Ја ником свом 
и за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} Нека! . .  
се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћу да пр 
!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи  
ник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао зат 
то крива.</p> <pb n="13"/> <p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да 
ек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беше још само нешто да се дов 
два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прили 
ао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога с 
ју.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј 
 важно изговара:</p> <pb n="III"/> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, т 
. рече Савка нешто развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна  
p> <pb n="III"/> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од 
 .</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на јед 
 остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није припало н 
 а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . . .</p> <pb n= 
в душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Бе 
и?{S} То је јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам  
Пребијах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен, — ве 
изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору непр 
оћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свр 
 . .</p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе све 
еста.{S} Пред школом нашом <pb n="63"/> бејаше свакад продаваца с разним посластицама за децу.{ 
а беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза 
 се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше 
 сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два с 
<p>Проводаџ. пословица</p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по д 
зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обиск 
еке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ницали и расл 
е су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје м 
 Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком там 
ра, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .</p> </div> <pb n="21"/> <di 
илићевић</p> <gap unit="graphic"/> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1881</p> <pb  
 за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох: 
ше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II"/> з 
оје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, али је 
дна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузн 
, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допа 
то заседе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n="28"/> млади људи у свечаном црном оделу 
потресено болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше ово 
ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> < 
лико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанк 
вих дана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину 
 инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S}  
!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети н 
ки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћ 
лико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пресудити проћес који је изгледа 
 одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два п 
аше својим језиком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да збо 
касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Пон 
 који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем  
«кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се ку 
шне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја са 
ашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресу 
и није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дван 
може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другим 
 Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде ј 
у до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им  
говори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13"/> <p>— Носи га  
да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се  
ом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу 
 ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да 
д би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне 
лећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно  
>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к у 
душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </div> <pb 
у собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је  
ја нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није з 
ују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он  
.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада  
 новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно  
како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце чове 
, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и са 
 би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да уг 
тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4"/> рече Савка с неки 
у.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти пр 
у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од  
преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и ис 
акрена прича да од <pb n="18"/> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели о 
 би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађ 
говора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А могла 
и он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. .  
робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у 
о ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p> 
век.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје  
бав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слав 
</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама 
збија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули 
а другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло 
нице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље зн 
јаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш зар 
ора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и так 
ака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даљ 
душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али са 
 ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{ 
удије рече:</p> <pb n="54"/> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Св 
се потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечије показивало пеко учешће према ономе кој 
с.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само б 
правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини т 
еко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац ме 
лужија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам сл 
ешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тога места <pb n 
војшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам човек стра 
 и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој  
ваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља,  
е! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одве 
<p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, з 
 а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара 
 једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешк 
 носило је у рукама новине на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одуз 
ога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, вра 
кога ће питати старост</l> <l>где му је била младост?</l> </quote> <p>Нар.{S} Пословица.</p> <p 
ори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13"/> <p>— Носи га бед 
н, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</ 
"> <milestone unit="-"/> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p 
о нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатиран, замрљан.{S} 
од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам 
о</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше  
S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог жив 
Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S 
азним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет па 
52"/> <p>Старац сад исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, за 
ред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком 
 ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С т 
/p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4"/ 
"/> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни м 
 ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађа 
ена прича да од <pb n="18"/> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, 
је рече:</p> <pb n="54"/> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свило 
у. . . . .</p> <pb n="62"/> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да 
и председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S} Су 
наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек по 
дам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</ 
 да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на ст 
о младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, али се ни 
 остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни д 
м се прилично прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и д 
а расипача.{S} Ономадне <pb n="10"/> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му њег 
а рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опа 
послужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те  
у пили некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . .</p 
>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, би 
је смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња 
више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p 
екад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме,  
т и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често  
?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тет 
е да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како са 
лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти,  
ољан и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека 
 бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити  
кидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то н 
лао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли би 
Станоје сав претрну помисливши шта може бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Но 
!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би с 
старац јако обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} 
и <pb n="47"/> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилорунића као најго 
 <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} 
:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо сво 
вити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али  
У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . . 
 мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p> <pb n="43"/> <p>Сад закуца 
амилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, св 
агађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу д 
едај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вам 
ђао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и  
ви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он с 
 Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном украд 
ју због тегоба које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и 
е наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; а 
е ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри стар 
, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један ср 
 бих опазио ту немарност према себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се да 
аштво које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p>  
а, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они вр 
, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често почиња 
 малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и он 
ст осетљива човека.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе  
ки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашк 
{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>—  
го, само кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, 
сто почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком д 
 мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према  
учар уђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније;  
ј вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико 
обично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој св 
{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> 
пажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте об 
удија</head> <quote> <p>Судију никад не благосиљају сви којима суди! </p> </quote> <p>Председни 
управник може својим радом стећи хвале, благослова, а судију свакад половина парничара куне и о 
 ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као вели 
ра хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> <pb n="44"/> <p>— Чича-Станоје! рече му Рија 
p>«Некад на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја и 
р, с кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен старац рече:</p> <p>— Господине, нес 
ад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико  
ар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко 
ику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармоније  
епано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p> </div> <pb n="1"/> <div  
ејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може . . . ре 
«какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гласније,  
је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш до 
} За пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је остави 
упита Савка изненађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу  
, тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6"/> зове.{S} Знам да  
рилику оној сироти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта н 
 вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, 
сет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро,  
ам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследств 
 лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину 
а, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не може 
ца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, 
ојих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу <pb n="48"/> врло оштар и опо 
а познијима.</p> <p>— Ово је пиво право боговско пиће, вели један проседи господин за столом <f 
то ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смејем с 
иви свет. . . </head> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони свет? . .» </l> < 
у с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики з 
иво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета што се нису разу 
а затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати 
те десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и ви 
крије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи  
и ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци 
 собе Миленија овако приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу  
још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дн 
S} Хоћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, ал 
 и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9"/> ни од кога.{S} Ти, као проводаџија,  
ни, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим  
ора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти, господине; него . . . него . . . .{S 
 мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пош 
 а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се мно 
 не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} Не мари ништа . . .{S}  
дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањеницима, донеше болничари једно 
болницу, међу тешким рањеницима, донеше болничари једнога добровољца кога је олово ударило повр 
к чувши то, погледа га значајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служитељи, нехотице се пр 
а Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Рија Сви 
Куку! то је <hi>он</hi>! рече потресено болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледај 
 погледа га значајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служитељи, нехотице се прикупише око 
, а после је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{ 
quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. пословица</p>  
; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније: 
ога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (де 
ала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав чове 
{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. . . .</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
едељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p>  
дседник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S} Судиски 
о очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, гот 
то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздра 
ти своје слатко спокојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу теш 
тине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . . (исцепано 
у на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи о 
 најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подвати 
</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима отресе с 
ца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључа 
мије забрадаче, намести је прстом испод браде, прокашља се једаред или дваред, снебивљиво куцну 
о, прихвати један од гостију с проседом брадом: — на прилику, мени, техничару, што ће знање јез 
верење дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката 
и да проживим!</p> <pb n="27"/> <p>— О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, једа 
 Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се. . . . 
 девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . . 
вала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4"/> рече Сав 
ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да ка 
е.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах по 
 у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на ше 
 иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p 
реме; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре него себ 
а да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p> < 
о Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — 
 развлачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа,  
.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нар 
 дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим,  
ба!</p> <p>Матере, које знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) ч 
ам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, п 
ом беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болничарка Јулка рече:</p> <p> 
> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по ули 
ез руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин о 
бра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S 
ка.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к пред 
овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> <pb n="44"/> <p>— Чича-Станоје! реч 
ла да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, бу 
 дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводи 
е било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и 
ио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна. 
ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота ма 
, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара,  
 друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а не 
и још сада, са млечним усницама својим, важно изговара:</p> <pb n="III"/> <p>— Без хлеба могу,  
ели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеј 
пеко учешће према ономе који нема доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и пра 
 јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге св 
ead>Живи свет. . . </head> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони свет? . .» < 
метаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај овол 
красна прилика <pb n="7"/>.{S} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита, ни 
ј свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава . . .</p> <p>— Нездрава? упита С 
{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb n="27"/> <p>— О, брате 
 наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за « 
оже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли он што  
 Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не помаже.< 
претреса, који је трајао неколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пре 
узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта ј 
 му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети  
ра имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна госпа с лепезо 
То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се зат 
ам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— 
у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви ме 
у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече С 
и паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало та 
 вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S 
обу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћ 
мији који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang= 
/p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72"/ 
казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb n="11"/> <p>Докле се Тета-Макра и Савка ра 
бичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у осталом может 
 млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти 
да ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S 
. .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, приметиће друг 
 сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не уме 
дише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не пи 
чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена прича да од <p 
 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9"/> ни од ко 
ишта, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан ка 
ога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се 
и да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «ва 
p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове послед 
е — од противне странке: — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему н 
.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без приј 
{S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{ 
 папирусову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско  
лико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права је паланна, говораше удавача Зорка: — што г 
а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> <p>Варош. пословица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Ри 
им, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани криве нас сељаке што много трошимо о славама,  
назији сам имао другова не само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школ 
S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је 
>Пословица</p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, затвор 
то, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, или једна уд 
СЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <ga 
ЕТ ПАРА</head> <head>(НЕШТО ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ) </head> <head>I</head> <head>Проводаџија</head> 
лободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, к 
ори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме забора 
 нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у остал 
ди на неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не  
цо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су с 
е проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</p> <p> 
а се ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, ре 
ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S 
p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и карт 
може одучити од своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о  
 <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим песмама, <pb n="24"/> у фигури, вичу:{S} Дођи 
е нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p>— У овом је с 
е него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте  
hapter" xml:id="SRP18810_C5"> <head> Из ведра неба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку ни 
х ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оста 
 неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу у 
S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за 
е!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате 
рвом мушкарцу. <pb n="56"/> Особито се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од вел 
наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.< 
 ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку, и поче 
адожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или 
у . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио  
неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се св 
мпов може одучити од своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слобод 
икад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али 
p>— Зорка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да 
Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p 
> <p>— Ово је пиво право боговско пиће, вели један проседи господин за столом <foreign xml:lang 
 жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи 
а познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном украден красан дивит  
го он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, п 
брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремск 
Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе д 
/p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље сп 
и мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Ста 
>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све  
о.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота обор 
е, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не 
>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који  
сећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје 
о навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру  
 две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, диза 
 мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађ 
лико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде и п 
 тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива 
а мисао из главе раденика. </p> <p>Пред великом каваном «Код оседлана коња», на пешачкој путањи 
ба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и ос 
 жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; 
ђем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад порани 
ено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово  
 ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је са 
орависте са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све с 
им Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа! 
свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не знам ш 
ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> < 
ој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена ј 
намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p> <pb n="71"/> <p>— Го 
твара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је 
пште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечије показивал 
све четири старије од мене.{S} Ласно је веровати кад причају колико су се сви обрадовали мени,  
еља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка- 
 пријатеља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта 
уштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио  
S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла нев 
уда незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија за 
 . . .{S} Проклето десет пара!</p> <p>— Већ <foreign xml:lang="LA">delirium</foreign>! рече јед 
"/> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да ужи 
ао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S 
те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66"/> <p>«Кад у  
ије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с  
разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели  
n="17"/> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине к 
pb n="14"/> <p>— Црна Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуј 
, не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да н 
снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Как 
 ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Так 
 разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог 
и они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S}  
лорунића као најгорега човека. .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину со 
таџбина.</head> <quote> <l>Нема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</ 
ој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казамату, с једни 
 једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стол 
 се то подизати и отићи <pb n="26"/> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навик 
увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p>  
 n="27"/> <p>— О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, један писар из полиције.</ 
обијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажах 
ла проводаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} С 
па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучен 
да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а 
књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Ал 
уј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «как 
 Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше ве 
Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Ми 
сти, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала с 
ад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S 
 науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какак 
!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији в 
 па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — 
ако је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик 
ковала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав ч 
!{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4"/> рече Савка с неким малк 
овек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте сре 
 што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који  
х пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један средовечан човек да држим међу два прста циг 
рчиновић у кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а о 
.{S} Нека преписује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише  
{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили никог да је у 
ме твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p>  
унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући сл 
 неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с неким поштовањем упит 
е зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узр 
ша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гласн 
а ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. . . .</p> </div> <pb n=" 
p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде 
сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години ова 
ити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се на 
знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани кри 
потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву би 
 Хајдемоте даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23"/ 
дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} С 
раја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му 
о?!. <pb n="20"/> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Мо 
 кога: — Како језик исказује најтајнија вијугања душе човечије, како он обелодањује најфиније р 
 за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац у 
сто морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, 
ејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже  
 био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу са 
и куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изг 
ић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу <pb n="48"/ 
во свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара 
који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang="EN"> 
е куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута 
о као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на  
ету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</p> <pb n="61"/> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Не ћу с 
упим чету своје дружине, те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгори куму кеса! 
скршњим песмама, <pb n="24"/> у фигури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да 
та и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео 
н пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Ста 
 <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине мест 
 ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према д 
у разудате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету  
 ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако ра 
оче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, н 
ита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке за 
д ја знам своју науку, кад <pb n="25"/> владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p>  
stone unit="space"/> <p><title>„ЖИВОТ И ВЛАДАЊЕ“</title></p> <p>Рије Свилорунића</p> <quote> <l 
ојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се п 
ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, з 
 у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега  
</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пу 
ори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>—  
рема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и 
, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?< 
а где си служио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам до 
оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле 
еца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељак 
ћи путове, исушити баруштине, прокопати водоводе, подићи школе, завести радионице и т. д. и т.  
та да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу ср 
 да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За та 
јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе ја 
 ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђи 
 враћајући се из града од својих синова војника, ударише на овај скуп пред каваном, па не могућ 
> <p>Првих дана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Б 
ти га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипачем као и за ш 
>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уред 
онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није в 
 школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима,  
дија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S} Друг 
крају собе Миленија овако приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу г 
одмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . .  
етала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком прочитати овај рукопис, докле се н 
ом детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58"/> ја се срдим што није пр 
 би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овак 
 од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Лас 
Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључар, упита:</p> < 
јући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макр 
један «бандиста», црвена носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жрт 
а.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Јед 
ило штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</p> <pb n="61"/> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Н 
p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка 
срећа.</p> <pb n="43"/> <p>Сад закуца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата 
 једаред или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3"/> уђе у собу и не шчекавши и 
итвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него су <hi>затворена</hi>, и јо 
акра, преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:< 
 докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Ри 
 на олтар уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело дру 
 бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима отресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа  
о после овога девојачког разговора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилам 
"16"/> <p>Ово се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дан 
га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се,  
а узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брж 
 <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу 
н оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још  
ну и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта може би 
а јечменога нектара.</p> <p>Три сељака, враћајући се из града од својих синова војника, ударише 
ало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не про 
у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узима 
никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи т 
{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{ 
рекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палат 
ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта 
вај свет што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати  
наштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа 
 силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру,  
ша!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим 
— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели 
?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам  
х, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање п 
 самога почетка.{S} Нека преписује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.< 
м ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</ 
пе с наочарима! . . .</p> <p>— За старо време не питам, наставља онај стари господин: — али дан 
е срећа послужи необично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ  
"29"/> — та је музика права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, за 
 је музика права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, задригла врат 
зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} И свака 
сте које пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како су се одмах нада 
ло се, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После претреса, који је трајао  
<p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедон 
 богињав, он је по изгледу <pb n="48"/> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе р 
 . не . . . записивало се . . и често — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, 
има!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо  
 није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p>— То в 
у управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиск 
то рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не  
гори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неуредан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли ру 
ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S} П 
ед њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, одговор 
 у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га вер 
> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати своје  
дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступ 
ли Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек  
ба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p>Послови 
је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку с 
суди! </p> </quote> <p>Председник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} В 
.</p> <p>Разгледавши све редом записке, г. председник, кад се искупише судије рече:</p> <pb n=" 
трпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше: 
.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секретар! рече председник.</p> <p>Кад секретар дође, 
</p> <pb n="49"/> <p>Једнога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, један младић  
људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мал 
 сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђен  
оспо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко 
па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновнич 
равник, постављен за практиканта у суду г. Правдића.{S} Председник прочита писмо, погледа у мла 
ад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде ја 
 касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиг 
умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гл 
се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А  
у неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За па 
ла!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разгов 
у га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беш 
ти, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе наук 
 где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за 
S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту 
азивљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да рад 
/p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену м 
одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . 
чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p 
оћник.</p> <p>Рањеник чувши то, погледа га значајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служи 
угу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одго 
полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете н 
 Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад,  
 те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46"/> Клопарао је дуго, дуго, по  
 сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни <pb n="15"/> мајка, ни отац, ни  
лопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, н 
ладић наш нови практиканат.{S} Одведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога 
и испод узглавља свитак хартије, и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам са со 
вцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно што 
 рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде 
ем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>—  
о што крива.</p> <pb n="13"/> <p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу 
 рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> < 
уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срц 
јом управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам 
а</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и он 
те на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каж 
е судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врат 
n="48"/> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме н 
овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то ви 
а се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благо 
кво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоб 
и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити ув 
рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипач 
т што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изе 
ривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако  
једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С  
о.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла  
> <milestone unit="-"/> <p>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову  
само кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за  
на, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела о 
и који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало п 
о, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се 
а ражњаху само гостионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не миц 
а <pb n="70"/> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше 
с у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском к 
S} Туј сам служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</p> <pb n="45"/> <p>— Еј тамо доле на  
», рече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; з 
и постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а сл 
рио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни ј 
/> слугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се г 
с побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за к 
 а служим откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Буку 
>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него су <hi>з 
е; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамници судској.{S} Зн 
. .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице 
га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети  
 Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46"/> Клопарао је дуго, дуго, 
, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . . .{S} За 
te> <l>Свакога ће питати старост</l> <l>где му је била младост?</l> </quote> <p>Нар.{S} Послови 
ва; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом  
ултурни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом № 4, седи једна госпа  
а, па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као поту 
p>— Хајд’ тако право! . . . .</p> <p>«У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, него 
о га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n 
? . .» </l> </quote> <p> Једна мисао из главе раденика. </p> <p>Пред великом каваном «Код оседл 
 . . . него . . . .{S} Слабачко затресе главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одав 
је полудео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако 
прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене свакој 
квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за  
на, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како 
p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, затворен у тамницу 
едати свога посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овога господина прекиде и утули и реченицу и мисао 
/p> <p>Макра ове последње речи изговори гласније, и у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам 
 прихвата и испраћа <pb n="17"/> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на  
ко бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> <pb n="2"/> <p>Два млада господ 
ни се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p> <pb n="71"/> <p>— Господине!{S} Хоћу  
удбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макр 
орпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако 
даде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија вијуг 
ето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p> 
ја једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабо 
 Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> 
) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка,  
а Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика . . . .</ 
 поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да и 
а, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје време  
н филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овога го 
ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја  
а расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији од св 
ија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у ко 
ио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, 
е фришко! одговара пивоноша.</p> <p>— И говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p>— 
S} Учитељ је често морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, 
> <p>— Ова наша варош права је паланна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И 
ам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n="35"/> Перчиновић у кавани «Код Црн 
сало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, или једна удадба, од 
б никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у кога срце беше рођен 
ешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . .</p> <pb n="14"/> <p>— Црна  
ра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју го 
Знам да не мисли овако како <pb n="5"/> говори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао 
нав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и ср 
, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штоф 
бра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жен 
ли и реченицу и мисао онога првога који говори о питомини пивопија.</p> <p>— Имате право, прихв 
p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад 
ога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцела 
и да ту може бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно стр 
 тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни 
 у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n="20"/> Осе 
авдање . . .</p> <pb n="16"/> <p>Ово се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведо 
> <p>«3а мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са 
за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док о 
уке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какаква  
 у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један  
ко сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвен 
би Јулка, пада на памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} Каква је сласт изводити  
 <head>Честитање</head> <quote> <l>«Што говориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l 
непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II"/> задовољити, осећах се не 
ознајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испре 
ивим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приб 
 бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних  
а ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву о 
 почећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; 
 паланна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто пр 
а.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осет 
Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу  
се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с вр 
веренога му новца, трпи толико и толико година заточења».</p> <p>Свилорунићу остајаше само још  
 <pb n="62"/> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, 
 дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</p> <pb n="45"/> <p>— 
 Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А  
 а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно  
00 дуката мираза и толики пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беш 
, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем 
погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p 
а ако траже и преко <pb n="30"/> његове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше с 
Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и  
а чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . .  
авничку службу.{S} Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска слу 
давио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S 
м, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре моје), мислио сам  
> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. пословица</p> <p>Ул 
јете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина може по својој  
еђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени м 
/p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштено друга: —  
 . . .</p> <p>За столом № 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на не 
ам привређује? рече готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде  
 тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толи 
да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али 
b n="32"/> <p>— Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p 
ећ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски до 
дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише  
На част сваком такав интерес, рече први господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове речени 
 извлачи добар интерес, приметиће други господин.</p> <p>— На част сваком такав интерес, рече п 
право боговско пиће, вели један проседи господин за столом <foreign xml:lang="EN">№</foreign> 1 
аро време не питам, наставља онај стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији ко 
едан мах допаде јако узбуђен млад један господин од оних пређашњих сватова, и стаде молити гост 
 посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овога господина прекиде и утули и реченицу и мисао онога прво 
S} Њих се ништа не тицаше штета младога господина.{S} На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли 
зговараше.</p> <pb n="2"/> <p>Два млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промотрише је,  
 . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти, господине; него . . . него . . . .{S} Слабачко затресе  
та изненађени председник.</p> <p>— Ето, господине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см д 
лим гласом упита:</p> <pb n="71"/> <p>— Господине!{S} Хоћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој  
лед и престрављен старац рече:</p> <p>— Господине, несу за мене овија кључови, него железа!{S}  
p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако сам роден.</p> <p> 
то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а плату примао малу.< 
ује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S 
вопарним стварма, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме да прове 
че!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! 
 .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang="EN">№</foreign> 2, да 
аху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један 
а, само прихвата и испраћа <pb n="17"/> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одгов 
кле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!< 
и стазом пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p 
 .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не пр 
 к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, ср 
о</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше дубоком познавању старине у овог  
мо једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дне оже 
мештени столови; за столове засели орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше  
тли око онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жен 
молим!{S} Сад баш фришко ! . . .</p> <p>Гости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај 
е. . . .</p> <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији д 
>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђавола 
> <p>— Око чега тако? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, кој 
/p> <p>— Имате право, прихвати један од гостију с проседом брадом: — на прилику, мени, техничар 
иђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни одлажаху а 
се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, н 
заху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гостионич 
оврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано 
 а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њи 
ници и пред њом под липама ражњаху само гостионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде 
 оних пређашњих сватова, и стаде молити гостионичког <pb n="33"/> слугу да му посветли око оног 
ека!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи,  
ога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици, показати дивљину срца св 
нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место  
>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотик 
аходе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} К 
одина.</p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— 
одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мо 
сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, 
рка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну 
ара.</p> <p>Три сељака, враћајући се из града од својих синова војника, ударише на овај скуп пр 
би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана 
владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаво 
 плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону  
пис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! . . . .</p> <pb n="38"/> <p>«Како се сазна 
амо неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи ж 
решке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека 
 чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . св 
<p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити црк 
ика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити цркву, него скудити девојку«.{S} Нисам  
ашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{ 
т без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше сво 
>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову освану једно јутро привеза 
:id="SRP18810_C5"> <head> Из ведра неба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l> 
веџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна му 
ад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47"/> свој хлеб, и да још може бити каштиго 
 сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао 
га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко 
S} Једном, у несрећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше по 
памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком? 
тао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило 
, рећи ће намрштено друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пивске ча 
p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејава 
де, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> <p>Три сељака, враћа 
ђу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> <p>Три сељ 
ости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> <p 
!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац поми 
и школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље. 
е, подићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од сво 
Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лице 
м <foreign xml:lang="EN">№</foreign> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филоло 
та доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а  
 да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39"/> чује и кривац и публика како суд суди Р 
право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу, а С 
о погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако  
 Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је 
нас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоће 
е ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само  
м крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори 
давала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња;  
 часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру 
момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да жив 
вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ј 
S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати  
метна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку 
а довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком за новац т 
уши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе 
Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне 
знаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови дола 
јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све 
е, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години  
 трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које  
 се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, 
ељ је често морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{ 
е дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара з 
ти.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као  
ка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу 
ру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе 
ија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам чове 
се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво кој 
p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот пош 
олике корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштери 
ему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} А 
 ће се то подизати и отићи <pb n="26"/> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих на 
Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби п 
арац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да 
 из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске к 
Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо  
уме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене м 
 година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, дов 
 Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам  
р ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако са 
у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној ц 
тка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за  
 готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? — 
он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори 
и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж  
а само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица 
о ће оставити своје слатко спокојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржа 
 скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви см 
д заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да  
ресе главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? ре 
Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђаволан у наочарима.</p> 
н е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли мо 
народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други с 
ан дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <p 
ан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та н 
кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја те 
 . . . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава . . .< 
 за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. сре 
је се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} 
губив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а и 
нога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тог 
ца Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, д 
и они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд 
а. . .</p> <pb n="19"/> <p>— Каква рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сест 
што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је 
 бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; а 
!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p>  
а века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служ 
је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија на 
> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през ру 
аше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> <pb n="2"/> 
</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто  
а окусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те 
ина Станица, која је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и  
 како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља,  
не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чу 
свађе.{S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргн 
дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих 
ло беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39"/> чује и кривац и п 
неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њи 
лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате пр 
 то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> <div t 
 ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не р 
ога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако в 
 гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра пови 
/> живљаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао нау 
али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да о 
pb n="18"/> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; н 
је за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге  
е, дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18"/> тога не би било никад ништа да није  
чегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За 
S} Стражари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Ч 
ушу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, ви 
траже и преко <pb n="30"/> његове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет св 
 за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У  
регорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се купује за десет пара, 
ацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела с 
ешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај раз 
ам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатк 
, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за м 
 како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хо 
стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У та 
ијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га вид 
е је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на тргов 
говори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заб 
чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте  
их жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> <pb n="IV"/> <p>«3а мене је сад све св 
ик ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>—  
удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра, стара жен 
цију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улиц 
 Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ћ 
 . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58"/> ја 
лно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и с 
.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и п 
S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49"/> <p>Једн 
учи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, 
а.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био то 
</p> <p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је јед 
матрале као младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, 
ињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету п 
ушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке 
нтира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна госпа с леп 
 Одведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога почетка.{S} Нека преписује не 
 <pb n="24"/> у фигури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пив 
те!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72"/> овој земљи. . . . .{S} Са з 
а и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад би 
мејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико и љубави к пр 
е; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међ 
развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb  
 у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од противне странке: — они данас не ванџирава 
ј малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p 
етан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени. 
а он сам губи <pb n="47"/> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилоруни 
а су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало  
шота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај ле 
една ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. . . .</p> </div> <pb  
ју, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом по 
им дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S 
је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налазила је она 
адати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе н 
дизати и отићи <pb n="26"/> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Нај 
рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на  
аш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>—  
Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа 
.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје бли 
аби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти  
у већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски 
<p>Кад секретар дође, председник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да  
 Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p> 
е рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молил 
, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ 
ше.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине места познијима.</p> <p>— Ово је пиво право бо 
сама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није С 
седник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао  
зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се 
 даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23"/> <p>И уда 
мешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p> 
на мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра  
> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела  
н према другима, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао 
се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb n="27"/> <p>— О, брате, што се нам 
се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Река 
p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; а 
о једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Так 
ити од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити сво 
но за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47"/> свој хле 
кве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрч 
е тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, 
аноје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе тв 
мајка моја сваки је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свака 
и.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не пов 
 добра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти 
.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислит 
се сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову 
рку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Сав 
јбоља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена бед 
о се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: од 
 има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .< 
е и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те нов 
им као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео 
ни да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>« 
ена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима честитањ 
>«Једном ме виде један средовечан човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њез 
атка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n="5"/> говори, а опет ми је 
 знам како се <pb n="6"/> зове.{S} Знам да рукује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини  
нети српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ов 
а онај стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p> <p>—  
 у држави.</p> <pb n="50"/> <p>— Сумњам да је познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горк 
м.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе  
и; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија  
</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беш 
ад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми кр 
</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Ономадне <pb n="10"/> је б 
сли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад  
ја кључови, него железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што д 
— Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до на 
о горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишенија служба у држави.</p> 
тављено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује 
 а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам 
дем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у шк 
 новаца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али он 
е.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће 
о Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као се 
је добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађива 
="8"/> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам  
у коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, зн 
жем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не п 
овека.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к п 
чи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика св 
руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То  
 одговори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13"/> <p>— Носи  
те да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики  
аху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да  
 се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се ц 
рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, о 
у се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва  
еби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .</p> <pb n="62 
да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, п 
делија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју  
>— То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се  
 имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Он 
елте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да 
те, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је сол 
ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p 
дочило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности, за упропа 
ча-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпос 
вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те ок 
и називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да  
ачин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удави 
 .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жен 
итаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. .  
за пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову  
леза на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече? упита изненађени председник.</p> <p>— Ето, го 
гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе 
е, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="52"/> <p>Старац сад исприча све  
во велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад са 
гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон 
раћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање су 
Чича-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам ш 
наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се оч 
че од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађајући своји 
ова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један 
 . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n="35"/>  
се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад мо 
н брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захва 
 <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захвалности за такав савет,  
алазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја с 
во време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, 
утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> 
ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо сво 
. . .</p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39"/>  
 неколике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше. . . . .</p> <pb n="74"/> <p> 
Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи превртљиви!{S} О 
на одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни 
.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца 
 Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње вр 
 молити гостионичког <pb n="33"/> слугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гост 
<pb n="54"/> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је 
однесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав п 
> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете  
е, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p>— У о 
је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца. 
давде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врл 
 збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан д 
мо они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49"/> <p>Једнога јутра дође г. Пр 
 да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет оп 
аш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помен 
тако млада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до 
лушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> < 
пођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све д 
рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим  
 А овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> <pb n="44"/> <p>— Чича-Станоје!  
 сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје к 
</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше та 
i> зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, 
ста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена поз 
ругом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку слу 
еколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи живот» 
 омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се биј 
ед твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Ни 
е човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке с 
нице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако сам роден.< 
> <quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. пословица</ 
ћа за сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Мо 
н и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим 
богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања 
ло задовољним, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи 
м Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се  
 бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n=" 
амница је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и 
знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици д 
Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на 
годи!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Мор 
ћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згриц 
ле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И д 
 бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох  
аш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јан 
Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене 
ош с врата вичем:</p> <pb n="61"/> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скор 
ива.</p> <pb n="13"/> <p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је т 
. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га 
 својих жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> <pb n="IV"/> <p>«3а мене је сад с 
роговори први сељак.</p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све к 
 време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{S} Пре 
 вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло зад 
о би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајк 
им за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Рији 
 али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .< 
је журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> <div type="chapter 
 . .</p> <milestone unit="-"/> <p>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу  
своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се доче 
на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престонице, не морају постати рђ 
рам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</ 
ј души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51"/> и сами од  
<p>«Сад чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пара! . . .{S} Оно  
а се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога  
р окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривљен, т 
 Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дана после разговора Макрениног с Јевремовом Савком.</p 
Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну н 
<pb n="51"/> и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је би 
l> </quote> <p>Пословица</p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, бла 
После претреса, који је трајао неколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести 
та мираза и толики пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у вел 
ту примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до нов 
quote> <p>Уздах изгнаника.</p> <p>Првих дана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину н 
и медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успо 
воји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жи 
 ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи 
пише судије рече:</p> <pb n="54"/> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Р 
ије ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима 
 служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а  
>— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи превртљиви 
 време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако  
 стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била  
ам, наставља онај стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. .  
ће да каже — од противне странке: — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Е 
 засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све др 
чудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас та 
 а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи:</p>  
Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi 
ва? упита Савка изненађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како к 
отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то 
а неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и ску 
а, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово  
мени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од  
о на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ћ 
 <pb n="58"/> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да он 
="64"/> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет 
Луке Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дана после разговора Макрениног с Јевремовом Савком 
љени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он  
што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{ 
а, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болнича 
тка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је зав 
ја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јел 
 гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху ј 
миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они криј 
де један средовечан човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и 
 гласно разговараше.</p> <pb n="2"/> <p>Два млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промо 
ет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дије 
к, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} Појела г 
ом испод браде, прокашља се једаред или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3"/> 
 . . .</p> <p>После тога се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кућ 
олики пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вече 
 судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двоји 
даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати Свилоруни 
нимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двојица.</p> <p>Председник отпоче читати овај састав:</ 
готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се 
иже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p 
мехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био 
то простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту  
 претресало?!. <pb n="20"/> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гост 
рица.</p> <p>Не прође много после овога девојачког разговора пред вратима Луке Лисопољца, а жен 
"7"/>.{S} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија 
о: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да чов 
ада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се 
ба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трош 
 . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава . . .</p> <p>— Нездрава? 
ше сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети З 
евојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Луке Лисопољц 
 завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— 
аница, која је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и удариш 
а пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ивана Мин 
 у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше доно 
ни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . .</p 
. .</p> <p>«Једини мушкарац међу четири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се ка 
ема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим непр 
ке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у в 
Нисам рада оговарати; грехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . свој свога треба да  
 је грехота оборити цркву, него скудити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку та 
им да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита 
ће новцима преотети прилику оној сироти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошит 
 наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Понудише 
 ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе стр 
— Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним  
ђује.{S} Кад који управник изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не р 
, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ 
а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља бе 
е одречем задовољства које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот 
>«Сва је моја несрећа</l> <l>постала од десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући им 
, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био  
јмилије машити се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерн 
ара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се б 
 сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт 
/p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} М 
 сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да не 
марих у туђ свет. . . .{S} Ух! проклето десет пара!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури; после малог 
S} Сад могу чути сви! . . .{S} Проклето десет пара!</p> <p>— Већ <foreign xml:lang="LA">deliriu 
у је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет пара!</hi></p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> </text> 
у српској земљи! . . .</p> <p>«Проклето десет пара! . . .</p> <p>— Куку! то је <hi>он</hi>! реч 
још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет пара!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
"/> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пар 
e="chapter" xml:id="SRP18810_C1"> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>(НЕШТО ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ) </he 
div type="titlePage"> <pb n="а"/> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> 
> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку х 
Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се и 
че:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га пог 
слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколи 
ле по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше 
жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из ју 
p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шт 
и; грехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S} Та је дево 
 џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле 
разумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће. 
адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и  
че на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="52"/> <p>Старац сад исприча све како ј 
од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију 
е, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, поте 
ама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка! рече 
 — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја  
асплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, 
ад полициски писар доврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто з 
ње оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву 
ро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађивање сво 
 сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, ре 
ли шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њој 
се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њи 
не; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана з 
жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите  
ији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</ 
стара жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви тр 
 старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите 
акад продаваца с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, 
 .</p> <p>— А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама 
 Носоња:— мени је једном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други ни 
готово у свакој такој прилици, показати дивљину срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час мо 
 — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку 
ене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви 
бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја т 
 вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и  
ра, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него н 
, бакалина.</p> <pb n="8"/> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> 
ећ не умејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може  
 међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не  
 Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих  
оју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сва 
 тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да и 
бачак осмејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и н 
оз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од 
тезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух 
Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храм 
ба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу т 
 лепо! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите с 
унић, благајник, затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилору 
крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовина 
астави. .</p> <p>«Пребијах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, 
ригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећени људи приносе на 
 та је музика права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, задригла в 
дожењу</hi>!{S} Зорка, обучена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb n="17"/> госте, г 
Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, т 
гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнеми 
 у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кући 
ута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка о 
а.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: нег 
мо ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смер 
бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклети 
е да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26"/>  
е доврши ове реченице, него подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «к 
b n="68"/> <p>мојом управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у карта 
би?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку 
е да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .< 
асе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и од 
ивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66"/> <p>«К 
ејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, приметиће други господин.</p> <p>— На ча 
 Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; ч 
је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало 
обијати од матере ни онолико колико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на  
атељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гос 
и, о својим задовољствима.{S} Не могући добијати од матере ни онолико колико сам добијао за очи 
.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију  
"/> ни од кога.{S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најтеже француске свиле, а твој Јевре 
а послужи необично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ од кас 
lestone unit="-"/> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>« 
ек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде красни ч 
ош мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највише сам млад 
о.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се 
 Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама  
рки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда  
скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб,  
 и испраћа <pb n="17"/> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове  
јете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тад 
епо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би 
, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајка је јо 
а је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају 
 . . . (исцепано).</p> <p>«Хвалим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из  
оји управник изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако 
 беше млад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb n="59"/> живљаше се лепо.{S}  
тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито и 
> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> 
кох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазна 
{S} У почетку ме срећа послужи необично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје  
им рањеницима, донеше болничари једнога добровољца кога је олово ударило поврх леве сисе и изби 
.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је 
овом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{ 
 које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а с 
, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Не 
</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове  
ба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? 
х рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у 
изнаницама обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p> <pb n="69"/> <milestone uni 
рља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио 
дно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме  
м годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио  
ана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. 
ке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поправим своје 
и господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже руку до према уху, и з 
/p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39"/> чује и 
га код куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дођ 
 доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и п 
ти, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака 
ите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали,  
и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у ко 
а.</p> <p>— То је врло неуредан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>—  
 онако како прича тамничар.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— Овај је младић наш нови практиканат.{S 
звони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секретар! рече председник.</p> <p>Кад секретар  
 уче.</p> <pb n="49"/> <p>Једнога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, један мл 
 добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} 
 Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја 
ем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда криви 
р! рече председник.</p> <p>Кад секретар дође, председник нареди да се одмах јави полицији да бе 
 причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S 
а, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих пр 
ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све 
есмама, <pb n="24"/> у фигури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>н 
="3"/> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плети 
мерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке к 
 метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине 
а умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће у 
{S} Они исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што с 
еврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш  
ке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p 
иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младо 
ну.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што 
во да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а 
е отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матере, које зн 
, можемо часком прочитати овај рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да ч 
сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно  
ошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамници судској.{S} Зна се 
алити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај 
д полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад 
6"/> Клопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Р 
кне он, јавићу вам.</p> <pb n="11"/> <p>Докле се Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Миц 
 судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миленија овако приписује све 
 сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле д 
е и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле  
l>«'Вала Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони свет? . .» </l> </quote> <p> Једна мисао из глав 
лове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њ 
случајно примети се на једном рачунском документу туђ потпис.{S} Почне се разбирати како је пос 
рговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило, секло, к 
ти на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре н 
 или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</p> <pb n="61"/> <p>— 
} Сирота мајка моја сваки је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Гот 
пољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици  
аци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам 
та Турна?</p> <pb n="45"/> <p>— Еј тамо доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говор 
 њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и пр 
 ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одговори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Тол 
ти кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери 
.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, н 
хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У т 
, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом 
а ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе 
ном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p>  
се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ни 
tone unit="*"/> <p>«Сад чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пар 
и:</p> <pb n="73"/> <p>«Шта ће овај рат донети српском народу — не знам; али знам да ће скинути 
иначку болницу, међу тешким рањеницима, донеше болничари једнога добровољца кога је олово удари 
ајлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине 
главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе.{ 
а, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неколике сузе . . .{S} Хт 
/p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу 
лише, а највише сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; и 
ић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђен млад један господин од оних пређашњ 
а он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке из  
оставио један рукопис у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе своје мане; а такв 
 боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па шт 
ко да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу  
ивало пеко учешће према ономе који нема доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да 
ли народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . .  
невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешћ 
 ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18"/> 
оноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p> 
окле се Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и  
 Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли о 
ну ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, реч 
 оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да с 
а.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не о 
дно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и б 
ећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . . .</p> <pb n="32"/> <p>— Ову срећу бар поз 
га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам уч 
а се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се ож 
Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> <p>— 
шна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није пос 
 Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње свој 
те отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што  
 за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и 
смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Ка 
о да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, з 
нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је  
 већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико прек 
м умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје 
даџија</head> <quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. 
ad>Проводаџија</head> <quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>П 
е, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и  
е судиска служба најузвишенија служба у држави.</p> <pb n="50"/> <p>— Сумњам да је познајете; о 
p unit="graphic"/> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1881</p> <pb n="b"/> </div> < 
ре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p>  
а пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако подједнако: пре се није много радовала,  
здуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки  
 <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа ста 
еб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишенија служба у држав 
 представљено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» а то баш прит 
едном ме виде један средовечан човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, 
, а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, з 
еца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не мога 
м се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући 
ако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двојица.</p> <p>Председник отпоче читати овај сас 
</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштено друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гост 
Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја неср 
дсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих 
не је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцеп 
ком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја 
 да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад 
обеда храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутн 
злазим из реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се по 
воје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу  
ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—ник 
 и како желиш; њих упућује <pb n="57"/> други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају о 
 сме радити само на позив парничара!{S} Други управник може својим радом стећи хвале, благослов 
као ми што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . . . .</p> <p 
и из трговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило, се 
то ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешни 
рема другима, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао ра 
рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и с 
а живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе  
з тога извлачи добар интерес, приметиће други господин.</p> <p>— На част сваком такав интерес,  
пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang="EN">№</fo 
на јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина може по својој жељи и увиђавнос 
 добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани криве нас сељаке шт 
зин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпо 
p> <pb n="74"/> <p>Зену један пут; зену други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу крвавим крпама, 
лике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гост 
 <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни да други према мени буд 
 кога сам се прилично прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су купо 
 прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био т 
мо из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n="63"/> бејаше  
јака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни одл 
 <p>«На часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидати свој го 
милије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклон 
ок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам 
. .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и пам 
а — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често 
шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то 
о! . . . .</p> <p>«У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, него и са села, и из др 
Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејавам друге 
те: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, 
 су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као  
 нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S 
кинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих д 
кога пре него себе.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци 
пу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18"/> тога не  
воје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која 
мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао  
>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно 
{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то удати с 
говара пивоноша.</p> <p>— И говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p>— Хајдемоте д 
ти. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било 
својих места.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г.  
 Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека 
а прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба 
па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а ње 
.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p 
 чујем сватове, одмах скупим чету своје дружине, те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори куму ке 
 пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у 
а малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димоп 
р уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изг 
ину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стој 
 и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n="28"/> млади људи у свеча 
н, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се тако  
ти дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а ос 
 што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи  
 с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати 
p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше дубоком познавању старине у овог попе с наочарима! . .  
е задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у рају. .</ 
ет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића 
pb n="III"/> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очи 
а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам  
оставио. <pb n="46"/> Клопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се 
га је оставио. <pb n="46"/> Клопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S}  
</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је доб 
>Тражило се, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После претреса, који је т 
 је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде ху 
, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После претреса, који је трајао некол 
ожили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога шко 
а, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће  
изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} По 
екивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао са 
рене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривљен, тужен 
 за прљаву кривицу: проневерио је своју дужност; потрошио је силне новце од оних сума којима је 
ћес који је изгледао просто проневерење дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и вр 
дио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности, за упропашћење толико хиљада поверенога му но 
авицама и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пријатељи: за годину дана може п 
овори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити 
му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— 
му наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се  
месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава 
?</p> <pb n="45"/> <p>— Еј тамо доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки 
 о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с к 
 срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам,  
 Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} 
еш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али д 
 других гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно с 
е о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су  
белодањује најфиније разлике које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а  
ојски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало 
иковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е,  
Како језик исказује најтајнија вијугања душе човечије, како он обелодањује најфиније разлике ко 
вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће новцима преотети прилику оној сиро 
е никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; 
/p> <pb n="23"/> <p>И удалише се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само н 
 Проклете ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна 
.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се 
ТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <gap unit="graphic"/> <p>У БЕОГРАДУ</p 
/p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити 
/p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како је 
 часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидати свој говор, да 
зостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их 
ти десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата, или ма што дру 
нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути 
тив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуш 
у?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се  
жине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> < 
радо троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је  
оносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, н 
ц сад исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пружи 
равају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; н 
гоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Са 
.{S} Јер, угађајући својим пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. 
Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гос 
ама обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p> <pb n="69"/> <milestone unit="*"/> 
 Где је та Турна?</p> <pb n="45"/> <p>— Еј тамо доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се с 
су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим песмама, <pb n="24"/> у фигури, вичу: 
и да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће о 
ум једна красна прилика <pb n="7"/>.{S} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, че 
, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Ско 
? упита изненађени председник.</p> <p>— Ето, господине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да 
и судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду су 
е ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле 
 браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . . 
у да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је 
 много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb n="36"/> <p>Пријатељице, оне исте које 
ко? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, које не зна чије је;  
којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи  
ет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши « 
же и преко <pb n="30"/> његове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свако 
. . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а 
одине, несу за мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несрет 
ја.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече? упи 
 бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем  
а око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!< 
ас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57"/> други нек 
воје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57"/> други неко.{S} Ко? и ка 
ако? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац међу четири девој 
ра беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II 
о тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, 
стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожу 
о.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, 
 жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах  
ње својих пожуда, на савлађивање својих жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> < 
аћа <pb n="17"/> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове  
 други управни старешина може по својој жељи и увиђавности предузети и извршити многе корисне п 
и! </p> </quote> <p>Председник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висо 
да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Са 
еља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II"/> задовољити, осећах се не као слаботињ 
 још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу мом 
ш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може доб 
 ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помени му да ће 
ови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон који јој је 
зволе.</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком 
нога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ник 
есте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>—  
 не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби 
оследње своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли 
 данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се 
»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он ниј 
е човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учите 
се није претресало?!. <pb n="20"/> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и друг 
</p> <p>То им беше сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни 
азговора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ив 
 .</p> <p>После тога се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ив 
ди људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоно 
у да начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је д 
та сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . . .</p> <pb n="32" 
шао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услуг 
> <head>Удаваче</head> <quote> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </qu 
а за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да с 
чећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7"/ 
на, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени,  
 имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с леп 
 женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, са 
и, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И т 
и другови, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они к 
ого корица.</p> <p>— Помиње ли он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим 
 А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и  
: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може о 
ја; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p>— Судбин 
у срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако  
ну?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу 
 онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом  
?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити 
ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није 
ивређује, да се никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече гот 
ко да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би  
а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практиканат, припаљујући своју цигару 
ечи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам има 
 — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још к 
 мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставш 
упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а плату при 
да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу,  
обује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да  
 Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да го 
id="SRP18810_C4"> <head>IV</head> <head>Живи свет. . . </head> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко хр 
 да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су  
прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао 
ги рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двоја 
ваше добро, а с оцем мојим <pb n="59"/> живљаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на доб 
изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад. 
, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се  
сти једнога младића за сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је  
је су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад во 
дан рукопис у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми 
тупак тражи се срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољств 
едам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштена човека?{S} Претворићу <pb n="42"/> се у н 
/> <milestone unit="space"/> <p><title>„ЖИВОТ И ВЛАДАЊЕ“</title></p> <p>Рије Свилорунића</p> <q 
 ни онолико колико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} И 
 добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је о 
 <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићеви 
<head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>(НЕШТО ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ) </head> <head>I</head> <head>Проводаџи 
 собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ни 
цу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А же 
ведра неба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p 
се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они ко 
них крвавих бојева који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску о 
ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећени људи приносе на олтар уметности.{ 
ме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{ 
свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала  
ла у његову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. предс 
ило је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} 
несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је 
 вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах зак 
љон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена и 
е одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: ј 
 вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лум 
а Свилорунић за проневерење у дужности, за упропашћење толико хиљада поверенога му новца, трпи  
у сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ух 
 1000 дуката мираза и толики пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p> 
ек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46"/> К 
, на пешачкој путањи намештени столови; за столове засели орни гости; пред њима се пени хладно  
ј девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p> 
су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову освану једно јутро привезан леп пешки 
тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеју, или у којих жи 
!</p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине места познији 
е, прима честитања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запени <pb n="31"/> се хладно пиво пред Р 
ам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже 
жмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p> <pb n="71"/>  
ка која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра д 
 да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад;  
 удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које може прегорети жив 
у овог попе с наочарима! . . .</p> <p>— За старо време не питам, наставља онај стари господин:  
бра мало снаге, па поче овако:</p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него зн 
 ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, б 
Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узм 
и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли 
ем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>дес 
улка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13"/> <p>— Носи га беда дал 
 . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да т 
о, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља 
остах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим 
 свакад продаваца с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џ 
 . .</p> <pb n="38"/> <p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове леп 
ли дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3"/> уђе у собу и не шчекавши изнутра доз 
ко ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар н 
S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30"/> његове гозбе  
n="30"/> његове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш ов 
је то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мисли 
ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . 
ако ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . . (исцепано).</p>  
 . .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу к 
 живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да 
 Јевремом како му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, д 
eign xml:lang="EN">№</foreign> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог дост 
ви!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека с 
ра несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко четири хиљаде дук 
ашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и где  
ла:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико  
ога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у ос 
а се одречем задовољства које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи жи 
и и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практикана 
ако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око баб 
а кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по 
 мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло гор 
воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које може пре 
 О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, један писар из полиције.</p> <p>— Око че 
х надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута д 
 детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То бех 
!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често  
{S} Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12"/> је то ствар. . . . 
се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је л 
ма који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Пад 
гова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке ст 
 велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у г 
 вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета што се ни 
ај рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: —  
едајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а М 
рема себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .< 
ка преписује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ов 
ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију 
 да промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо д 
ђаве навике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако как 
адница, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12"/> 
јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ? 
оспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах 
 писаљку.{S} Кад ме <pb n="60"/> учитељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа  
.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш  
уте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према 
 мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим по 
правим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb n="68"/> <p>мојом 
епо?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.< 
 младић који је, као правник, постављен за практиканта у суду г. Правдића.{S} Председник прочит 
је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио је своју дужност; потроши 
овско пиће, вели један проседи господин за столом <foreign xml:lang="EN">№</foreign> 1.{S} Стар 
од матере ни онолико колико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на други на 
 необична.{S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за свак 
ло.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, с 
!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у св 
не свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог 
 он се у свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје и 
 се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само се 
за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме старешине <pb  
м могао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, п 
{S} Кад који управник изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разуме 
се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и р 
Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим у 
езиком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случ 
е у погрешку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше робија . . . .{S} Тада . . . побегох . 
 под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџ 
нешто простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу лен 
, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба,  
> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang="EN">№</foreign> 2, да је з 
 <p>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности, за упропашћење толико хиљада 
вар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, н 
о се ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} 
књиге, нарочито интабулациске, тачне су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све ид 
н старац рече:</p> <p>— Господине, несу за мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем да у 
С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне 
 ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ тако право! . . .  
роши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојк 
адесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добр 
ови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога школовања, спискао све што ми је од оца остало 
остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом № 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и т 
није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: 
школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, или перо, или т 
м !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш, чедо  
е, потеже низ леђа перо од своје шамије забрадаче, намести је прстом испод браде, прокашља се ј 
тине, прокопати водоводе, подићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ниш 
ојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста с 
и се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неколике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да изго 
азивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пу 
 неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају  
м на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . .  
«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пруживши председнику хартије које је нашао н 
 да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, му 
S} Она је тесна, она је страшна, она је загушљива, а колико је светла — показује и само црно им 
, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лек 
е живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> < 
, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често настављао 
 уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити миран 
 ја, кад год могах ту жељу <pb n="II"/> задовољити, осећах се не као слаботиња, не као побеђени 
— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати своје ћери, 
ди приносе на олтар уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> < 
.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се купује за десет пара, те ћу сада им 
ојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не могући добијати од матере ни оноли 
су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све иде као навијен сат.{S} Озбиљни млади љ 
емена по један «бандиста», црвена носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те  
карио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66"/> <p>«Кад у једнога познани 
је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одв 
лето десет пара!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури; после малог одмора, настави. .</p> <p>«Пребија 
его . . . .{S} Слабачко затресе главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако  
ита рањеника како му је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома  
 <p>Станоје се удали.</p> <p>Председник зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секре 
коле отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују да се  
 доношене свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам има 
 ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често гов 
е питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мој 
, него су <hi>затворена</hi>, и још <hi>закључана</hi>!»</p> <p>Тражило се, испитивало се, изви 
к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде и правице.</p> <p 
, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} 
есретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> <p>— Како да 
а моја несрећа.</p> <pb n="43"/> <p>Сад закуца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрип 
један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се о 
ма.{S} Казује, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можем 
тово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p 
ом не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> < 
.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би  
 ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ак 
ћи имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: отворио је болту.{S}  
ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом,  
смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двојица.</p>  
ре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме стареш 
 би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{ 
Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он ум 
тања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запени <pb n="31"/> се хладно пиво пред Ријом, и пред с 
 секло, кројило, плаћало . . . не . . . записивало се . . и често — врло често, уздисало се!.</ 
 обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} За то те х 
Пословица.</p> <p>Разгледавши све редом записке, г. председник, кад се искупише судије рече:</p 
окојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51 
</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3  
 кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пош 
о се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе науке, вели В 
</p> <pb n="8"/> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не зн 
гог гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин н 
 се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену приј 
 ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. . . .</p> </div> <div type="chapter" xm 
роговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана, можеш се б 
ити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и на 
еднога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а ро 
 кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb  
 оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захвалности 
а,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да  
 пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n="28 
ој путањи намештени столови; за столове засели орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хит 
 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к 
 другове, излазим из реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти,  
а, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и 
а би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послушао би он 
ећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? како ће узети пушку и ста 
ва млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један од њих ре 
о и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га ј 
мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p>«Д 
а, била палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необичн 
> <p>Међу крвавим крпама, којима је сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и на је 
ку тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или подру 
а је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Рија некуд 
 Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах п 
 n="38"/> <p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се  
че глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни зн 
S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио је своју дужност 
окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: 
није:{S} Младожења је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затво 
нису врата само притворена, него су <hi>затворена</hi>, и још <hi>закључана</hi>!»</p> <p>Тражи 
и, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све <pb n="53"/> онако како прич 
 И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свилорунићу  
ст; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће од 
а му новца, трпи толико и толико година заточења».</p> <p>Свилорунићу остајаше само још неколик 
а овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не познаје 
енице, него подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући сва 
не; него . . . него . . . .{S} Слабачко затресе главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале  
); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка  
драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнем 
и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необично доб 
меним, место да промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — бесн 
кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, ал 
 младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешт 
му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по ког 
 као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све  
 узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећени људи приносе на олтар уметн 
за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47"/> свој хлеб,  
временици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити уверен о добр 
му речи нешто испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . . 
 новаца, биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окре 
Не. . . знам, одговори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" 
p>Сад закуца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Стан 
жења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и пам 
уши сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . 
рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли он што о жен 
шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија једна по једна 
е он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Сав 
има гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и како 
едно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, 
 испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, т 
ривао стање своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Д 
оже да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па к 
p> <p>За столом № 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на неправду с 
65"/> земљу.{S} Старица се саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не д 
знајте да сам рођен у <pb n="72"/> овој земљи. . . . .{S} Са зле управе срца свога, падах из по 
 . .{S} Бар ћу оставити кости у српској земљи! . . .</p> <p>«Проклето десет пара! . . .</p> <p> 
 по руци, а кришка паде на <pb n="65"/> земљу.{S} Старица се саже, узе са земље кришку, отресе  
. .</p> <pb n="74"/> <p>Зену један пут; зену други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу крвавим кр 
 не могаше. . . . .</p> <pb n="74"/> <p>Зену један пут; зену други пут и — премину!. . .</p> <p 
а, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илиј 
а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачиј 
и домаћици његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери њиховој Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S 
 што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако је за нек 
не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служи 
ву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? како ћ 
 <pb n="72"/> овој земљи. . . . .{S} Са зле управе срца свога, падах из погрешке у погрешку.{S} 
ете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за цр 
S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја б 
онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија  
ђе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене мајсторије 
 је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, и 
е постао кључар на. тамници судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се по 
и моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само зад 
ндар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да св 
ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а  
ноју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46"/> Клопарао је  
> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гош 
ђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— 
 докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето 
ича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашки зо 
е питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72"/> овој земљи. . . . .{ 
еди све како треба!</p> <p>Матере, које знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке 
и пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! 
е.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је 
љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде и правице. 
 рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него  
сту, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p>  
S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, зна 
нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову листу, н 
био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро  
вале, и сматрале као младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник бо 
јест, наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то 
ло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, одговори Јулка нешто мало збуњено, као да би била 
је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n="5"/> говори, а опет  
 и не знам како се <pb n="6"/> зове.{S} Знам да рукује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је.  
наш ли ти влашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше 
хничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n="25"/> владам својим алатим 
говарамо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Риј 
/p> <p>— Не могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да са 
</p> <p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе 
залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори 
 ће овај рат донети српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима  
узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада огов 
 свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p>  
ник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6"/> зове.{S} Знам да рукује неком  
е:</p> <p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . . .</p> <p>Одош 
и причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . .</p> <p>— 
а као најгорега човека. .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину собу, и с 
b n="12"/> је то ствар. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар зна 
ат донети српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, к 
ставља онај стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p>  
</p> <pb n="19"/> <p>— Каква рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у ду 
—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . .</p> <pb n="19"/> <p>— Каква ра 
: — на прилику, мени, техничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n="25 
 морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше  
бито се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га  
х га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га уч 
мницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори 
ко трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66"/> <p>«Кад у једнога  
 онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} 
аже овако:</p> <pb n="37"/> <p>«Као што знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било нов 
език и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у осталом можете и мукати.</p> < 
 . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. . . .</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
ик.</p> <p>Рањеник чувши то, погледа га значајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служитељ 
 онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала! 
ла сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Мак 
м те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жен 
Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити цркву, него ску 
и, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не  
 n="57"/> други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Ј 
ота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти  
ци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на 
ма! . .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби по челу.{S} После неколико тренутака настави: 
, Бога ми и не знам како се <pb n="6"/> зове.{S} Знам да рукује неком касом и рачунима.</p> <p> 
Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; а 
: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{ 
>Рија иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче  
 њиховој Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, обучена од јутра до мрака, само прихвата и испра 
на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Лен 
 Минића пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако подједнако: пре се није много радо 
арош права је паланна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; 
!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . .</p 
а он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, 
S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка 
честитаху <hi>зета</hi>, а ћери њиховој Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, обучена од јутра  
ика <pb n="7"/>.{S} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита, није сирота,  
оводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је  
е и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели да није јо 
њући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџ 
 Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право да кажем,  
и она нема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у свој 
он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина 
а сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја ж 
притворена, него су <hi>затворена</hi>, и још <hi>закључана</hi>!»</p> <p>Тражило се, испитивал 
ака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка пад 
дан господин од оних пређашњих сватова, и стаде молити гостионичког <pb n="33"/> слугу да му по 
то беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, н 
а бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако  
евојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се 
нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњ 
поче се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у  
ти своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највише сам младожења.</p> <p>— 
собе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кириј 
ује, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком п 
не само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n="63"/> бе 
b n="17"/> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине 
 рану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p 
ојска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тог 
га се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркин 
.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад 
 <p>Рија се осмејкује, прима честитања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запени <pb n="31"/> с 
ти се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, и 
ића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији д 
едник прочита писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте от 
 сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!.  
ш горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без вре 
аја он сам губи <pb n="47"/> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилору 
ала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остал 
 изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Госпо 
е се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати Свилорунићеве хартије.</p> </div> <div 
Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај  
еним признаницама обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p> <pb n="69"/> <milest 
 о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То б 
и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити д 
рши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због 
ра ове последње речи изговори гласније, и у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде о 
д извади испод узглавља свитак хартије, и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, продужава он са 
значајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служитељи, нехотице се прикупише око постеље њег 
 су ме старешине <pb n="67"/> миловале, и сматрале као младића «солидна.» Знало се да сам ја би 
и и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је с 
ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметн 
ста.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г 
 гостионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са свој 
S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p> 
раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Бож 
, засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «до 
је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упи 
ам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти 
>Гости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p>  
ј оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у  
не у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S}  
ан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му б 
дин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић јо 
храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом  
нуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључар, упита:</p> <p>— Што лупаш?</p>  
 убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неколике сузе . . .{ 
 нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p> <pb n="16"/> <p> 
узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али как 
ајфиније разлике које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте струч 
ко хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чича-Стано 
>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки  
ки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли  
 како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета ш 
 .{S} Слабачко затресе главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што  
а мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p> 
кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд же 
 једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. . . .</p> </div> <p 
 да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изре 
<pb n="31"/> се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здрави 
сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ће ост 
та»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он н 
 и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—никад!</p> <p>«Некад на нога 
творену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта мо 
 попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти о 
. . .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамни 
p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа с 
{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . .</p> <pb n="14"/> <p>— Црна Јулка, он је теби в 
дију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом  
ти да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после ви 
о. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви  
: «Према ономе како ми је представљено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како п 
ма и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио 
освану једно јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет п 
у реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплази 
м, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И к 
у, кад поред њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . зна 
т почне он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане хартије.{S}  
едан пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <pb n="37"/> <p>«Као што знате, Рија  
 се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .< 
може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет б 
бе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду 
крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, п 
а својој малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у го 
8"/> млади људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докл 
ли сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен,  
ојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" 
 домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S}  
н човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, д 
та мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајц 
4, седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на неправду света:</p> <p>— Мол 
еченице, него подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући с 
тиканат.{S} Одведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога почетка.{S} Нека п 
перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао:</p> <pb n="64"/> <p>— Избићу себи око, ако ми  
друго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усре 
 деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57"/> други неко.{S} К 
лаћало . . . не . . . записивало се . . и често — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој наш 
подићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје  
то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем в 
овори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p> 
одом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамни 
 своме раду; што они крију <pb n="51"/> и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и з 
} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зорки 
упућује <pb n="57"/> други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! .  
ча Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен 
им да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што 
 сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да 
ет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрс 
ешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Про 
вати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште  
свим дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди! 
 али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II"/> задовољити, ос 
огледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често  
е у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, жив 
оје гошће находе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад  
на се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срц 
ажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да награди 
исли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изг 
човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, само кад умеју . . .</p 
лађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава;  
 да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће 
кове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S}  
ожења је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву 
ке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешт 
 својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се зад 
својим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онд 
гове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не беј 
ећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где  
p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занима 
 се фришко! одговара пивоноша.</p> <p>— И говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p 
ко га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао  
> <p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам 
а, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, кој 
 јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и тр