| ем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, б |
| рста дебео лед покривао је окна његова, а на њима се чудновато заиграваше светлост лампе са ули |
| . . . . . . . . . . . . . . .као вуга, а они то зову haut gout3. . . . . . . . . . . . . . . . |
| едан писмоноша поред куће која се зида, а ћускија са скеле пуп! па њега управо посред тикве.{S} |
| слатко смејаше.{S} Није ништа опазила, а није ни могла ништа опазити. </p> <p rend="Tekst">Оде |
| } Да се ударим десном руком по грудима, а леву да испружим.{S} Онда десном ногом да лупим о под |
| из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу којо |
| ="Tekst">— Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе. </p> <p rend="Tekst">Ја |
| } Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота.{S} Па њена родбина — хајде мајка и боже помоз |
| и.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да н |
| познајеш главне особе овога пансионата, а нарочито њу.{S} Прекодан смо сваки на свом послу.{S} |
| бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студентима његова кора у — овој к |
| он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери. </p> <p rend |
| еста да је морала сести пола на канабе, а пола мени на крило. </p> <p rend="Tekst">Она се мало |
| сам ти причао како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала. </p> <p rend="Tekst">Сутрад |
| је просто раздељена коса насред главе, а остраг покупљена у клупче.{S} Тако и моје сестре чешљ |
| и с нама седе, — један гимназиста овде, а други математичар.{S} Веома добар и озбиљан човек. </ |
| а ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге. </p> <p rend="Tek |
| носите вашу књигу!{S} Кô бајаги слике, а изгледају кô да их је наша кухарица бркљом правила. < |
| тине...{S} Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно р |
| М је било сасвим готово, Г до половине, а друго М тек плајвазом обележено.{S} То парче свиле би |
| rend="Tekst">— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам. </p> <p rend="Tekst">Она |
| а срдио.{S} Ти знаш да Србин на страни, а нарочито у класичној Немачкој, мора огуглати на овакв |
| огао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никака ослонца да испредам пријатније снов |
| е?{S} Просто не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар. </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita |
| ам толико загазио да се не могу повући, а, с друге стране, крајње је време да се оканем посла з |
| ништа.{S} Само да ја знам да је он мој, а? </p> <p rend="Tekst">Она климну одобравајући главом. |
| га дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељена коса насред главе, а остраг по |
| оју искреност кад ти не бих све причао, а причати ти, опет, све, тако ми је тешко, тако тешко! |
| ар.{S} Нема ту онога што сам ја мислио, а напослетку и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислит |
| мрзи да што почиње кад смо сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два |
| а, само је од куће замотано и завијено, а од тебе јасно и разговетно.{S} И ти, дакле!{S} Па доб |
| се после цмака док не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.{S} Хоћу да к |
| и је јако налик.{S} Онако као кларинет, а заноси на фаготу. </p> <p rend="Tekst">Би ми непријат |
| ан глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст. </p> <p rend="Te |
| н корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш да се ја њом оженити не могу.{S} Б |
| се сама стидела. да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго, уста и упал |
| а је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла. </p> <p rend="Tekst">После су |
| рио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску да купи духана, остасмо само ја и она.{S} Тум |
| Да спустим и на другом прозору завесу, а? </p> <p rend="Tekst">Говорили смо врло тихо, не знам |
| аче за бога неће да пева, јер иду до g, а њој је глас чист само до eіѕ.{S} Па ипак није је глас |
| е мајка и боже помози, али лајтнант!{S} А ти знаш да сам престарео за ексцесе.{S} Некада сам ми |
| ја мислио, а напослетку и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме... </p> <p rend= |
| ла као из сна, и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам |
| ислио сам нешто, не знам ни сâм шта.{S} А у сваку мисао и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми како |
| киша која се неприметно хвата у лед.{S} А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где извесно н |
| ано воле — не избијају из моје собе.{S} А моја сестра — ех, побратиме! </p> <p rend="Tekst">Ти |
| на би се молила богу да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана?{S} А шта са |
| своју музу.{S} Тим ће бити смешније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се онако од срца, како би |
| тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ја? </p> <p rend="Tekst">Биваше ми све нејасније, ја |
| а се разиђу на миру и не убијају се.{S} А, после — ја не могу казати оно што се мора осећати.{S |
| е тачно изразили; нећете да ласкате.{S} А кад бисте истину казали, она не би била ниуколико лас |
| rend="Tekst">— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете? </p> <p rend="Tekst">Опет је ћутала. |
| nd="Tekst">— Не, био сам, госпођице.{S} А откуд ви знате? </p> <p rend="Tekst">Она се мало збун |
| . — Више је ни минут не смем лагати.{S} А и писмо ће ваљда доћи. . . . . . . . . . . . . . . . |
| ипак ме не терате да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан што и сâм не идем, него вас само |
| е што нема писма и зебао сам некако.{S} А нисам себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају |
| има у прозор или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.{S} Т |
| резати сабљица којом се они дуелишу.{S} А та је сабљица, таконазвани „рапир”, оштра само до пол |
| е, истина, њојзи учинила сирота Ана?{S} А шта сам, као бајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој |
| ем. </p> <p rend="Tekst">— Не бисте?{S} А зашто?{S} Молим, опростите, ја немам права поставити |
| она гласом који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби? </p> <p rend="Tekst">— Не, био сам, гос |
| ="Tekst">— Да се вратимо? — питах ја. — А што? </p> <p rend="Tekst">Она смакну раменима. </p> < |
| ваки начин пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али наравно да ј |
| ећати.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да |
| према њој (као што је она према мени — а то јесте, тако ми бога!), ипак бих се добро чувао сва |
| t">— Бог с вама! </p> <p rend="Tekst">— А зашто не играте, него ме пуштате да ја добијам? </p> |
| у истога смисла. </p> <p rend="Tekst">— А ово? </p> <p rend="Tekst">Она ме тако оштро озбиљно п |
| Да! — рече она. </p> <p rend="Tekst">— А шта вам је? </p> <p rend="Tekst">Она опет слеже рамен |
| их комплимената. </p> <p rend="Tekst">— А има ли у вас клавира? — питаше ме. </p> <p rend="Teks |
| и њена хладноћа. </p> <p rend="Tekst">— А шта ћете с њиме? </p> <p rend="Tekst">— Ви мени њега |
| ку коју она узе. </p> <p rend="Tekst">— А ви сте добра девојка — одговорих јој. — Лаку ноћ! </p |
| пу и поклони се. </p> <p rend="Tekst">— А, ви сте, Хермане, — рече она као прибирајући се. — Шт |
| t">Макс побесни. </p> <p rend="Tekst">— А зашто ви не бисте хтели подвезати мензуру? — рече он |
| влашке потпури. </p> <p rend="Tekst">— А што мешате фигуре кад партија још није свршена? </p> |
| да л' се срдим. </p> <p rend="Tekst">— А што ће ти, сешо? </p> <p rend="Tekst">— Поклони ми је |
| кад сте са мном. </p> <p rend="Tekst">— А ви идите кад знате. </p> <p rend="Tekst">Учини ми се |
| сестре за матер. </p> <p rend="Tekst">— А — рече она гласом који ме, бадава је, дирну, — а ви с |
| о је дон Карлос. </p> <p rend="Tekst">— А зашто баш на рапире? — питао је Туманов. </p> <p rend |
| Marѕeіllaіѕe-у. </p> <p rend="Tekst">— А допада л' вам се ово? </p> <p rend="Tekst">Она посмат |
| се и угледах њу. </p> <p rend="Tekst">— А гле! — рекох ја весело. </p> <p rend="Tekst">— Нема н |
| ћи, па ме страх. </p> <p rend="Tekst">— А ти седи код мене. </p> <p rend="Tekst">Ја је узех за |
| да запита Макса: </p> <p rend="Tekst">— А шта је то мензура? </p> <p rend="Tekst">— Па ето, ове |
| авир и свирао Krönungsmarsch из Proрhet-а28 </p> <p rend="Tekst">Кад сам увече дошао кући, срет |
| о да овако остане! </p> <p rend="Tekst">А што и да не остане?{S} Просто не треба на њу ни мисли |
| жену која ме воли. </p> <p rend="Tekst">А моји: моја мати, мој побратим, моја земља? </p> <p re |
| дем твој побратим. </p> <p rend="Tekst">А сада, опрезно се чувајући и непрестано мислећи шта ће |
| им, ваљда, стога да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја шта |
| и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији који је посађен кад сам се ја родио, и који већ |
| роводи</hi> љубав”, стоји целу ноћ пред авлијским вратима и чека се „љубавник”, па се после цма |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ад сам се полани вратио из Италије, дошао ми је до руку |
| у механу на пиво и играм санса са Јовом адвокатом и Николом поручником. </p> <p rend="Tekst">. |
| свој рођени језик) је ли Србија у Малој Азији; чудили се кад смо им казали да и ми пијемо крављ |
| кад претура.{S} Јока Чукарова наишла на азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Моје ј |
| страшни обруч непрорачуњене женидбе?{S} Аја!{S} Идем одмах њојзи.{S} Казаћу јој.. знам већ шта |
| срећа, твоје спокојство.{S} Реци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, м |
| итање — рече она — Свирате ли ви у што, ако смем питати? </p> <p rend="Tekst">Ђаво га знао шта |
| ве ти поклањам што хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал' што ће ти?{S} Дај ми |
| их, час црних кô... уосталом, лажем.{S} Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само |
| усиљено насмеши. </p> <p rend="Tekst">— Ако ћете да га одсечете, ево вам га. </p> <p rend="Teks |
| во!{S} Сад ћете ми ваљда дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха да се срдим |
| прдам, рекнем јој: </p> <p rend="Tekst">Ако дозволите, ја ћу вам свирати што.{S} Скочим као да |
| девојачким срцем”? </p> <p rend="Tekst">Ако ћу истину рећи, на сваки начин пријатно ми је бити |
| тве”.{S} Поклоним се на све стране, као акробати кад начине ѕalto mortale, и изиђем из собе. </ |
| ора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте странац.{S} Уосталом, лако је то |
| бих доказати да имам више права но ви, ал' како је то право на нашем међународном, то јест срп |
| ве...{S} Ама само један једини пољубац, ал' онда, — онда бих се морао оженити њоме!... </p> <p |
| ну слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал' што ће ти?{S} Дај ми је, молим те! </p> <p rend="Te |
| "Tekst">— Никад! </p> <p rend="Tekst">— Ал' ја знам шта је. </p> <p rend="Tekst">— Ви не можете |
| ем сасвим здрав. </p> <p rend="Tekst">— Ал' сте тако бледи! </p> <p rend="Tekst">— Нисам јео ни |
| о мене код пећи. </p> <p rend="Tekst">— Ал' ви сте сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљи |
| руги дан све опет по старом.{S} Отворим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно. < |
| о овај крњав рукопис, понуди ми у откуп албум Помпеја.{S} Ја сам пристао на трампу, смејући се |
| </p> <p rend="Tekst">Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео даје она уверена да ја играм |
| лаута, — рекох ја — управо није флаута, али је јако налик.{S} Онако као кларинет, а заноси на ф |
| рне обвезе”, „моје срце зна како ми је, али...”, и тако даље </p> <p rend="Tekst">Она ме је гле |
| на родбина — хајде мајка и боже помози, али лајтнант!{S} А ти знаш да сам престарео за ексцесе. |
| <p rend="Tekst">Она се опет одобровољи, али није хтела више играти даме.{S} Ја окренем даску и |
| ављени птичићи.{S} Ланци су ми скинути, али руке су ми узете. </p> <p rend="Tekst">Не могу редо |
| ухвати за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он није знао како да престане; онда, као бајаги уст |
| авијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако да заспим.{S} Претурао сам се, мучио сам се. |
| "Tekst">Не гледајући одговори лаку ноћ, али ми не даде руке. </p> <p rend="Tekst">— Госпођице, |
| p> <p rend="Tekst">Она не отимаше руку, али изгледаше озбиљнија него што бих ја хтео. </p> <p r |
| партије опет помеша зрна и отури таблу, али не срдито.{S} Смејала је се. </p> <p rend="Tekst">— |
| еби реч <hi rend="italic">женидба,</hi> али никака појма нисам могао за њу везати. </p> <p rend |
| д ока, па се мислим: дијете, дијете!{S} Али даље, наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био ра |
| н немачки студент, Макс по имену....{S} Али ти већ познајеш главне особе овога пансионата, а на |
| а као вас љубио, нити ћу икад икога.{S} Али промислите.{S} Можда су ови моји разлози ништавни, |
| рад да га сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора — мора! </p> <p rend="Tekst">дакле, оне |
| „чврсто” затворена ушуњала се друга:{S} Али, кад би они, нешто, одговорили!...{S} Ех, на то не |
| а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али наравно да је то све далеко од ма каквог осећања ко |
| беше поцрвенела. </p> <p rend="Tekst">— Али, Кларо, — рече она обраћајући се гђици Веделовој — |
| гло искапи чашу. </p> <p rend="Tekst">— Али, госпођице! </p> <p rend="Tekst">Она ми изгледаше у |
| hi> Доле са срцем! </p> <p rend="Tekst">Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу?{S} З |
| м бих лупио о под. </p> <p rend="Tekst">Али одлука није ништа изгубила од своје важности.{S} И |
| д куће, сто пута уверавао да је пијан, „али теби, господине, чест и поштовање”, и баци капу у б |
| тиме! </p> <p rend="Tekst">Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једно |
| Опет она с црним шалом око главе...{S} Ама само један једини пољубац, ал' онда, — онда бих се |
| rend="Tekst">Дакле помирили смо се.{S} Ама да л' се ја варам, ил' се она збиља радује? </p> <p |
| > <p rend="Tekst">Мени помрче свест.{S} Ама јесам ли ја будала? — питах се.{S} Куд сам загазио? |
| end="Tekst">Стоој, јаваш! — вичеш ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини. </p> <p ren |
| шање криво разумео.{S} Можда сам ја њој ама тако равнодушан кô старе ципеле? </p> <p rend="Teks |
| Макса који иђаше низ степенице и за њим амалина који му је носио ствари.{S} Прошао је поред мен |
| ни трипут недељно. </p> <p rend="Tekst">Аман, побратиме!{S} Ја нехотично начиних некакав увод.{ |
| .{S} Француски је, осим нас и Туманова, Ана слабо разумевала. </p> <p rend="Tekst">Макс се још |
| >Ја се међутим дигнем и опростим се.{S} Ана изиђе за мном. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте рђав ч |
| она радујући се. </p> <p rend="Tekst">— Ана, хоћеш да те учим српски? </p> <p rend="Tekst">Њој |
| а у прозор или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.{S} Тум |
| е ме обрадовати вели:{S} Хајдете, дошла Ана!{S} Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где је |
| А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана?{S} А шта сам, као бајаги, опет ја учинио Ани и шта |
| ти од себе? </p> <p rend="Tekst">Сирота Ана!{S} Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам |
| end="Tekst">— У географији! — прошапута Ана подругљиво. </p> <p rend="Tekst">— О, молим вас — р |
| Данас је управо две године дана како је Ана умрла.{S} Шта се није од то доба променило!{S} Ја с |
| end="Tekst">— То је флаута — истакла се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту. — Онда бац |
| мо сестрино бацило ме је тамо одакле се Ана не види. </p> <p rend="Tekst">Ја почех да очајавам |
| лашљиво из собе носећи у руци чинију; и Ана оде за њом. </p> <p rend="Tekst">— Николай Иванович |
| ко ногом Туманова. </p> <p rend="Tekst">Ана ме гледаше поплашено. </p> <p rend="Tekst">Туманов |
| уца на моја врата. </p> <p rend="Tekst">Ана ме зове на вечеру. </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" |
| рекао је Туманов. </p> <p rend="Tekst">Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила.{S} Лај |
| се одсекоше ноге. </p> <p rend="Tekst">Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље мо |
| ухвати ме за руке. </p> <p rend="Tekst">Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата. </p> <p rend |
| аспита своје дете. </p> <p rend="Tekst">Ана је врло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила |
| а ћу јако уживати. </p> <p rend="Tekst">Ана брзо поче некакав други разговор. </p> <p rend="Tek |
| родан с мађарским? </p> <p rend="Tekst">Ана ми не даде одговорити, она се уплете. </p> <p rend= |
| атетично одекламовао ваљда десети пут: „Ана, промисли се!{S} Не ја, не моја, него твоја срећа, |
| м могао.{S} Онда сам почео да се једим; анасана, мислио сам, та то ја морам једанпут свршити. < |
| ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам ничим ангажован. даље, дакле! „Одсада ће браца Мика овако да |
| је у целој овој историји била моја част ангажована.{S} Ја сам је очувао, и достојан сам да буде |
| еко доба наша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога да ти не би помислио: |
| } А шта сам, као бајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим?{S} Ја |
| х ја клањајући се. </p> <p rend="Tekst">Ани би очевидно досадно и непријатно.{S} Она се сама ст |
| м увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаких закључака и тражиш само да |
| та новине, удара у клавир, забавља се с Аном, добује прстима у прозор или се прислони уз пећ.{S |
| је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава. </p> <p |
| ој, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла. </p> <p rend="Tekst">Посл |
| мачим. </p> <p rend="Tekst">Ја погледах Ану.{S} Она беше поцрвенела. </p> <p rend="Tekst">— Али |
| иколи. </p> <p rend="Tekst">Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме |
| орам противречити.{S} Српски језик нема апсолутно никака сродства с немачим. </p> <p rend="Teks |
| жу свиленим крпама и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку такође сви |
| ши”, „потока суза и уздисаја” дубоки кô артески бунар и дугачких кô Трифко јекмегџија, „жарких |
| , левом размахује и одмакао је за читав аршин од себе, јер му јатаган смета.{S} Па Никола Ђеро |
| мо.{S} Под степеницама отресаше ноге на асури, и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа |
| ="Tekst"> <hi rend="italic">Потражи сам аутора</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Сутрадан |
| ет помало говорити.{S} Ја сам миран.{S} Афера с Максом није на мени оставила никака утиска, она |
| ша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери. </p> <p rend="Tekst">— Barbarisch!{S}26 — казао |
| листа из књиге. </p> <p rend="Tekst">— Ах, опростите! — рекосмо обоје у један глас.{S} Она што |
| ста, сушто дете. </p> <p rend="Tekst">— Ах, ви сте нека прзница! </p> <p rend="Tekst">— Нема ви |
| пијем пола чаше. </p> <p rend="Tekst">— Ах, опростите, ја нисам и за вас донео. </p> <p rend="T |
| Срби су Словени. </p> <p rend="Tekst">— Ах, тако!{S} Молим, опростите — извињаваше се госпођица |
| руку и смејаше се. </p> <p rend="Tekst">Ах, побратиме, знаш ли кака јој је ручица! </p> <p rend |
| ијатно моје груди. </p> <p rend="Tekst">Ах, овако је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за |
| осећах се увређен. </p> <p rend="Tekst">Ах, нема смисла заносити се, помислим.{S} Треба оставит |
| ровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех брате, она је, тако ми бога, |
| } И други поустајаше.{S} Сви ћуташе.{S} Баба изиђе плашљиво из собе носећи у руци чинију; и Ана |
| Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу.{S} С |
| Tekst">Нисам ништа даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску да купи духана, о |
| тос. </p> <p rend="Tekst">У тај пар уђе баба плачући. </p> <p rend="Tekst">— За име божје! — ку |
| исподвлаченим новинама обично повезује баба сутрадан ћупове с компотом. </p> <p rend="Tekst">О |
| Tekst">Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на пијацу или иначе у варош, дође у моју соб |
| Она лако поцрвене. </p> <p rend="Tekst">Баба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе.{S} Поп |
| х на горњи степен. </p> <p rend="Tekst">Баба се слатко смејаше.{S} Није ништа опазила, а није н |
| Туманов и Попеску. </p> <p rend="Tekst">Баба устаде: </p> <p rend="Tekst">— Господо, господо! < |
| степена. </p> <p rend="Tekst">Присуство бабино толико ми респекта ули, да се озбиља почех смеја |
| {S} Читао си, ваљда, како је неки дан у Баварској легао во на железничку пругу, и воз се осакат |
| отимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бавио некаком нејасном мишљу: бацио сам писмо, — ко зна |
| ="Tekst">— А — рече она гласом који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби? </p> <p rend="Tekst |
| једанпут свршити. </p> <p rend="Tekst">Бадава, ја нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу ј |
| "Tekst">— Хајд носите вашу књигу!{S} Кô бајаги слике, а изгледају кô да их је наша кухарица брк |
| чин пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али наравно да је то св |
| н није знао како да престане; онда, као бајаги устављајући смех, погледа по свима: </p> <p rend |
| и учинила сирота Ана?{S} А шта сам, као бајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чег |
| ="Tekst">Поче се слатко смејати, па као бајаги задиркујући ме: </p> <p rend="Tekst">— Хајд носи |
| двише бљутава. </p> <p rend="Tekst">Као бајаги настављајући даље, нађем Marѕeіllaіѕe-у. </p> <p |
| >На улици затутњаше пожарничка кола.{S} Бакље просуше још јачу светлост на залеђене прозоре.{S} |
| е за десет пара, па им после даје динар бакшиша.{S} Вуче још непрестано немачко-енглески речник |
| шамар.{S} Напослетку којекаке досетке о Банаћанима.{S} Донекле је ишло којекако.{S} Кад смо већ |
| rend="Tekst">Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не знам да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до |
| тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово је некака оп |
| ла овако сентиментална љубав, кад не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогутај га, дакле. </ |
| <p rend="Tekst">— Лаку ноћ!{S} Дајте ми бар руку. </p> <p rend="Tekst">Не гледајући одговори ла |
| че она. </p> <p rend="Tekst">— Дајте ми бар руку да вам помогнем пети се уз степене. </p> <p re |
| а као што си ти, мало је.{S} Сад ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана оти |
| е соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу којом бих лупио о под. < |
| аво посред тикве.{S} Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни због друге несреће! </ |
| и водих је за руку.{S} Кад бисмо на пô басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је. </p> |
| а забавом.{S} Туманов с његовим дубоким басом и још дубљим брковима . . . . . . . . . . . . . . |
| на груди: </p> <p rend="Tekst">— Бато, бато! </p> <p rend="Tekst">— Не плачи, сешо, — рекох јо |
| у мени на груди: </p> <p rend="Tekst">— Бато, бато! </p> <p rend="Tekst">— Не плачи, сешо, — ре |
| > <p rend="Tekst">Она је то опазила.{S} Баци једанпут-двапут поглед на ме ништа не говорећи. </ |
| ричић свира врло дивно у флауту. — Онда баци на ме један поглед пун молбе. </p> <p rend="Tekst" |
| у пусту шуму? </p> <p rend="Tekst">Она баци поглед на ме.{S} Поглед у коме је било нечега што |
| и теби, господине, чест и поштовање”, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији који је по |
| еса </p> <p rend="Tekst">Писмо сестрино бацило ме је тамо одакле се Ана не види. </p> <p rend=" |
| S} Одем до првог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. — Ко зна? </p> <p rend="Tekst">Боже |
| Ја сам се бавио некаком нејасном мишљу: бацио сам писмо, — ко зна?... </p> <p rend="Tekst">Кад |
| .{S} Око главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крајеви укрштени под вратом па заба |
| е поодавно почето, и видело је се да је бачено да се више не доврши. . . . . . . . . . . . . . |
| Tekst">Жице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обоји |
| о тврдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да каж |
| своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излазак — нисам могао.{S |
| <p rend="Tekst">— Ха, — рече он — није баш тако опасно. </p> <p rend="Tekst">— Богами, стојати |
| Tekst">Како?{S} Врло просто!{S} Није ми баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га са |
| ца Ведел? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак учтиво с |
| Карлос. </p> <p rend="Tekst">— А зашто баш на рапире? — питао је Туманов. </p> <p rend="Tekst" |
| ањам што хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал' што ће ти?{S} Дај ми је, молим |
| х дана бивао.{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њом, ходао |
| леда ме онако јадног, без достојанства, без величине, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше вла |
| nd="Tekst">— Наравно да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор. </p> <p rend="Tekst">— |
| а диже главу и погледа ме онако јадног, без достојанства, без величине, без мушког поноса.{S} П |
| јадног, без достојанства, без величине, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, хладан ка |
| } Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај, одем у своју собу. </p> <p rend="Teks |
| end="Tekst">Одавно ти нисам писао писма без „свионе косице”, „порумењених и побледелих обрашчић |
| е непрестано у џепу.{S} Хемикалије леже без икаке употребе, само што мој сестрић покаткад прету |
| хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања као масарош који данас дâ на карте пола има |
| <p rend="Tekst">Жице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на л |
| } Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања као масарош који данас дâ на к |
| а ме нестаде.{S} Она је пробадала иглом без икака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим |
| .{S} Слике су ми пролетале испред очију без икака реда, ја ниједну не могох ухватити.{S} Неколи |
| хвата у лед.{S} А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где извесно нисам био више ја. — Вид |
| Рана коју та сабљица задаје потпуно је безопасна, јер не може погодити ниједан део тела који б |
| де низ степене. </p> <p rend="Tekst">Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше и |
| шља се некако и сувише гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације. </p> <p re |
| ах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједа |
| прођоше два пијана човека.{S} Један се бекељаше на ме и гурну ме лактом.{S} Нисам му полетео у |
| ку у њих.{S} На ту руку навеза се једна бела рукавица и једна дама за њом.{S} Дама лако скочи н |
| фијоку и на дну њеном нађем једно парче беле свиле.{S} На њему златом извезена три почетна слов |
| о године читао.{S} Нашао пуно којекаких бележака по њима и исподвлачених редова — чудио сам се |
| </p> <p rend="Tekst">На једном прозору белео се спуштен rouleau16 на другом није било завесе. |
| друге стране искочи један млад човек у белим рукавицама, пређе на другу страну кола и пружи ру |
| анака у неугажен снег, огромни храстови бељаху се с оне стране с које је ветар духао кад је сне |
| <hi rend="italic">вашим</hi> дуелима и берберин излишан. </p> <p rend="Tekst">Он сав позелени: |
| p> <p rend="Tekst">— Ви изговористе реч берберин некако презриво, то је неколегијално од вас. < |
| Прошло је све.{S} Срамота би ме било од берберина који ме сапуни трипут недељно. </p> <p rend=" |
| "Tekst">Њој се лице разведри.{S} Некака бескрајна срећа накупи јој се око очију и усана Уместо |
| ше светлост лампе са улице, нижући се у бесмислене дугуљасте и звездасте слике, саображавајући |
| идем, него вас само зановетам којекаким беспослицама.{S} Ја знам да вам је дуго време кад сте с |
| адаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не говорећи јој н |
| хартија, којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ ди |
| на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадила махраму и усекњиваше се.{S} Ја видех како |
| p> <p rend="Tekst">И гђици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{S} Она одмах скочи и отпо |
| изах књиге којих се хартија на корицама беше потклобучила од воде.{S} Уједанпут угледам писмо н |
| <p rend="Tekst">Ја погледах Ану.{S} Она беше поцрвенела. </p> <p rend="Tekst">— Али, Кларо, — р |
| рио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и она хартија, којом је на дну ум |
| акс пође к вратима.{S} Ја га стигох кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за руку и извучем |
| екоше ноге. </p> <p rend="Tekst">Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше. < |
| у. </p> <p rend="Tekst">Ватра се у пећи беше разгорела.{S} Још није било свануло.{S} Црвени зра |
| ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хладно. </p> <p rend="Tekst">Не, ми не бис |
| и. </p> <p rend="Tekst">Госпођица Ведел беше међутим свршила свирање.{S} Ја јој начиних неколик |
| м. </p> <p rend="Tekst">Госпођица Ведел беше црвена кô паприка. </p> <p rend="Tekst">Ја се ниса |
| ичине, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша која се неприме |
| јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је собу не |
| меда и ораха, па опет изиђе.{S} Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет, мени се |
| ла. да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго, уста и упали свећу на кл |
| непријатно.{S} Она се сама стидела. да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на шт |
| ме реч удавила.{S} Морао бих викати да би и полиција дошла. </p> <p rend="Tekst">Ја устах од с |
| могао.{S} Ја сам био и одвише срећан да би могла икака мало црња мисао осилити се у мени и прев |
| ке приповетке.{S} Ја не знам иначе кака би смисла имала овако сентиментална љубав, кад не би ба |
| ати на како се велико дело спремам, она би се молила богу да ми да снаге.{S} А шта је, истина, |
| дем „луд”.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од берберина који ме сапуни трипут недељно. |
| и радили кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то, и тако даље, и тако даље{ |
| одине.{S} Питао сам их, као у шали, шта би они радили кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла н |
| ом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта напослетку и поглавит |
| затворена ушуњала се друга:{S} Али, кад би они, нешто, одговорили!...{S} Ех, на то не треба ни |
| ј!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати на како се велико дело спремам, она |
| Зар су Мађари Словени?{S} То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с персијским. |
| Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо. </p> <p rend="Tekst">— Ватра! — рече она. </p> |
| то све далеко од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав.{S} Погледам је покаткад са |
| овео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њо |
| е.{S} А кад бисте истину казали, она не би била ниуколико ласкава за ме. </p> <p rend="Tekst">Н |
| имала овако сентиментална љубав, кад не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогутај га, дакле. |
| .{S} Ја то чиним, ваљда, стога да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише |
| ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица... како да кажем?...{S} |
| ма.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву. и би ми необично тужно. </p> <p rend="Tekst">Не знам коли |
| к бих се добро чувао сваког корака који би ме водио до ма каких изјава и споразумевања.{S} Ти з |
| не може погодити ниједан део тела који би био опасан за цео организам.{S} Залепи просто фласте |
| /p> <p rend="Tekst">Ђаво га знао шта ми би!{S} Ја одговорих: </p> <p rend="Tekst">— У дромбуљу, |
| клањајући се. </p> <p rend="Tekst">Ани би очевидно досадно и непријатно.{S} Она се сама стидел |
| ли с Турском! </p> <p rend="Tekst">Мени би и сувише: </p> <p rend="Tekst">— Кад бисте ви знали |
| сваки, ма и неозбиљан корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш да се ја њом о |
| м те, смеј, смеј се онако од срца, како би се ја од срца заплакао, да ме није срамота и да не м |
| . да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно. </p> <p rend="Tekst">Они, |
| ekst">— Мишо, — рече она стидљиво — што би твоја мати... </p> <p rend="Tekst">Мене пресече. </p |
| сам тражио никака „задовољења”, као што би то другда може бити радио (та ви ме сви зовете прзни |
| е и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих викати да би и полиција |
| Карлосово кашљање. </p> <p rend="Tekst">Би ми необично пријатно.{S} Досад никад није у мом прис |
| налик на понижење. </p> <p rend="Tekst">Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да |
| заноси на фаготу. </p> <p rend="Tekst">Би ми непријатно што сам тако неспретно излетео.{S} И н |
| шах крекетање жаба </p> <p rend="Tekst">Би ми необично благо.{S} Она ме час пô љубљаше у чело. |
| бу, она је се трзала као из сна, и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи |
| st">Тако сам и према њој последњих дана бивао.{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет |
| почех да тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејасније. — Може бити... ко зна?... </p> <p ren |
| ити њоме.{S} А ја? </p> <p rend="Tekst">Биваше ми све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет ј |
| } Пред свима говори како мрзи Немце.{S} Бије келнере кад хоће да га преваре за десет пара, па и |
| а дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени се.{S} Смејала |
| >Она се заљуља и прислони се на зид.{S} Била је бледа као снег који малопре газисмо.{S} Из очиј |
| Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила </p> <p rend="Tekst">Ја не знам к |
| на асури, и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа. </p> <p rend="Tekst">— Госпођице, |
| Нисам скочио из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обућ |
| зговора. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељен |
| и она хартија, којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се г |
| ице, овај је прст мој болесник (нега је била опарила кључалом водом.{S} Ја сам јој, пошто је пр |
| и јој, с разрогаченим очима у којима је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам пат |
| осле на траву под један орах.{S} Она је била тужна </p> <p rend="Tekst">— Зашто си тужна? — рек |
| било овако. </p> <p rend="Tekst">Она је била весела, кô што сам ти већ казао. </p> <p rend="Tek |
| спава. — Онда на врата кавеза у коме је била та мисао „чврсто” затворена ушуњала се друга:{S} А |
| ме пријатно галичале.{S} Непрестано је била она уза ме, весела као грлица. </p> <p rend="Tekst |
| о сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута, тек мени се учини необично лепа. |
| а ручак. </p> <p rend="Tekst">Она је се била откравила.{S} Изгледала ми је необично слатка. </p |
| > <p rend="Tekst">Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила.{S} Лајтнант ништа није одгов |
| S} А кад бисте истину казали, она не би била ниуколико ласкава за ме. </p> <p rend="Tekst">Ниса |
| Мило ми је што је у целој овој историји била моја част ангажована.{S} Ја сам је очувао, и досто |
| g> </seg> </p> <p rend="Tekst">Сутрадан била је озбиљнија него обично.{S} Ја сам се опрезно кло |
| у сам сасуо на свећник.{S} Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити.{S} Онда се сет |
| очих на руку и гледах јој у очи које су биле управљене на рад у рукама јој.{S} Опазила је да је |
| уд допираше до нас тонови од фаготе.{S} Били су необично тужни.{S} Ја осетих како се они лију у |
| . </p> <p rend="Tekst">После пет минута били смо доста дубоко у шуми.{S} Око нас било је тако т |
| рате? </p> <p rend="Tekst">Други су сви били занети у некакав разговор.{S} Ја куцнем својом чаш |
| p rend="Tekst">— Ви?{S} Не, ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш |
| t">Не, ми не бисмо ниједно на тај начин били срећни. </p> <p rend="Tekst">Госпођица Ведел беше |
| још даље, не говорећи јој ништа већ смо били неколико корака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до виш |
| наредника. </p> <p rend="Tekst">Кад су били неколико корачаја за нама, окрете се један и поруг |
| штоља. да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно. </p> <p rend="Tekst" |
| и нокат.{S} Нисам се радовао; напротив, било ми је тужно и слатко. </p> <p rend="Tekst">Онда уг |
| /p> <p rend="Tekst">Кад смо дошли кући, било је време вечери.{S} После вечере ја одем у своју с |
| rend="Tekst">Кад сам опет отворио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и |
| засео и читао до 12.{S} Кад сам легао, било ми је тако пријатно и тако тихо.{S} Некако осећање |
| d="Tekst">Кад сам опет легао у постељу, било мије много лакше, не знам ни сам зашто. </p> <p re |
| устао и умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је тужно кад сам се сећао сна, и било ми је пра |
| о, опет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и о |
| средином и остављао за собом бразду.{S} Било је тихо. </p> <p rend="Tekst">Мени су зујале уши.{ |
| ручица! </p> <p rend="Tekst">Од то доба било је стотину таких ситнурија.{S} Ја ти их не причам |
| а њих.{S} Време је било сухо, тога дана било је на термометру -10°, мени није било хладно и бил |
| убав, кад не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогутај га, дакле. </p> <p rend="Tekst">Уоста |
| t">Не могу редом, и не знам како је све било.{S} Знам само да сам био хладан као дипломата, да |
| зеленкастом светлошћу.{S} У угловима је било мрачно.{S} Из споредне собе чуло се дубоко дисање. |
| } Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог поштанског ковчежића и баци |
| ни мислити. </p> <p rend="Tekst">Све је било узалуд, заспати нисам могао.{S} Онда сам почео да |
| ак нисам ништа одговорио.{S} Стид ме је било напослетку, јер бих се огрешио о своју искреност к |
| Он уређиваше стазе по врту.{S} Време је било благо. </p> <p rend="Tekst">Ја мишљах, не треба ни |
| адао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана било је на термометру -10°, мени н |
| баци поглед на ме.{S} Поглед у коме је било нечега што ти не умем казати.{S} Некако поуздање, |
| из поноса престао плакати још кад ми је било 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја ос |
| rend="Tekst">Ишли смо даље.{S} Мени је било необично пријатно.{S} То је било крајем марта.{S} |
| иду с крова мојега чардака, и на њој је било малтером написано њено име. </p> <p rend="Tekst">О |
| три почетна слова мојега имена.{S} М је било сасвим готово, Г до половине, а друго М тек плајва |
| у њу.{S} Пред кућом за концерт, иако је било већ четврт после седам, уставише се једна господск |
| е Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било све тако тихо и тако пријатно.{S} Моја мати просто |
| о, и тако даље, и тако даље{S} Писмо је било написано пола у шали пола у истини, или, боље рећи |
| ени је било необично пријатно.{S} То је било крајем марта.{S} Ја сам први пут тога вечера изиша |
| и побратиме! </p> <p rend="Tekst">То је било овако. </p> <p rend="Tekst">Она је била весела, кô |
| м који дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо да ништа није сметало његову путу к небу |
| d="Tekst">Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз. </p> < |
| а у шали и смеху) и доручкујем.{S} Није било никога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим.{ |
| деље после мојега писма.{S} Никога није било код куће осим нас двога. </p> <p rend="Tekst">Ја с |
| ио се сасвим изгубио, нигде никога није било. </p> <p rend="Tekst">Нисмо ништа говорили.{S} Ја |
| о смејати. </p> <p rend="Tekst">Да није било дон Карлоса у соби, не знам шта бих јој казао, јер |
| њихових ковчега.{S} Бледог месеца није било. (Штета!{S} Уосталом, ти можеш целу сцену замислит |
| rend="Tekst">Једнога дана, кад ње није било код куће, преметао сам по њену столу где ради.{S} |
| м се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама.{S} Она кô да је и сама дошла на исте ми |
| а било је на термометру -10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно. </p> <p rend="T |
| лео се спуштен rouleau16 на другом није било завесе. </p> <p rend="Tekst">Ја, да бих почео разг |
| rend="Tekst">Тако сам заспао, иако није било још ни девет сахата Нисам ништа сањао.{S} Нешто ме |
| а се у пећи беше разгорела.{S} Још није било свануло.{S} Црвени зраци из пећи удараху у моју по |
| плајвазом обележено.{S} То парче свиле било је згужвано, и оно плајвазом М растрљано. </p> <p |
| уд”.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од берберина који ме сапуни трипут недељно. </p> < |
| ог доба врло немиран.{S} С једне стране било ми је неправо што сам оправио оно писмо — та нашто |
| је пре једно недељу дана.{S} Пô ноћи се било приближило, и вампири су чекали да се минутна сказ |
| ило ми је тужно кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан.{ |
| ермометру -10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно. </p> <p rend="Tekst">После пе |
| све далеко од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав.{S} Погледам је покаткад са ст |
| о с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њојзи |
| еш-нећеш, подетиш.{S} Тако је и са мном било.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, ваљда, ка |
| или смо доста дубоко у шуми.{S} Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био се сасвим изгубио, |
| е добро да угреје. </p> <p rend="Tekst">Било је пре једно недељу дана.{S} Пô ноћи се било прибл |
| Боље да идем даље. </p> <p rend="Tekst">Било је то једног вечера, на једно две недеље после мој |
| одем у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух како и она оде у своју |
| и сте слаби? </p> <p rend="Tekst">— Не, био сам, госпођице.{S} А откуд ви знате? </p> <p rend=" |
| тао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бри |
| ући на то што сам се ту ноћ био смирио, био сам од тог доба врло немиран.{S} С једне стране бил |
| к.{S} Сав се улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу.{S} Покрај тога био је напит. </p> <p |
| ње љуске што отпадају кад орах узри.{S} Био је сутоњ.{S} Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она ј |
| о шубару коју си био натукао на очи.{S} Био си страшно намргођен.{S} Пушио си и прошао поред на |
| rend="Tekst">Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је исувише неочекиван овакав поздрав. </p> <p re |
| st">Имам и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио” с њом.{S} Ја сам ти причао како са |
| лицу, био чова на дуелу.{S} Покрај тога био је напит. </p> <p rend="Tekst">Мени дође гаднији не |
| о ти си ми сама причала да је твој деда био Пољак. </p> <p rend="Tekst">— Отац, мати, браћа, се |
| , и сваки, ма и неозбиљан корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш да се ја њ |
| >Потражим жигице на столу.{S} Он је сав био мокар од воде коју сам сасуо на свећник.{S} Жигице |
| м у шетњу. </p> <p rend="Tekst">Снег је био нападао за једну судланицу и шкрипио је под ногама. |
| нструмент однео ваш земљак данас кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам кажем. </p> <p rend="Te |
| за руку и почех завиривати прст који је био залечен још давно пре неног поласка у Готу. </p> <p |
| ом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође: </p> <p rend |
| свему крив Јоца који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта над |
| јем у соби. </p> <p rend="Tekst">Сто је био сав мокар, и с његових крајева капала је вода с мрв |
| st">Макс се ухвати за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он није знао како да престане; онда, ка |
| а изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи. </p> <p rend="Teks |
| за који нисам, и то ћу учинити, тако не био твој </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Побрат |
| "Tekst">Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико придигао, да сам тај дан ручао с њима заједн |
| може погодити ниједан део тела који би био опасан за цео организам.{S} Залепи просто фластером |
| ко нас било је тако тихо, тутањ варошки био се сасвим изгубио, нигде никога није било. </p> <p |
| едах тебе.{S} Ти си имао шубару коју си био натукао на очи.{S} Био си страшно намргођен.{S} Пуш |
| ао „заносити се с њоме”, као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити. </p> <p r |
| ћу. </p> <p rend="Tekst">Усијан свећњак био је прснуо кад сам на њега воду сасуо.{S} Ја углавим |
| м како је све било.{S} Знам само да сам био хладан као дипломата, да сам почео са „госпођице”, |
| лим на излазак — нисам могао.{S} Ја сам био и одвише срећан да би могла икака мало црња мисао о |
| екаким равнодушним погледом.{S} Кад сам био готов, она се лако поклони: </p> <p rend="Tekst">— |
| м јавом. </p> <p rend="Tekst">Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на пијацу или иначе у |
| то безгранично шупље, где извесно нисам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен |
| дакле, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио и тврдо сам одлучио да није поште |
| баше да ишчупа руку коју сам му ја тако био стегао да је се све увијао.{S} Другом руком опре се |
| Ти знаш како сестре пишу.{S} Цело писмо био сам ја.{S} Писала ми је како ме непрестано помињу, |
| ћуташе.{S} Онда прсну у смех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} П |
| t">Не гледајући на то што сам се ту ноћ био смирио, био сам од тог доба врло немиран.{S} С једн |
| ани Ђоза који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверавао да је пијан, „али теби, |
| за ексцесе.{S} Некада сам мислио да бих био у стању оженити се кухарицом, живети с њоме о кори |
| наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што је она према мени — а |
| ово писмо за тебе. </p> <p rend="Tekst">Био сам уморан, стога сам легао у 11.{S} Кад ме већ хва |
| и је гледао у врт. </p> <p rend="Tekst">Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пи |
| степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на пô басамака, стегнем је крепко за руку и погле |
| хладно. </p> <p rend="Tekst">Не, ми не бисмо ниједно на тај начин били срећни. </p> <p rend="T |
| Да сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити оно што смо платили једном вашем колеги ко |
| <p rend="Tekst">— Па ето, ове ране.{S} Бисте ли пристали на моју молбу? — обрати се мени. </p> |
| > <p rend="Tekst">— Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви неће |
| х ваљда. </p> <p rend="Tekst">— Ех, кад бисте ви имали нешто само један овакав кор као ми, ласн |
| би и сувише: </p> <p rend="Tekst">— Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се с |
| о изразили; нећете да ласкате.{S} А кад бисте истину казали, она не би била ниуколико ласкава з |
| ех да дршћем. </p> <p rend="Tekst">— Не бисте?{S} А зашто?{S} Молим, опростите, ја немам права |
| и. </p> <p rend="Tekst">— А зашто ви не бисте хтели подвезати мензуру? — рече он наново, као с |
| ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи. </p> <p rend="Tekst">Он |
| што само један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском! </p> <p rend="Tekst">Мени б |
| . . </p> <p rend="Tekst">Чудиш се, мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да ка |
| ати.{S} Нарочито у вашој књизи.{S} Мора бити да је ово lе pluѕ âpre lettre.13 Мало у ког човека |
| ромни.{S} Ја вас уверавам да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да |
| — рекох јој. </p> <p rend="Tekst">Мора бити да сам изгледао и сувише озбиљан.{S} Она се полако |
| агушен кашаљ. </p> <p rend="Tekst">Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седни |
| клео се чим сам год стигао да ћу одсад бити уреднији. </p> <p rend="Tekst">У болнице идем опет |
| } Може бити што сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута, тек мени се учини |
| сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео, може бити и што је била зап |
| убљину, све ми биваше нејасније. — Може бити... ко зна?... </p> <p rend="Tekst">Не гледајући на |
| и моје сестре чешљају своју децу — може бити стога јој лепо стоји, што ми у овим годинама у кој |
| „задовољења”, као што би то другда може бити радио (та ви ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам |
| , не чудиш, јер знаш да ништа и не може бити. </p> <p rend="Tekst">Ја сам сасвим уредан човек и |
| <p rend="Tekst">Ко зна, напослетку може бити да сам ја цело досадање њено понашање криво разуме |
| ину рећи, на сваки начин пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Ал |
| се чувајући и непрестано мислећи шта ће бити á lа fіn de fins20 престао сам да певам песму „Што |
| о.{S} Развићу сву своју музу.{S} Тим ће бити смешније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се онак |
| друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити. </p> <p rend="Tekst">Тако сам и према њој последњ |
| немам за то куражи — боже мој!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати на како |
| ицом, живети с њоме о кори суха хлеба и бити најсрећнији смртник.{S} То су, ваљда, године што ч |
| ашим?{S} Ја видим, и ти видш да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.{S} Нашто натезати, н |
| <p rend="Tekst">— Свака лекција од вас биће ми драга — ја ударам гласом на „вас”. </p> <p rend |
| ечник куд год иде, и доручкује татарски бифтек.{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енгл |
| ило завесе. </p> <p rend="Tekst">Ја, да бих почео разговор, дигнем се. </p> <p rend="Tekst">— Д |
| акле. </p> <p rend="Tekst">Уосталом, да бих те успокојио, дајем ти реч да ћу одсад спавати као |
| </p> <p rend="Tekst">Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, |
| с „дамом” да терам некакав инат.{S} Да бих се поправио, узмем сасвим озбиљно лице. </p> <p ren |
| чаја и радио до три сахата по поноћи да бих накнадио оно што сам изгубио. </p> <p rend="Tekst"> |
| рео за ексцесе.{S} Некада сам мислио да бих био у стању оженити се кухарицом, живети с њоме о к |
| један једини пољубац, ал' онда, — онда бих се морао оженити њоме!... </p> <p rend="Tekst">Не з |
| ине што чине човека „паметнијим”.{S} Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд”.{S} П |
| не иштемо. </p> <p rend="Tekst">— Могла бих доказати да имам више права но ви, ал' како је то п |
| је било дон Карлоса у соби, не знам шта бих јој казао, јер ми толико мила дође. </p> <p rend="T |
| м их, као у шали, шта би они радили кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то |
| ужасно гадан. </p> <p rend="Tekst">— Не бих — рекох му и почех да дршћем. </p> <p rend="Tekst"> |
| могао индиферентније ствари, само да не бих дошао на оно чега сам се тако бојао, јер ми је тако |
| аље, наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што је она према мени |
| одговорих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила.{S} |
| се огрешио о своју искреност кад ти не бих све причао, а причати ти, опет, све, тако ми је теш |
| мени — а то јесте, тако ми бога!), ипак бих се добро чувао сваког корака који би ме водио до ма |
| срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да се играм „д |
| их бар на једну ногу обући ципелу којом бих лупио о под. </p> <p rend="Tekst">Али одлука није н |
| ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу којом бих лупио о по |
| ворити, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих викати да би и полиција дошла. </p> <p rend="Tekst" |
| руку, али изгледаше озбиљнија него што бих ја хтео. </p> <p rend="Tekst">Ово је згодна прилика |
| ем њоме, право да ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све мислим: па шта сад да му пишем? </p> < |
| рио.{S} Стид ме је било напослетку, јер бих се огрешио о своју искреност кад ти не бих све прич |
| толиког ћутања ипак немам ништа о чему бих ти могао писати.{S} Последњим твојим писмом уверава |
| ишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи. </p> <p rend="Tekst">Д |
| еђиваше стазе по врту.{S} Време је било благо. </p> <p rend="Tekst">Ја мишљах, не треба ни да т |
| аба </p> <p rend="Tekst">Би ми необично благо.{S} Она ме час пô љубљаше у чело. </p> <p rend="T |
| одине, чест и поштовање”, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији који је посађен кад са |
| </p> <p rend="Tekst">Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогаченим очима у ко |
| о чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа. </p> <p rend="Tekst">— Госпођице, вама је озбиљн |
| заљуља и прислони се на зид.{S} Била је бледа као снег који малопре газисмо.{S} Из очију јој гр |
| ав. </p> <p rend="Tekst">— Ал' сте тако бледи! </p> <p rend="Tekst">— Нисам јео ништа већ осам |
| да дигне поклопце с њихових ковчега.{S} Бледог месеца није било. (Штета!{S} Уосталом, ти можеш |
| а о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто. </p> <p rend="Tekst">Ја не знадох више за себ |
| му. </p> <p rend="Tekst">Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је исувише неочекиван овакав поздра |
| ках ја. </p> <p rend="Tekst">Он ме само блесасто гледаше. </p> <p rend="Tekst">— Лежи, бре! — ц |
| ватих око паса.{S} Приближих јој се све ближе, онда јој притиснем један пољубац на лево слепо о |
| седох опет до ње и примакох јој се још ближе. </p> <p rend="Tekst">— Не! — рече она. </p> <p r |
| ћутах. </p> <p rend="Tekst">Кад дођосмо близу кући, ударисмо на Albrechtѕѕtraѕѕe.{S} Ти знаш ка |
| и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава. </p> <p rend="Tekst">Као бајаги настављајући д |
| спрдате са мном? </p> <p rend="Tekst">— Бог с вама! </p> <p rend="Tekst">— А зашто не играте, н |
| , — рече Туманов простодушно како га је бог створио — госпођица је питала, како је врата отвори |
| о.{S} Преметало ми је се по памети буди бог с нама шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на мате |
| нешто неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог мије сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, н |
| ио.{S} Певала ми је песме које иначе за бога неће да пева, јер иду до g, а њој је глас чист сам |
| .{S} Па ипак, ех брате, она је, тако ми бога, тако добра, тако добра!... </p> <p rend="Tekst">Н |
| је она према мени — а то јесте, тако ми бога!), ипак бих се добро чувао сваког корака који би м |
| Пушио си и прошао поред нас.{S} Ниси ни бога назвао. </p> <p rend="Tekst">Ја разгрнух њен црни |
| на завадио с њиме и да му не називам ни бога. </p> <p rend="Tekst">Од то доба он је неколико пу |
| еби ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, богами, одсад слушати. </p> <p rend="Tekst">— Ви?{S} Не |
| баш тако опасно. </p> <p rend="Tekst">— Богами, стојати пред голом сабљом, ту треба петља! — ре |
| ди.{S} Не седимо на друму да дочекујемо богате путнике, враћамо што узајмимо на облигацију — по |
| ос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.{S} Хоћу да кажем: није у годинама у којима се иг |
| а већ осам дана. </p> <p rend="Tekst">— Богу хвала, само кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, |
| и тако даље </p> <p rend="Tekst">Хвала богу, кажем ти, једва једном опаметих се. </p> <p rend= |
| е велико дело спремам, она би се молила богу да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи учинила |
| ох до прозора и гледах је са стране.{S} Боже! </p> <p rend="Tekst">Она је то опазила.{S} Баци ј |
| о знаш да се ја њом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта напо |
| } Немој мислити да немам за то куражи — боже мој!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала |
| ој грунуше сузе. </p> <p rend="Tekst">— Боже! — прошапута она некаким гласом којим, ваљда удављ |
| ота.{S} Па њена родбина — хајде мајка и боже помози, али лајтнант!{S} А ти знаш да сам престаре |
| у њега. — Ко зна? </p> <p rend="Tekst">Боже, зашто је тако слатко залагивати се? </p> <p rend= |
| ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја оби |
| поклоне за Божић — ти знаш да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја обично донесем књигу па седнем |
| ућанима осветљени и препуни свакојаких „божићних дарова”.{S} Људи пролазе пуних шака; кола у та |
| плачући. </p> <p rend="Tekst">— За име божје! — кукаше она и ухвати ме за руке. </p> <p rend=" |
| t">Учини ми се да се спремам за некакав бој, и да за њега треба храбрости.{S} Почнем да се прик |
| им.{S} Грозница је сасвим попустила, не бој се ништа. </p> <p rend="Tekst">Почео сам и да радим |
| ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се клепнућу га незгодно, па се неће више дигн |
| да не бих дошао на оно чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет тако о |
| аздух хлади груди. </p> <p rend="Tekst">Бојао сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} |
| да идем.{S} Морам вам само казати да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са мном з |
| end="Tekst">— Зар с вама кад идем да се бојим чега? — рече она с некаком детињском равнодушношћ |
| </p> <p rend="Tekst">— И не треба да се бојите — рекох ја гласом који је требало да изгледа сил |
| раменима. </p> <p rend="Tekst">— Ви се бојите ићи даље у пусту шуму? </p> <p rend="Tekst">Она |
| rend="Tekst">Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једном поносно глав |
| d="Tekst">— Госпођице, овај је прст мој болесник (нега је била опарила кључалом водом.{S} Ја са |
| та одем у болницу.{S} Гледао сам сваког болесника.{S} Препирао се с једним о курари.{S} После с |
| ре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним рутавим прсима.{S |
| дим неколико књига и наређам на сто.{S} Болесницима одредим извесно доба дана кад сам код куће, |
| удиш се, мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} |
| знате — рекох ја као у шали — да сам ја болестан, па ипак ме не терате да идем да легнем.{S} А |
| лестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш; сад |
| сећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа. </p> <p rend="Tekst">— А шта ћете с |
| д бити уреднији. </p> <p rend="Tekst">У болнице идем опет уредно, и опет се професори обраћају |
| <p rend="Tekst">Одмах у 8 сахата одем у болницу.{S} Гледао сам сваког болесника.{S} Препирао се |
| света да се не може ићи.{S} Хајд'моте, боље, у мање улице. </p> <p rend="Tekst">Она ћутећи пођ |
| аписано пола у шали пола у истини, или, боље рећи, тако да сам се ја у свако доба могао повући |
| што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писат |
| ам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљ |
| рекинути све с њоме, па ипак...{S} Него боље с почетка </p> <p rend="Tekst">Све ћу ти испричати |
| еше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше. </p> <p rend="Tekst">У мени се кухаше.{S} |
| ећ постало отужно. </p> <p rend="Tekst">Боље да идем даље. </p> <p rend="Tekst">Било је то једн |
| ns20 престао сам да певам песму „Што се боре мисли моје”, више ми не дркће лице и не горе груди |
| /p> <p rend="Tekst">Нечастиви ме и опет боцну: </p> <p rend="Tekst">— Зар поклон од мене нећете |
| је повукох да је притиснем на груди.{S} Брава шкљоцну и њена се мати појави на вратима. </p> <p |
| Tekst">Не знам колико је то трајало.{S} Брава на ходнику шкљоцну, и ја чух Максове несигурне ко |
| је пловио средином и остављао за собом бразду.{S} Било је тихо. </p> <p rend="Tekst">Мени су з |
| ци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица... како да каже |
| инио читаву оптужбу, од које се ја само браним.{S} Приповетка је свршена.{S} Веруј!{S} Ја сам п |
| . . . </p> <p rend="Tekst">Њена мајка, брат јој поручник . . . . . . . . . . . . . . . манов, |
| е казујем њој. </p> <p rend="Tekst">Њен брат лајтнант је онако исто отужан.{S} Он је пресрећан |
| плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу”, „ |
| ом опаметих се. </p> <p rend="Tekst">Е, брате, ти знаш да има у нашем животу тренутака у којима |
| ади — ја се само с њоме заносим?{S} Не, брате, још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тоб |
| воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех брате, она је, тако ми бога, тако добра, тако добра!... |
| еби чисто радостан. — Да пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они отприлике ре |
| љак. </p> <p rend="Tekst">— Отац, мати, браћа, сестре, сви су Немци — рече она некако жалостиво |
| се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, |
| снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће која се либе доћи мени откако сам довео њу у кућу |
| kst">Ту ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо за тебе. </p> <p rend="Tekst">Б |
| ичим ангажован. даље, дакле! „Одсада ће браца Мика овако да ради.” </p> <p rend="Tekst">Хтео са |
| о гледаше. </p> <p rend="Tekst">— Лежи, бре! — цикнух ја и притиснем га за руку. </p> <p rend=" |
| ед оштрим врхом сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља. да то чине деца од десет година |
| јако уживати. </p> <p rend="Tekst">Ана брзо поче некакав други разговор. </p> <p rend="Tekst"> |
| ">На сваки начин, ти ниси очекивао тако брзо мојега писма, ниси ни могао очекивати.{S} Могао си |
| и њену слику из недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди: </p> <p rend= |
| ам самцит, с њоме у мом загрљају.{S} Ја бризнух у плач, иако сам из поноса престао плакати још |
| стан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш; сад је све добро. </p> <p rend="Tekst">Па и пос |
| шта да радим, извадим махраму и почнем брисати влажан сто.{S} Онда седнем за њега и подбочим с |
| о неки дан кад је Спалдинг узео од њега бритву да зареже плајваз.{S} По цео дан чита новине кој |
| усекњује и које му из џепа вире.{S} Има бритву од које је једна страна само за жуљеве.{S} То са |
| , а изгледају кô да их је наша кухарица бркљом правила. </p> <p rend="Tekst">Ја се противих и д |
| сли шта је урадио луди Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве!{S} Ја, као најстарији мед |
| ов с његовим дубоким басом и још дубљим брковима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . |
| ну и шапнем јој: </p> <p rend="Tekst">— Буд'те здрави! </p> <p rend="Tekst">Она климну главом. |
| и гледах у врт. доле је вратар преривао будаком црну земљу која је распростирала око себе онај |
| ">Мени помрче свест.{S} Ама јесам ли ја будала? — питах се.{S} Куд сам загазио? </p> <p rend="T |
| слити?{S} Да ме... </p> <p rend="Tekst">Будалаштине...{S} Цело вече сам провео с њоме, а посла |
| с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али наравно да је то све далеко од ма каквог о |
| тражиш само да ти све натанко пишем што буде између нас двога, и подвлачиш два пута речи <hi re |
| {S} Ја сам је очувао, и достојан сам да будем твој побратим. </p> <p rend="Tekst">А сада, опрез |
| а бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд”.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од |
| љиво. </p> <p rend="Tekst">— На путу да будем сасвим здрав. </p> <p rend="Tekst">— Ал' сте тако |
| устао.{S} Преметало ми је се по памети буди бог с нама шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на |
| е се више заносим њоме.{S} Пошло је све будибокснама. </p> <p rend="Tekst">Но још нисам толико |
| чин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} Будите уверени да се варате — ја сам играо како сам нај |
| и страсно о њихову рату с Французима, о будућем свету који ће се састојати само из Немаца, о „с |
| је сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним рутавим пр |
| тока суза и уздисаја” дубоки кô артески бунар и дугачких кô Трифко јекмегџија, „жарких очију ка |
| дао у врт. </p> <p rend="Tekst">Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је |
| а мору, сам на једној дасци, у страшној бури, и давим се. </p> <p rend="Tekst">Шта да радим?{S} |
| лачити црвеним плајвазом и, пошто одува бурмут што му је из носа пао на новине, завали се опет |
| и Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве!{S} Ја, као најстарији медицинар, усудио сам се |
| јим микроскопом играју се деца, гледају бухе.{S} Све јаче системе позабацивали су којекуда, вел |
| дите вонъ И не пускайте никого изъ дамъ въ комнату.24 </p> <p rend="Tekst">— Только, пожалуйста |
| у пуни шпагови.{S} Затури се у канабе и вади једне по једне.{S} Покаткад, пошто је наишао на не |
| p> <p rend="Tekst">Кад сам ушао, она је вадила некаке поклоне од сестре за матер. </p> <p rend= |
| а се је чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер. </p> <p rend="Tekst">Ја |
| нога који најближе седи до њега, климне важно главом и промумла:{S} Nаtürliсh!{S}5 или Nа-nu!{S |
| rend="Tekst">Она начини некако детињски важно лице и погледа ме протестујући: шта се дирате? </ |
| бу.{S} Седе немарно за сто и узе некако важно лице, као да је делио мегдан с Курсулом, па ипак |
| .{S} Покаткад, пошто је наишао на нешто важно, одмакне их држећи их у левој руци и гледа их из |
| Али одлука није ништа изгубила од своје важности.{S} И она ми својом равнодушношћу необично пот |
| тога вечера изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи. </p> <p |
| очи.{S} Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлади груди. </p> <p rend="Tekst">Бојао сам се, |
| на сто.{S} Отворим после прозор, и чист ваздух промахиваше ми кроз собу.{S} Ја раскопчам прслук |
| замрљано да се једва распознаје.{S} Не ваља ништа, ништа. </p> <p rend="Tekst">Поче се слатко |
| о са столице и турим руке у шпагове.{S} Ваљало је почети ма какав индиферентан разговор.{S} Ја |
| олим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао за каквог фићфирића који се вуцара с девој |
| ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <hi rend=" |
| S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, ваљда, како је неки дан у Баварској легао во на железни |
| ! — прошапута она некаким гласом којим, ваљда удављеници говоре. </p> <p rend="Tekst">У тај пар |
| иска врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, с |
| а и бити најсрећнији смртник.{S} То су, ваљда, године што чине човека „паметнијим”.{S} Ја бих п |
| . . . . . . . . . . . . . .{S} Мислиш, ваљда: ко шта ради — ја се само с њоме заносим?{S} Не, |
| ртију ја сам се усиљавао да добијем, па ваљда стога и превидим њен колут који сам морао појести |
| рате, још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тобом смем то тврдити!{S} Шта имам ја с њоме |
| и минут не смем лагати.{S} А и писмо ће ваљда доћи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . |
| у, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охладити. </p> <p rend="Tekst">Мило |
| , јер... остајте здраво!{S} Сад ћете ми ваљда дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни |
| сањати. </p> <p rend="Tekst">Сад ћеш ми ваљда веровати да ме је прошла сва воља на даље ашикова |
| српски... варварски — рече он, мислећи ваљда да ће ме на тај начин посрамити и да ћу га пустит |
| а свршио, кад сам патетично одекламовао ваљда десети пут: „Ана, промисли се!{S} Не ја, не моја, |
| треба да почнемо с Турцима, побићемо их ваљда. </p> <p rend="Tekst">— Ех, кад бисте ви имали не |
| да одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било све тако тих |
| свакојаке снове.{S} Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама кад прође |
| пак све тачно.{S} Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима на којим |
| ћим облицима.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву. и би ми необично тужно. </p> <p rend="Tekst">Не |
| љених. </p> <p rend="Tekst">— Допада л' вам се ово? </p> <p rend="Tekst">Она напући уста. </p> |
| e-у. </p> <p rend="Tekst">— А допада л' вам се ово? </p> <p rend="Tekst">Она посматраше слику к |
| м да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте странац.{S} Уосталом |
| да ће то рећи: немојте да ме терате да вам кажем да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох. </p> |
| м којекаким беспослицама.{S} Ја знам да вам је дуго време кад сте са мном. </p> <p rend="Tekst" |
| анас кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам кажем. </p> <p rend="Tekst">— Штета! — рече гђица В |
| <p rend="Tekst">— Дајте ми бар руку да вам помогнем пети се уз степене. </p> <p rend="Tekst">О |
| р ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} Будите уверени да се варате |
| уел, рече ми: </p> <p rend="Tekst">— Ја вам стојим у сваком погледу на расположењу.{S} Само не |
| е клизаво. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам — рече она и не узе ме под руку. </p> <p rend="Teks |
| атра у лице. </p> <p rend="Tekst">— Шта вам је смешно? — рече он и промени се у лицу. </p> <p r |
| рече она. </p> <p rend="Tekst">— А шта вам је? </p> <p rend="Tekst">Она опет слеже раменима. < |
| </p> <p rend="Tekst">— Па кажите ми шта вам је? </p> <p rend="Tekst">— Не знам — рече она. </p> |
| им, опростите, ја немам права поставити вам тако питање. </p> <p rend="Tekst">Ја не одговорих н |
| d="Tekst">— Сад морам да идем.{S} Морам вам само казати да се бојим е ћете се покајати што сте |
| ="Tekst">— Ако ћете да га одсечете, ево вам га. </p> <p rend="Tekst">— Засад ништа.{S} Само да |
| end="Tekst">— Опростите, госпођице, што вам морам противречити.{S} Српски језик нема апсолутно |
| .{S} Уосталом, лако је то разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — рече она. </p> <p r |
| p> <p rend="Tekst">Ако дозволите, ја ћу вам свирати што.{S} Скочим као да идем, и очепим двапут |
| пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу. </p> <p rend="Teks |
| леда. </p> <p rend="Tekst">— Госпођице, вама је озбиљно рђаво? </p> <p rend="Tekst">Она климну |
| говорећи ништа. </p> <p rend="Tekst">— Вама је хладно? — рекох ја. </p> <p rend="Tekst">— Не! |
| ">— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак учтиво се смешећи.{S} Опет се поклони |
| е са мном? </p> <p rend="Tekst">— Бог с вама! </p> <p rend="Tekst">— А зашто не играте, него ме |
| прегледа. </p> <p rend="Tekst">— Зар с вама кад идем да се бојим чега? — рече она с некаком де |
| дана.{S} Пô ноћи се било приближило, и вампири су чекали да се минутна сказаљка на сахату пома |
| ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава. </p> <p rend="Tekst">Само да овак |
| , опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два не разуме — знаш да је врло "genant"4 </p> |
| фирића који се вуцара с девојкама да их вара. </p> <p rend="Tekst">Првих недеља, откако сам је |
| кле помирили смо се.{S} Ама да л' се ја варам, ил' се она збиља радује? </p> <p rend="Tekst">По |
| . док се пољубите, видећете да се ја не варам.” Ти не знаш да ме на тај начин доводиш на чуднов |
| ислите да ћете је на силу затворити?{S} Варате се. </p> <p rend="Tekst">Она се још већма напиња |
| м некаку љубав?{S} Будите уверени да се варате — ја сам играо како сам најбоље знао. </p> <p re |
| расположењу.{S} Само не тако српски... варварски — рече он, мислећи ваљда да ће ме на тај начи |
| а, чим баба изиђе на пијацу или иначе у варош, дође у моју собу.{S} Уређује књиге, диже моју ђу |
| је ишло којекако.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао |
| мислио сам се.{S} Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог поштанског |
| ми.{S} Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био се сасвим изгубио, нигде никога није било. |
| и се у вашем друштву, дозволићете ми да вас уверим како сам лош свирач. </p> <p rend="Tekst">— |
| S}23 </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам да вас молим јутрос да нам подвежете мензуру — рече он. </ |
| и: немојте да ме терате да вам кажем да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох. </p> <p rend="Teks |
| ="Tekst">— Ах, опростите, ја нисам и за вас донео. </p> <p rend="Tekst">Она ухвати моју до поло |
| — Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам да човек мора бити врло пажљив, па да вам |
| </p> <p rend="Tekst">— Свака лекција од вас биће ми драга — ја ударам гласом на „вас”. </p> <p |
| некако презриво, то је неколегијално од вас. </p> <p rend="Tekst">— О, о! — говораше увређени Т |
| </p> <p rend="Tekst">— Госпођице, молим вас, узмите ме под руку, овде је клизаво. </p> <p rend= |
| угљиво. </p> <p rend="Tekst">— О, молим вас — рекох ја клањајући се. </p> <p rend="Tekst">Ани б |
| : </p> <p rend="Tekst">— Господо, молим вас, господо! </p> <p rend="Tekst">Макс се осети посрам |
| стите, ја не знам шта је то дрр.. молим вас, како сте казали? </p> <p rend="Tekst">— Дромбуља — |
| i rend="italic">мојим очима,</hi> молим вас? — И ја почех да се смејем, хтевши показати да ја и |
| ре као ја. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам да човек м |
| мије сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, нити ћу икад икога.{S} Али промислите.{S} Мо |
| м, опет, смешан што и сâм не идем, него вас само зановетам којекаким беспослицама.{S} Ја знам д |
| пењите се! — виках ја смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете |
| ната. </p> <p rend="Tekst">— А има ли у вас клавира? — питаше ме. </p> <p rend="Tekst">— Наравн |
| и не дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, богами, одсад слушати. </p> <p rend="Tekst"> |
| ас биће ми драга — ја ударам гласом на „вас”. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Онда је прво: не |
| а азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њ |
| тету и није жалио ни труда ни новаца да васпита своје дете. </p> <p rend="Tekst">Ана је врло ма |
| тра! — рече она. </p> <p rend="Tekst">— Ватра! — одrоворих ја. </p> <p rend="Tekst">Наново ућут |
| ово све би тихо. </p> <p rend="Tekst">— Ватра! — рече она. </p> <p rend="Tekst">— Ватра! — одrо |
| аченим очима у којима је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам патетично одекламо |
| тер. </p> <p rend="Tekst">Попеску удари ватра у лице. </p> <p rend="Tekst">— Шта вам је смешно? |
| м разбијену слику. </p> <p rend="Tekst">Ватра се у пећи беше разгорела.{S} Још није било сванул |
| се госпођица. — Знам, сад се сећам.{S} Ваш је језик сродан с мађарским? </p> <p rend="Tekst">А |
| в ме је разумео. </p> <p rend="Tekst">— Ваш је инструмент однео ваш земљак данас кад је био.{S} |
| ете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <hi rend="italic">мојим очима,</hi |
| > <p rend="Tekst">— Опростите што морам ваш комплименат да разумем као укор, јер мало има мојих |
| rend="Tekst">— Ваш је инструмент однео ваш земљак данас кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам |
| бисмо попити оно што смо платили једном вашем колеги који, уосталом, није чинио изузетка од ост |
| ђутим кад опет узимаднем част наћи се у вашем друштву, дозволићете ми да вас уверим како сам ло |
| а смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена. < |
| d="Tekst">— Јер је на <hi rend="italic">вашим</hi> дуелима и берберин излишан. </p> <p rend="Te |
| меје. — Ја не смем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.{S} Н |
| вде може човеку допадати.{S} Нарочито у вашој књизи.{S} Мора бити да је ово lе pluѕ âpre lettre |
| ме: </p> <p rend="Tekst">— Хајд носите вашу књигу!{S} Кô бајаги слике, а изгледају кô да их је |
| >— Только, пожалуйста, колотите какь слѣвдуеть.{S}25 </p> <p rend="Tekst">Остали смо у соби сам |
| > <p rend="Tekst">— Штета! — рече гђица Ведел сасвим успокојена. </p> <p rend="Tekst">— О, нист |
| а ми нећете за зло примити — рече гђица Ведел — што сам тако слаба у географији. </p> <p rend=" |
| на као прибирајући се. — Шта ради гђица Ведел? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам баш сад допратио г |
| срећни. </p> <p rend="Tekst">Госпођица Ведел беше међутим свршила свирање.{S} Ја јој начиних н |
| сијским. </p> <p rend="Tekst">Госпођица Ведел беше црвена кô паприка. </p> <p rend="Tekst">Ја с |
| p> <p rend="Tekst">Представише ме гђици Ведел.{S} То је образована девојка.{S} Свирала је врло |
| ај штогод! </p> <p rend="Tekst">И гђици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{S} Она одмах |
| t">Ја сам се усиљавао да забављам гђицу Ведел. </p> <p rend="Tekst">После кратког разговора нач |
| , Кларо, — рече она обраћајући се гђици Веделовој — како можеш тако што питати!{S} Срби су Слов |
| здрљене груди пред оштрим врхом сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља. да то чине деца |
| ко је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам ничим ангажован. даље, дакле! „Одс |
| >Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу?{S} Зар има момка на свету који није „провод |
| бадати. </p> <p rend="Tekst">Она спусти вез у крило и наслони се на руку. </p> <p rend="Tekst"> |
| — рече некако збуњено, узимајући наново вез. </p> <p rend="Tekst">— Какав год ви хоћете.{S} А к |
| /hi> али никака појма нисам могао за њу везати. </p> <p rend="Tekst">Тако сам заспао, иако није |
| rend="Tekst">Она је седела за столом и везла некакав јастук. </p> <p rend="Tekst">На улици зат |
| лицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати. </p> <p rend= |
| јаче системе позабацивали су којекуда, веле да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имп |
| некаком поузданошћу да ће ме обрадовати вели:{S} Хајдете, дошла Ана!{S} Онда сам се и сам обука |
| ане.{S} Па господин начелник коме се на велике празнике мора правити визита и који увек за собо |
| тке панталоне и огромне ципеле и црвене велике махраме у које се усекњује и које му из џепа вир |
| што се мора осећати.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хо |
| е туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без ра |
| } Ох, кад би знала моја мати на како се велико дело спремам, она би се молила богу да ми да сна |
| ако добра!... </p> <p rend="Tekst">Ну, „велико писмо” је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо м |
| p> <p rend="Tekst">— Parole d'honneur18 велите да не знам. </p> <p rend="Tekst">Она се збуни: < |
| ме онако јадног, без достојанства, без величине, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, |
| S} Причао сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама, после сам је испи |
| који минут у својој руци, она га онда, веома опрезно и као не знајући шта ради, извуче и наста |
| имназиста овде, а други математичар.{S} Веома добар и озбиљан човек. </p> </div> <div> <head re |
| и, и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа. </p> <p rend="Tekst">— Госпођице, вама је |
| е ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} Твој верни </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Побратим< |
| . </p> <p rend="Tekst">Сад ћеш ми ваљда веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} |
| о што си ти, мало је.{S} Сад ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла |
| амет како она оставља своје име, језик, веру — чини све што хоћу, на све одговара како ти рекне |
| мо браним.{S} Приповетка је свршена.{S} Веруј!{S} Ја сам према њој само галантан господин: прат |
| } И то све само мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ја? </p> <p rend="Te |
| чале.{S} Непрестано је била она уза ме, весела као грлица. </p> <p rend="Tekst">Ја почех себи д |
| је се трзала као из сна, и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи да она |
| овако. </p> <p rend="Tekst">Она је била весела, кô што сам ти већ казао. </p> <p rend="Tekst">М |
| {S} Чуо сам како јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата и како се цела кућа напуни весељ |
| /p> <p rend="Tekst">— А гле! — рекох ја весело. </p> <p rend="Tekst">— Нема никога у кући, па м |
| а.{S} И ви сте ми леп доктор!{S} И поче весело да се смеје. — Ја не смем ништа учинити против в |
| ворише врата и како се цела кућа напуни весеља.{S} Туманов дотрча мени у собу (не знам шта је и |
| ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу”, „жуборећем поточићу”, „успављивом гласу звона” |
| астови бељаху се с оне стране с које је ветар духао кад је снег падао, те га наносио на њих.{S} |
| о. </p> <p rend="Tekst">У тај пар духну ветар појаче, и с једног сухарка сроза се снег и паде н |
| ку која се сваки час мењаше, кад се сух ветар на улици заигра пламеном лампе. </p> <p rend="Tek |
| досад двадесет писама и сва подерао.{S} Већ су два месеца од мога последњег писма.{S} Ти си пис |
| а извадих сахат. </p> <p rend="Tekst">— Већ 11.{S} Ви знате — рекох ја као у шали — да сам ја б |
| е се сви зажелели, и како им се чини да већ неће доживети тај срећни час кад ћу ја свршити и вр |
| а пођох још даље, не говорећи јој ништа већ смо били неколико корака у шуми.{S} Ноге нам упадах |
| </p> <p rend="Tekst">— Нисам јео ништа већ осам дана. </p> <p rend="Tekst">— Богу хвала, само |
| љ. </p> <p rend="Tekst">Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студе |
| ко даље </p> <p rend="Tekst">Ну теби је већ постало отужно. </p> <p rend="Tekst">Боље да идем д |
| воју собу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух како и она оде у своју собу и о |
| , и тако даље, и тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш како му се му |
| уморан, стога сам легао у 11.{S} Кад ме већ хваташе сан и нејасне успаљиве слике почеше се ређа |
| је посађен кад сам се ја родио, и који већ на својој периферији носи сухе гране.{S} Па господи |
| им озбиљно уђем у собу (обично, пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и смеху) и доручкујем. |
| ки студент, Макс по имену....{S} Али ти већ познајеш главне особе овога пансионата, а нарочито |
| ekst">Она је била весела, кô што сам ти већ казао. </p> <p rend="Tekst">Међутим, ја сам опазио |
| Идем одмах њојзи.{S} Казаћу јој.. знам већ шта ћу јој казати. </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" |
| олут који сам морао појести.{S} Кад сам већ сâм мицао, угледам да она има даму, турим је на кра |
| гивати се? </p> <p rend="Tekst">Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући.{S} Поред мене прођоше |
| {S} Пред кућом за концерт, иако је било већ четврт после седам, уставише се једна господска кол |
| S} Донекле је ишло којекако.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам |
| је лепа, која је пука сирота и којој су већ двадесет и четири године.{S} Питао сам их, као у ша |
| степене. </p> <p rend="Tekst">Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадил |
| би на расположење — рекох му ја и почех већ викати. </p> <p rend="Tekst">Он пробаше да ишчупа р |
| nd="Tekst">Лајпциг </p> <p rend="Tekst">Већ си по поштанском жигу познао да сам оставио место м |
| ате се. </p> <p rend="Tekst">Она се још већма напињаше.{S} Ја напослетку одједанпут пустим, и о |
| <p rend="Tekst">Будалаштине...{S} Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би б |
| није сметао. </p> <p rend="Tekst">Једно вече ходали смо опет заједно.{S} Говорили смо француски |
| о крајем марта.{S} Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{ |
| ви за сто, ћутимо, да се чује како муха вечера.{S} Макс прави рђаве досетке на које се ми само |
| </p> <p rend="Tekst">Било је то једног вечера, на једно две недеље после мојега писма.{S} Нико |
| сви уверавате. </p> <p rend="Tekst">Тог вечера после вечере играли смо даме.{S} Она је играла в |
| на клинику.{S} Увече седео сам док смо вечерали.{S} После сам засео и читао до 12.{S} Кад сам |
| ли кући, било је време вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{S} Осећао сам некакав приј |
| . </p> <p rend="Tekst">Тог вечера после вечере играли смо даме.{S} Она је играла врло добро.{S} |
| ekst">Кад смо дошли кући, било је време вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{S} Осећао |
| p rend="Tekst">Ана је врло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да јој није добро. </p |
| аље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску да купи духана, остасмо само ја и она |
| та. </p> <p rend="Tekst">Ана ме зове на вечеру. </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Твој по |
| а свом послу.{S} На доручак, ручак и на вечеру скупљамо се у трпезарији где је клавир и једно д |
| а дан њојзи у собу: на доручак, ручак и вечеру.{S} Увек ми је термометар под пазухом.{S} Како с |
| пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разго |
| ekst">Ја сам слабији и нижи од црва.{S} Вечно сам те уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ип |
| мени откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамљености, јер је нико не разуме и она |
| к сан грком јавом. </p> <p rend="Tekst">Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на пијацу и |
| "Tekst">— Ко зна?{S} Него пристајете л' ви на мој предлог? </p> <p rend="Tekst">Она измахну рук |
| не код пећи. </p> <p rend="Tekst">— Ал' ви сте сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљиво. |
| и поклони се. </p> <p rend="Tekst">— А, ви сте, Хермане, — рече она као прибирајући се. — Шта р |
| сте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи. </p> <p rend="Tekst" |
| rend="Tekst">— Нећете да кажете.{S} Не, ви морате казати. </p> <p rend="Tekst">— Никад! </p> <p |
| шати. </p> <p rend="Tekst">— Ви?{S} Не, ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да п |
| ејала је се. </p> <p rend="Tekst">— Не, ви не знате да играте.{S} Морате код мене учити. </p> < |
| љен смех: </p> <p rend="Tekst">— Молим, ви на то не можете ништа да одговорите. </p> <p rend="T |
| е да затвори. </p> <p rend="Tekst">— О, ви мислите да ћете је на силу затворити?{S} Варате се. |
| о ја. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам да човек мора б |
| сушто дете. </p> <p rend="Tekst">— Ах, ви сте нека прзница! </p> <p rend="Tekst">— Нема више д |
| кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви сте слободни! </p> <p rend="Tekst">Онда се стропошта |
| ипак какав други поклон хтели од мене; ви нећете само моју духанкесу.{S} Кажите, дакле! </p> < |
| ахат. </p> <p rend="Tekst">— Већ 11.{S} Ви знате — рекох ја као у шали — да сам ја болестан, па |
| Богу хвала, само кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп до |
| смакну раменима. </p> <p rend="Tekst">— Ви се бојите ићи даље у пусту шуму? </p> <p rend="Tekst |
| ја знам шта је. </p> <p rend="Tekst">— Ви не можете никад знати шта је. </p> <p rend="Tekst">— |
| , одсад слушати. </p> <p rend="Tekst">— Ви?{S} Не, ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљд |
| низашто љутити. </p> <p rend="Tekst">— Ви се љутите, ја се никад и не љутим. </p> <p rend="Tek |
| то чини с дамом. </p> <p rend="Tekst">— Ви опет имате даму! — рекох јој. </p> <p rend="Tekst">О |
| а изиђе за мном. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте рђав човек — рече ми она у ходнику. </p> <p rend |
| Он сав позелени: </p> <p rend="Tekst">— Ви изговористе реч берберин некако презриво, то је неко |
| се окрете Максу: </p> <p rend="Tekst">— Ви као да сте с поља где се гази крв? — рече он, поглед |
| ош није свршена? </p> <p rend="Tekst">— Ви хоћете да се спрдате са мном? </p> <p rend="Tekst">— |
| шта ћете с њиме? </p> <p rend="Tekst">— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам. |
| ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, бог |
| а гласом који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби? </p> <p rend="Tekst">— Не, био сам, госпо |
| коју она узе. </p> <p rend="Tekst">— А ви сте добра девојка — одговорих јој. — Лаку ноћ! </p> |
| д сте са мном. </p> <p rend="Tekst">— А ви идите кад знате. </p> <p rend="Tekst">Учини ми се да |
| ">— Ја <hi rend="italic">мислим</hi> да ви не знате. </p> <p rend="Tekst">— Parole d'honneur ви |
| с некаком детињском равнодушношћу. — Та ви сте тако јаки! </p> <p rend="Tekst">— И не треба да |
| ао што би то другда може бити радио (та ви ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам и ишао сам даљ |
| је питала, како је врата отворила, шта ви радите. </p> <p rend="Tekst">Ја је погледах испод ок |
| ekst">— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете? </p> <p rend="Tekst">Опет је ћутала.{S} Ја с |
| о вез. </p> <p rend="Tekst">— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете? </p> <p rend="Tekst">О |
| t">— Не, био сам, госпођице.{S} А откуд ви знате? </p> <p rend="Tekst">Она се мало збуни. </p> |
| ње, незаслужна онога плама којим сте ме ви обасјали.{S} Можете ли ми опростити?” </p> <p rend=" |
| а л' она у ствари мари за ме, кô што ме ви сви уверавате. </p> <p rend="Tekst">Тог вечера после |
| о обрати: </p> <p rend="Tekst">— Да сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити оно што с |
| end="Tekst">— Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви нећете сам |
| а. </p> <p rend="Tekst">— Ех, кад бисте ви имали нешто само један овакав кор као ми, ласно бист |
| увише: </p> <p rend="Tekst">— Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели |
| мо један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском! </p> <p rend="Tekst">Мени би и су |
| Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп доктор!{S} И поче весело да се смеје. — Ј |
| пет лудо питање — рече она — Свирате ли ви у што, ако смем питати? </p> <p rend="Tekst">Ђаво га |
| огла бих доказати да имам више права но ви, ал' како је то право на нашем међународном, то јест |
| штро, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно? </p> <p rend="Tekst">Другу партиј |
| побесни. </p> <p rend="Tekst">— А зашто ви не бисте хтели подвезати мензуру? — рече он наново, |
| ја добијам? </p> <p rend="Tekst">— Зар ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку |
| </p> <p rend="Tekst">— Parole d'honneur ви <hi rend="italic">мислите</hi> да ја не знам? </p> < |
| акав закључак у твоме последњем писму: „Ви се обадвоје узајамно волите. док се пољубите, видеће |
| етио да ће ме звати на дуел нашто му је Видак дуванџија — ударио шамар! </p> <p rend="Tekst">Не |
| ми цигару! </p> <p rend="Tekst">Она је видела да ће то рећи: drehe mir eіne Cіgarette! </p> <p |
| ">Видело је се да је поодавно почето, и видело је се да је бачено да се више не доврши. . . . . |
| ислио сам на њега. </p> <p rend="Tekst">Видело је се да је поодавно почето, и видело је се да ј |
| >Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео даје она уверена да ја играм како најбоље знам и |
| двоје узајамно волите. док се пољубите, видећете да се ја не варам.” Ти не знаш да ме на тај на |
| шупље, где извесно нисам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен, да више не мо |
| извадила махраму и усекњиваше се.{S} Ја видех како она разастре махраму по целом лицу и како дв |
| да ме задиркује.{S} После мале паузе ја видех како му лице дође пакосно.{S} Опет ми се заједљив |
| секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво.{S} Рана коју та сабљица зада |
| рино бацило ме је тамо одакле се Ана не види. </p> <p rend="Tekst">Ја почех да очајавам — шта д |
| су којекуда, веле да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имперзијон у калочинама.{S} Ке |
| /p> <p rend="Tekst">Ја се окретох да га видим.{S} Она ме држаше испод руке и повуче напред. </p |
| ишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они отприлике рећи. </p> <p rend="Tekst">Н |
| право да га у свако доба прихватим и да видим како му је.{S} Молим овамо руку! </p> <p rend="Te |
| амо драже.{S} Све ме копка неки ђаво да видим да л' она у ствари мари за ме, кô што ме ви сви у |
| ј то урадити, чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти видш да ја нећу бити с њом срећан — па чист |
| гару и пружи ми. </p> <p rend="Tekst">— Видиш како сам разумела — рече она радујући се. </p> <p |
| nd="Tekst">Дуго сам гледао ову, као што видиш, луду, прљавосветлу слику која се сваки час мењаш |
| пасти на таваницу наше собе.{S} Као што видиш, генијална мисао. </p> <p rend="Tekst">Она је сед |
| , чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти видш да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.{S} Н |
| коме се на велике празнике мора правити визита и који увек за собом води Тијосава пандура под п |
| а расположење — рекох му ја и почех већ викати. </p> <p rend="Tekst">Он пробаше да ишчупа руку |
| ти, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих викати да би и полиција дошла. </p> <p rend="Tekst">Ја |
| </p> <p rend="Tekst">— Та пењите се! — виках ја смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим го |
| за себе. </p> <p rend="Tekst">— Лежи! — виках ја. </p> <p rend="Tekst">Он ме само блесасто глед |
| стано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила </p> <p rend="Tekst">Ја не знам кад сам је научио |
| ти ме за руке. </p> <p rend="Tekst">Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата. </p> <p rend="Te |
| ме у које се усекњује и које му из џепа вире.{S} Има бритву од које је једна страна само за жуљ |
| ни људи с новинама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху њима својственим гласом:{S} Mont |
| ивот. </p> <p rend="Tekst">Ја хтедох да вичем: шта да радим? </p> <p rend="Tekst">Не знајући ни |
| к. </p> <p rend="Tekst">Стоој, јаваш! — вичеш ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини. |
| а певам песму „Што се боре мисли моје”, више ми не дркће лице и не горе груди, то јест не дркћу |
| се интересујем њоме, право да ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све мислим: па шта сад да му п |
| st">Сад ми је све јасно — рекох себи. — Више је ни минут не смем лагати.{S} А и писмо ће ваљда |
| да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг. </p> <p rend="Tekst">Ја приђох њој |
| иближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати. </p> <p rend="Tekst">Она спусти в |
| >Она се опет одобровољи, али није хтела више играти даме.{S} Ја окренем даску и одбројим себи и |
| ка прзница! </p> <p rend="Tekst">— Нема више да се говори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се |
| еле? </p> <p rend="Tekst">Но о њој нема више разговора.{S} Она долази у „пријатне успомене”. </ |
| а пружи руку.{S} Ја иђах за три степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на пô басамака, с |
| ми изгледаше увређена.{S} Не хте ништа више говорити. </p> <p rend="Tekst">Ћутали смо обоје.{S |
| приповетка је свршена.{S} Ти ниси ништа више ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} Твој верни </p> < |
| kst">Нешто смо као говорили — ничега се више не сећам. </p> <p rend="Tekst">Ја сам у левој руци |
| чето, и видело је се да је бачено да се више не доврши. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . |
| уда игра!{S} Ја све мање радим и све се више заносим њоме.{S} Пошло је све будибокснама. </p> < |
| ва за ме. </p> <p rend="Tekst">Нисам се више могао насмејати. </p> <p rend="Tekst">Она окрете г |
| сам се клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути. </p> <p rend="Tekst">Дошао на ручак.{S} С |
| о.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао.{S} С друге ст |
| nd="Tekst">— Могла бих доказати да имам више права но ви, ал' како је то право на нашем међунар |
| /p> <p rend="Tekst">Њене се слике нисам више плашио.{S} Мислио сам на шетњу с њом.{S} Паде ми н |
| ayѕan — Erckmann-Chatrian.{S}12 Ја стао више ње. </p> <p rend="Tekst">— Лепо време — рекох ја у |
| че”, говорио сам себи, „ти си још много више заслужио!” </p> <p rend="Tekst">Можда после пет ми |
| о корака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до више чланака у неугажен снег, огромни храстови бељаху с |
| езгранично шупље, где извесно нисам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен, да |
| .{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па после казујем њој. </p> <p rend="Teks |
| end="Tekst">Напишем писмо, и не знам му више садржаја.{S} Знам само да је почињало једним сном, |
| д ћу ја свршити и вратити се њима да их више не остављам. </p> <p rend="Tekst">Нешто ме још теж |
| ам расипао своја осећања и замало па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} |
| асто. </p> <p rend="Tekst">Ја не знадох више за себе. </p> <p rend="Tekst">— Лежи! — виках ја. |
| та, да сам почео са „госпођице”, да сам вишекратно помињао „дубље разлоге” и како ја „не смем м |
| ми стајасмо пред огромним парком у коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљен |
| , без мушког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша која се неприметно х |
| радим, извадим махраму и почнем брисати влажан сто.{S} Онда седнем за њега и подбочим се на рук |
| мљу која је распростирала око себе онај влажни пролећни мирис.{S} Он уређиваше стазе по врту.{S |
| даше на клавир за којим Попеску свираше влашке потпури. </p> <p rend="Tekst">— А што мешате фиг |
| љда, како је неки дан у Баварској легао во на железничку пругу, и воз се осакатио.{S} Неки дан, |
| ав мокар, и с његових крајева капала је вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара, који сам |
| оводио љубав” из које излази само лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо |
| артија на корицама беше потклобучила од воде.{S} Уједанпут угледам писмо на столу. </p> <p rend |
| ице на столу.{S} Он је сав био мокар од воде коју сам сасуо на свећник.{S} Жигице су се биле ук |
| удио.{S} Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећник.{S} Онда устанем те отворим |
| > <p rend="Tekst">Ја устах и донех чашу воде.{S} Попијем пола чаше. </p> <p rend="Tekst">— Ах, |
| ош који данас дâ на карте пола имања не водећи рачуна што ће сутра доћи до просјачког штапа.{S} |
| ора правити визита и који увек за собом води Тијосава пандура под пусатом.{S} Па Тијосав који у |
| Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она је водила донекле најмлађе дете моје сестре, које нам је г |
| се добро чувао сваког корака који би ме водио до ма каких изјава и споразумевања.{S} Ти знаш да |
| руку.{S} Ја иђах за три степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на пô басамака, стегнем |
| болесник (нега је била опарила кључалом водом.{S} Ја сам јој, пошто је прснуо мехур, мазао раст |
| н свећњак био је прснуо кад сам на њега воду сасуо.{S} Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита |
| S} Својим жабама мењам уредно сваки дан воду, и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом прису |
| варској легао во на железничку пругу, и воз се осакатио.{S} Неки дан, опет, прошао овде један п |
| тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз. </p> <p rend="Tekst">Мене одједанпут обузе нека ту |
| end="Tekst">— Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи. |
| kst">Деца моје сестре још ме непрестано воле — не избијају из моје собе.{S} А моја сестра — ех, |
| од света и пљунуо на све што сам досад волео.{S} Сам самцит, с њоме у мом загрљају.{S} Ја бриз |
| — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да с |
| ја сам све свршио, ја имам жену која ме воли. </p> <p rend="Tekst">А моји: моја мати, мој побра |
| kst">Тога дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељена коса насред главе, а ос |
| а да радим?{S} Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао з |
| ако да ти одговорим?... да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми сама причала да је твој деда био |
| емојте да ме терате да вам кажем да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох. </p> <p rend="Tekst">— |
| следњем писму: „Ви се обадвоје узајамно волите. док се пољубите, видећете да се ја не варам.” Т |
| Мишо, — говори ми она плашљиво — ти не волиш Немце. </p> <p rend="Tekst">Ја се мало збуних: </ |
| причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима на којима нема ни за грош гвожђа, о Ци |
| ш ми ваљда веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех брате, она је, т |
| оштро озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу и да ми се учинише моја питања и одви |
| >— Наравно да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор. </p> <p rend="Tekst">— Опет лудо |
| рекох ја Туманову — пожалуйста пойдите вонъ И не пускайте никого изъ дамъ въ комнату.24 </p> < |
| е још подбадаше, непрестано шапћући:{S} Вотъ гадостъ! </p> <p rend="Tekst">Ја не знам знаш ли т |
| </p> <p rend="Tekst">Неко куца на моја врата. </p> <p rend="Tekst">Ана ме зове на вечеру. </p> |
| вршена.{S} Хајд' да се спава. — Онда на врата кавеза у коме је била та мисао „чврсто” затворена |
| Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш како му се мућка пиво у трбуху. — Туманов |
| st">Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата. </p> <p rend="Tekst">Ја се одмакнем од своје „жр |
| створио — госпођица је питала, како је врата отворила, шта ви радите. </p> <p rend="Tekst">Ја |
| јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата и како се цела кућа напуни весеља.{S} Туманов дот |
| она оде у своју собу и опрезно затвори врата. </p> <p rend="Tekst">Ту ноћ нисам ништа мислио, |
| ирица скочи са својега седишта и отвори врата од кола С друге стране искочи један млад човек у |
| отворим прозор и гледах у врт. доле је вратар преривао будаком црну земљу која је распростирал |
| љубити. </p> <p rend="Tekst">Кад смо се вратили, ја сам јој успут давао прву лекцију у српском. |
| rend="Tekst">Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући.{S} Поред мене прођоше два пијана човека |
| и је термометар под пазухом.{S} Како се вратим у своју собу, прочитам топлоту на термометру и о |
| Брава шкљоцну и њена се мати појави на вратима. </p> <p rend="Tekst">Она трже своју руку из мо |
| о у соби само ми људи.{S} И Макс пође к вратима.{S} Ја га стигох кад беше ухватио за кваку.{S} |
| > љубав”, стоји целу ноћ пред авлијским вратима и чека се „љубавник”, па се после цмака док не |
| ично лепа. </p> <p rend="Tekst">— Да се вратимо? — питах ја. — А што? </p> <p rend="Tekst">Она |
| помрчину. </p> <p rend="Tekst">— Да се вратимо? — рече она. </p> <p rend="Tekst">Ја је погледа |
| та у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије. </p> <p |
| Drop_slovo_Char">К</hi>ад сам се полани вратио из Италије, дошао ми је до руку овај рукопис.{S} |
| руку. </p> <p rend="Tekst">Онда се опет вратисмо, опет прођосмо.{S} Кад се по трећи пут вратисм |
| , опет прођосмо.{S} Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш да су овде по цео дан закључане капиј |
| вети тај срећни час кад ћу ја свршити и вратити се њима да их више не остављам. </p> <p rend="T |
| ачен преко темена, крајеви укрштени под вратом па забачени на леђа.{S} Из тога шала провириваше |
| крпама и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку такође свилом.{S} Кроз |
| с новинама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху њима својственим гласом:{S} Montagѕzeіt |
| на друму да дочекујемо богате путнике, враћамо што узајмимо на облигацију — поштени смо!{S} Шт |
| ирис.{S} Он уређиваше стазе по врту.{S} Време је било благо. </p> <p rend="Tekst">Ја мишљах, не |
| је снег падао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана било је на термометру -10 |
| гу повући, а, с друге стране, крајње је време да се оканем посла за који нисам, и то ћу учинити |
| end="Tekst">Кад смо дошли кући, било је време вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{S} |
| беспослицама.{S} Ја знам да вам је дуго време кад сте са мном. </p> <p rend="Tekst">— А ви идит |
| о. </p> <p rend="Tekst">Они имају једно време у години кад се морају да „дуелишу”.{S} Онда се р |
| ао више ње. </p> <p rend="Tekst">— Лепо време — рекох ја уздржавајући смех. </p> <p rend="Tekst |
| ти којој некажњено певају песници свију времена и народа.{S} Па зар само ја да улетим у тај стр |
| d="Tekst">Од неко доба наша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога да ти н |
| смерти”.{S} Чудновато да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа.{S} Још је чудниј |
| на облигацију — поштени смо!{S} Шта ће врлина? — доста је дужности.{S} Па, истина, и чиме сам |
| то учини. </p> <p rend="Tekst">Како?{S} Врло просто!{S} Није ми баш право да пређем на тај пред |
| ту ноћ био смирио, био сам од тог доба врло немиран.{S} С једне стране било ми је неправо што |
| ечере играли смо даме.{S} Она је играла врло добро.{S} Доби прву партију и погледа ме оштро, ја |
| Напослетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге. < |
| та — истакла се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту. — Онда баци на ме један поглед пун |
| нико ван нас два не разуме — знаш да је врло "genant"4 </p> <p rend="Tekst">Наш „Дон Карлос” је |
| То је образована девојка.{S} Свирала је врло добро у клавир и говорила француски и енглески.{S} |
| своје дете. </p> <p rend="Tekst">Ана је врло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да ј |
| на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора.{S} Оваки случајеви мене с |
| 10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно. </p> <p rend="Tekst">После пет минута би |
| /p> <p rend="Tekst">— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам да човек мора бити врл |
| ак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш да се ја њом оженити не могу.{S} Боже м |
| .{S} Ја вас уверавам да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте с |
| , лако је то разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — рече она. </p> <p rend="Tekst">— |
| у, а? </p> <p rend="Tekst">Говорили смо врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и |
| сам подуже на прозору који је гледао у врт. </p> <p rend="Tekst">Био сам бунован.{S} У врту је |
| вече устанем, отворим прозор и гледах у врт. доле је вратар преривао будаком црну земљу која је |
| слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је терао, два-трипут сам лапнуо да срк |
| ролећни мирис.{S} Он уређиваше стазе по врту.{S} Време је било благо. </p> <p rend="Tekst">Ја м |
| > <p rend="Tekst">Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз |
| се клањајући. </p> <p rend="Tekst">Она врћаше главом: нема пардон. </p> <p rend="Tekst">За каз |
| стано у њега гледала.{S} На моје питање врћаше главом у знак да ми га не поклања. </p> <p rend= |
| унаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља. д |
| end="Tekst">Она скочи и наслони се само врхом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако про |
| ра само до половине, и они се секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво |
| . . . . . . . . . . . . . . . . . .као вуга, а они то зову haut gout3. . . . . . . . . . . . . |
| ако она забада иглом у јастук и како се вуница таре о tulle anglais.17 </p> <p rend="Tekst">Сед |
| аљда, држао за каквог фићфирића који се вуцара с девојкама да их вара. </p> <p rend="Tekst">Прв |
| ара, па им после даје динар бакшиша.{S} Вуче још непрестано немачко-енглески речник куд год иде |
| јега имена.{S} М је било сасвим готово, Г до половине, а друго М тек плајвазом обележено.{S} То |
| kst">— То је флаута — истакла се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту. — Онда баци на ме |
| а се мало збуни. </p> <p rend="Tekst">— Г. Туманов ми је казао. </p> <p rend="Tekst">— Да, — ре |
| да пређем на тај предмет, ја сам рад да га сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора — мора |
| еши. </p> <p rend="Tekst">— Ако ћете да га одсечете, ево вам га. </p> <p rend="Tekst">— Засад н |
| мрзи Немце.{S} Бије келнере кад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиш |
| <p rend="Tekst">Он очигледно чекаше да га ко запита за његово јунаштво. </p> <p rend="Tekst">П |
| ром сребрног нитрата), ја имам право да га у свако доба прихватим и да видим како му је.{S} Мол |
| 1 </p> <p rend="Tekst">Ја се окретох да га видим.{S} Она ме држаше испод руке и повуче напред. |
| и људи.{S} И Макс пође к вратима.{S} Ја га стигох кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за р |
| он подругљиво. </p> <p rend="Tekst">Ја га скопах руком за прси грунем га о зид.{S} Он опусти р |
| сам га за који минут у својој руци, она га онда, веома опрезно и као не знајући шта ради, извуч |
| м јој да извуче прст.{S} Напослетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба |
| о поплашити. </p> <p rend="Tekst">После га савијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако |
| момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича-Николи. </p> <p rend="Tekst">Онда уведох А |
| је је ветар духао кад је снег падао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана бил |
| ме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи. </p> <p rend="Tekst">Лајт |
| моје питање врћаше главом у знак да ми га не поклања. </p> <p rend="Tekst">— Зар ни цигло једа |
| у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу”, „жуборећем по |
| у, „велико писмо” је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо му се кад слатко смејати. </p> <p ren |
| рича о нама кад прођемо улицом: „Гледај га, завртила му памет Швабица”, и моја мати, црвених оч |
| р једног тричавог сна било.{S} Прогутај га, дакле. </p> <p rend="Tekst">Уосталом, да бих те усп |
| kst">— Ако ћете да га одсечете, ево вам га. </p> <p rend="Tekst">— Засад ништа.{S} Само да ја з |
| ко пута гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се клепнућу га незгодно, па |
| рстић и почех га миловати.{S} Држао сам га за који минут у својој руци, она га онда, веома опре |
| и је до руку овај рукопис.{S} Читао сам га под утисцима који су на ме оставили Помпеји.{S} Кад |
| t">— Лежи, бре! — цикнух ја и притиснем га за руку. </p> <p rend="Tekst">Он се сроза низа зид н |
| kst">Ја извадих то парче свиле и метнем га у шпаг.{S} То цело после подне мислио сам на њега. < |
| ekst">Ја га скопах руком за прси грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто. </p> |
| ао сам да је од моје сестре.{S} Отворим га. </p> <p rend="Tekst">Ти знаш како сестре пишу.{S} Ц |
| х кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за руку и извучем до сред собе. </p> <p rend="Tekst" |
| ми поклоните?{S} Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као |
| смем питати? </p> <p rend="Tekst">Ђаво га знао шта ми би!{S} Ја одговорих: </p> <p rend="Tekst |
| ">— Да, — рече Туманов простодушно како га је бог створио — госпођица је питала, како је врата |
| и, јер како он тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње кад смо сви заједно, а да, опет, |
| да ће ме на тај начин посрамити и да ћу га пустити. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу и сам тебе ста |
| га се клонио.{S} Бојао сам се клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути. </p> <p rend="Tek |
| rend="Tekst">Ја узех њен прстић и почех га миловати.{S} Држао сам га за који минут у својој руц |
| ни. </p> <p rend="Tekst">Дође ми ужасно гадан. </p> <p rend="Tekst">— Не бих — рекох му и почех |
| е напит. </p> <p rend="Tekst">Мени дође гаднији него икад, хтедох да пљунем.{S} Туманов ме још |
| сет година, било би разумљиво, овако је гадно. </p> <p rend="Tekst">Они, знаш, туре на очи наоч |
| подбадаше, непрестано шапћући:{S} Вотъ гадостъ! </p> <p rend="Tekst">Ја не знам знаш ли ти њих |
| d="Tekst">— Ви као да сте с поља где се гази крв? — рече он, погледајући мене и Туманова. </p> |
| м се. </p> <p rend="Tekst">Сваким даном газио сам све дубље и дубље.{S} Кад сам што говорио за |
| {S} Била је бледа као снег који малопре газисмо.{S} Из очију јој грунуше сузе. </p> <p rend="Te |
| ена.{S} Веруј!{S} Ја сам према њој само галантан господин: пратим је на клавиру кад пева; додај |
| гнем на канабе.{S} Мисли су ме пријатно галичале.{S} Непрестано је била она уза ме, весела као |
| овским колима на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају, и који за де |
| тамо иза очију нешто безгранично шупље, где извесно нисам био више ја. — Видех да је однос наш |
| <p rend="Tekst">— Ви као да сте с поља где се гази крв? — рече он, погледајући мене и Туманова |
| ак и на вечеру скупљамо се у трпезарији где је клавир и једно десетак новина и журнала.{S} Трпе |
| </p> <p rend="Tekst">Рекох да ћу почети где сам стао. </p> <p rend="Tekst"> <hi meTypesetSize=" |
| нда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо. </p> <p rend="Tekst">Кад сам ушао, она је в |
| дно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два не разуме — знаш да је врло "genan |
| ло код куће, преметао сам по њену столу где ради.{S} Извучем једну фијоку и на дну њеном нађем |
| м. </p> <p rend="Tekst">— Штета! — рече гђица Ведел сасвим успокојена. </p> <p rend="Tekst">— О |
| м се да ми нећете за зло примити — рече гђица Ведел — што сам тако слаба у географији. </p> <p |
| рече она као прибирајући се. — Шта ради гђица Ведел? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам баш сад допр |
| бу. </p> <p rend="Tekst">Представише ме гђици Ведел.{S} То је образована девојка.{S} Свирала је |
| >— Али, Кларо, — рече она обраћајући се гђици Веделовој — како можеш тако што питати!{S} Срби с |
| , свирај штогод! </p> <p rend="Tekst">И гђици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{S} Она |
| ="Tekst">Ја сам се усиљавао да забављам гђицу Ведел. </p> <p rend="Tekst">После кратког разгово |
| сам некад добијао праве деца змајеве и генералске капе. </p> <p rend="Tekst">Ја све то гледам. |
| а таваницу наше собе.{S} Као што видиш, генијална мисао. </p> <p rend="Tekst">Она је седела за |
| ам лапнуо да сркнем из ње, но мој добри геније држао ме је за њушку. </p> <p rend="Tekst">Охлад |
| у географији. </p> <p rend="Tekst">— У географији! — прошапута Ана подругљиво. </p> <p rend="T |
| рече гђица Ведел — што сам тако слаба у географији. </p> <p rend="Tekst">— У географији! — прош |
| а је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је терао, два-трипут сам |
| ош два Румуна који с нама седе, — један гимназиста овде, а други математичар.{S} Веома добар и |
| у.{S} Уређује књиге, диже моју ђулад за гимнастику и диви се мојој снази, после се мази, умиљав |
| </p> <p rend="Tekst">Опет уредно играм гимнастику и испружам руку са тридесет шест фуната у њо |
| <p rend="Tekst"> <hi meTypesetSize="14">Глава</hi> <seg> </seg> <hi meTypesetSize="14">I</hi> < |
| <p rend="Tekst"> <hi meTypesetSize="14">Глава</hi> <seg> </seg> <hi meTypesetSize="14">II</hi> |
| м, а то је просто раздељена коса насред главе, а остраг покупљена у клупче.{S} Тако и моје сест |
| мејати. </p> <p rend="Tekst">Она окрете главе од мене. </p> <p rend="Tekst">— Ја... ја... — поч |
| <p rend="Tekst">Ја је погледах.{S} Око главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крај |
| ="Tekst">Она је имала исти црни шал око главе.{S} Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Била ј |
| ше слике.{S} Опет она с црним шалом око главе...{S} Ама само један једини пољубац, ал' онда, — |
| kst">Све ћу ти испричати.{S} Поделићу у главе.{S} Даћу свакој мото.{S} Развићу сву своју музу.{ |
| но и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је собу неком зеленкаст |
| акс по имену....{S} Али ти већ познајеш главне особе овога пансионата, а нарочито њу.{S} Прекод |
| арком у коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не |
| .{S} Дама лако скочи напоље.{S} Тресаше главом и затури косу за уши. </p> <p rend="Tekst">Ми и |
| њајући. </p> <p rend="Tekst">Она врћаше главом: нема пардон. </p> <p rend="Tekst">За казну ја ј |
| њега гледала.{S} На моје питање врћаше главом у знак да ми га не поклања. </p> <p rend="Tekst" |
| <p rend="Tekst">Она климну одобравајући главом. </p> <p rend="Tekst">Ја узех њен прстић и почех |
| прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о кревет. </p> <p rend="Tekst">Сан ми се разби.{ |
| оји најближе седи до њега, климне важно главом и промумла:{S} Nаtürliсh!{S}5 или Nа-nu!{S}6 или |
| <p rend="Tekst">— Ја махнух равнодушно главом. </p> <p rend="Tekst">— Мишо, — говори ми она пл |
| еш за конац, шире руке и ноге и климају главом.{S} Они људи с новинама у ковчезима, који им вис |
| у слику? </p> <p rend="Tekst">Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме питајући да |
| здрави! </p> <p rend="Tekst">Она климну главом. </p> <p rend="Tekst">Дакле помирили смо се.{S} |
| оворио. </p> <p rend="Tekst">Она климну главом. </p> <p rend="Tekst">Ја дођох до прозора и глед |
| рђаво? </p> <p rend="Tekst">Она климну главом. </p> <p rend="Tekst">— Па кажите ми шта вам је? |
| "Tekst">Можда после пет минута она диже главу и погледа ме онако јадног, без достојанства, без |
| тане, но ја јој не дадох.{S} Она окрете главу од мене: </p> <p rend="Tekst">— Мишо, шта радимо |
| зи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз главу:{S} Швабица, сирота, моја мати, Србија.{S} Скочим |
| актом по тастерима од клавира и наслони главу на руку. </p> <p rend="Tekst">Жице јекнуше збркан |
| а и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди: </p> <p rend="Tekst">— Бато, бато! |
| p rend="Tekst">Она пружи руку, обрнувши главу к прозору.{S} Ја је стискох за њу. </p> <p rend=" |
| Седох на столицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати. < |
| си ту прашину, дигни још једном поносно главу! — Покушавао сам. </p> <p rend="Tekst">Сестра ме |
| орећи. </p> <p rend="Tekst">Ја наслоних главу на прозор.{S} С прста дебео лед покривао је окна |
| {S} Објашњавао сам јој трајне и свршене глаголе.{S} Научио је неколико речи и реченица.{S} Посл |
| се само врхом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође: |
| ас чист само до eіѕ.{S} Па ипак није је глас нигде изневерио. </p> <p rend="Tekst">Увече је поз |
| га неће да пева, јер иду до g, а њој је глас чист само до eіѕ.{S} Па ипак није је глас нигде из |
| сам ништа мислио.{S} Угушивао сам сваки глас савести и помисао на своју кућу и мене с њоме у ку |
| ија.{S} Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај, одем у своју собу. </p> <p rend |
| се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје савести који ме је питао:{S} Шта чиниш ти од |
| Ах, опростите! — рекосмо обоје у један глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој н |
| {S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <hi rend="italic">мојим очима,</hi> мо |
| евала. </p> <p rend="Tekst">Макс се још гласније смејаше купећи уста да му се не одлепи фластер |
| то, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио. </p> <p rend="Tekst">Она климну главом. |
| ашу с пивом, накашља се некако и сувише гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустр |
| t">— И не треба да се бојите — рекох ја гласом који је требало да изгледа силан и поуздан, но и |
| ер. </p> <p rend="Tekst">— А — рече она гласом који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби? </p |
| екција од вас биће ми драга — ја ударам гласом на „вас”. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Онда |
| о је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гласом и песмом, крај које се само Србин топи.{S} Па пи |
| "Tekst">— Боже! — прошапута она некаким гласом којим, ваљда удављеници говоре. </p> <p rend="Te |
| висе о врату, извијаху њима својственим гласом:{S} Montagѕzeіtung, Abendpoѕt, Fіga-Fіga-Fіgaro! |
| ељу”, „жуборећем поточићу”, „успављивом гласу звона”, и тако даље, и тако даље </p> <p rend="Te |
| и угледах њу. </p> <p rend="Tekst">— А гле! — рекох ја весело. </p> <p rend="Tekst">— Нема ник |
| ишта даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску да купи духана, остасмо само ја |
| вом посластичарницом стоји једна руља и гледа свакојаке фигуре од шећера, пред Spiller-овом рес |
| но, одмакне их држећи их у левој руци и гледа их из даљине, онда удари десном руком по њима, по |
| т имену које смо му дали.{S} Онако исто гледа испод очију, чешља косу из потиљка на чело, носи |
| који прича о нама кад прођемо улицом: „Гледај га, завртила му памет Швабица”, и моја мати, црв |
| {S} С мојим микроскопом играју се деца, гледају бухе.{S} Све јаче системе позабацивали су којек |
| и... ко зна?... </p> <p rend="Tekst">Не гледајући на то што сам се ту ноћ био смирио, био сам о |
| те ми бар руку. </p> <p rend="Tekst">Не гледајући одговори лаку ноћ, али ми не даде руке. </p> |
| е носио ствари.{S} Прошао је поред мене гледајући себи у ципеле. </p> <p rend="Tekst">Три дана |
| p rend="Tekst">Она је непрестано у њега гледала.{S} На моје питање врћаше главом у знак да ми г |
| ако даље </p> <p rend="Tekst">Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогаченим о |
| а.{S} Погледао сам је ипод ока, није ме гледала.{S} Мени се учини као да сам јој ставио некако |
| i rend="italic">ми.</hi> Она ме је само гледала, љубила — живела је срећно.{S} Од то доба, кад |
| очнем да се прикупљам.{S} Скрстим руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запита |
| ази, умиљава се — ја седим на канабету, гледам је и топим се. </p> <p rend="Tekst">Сваким даном |
| иде, и доручкује татарски бифтек.{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па после |
| а рад у рукама јој.{S} Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с рада. </ |
| све опет по старом.{S} Отворим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно. </p> <p r |
| и тако даље{S} Међутим мирно и спокојно гледам своја посла, и за два-три месеца уздам се да ћу |
| ке капе. </p> <p rend="Tekst">Ја све то гледам. </p> <p rend="Tekst">Идем сваки дан уредно трип |
| st">Одмах у 8 сахата одем у болницу.{S} Гледао сам сваког болесника.{S} Препирао се с једним о |
| ="Tekst">Од то доба он је неколико пута гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао |
| S} Стајао сам подуже на прозору који је гледао у врт. </p> <p rend="Tekst">Био сам бунован.{S} |
| end="Tekst">Ја сам сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео, може бит |
| p rend="Tekst">Она је радила.{S} Ја сам гледао у књигу и мислио на њу. </p> <p rend="Tekst">На |
| кристала. </p> <p rend="Tekst">Дуго сам гледао ову, као што видиш, луду, прљавосветлу слику кој |
| шал око главе.{S} Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила </p> <p rend="Te |
| зујале уши.{S} Ја легох њој у крило.{S} Гледах у небо и слушах крекетање жаба </p> <p rend="Tek |
| рићи клоне се своје тетке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хладно. </p> <p |
| > <p rend="Tekst">Ја дођох до прозора и гледах је са стране.{S} Боже! </p> <p rend="Tekst">Она |
| .{S} Предвече устанем, отворим прозор и гледах у врт. доле је вратар преривао будаком црну земљ |
| асно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације. </p> <p rend="Tekst">— Међед — прош |
| остасмо сами, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи које су биле управљене на рад у рукама |
| да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи. </p> <p rend="Tekst">Лајтнант ухвати н |
| стресати снег. </p> <p rend="Tekst">Она гледаше све то некаким равнодушним погледом.{S} Кад сам |
| p> <p rend="Tekst">Ја ћутах.{S} Туманов гледаше час у мене час у Макса, онда запита Макса: </p> |
| м Туманова. </p> <p rend="Tekst">Ана ме гледаше поплашено. </p> <p rend="Tekst">Туманов ме је р |
| вичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме гледаше као странца.{S} Мојој матери неста смеха са уса |
| — рекох му. </p> <p rend="Tekst">Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је исувише неочекиван овака |
| а мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме питајући да л' се срдим. </p> <p rend="Tekst |
| > <p rend="Tekst">Она уједанпут стаде и гледаше оштро напред у помрчину. </p> <p rend="Tekst">— |
| си грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто. </p> <p rend="Tekst">Ја не знадох |
| ури даску од себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир за којим Попеску свираше влашке потпу |
| /p> <p rend="Tekst">Он ме само блесасто гледаше. </p> <p rend="Tekst">— Лежи, бре! — цикнух ја |
| па чист рачун.{S} Нашто натезати, нашто глодати своје рођено срце?{S} Сви разлози су за, један |
| S} Слободан као птица којој је запаљено гнездо и подављени птичићи.{S} Ланци су ми скинути, али |
| іmmer dіe Jacke nіcht vоll.9 Кад је што говор о Србији, онда ми он непрестано доказује како ми |
| од вас. </p> <p rend="Tekst">— О, о! — говораше увређени Туманов и Попеску. </p> <p rend="Teks |
| немачки студенти (класично образовани — говоре латински и грчки као свој рођени језик) је ли Ср |
| некаким гласом којим, ваљда удављеници говоре. </p> <p rend="Tekst">У тај пар чуше се нечији к |
| земљака који за пет година овако рђаво говоре као ја. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, ви сте |
| } Она окрете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа. </p> <p rend="Tekst">— Вама је хладно? |
| еху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не говорећи јој ништа већ смо били неколико корака у шуми. |
| и једанпут-двапут поглед на ме ништа не говорећи. </p> <p rend="Tekst">Ја наслоних главу на про |
| ци низ степене. </p> <p rend="Tekst">Не говорећи ништа пођем даље и повучем је за руку.{S} Поре |
| главом. </p> <p rend="Tekst">— Мишо, — говори ми она плашљиво — ти не волиш Немце. </p> <p ren |
| палдинг онакав као и пре.{S} Пред свима говори како мрзи Немце.{S} Бије келнере кад хоће да га |
| пет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја ућутах. </p> <p rend="Tekst">Кад дођосмо |
| </p> <p rend="Tekst">— Нема више да се говори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се помирили. < |
| ад смо у својој соби, јер како он тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње кад смо сви за |
| </p> <p rend="Tekst">Он још непрестано говори страсно о њихову рату с Французима, о будућем св |
| на њу и затворих очи.{S} Она није ништа говорила, није се опирала.{S} Осетих да сав горим и да |
| е знам кад сам је научио српски, она је говорила српски и ја сам говорио српски. </p> <p rend=" |
| ка.{S} Свирала је врло добро у клавир и говорила француски и енглески.{S} Њен је отац професор |
| но.{S} Досад никад није у мом присуству говорила ма шта против ма кога члана наше куће. </p> <p |
| >Једно вече ходали смо опет заједно.{S} Говорили смо француски. </p> <p rend="Tekst">Поред нас |
| било. </p> <p rend="Tekst">Нисмо ништа говорили.{S} Ја сам мислио на њу и испредао свакојаке с |
| тета </p> <p rend="Tekst">Нешто смо као говорили — ничега се више не сећам. </p> <p rend="Tekst |
| .{S} Није било никога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим.{S} Чим сам попио кафу, одмах и |
| прозору завесу, а? </p> <p rend="Tekst">Говорили смо врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се уч |
| најмлађе дете моје сестре, које нам је говорило нешто немачки — ја не знам шта.{S} После је не |
| ра начини ми она комплименат како добро говорим немачки. </p> <p rend="Tekst">— Опростите што м |
| стајао као осуђеник. „Трпи, зликовче”, говорио сам себи, „ти си још много више заслужио!” </p> |
| а сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава. </p> <p rend="Tekst">Сам |
| х кô... уосталом, лажем.{S} Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о плавим, ј |
| . </p> <p rend="Tekst">Нисам ништа даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску д |
| српски, она је говорила српски и ја сам говорио српски. </p> <p rend="Tekst">Сели смо после на |
| ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио. </p> <p rend="Tekst">Она климну главом. </p> < |
| о сам све дубље и дубље.{S} Кад сам што говорио за се, увек сам казао <hi rend="italic">ми.</hi |
| вине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери. </p> <p rend="Tekst">— |
| згледаше увређена.{S} Не хте ништа више говорити. </p> <p rend="Tekst">Ћутали смо обоје.{S} Поп |
| о сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, |
| речи.{S} Тек синоћ почесмо опет помало говорити.{S} Ја сам миран.{S} Афера с Максом није на ме |
| аново вез. </p> <p rend="Tekst">— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете? </p> <p rend="Teks |
| — живела је срећно.{S} Од то доба, кад год смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми.{S} Обоје |
| шљена.{S} Опазио сам и по томе што, кад год сам ушао у собу, она је се трзала као из сна, и онд |
| . . . . маже колена петролеумом, и кад год, сирота, јутром дође с трга, хуче и при том нама, с |
| непрестано немачко-енглески речник куд год иде, и доручкује татарски бифтек.{S} Ја гледам те о |
| то сам тако неуредан, и клео се чим сам год стигао да ћу одсад бити уреднији. </p> <p rend="Tek |
| а престао плакати још кад ми је било 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да |
| јер мало има мојих земљака који за пет година овако рђаво говоре као ја. </p> <p rend="Tekst"> |
| ом из пиштоља. да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно. </p> <p rend |
| ити стога јој лепо стоји, што ми у овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете. </p> <p re |
| зумевања.{S} Ти знаш да она није у оним годинама у којима се <hi rend="italic">„проводи</hi> љу |
| ући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена. </p> <p |
| уна под богом.{S} Хоћу да кажем: није у годинама у којима се игра љубавних сцена и само јој „зн |
| и најсрећнији смртник.{S} То су, ваљда, године што чине човека „паметнијим”.{S} Ја бих пљунуо н |
| /p> <p rend="Tekst">Данас је управо две године дана како је Ана умрла.{S} Шта се није од то доб |
| сирота и којој су већ двадесет и четири године.{S} Питао сам их, као у шали, шта би они радили |
| м.{S} Отворио сам књиге које сам пре по године читао.{S} Нашао пуно којекаких бележака по њима |
| <p rend="Tekst">Они имају једно време у години кад се морају да „дуелишу”.{S} Онда се ревносно |
| ве да се насмејем.{S} Купио сам још пре годину дана једну качкету, она је тако умашћена да ниук |
| хо.{S} Некако осећање испуњене дужности голицало је пријатно моје груди. </p> <p rend="Tekst">А |
| <p rend="Tekst">— Богами, стојати пред голом сабљом, ту треба петља! — рече Попеску. </p> <p r |
| } Људи пролазе пуних шака; кола у такој гомили да једва миле; пред Hiller-овом посластичарницом |
| мисли моје”, више ми не дркће лице и не горе груди, то јест не дркћу груди и не гори лице, како |
| горе груди, то јест не дркћу груди и не гори лице, како ли се каже? </p> <p rend="Tekst">Начини |
| е умем казати.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се |
| рила, није се опирала.{S} Осетих да сав горим и да она тешко дише.{S} Прибрах се.{S} Несрећниче |
| е. </p> <p rend="Tekst">Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадила махра |
| алити.{S} Тргох је за руку и извукох на горњи степен. </p> <p rend="Tekst">Баба се слатко смеја |
| па мршав коњић и проста кола — екипажа господин-доктора.{S} Пред Ђуковом механом седео је Јово |
| војој периферији носи сухе гране.{S} Па господин начелник коме се на велике празнике мора прави |
| еруј!{S} Ја сам према њој само галантан господин: пратим је на клавиру кад пева; додајем јој иг |
| о пута уверавао да је пијан, „али теби, господине, чест и поштовање”, и баци капу у блато.{S} П |
| устаде: </p> <p rend="Tekst">— Господо, господо! </p> <p rend="Tekst">Мени се одсекоше ноге. </ |
| > <p rend="Tekst">— Господо, молим вас, господо! </p> <p rend="Tekst">Макс се осети посрамљен.{ |
| st">Баба устаде: </p> <p rend="Tekst">— Господо, господо! </p> <p rend="Tekst">Мени се одсекоше |
| ави се међу нас: </p> <p rend="Tekst">— Господо, молим вас, господо! </p> <p rend="Tekst">Макс |
| ћ четврт после седам, уставише се једна господска кола.{S} Ћирица скочи са својега седишта и от |
| ов простодушно како га је бог створио — госпођица је питала, како је врата отворила, шта ви рад |
| ко!{S} Молим, опростите — извињаваше се госпођица. — Знам, сад се сећам.{S} Ваш је језик сродан |
| начин били срећни. </p> <p rend="Tekst">Госпођица Ведел беше међутим свршила свирање.{S} Ја јој |
| ости с персијским. </p> <p rend="Tekst">Госпођица Ведел беше црвена кô паприка. </p> <p rend="T |
| ше куће. </p> <p rend="Tekst">— Чујете, госпођице, хајд да закључимо уговор да се ниједно од на |
| она. </p> <p rend="Tekst">— Опростите, госпођице, што вам морам противречити.{S} Српски језик |
| скапи чашу. </p> <p rend="Tekst">— Али, госпођице! </p> <p rend="Tekst">Она ми изгледаше увређе |
| би? </p> <p rend="Tekst">— Не, био сам, госпођице.{S} А откуд ви знате? </p> <p rend="Tekst">Он |
| рих: </p> <p rend="Tekst">— У дромбуљу, госпођице. </p> <p rend="Tekst">Она се малу збуни: </p> |
| ла очију с рада. </p> <p rend="Tekst">— Госпођице, овај је прст мој болесник (нега је била опар |
| је веома бледа. </p> <p rend="Tekst">— Госпођице, вама је озбиљно рђаво? </p> <p rend="Tekst"> |
| ми не даде руке. </p> <p rend="Tekst">— Госпођице, то нисам заслужио.{S} Е, па лаку ноћ! </p> < |
| да пођосмо даље. </p> <p rend="Tekst">— Госпођице, овде је тако пуно света да се не може ићи.{S |
| е”, помислим се. </p> <p rend="Tekst">— Госпођице, поклоните ми овај прст. </p> <p rend="Tekst" |
| шта не одговори. </p> <p rend="Tekst">— Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хт |
| ватих за мишицу: </p> <p rend="Tekst">— Госпођице, молим вас, узмите ме под руку, овде је клиза |
| хладан као дипломата, да сам почео са „госпођице”, да сам вишекратно помињао „дубље разлоге” и |
| rend="Tekst">— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак учтиво се смешећи.{S} Опе |
| ам тако неспретно излетео.{S} И на лицу госпођичином показа се нешто налик на понижење. </p> <p |
| крив Јоца који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта надробио, |
| а. </p> <p rend="Tekst">Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико придигао, да сам тај дан руч |
| ем?...{S} Промисли — ја сам ипак на све готов!” </p> <p rend="Tekst">Она скочи и наслони се сам |
| им равнодушним погледом.{S} Кад сам био готов, она се лако поклони: </p> <p rend="Tekst">— Хвал |
| оме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједанпут и |
| > <p rend="Tekst">Ну, „велико писмо” је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо му се кад слатко с |
| rend="Tekst">Опет је ћутала.{S} Ја сам готово шапутао: </p> <p rend="Tekst">— Кажите какав хоћ |
| слова мојега имена.{S} М је било сасвим готово, Г до половине, а друго М тек плајвазом обележен |
| о залечен још давно пре неног поласка у Готу. </p> <p rend="Tekst">Она не отимаше руку, али изг |
| још пре пет дана отишла својој сестри у Готу.{S} Остали смо сами — немој да ми се смејеш кад ти |
| нов, Попеску, калкулатор у Министарству грађевина, један немачки студент, Макс по имену....{S} |
| поругљиво рече: </p> <p rend="Tekst">— Гранд натијонг!{S}31 </p> <p rend="Tekst">Ја се окретох |
| који већ на својој периферији носи сухе гране.{S} Па господин начелник коме се на велике празни |
| изаше се густ дим који дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо да ништа није сметало ње |
| ити се у мени и превући овај сладак сан грком јавом. </p> <p rend="Tekst">Вечно сам био с њом.{ |
| а се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Он |
| престано је била она уза ме, весела као грлица. </p> <p rend="Tekst">Ја почех себи давати рачун |
| rend="Tekst">Нешто ме још теже стеже у грлу.{S} Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби.{S |
| метру и одбројим пулс, па забележим.{S} Грозница је сасвим попустила, не бој се ништа. </p> <p |
| о воловским колима на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају, и који |
| оленима пружи нама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за концерт, иако |
| ">Сирота Ана!{S} Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам парче свога меса </p> <p rend= |
| , па бризну у плач и тури главу мени на груди: </p> <p rend="Tekst">— Бато, бато! </p> <p rend= |
| ви.{S} Ја је повукох да је притиснем на груди.{S} Брава шкљоцну и њена се мати појави на вратим |
| а сањао.{S} Нешто ме је притискивало на груди и гушило. </p> <p rend="Tekst">Кад сам опет отвор |
| њене дужности голицало је пријатно моје груди. </p> <p rend="Tekst">Ах, овако је дивно! — помис |
| је оставило.{S} Идеали и идеје, широке груди и тесне ципеле, патриотство, рад — на све да се н |
| нија на част, на јунаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом сабље и ведро чело пред брзим з |
| моје”, више ми не дркће лице и не горе груди, то јест не дркћу груди и не гори лице, како ли с |
| ти (ѕіt venіa verbo) све ми јаче дизаше груди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У исти пар сину ми као |
| ило 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих. </p> <p rend= |
| е стресох и осетих како ми ваздух хлади груди. </p> <p rend="Tekst">Бојао сам се, не знам зашто |
| kst">Макс се осети посрамљен.{S} Истури груди и, обичним тоном и речима којима се они зову на д |
| лице и не горе груди, то јест не дркћу груди и не гори лице, како ли се каже? </p> <p rend="Te |
| ревета.{S} Да се ударим десном руком по грудима, а леву да испружим.{S} Онда десном ногом да лу |
| rend="Tekst">Ја га скопах руком за прси грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесаст |
| г који малопре газисмо.{S} Из очију јој грунуше сузе. </p> <p rend="Tekst">— Боже! — прошапута |
| класично образовани — говоре латински и грчки као свој рођени језик) је ли Србија у Малој Азији |
| llanter Beleuchtung, Entrée séparée19 и гурају се деца и људи с клискама.{S} Поред нас сваки ча |
| <p rend="Tekst">За ручком нехотично је гурнем лактом. </p> <p rend="Tekst">— Mille pardonѕ!{S} |
| данпут се напреже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже руку да је ишчупа. </p> <p rend= |
| на човека.{S} Један се бекељаше на ме и гурну ме лактом.{S} Нисам му полетео у очи, нисам тражи |
| S} Нисам ни мислио да је неко хотимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бавио некаком нејасном м |
| упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ дим који дохваташе чак до гредице, јер је било так |
| Био је сутоњ.{S} Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она је водила донекле најмлађе дете моје сес |
| {S} Нешто ме је притискивало на груди и гушило. </p> <p rend="Tekst">Кад сам опет отворио очи, |
| на и без уживања као масарош који данас дâ на карте пола имања не водећи рачуна што ће сутра до |
| гу узети.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд' да се спава. — Онда на врата кавеза у коме је била та м |
| дипломата, да сам почео са „госпођице”, да сам вишекратно помињао „дубље разлоге” и како ја „не |
| kst">Она ме тако оштро озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу и да ми се учинише мо |
| е било завесе. </p> <p rend="Tekst">Ја, да бих почео разговор, дигнем се. </p> <p rend="Tekst"> |
| мпа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не распознајем у соби. </p> <p |
| d="Tekst">Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати.{S} Научио сам да ми увек гори лам |
| м само да сам био хладан као дипломата, да сам почео са „госпођице”, да сам вишекратно помињао |
| сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања као масарош који |
| та ми је.{S} Најмања ситница наједи ме, да дођем кô скорпија. </p> <p rend="Tekst">Јуче сам хте |
| Онда Туманов стане, натуцајући немачки, да прича.{S} Ти знаш да он добро зна наше ствари.{S} Са |
| рисуство бабино толико ми респекта ули, да се озбиља почех смејати и шалити.{S} Тргох је за рук |
| е млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани. </p> <p rend= |
| сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш; сад је све добро. </p> <p rend="Tekst" |
| Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула |
| а пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они отприлике рећи. </p> <p rend="Tekst |
| , дакле. </p> <p rend="Tekst">Уосталом, да бих те успокојио, дајем ти реч да ћу одсад спавати к |
| кога не разуме... да се опростим с њом, да је оставим засвагда. </p> <p rend="Tekst">Она уједан |
| авир.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође: </p> <p rend="Tekst">— Мишо, — |
| дех да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг. </p> <p rend="Tekst">Ја приђох |
| из Готе, ја сам се био толико придигао, да сам тај дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у св |
| д срца, како би се ја од срца заплакао, да ме није срамота и да не морам место плача прегнути н |
| да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрн |
| идела. да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго, уста и упали свећу на |
| им казали да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и |
| , јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује како муха вечера.{S} Макс прави рђаве досетк |
| рече она — то је све тако неишчекивано, да ја не знам шта да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} |
| nd="Tekst">Бојао сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да |
| ри у собу. </p> <p rend="Tekst">— Сешо, да ниси ти узела њену слику? </p> <p rend="Tekst">Она м |
| </p> <p rend="Tekst">— Хоћете, то јест, да кажете: немојте ни одсад да ласкате као што ни досад |
| о ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати. </p> <p rend="Tekst |
| з икака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем.{S} Талас страст |
| то радостан. — Да пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они отприлике рећи. </p |
| лим на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да се скинем и да легнем у постељу. </p> <p rend="Tekst |
| rend="Tekst">— Како да ти одговорим?... да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми сама причала да ј |
| ико не разуме и она никога не разуме... да се опростим с њом, да је оставим засвагда. </p> <p r |
| о и непријатно.{S} Она се сама стидела. да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на |
| ведро чело пред брзим зрном из пиштоља. да то чине деца од десет година, било би разумљиво, ова |
| nneur ви <hi rend="italic">мислите</hi> да ја не знам? </p> <p rend="Tekst">Она поцрвене сва. < |
| kst">— Ја <hi rend="italic">мислим</hi> да ви не знате. </p> <p rend="Tekst">— Parole d'honneur |
| нову <hi rend="italic">Физиологију</hi> да је учим за испит.{S} Дошао у 2 кући.{S} Отишао у 3 о |
| а је пробадала иглом без икака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да |
| тео сам после да устанем из кревета.{S} Да се ударим десном руком по грудима, а леву да испружи |
| е. </p> <p rend="Tekst">Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрда |
| тео с „дамом” да терам некакав инат.{S} Да бих се поправио, узмем сасвим озбиљно лице. </p> <p |
| ба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме... </p> <p rend="Tekst">Будалаштине...{S} Цело ве |
| ништа и није било међу нама.{S} Она кô да је и сама дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била |
| игу!{S} Кô бајаги слике, а изгледају кô да их је наша кухарица бркљом правила. </p> <p rend="Te |
| сном ногом да лупим о под: dixi!{S}21 і да се наслађавам својом непоколебљивом одлуком.{S} Ниса |
| деја! — рекох ја себи чисто радостан. — Да пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ћ |
| 11.{S} Ви знате — рекох ја као у шали — да сам ја болестан, па ипак ме не терате да идем да лег |
| да ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S |
| се секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво.{S} Рана коју та сабљица з |
| слеже раменима. </p> <p rend="Tekst">— Да? </p> <p rend="Tekst">— Да! — рече она. </p> <p rend |
| и необично лепа. </p> <p rend="Tekst">— Да се вратимо? — питах ја. — А што? </p> <p rend="Tekst |
| овор, дигнем се. </p> <p rend="Tekst">— Да спустим и на другом прозору завесу, а? </p> <p rend= |
| им озбиљно лице. </p> <p rend="Tekst">— Да, флаута, — рекох ја — управо није флаута, али је јак |
| нов ми је казао. </p> <p rend="Tekst">— Да, — рече Туманов простодушно како га је бог створио — |
| пред у помрчину. </p> <p rend="Tekst">— Да се вратимо? — рече она. </p> <p rend="Tekst">Ја је п |
| аједљиво обрати: </p> <p rend="Tekst">— Да сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити он |
| nd="Tekst">— Да? </p> <p rend="Tekst">— Да! — рече она. </p> <p rend="Tekst">— А шта вам је? </ |
| едно се постидех што сам хтео с „дамом” да терам некакав инат.{S} Да бих се поправио, узмем сас |
| зи да што почиње кад смо сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два н |
| јаки! </p> <p rend="Tekst">— И не треба да се бојите — рекох ја гласом који је требало да изгле |
| ми он непрестано доказује како ми треба да почнемо с Турцима, побићемо их ваљда. </p> <p rend=" |
| , — рекох ја — иако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу |
| о око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њо |
| и... варварски — рече он, мислећи ваљда да ће ме на тај начин посрамити и да ћу га пустити. </p |
| ију времена и народа.{S} Па зар само ја да улетим у тај страшни обруч непрорачуњене женидбе?{S} |
| е pluѕ âpre lettre.13 Мало у ког човека да је читав нос.{S} Све је тако замрљано да се једва ра |
| кад може да нас уверава како једва чека да се опет дигне крајина на Французе: dіe Hunde haben n |
| > <p rend="Tekst">Ово је згодна прилика да огледам њено „срце”, помислим се. </p> <p rend="Teks |
| х не волим.{S} Но ти си ми сама причала да је твој деда био Пољак. </p> <p rend="Tekst">— Отац, |
| ару! </p> <p rend="Tekst">Она је видела да ће то рећи: drehe mir eіne Cіgarette! </p> <p rend=" |
| } Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи. </p> <p rend="Tekst">Дошли смо до језера и сел |
| погледах испод ока.{S} Она се је чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер |
| авила никака утиска, она је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван о |
| а својства која су ме толико привлачила да не знам јесам ли довољно искрен кад ти кажем да се н |
| d="Tekst">Дакле помирили смо се.{S} Ама да л' се ја варам, ил' се она збиља радује? </p> <p ren |
| ог фићфирића који се вуцара с девојкама да их вара. </p> <p rend="Tekst">Првих недеља, откако с |
| час кад ћу ја свршити и вратити се њима да их више не остављам. </p> <p rend="Tekst">Нешто ме ј |
| сам на њену лицу видео даје она уверена да ја играм како најбоље знам и да је не пуштам хотимич |
| > <p rend="Tekst">— Унапред сам уверена да ћу јако уживати. </p> <p rend="Tekst">Ана брзо поче |
| ана једну качкету, она је тако умашћена да ниуколико не заостаје од јаке с капута.{S} Књиге ми |
| за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем.{S} Талас страсти (ѕіt venіa verbo) све ми јач |
| авам да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте странац.{S} Уоста |
| t">— Госпођице, овде је тако пуно света да се не може ићи.{S} Хајд'моте, боље, у мање улице. </ |
| сам уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с пољ |
| дне до мене, оставивши јој толико места да је морала сести пола на канабе, а пола мени на крило |
| акс се још гласније смејаше купећи уста да му се не одлепи фластер. </p> <p rend="Tekst">Попеск |
| <p rend="Tekst">Ја хтедох да вичем: шта да радим? </p> <p rend="Tekst">Не знајући ни сам шта да |
| rend="Tekst">Ја почех да очајавам — шта да радим? </p> <p rend="Tekst">Она се одриче имена, нар |
| ekst">— Ти си моја, — рекох ја — ма шта да си. </p> <p rend="Tekst">Она се припи уза ме. </p> < |
| ве тако неишчекивано, да ја не знам шта да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви сте сл |
| > <p rend="Tekst">Не знајући ни сам шта да радим, извадим махраму и почнем брисати влажан сто.{ |
| и, и давим се. </p> <p rend="Tekst">Шта да радим?{S} Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та то с |
| ekst">— Молим, ви на то не можете ништа да одговорите. </p> <p rend="Tekst">— Не, ја нећу да ла |
| </p> <p rend="Tekst">— На то нећу ништа да одговорим. </p> <p rend="Tekst">Ја хтедох да окренем |
| S} Сад је узео Мемоаре проте Ненадовића да преводи на руски. </p> <p rend="Tekst">Ти не знаш јо |
| ми је не дате, не остаје ми ни та утеха да се срдим. </p> <p rend="Tekst">Она ми пружи руку и с |
| рзитету и није жалио ни труда ни новаца да васпита своје дете. </p> <p rend="Tekst">Ана је врло |
| побледелих обрашчића”, „малених ручица да их провучеш кроз иглене уши”, „потока суза и уздисај |
| е оставити, а нисам имао никака ослонца да испредам пријатније снове.{S} После дуге муке скочим |
| . </p> <p rend="Tekst">Туманов ми прича да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега кап |
| опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједанпут изиђе м |
| во да пређем на тај предмет, ја сам рад да га сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора — м |
| били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <hi rend="italic">мој |
| што бих хтео.{S} Све мислим: па шта сад да му пишем? </p> <p rend="Tekst">Ево шта сам још напаб |
| е, то јест, да кажете: немојте ни одсад да ласкате као што ни досад нисте ласкали? </p> <p rend |
| rend="Tekst">— Чујете, госпођице, хајд да закључимо уговор да се ниједно од нас не сме низашто |
| тесне ципеле, патриотство, рад — на све да се насмејем.{S} Купио сам још пре годину дана једну |
| би и њој по девет зрна.{S} Она пристаде да игра мица. </p> <p rend="Tekst">Опет ме је тукла, ал |
| kst">Неки дан тражим њену слику и нигде да је нађем.{S} Одем сестри у собу. </p> <p rend="Tekst |
| шалу.{S} У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о |
| ех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} Поче се још усиљеније смејат |
| манова. </p> <p rend="Tekst">Макс хтеде да остане хладан. </p> <p rend="Tekst">— Ха, — рече он |
| м ништа даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску да купи духана, остасмо само |
| сто отужан.{S} Он је пресрећан кад може да нас уверава како једва чека да се опет дигне крајина |
| ми се да сам пирамида и да она не може да ме прегледа. </p> <p rend="Tekst">— Зар с вама кад и |
| ти их не причам — нашто?{S} Rèsumè14 је да смо нас двоје пријатељи.{S} О, шта ми она којешта ни |
| љене на рад у рукама јој.{S} Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с ра |
| до канабета.{S} Седох сам и понудих је да седне до мене, оставивши јој толико места да је мора |
| rend="Tekst">— Па онда је још простије да дуеланти пуштају себи пијавице — рекао је Туманов. < |
| све само мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ја? </p> <p rend="Tekst">Би |
| системе позабацивали су којекуда, веле да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имперзиј |
| а стоји контракт да се не срдимо, дакле да и пардон не иштемо. </p> <p rend="Tekst">— Могла бих |
| и.” </p> <p rend="Tekst">Хтео сам после да устанем из кревета.{S} Да се ударим десном руком по |
| сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да |
| стало отужно. </p> <p rend="Tekst">Боље да идем даље. </p> <p rend="Tekst">Било је то једног ве |
| /p> <p rend="Tekst">Побратиме, пусти ме да се исплачем — последњи пут! </p> <p rend="Tekst">Све |
| {S} Последњим твојим писмом увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаких з |
| ући, а, с друге стране, крајње је време да се оканем посла за који нисам, и то ћу учинити, тако |
| . </p> <p rend="Tekst">Имам и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио” с њом.{S} Ја са |
| ела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да јој није добро. </p> <p rend="Tekst">Ја сам се усиља |
| е да је поодавно почето, и видело је се да је бачено да се више не доврши. . . . . . . . . . . |
| њега. </p> <p rend="Tekst">Видело је се да је поодавно почето, и видело је се да је бачено да с |
| разли преко свега мене.{S} Учини ми се да сам пирамида и да она не може да ме прегледа. </p> < |
| знате. </p> <p rend="Tekst">Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате да вам кажем да вас |
| соби. </p> <p rend="Tekst">Учини ми се да се спремам за некакав бој, и да за њега треба храбро |
| та је? </p> <p rend="Tekst">Учини ми се да се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје са |
| , неразумљива, нејасна.{S} Чинило ми се да се ничим не могу утешити, иако нисам знао шта је то |
| што ме тако притискује.{S} Чинило ми се да има нешто, и почео сам да се сећам.{S} Наједанпут ми |
| се томе толико радовао.{S} Чинило ми се да сам с њом подвезао некакав контракт пријатељства. </ |
| ишћани. </p> <p rend="Tekst">— Надам се да ми нећете за зло примити — рече гђица Ведел — што са |
| оја посла, и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мном! </p> <p rend="Te |
| а и исподвлачених редова — чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не могу сет |
| прича како је он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери. |
| на сахату помакне за један чеперак, те да дигне поклопце с њихових ковчега.{S} Бледог месеца н |
| </p> <p rend="Tekst">— Не, ви не знате да играте.{S} Морате код мене учити. </p> <p rend="Teks |
| се да ће то рећи: немојте да ме терате да вам кажем да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох. </ |
| а сам ја болестан, па ипак ме не терате да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан што и сâм |
| t">— А зашто не играте, него ме пуштате да ја добијам? </p> <p rend="Tekst">— Зар ви мислите да |
| ије стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена. </p> <p rend="Tekst">Прису |
| асмеши. </p> <p rend="Tekst">— Ако ћете |