ем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, б |
рста дебео лед покривао је окна његова, а на њима се чудновато заиграваше светлост лампе са ули |
. . . . . . . . . . . . . . .као вуга, а они то зову haut gout3. . . . . . . . . . . . . . . . |
едан писмоноша поред куће која се зида, а ћускија са скеле пуп! па њега управо посред тикве.{S} |
слатко смејаше.{S} Није ништа опазила, а није ни могла ништа опазити. </p> <p rend="Tekst">Оде |
} Да се ударим десном руком по грудима, а леву да испружим.{S} Онда десном ногом да лупим о под |
из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу којо |
="Tekst">— Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе. </p> <p rend="Tekst">Ја |
} Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота.{S} Па њена родбина — хајде мајка и боже помоз |
и.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да н |
познајеш главне особе овога пансионата, а нарочито њу.{S} Прекодан смо сваки на свом послу.{S} |
бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студентима његова кора у — овој к |
он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери. </p> <p rend |
еста да је морала сести пола на канабе, а пола мени на крило. </p> <p rend="Tekst">Она се мало |
сам ти причао како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала. </p> <p rend="Tekst">Сутрад |
је просто раздељена коса насред главе, а остраг покупљена у клупче.{S} Тако и моје сестре чешљ |
и с нама седе, — један гимназиста овде, а други математичар.{S} Веома добар и озбиљан човек. </ |
а ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге. </p> <p rend="Tek |
носите вашу књигу!{S} Кô бајаги слике, а изгледају кô да их је наша кухарица бркљом правила. < |
тине...{S} Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно р |
М је било сасвим готово, Г до половине, а друго М тек плајвазом обележено.{S} То парче свиле би |
rend="Tekst">— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам. </p> <p rend="Tekst">Она |
а срдио.{S} Ти знаш да Србин на страни, а нарочито у класичној Немачкој, мора огуглати на овакв |
огао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никака ослонца да испредам пријатније снов |
е?{S} Просто не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар. </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita |
ам толико загазио да се не могу повући, а, с друге стране, крајње је време да се оканем посла з |
ништа.{S} Само да ја знам да је он мој, а? </p> <p rend="Tekst">Она климну одобравајући главом. |
га дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељена коса насред главе, а остраг по |
оју искреност кад ти не бих све причао, а причати ти, опет, све, тако ми је тешко, тако тешко! |
ар.{S} Нема ту онога што сам ја мислио, а напослетку и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислит |
мрзи да што почиње кад смо сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два |
а, само је од куће замотано и завијено, а од тебе јасно и разговетно.{S} И ти, дакле!{S} Па доб |
се после цмака док не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.{S} Хоћу да к |
и је јако налик.{S} Онако као кларинет, а заноси на фаготу. </p> <p rend="Tekst">Би ми непријат |
ан глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст. </p> <p rend="Te |
н корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш да се ја њом оженити не могу.{S} Б |
се сама стидела. да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго, уста и упал |
а је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла. </p> <p rend="Tekst">После су |
рио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску да купи духана, остасмо само ја и она.{S} Тум |
Да спустим и на другом прозору завесу, а? </p> <p rend="Tekst">Говорили смо врло тихо, не знам |
аче за бога неће да пева, јер иду до g, а њој је глас чист само до eіѕ.{S} Па ипак није је глас |
е мајка и боже помози, али лајтнант!{S} А ти знаш да сам престарео за ексцесе.{S} Некада сам ми |
ја мислио, а напослетку и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме... </p> <p rend= |
ла као из сна, и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам |
ислио сам нешто, не знам ни сâм шта.{S} А у сваку мисао и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми како |
киша која се неприметно хвата у лед.{S} А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где извесно н |
ано воле — не избијају из моје собе.{S} А моја сестра — ех, побратиме! </p> <p rend="Tekst">Ти |
на би се молила богу да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана?{S} А шта са |
своју музу.{S} Тим ће бити смешније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се онако од срца, како би |
тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ја? </p> <p rend="Tekst">Биваше ми све нејасније, ја |
а се разиђу на миру и не убијају се.{S} А, после — ја не могу казати оно што се мора осећати.{S |
е тачно изразили; нећете да ласкате.{S} А кад бисте истину казали, она не би била ниуколико лас |
rend="Tekst">— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете? </p> <p rend="Tekst">Опет је ћутала. |
nd="Tekst">— Не, био сам, госпођице.{S} А откуд ви знате? </p> <p rend="Tekst">Она се мало збун |
. — Више је ни минут не смем лагати.{S} А и писмо ће ваљда доћи. . . . . . . . . . . . . . . . |
ипак ме не терате да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан што и сâм не идем, него вас само |
е што нема писма и зебао сам некако.{S} А нисам себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају |
има у прозор или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.{S} Т |
резати сабљица којом се они дуелишу.{S} А та је сабљица, таконазвани „рапир”, оштра само до пол |
е, истина, њојзи учинила сирота Ана?{S} А шта сам, као бајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој |
ем. </p> <p rend="Tekst">— Не бисте?{S} А зашто?{S} Молим, опростите, ја немам права поставити |
она гласом који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби? </p> <p rend="Tekst">— Не, био сам, гос |
="Tekst">— Да се вратимо? — питах ја. — А што? </p> <p rend="Tekst">Она смакну раменима. </p> < |
ваки начин пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али наравно да ј |
ећати.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да |
према њој (као што је она према мени — а то јесте, тако ми бога!), ипак бих се добро чувао сва |
t">— Бог с вама! </p> <p rend="Tekst">— А зашто не играте, него ме пуштате да ја добијам? </p> |
у истога смисла. </p> <p rend="Tekst">— А ово? </p> <p rend="Tekst">Она ме тако оштро озбиљно п |
Да! — рече она. </p> <p rend="Tekst">— А шта вам је? </p> <p rend="Tekst">Она опет слеже рамен |
их комплимената. </p> <p rend="Tekst">— А има ли у вас клавира? — питаше ме. </p> <p rend="Teks |
и њена хладноћа. </p> <p rend="Tekst">— А шта ћете с њиме? </p> <p rend="Tekst">— Ви мени њега |
ку коју она узе. </p> <p rend="Tekst">— А ви сте добра девојка — одговорих јој. — Лаку ноћ! </p |
пу и поклони се. </p> <p rend="Tekst">— А, ви сте, Хермане, — рече она као прибирајући се. — Шт |
t">Макс побесни. </p> <p rend="Tekst">— А зашто ви не бисте хтели подвезати мензуру? — рече он |
влашке потпури. </p> <p rend="Tekst">— А што мешате фигуре кад партија још није свршена? </p> |
да л' се срдим. </p> <p rend="Tekst">— А што ће ти, сешо? </p> <p rend="Tekst">— Поклони ми је |
кад сте са мном. </p> <p rend="Tekst">— А ви идите кад знате. </p> <p rend="Tekst">Учини ми се |
сестре за матер. </p> <p rend="Tekst">— А — рече она гласом који ме, бадава је, дирну, — а ви с |
о је дон Карлос. </p> <p rend="Tekst">— А зашто баш на рапире? — питао је Туманов. </p> <p rend |
Marѕeіllaіѕe-у. </p> <p rend="Tekst">— А допада л' вам се ово? </p> <p rend="Tekst">Она посмат |
се и угледах њу. </p> <p rend="Tekst">— А гле! — рекох ја весело. </p> <p rend="Tekst">— Нема н |
ћи, па ме страх. </p> <p rend="Tekst">— А ти седи код мене. </p> <p rend="Tekst">Ја је узех за |
да запита Макса: </p> <p rend="Tekst">— А шта је то мензура? </p> <p rend="Tekst">— Па ето, ове |
авир и свирао Krönungsmarsch из Proрhet-а28 </p> <p rend="Tekst">Кад сам увече дошао кући, срет |
о да овако остане! </p> <p rend="Tekst">А што и да не остане?{S} Просто не треба на њу ни мисли |
жену која ме воли. </p> <p rend="Tekst">А моји: моја мати, мој побратим, моја земља? </p> <p re |
дем твој побратим. </p> <p rend="Tekst">А сада, опрезно се чувајући и непрестано мислећи шта ће |
им, ваљда, стога да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја шта |
и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији који је посађен кад сам се ја родио, и који већ |
роводи</hi> љубав”, стоји целу ноћ пред авлијским вратима и чека се „љубавник”, па се после цма |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ад сам се полани вратио из Италије, дошао ми је до руку |
у механу на пиво и играм санса са Јовом адвокатом и Николом поручником. </p> <p rend="Tekst">. |
свој рођени језик) је ли Србија у Малој Азији; чудили се кад смо им казали да и ми пијемо крављ |
кад претура.{S} Јока Чукарова наишла на азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Моје ј |
страшни обруч непрорачуњене женидбе?{S} Аја!{S} Идем одмах њојзи.{S} Казаћу јој.. знам већ шта |
срећа, твоје спокојство.{S} Реци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, м |
итање — рече она — Свирате ли ви у што, ако смем питати? </p> <p rend="Tekst">Ђаво га знао шта |
ве ти поклањам што хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал' што ће ти?{S} Дај ми |
их, час црних кô... уосталом, лажем.{S} Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само |
усиљено насмеши. </p> <p rend="Tekst">— Ако ћете да га одсечете, ево вам га. </p> <p rend="Teks |
во!{S} Сад ћете ми ваљда дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха да се срдим |
прдам, рекнем јој: </p> <p rend="Tekst">Ако дозволите, ја ћу вам свирати што.{S} Скочим као да |
девојачким срцем”? </p> <p rend="Tekst">Ако ћу истину рећи, на сваки начин пријатно ми је бити |
тве”.{S} Поклоним се на све стране, као акробати кад начине ѕalto mortale, и изиђем из собе. </ |
ора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте странац.{S} Уосталом, лако је то |
бих доказати да имам више права но ви, ал' како је то право на нашем међународном, то јест срп |
ве...{S} Ама само један једини пољубац, ал' онда, — онда бих се морао оженити њоме!... </p> <p |
ну слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал' што ће ти?{S} Дај ми је, молим те! </p> <p rend="Te |
"Tekst">— Никад! </p> <p rend="Tekst">— Ал' ја знам шта је. </p> <p rend="Tekst">— Ви не можете |
ем сасвим здрав. </p> <p rend="Tekst">— Ал' сте тако бледи! </p> <p rend="Tekst">— Нисам јео ни |
о мене код пећи. </p> <p rend="Tekst">— Ал' ви сте сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљи |
руги дан све опет по старом.{S} Отворим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно. < |
о овај крњав рукопис, понуди ми у откуп албум Помпеја.{S} Ја сам пристао на трампу, смејући се |
</p> <p rend="Tekst">Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео даје она уверена да ја играм |
лаута, — рекох ја — управо није флаута, али је јако налик.{S} Онако као кларинет, а заноси на ф |
рне обвезе”, „моје срце зна како ми је, али...”, и тако даље </p> <p rend="Tekst">Она ме је гле |
на родбина — хајде мајка и боже помози, али лајтнант!{S} А ти знаш да сам престарео за ексцесе. |
<p rend="Tekst">Она се опет одобровољи, али није хтела више играти даме.{S} Ја окренем даску и |
ављени птичићи.{S} Ланци су ми скинути, али руке су ми узете. </p> <p rend="Tekst">Не могу редо |
ухвати за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он није знао како да престане; онда, као бајаги уст |
авијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако да заспим.{S} Претурао сам се, мучио сам се. |
"Tekst">Не гледајући одговори лаку ноћ, али ми не даде руке. </p> <p rend="Tekst">— Госпођице, |
p> <p rend="Tekst">Она не отимаше руку, али изгледаше озбиљнија него што бих ја хтео. </p> <p r |
партије опет помеша зрна и отури таблу, али не срдито.{S} Смејала је се. </p> <p rend="Tekst">— |
еби реч <hi rend="italic">женидба,</hi> али никака појма нисам могао за њу везати. </p> <p rend |
д ока, па се мислим: дијете, дијете!{S} Али даље, наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био ра |
н немачки студент, Макс по имену....{S} Али ти већ познајеш главне особе овога пансионата, а на |
а као вас љубио, нити ћу икад икога.{S} Али промислите.{S} Можда су ови моји разлози ништавни, |
рад да га сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора — мора! </p> <p rend="Tekst">дакле, оне |
„чврсто” затворена ушуњала се друга:{S} Али, кад би они, нешто, одговорили!...{S} Ех, на то не |
а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али наравно да је то све далеко од ма каквог осећања ко |
беше поцрвенела. </p> <p rend="Tekst">— Али, Кларо, — рече она обраћајући се гђици Веделовој — |
гло искапи чашу. </p> <p rend="Tekst">— Али, госпођице! </p> <p rend="Tekst">Она ми изгледаше у |
hi> Доле са срцем! </p> <p rend="Tekst">Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу?{S} З |
м бих лупио о под. </p> <p rend="Tekst">Али одлука није ништа изгубила од своје важности.{S} И |
д куће, сто пута уверавао да је пијан, „али теби, господине, чест и поштовање”, и баци капу у б |
тиме! </p> <p rend="Tekst">Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једно |
Опет она с црним шалом око главе...{S} Ама само један једини пољубац, ал' онда, — онда бих се |
rend="Tekst">Дакле помирили смо се.{S} Ама да л' се ја варам, ил' се она збиља радује? </p> <p |
> <p rend="Tekst">Мени помрче свест.{S} Ама јесам ли ја будала? — питах се.{S} Куд сам загазио? |
end="Tekst">Стоој, јаваш! — вичеш ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини. </p> <p ren |
шање криво разумео.{S} Можда сам ја њој ама тако равнодушан кô старе ципеле? </p> <p rend="Teks |
Макса који иђаше низ степенице и за њим амалина који му је носио ствари.{S} Прошао је поред мен |
ни трипут недељно. </p> <p rend="Tekst">Аман, побратиме!{S} Ја нехотично начиних некакав увод.{ |
.{S} Француски је, осим нас и Туманова, Ана слабо разумевала. </p> <p rend="Tekst">Макс се још |
>Ја се међутим дигнем и опростим се.{S} Ана изиђе за мном. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте рђав ч |
она радујући се. </p> <p rend="Tekst">— Ана, хоћеш да те учим српски? </p> <p rend="Tekst">Њој |
а у прозор или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.{S} Тум |
е ме обрадовати вели:{S} Хајдете, дошла Ана!{S} Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где је |
А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана?{S} А шта сам, као бајаги, опет ја учинио Ани и шта |
ти од себе? </p> <p rend="Tekst">Сирота Ана!{S} Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам |
end="Tekst">— У географији! — прошапута Ана подругљиво. </p> <p rend="Tekst">— О, молим вас — р |
Данас је управо две године дана како је Ана умрла.{S} Шта се није од то доба променило!{S} Ја с |
end="Tekst">— То је флаута — истакла се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту. — Онда бац |
мо сестрино бацило ме је тамо одакле се Ана не види. </p> <p rend="Tekst">Ја почех да очајавам |
лашљиво из собе носећи у руци чинију; и Ана оде за њом. </p> <p rend="Tekst">— Николай Иванович |
ко ногом Туманова. </p> <p rend="Tekst">Ана ме гледаше поплашено. </p> <p rend="Tekst">Туманов |
уца на моја врата. </p> <p rend="Tekst">Ана ме зове на вечеру. </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" |
рекао је Туманов. </p> <p rend="Tekst">Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила.{S} Лај |
се одсекоше ноге. </p> <p rend="Tekst">Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље мо |
ухвати ме за руке. </p> <p rend="Tekst">Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата. </p> <p rend |
аспита своје дете. </p> <p rend="Tekst">Ана је врло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила |
а ћу јако уживати. </p> <p rend="Tekst">Ана брзо поче некакав други разговор. </p> <p rend="Tek |
родан с мађарским? </p> <p rend="Tekst">Ана ми не даде одговорити, она се уплете. </p> <p rend= |
атетично одекламовао ваљда десети пут: „Ана, промисли се!{S} Не ја, не моја, него твоја срећа, |
м могао.{S} Онда сам почео да се једим; анасана, мислио сам, та то ја морам једанпут свршити. < |
ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам ничим ангажован. даље, дакле! „Одсада ће браца Мика овако да |
је у целој овој историји била моја част ангажована.{S} Ја сам је очувао, и достојан сам да буде |
еко доба наша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога да ти не би помислио: |
} А шта сам, као бајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим?{S} Ја |
х ја клањајући се. </p> <p rend="Tekst">Ани би очевидно досадно и непријатно.{S} Она се сама ст |
м увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаких закључака и тражиш само да |
та новине, удара у клавир, забавља се с Аном, добује прстима у прозор или се прислони уз пећ.{S |
је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава. </p> <p |
ој, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла. </p> <p rend="Tekst">Посл |
мачим. </p> <p rend="Tekst">Ја погледах Ану.{S} Она беше поцрвенела. </p> <p rend="Tekst">— Али |
иколи. </p> <p rend="Tekst">Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме |
орам противречити.{S} Српски језик нема апсолутно никака сродства с немачим. </p> <p rend="Teks |
жу свиленим крпама и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку такође сви |
ши”, „потока суза и уздисаја” дубоки кô артески бунар и дугачких кô Трифко јекмегџија, „жарких |
, левом размахује и одмакао је за читав аршин од себе, јер му јатаган смета.{S} Па Никола Ђеро |
мо.{S} Под степеницама отресаше ноге на асури, и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа |
="Tekst"> <hi rend="italic">Потражи сам аутора</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Сутрадан |
ет помало говорити.{S} Ја сам миран.{S} Афера с Максом није на мени оставила никака утиска, она |
ша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери. </p> <p rend="Tekst">— Barbarisch!{S}26 — казао |
листа из књиге. </p> <p rend="Tekst">— Ах, опростите! — рекосмо обоје у један глас.{S} Она што |
ста, сушто дете. </p> <p rend="Tekst">— Ах, ви сте нека прзница! </p> <p rend="Tekst">— Нема ви |
пијем пола чаше. </p> <p rend="Tekst">— Ах, опростите, ја нисам и за вас донео. </p> <p rend="T |
Срби су Словени. </p> <p rend="Tekst">— Ах, тако!{S} Молим, опростите — извињаваше се госпођица |
руку и смејаше се. </p> <p rend="Tekst">Ах, побратиме, знаш ли кака јој је ручица! </p> <p rend |
ијатно моје груди. </p> <p rend="Tekst">Ах, овако је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за |
осећах се увређен. </p> <p rend="Tekst">Ах, нема смисла заносити се, помислим.{S} Треба оставит |
ровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех брате, она је, тако ми бога, |
} И други поустајаше.{S} Сви ћуташе.{S} Баба изиђе плашљиво из собе носећи у руци чинију; и Ана |
Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу.{S} С |
Tekst">Нисам ништа даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску да купи духана, о |
тос. </p> <p rend="Tekst">У тај пар уђе баба плачући. </p> <p rend="Tekst">— За име божје! — ку |
исподвлаченим новинама обично повезује баба сутрадан ћупове с компотом. </p> <p rend="Tekst">О |
Tekst">Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на пијацу или иначе у варош, дође у моју соб |
Она лако поцрвене. </p> <p rend="Tekst">Баба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе.{S} Поп |
х на горњи степен. </p> <p rend="Tekst">Баба се слатко смејаше.{S} Није ништа опазила, а није н |
Туманов и Попеску. </p> <p rend="Tekst">Баба устаде: </p> <p rend="Tekst">— Господо, господо! < |
степена. </p> <p rend="Tekst">Присуство бабино толико ми респекта ули, да се озбиља почех смеја |
{S} Читао си, ваљда, како је неки дан у Баварској легао во на железничку пругу, и воз се осакат |
отимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бавио некаком нејасном мишљу: бацио сам писмо, — ко зна |
="Tekst">— А — рече она гласом који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби? </p> <p rend="Tekst |
једанпут свршити. </p> <p rend="Tekst">Бадава, ја нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу ј |
"Tekst">— Хајд носите вашу књигу!{S} Кô бајаги слике, а изгледају кô да их је наша кухарица брк |
чин пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али наравно да је то св |
н није знао како да престане; онда, као бајаги устављајући смех, погледа по свима: </p> <p rend |
и учинила сирота Ана?{S} А шта сам, као бајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чег |
="Tekst">Поче се слатко смејати, па као бајаги задиркујући ме: </p> <p rend="Tekst">— Хајд носи |
двише бљутава. </p> <p rend="Tekst">Као бајаги настављајући даље, нађем Marѕeіllaіѕe-у. </p> <p |
>На улици затутњаше пожарничка кола.{S} Бакље просуше још јачу светлост на залеђене прозоре.{S} |
е за десет пара, па им после даје динар бакшиша.{S} Вуче још непрестано немачко-енглески речник |
шамар.{S} Напослетку којекаке досетке о Банаћанима.{S} Донекле је ишло којекако.{S} Кад смо већ |
rend="Tekst">Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не знам да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до |
тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово је некака оп |
ла овако сентиментална љубав, кад не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогутај га, дакле. </ |
<p rend="Tekst">— Лаку ноћ!{S} Дајте ми бар руку. </p> <p rend="Tekst">Не гледајући одговори ла |
че она. </p> <p rend="Tekst">— Дајте ми бар руку да вам помогнем пети се уз степене. </p> <p re |
а као што си ти, мало је.{S} Сад ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана оти |
е соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу којом бих лупио о под. < |
аво посред тикве.{S} Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни због друге несреће! </ |
и водих је за руку.{S} Кад бисмо на пô басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је. </p> |
а забавом.{S} Туманов с његовим дубоким басом и још дубљим брковима . . . . . . . . . . . . . . |
на груди: </p> <p rend="Tekst">— Бато, бато! </p> <p rend="Tekst">— Не плачи, сешо, — рекох јо |
у мени на груди: </p> <p rend="Tekst">— Бато, бато! </p> <p rend="Tekst">— Не плачи, сешо, — ре |
> <p rend="Tekst">Она је то опазила.{S} Баци једанпут-двапут поглед на ме ништа не говорећи. </ |
ричић свира врло дивно у флауту. — Онда баци на ме један поглед пун молбе. </p> <p rend="Tekst" |
у пусту шуму? </p> <p rend="Tekst">Она баци поглед на ме.{S} Поглед у коме је било нечега што |
и теби, господине, чест и поштовање”, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији који је по |
еса </p> <p rend="Tekst">Писмо сестрино бацило ме је тамо одакле се Ана не види. </p> <p rend=" |
S} Одем до првог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. — Ко зна? </p> <p rend="Tekst">Боже |
Ја сам се бавио некаком нејасном мишљу: бацио сам писмо, — ко зна?... </p> <p rend="Tekst">Кад |
.{S} Око главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крајеви укрштени под вратом па заба |
е поодавно почето, и видело је се да је бачено да се више не доврши. . . . . . . . . . . . . . |
Tekst">Жице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обоји |
о тврдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да каж |
своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излазак — нисам могао.{S |
<p rend="Tekst">— Ха, — рече он — није баш тако опасно. </p> <p rend="Tekst">— Богами, стојати |
Tekst">Како?{S} Врло просто!{S} Није ми баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га са |
ца Ведел? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак учтиво с |
Карлос. </p> <p rend="Tekst">— А зашто баш на рапире? — питао је Туманов. </p> <p rend="Tekst" |
ањам што хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал' што ће ти?{S} Дај ми је, молим |
х дана бивао.{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њом, ходао |
леда ме онако јадног, без достојанства, без величине, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше вла |
nd="Tekst">— Наравно да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор. </p> <p rend="Tekst">— |
а диже главу и погледа ме онако јадног, без достојанства, без величине, без мушког поноса.{S} П |
јадног, без достојанства, без величине, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, хладан ка |
} Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај, одем у своју собу. </p> <p rend="Teks |
end="Tekst">Одавно ти нисам писао писма без „свионе косице”, „порумењених и побледелих обрашчић |
е непрестано у џепу.{S} Хемикалије леже без икаке употребе, само што мој сестрић покаткад прету |
хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања као масарош који данас дâ на карте пола има |
<p rend="Tekst">Жице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на л |
} Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања као масарош који данас дâ на к |
а ме нестаде.{S} Она је пробадала иглом без икака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим |
.{S} Слике су ми пролетале испред очију без икака реда, ја ниједну не могох ухватити.{S} Неколи |
хвата у лед.{S} А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где извесно нисам био више ја. — Вид |
Рана коју та сабљица задаје потпуно је безопасна, јер не може погодити ниједан део тела који б |
де низ степене. </p> <p rend="Tekst">Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше и |
шља се некако и сувише гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације. </p> <p re |
ах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједа |
прођоше два пијана човека.{S} Један се бекељаше на ме и гурну ме лактом.{S} Нисам му полетео у |
ку у њих.{S} На ту руку навеза се једна бела рукавица и једна дама за њом.{S} Дама лако скочи н |
фијоку и на дну њеном нађем једно парче беле свиле.{S} На њему златом извезена три почетна слов |
о године читао.{S} Нашао пуно којекаких бележака по њима и исподвлачених редова — чудио сам се |
</p> <p rend="Tekst">На једном прозору белео се спуштен rouleau16 на другом није било завесе. |
друге стране искочи један млад човек у белим рукавицама, пређе на другу страну кола и пружи ру |
анака у неугажен снег, огромни храстови бељаху се с оне стране с које је ветар духао кад је сне |
<hi rend="italic">вашим</hi> дуелима и берберин излишан. </p> <p rend="Tekst">Он сав позелени: |
p> <p rend="Tekst">— Ви изговористе реч берберин некако презриво, то је неколегијално од вас. < |
Прошло је све.{S} Срамота би ме било од берберина који ме сапуни трипут недељно. </p> <p rend=" |
"Tekst">Њој се лице разведри.{S} Некака бескрајна срећа накупи јој се око очију и усана Уместо |
ше светлост лампе са улице, нижући се у бесмислене дугуљасте и звездасте слике, саображавајући |
идем, него вас само зановетам којекаким беспослицама.{S} Ја знам да вам је дуго време кад сте с |
адаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не говорећи јој н |
хартија, којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ ди |
на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадила махраму и усекњиваше се.{S} Ја видех како |
p> <p rend="Tekst">И гђици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{S} Она одмах скочи и отпо |
изах књиге којих се хартија на корицама беше потклобучила од воде.{S} Уједанпут угледам писмо н |
<p rend="Tekst">Ја погледах Ану.{S} Она беше поцрвенела. </p> <p rend="Tekst">— Али, Кларо, — р |
рио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и она хартија, којом је на дну ум |
акс пође к вратима.{S} Ја га стигох кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за руку и извучем |
екоше ноге. </p> <p rend="Tekst">Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше. < |
у. </p> <p rend="Tekst">Ватра се у пећи беше разгорела.{S} Још није било свануло.{S} Црвени зра |
ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хладно. </p> <p rend="Tekst">Не, ми не бис |
и. </p> <p rend="Tekst">Госпођица Ведел беше међутим свршила свирање.{S} Ја јој начиних неколик |
м. </p> <p rend="Tekst">Госпођица Ведел беше црвена кô паприка. </p> <p rend="Tekst">Ја се ниса |
ичине, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша која се неприме |
јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је собу не |
меда и ораха, па опет изиђе.{S} Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет, мени се |
ла. да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго, уста и упали свећу на кл |
непријатно.{S} Она се сама стидела. да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на шт |
ме реч удавила.{S} Морао бих викати да би и полиција дошла. </p> <p rend="Tekst">Ја устах од с |
могао.{S} Ја сам био и одвише срећан да би могла икака мало црња мисао осилити се у мени и прев |
ке приповетке.{S} Ја не знам иначе кака би смисла имала овако сентиментална љубав, кад не би ба |
ати на како се велико дело спремам, она би се молила богу да ми да снаге.{S} А шта је, истина, |
дем „луд”.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од берберина који ме сапуни трипут недељно. |
и радили кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то, и тако даље, и тако даље{ |
одине.{S} Питао сам их, као у шали, шта би они радили кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла н |
ом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта напослетку и поглавит |
затворена ушуњала се друга:{S} Али, кад би они, нешто, одговорили!...{S} Ех, на то не треба ни |
ј!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати на како се велико дело спремам, она |
Зар су Мађари Словени?{S} То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с персијским. |
Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо. </p> <p rend="Tekst">— Ватра! — рече она. </p> |
то све далеко од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав.{S} Погледам је покаткад са |
овео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њо |
е.{S} А кад бисте истину казали, она не би била ниуколико ласкава за ме. </p> <p rend="Tekst">Н |
имала овако сентиментална љубав, кад не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогутај га, дакле. |
.{S} Ја то чиним, ваљда, стога да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише |
ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица... како да кажем?...{S} |
ма.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву. и би ми необично тужно. </p> <p rend="Tekst">Не знам коли |
к бих се добро чувао сваког корака који би ме водио до ма каких изјава и споразумевања.{S} Ти з |
не може погодити ниједан део тела који би био опасан за цео организам.{S} Залепи просто фласте |
/p> <p rend="Tekst">Ђаво га знао шта ми би!{S} Ја одговорих: </p> <p rend="Tekst">— У дромбуљу, |
клањајући се. </p> <p rend="Tekst">Ани би очевидно досадно и непријатно.{S} Она се сама стидел |
ли с Турском! </p> <p rend="Tekst">Мени би и сувише: </p> <p rend="Tekst">— Кад бисте ви знали |
сваки, ма и неозбиљан корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш да се ја њом о |
м те, смеј, смеј се онако од срца, како би се ја од срца заплакао, да ме није срамота и да не м |
. да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно. </p> <p rend="Tekst">Они, |
ekst">— Мишо, — рече она стидљиво — што би твоја мати... </p> <p rend="Tekst">Мене пресече. </p |
сам тражио никака „задовољења”, као што би то другда може бити радио (та ви ме сви зовете прзни |
е и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих викати да би и полиција |
Карлосово кашљање. </p> <p rend="Tekst">Би ми необично пријатно.{S} Досад никад није у мом прис |
налик на понижење. </p> <p rend="Tekst">Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да |
заноси на фаготу. </p> <p rend="Tekst">Би ми непријатно што сам тако неспретно излетео.{S} И н |
шах крекетање жаба </p> <p rend="Tekst">Би ми необично благо.{S} Она ме час пô љубљаше у чело. |
бу, она је се трзала као из сна, и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи |
st">Тако сам и према њој последњих дана бивао.{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет |
почех да тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејасније. — Може бити... ко зна?... </p> <p ren |
ити њоме.{S} А ја? </p> <p rend="Tekst">Биваше ми све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет ј |
} Пред свима говори како мрзи Немце.{S} Бије келнере кад хоће да га преваре за десет пара, па и |
а дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени се.{S} Смејала |
>Она се заљуља и прислони се на зид.{S} Била је бледа као снег који малопре газисмо.{S} Из очиј |
Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила </p> <p rend="Tekst">Ја не знам к |
на асури, и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа. </p> <p rend="Tekst">— Госпођице, |
Нисам скочио из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обућ |
зговора. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељен |
и она хартија, којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се г |
ице, овај је прст мој болесник (нега је била опарила кључалом водом.{S} Ја сам јој, пошто је пр |
и јој, с разрогаченим очима у којима је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам пат |
осле на траву под један орах.{S} Она је била тужна </p> <p rend="Tekst">— Зашто си тужна? — рек |
било овако. </p> <p rend="Tekst">Она је била весела, кô што сам ти већ казао. </p> <p rend="Tek |
спава. — Онда на врата кавеза у коме је била та мисао „чврсто” затворена ушуњала се друга:{S} А |
ме пријатно галичале.{S} Непрестано је била она уза ме, весела као грлица. </p> <p rend="Tekst |
о сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута, тек мени се учини необично лепа. |
а ручак. </p> <p rend="Tekst">Она је се била откравила.{S} Изгледала ми је необично слатка. </p |
> <p rend="Tekst">Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила.{S} Лајтнант ништа није одгов |
S} А кад бисте истину казали, она не би била ниуколико ласкава за ме. </p> <p rend="Tekst">Ниса |
Мило ми је што је у целој овој историји била моја част ангажована.{S} Ја сам је очувао, и досто |
g> </seg> </p> <p rend="Tekst">Сутрадан била је озбиљнија него обично.{S} Ја сам се опрезно кло |
у сам сасуо на свећник.{S} Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити.{S} Онда се сет |
очих на руку и гледах јој у очи које су биле управљене на рад у рукама јој.{S} Опазила је да је |
уд допираше до нас тонови од фаготе.{S} Били су необично тужни.{S} Ја осетих како се они лију у |
. </p> <p rend="Tekst">После пет минута били смо доста дубоко у шуми.{S} Око нас било је тако т |
рате? </p> <p rend="Tekst">Други су сви били занети у некакав разговор.{S} Ја куцнем својом чаш |
p rend="Tekst">— Ви?{S} Не, ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш |
t">Не, ми не бисмо ниједно на тај начин били срећни. </p> <p rend="Tekst">Госпођица Ведел беше |
још даље, не говорећи јој ништа већ смо били неколико корака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до виш |
наредника. </p> <p rend="Tekst">Кад су били неколико корачаја за нама, окрете се један и поруг |
штоља. да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно. </p> <p rend="Tekst" |
и нокат.{S} Нисам се радовао; напротив, било ми је тужно и слатко. </p> <p rend="Tekst">Онда уг |
/p> <p rend="Tekst">Кад смо дошли кући, било је време вечери.{S} После вечере ја одем у своју с |
rend="Tekst">Кад сам опет отворио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и |
засео и читао до 12.{S} Кад сам легао, било ми је тако пријатно и тако тихо.{S} Некако осећање |
d="Tekst">Кад сам опет легао у постељу, било мије много лакше, не знам ни сам зашто. </p> <p re |
устао и умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је тужно кад сам се сећао сна, и било ми је пра |
о, опет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и о |
средином и остављао за собом бразду.{S} Било је тихо. </p> <p rend="Tekst">Мени су зујале уши.{ |
ручица! </p> <p rend="Tekst">Од то доба било је стотину таких ситнурија.{S} Ја ти их не причам |
а њих.{S} Време је било сухо, тога дана било је на термометру -10°, мени није било хладно и бил |
убав, кад не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогутај га, дакле. </p> <p rend="Tekst">Уоста |
t">Не могу редом, и не знам како је све било.{S} Знам само да сам био хладан као дипломата, да |
зеленкастом светлошћу.{S} У угловима је било мрачно.{S} Из споредне собе чуло се дубоко дисање. |
} Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог поштанског ковчежића и баци |
ни мислити. </p> <p rend="Tekst">Све је било узалуд, заспати нисам могао.{S} Онда сам почео да |
ак нисам ништа одговорио.{S} Стид ме је било напослетку, јер бих се огрешио о своју искреност к |
Он уређиваше стазе по врту.{S} Време је било благо. </p> <p rend="Tekst">Ја мишљах, не треба ни |
адао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана било је на термометру -10°, мени н |
баци поглед на ме.{S} Поглед у коме је било нечега што ти не умем казати.{S} Некако поуздање, |
из поноса престао плакати још кад ми је било 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја ос |
rend="Tekst">Ишли смо даље.{S} Мени је било необично пријатно.{S} То је било крајем марта.{S} |
иду с крова мојега чардака, и на њој је било малтером написано њено име. </p> <p rend="Tekst">О |
три почетна слова мојега имена.{S} М је било сасвим готово, Г до половине, а друго М тек плајва |
у њу.{S} Пред кућом за концерт, иако је било већ четврт после седам, уставише се једна господск |
е Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било све тако тихо и тако пријатно.{S} Моја мати просто |
о, и тако даље, и тако даље{S} Писмо је било написано пола у шали пола у истини, или, боље рећи |
ени је било необично пријатно.{S} То је било крајем марта.{S} Ја сам први пут тога вечера изиша |
и побратиме! </p> <p rend="Tekst">То је било овако. </p> <p rend="Tekst">Она је била весела, кô |
м који дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо да ништа није сметало његову путу к небу |
d="Tekst">Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз. </p> < |
а у шали и смеху) и доручкујем.{S} Није било никога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим.{ |
деље после мојега писма.{S} Никога није било код куће осим нас двога. </p> <p rend="Tekst">Ја с |
ио се сасвим изгубио, нигде никога није било. </p> <p rend="Tekst">Нисмо ништа говорили.{S} Ја |
о смејати. </p> <p rend="Tekst">Да није било дон Карлоса у соби, не знам шта бих јој казао, јер |
њихових ковчега.{S} Бледог месеца није било. (Штета!{S} Уосталом, ти можеш целу сцену замислит |
rend="Tekst">Једнога дана, кад ње није било код куће, преметао сам по њену столу где ради.{S} |
м се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама.{S} Она кô да је и сама дошла на исте ми |
а било је на термометру -10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно. </p> <p rend="T |
лео се спуштен rouleau16 на другом није било завесе. </p> <p rend="Tekst">Ја, да бих почео разг |
rend="Tekst">Тако сам заспао, иако није било још ни девет сахата Нисам ништа сањао.{S} Нешто ме |
а се у пећи беше разгорела.{S} Још није било свануло.{S} Црвени зраци из пећи удараху у моју по |
плајвазом обележено.{S} То парче свиле било је згужвано, и оно плајвазом М растрљано. </p> <p |
уд”.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од берберина који ме сапуни трипут недељно. </p> < |
ог доба врло немиран.{S} С једне стране било ми је неправо што сам оправио оно писмо — та нашто |
је пре једно недељу дана.{S} Пô ноћи се било приближило, и вампири су чекали да се минутна сказ |
ило ми је тужно кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан.{ |
ермометру -10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно. </p> <p rend="Tekst">После пе |
све далеко од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав.{S} Погледам је покаткад са ст |
о с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њојзи |
еш-нећеш, подетиш.{S} Тако је и са мном било.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, ваљда, ка |
или смо доста дубоко у шуми.{S} Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био се сасвим изгубио, |
е добро да угреје. </p> <p rend="Tekst">Било је пре једно недељу дана.{S} Пô ноћи се било прибл |
Боље да идем даље. </p> <p rend="Tekst">Било је то једног вечера, на једно две недеље после мој |
одем у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух како и она оде у своју |
и сте слаби? </p> <p rend="Tekst">— Не, био сам, госпођице.{S} А откуд ви знате? </p> <p rend=" |
тао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бри |
ући на то што сам се ту ноћ био смирио, био сам од тог доба врло немиран.{S} С једне стране бил |
к.{S} Сав се улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу.{S} Покрај тога био је напит. </p> <p |
ње љуске што отпадају кад орах узри.{S} Био је сутоњ.{S} Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она ј |
о шубару коју си био натукао на очи.{S} Био си страшно намргођен.{S} Пушио си и прошао поред на |
rend="Tekst">Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је исувише неочекиван овакав поздрав. </p> <p re |
st">Имам и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио” с њом.{S} Ја сам ти причао како са |
лицу, био чова на дуелу.{S} Покрај тога био је напит. </p> <p rend="Tekst">Мени дође гаднији не |
о ти си ми сама причала да је твој деда био Пољак. </p> <p rend="Tekst">— Отац, мати, браћа, се |
, и сваки, ма и неозбиљан корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш да се ја њ |
>Потражим жигице на столу.{S} Он је сав био мокар од воде коју сам сасуо на свећник.{S} Жигице |
м у шетњу. </p> <p rend="Tekst">Снег је био нападао за једну судланицу и шкрипио је под ногама. |
нструмент однео ваш земљак данас кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам кажем. </p> <p rend="Te |
за руку и почех завиривати прст који је био залечен још давно пре неног поласка у Готу. </p> <p |
ом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође: </p> <p rend |
свему крив Јоца који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта над |
јем у соби. </p> <p rend="Tekst">Сто је био сав мокар, и с његових крајева капала је вода с мрв |
st">Макс се ухвати за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он није знао како да престане; онда, ка |
а изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи. </p> <p rend="Teks |
за који нисам, и то ћу учинити, тако не био твој </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Побрат |
"Tekst">Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико придигао, да сам тај дан ручао с њима заједн |
може погодити ниједан део тела који би био опасан за цео организам.{S} Залепи просто фластером |
ко нас било је тако тихо, тутањ варошки био се сасвим изгубио, нигде никога није било. </p> <p |
едах тебе.{S} Ти си имао шубару коју си био натукао на очи.{S} Био си страшно намргођен.{S} Пуш |
ао „заносити се с њоме”, као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити. </p> <p r |
ћу. </p> <p rend="Tekst">Усијан свећњак био је прснуо кад сам на њега воду сасуо.{S} Ја углавим |
м како је све било.{S} Знам само да сам био хладан као дипломата, да сам почео са „госпођице”, |
лим на излазак — нисам могао.{S} Ја сам био и одвише срећан да би могла икака мало црња мисао о |
екаким равнодушним погледом.{S} Кад сам био готов, она се лако поклони: </p> <p rend="Tekst">— |
м јавом. </p> <p rend="Tekst">Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на пијацу или иначе у |
то безгранично шупље, где извесно нисам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен |
дакле, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио и тврдо сам одлучио да није поште |
баше да ишчупа руку коју сам му ја тако био стегао да је се све увијао.{S} Другом руком опре се |
Ти знаш како сестре пишу.{S} Цело писмо био сам ја.{S} Писала ми је како ме непрестано помињу, |
ћуташе.{S} Онда прсну у смех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} П |
t">Не гледајући на то што сам се ту ноћ био смирио, био сам од тог доба врло немиран.{S} С једн |
ани Ђоза који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверавао да је пијан, „али теби, |
за ексцесе.{S} Некада сам мислио да бих био у стању оженити се кухарицом, живети с њоме о кори |
наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што је она према мени — а |
ово писмо за тебе. </p> <p rend="Tekst">Био сам уморан, стога сам легао у 11.{S} Кад ме већ хва |
и је гледао у врт. </p> <p rend="Tekst">Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пи |
степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на пô басамака, стегнем је крепко за руку и погле |
хладно. </p> <p rend="Tekst">Не, ми не бисмо ниједно на тај начин били срећни. </p> <p rend="T |
Да сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити оно што смо платили једном вашем колеги ко |
<p rend="Tekst">— Па ето, ове ране.{S} Бисте ли пристали на моју молбу? — обрати се мени. </p> |
> <p rend="Tekst">— Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви неће |
х ваљда. </p> <p rend="Tekst">— Ех, кад бисте ви имали нешто само један овакав кор као ми, ласн |
би и сувише: </p> <p rend="Tekst">— Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се с |
о изразили; нећете да ласкате.{S} А кад бисте истину казали, она не би била ниуколико ласкава з |
ех да дршћем. </p> <p rend="Tekst">— Не бисте?{S} А зашто?{S} Молим, опростите, ја немам права |
и. </p> <p rend="Tekst">— А зашто ви не бисте хтели подвезати мензуру? — рече он наново, као с |
ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи. </p> <p rend="Tekst">Он |
што само један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском! </p> <p rend="Tekst">Мени б |
. . </p> <p rend="Tekst">Чудиш се, мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да ка |
ати.{S} Нарочито у вашој књизи.{S} Мора бити да је ово lе pluѕ âpre lettre.13 Мало у ког човека |
ромни.{S} Ја вас уверавам да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да |
— рекох јој. </p> <p rend="Tekst">Мора бити да сам изгледао и сувише озбиљан.{S} Она се полако |
агушен кашаљ. </p> <p rend="Tekst">Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седни |
клео се чим сам год стигао да ћу одсад бити уреднији. </p> <p rend="Tekst">У болнице идем опет |
} Може бити што сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута, тек мени се учини |
сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео, може бити и што је била зап |
убљину, све ми биваше нејасније. — Може бити... ко зна?... </p> <p rend="Tekst">Не гледајући на |
и моје сестре чешљају своју децу — може бити стога јој лепо стоји, што ми у овим годинама у кој |
„задовољења”, као што би то другда може бити радио (та ви ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам |
, не чудиш, јер знаш да ништа и не може бити. </p> <p rend="Tekst">Ја сам сасвим уредан човек и |
<p rend="Tekst">Ко зна, напослетку може бити да сам ја цело досадање њено понашање криво разуме |
ину рећи, на сваки начин пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Ал |
се чувајући и непрестано мислећи шта ће бити á lа fіn de fins20 престао сам да певам песму „Што |
о.{S} Развићу сву своју музу.{S} Тим ће бити смешније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се онак |
друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити. </p> <p rend="Tekst">Тако сам и према њој последњ |
немам за то куражи — боже мој!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати на како |
ицом, живети с њоме о кори суха хлеба и бити најсрећнији смртник.{S} То су, ваљда, године што ч |
ашим?{S} Ја видим, и ти видш да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.{S} Нашто натезати, н |
<p rend="Tekst">— Свака лекција од вас биће ми драга — ја ударам гласом на „вас”. </p> <p rend |
ечник куд год иде, и доручкује татарски бифтек.{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енгл |
ило завесе. </p> <p rend="Tekst">Ја, да бих почео разговор, дигнем се. </p> <p rend="Tekst">— Д |
акле. </p> <p rend="Tekst">Уосталом, да бих те успокојио, дајем ти реч да ћу одсад спавати као |
</p> <p rend="Tekst">Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, |
с „дамом” да терам некакав инат.{S} Да бих се поправио, узмем сасвим озбиљно лице. </p> <p ren |
чаја и радио до три сахата по поноћи да бих накнадио оно што сам изгубио. </p> <p rend="Tekst"> |
рео за ексцесе.{S} Некада сам мислио да бих био у стању оженити се кухарицом, живети с њоме о к |
један једини пољубац, ал' онда, — онда бих се морао оженити њоме!... </p> <p rend="Tekst">Не з |
ине што чине човека „паметнијим”.{S} Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд”.{S} П |
не иштемо. </p> <p rend="Tekst">— Могла бих доказати да имам више права но ви, ал' како је то п |
је било дон Карлоса у соби, не знам шта бих јој казао, јер ми толико мила дође. </p> <p rend="T |
м их, као у шали, шта би они радили кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то |
ужасно гадан. </p> <p rend="Tekst">— Не бих — рекох му и почех да дршћем. </p> <p rend="Tekst"> |
могао индиферентније ствари, само да не бих дошао на оно чега сам се тако бојао, јер ми је тако |
аље, наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што је она према мени |
одговорих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила.{S} |
се огрешио о своју искреност кад ти не бих све причао, а причати ти, опет, све, тако ми је теш |
мени — а то јесте, тако ми бога!), ипак бих се добро чувао сваког корака који би ме водио до ма |
срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да се играм „д |
их бар на једну ногу обући ципелу којом бих лупио о под. </p> <p rend="Tekst">Али одлука није н |
ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу којом бих лупио о по |
ворити, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих викати да би и полиција дошла. </p> <p rend="Tekst" |
руку, али изгледаше озбиљнија него што бих ја хтео. </p> <p rend="Tekst">Ово је згодна прилика |
ем њоме, право да ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све мислим: па шта сад да му пишем? </p> < |
рио.{S} Стид ме је било напослетку, јер бих се огрешио о своју искреност кад ти не бих све прич |
толиког ћутања ипак немам ништа о чему бих ти могао писати.{S} Последњим твојим писмом уверава |
ишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи. </p> <p rend="Tekst">Д |
еђиваше стазе по врту.{S} Време је било благо. </p> <p rend="Tekst">Ја мишљах, не треба ни да т |
аба </p> <p rend="Tekst">Би ми необично благо.{S} Она ме час пô љубљаше у чело. </p> <p rend="T |
одине, чест и поштовање”, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији који је посађен кад са |
</p> <p rend="Tekst">Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогаченим очима у ко |
о чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа. </p> <p rend="Tekst">— Госпођице, вама је озбиљн |
заљуља и прислони се на зид.{S} Била је бледа као снег који малопре газисмо.{S} Из очију јој гр |
ав. </p> <p rend="Tekst">— Ал' сте тако бледи! </p> <p rend="Tekst">— Нисам јео ништа већ осам |
да дигне поклопце с њихових ковчега.{S} Бледог месеца није било. (Штета!{S} Уосталом, ти можеш |
а о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто. </p> <p rend="Tekst">Ја не знадох више за себ |
му. </p> <p rend="Tekst">Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је исувише неочекиван овакав поздра |
ках ја. </p> <p rend="Tekst">Он ме само блесасто гледаше. </p> <p rend="Tekst">— Лежи, бре! — ц |
ватих око паса.{S} Приближих јој се све ближе, онда јој притиснем један пољубац на лево слепо о |
седох опет до ње и примакох јој се још ближе. </p> <p rend="Tekst">— Не! — рече она. </p> <p r |
ћутах. </p> <p rend="Tekst">Кад дођосмо близу кући, ударисмо на Albrechtѕѕtraѕѕe.{S} Ти знаш ка |
и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава. </p> <p rend="Tekst">Као бајаги настављајући д |
спрдате са мном? </p> <p rend="Tekst">— Бог с вама! </p> <p rend="Tekst">— А зашто не играте, н |
, — рече Туманов простодушно како га је бог створио — госпођица је питала, како је врата отвори |
о.{S} Преметало ми је се по памети буди бог с нама шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на мате |
нешто неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог мије сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, н |
ио.{S} Певала ми је песме које иначе за бога неће да пева, јер иду до g, а њој је глас чист сам |
.{S} Па ипак, ех брате, она је, тако ми бога, тако добра, тако добра!... </p> <p rend="Tekst">Н |
је она према мени — а то јесте, тако ми бога!), ипак бих се добро чувао сваког корака који би м |
Пушио си и прошао поред нас.{S} Ниси ни бога назвао. </p> <p rend="Tekst">Ја разгрнух њен црни |
на завадио с њиме и да му не називам ни бога. </p> <p rend="Tekst">Од то доба он је неколико пу |
еби ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, богами, одсад слушати. </p> <p rend="Tekst">— Ви?{S} Не |
баш тако опасно. </p> <p rend="Tekst">— Богами, стојати пред голом сабљом, ту треба петља! — ре |
ди.{S} Не седимо на друму да дочекујемо богате путнике, враћамо што узајмимо на облигацију — по |
ос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.{S} Хоћу да кажем: није у годинама у којима се иг |
а већ осам дана. </p> <p rend="Tekst">— Богу хвала, само кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, |
и тако даље </p> <p rend="Tekst">Хвала богу, кажем ти, једва једном опаметих се. </p> <p rend= |
е велико дело спремам, она би се молила богу да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи учинила |
ох до прозора и гледах је са стране.{S} Боже! </p> <p rend="Tekst">Она је то опазила.{S} Баци ј |
о знаш да се ја њом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта напо |
} Немој мислити да немам за то куражи — боже мој!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала |
ој грунуше сузе. </p> <p rend="Tekst">— Боже! — прошапута она некаким гласом којим, ваљда удављ |
ота.{S} Па њена родбина — хајде мајка и боже помози, али лајтнант!{S} А ти знаш да сам престаре |
у њега. — Ко зна? </p> <p rend="Tekst">Боже, зашто је тако слатко залагивати се? </p> <p rend= |
ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја оби |
поклоне за Божић — ти знаш да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја обично донесем књигу па седнем |
ућанима осветљени и препуни свакојаких „божићних дарова”.{S} Људи пролазе пуних шака; кола у та |
плачући. </p> <p rend="Tekst">— За име божје! — кукаше она и ухвати ме за руке. </p> <p rend=" |
t">Учини ми се да се спремам за некакав бој, и да за њега треба храбрости.{S} Почнем да се прик |
им.{S} Грозница је сасвим попустила, не бој се ништа. </p> <p rend="Tekst">Почео сам и да радим |
ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се клепнућу га незгодно, па се неће више дигн |
да не бих дошао на оно чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет тако о |
аздух хлади груди. </p> <p rend="Tekst">Бојао сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} |
да идем.{S} Морам вам само казати да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са мном з |
end="Tekst">— Зар с вама кад идем да се бојим чега? — рече она с некаком детињском равнодушношћ |
</p> <p rend="Tekst">— И не треба да се бојите — рекох ја гласом који је требало да изгледа сил |
раменима. </p> <p rend="Tekst">— Ви се бојите ићи даље у пусту шуму? </p> <p rend="Tekst">Она |
rend="Tekst">Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једном поносно глав |
d="Tekst">— Госпођице, овај је прст мој болесник (нега је била опарила кључалом водом.{S} Ја са |
та одем у болницу.{S} Гледао сам сваког болесника.{S} Препирао се с једним о курари.{S} После с |
ре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним рутавим прсима.{S |
дим неколико књига и наређам на сто.{S} Болесницима одредим извесно доба дана кад сам код куће, |
удиш се, мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} |
знате — рекох ја као у шали — да сам ја болестан, па ипак ме не терате да идем да легнем.{S} А |
лестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш; сад |
сећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа. </p> <p rend="Tekst">— А шта ћете с |
д бити уреднији. </p> <p rend="Tekst">У болнице идем опет уредно, и опет се професори обраћају |
<p rend="Tekst">Одмах у 8 сахата одем у болницу.{S} Гледао сам сваког болесника.{S} Препирао се |
света да се не може ићи.{S} Хајд'моте, боље, у мање улице. </p> <p rend="Tekst">Она ћутећи пођ |
аписано пола у шали пола у истини, или, боље рећи, тако да сам се ја у свако доба могао повући |
што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писат |
ам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљ |
рекинути све с њоме, па ипак...{S} Него боље с почетка </p> <p rend="Tekst">Све ћу ти испричати |
еше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше. </p> <p rend="Tekst">У мени се кухаше.{S} |
ећ постало отужно. </p> <p rend="Tekst">Боље да идем даље. </p> <p rend="Tekst">Било је то једн |
ns20 престао сам да певам песму „Што се боре мисли моје”, више ми не дркће лице и не горе груди |
/p> <p rend="Tekst">Нечастиви ме и опет боцну: </p> <p rend="Tekst">— Зар поклон од мене нећете |
је повукох да је притиснем на груди.{S} Брава шкљоцну и њена се мати појави на вратима. </p> <p |
Tekst">Не знам колико је то трајало.{S} Брава на ходнику шкљоцну, и ја чух Максове несигурне ко |
је пловио средином и остављао за собом бразду.{S} Било је тихо. </p> <p rend="Tekst">Мени су з |
ци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица... како да каже |
инио читаву оптужбу, од које се ја само браним.{S} Приповетка је свршена.{S} Веруј!{S} Ја сам п |
. . . </p> <p rend="Tekst">Њена мајка, брат јој поручник . . . . . . . . . . . . . . . манов, |
е казујем њој. </p> <p rend="Tekst">Њен брат лајтнант је онако исто отужан.{S} Он је пресрећан |
плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу”, „ |
ом опаметих се. </p> <p rend="Tekst">Е, брате, ти знаш да има у нашем животу тренутака у којима |
ади — ја се само с њоме заносим?{S} Не, брате, још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тоб |
воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех брате, она је, тако ми бога, тако добра, тако добра!... |
еби чисто радостан. — Да пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они отприлике ре |
љак. </p> <p rend="Tekst">— Отац, мати, браћа, сестре, сви су Немци — рече она некако жалостиво |
се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, |
снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће која се либе доћи мени откако сам довео њу у кућу |
kst">Ту ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо за тебе. </p> <p rend="Tekst">Б |
ичим ангажован. даље, дакле! „Одсада ће браца Мика овако да ради.” </p> <p rend="Tekst">Хтео са |
о гледаше. </p> <p rend="Tekst">— Лежи, бре! — цикнух ја и притиснем га за руку. </p> <p rend=" |
ед оштрим врхом сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља. да то чине деца од десет година |
јако уживати. </p> <p rend="Tekst">Ана брзо поче некакав други разговор. </p> <p rend="Tekst"> |
">На сваки начин, ти ниси очекивао тако брзо мојега писма, ниси ни могао очекивати.{S} Могао си |
и њену слику из недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди: </p> <p rend= |
ам самцит, с њоме у мом загрљају.{S} Ја бризнух у плач, иако сам из поноса престао плакати још |
стан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш; сад је све добро. </p> <p rend="Tekst">Па и пос |
шта да радим, извадим махраму и почнем брисати влажан сто.{S} Онда седнем за њега и подбочим с |
о неки дан кад је Спалдинг узео од њега бритву да зареже плајваз.{S} По цео дан чита новине кој |
усекњује и које му из џепа вире.{S} Има бритву од које је једна страна само за жуљеве.{S} То са |
, а изгледају кô да их је наша кухарица бркљом правила. </p> <p rend="Tekst">Ја се противих и д |
сли шта је урадио луди Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве!{S} Ја, као најстарији мед |
ов с његовим дубоким басом и још дубљим брковима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . |
ну и шапнем јој: </p> <p rend="Tekst">— Буд'те здрави! </p> <p rend="Tekst">Она климну главом. |
и гледах у врт. доле је вратар преривао будаком црну земљу која је распростирала око себе онај |
">Мени помрче свест.{S} Ама јесам ли ја будала? — питах се.{S} Куд сам загазио? </p> <p rend="T |
слити?{S} Да ме... </p> <p rend="Tekst">Будалаштине...{S} Цело вече сам провео с њоме, а посла |
с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али наравно да је то све далеко од ма каквог о |
тражиш само да ти све натанко пишем што буде између нас двога, и подвлачиш два пута речи <hi re |
{S} Ја сам је очувао, и достојан сам да будем твој побратим. </p> <p rend="Tekst">А сада, опрез |
а бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд”.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од |
љиво. </p> <p rend="Tekst">— На путу да будем сасвим здрав. </p> <p rend="Tekst">— Ал' сте тако |
устао.{S} Преметало ми је се по памети буди бог с нама шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на |
е се више заносим њоме.{S} Пошло је све будибокснама. </p> <p rend="Tekst">Но још нисам толико |
чин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} Будите уверени да се варате — ја сам играо како сам нај |
и страсно о њихову рату с Французима, о будућем свету који ће се састојати само из Немаца, о „с |
је сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним рутавим пр |
тока суза и уздисаја” дубоки кô артески бунар и дугачких кô Трифко јекмегџија, „жарких очију ка |
дао у врт. </p> <p rend="Tekst">Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је |
а мору, сам на једној дасци, у страшној бури, и давим се. </p> <p rend="Tekst">Шта да радим?{S} |
лачити црвеним плајвазом и, пошто одува бурмут што му је из носа пао на новине, завали се опет |
и Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве!{S} Ја, као најстарији медицинар, усудио сам се |
јим микроскопом играју се деца, гледају бухе.{S} Све јаче системе позабацивали су којекуда, вел |
дите вонъ И не пускайте никого изъ дамъ въ комнату.24 </p> <p rend="Tekst">— Только, пожалуйста |
у пуни шпагови.{S} Затури се у канабе и вади једне по једне.{S} Покаткад, пошто је наишао на не |
p> <p rend="Tekst">Кад сам ушао, она је вадила некаке поклоне од сестре за матер. </p> <p rend= |
а се је чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер. </p> <p rend="Tekst">Ја |
нога који најближе седи до њега, климне важно главом и промумла:{S} Nаtürliсh!{S}5 или Nа-nu!{S |
rend="Tekst">Она начини некако детињски важно лице и погледа ме протестујући: шта се дирате? </ |
бу.{S} Седе немарно за сто и узе некако важно лице, као да је делио мегдан с Курсулом, па ипак |
.{S} Покаткад, пошто је наишао на нешто важно, одмакне их држећи их у левој руци и гледа их из |
Али одлука није ништа изгубила од своје важности.{S} И она ми својом равнодушношћу необично пот |
тога вечера изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи. </p> <p |
очи.{S} Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлади груди. </p> <p rend="Tekst">Бојао сам се, |
на сто.{S} Отворим после прозор, и чист ваздух промахиваше ми кроз собу.{S} Ја раскопчам прслук |
замрљано да се једва распознаје.{S} Не ваља ништа, ништа. </p> <p rend="Tekst">Поче се слатко |
о са столице и турим руке у шпагове.{S} Ваљало је почети ма какав индиферентан разговор.{S} Ја |
олим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао за каквог фићфирића који се вуцара с девој |
ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <hi rend=" |
S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, ваљда, како је неки дан у Баварској легао во на железни |
! — прошапута она некаким гласом којим, ваљда удављеници говоре. </p> <p rend="Tekst">У тај пар |
иска врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, с |
а и бити најсрећнији смртник.{S} То су, ваљда, године што чине човека „паметнијим”.{S} Ја бих п |
. . . . . . . . . . . . . .{S} Мислиш, ваљда: ко шта ради — ја се само с њоме заносим?{S} Не, |
ртију ја сам се усиљавао да добијем, па ваљда стога и превидим њен колут који сам морао појести |
рате, још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тобом смем то тврдити!{S} Шта имам ја с њоме |
и минут не смем лагати.{S} А и писмо ће ваљда доћи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . |
у, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охладити. </p> <p rend="Tekst">Мило |
, јер... остајте здраво!{S} Сад ћете ми ваљда дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни |
сањати. </p> <p rend="Tekst">Сад ћеш ми ваљда веровати да ме је прошла сва воља на даље ашикова |
српски... варварски — рече он, мислећи ваљда да ће ме на тај начин посрамити и да ћу га пустит |
а свршио, кад сам патетично одекламовао ваљда десети пут: „Ана, промисли се!{S} Не ја, не моја, |
треба да почнемо с Турцима, побићемо их ваљда. </p> <p rend="Tekst">— Ех, кад бисте ви имали не |
да одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било све тако тих |
свакојаке снове.{S} Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама кад прође |
пак све тачно.{S} Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима на којим |
ћим облицима.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву. и би ми необично тужно. </p> <p rend="Tekst">Не |
љених. </p> <p rend="Tekst">— Допада л' вам се ово? </p> <p rend="Tekst">Она напући уста. </p> |
e-у. </p> <p rend="Tekst">— А допада л' вам се ово? </p> <p rend="Tekst">Она посматраше слику к |
м да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте странац.{S} Уосталом |
да ће то рећи: немојте да ме терате да вам кажем да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох. </p> |
м којекаким беспослицама.{S} Ја знам да вам је дуго време кад сте са мном. </p> <p rend="Tekst" |
анас кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам кажем. </p> <p rend="Tekst">— Штета! — рече гђица В |
<p rend="Tekst">— Дајте ми бар руку да вам помогнем пети се уз степене. </p> <p rend="Tekst">О |
р ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} Будите уверени да се варате |
уел, рече ми: </p> <p rend="Tekst">— Ја вам стојим у сваком погледу на расположењу.{S} Само не |
е клизаво. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам — рече она и не узе ме под руку. </p> <p rend="Teks |
атра у лице. </p> <p rend="Tekst">— Шта вам је смешно? — рече он и промени се у лицу. </p> <p r |
рече она. </p> <p rend="Tekst">— А шта вам је? </p> <p rend="Tekst">Она опет слеже раменима. < |
</p> <p rend="Tekst">— Па кажите ми шта вам је? </p> <p rend="Tekst">— Не знам — рече она. </p> |
им, опростите, ја немам права поставити вам тако питање. </p> <p rend="Tekst">Ја не одговорих н |
d="Tekst">— Сад морам да идем.{S} Морам вам само казати да се бојим е ћете се покајати што сте |
="Tekst">— Ако ћете да га одсечете, ево вам га. </p> <p rend="Tekst">— Засад ништа.{S} Само да |
end="Tekst">— Опростите, госпођице, што вам морам противречити.{S} Српски језик нема апсолутно |
.{S} Уосталом, лако је то разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — рече она. </p> <p r |
p> <p rend="Tekst">Ако дозволите, ја ћу вам свирати што.{S} Скочим као да идем, и очепим двапут |
пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу. </p> <p rend="Teks |
леда. </p> <p rend="Tekst">— Госпођице, вама је озбиљно рђаво? </p> <p rend="Tekst">Она климну |
говорећи ништа. </p> <p rend="Tekst">— Вама је хладно? — рекох ја. </p> <p rend="Tekst">— Не! |
">— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак учтиво се смешећи.{S} Опет се поклони |
е са мном? </p> <p rend="Tekst">— Бог с вама! </p> <p rend="Tekst">— А зашто не играте, него ме |
прегледа. </p> <p rend="Tekst">— Зар с вама кад идем да се бојим чега? — рече она с некаком де |
дана.{S} Пô ноћи се било приближило, и вампири су чекали да се минутна сказаљка на сахату пома |
ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава. </p> <p rend="Tekst">Само да овак |
, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два не разуме — знаш да је врло "genant"4 </p> |
фирића који се вуцара с девојкама да их вара. </p> <p rend="Tekst">Првих недеља, откако сам је |
кле помирили смо се.{S} Ама да л' се ја варам, ил' се она збиља радује? </p> <p rend="Tekst">По |
. док се пољубите, видећете да се ја не варам.” Ти не знаш да ме на тај начин доводиш на чуднов |
ислите да ћете је на силу затворити?{S} Варате се. </p> <p rend="Tekst">Она се још већма напиња |
м некаку љубав?{S} Будите уверени да се варате — ја сам играо како сам најбоље знао. </p> <p re |
расположењу.{S} Само не тако српски... варварски — рече он, мислећи ваљда да ће ме на тај начи |
а, чим баба изиђе на пијацу или иначе у варош, дође у моју собу.{S} Уређује књиге, диже моју ђу |
је ишло којекако.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао |
мислио сам се.{S} Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог поштанског |
ми.{S} Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био се сасвим изгубио, нигде никога није било. |
и се у вашем друштву, дозволићете ми да вас уверим како сам лош свирач. </p> <p rend="Tekst">— |
S}23 </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам да вас молим јутрос да нам подвежете мензуру — рече он. </ |
и: немојте да ме терате да вам кажем да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох. </p> <p rend="Teks |
="Tekst">— Ах, опростите, ја нисам и за вас донео. </p> <p rend="Tekst">Она ухвати моју до поло |
— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам да човек мора бити врло пажљив, па да вам |
</p> <p rend="Tekst">— Свака лекција од вас биће ми драга — ја ударам гласом на „вас”. </p> <p |
некако презриво, то је неколегијално од вас. </p> <p rend="Tekst">— О, о! — говораше увређени Т |
</p> <p rend="Tekst">— Госпођице, молим вас, узмите ме под руку, овде је клизаво. </p> <p rend= |
угљиво. </p> <p rend="Tekst">— О, молим вас — рекох ја клањајући се. </p> <p rend="Tekst">Ани б |
: </p> <p rend="Tekst">— Господо, молим вас, господо! </p> <p rend="Tekst">Макс се осети посрам |
стите, ја не знам шта је то дрр.. молим вас, како сте казали? </p> <p rend="Tekst">— Дромбуља — |
i rend="italic">мојим очима,</hi> молим вас? — И ја почех да се смејем, хтевши показати да ја и |
ре као ја. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам да човек м |
мије сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, нити ћу икад икога.{S} Али промислите.{S} Мо |
м, опет, смешан што и сâм не идем, него вас само зановетам којекаким беспослицама.{S} Ја знам д |
пењите се! — виках ја смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете |
ната. </p> <p rend="Tekst">— А има ли у вас клавира? — питаше ме. </p> <p rend="Tekst">— Наравн |
и не дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, богами, одсад слушати. </p> <p rend="Tekst"> |
ас биће ми драга — ја ударам гласом на „вас”. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Онда је прво: не |
а азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њ |
тету и није жалио ни труда ни новаца да васпита своје дете. </p> <p rend="Tekst">Ана је врло ма |
тра! — рече она. </p> <p rend="Tekst">— Ватра! — одrоворих ја. </p> <p rend="Tekst">Наново ућут |
ово све би тихо. </p> <p rend="Tekst">— Ватра! — рече она. </p> <p rend="Tekst">— Ватра! — одrо |
аченим очима у којима је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам патетично одекламо |
тер. </p> <p rend="Tekst">Попеску удари ватра у лице. </p> <p rend="Tekst">— Шта вам је смешно? |
м разбијену слику. </p> <p rend="Tekst">Ватра се у пећи беше разгорела.{S} Још није било сванул |
се госпођица. — Знам, сад се сећам.{S} Ваш је језик сродан с мађарским? </p> <p rend="Tekst">А |
в ме је разумео. </p> <p rend="Tekst">— Ваш је инструмент однео ваш земљак данас кад је био.{S} |
ете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <hi rend="italic">мојим очима,</hi |
> <p rend="Tekst">— Опростите што морам ваш комплименат да разумем као укор, јер мало има мојих |
rend="Tekst">— Ваш је инструмент однео ваш земљак данас кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам |
бисмо попити оно што смо платили једном вашем колеги који, уосталом, није чинио изузетка од ост |
ђутим кад опет узимаднем част наћи се у вашем друштву, дозволићете ми да вас уверим како сам ло |
а смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена. < |
d="Tekst">— Јер је на <hi rend="italic">вашим</hi> дуелима и берберин излишан. </p> <p rend="Te |
меје. — Ја не смем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.{S} Н |
вде може човеку допадати.{S} Нарочито у вашој књизи.{S} Мора бити да је ово lе pluѕ âpre lettre |
ме: </p> <p rend="Tekst">— Хајд носите вашу књигу!{S} Кô бајаги слике, а изгледају кô да их је |
>— Только, пожалуйста, колотите какь слѣвдуеть.{S}25 </p> <p rend="Tekst">Остали смо у соби сам |
> <p rend="Tekst">— Штета! — рече гђица Ведел сасвим успокојена. </p> <p rend="Tekst">— О, нист |
а ми нећете за зло примити — рече гђица Ведел — што сам тако слаба у географији. </p> <p rend=" |
на као прибирајући се. — Шта ради гђица Ведел? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам баш сад допратио г |
срећни. </p> <p rend="Tekst">Госпођица Ведел беше међутим свршила свирање.{S} Ја јој начиних н |
сијским. </p> <p rend="Tekst">Госпођица Ведел беше црвена кô паприка. </p> <p rend="Tekst">Ја с |
p> <p rend="Tekst">Представише ме гђици Ведел.{S} То је образована девојка.{S} Свирала је врло |
ај штогод! </p> <p rend="Tekst">И гђици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{S} Она одмах |
t">Ја сам се усиљавао да забављам гђицу Ведел. </p> <p rend="Tekst">После кратког разговора нач |
, Кларо, — рече она обраћајући се гђици Веделовој — како можеш тако што питати!{S} Срби су Слов |
здрљене груди пред оштрим врхом сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља. да то чине деца |
ко је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам ничим ангажован. даље, дакле! „Одс |
>Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу?{S} Зар има момка на свету који није „провод |
бадати. </p> <p rend="Tekst">Она спусти вез у крило и наслони се на руку. </p> <p rend="Tekst"> |
— рече некако збуњено, узимајући наново вез. </p> <p rend="Tekst">— Какав год ви хоћете.{S} А к |
/hi> али никака појма нисам могао за њу везати. </p> <p rend="Tekst">Тако сам заспао, иако није |
rend="Tekst">Она је седела за столом и везла некакав јастук. </p> <p rend="Tekst">На улици зат |
лицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати. </p> <p rend= |
јаче системе позабацивали су којекуда, веле да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имп |
некаком поузданошћу да ће ме обрадовати вели:{S} Хајдете, дошла Ана!{S} Онда сам се и сам обука |
ане.{S} Па господин начелник коме се на велике празнике мора правити визита и који увек за собо |
тке панталоне и огромне ципеле и црвене велике махраме у које се усекњује и које му из џепа вир |
што се мора осећати.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хо |
е туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без ра |
} Ох, кад би знала моја мати на како се велико дело спремам, она би се молила богу да ми да сна |
ако добра!... </p> <p rend="Tekst">Ну, „велико писмо” је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо м |
p> <p rend="Tekst">— Parole d'honneur18 велите да не знам. </p> <p rend="Tekst">Она се збуни: < |
ме онако јадног, без достојанства, без величине, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, |
S} Причао сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама, после сам је испи |
који минут у својој руци, она га онда, веома опрезно и као не знајући шта ради, извуче и наста |
имназиста овде, а други математичар.{S} Веома добар и озбиљан човек. </p> </div> <div> <head re |
и, и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа. </p> <p rend="Tekst">— Госпођице, вама је |
е ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} Твој верни </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Побратим< |
. </p> <p rend="Tekst">Сад ћеш ми ваљда веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} |
о што си ти, мало је.{S} Сад ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла |
амет како она оставља своје име, језик, веру — чини све што хоћу, на све одговара како ти рекне |
мо браним.{S} Приповетка је свршена.{S} Веруј!{S} Ја сам према њој само галантан господин: прат |
} И то све само мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ја? </p> <p rend="Te |
чале.{S} Непрестано је била она уза ме, весела као грлица. </p> <p rend="Tekst">Ја почех себи д |
је се трзала као из сна, и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи да она |
овако. </p> <p rend="Tekst">Она је била весела, кô што сам ти већ казао. </p> <p rend="Tekst">М |
{S} Чуо сам како јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата и како се цела кућа напуни весељ |
/p> <p rend="Tekst">— А гле! — рекох ја весело. </p> <p rend="Tekst">— Нема никога у кући, па м |
а.{S} И ви сте ми леп доктор!{S} И поче весело да се смеје. — Ја не смем ништа учинити против в |
ворише врата и како се цела кућа напуни весеља.{S} Туманов дотрча мени у собу (не знам шта је и |
ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу”, „жуборећем поточићу”, „успављивом гласу звона” |
астови бељаху се с оне стране с које је ветар духао кад је снег падао, те га наносио на њих.{S} |
о. </p> <p rend="Tekst">У тај пар духну ветар појаче, и с једног сухарка сроза се снег и паде н |
ку која се сваки час мењаше, кад се сух ветар на улици заигра пламеном лампе. </p> <p rend="Tek |
досад двадесет писама и сва подерао.{S} Већ су два месеца од мога последњег писма.{S} Ти си пис |
а извадих сахат. </p> <p rend="Tekst">— Већ 11.{S} Ви знате — рекох ја као у шали — да сам ја б |
е се сви зажелели, и како им се чини да већ неће доживети тај срећни час кад ћу ја свршити и вр |
а пођох још даље, не говорећи јој ништа већ смо били неколико корака у шуми.{S} Ноге нам упадах |
</p> <p rend="Tekst">— Нисам јео ништа већ осам дана. </p> <p rend="Tekst">— Богу хвала, само |
љ. </p> <p rend="Tekst">Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студе |
ко даље </p> <p rend="Tekst">Ну теби је већ постало отужно. </p> <p rend="Tekst">Боље да идем д |
воју собу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух како и она оде у своју собу и о |
, и тако даље, и тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш како му се му |
уморан, стога сам легао у 11.{S} Кад ме већ хваташе сан и нејасне успаљиве слике почеше се ређа |
је посађен кад сам се ја родио, и који већ на својој периферији носи сухе гране.{S} Па господи |
им озбиљно уђем у собу (обично, пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и смеху) и доручкујем. |
ки студент, Макс по имену....{S} Али ти већ познајеш главне особе овога пансионата, а нарочито |
ekst">Она је била весела, кô што сам ти већ казао. </p> <p rend="Tekst">Међутим, ја сам опазио |
Идем одмах њојзи.{S} Казаћу јој.. знам већ шта ћу јој казати. </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" |
олут који сам морао појести.{S} Кад сам већ сâм мицао, угледам да она има даму, турим је на кра |
гивати се? </p> <p rend="Tekst">Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући.{S} Поред мене прођоше |
{S} Пред кућом за концерт, иако је било већ четврт после седам, уставише се једна господска кол |
S} Донекле је ишло којекако.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам |
је лепа, која је пука сирота и којој су већ двадесет и четири године.{S} Питао сам их, као у ша |
степене. </p> <p rend="Tekst">Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадил |
би на расположење — рекох му ја и почех већ викати. </p> <p rend="Tekst">Он пробаше да ишчупа р |
nd="Tekst">Лајпциг </p> <p rend="Tekst">Већ си по поштанском жигу познао да сам оставио место м |
ате се. </p> <p rend="Tekst">Она се још већма напињаше.{S} Ја напослетку одједанпут пустим, и о |
<p rend="Tekst">Будалаштине...{S} Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би б |
није сметао. </p> <p rend="Tekst">Једно вече ходали смо опет заједно.{S} Говорили смо француски |
о крајем марта.{S} Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{ |
ви за сто, ћутимо, да се чује како муха вечера.{S} Макс прави рђаве досетке на које се ми само |
</p> <p rend="Tekst">Било је то једног вечера, на једно две недеље после мојега писма.{S} Нико |
сви уверавате. </p> <p rend="Tekst">Тог вечера после вечере играли смо даме.{S} Она је играла в |
на клинику.{S} Увече седео сам док смо вечерали.{S} После сам засео и читао до 12.{S} Кад сам |
ли кући, било је време вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{S} Осећао сам некакав приј |
. </p> <p rend="Tekst">Тог вечера после вечере играли смо даме.{S} Она је играла врло добро.{S} |
ekst">Кад смо дошли кући, било је време вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{S} Осећао |
p rend="Tekst">Ана је врло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да јој није добро. </p |
аље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску да купи духана, остасмо само ја и она |
та. </p> <p rend="Tekst">Ана ме зове на вечеру. </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Твој по |
а свом послу.{S} На доручак, ручак и на вечеру скупљамо се у трпезарији где је клавир и једно д |
а дан њојзи у собу: на доручак, ручак и вечеру.{S} Увек ми је термометар под пазухом.{S} Како с |
пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разго |
ekst">Ја сам слабији и нижи од црва.{S} Вечно сам те уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ип |
мени откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамљености, јер је нико не разуме и она |
к сан грком јавом. </p> <p rend="Tekst">Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на пијацу и |
"Tekst">— Ко зна?{S} Него пристајете л' ви на мој предлог? </p> <p rend="Tekst">Она измахну рук |
не код пећи. </p> <p rend="Tekst">— Ал' ви сте сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљиво. |
и поклони се. </p> <p rend="Tekst">— А, ви сте, Хермане, — рече она као прибирајући се. — Шта р |
сте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи. </p> <p rend="Tekst" |
rend="Tekst">— Нећете да кажете.{S} Не, ви морате казати. </p> <p rend="Tekst">— Никад! </p> <p |
шати. </p> <p rend="Tekst">— Ви?{S} Не, ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да п |
ејала је се. </p> <p rend="Tekst">— Не, ви не знате да играте.{S} Морате код мене учити. </p> < |
љен смех: </p> <p rend="Tekst">— Молим, ви на то не можете ништа да одговорите. </p> <p rend="T |
е да затвори. </p> <p rend="Tekst">— О, ви мислите да ћете је на силу затворити?{S} Варате се. |
о ја. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам да човек мора б |
сушто дете. </p> <p rend="Tekst">— Ах, ви сте нека прзница! </p> <p rend="Tekst">— Нема више д |
кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви сте слободни! </p> <p rend="Tekst">Онда се стропошта |
ипак какав други поклон хтели од мене; ви нећете само моју духанкесу.{S} Кажите, дакле! </p> < |
ахат. </p> <p rend="Tekst">— Већ 11.{S} Ви знате — рекох ја као у шали — да сам ја болестан, па |
Богу хвала, само кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп до |
смакну раменима. </p> <p rend="Tekst">— Ви се бојите ићи даље у пусту шуму? </p> <p rend="Tekst |
ја знам шта је. </p> <p rend="Tekst">— Ви не можете никад знати шта је. </p> <p rend="Tekst">— |
, одсад слушати. </p> <p rend="Tekst">— Ви?{S} Не, ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљд |
низашто љутити. </p> <p rend="Tekst">— Ви се љутите, ја се никад и не љутим. </p> <p rend="Tek |
то чини с дамом. </p> <p rend="Tekst">— Ви опет имате даму! — рекох јој. </p> <p rend="Tekst">О |
а изиђе за мном. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте рђав човек — рече ми она у ходнику. </p> <p rend |
Он сав позелени: </p> <p rend="Tekst">— Ви изговористе реч берберин некако презриво, то је неко |
се окрете Максу: </p> <p rend="Tekst">— Ви као да сте с поља где се гази крв? — рече он, поглед |
ош није свршена? </p> <p rend="Tekst">— Ви хоћете да се спрдате са мном? </p> <p rend="Tekst">— |
шта ћете с њиме? </p> <p rend="Tekst">— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам. |
ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, бог |
а гласом који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби? </p> <p rend="Tekst">— Не, био сам, госпо |
коју она узе. </p> <p rend="Tekst">— А ви сте добра девојка — одговорих јој. — Лаку ноћ! </p> |
д сте са мном. </p> <p rend="Tekst">— А ви идите кад знате. </p> <p rend="Tekst">Учини ми се да |
">— Ја <hi rend="italic">мислим</hi> да ви не знате. </p> <p rend="Tekst">— Parole d'honneur ви |
с некаком детињском равнодушношћу. — Та ви сте тако јаки! </p> <p rend="Tekst">— И не треба да |
ао што би то другда може бити радио (та ви ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам и ишао сам даљ |
је питала, како је врата отворила, шта ви радите. </p> <p rend="Tekst">Ја је погледах испод ок |
ekst">— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете? </p> <p rend="Tekst">Опет је ћутала.{S} Ја с |
о вез. </p> <p rend="Tekst">— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете? </p> <p rend="Tekst">О |
t">— Не, био сам, госпођице.{S} А откуд ви знате? </p> <p rend="Tekst">Она се мало збуни. </p> |
ње, незаслужна онога плама којим сте ме ви обасјали.{S} Можете ли ми опростити?” </p> <p rend=" |
а л' она у ствари мари за ме, кô што ме ви сви уверавате. </p> <p rend="Tekst">Тог вечера после |
о обрати: </p> <p rend="Tekst">— Да сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити оно што с |
end="Tekst">— Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви нећете сам |
а. </p> <p rend="Tekst">— Ех, кад бисте ви имали нешто само један овакав кор као ми, ласно бист |
увише: </p> <p rend="Tekst">— Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели |
мо један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском! </p> <p rend="Tekst">Мени би и су |
Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп доктор!{S} И поче весело да се смеје. — Ј |
пет лудо питање — рече она — Свирате ли ви у што, ако смем питати? </p> <p rend="Tekst">Ђаво га |
огла бих доказати да имам више права но ви, ал' како је то право на нашем међународном, то јест |
штро, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно? </p> <p rend="Tekst">Другу партиј |
побесни. </p> <p rend="Tekst">— А зашто ви не бисте хтели подвезати мензуру? — рече он наново, |
ја добијам? </p> <p rend="Tekst">— Зар ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку |
</p> <p rend="Tekst">— Parole d'honneur ви <hi rend="italic">мислите</hi> да ја не знам? </p> < |
акав закључак у твоме последњем писму: „Ви се обадвоје узајамно волите. док се пољубите, видеће |
етио да ће ме звати на дуел нашто му је Видак дуванџија — ударио шамар! </p> <p rend="Tekst">Не |
ми цигару! </p> <p rend="Tekst">Она је видела да ће то рећи: drehe mir eіne Cіgarette! </p> <p |
">Видело је се да је поодавно почето, и видело је се да је бачено да се више не доврши. . . . . |
ислио сам на њега. </p> <p rend="Tekst">Видело је се да је поодавно почето, и видело је се да ј |
>Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео даје она уверена да ја играм како најбоље знам и |
двоје узајамно волите. док се пољубите, видећете да се ја не варам.” Ти не знаш да ме на тај на |
шупље, где извесно нисам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен, да више не мо |
извадила махраму и усекњиваше се.{S} Ја видех како она разастре махраму по целом лицу и како дв |
да ме задиркује.{S} После мале паузе ја видех како му лице дође пакосно.{S} Опет ми се заједљив |
секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво.{S} Рана коју та сабљица зада |
рино бацило ме је тамо одакле се Ана не види. </p> <p rend="Tekst">Ја почех да очајавам — шта д |
су којекуда, веле да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имперзијон у калочинама.{S} Ке |
/p> <p rend="Tekst">Ја се окретох да га видим.{S} Она ме држаше испод руке и повуче напред. </p |
ишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они отприлике рећи. </p> <p rend="Tekst">Н |
право да га у свако доба прихватим и да видим како му је.{S} Молим овамо руку! </p> <p rend="Te |
амо драже.{S} Све ме копка неки ђаво да видим да л' она у ствари мари за ме, кô што ме ви сви у |
ј то урадити, чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти видш да ја нећу бити с њом срећан — па чист |
гару и пружи ми. </p> <p rend="Tekst">— Видиш како сам разумела — рече она радујући се. </p> <p |
nd="Tekst">Дуго сам гледао ову, као што видиш, луду, прљавосветлу слику која се сваки час мењаш |
пасти на таваницу наше собе.{S} Као што видиш, генијална мисао. </p> <p rend="Tekst">Она је сед |
, чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти видш да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.{S} Н |
коме се на велике празнике мора правити визита и који увек за собом води Тијосава пандура под п |
а расположење — рекох му ја и почех већ викати. </p> <p rend="Tekst">Он пробаше да ишчупа руку |
ти, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих викати да би и полиција дошла. </p> <p rend="Tekst">Ја |
</p> <p rend="Tekst">— Та пењите се! — виках ја смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим го |
за себе. </p> <p rend="Tekst">— Лежи! — виках ја. </p> <p rend="Tekst">Он ме само блесасто глед |
стано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила </p> <p rend="Tekst">Ја не знам кад сам је научио |
ти ме за руке. </p> <p rend="Tekst">Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата. </p> <p rend="Te |
ме у које се усекњује и које му из џепа вире.{S} Има бритву од које је једна страна само за жуљ |
ни људи с новинама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху њима својственим гласом:{S} Mont |
ивот. </p> <p rend="Tekst">Ја хтедох да вичем: шта да радим? </p> <p rend="Tekst">Не знајући ни |
к. </p> <p rend="Tekst">Стоој, јаваш! — вичеш ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини. |
а певам песму „Што се боре мисли моје”, више ми не дркће лице и не горе груди, то јест не дркћу |
се интересујем њоме, право да ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све мислим: па шта сад да му п |
st">Сад ми је све јасно — рекох себи. — Више је ни минут не смем лагати.{S} А и писмо ће ваљда |
да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг. </p> <p rend="Tekst">Ја приђох њој |
иближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати. </p> <p rend="Tekst">Она спусти в |
>Она се опет одобровољи, али није хтела више играти даме.{S} Ја окренем даску и одбројим себи и |
ка прзница! </p> <p rend="Tekst">— Нема више да се говори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се |
еле? </p> <p rend="Tekst">Но о њој нема више разговора.{S} Она долази у „пријатне успомене”. </ |
а пружи руку.{S} Ја иђах за три степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на пô басамака, с |
ми изгледаше увређена.{S} Не хте ништа више говорити. </p> <p rend="Tekst">Ћутали смо обоје.{S |
приповетка је свршена.{S} Ти ниси ништа више ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} Твој верни </p> < |
kst">Нешто смо као говорили — ничега се више не сећам. </p> <p rend="Tekst">Ја сам у левој руци |
чето, и видело је се да је бачено да се више не доврши. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . |
уда игра!{S} Ја све мање радим и све се више заносим њоме.{S} Пошло је све будибокснама. </p> < |
ва за ме. </p> <p rend="Tekst">Нисам се више могао насмејати. </p> <p rend="Tekst">Она окрете г |
сам се клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути. </p> <p rend="Tekst">Дошао на ручак.{S} С |
о.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао.{S} С друге ст |
nd="Tekst">— Могла бих доказати да имам више права но ви, ал' како је то право на нашем међунар |
/p> <p rend="Tekst">Њене се слике нисам више плашио.{S} Мислио сам на шетњу с њом.{S} Паде ми н |
ayѕan — Erckmann-Chatrian.{S}12 Ја стао више ње. </p> <p rend="Tekst">— Лепо време — рекох ја у |
че”, говорио сам себи, „ти си још много више заслужио!” </p> <p rend="Tekst">Можда после пет ми |
о корака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до више чланака у неугажен снег, огромни храстови бељаху с |
езгранично шупље, где извесно нисам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен, да |
.{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па после казујем њој. </p> <p rend="Teks |
end="Tekst">Напишем писмо, и не знам му више садржаја.{S} Знам само да је почињало једним сном, |
д ћу ја свршити и вратити се њима да их више не остављам. </p> <p rend="Tekst">Нешто ме још теж |
ам расипао своја осећања и замало па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} |
асто. </p> <p rend="Tekst">Ја не знадох више за себе. </p> <p rend="Tekst">— Лежи! — виках ја. |
та, да сам почео са „госпођице”, да сам вишекратно помињао „дубље разлоге” и како ја „не смем м |
ми стајасмо пред огромним парком у коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљен |
, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша која се неприметно х |
радим, извадим махраму и почнем брисати влажан сто.{S} Онда седнем за њега и подбочим се на рук |
мљу која је распростирала око себе онај влажни пролећни мирис.{S} Он уређиваше стазе по врту.{S |
даше на клавир за којим Попеску свираше влашке потпури. </p> <p rend="Tekst">— А што мешате фиг |
љда, како је неки дан у Баварској легао во на железничку пругу, и воз се осакатио.{S} Неки дан, |
ав мокар, и с његових крајева капала је вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара, који сам |
оводио љубав” из које излази само лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо |
артија на корицама беше потклобучила од воде.{S} Уједанпут угледам писмо на столу. </p> <p rend |
ице на столу.{S} Он је сав био мокар од воде коју сам сасуо на свећник.{S} Жигице су се биле ук |
удио.{S} Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећник.{S} Онда устанем те отворим |
> <p rend="Tekst">Ја устах и донех чашу воде.{S} Попијем пола чаше. </p> <p rend="Tekst">— Ах, |
ош који данас дâ на карте пола имања не водећи рачуна што ће сутра доћи до просјачког штапа.{S} |
ора правити визита и који увек за собом води Тијосава пандура под пусатом.{S} Па Тијосав који у |
Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она је водила донекле најмлађе дете моје сестре, које нам је г |
се добро чувао сваког корака који би ме водио до ма каких изјава и споразумевања.{S} Ти знаш да |
руку.{S} Ја иђах за три степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на пô басамака, стегнем |
болесник (нега је била опарила кључалом водом.{S} Ја сам јој, пошто је прснуо мехур, мазао раст |
н свећњак био је прснуо кад сам на њега воду сасуо.{S} Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита |
S} Својим жабама мењам уредно сваки дан воду, и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом прису |
варској легао во на железничку пругу, и воз се осакатио.{S} Неки дан, опет, прошао овде један п |
тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз. </p> <p rend="Tekst">Мене одједанпут обузе нека ту |
end="Tekst">— Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи. |
kst">Деца моје сестре још ме непрестано воле — не избијају из моје собе.{S} А моја сестра — ех, |
од света и пљунуо на све што сам досад волео.{S} Сам самцит, с њоме у мом загрљају.{S} Ја бриз |
— чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да с |
ја сам све свршио, ја имам жену која ме воли. </p> <p rend="Tekst">А моји: моја мати, мој побра |
kst">Тога дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељена коса насред главе, а ос |
а да радим?{S} Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао з |
ако да ти одговорим?... да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми сама причала да је твој деда био |
емојте да ме терате да вам кажем да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох. </p> <p rend="Tekst">— |
следњем писму: „Ви се обадвоје узајамно волите. док се пољубите, видећете да се ја не варам.” Т |
Мишо, — говори ми она плашљиво — ти не волиш Немце. </p> <p rend="Tekst">Ја се мало збуних: </ |
причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима на којима нема ни за грош гвожђа, о Ци |
ш ми ваљда веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех брате, она је, т |
оштро озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу и да ми се учинише моја питања и одви |
>— Наравно да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор. </p> <p rend="Tekst">— Опет лудо |
рекох ја Туманову — пожалуйста пойдите вонъ И не пускайте никого изъ дамъ въ комнату.24 </p> < |
е још подбадаше, непрестано шапћући:{S} Вотъ гадостъ! </p> <p rend="Tekst">Ја не знам знаш ли т |
</p> <p rend="Tekst">Неко куца на моја врата. </p> <p rend="Tekst">Ана ме зове на вечеру. </p> |
вршена.{S} Хајд' да се спава. — Онда на врата кавеза у коме је била та мисао „чврсто” затворена |
Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш како му се мућка пиво у трбуху. — Туманов |
st">Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата. </p> <p rend="Tekst">Ја се одмакнем од своје „жр |
створио — госпођица је питала, како је врата отворила, шта ви радите. </p> <p rend="Tekst">Ја |
јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата и како се цела кућа напуни весеља.{S} Туманов дот |
она оде у своју собу и опрезно затвори врата. </p> <p rend="Tekst">Ту ноћ нисам ништа мислио, |
ирица скочи са својега седишта и отвори врата од кола С друге стране искочи један млад човек у |
отворим прозор и гледах у врт. доле је вратар преривао будаком црну земљу која је распростирал |
љубити. </p> <p rend="Tekst">Кад смо се вратили, ја сам јој успут давао прву лекцију у српском. |
rend="Tekst">Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући.{S} Поред мене прођоше два пијана човека |
и је термометар под пазухом.{S} Како се вратим у своју собу, прочитам топлоту на термометру и о |
Брава шкљоцну и њена се мати појави на вратима. </p> <p rend="Tekst">Она трже своју руку из мо |
о у соби само ми људи.{S} И Макс пође к вратима.{S} Ја га стигох кад беше ухватио за кваку.{S} |
> љубав”, стоји целу ноћ пред авлијским вратима и чека се „љубавник”, па се после цмака док не |
ично лепа. </p> <p rend="Tekst">— Да се вратимо? — питах ја. — А што? </p> <p rend="Tekst">Она |
помрчину. </p> <p rend="Tekst">— Да се вратимо? — рече она. </p> <p rend="Tekst">Ја је погледа |
та у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије. </p> <p |
Drop_slovo_Char">К</hi>ад сам се полани вратио из Италије, дошао ми је до руку овај рукопис.{S} |
руку. </p> <p rend="Tekst">Онда се опет вратисмо, опет прођосмо.{S} Кад се по трећи пут вратисм |
, опет прођосмо.{S} Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш да су овде по цео дан закључане капиј |
вети тај срећни час кад ћу ја свршити и вратити се њима да их више не остављам. </p> <p rend="T |
ачен преко темена, крајеви укрштени под вратом па забачени на леђа.{S} Из тога шала провириваше |
крпама и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку такође свилом.{S} Кроз |
с новинама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху њима својственим гласом:{S} Montagѕzeіt |
на друму да дочекујемо богате путнике, враћамо што узајмимо на облигацију — поштени смо!{S} Шт |
ирис.{S} Он уређиваше стазе по врту.{S} Време је било благо. </p> <p rend="Tekst">Ја мишљах, не |
је снег падао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана било је на термометру -10 |
гу повући, а, с друге стране, крајње је време да се оканем посла за који нисам, и то ћу учинити |
end="Tekst">Кад смо дошли кући, било је време вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{S} |
беспослицама.{S} Ја знам да вам је дуго време кад сте са мном. </p> <p rend="Tekst">— А ви идит |
о. </p> <p rend="Tekst">Они имају једно време у години кад се морају да „дуелишу”.{S} Онда се р |
ао више ње. </p> <p rend="Tekst">— Лепо време — рекох ја уздржавајући смех. </p> <p rend="Tekst |
ти којој некажњено певају песници свију времена и народа.{S} Па зар само ја да улетим у тај стр |
d="Tekst">Од неко доба наша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога да ти н |
смерти”.{S} Чудновато да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа.{S} Још је чудниј |
на облигацију — поштени смо!{S} Шта ће врлина? — доста је дужности.{S} Па, истина, и чиме сам |
то учини. </p> <p rend="Tekst">Како?{S} Врло просто!{S} Није ми баш право да пређем на тај пред |
ту ноћ био смирио, био сам од тог доба врло немиран.{S} С једне стране било ми је неправо што |
ечере играли смо даме.{S} Она је играла врло добро.{S} Доби прву партију и погледа ме оштро, ја |
Напослетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге. < |
та — истакла се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту. — Онда баци на ме један поглед пун |
нико ван нас два не разуме — знаш да је врло "genant"4 </p> <p rend="Tekst">Наш „Дон Карлос” је |
То је образована девојка.{S} Свирала је врло добро у клавир и говорила француски и енглески.{S} |
своје дете. </p> <p rend="Tekst">Ана је врло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да ј |
на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора.{S} Оваки случајеви мене с |
10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно. </p> <p rend="Tekst">После пет минута би |
/p> <p rend="Tekst">— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам да човек мора бити врл |
ак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш да се ја њом оженити не могу.{S} Боже м |
.{S} Ја вас уверавам да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте с |
, лако је то разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — рече она. </p> <p rend="Tekst">— |
у, а? </p> <p rend="Tekst">Говорили смо врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и |
сам подуже на прозору који је гледао у врт. </p> <p rend="Tekst">Био сам бунован.{S} У врту је |
вече устанем, отворим прозор и гледах у врт. доле је вратар преривао будаком црну земљу која је |
слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је терао, два-трипут сам лапнуо да срк |
ролећни мирис.{S} Он уређиваше стазе по врту.{S} Време је било благо. </p> <p rend="Tekst">Ја м |
> <p rend="Tekst">Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз |
се клањајући. </p> <p rend="Tekst">Она врћаше главом: нема пардон. </p> <p rend="Tekst">За каз |
стано у њега гледала.{S} На моје питање врћаше главом у знак да ми га не поклања. </p> <p rend= |
унаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља. д |
end="Tekst">Она скочи и наслони се само врхом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако про |
ра само до половине, и они се секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво |
. . . . . . . . . . . . . . . . . .као вуга, а они то зову haut gout3. . . . . . . . . . . . . |
ако она забада иглом у јастук и како се вуница таре о tulle anglais.17 </p> <p rend="Tekst">Сед |
аљда, држао за каквог фићфирића који се вуцара с девојкама да их вара. </p> <p rend="Tekst">Прв |
ара, па им после даје динар бакшиша.{S} Вуче још непрестано немачко-енглески речник куд год иде |
јега имена.{S} М је било сасвим готово, Г до половине, а друго М тек плајвазом обележено.{S} То |
kst">— То је флаута — истакла се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту. — Онда баци на ме |
а се мало збуни. </p> <p rend="Tekst">— Г. Туманов ми је казао. </p> <p rend="Tekst">— Да, — ре |
да пређем на тај предмет, ја сам рад да га сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора — мора |
еши. </p> <p rend="Tekst">— Ако ћете да га одсечете, ево вам га. </p> <p rend="Tekst">— Засад н |
мрзи Немце.{S} Бије келнере кад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиш |
<p rend="Tekst">Он очигледно чекаше да га ко запита за његово јунаштво. </p> <p rend="Tekst">П |
ром сребрног нитрата), ја имам право да га у свако доба прихватим и да видим како му је.{S} Мол |
1 </p> <p rend="Tekst">Ја се окретох да га видим.{S} Она ме држаше испод руке и повуче напред. |
и људи.{S} И Макс пође к вратима.{S} Ја га стигох кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за р |
он подругљиво. </p> <p rend="Tekst">Ја га скопах руком за прси грунем га о зид.{S} Он опусти р |
сам га за који минут у својој руци, она га онда, веома опрезно и као не знајући шта ради, извуч |
м јој да извуче прст.{S} Напослетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба |
о поплашити. </p> <p rend="Tekst">После га савијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако |
момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича-Николи. </p> <p rend="Tekst">Онда уведох А |
је је ветар духао кад је снег падао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана бил |
ме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи. </p> <p rend="Tekst">Лајт |
моје питање врћаше главом у знак да ми га не поклања. </p> <p rend="Tekst">— Зар ни цигло једа |
у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу”, „жуборећем по |
у, „велико писмо” је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо му се кад слатко смејати. </p> <p ren |
рича о нама кад прођемо улицом: „Гледај га, завртила му памет Швабица”, и моја мати, црвених оч |
р једног тричавог сна било.{S} Прогутај га, дакле. </p> <p rend="Tekst">Уосталом, да бих те усп |
kst">— Ако ћете да га одсечете, ево вам га. </p> <p rend="Tekst">— Засад ништа.{S} Само да ја з |
ко пута гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се клепнућу га незгодно, па |
рстић и почех га миловати.{S} Држао сам га за који минут у својој руци, она га онда, веома опре |
и је до руку овај рукопис.{S} Читао сам га под утисцима који су на ме оставили Помпеји.{S} Кад |
t">— Лежи, бре! — цикнух ја и притиснем га за руку. </p> <p rend="Tekst">Он се сроза низа зид н |
kst">Ја извадих то парче свиле и метнем га у шпаг.{S} То цело после подне мислио сам на њега. < |
ekst">Ја га скопах руком за прси грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто. </p> |
ао сам да је од моје сестре.{S} Отворим га. </p> <p rend="Tekst">Ти знаш како сестре пишу.{S} Ц |
х кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за руку и извучем до сред собе. </p> <p rend="Tekst" |
ми поклоните?{S} Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као |
смем питати? </p> <p rend="Tekst">Ђаво га знао шта ми би!{S} Ја одговорих: </p> <p rend="Tekst |
">— Да, — рече Туманов простодушно како га је бог створио — госпођица је питала, како је врата |
и, јер како он тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње кад смо сви заједно, а да, опет, |
да ће ме на тај начин посрамити и да ћу га пустити. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу и сам тебе ста |
га се клонио.{S} Бојао сам се клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути. </p> <p rend="Tek |
rend="Tekst">Ја узех њен прстић и почех га миловати.{S} Држао сам га за који минут у својој руц |
ни. </p> <p rend="Tekst">Дође ми ужасно гадан. </p> <p rend="Tekst">— Не бих — рекох му и почех |
е напит. </p> <p rend="Tekst">Мени дође гаднији него икад, хтедох да пљунем.{S} Туманов ме још |
сет година, било би разумљиво, овако је гадно. </p> <p rend="Tekst">Они, знаш, туре на очи наоч |
подбадаше, непрестано шапћући:{S} Вотъ гадостъ! </p> <p rend="Tekst">Ја не знам знаш ли ти њих |
d="Tekst">— Ви као да сте с поља где се гази крв? — рече он, погледајући мене и Туманова. </p> |
м се. </p> <p rend="Tekst">Сваким даном газио сам све дубље и дубље.{S} Кад сам што говорио за |
{S} Била је бледа као снег који малопре газисмо.{S} Из очију јој грунуше сузе. </p> <p rend="Te |
ена.{S} Веруј!{S} Ја сам према њој само галантан господин: пратим је на клавиру кад пева; додај |
гнем на канабе.{S} Мисли су ме пријатно галичале.{S} Непрестано је била она уза ме, весела као |
овским колима на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају, и који за де |
тамо иза очију нешто безгранично шупље, где извесно нисам био више ја. — Видех да је однос наш |
<p rend="Tekst">— Ви као да сте с поља где се гази крв? — рече он, погледајући мене и Туманова |
ак и на вечеру скупљамо се у трпезарији где је клавир и једно десетак новина и журнала.{S} Трпе |
</p> <p rend="Tekst">Рекох да ћу почети где сам стао. </p> <p rend="Tekst"> <hi meTypesetSize=" |
нда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо. </p> <p rend="Tekst">Кад сам ушао, она је в |
дно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два не разуме — знаш да је врло "genan |
ло код куће, преметао сам по њену столу где ради.{S} Извучем једну фијоку и на дну њеном нађем |
м. </p> <p rend="Tekst">— Штета! — рече гђица Ведел сасвим успокојена. </p> <p rend="Tekst">— О |
м се да ми нећете за зло примити — рече гђица Ведел — што сам тако слаба у географији. </p> <p |
рече она као прибирајући се. — Шта ради гђица Ведел? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам баш сад допр |
бу. </p> <p rend="Tekst">Представише ме гђици Ведел.{S} То је образована девојка.{S} Свирала је |
>— Али, Кларо, — рече она обраћајући се гђици Веделовој — како можеш тако што питати!{S} Срби с |
, свирај штогод! </p> <p rend="Tekst">И гђици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{S} Она |
="Tekst">Ја сам се усиљавао да забављам гђицу Ведел. </p> <p rend="Tekst">После кратког разгово |
сам некад добијао праве деца змајеве и генералске капе. </p> <p rend="Tekst">Ја све то гледам. |
а таваницу наше собе.{S} Као што видиш, генијална мисао. </p> <p rend="Tekst">Она је седела за |
ам лапнуо да сркнем из ње, но мој добри геније држао ме је за њушку. </p> <p rend="Tekst">Охлад |
у географији. </p> <p rend="Tekst">— У географији! — прошапута Ана подругљиво. </p> <p rend="T |
рече гђица Ведел — што сам тако слаба у географији. </p> <p rend="Tekst">— У географији! — прош |
а је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је терао, два-трипут сам |
ош два Румуна који с нама седе, — један гимназиста овде, а други математичар.{S} Веома добар и |
у.{S} Уређује књиге, диже моју ђулад за гимнастику и диви се мојој снази, после се мази, умиљав |
</p> <p rend="Tekst">Опет уредно играм гимнастику и испружам руку са тридесет шест фуната у њо |
<p rend="Tekst"> <hi meTypesetSize="14">Глава</hi> <seg> </seg> <hi meTypesetSize="14">I</hi> < |
<p rend="Tekst"> <hi meTypesetSize="14">Глава</hi> <seg> </seg> <hi meTypesetSize="14">II</hi> |
м, а то је просто раздељена коса насред главе, а остраг покупљена у клупче.{S} Тако и моје сест |
мејати. </p> <p rend="Tekst">Она окрете главе од мене. </p> <p rend="Tekst">— Ја... ја... — поч |
<p rend="Tekst">Ја је погледах.{S} Око главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крај |
="Tekst">Она је имала исти црни шал око главе.{S} Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Била ј |
ше слике.{S} Опет она с црним шалом око главе...{S} Ама само један једини пољубац, ал' онда, — |
kst">Све ћу ти испричати.{S} Поделићу у главе.{S} Даћу свакој мото.{S} Развићу сву своју музу.{ |
но и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је собу неком зеленкаст |
акс по имену....{S} Али ти већ познајеш главне особе овога пансионата, а нарочито њу.{S} Прекод |
арком у коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не |
.{S} Дама лако скочи напоље.{S} Тресаше главом и затури косу за уши. </p> <p rend="Tekst">Ми и |
њајући. </p> <p rend="Tekst">Она врћаше главом: нема пардон. </p> <p rend="Tekst">За казну ја ј |
њега гледала.{S} На моје питање врћаше главом у знак да ми га не поклања. </p> <p rend="Tekst" |
<p rend="Tekst">Она климну одобравајући главом. </p> <p rend="Tekst">Ја узех њен прстић и почех |
прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о кревет. </p> <p rend="Tekst">Сан ми се разби.{ |
оји најближе седи до њега, климне важно главом и промумла:{S} Nаtürliсh!{S}5 или Nа-nu!{S}6 или |
<p rend="Tekst">— Ја махнух равнодушно главом. </p> <p rend="Tekst">— Мишо, — говори ми она пл |
еш за конац, шире руке и ноге и климају главом.{S} Они људи с новинама у ковчезима, који им вис |
у слику? </p> <p rend="Tekst">Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме питајући да |
здрави! </p> <p rend="Tekst">Она климну главом. </p> <p rend="Tekst">Дакле помирили смо се.{S} |
оворио. </p> <p rend="Tekst">Она климну главом. </p> <p rend="Tekst">Ја дођох до прозора и глед |
рђаво? </p> <p rend="Tekst">Она климну главом. </p> <p rend="Tekst">— Па кажите ми шта вам је? |
"Tekst">Можда после пет минута она диже главу и погледа ме онако јадног, без достојанства, без |
тане, но ја јој не дадох.{S} Она окрете главу од мене: </p> <p rend="Tekst">— Мишо, шта радимо |
зи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз главу:{S} Швабица, сирота, моја мати, Србија.{S} Скочим |
актом по тастерима од клавира и наслони главу на руку. </p> <p rend="Tekst">Жице јекнуше збркан |
а и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди: </p> <p rend="Tekst">— Бато, бато! |
p rend="Tekst">Она пружи руку, обрнувши главу к прозору.{S} Ја је стискох за њу. </p> <p rend=" |
Седох на столицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати. < |
си ту прашину, дигни још једном поносно главу! — Покушавао сам. </p> <p rend="Tekst">Сестра ме |
орећи. </p> <p rend="Tekst">Ја наслоних главу на прозор.{S} С прста дебео лед покривао је окна |
{S} Објашњавао сам јој трајне и свршене глаголе.{S} Научио је неколико речи и реченица.{S} Посл |
се само врхом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође: |
ас чист само до eіѕ.{S} Па ипак није је глас нигде изневерио. </p> <p rend="Tekst">Увече је поз |
га неће да пева, јер иду до g, а њој је глас чист само до eіѕ.{S} Па ипак није је глас нигде из |
сам ништа мислио.{S} Угушивао сам сваки глас савести и помисао на своју кућу и мене с њоме у ку |
ија.{S} Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај, одем у своју собу. </p> <p rend |
се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје савести који ме је питао:{S} Шта чиниш ти од |
Ах, опростите! — рекосмо обоје у један глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој н |
{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <hi rend="italic">мојим очима,</hi> мо |
евала. </p> <p rend="Tekst">Макс се још гласније смејаше купећи уста да му се не одлепи фластер |
то, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио. </p> <p rend="Tekst">Она климну главом. |
ашу с пивом, накашља се некако и сувише гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустр |
t">— И не треба да се бојите — рекох ја гласом који је требало да изгледа силан и поуздан, но и |
ер. </p> <p rend="Tekst">— А — рече она гласом који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби? </p |
екција од вас биће ми драга — ја ударам гласом на „вас”. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Онда |
о је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гласом и песмом, крај које се само Србин топи.{S} Па пи |
"Tekst">— Боже! — прошапута она некаким гласом којим, ваљда удављеници говоре. </p> <p rend="Te |
висе о врату, извијаху њима својственим гласом:{S} Montagѕzeіtung, Abendpoѕt, Fіga-Fіga-Fіgaro! |
ељу”, „жуборећем поточићу”, „успављивом гласу звона”, и тако даље, и тако даље </p> <p rend="Te |
и угледах њу. </p> <p rend="Tekst">— А гле! — рекох ја весело. </p> <p rend="Tekst">— Нема ник |
ишта даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску да купи духана, остасмо само ја |
вом посластичарницом стоји једна руља и гледа свакојаке фигуре од шећера, пред Spiller-овом рес |
но, одмакне их држећи их у левој руци и гледа их из даљине, онда удари десном руком по њима, по |
т имену које смо му дали.{S} Онако исто гледа испод очију, чешља косу из потиљка на чело, носи |
који прича о нама кад прођемо улицом: „Гледај га, завртила му памет Швабица”, и моја мати, црв |
{S} С мојим микроскопом играју се деца, гледају бухе.{S} Све јаче системе позабацивали су којек |
и... ко зна?... </p> <p rend="Tekst">Не гледајући на то што сам се ту ноћ био смирио, био сам о |
те ми бар руку. </p> <p rend="Tekst">Не гледајући одговори лаку ноћ, али ми не даде руке. </p> |
е носио ствари.{S} Прошао је поред мене гледајући себи у ципеле. </p> <p rend="Tekst">Три дана |
p rend="Tekst">Она је непрестано у њега гледала.{S} На моје питање врћаше главом у знак да ми г |
ако даље </p> <p rend="Tekst">Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогаченим о |
а.{S} Погледао сам је ипод ока, није ме гледала.{S} Мени се учини као да сам јој ставио некако |
i rend="italic">ми.</hi> Она ме је само гледала, љубила — живела је срећно.{S} Од то доба, кад |
очнем да се прикупљам.{S} Скрстим руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запита |
ази, умиљава се — ја седим на канабету, гледам је и топим се. </p> <p rend="Tekst">Сваким даном |
иде, и доручкује татарски бифтек.{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па после |
а рад у рукама јој.{S} Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с рада. </ |
све опет по старом.{S} Отворим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно. </p> <p r |
и тако даље{S} Међутим мирно и спокојно гледам своја посла, и за два-три месеца уздам се да ћу |
ке капе. </p> <p rend="Tekst">Ја све то гледам. </p> <p rend="Tekst">Идем сваки дан уредно трип |
st">Одмах у 8 сахата одем у болницу.{S} Гледао сам сваког болесника.{S} Препирао се с једним о |
="Tekst">Од то доба он је неколико пута гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао |
S} Стајао сам подуже на прозору који је гледао у врт. </p> <p rend="Tekst">Био сам бунован.{S} |
end="Tekst">Ја сам сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео, може бит |
p rend="Tekst">Она је радила.{S} Ја сам гледао у књигу и мислио на њу. </p> <p rend="Tekst">На |
кристала. </p> <p rend="Tekst">Дуго сам гледао ову, као што видиш, луду, прљавосветлу слику кој |
шал око главе.{S} Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила </p> <p rend="Te |
зујале уши.{S} Ја легох њој у крило.{S} Гледах у небо и слушах крекетање жаба </p> <p rend="Tek |
рићи клоне се своје тетке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хладно. </p> <p |
> <p rend="Tekst">Ја дођох до прозора и гледах је са стране.{S} Боже! </p> <p rend="Tekst">Она |
.{S} Предвече устанем, отворим прозор и гледах у врт. доле је вратар преривао будаком црну земљ |
асно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације. </p> <p rend="Tekst">— Међед — прош |
остасмо сами, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи које су биле управљене на рад у рукама |
да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи. </p> <p rend="Tekst">Лајтнант ухвати н |
стресати снег. </p> <p rend="Tekst">Она гледаше све то некаким равнодушним погледом.{S} Кад сам |
p> <p rend="Tekst">Ја ћутах.{S} Туманов гледаше час у мене час у Макса, онда запита Макса: </p> |
м Туманова. </p> <p rend="Tekst">Ана ме гледаше поплашено. </p> <p rend="Tekst">Туманов ме је р |
вичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме гледаше као странца.{S} Мојој матери неста смеха са уса |
— рекох му. </p> <p rend="Tekst">Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је исувише неочекиван овака |
а мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме питајући да л' се срдим. </p> <p rend="Tekst |
> <p rend="Tekst">Она уједанпут стаде и гледаше оштро напред у помрчину. </p> <p rend="Tekst">— |
си грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто. </p> <p rend="Tekst">Ја не знадох |
ури даску од себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир за којим Попеску свираше влашке потпу |
/p> <p rend="Tekst">Он ме само блесасто гледаше. </p> <p rend="Tekst">— Лежи, бре! — цикнух ја |
па чист рачун.{S} Нашто натезати, нашто глодати своје рођено срце?{S} Сви разлози су за, један |
S} Слободан као птица којој је запаљено гнездо и подављени птичићи.{S} Ланци су ми скинути, али |
іmmer dіe Jacke nіcht vоll.9 Кад је што говор о Србији, онда ми он непрестано доказује како ми |
од вас. </p> <p rend="Tekst">— О, о! — говораше увређени Туманов и Попеску. </p> <p rend="Teks |
немачки студенти (класично образовани — говоре латински и грчки као свој рођени језик) је ли Ср |
некаким гласом којим, ваљда удављеници говоре. </p> <p rend="Tekst">У тај пар чуше се нечији к |
земљака који за пет година овако рђаво говоре као ја. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, ви сте |
} Она окрете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа. </p> <p rend="Tekst">— Вама је хладно? |
еху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не говорећи јој ништа већ смо били неколико корака у шуми. |
и једанпут-двапут поглед на ме ништа не говорећи. </p> <p rend="Tekst">Ја наслоних главу на про |
ци низ степене. </p> <p rend="Tekst">Не говорећи ништа пођем даље и повучем је за руку.{S} Поре |
главом. </p> <p rend="Tekst">— Мишо, — говори ми она плашљиво — ти не волиш Немце. </p> <p ren |
палдинг онакав као и пре.{S} Пред свима говори како мрзи Немце.{S} Бије келнере кад хоће да га |
пет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја ућутах. </p> <p rend="Tekst">Кад дођосмо |
</p> <p rend="Tekst">— Нема више да се говори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се помирили. < |
ад смо у својој соби, јер како он тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње кад смо сви за |
</p> <p rend="Tekst">Он још непрестано говори страсно о њихову рату с Французима, о будућем св |
на њу и затворих очи.{S} Она није ништа говорила, није се опирала.{S} Осетих да сав горим и да |
е знам кад сам је научио српски, она је говорила српски и ја сам говорио српски. </p> <p rend=" |
ка.{S} Свирала је врло добро у клавир и говорила француски и енглески.{S} Њен је отац професор |
но.{S} Досад никад није у мом присуству говорила ма шта против ма кога члана наше куће. </p> <p |
>Једно вече ходали смо опет заједно.{S} Говорили смо француски. </p> <p rend="Tekst">Поред нас |
било. </p> <p rend="Tekst">Нисмо ништа говорили.{S} Ја сам мислио на њу и испредао свакојаке с |
тета </p> <p rend="Tekst">Нешто смо као говорили — ничега се више не сећам. </p> <p rend="Tekst |
.{S} Није било никога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим.{S} Чим сам попио кафу, одмах и |
прозору завесу, а? </p> <p rend="Tekst">Говорили смо врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се уч |
најмлађе дете моје сестре, које нам је говорило нешто немачки — ја не знам шта.{S} После је не |
ра начини ми она комплименат како добро говорим немачки. </p> <p rend="Tekst">— Опростите што м |
стајао као осуђеник. „Трпи, зликовче”, говорио сам себи, „ти си још много више заслужио!” </p> |
а сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава. </p> <p rend="Tekst">Сам |
х кô... уосталом, лажем.{S} Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о плавим, ј |
. </p> <p rend="Tekst">Нисам ништа даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску д |
српски, она је говорила српски и ја сам говорио српски. </p> <p rend="Tekst">Сели смо после на |
ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио. </p> <p rend="Tekst">Она климну главом. </p> < |
о сам све дубље и дубље.{S} Кад сам што говорио за се, увек сам казао <hi rend="italic">ми.</hi |
вине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери. </p> <p rend="Tekst">— |
згледаше увређена.{S} Не хте ништа више говорити. </p> <p rend="Tekst">Ћутали смо обоје.{S} Поп |
о сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, |
речи.{S} Тек синоћ почесмо опет помало говорити.{S} Ја сам миран.{S} Афера с Максом није на ме |
аново вез. </p> <p rend="Tekst">— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете? </p> <p rend="Teks |
— живела је срећно.{S} Од то доба, кад год смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми.{S} Обоје |
шљена.{S} Опазио сам и по томе што, кад год сам ушао у собу, она је се трзала као из сна, и онд |
. . . . маже колена петролеумом, и кад год, сирота, јутром дође с трга, хуче и при том нама, с |
непрестано немачко-енглески речник куд год иде, и доручкује татарски бифтек.{S} Ја гледам те о |
то сам тако неуредан, и клео се чим сам год стигао да ћу одсад бити уреднији. </p> <p rend="Tek |
а престао плакати још кад ми је било 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да |
јер мало има мојих земљака који за пет година овако рђаво говоре као ја. </p> <p rend="Tekst"> |
ом из пиштоља. да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно. </p> <p rend |
ити стога јој лепо стоји, што ми у овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете. </p> <p re |
зумевања.{S} Ти знаш да она није у оним годинама у којима се <hi rend="italic">„проводи</hi> љу |
ући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена. </p> <p |
уна под богом.{S} Хоћу да кажем: није у годинама у којима се игра љубавних сцена и само јој „зн |
и најсрећнији смртник.{S} То су, ваљда, године што чине човека „паметнијим”.{S} Ја бих пљунуо н |
/p> <p rend="Tekst">Данас је управо две године дана како је Ана умрла.{S} Шта се није од то доб |
сирота и којој су већ двадесет и четири године.{S} Питао сам их, као у шали, шта би они радили |
м.{S} Отворио сам књиге које сам пре по године читао.{S} Нашао пуно којекаких бележака по њима |
<p rend="Tekst">Они имају једно време у години кад се морају да „дуелишу”.{S} Онда се ревносно |
ве да се насмејем.{S} Купио сам још пре годину дана једну качкету, она је тако умашћена да ниук |
хо.{S} Некако осећање испуњене дужности голицало је пријатно моје груди. </p> <p rend="Tekst">А |
<p rend="Tekst">— Богами, стојати пред голом сабљом, ту треба петља! — рече Попеску. </p> <p r |
} Људи пролазе пуних шака; кола у такој гомили да једва миле; пред Hiller-овом посластичарницом |
мисли моје”, више ми не дркће лице и не горе груди, то јест не дркћу груди и не гори лице, како |
горе груди, то јест не дркћу груди и не гори лице, како ли се каже? </p> <p rend="Tekst">Начини |
е умем казати.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се |
рила, није се опирала.{S} Осетих да сав горим и да она тешко дише.{S} Прибрах се.{S} Несрећниче |
е. </p> <p rend="Tekst">Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадила махра |
алити.{S} Тргох је за руку и извукох на горњи степен. </p> <p rend="Tekst">Баба се слатко смеја |
па мршав коњић и проста кола — екипажа господин-доктора.{S} Пред Ђуковом механом седео је Јово |
војој периферији носи сухе гране.{S} Па господин начелник коме се на велике празнике мора прави |
еруј!{S} Ја сам према њој само галантан господин: пратим је на клавиру кад пева; додајем јој иг |
о пута уверавао да је пијан, „али теби, господине, чест и поштовање”, и баци капу у блато.{S} П |
устаде: </p> <p rend="Tekst">— Господо, господо! </p> <p rend="Tekst">Мени се одсекоше ноге. </ |
> <p rend="Tekst">— Господо, молим вас, господо! </p> <p rend="Tekst">Макс се осети посрамљен.{ |
st">Баба устаде: </p> <p rend="Tekst">— Господо, господо! </p> <p rend="Tekst">Мени се одсекоше |
ави се међу нас: </p> <p rend="Tekst">— Господо, молим вас, господо! </p> <p rend="Tekst">Макс |
ћ четврт после седам, уставише се једна господска кола.{S} Ћирица скочи са својега седишта и от |
ов простодушно како га је бог створио — госпођица је питала, како је врата отворила, шта ви рад |
ко!{S} Молим, опростите — извињаваше се госпођица. — Знам, сад се сећам.{S} Ваш је језик сродан |
начин били срећни. </p> <p rend="Tekst">Госпођица Ведел беше међутим свршила свирање.{S} Ја јој |
ости с персијским. </p> <p rend="Tekst">Госпођица Ведел беше црвена кô паприка. </p> <p rend="T |
ше куће. </p> <p rend="Tekst">— Чујете, госпођице, хајд да закључимо уговор да се ниједно од на |
она. </p> <p rend="Tekst">— Опростите, госпођице, што вам морам противречити.{S} Српски језик |
скапи чашу. </p> <p rend="Tekst">— Али, госпођице! </p> <p rend="Tekst">Она ми изгледаше увређе |
би? </p> <p rend="Tekst">— Не, био сам, госпођице.{S} А откуд ви знате? </p> <p rend="Tekst">Он |
рих: </p> <p rend="Tekst">— У дромбуљу, госпођице. </p> <p rend="Tekst">Она се малу збуни: </p> |
ла очију с рада. </p> <p rend="Tekst">— Госпођице, овај је прст мој болесник (нега је била опар |
је веома бледа. </p> <p rend="Tekst">— Госпођице, вама је озбиљно рђаво? </p> <p rend="Tekst"> |
ми не даде руке. </p> <p rend="Tekst">— Госпођице, то нисам заслужио.{S} Е, па лаку ноћ! </p> < |
да пођосмо даље. </p> <p rend="Tekst">— Госпођице, овде је тако пуно света да се не може ићи.{S |
е”, помислим се. </p> <p rend="Tekst">— Госпођице, поклоните ми овај прст. </p> <p rend="Tekst" |
шта не одговори. </p> <p rend="Tekst">— Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хт |
ватих за мишицу: </p> <p rend="Tekst">— Госпођице, молим вас, узмите ме под руку, овде је клиза |
хладан као дипломата, да сам почео са „госпођице”, да сам вишекратно помињао „дубље разлоге” и |
rend="Tekst">— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак учтиво се смешећи.{S} Опе |
ам тако неспретно излетео.{S} И на лицу госпођичином показа се нешто налик на понижење. </p> <p |
крив Јоца који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта надробио, |
а. </p> <p rend="Tekst">Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико придигао, да сам тај дан руч |
ем?...{S} Промисли — ја сам ипак на све готов!” </p> <p rend="Tekst">Она скочи и наслони се сам |
им равнодушним погледом.{S} Кад сам био готов, она се лако поклони: </p> <p rend="Tekst">— Хвал |
оме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједанпут и |
> <p rend="Tekst">Ну, „велико писмо” је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо му се кад слатко с |
rend="Tekst">Опет је ћутала.{S} Ја сам готово шапутао: </p> <p rend="Tekst">— Кажите какав хоћ |
слова мојега имена.{S} М је било сасвим готово, Г до половине, а друго М тек плајвазом обележен |
о залечен још давно пре неног поласка у Готу. </p> <p rend="Tekst">Она не отимаше руку, али изг |
још пре пет дана отишла својој сестри у Готу.{S} Остали смо сами — немој да ми се смејеш кад ти |
нов, Попеску, калкулатор у Министарству грађевина, један немачки студент, Макс по имену....{S} |
поругљиво рече: </p> <p rend="Tekst">— Гранд натијонг!{S}31 </p> <p rend="Tekst">Ја се окретох |
који већ на својој периферији носи сухе гране.{S} Па господин начелник коме се на велике празни |
изаше се густ дим који дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо да ништа није сметало ње |
ити се у мени и превући овај сладак сан грком јавом. </p> <p rend="Tekst">Вечно сам био с њом.{ |
а се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Он |
престано је била она уза ме, весела као грлица. </p> <p rend="Tekst">Ја почех себи давати рачун |
rend="Tekst">Нешто ме још теже стеже у грлу.{S} Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби.{S |
метру и одбројим пулс, па забележим.{S} Грозница је сасвим попустила, не бој се ништа. </p> <p |
о воловским колима на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају, и који |
оленима пружи нама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за концерт, иако |
">Сирота Ана!{S} Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам парче свога меса </p> <p rend= |
, па бризну у плач и тури главу мени на груди: </p> <p rend="Tekst">— Бато, бато! </p> <p rend= |
ви.{S} Ја је повукох да је притиснем на груди.{S} Брава шкљоцну и њена се мати појави на вратим |
а сањао.{S} Нешто ме је притискивало на груди и гушило. </p> <p rend="Tekst">Кад сам опет отвор |
њене дужности голицало је пријатно моје груди. </p> <p rend="Tekst">Ах, овако је дивно! — помис |
је оставило.{S} Идеали и идеје, широке груди и тесне ципеле, патриотство, рад — на све да се н |
нија на част, на јунаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом сабље и ведро чело пред брзим з |
моје”, више ми не дркће лице и не горе груди, то јест не дркћу груди и не гори лице, како ли с |
ти (ѕіt venіa verbo) све ми јаче дизаше груди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У исти пар сину ми као |
ило 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих. </p> <p rend= |
е стресох и осетих како ми ваздух хлади груди. </p> <p rend="Tekst">Бојао сам се, не знам зашто |
kst">Макс се осети посрамљен.{S} Истури груди и, обичним тоном и речима којима се они зову на д |
лице и не горе груди, то јест не дркћу груди и не гори лице, како ли се каже? </p> <p rend="Te |
ревета.{S} Да се ударим десном руком по грудима, а леву да испружим.{S} Онда десном ногом да лу |
rend="Tekst">Ја га скопах руком за прси грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесаст |
г који малопре газисмо.{S} Из очију јој грунуше сузе. </p> <p rend="Tekst">— Боже! — прошапута |
класично образовани — говоре латински и грчки као свој рођени језик) је ли Србија у Малој Азији |
llanter Beleuchtung, Entrée séparée19 и гурају се деца и људи с клискама.{S} Поред нас сваки ча |
<p rend="Tekst">За ручком нехотично је гурнем лактом. </p> <p rend="Tekst">— Mille pardonѕ!{S} |
данпут се напреже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже руку да је ишчупа. </p> <p rend= |
на човека.{S} Један се бекељаше на ме и гурну ме лактом.{S} Нисам му полетео у очи, нисам тражи |
S} Нисам ни мислио да је неко хотимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бавио некаком нејасном м |
упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ дим који дохваташе чак до гредице, јер је било так |
Био је сутоњ.{S} Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она је водила донекле најмлађе дете моје сес |
{S} Нешто ме је притискивало на груди и гушило. </p> <p rend="Tekst">Кад сам опет отворио очи, |
на и без уживања као масарош који данас дâ на карте пола имања не водећи рачуна што ће сутра до |
гу узети.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд' да се спава. — Онда на врата кавеза у коме је била та м |
дипломата, да сам почео са „госпођице”, да сам вишекратно помињао „дубље разлоге” и како ја „не |
kst">Она ме тако оштро озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу и да ми се учинише мо |
е било завесе. </p> <p rend="Tekst">Ја, да бих почео разговор, дигнем се. </p> <p rend="Tekst"> |
мпа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не распознајем у соби. </p> <p |
d="Tekst">Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати.{S} Научио сам да ми увек гори лам |
м само да сам био хладан као дипломата, да сам почео са „госпођице”, да сам вишекратно помињао |
сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања као масарош који |
та ми је.{S} Најмања ситница наједи ме, да дођем кô скорпија. </p> <p rend="Tekst">Јуче сам хте |
Онда Туманов стане, натуцајући немачки, да прича.{S} Ти знаш да он добро зна наше ствари.{S} Са |
рисуство бабино толико ми респекта ули, да се озбиља почех смејати и шалити.{S} Тргох је за рук |
е млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани. </p> <p rend= |
сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш; сад је све добро. </p> <p rend="Tekst" |
Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула |
а пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они отприлике рећи. </p> <p rend="Tekst |
, дакле. </p> <p rend="Tekst">Уосталом, да бих те успокојио, дајем ти реч да ћу одсад спавати к |
кога не разуме... да се опростим с њом, да је оставим засвагда. </p> <p rend="Tekst">Она уједан |
авир.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође: </p> <p rend="Tekst">— Мишо, — |
дех да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг. </p> <p rend="Tekst">Ја приђох |
из Готе, ја сам се био толико придигао, да сам тај дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у св |
д срца, како би се ја од срца заплакао, да ме није срамота и да не морам место плача прегнути н |
да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрн |
идела. да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго, уста и упали свећу на |
им казали да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и |
, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује како муха вечера.{S} Макс прави рђаве досетк |
рече она — то је све тако неишчекивано, да ја не знам шта да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} |
nd="Tekst">Бојао сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да |
ри у собу. </p> <p rend="Tekst">— Сешо, да ниси ти узела њену слику? </p> <p rend="Tekst">Она м |
</p> <p rend="Tekst">— Хоћете, то јест, да кажете: немојте ни одсад да ласкате као што ни досад |
о ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати. </p> <p rend="Tekst |
з икака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем.{S} Талас страст |
то радостан. — Да пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они отприлике рећи. </p |
лим на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да се скинем и да легнем у постељу. </p> <p rend="Tekst |
rend="Tekst">— Како да ти одговорим?... да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми сама причала да ј |
ико не разуме и она никога не разуме... да се опростим с њом, да је оставим засвагда. </p> <p r |
о и непријатно.{S} Она се сама стидела. да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на |
ведро чело пред брзим зрном из пиштоља. да то чине деца од десет година, било би разумљиво, ова |
nneur ви <hi rend="italic">мислите</hi> да ја не знам? </p> <p rend="Tekst">Она поцрвене сва. < |
kst">— Ја <hi rend="italic">мислим</hi> да ви не знате. </p> <p rend="Tekst">— Parole d'honneur |
нову <hi rend="italic">Физиологију</hi> да је учим за испит.{S} Дошао у 2 кући.{S} Отишао у 3 о |
а је пробадала иглом без икака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да |
тео сам после да устанем из кревета.{S} Да се ударим десном руком по грудима, а леву да испружи |
е. </p> <p rend="Tekst">Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрда |
тео с „дамом” да терам некакав инат.{S} Да бих се поправио, узмем сасвим озбиљно лице. </p> <p |
ба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме... </p> <p rend="Tekst">Будалаштине...{S} Цело ве |
ништа и није било међу нама.{S} Она кô да је и сама дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била |
игу!{S} Кô бајаги слике, а изгледају кô да их је наша кухарица бркљом правила. </p> <p rend="Te |
сном ногом да лупим о под: dixi!{S}21 і да се наслађавам својом непоколебљивом одлуком.{S} Ниса |
деја! — рекох ја себи чисто радостан. — Да пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ћ |
11.{S} Ви знате — рекох ја као у шали — да сам ја болестан, па ипак ме не терате да идем да лег |
да ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S |
се секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво.{S} Рана коју та сабљица з |
слеже раменима. </p> <p rend="Tekst">— Да? </p> <p rend="Tekst">— Да! — рече она. </p> <p rend |
и необично лепа. </p> <p rend="Tekst">— Да се вратимо? — питах ја. — А што? </p> <p rend="Tekst |
овор, дигнем се. </p> <p rend="Tekst">— Да спустим и на другом прозору завесу, а? </p> <p rend= |
им озбиљно лице. </p> <p rend="Tekst">— Да, флаута, — рекох ја — управо није флаута, али је јак |
нов ми је казао. </p> <p rend="Tekst">— Да, — рече Туманов простодушно како га је бог створио — |
пред у помрчину. </p> <p rend="Tekst">— Да се вратимо? — рече она. </p> <p rend="Tekst">Ја је п |
аједљиво обрати: </p> <p rend="Tekst">— Да сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити он |
nd="Tekst">— Да? </p> <p rend="Tekst">— Да! — рече она. </p> <p rend="Tekst">— А шта вам је? </ |
едно се постидех што сам хтео с „дамом” да терам некакав инат.{S} Да бих се поправио, узмем сас |
зи да што почиње кад смо сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два н |
јаки! </p> <p rend="Tekst">— И не треба да се бојите — рекох ја гласом који је требало да изгле |
ми он непрестано доказује како ми треба да почнемо с Турцима, побићемо их ваљда. </p> <p rend=" |
, — рекох ја — иако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу |
о око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њо |
и... варварски — рече он, мислећи ваљда да ће ме на тај начин посрамити и да ћу га пустити. </p |
ију времена и народа.{S} Па зар само ја да улетим у тај страшни обруч непрорачуњене женидбе?{S} |
е pluѕ âpre lettre.13 Мало у ког човека да је читав нос.{S} Све је тако замрљано да се једва ра |
кад може да нас уверава како једва чека да се опет дигне крајина на Французе: dіe Hunde haben n |
> <p rend="Tekst">Ово је згодна прилика да огледам њено „срце”, помислим се. </p> <p rend="Teks |
х не волим.{S} Но ти си ми сама причала да је твој деда био Пољак. </p> <p rend="Tekst">— Отац, |
ару! </p> <p rend="Tekst">Она је видела да ће то рећи: drehe mir eіne Cіgarette! </p> <p rend=" |
} Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи. </p> <p rend="Tekst">Дошли смо до језера и сел |
погледах испод ока.{S} Она се је чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер |
авила никака утиска, она је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван о |
а својства која су ме толико привлачила да не знам јесам ли довољно искрен кад ти кажем да се н |
d="Tekst">Дакле помирили смо се.{S} Ама да л' се ја варам, ил' се она збиља радује? </p> <p ren |
ог фићфирића који се вуцара с девојкама да их вара. </p> <p rend="Tekst">Првих недеља, откако с |
час кад ћу ја свршити и вратити се њима да их више не остављам. </p> <p rend="Tekst">Нешто ме ј |
сам на њену лицу видео даје она уверена да ја играм како најбоље знам и да је не пуштам хотимич |
> <p rend="Tekst">— Унапред сам уверена да ћу јако уживати. </p> <p rend="Tekst">Ана брзо поче |
ана једну качкету, она је тако умашћена да ниуколико не заостаје од јаке с капута.{S} Књиге ми |
за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем.{S} Талас страсти (ѕіt venіa verbo) све ми јач |
авам да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте странац.{S} Уоста |
t">— Госпођице, овде је тако пуно света да се не може ићи.{S} Хајд'моте, боље, у мање улице. </ |
сам уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с пољ |
дне до мене, оставивши јој толико места да је морала сести пола на канабе, а пола мени на крило |
акс се још гласније смејаше купећи уста да му се не одлепи фластер. </p> <p rend="Tekst">Попеск |
<p rend="Tekst">Ја хтедох да вичем: шта да радим? </p> <p rend="Tekst">Не знајући ни сам шта да |
rend="Tekst">Ја почех да очајавам — шта да радим? </p> <p rend="Tekst">Она се одриче имена, нар |
ekst">— Ти си моја, — рекох ја — ма шта да си. </p> <p rend="Tekst">Она се припи уза ме. </p> < |
ве тако неишчекивано, да ја не знам шта да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви сте сл |
> <p rend="Tekst">Не знајући ни сам шта да радим, извадим махраму и почнем брисати влажан сто.{ |
и, и давим се. </p> <p rend="Tekst">Шта да радим?{S} Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та то с |
ekst">— Молим, ви на то не можете ништа да одговорите. </p> <p rend="Tekst">— Не, ја нећу да ла |
</p> <p rend="Tekst">— На то нећу ништа да одговорим. </p> <p rend="Tekst">Ја хтедох да окренем |
S} Сад је узео Мемоаре проте Ненадовића да преводи на руски. </p> <p rend="Tekst">Ти не знаш јо |
ми је не дате, не остаје ми ни та утеха да се срдим. </p> <p rend="Tekst">Она ми пружи руку и с |
рзитету и није жалио ни труда ни новаца да васпита своје дете. </p> <p rend="Tekst">Ана је врло |
побледелих обрашчића”, „малених ручица да их провучеш кроз иглене уши”, „потока суза и уздисај |
е оставити, а нисам имао никака ослонца да испредам пријатније снове.{S} После дуге муке скочим |
. </p> <p rend="Tekst">Туманов ми прича да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега кап |
опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједанпут изиђе м |
во да пређем на тај предмет, ја сам рад да га сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора — м |
били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <hi rend="italic">мој |
што бих хтео.{S} Све мислим: па шта сад да му пишем? </p> <p rend="Tekst">Ево шта сам још напаб |
е, то јест, да кажете: немојте ни одсад да ласкате као што ни досад нисте ласкали? </p> <p rend |
rend="Tekst">— Чујете, госпођице, хајд да закључимо уговор да се ниједно од нас не сме низашто |
тесне ципеле, патриотство, рад — на све да се насмејем.{S} Купио сам још пре годину дана једну |
би и њој по девет зрна.{S} Она пристаде да игра мица. </p> <p rend="Tekst">Опет ме је тукла, ал |
kst">Неки дан тражим њену слику и нигде да је нађем.{S} Одем сестри у собу. </p> <p rend="Tekst |
шалу.{S} У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о |
ех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} Поче се још усиљеније смејат |
манова. </p> <p rend="Tekst">Макс хтеде да остане хладан. </p> <p rend="Tekst">— Ха, — рече он |
м ништа даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску да купи духана, остасмо само |
сто отужан.{S} Он је пресрећан кад може да нас уверава како једва чека да се опет дигне крајина |
ми се да сам пирамида и да она не може да ме прегледа. </p> <p rend="Tekst">— Зар с вама кад и |
ти их не причам — нашто?{S} Rèsumè14 је да смо нас двоје пријатељи.{S} О, шта ми она којешта ни |
љене на рад у рукама јој.{S} Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с ра |
до канабета.{S} Седох сам и понудих је да седне до мене, оставивши јој толико места да је мора |
rend="Tekst">— Па онда је још простије да дуеланти пуштају себи пијавице — рекао је Туманов. < |
све само мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ја? </p> <p rend="Tekst">Би |
системе позабацивали су којекуда, веле да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имперзиј |
а стоји контракт да се не срдимо, дакле да и пардон не иштемо. </p> <p rend="Tekst">— Могла бих |
и.” </p> <p rend="Tekst">Хтео сам после да устанем из кревета.{S} Да се ударим десном руком по |
сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да |
стало отужно. </p> <p rend="Tekst">Боље да идем даље. </p> <p rend="Tekst">Било је то једног ве |
/p> <p rend="Tekst">Побратиме, пусти ме да се исплачем — последњи пут! </p> <p rend="Tekst">Све |
{S} Последњим твојим писмом увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаких з |
ући, а, с друге стране, крајње је време да се оканем посла за који нисам, и то ћу учинити, тако |
. </p> <p rend="Tekst">Имам и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио” с њом.{S} Ја са |
ела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да јој није добро. </p> <p rend="Tekst">Ја сам се усиља |
е да је поодавно почето, и видело је се да је бачено да се више не доврши. . . . . . . . . . . |
њега. </p> <p rend="Tekst">Видело је се да је поодавно почето, и видело је се да је бачено да с |
разли преко свега мене.{S} Учини ми се да сам пирамида и да она не може да ме прегледа. </p> < |
знате. </p> <p rend="Tekst">Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате да вам кажем да вас |
соби. </p> <p rend="Tekst">Учини ми се да се спремам за некакав бој, и да за њега треба храбро |
та је? </p> <p rend="Tekst">Учини ми се да се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје са |
, неразумљива, нејасна.{S} Чинило ми се да се ничим не могу утешити, иако нисам знао шта је то |
што ме тако притискује.{S} Чинило ми се да има нешто, и почео сам да се сећам.{S} Наједанпут ми |
се томе толико радовао.{S} Чинило ми се да сам с њом подвезао некакав контракт пријатељства. </ |
ишћани. </p> <p rend="Tekst">— Надам се да ми нећете за зло примити — рече гђица Ведел — што са |
оја посла, и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мном! </p> <p rend="Te |
а и исподвлачених редова — чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не могу сет |
прича како је он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери. |
на сахату помакне за један чеперак, те да дигне поклопце с њихових ковчега.{S} Бледог месеца н |
</p> <p rend="Tekst">— Не, ви не знате да играте.{S} Морате код мене учити. </p> <p rend="Teks |
се да ће то рећи: немојте да ме терате да вам кажем да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох. </ |
а сам ја болестан, па ипак ме не терате да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан што и сâм |
t">— А зашто не играте, него ме пуштате да ја добијам? </p> <p rend="Tekst">— Зар ви мислите да |
ије стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена. </p> <p rend="Tekst">Прису |
асмеши. </p> <p rend="Tekst">— Ако ћете  |