• nриђе 1
  • а 193
  • А 68
  • авлија 1
  • авлије 4
  • авлији 3
  • авлијска 1
  • авлију 3
  • ајдамаком 1
  • ако 12
  • Ако 4
  • аков 1
  • акоће 1
  • Аксентија 1
  • Аксентије 7
  • Ал 3
  • ал 4
  • Али 19
  • али 33
  • Ама 2
  • ама 3
  • аманет 2
  • амбара 1
  • американски 1
  • Амин 1
  • Андрићу 1
  • анђео 1
  • апостола 1
  • Арнаутовић 1
  • Арнаутовићу 1
  • аше 1
  • ашов 1
  • Б 1
  • б 2
  • баба 2
  • бабињари 1
  • бабо 2
  • балите 1
  • балсамом 1
  • бардаку 1
  • бацају 1
  • бацаше 1
  • баци 3
  • Баш 1
  • баш 2
  • без 1
  • безазленим 1
  • безазлено 1
  • безбрижну 1
  • бере 1
  • бесједа 1
  • бесједе 1
  • бесједи 1
  • Бестрага 1
  • Беч 1
  • би 20
  • бије 2
  • бијела 2
  • бијеле 1
  • бијели 2
  • бијелим 1
  • бијелом 1
  • бијелу 2
  • бијелцу 1
  • бијем 1
  • бијеш 1
  • била 15
  • Била 2
  • били 3
  • било 14
  • Било 3
  • Био 1
  • био 12
  • Биоград 10
  • Биограда 1
  • Биограду 2
  • бити 16
  • биће 1
  • бих 5
  • бјесомучан 1
  • бјеху 1
  • бјеше 12
  • Бјеше 2
  • Благосиља 1
  • благослов 1
  • благословена 1
  • благослови 1
  • Благослови 5
  • благословио 1
  • благословом 3
  • благочастивим 1
  • блејимо 1
  • ближе 2
  • ближи 1
  • близу 1
  • блиједа 1
  • блиста 1
  • блузу 1
  • бљеђа 1
  • бо 2
  • Бог 4
  • бог 9
  • бога 6
  • богати 4
  • Богдан 1
  • Богдана 1
  • Богдане 1
  • богзна 1
  • богом 2
  • богомрско 1
  • богопротивним 1
  • богословац 1
  • Богу 1
  • богу 9
  • Боже 2
  • боже 4
  • божепрости 1
  • божја 1
  • Божја 1
  • Божје 1
  • божје 3
  • божјем 1
  • божји 1
  • божјим 1
  • бојао 1
  • Бојичићу 1
  • боквицом 1
  • боквицу 1
  • бола 1
  • болестан 1
  • Боли 2
  • боли 3
  • болно 1
  • Болови 1
  • болови 2
  • Боље 1
  • боље 7
  • бољка 1
  • бора 2
  • боре 2
  • бори 1
  • босиљка 1
  • босоног 1
  • Босоног 1
  • бости 1
  • Бош 1
  • брава 1
  • брада 3
  • браде 1
  • брадом 1
  • браду 2
  • бранио 1
  • брат 1
  • брате 2
  • браћо 11
  • Браћо 2
  • брже 3
  • брзо 1
  • Брзо 1
  • брига 2
  • бригају 1
  • бригу 4
  • брише 2
  • брод 1
  • брукати 1
  • брчићи 1
  • бу 1
  • буваре 1
  • буде 2
  • будем 1
  • будете 1
  • будућности 1
  • букви 1
  • букну 1
  • буна 1
  • бундева 1
  • бунован 1
  • Бурмазовић 1
  • ваби 1
  • ваде 1
  • важно 1
  • ваздух 1
  • ваздуха 1
  • вајкају 1
  • Вако 1
  • ваља 4
  • ваљају 1
  • ваљан 1
  • ваљда 2
  • вам 15
  • вама 2
  • ван 3
  • варнице 3
  • варош 8
  • вароши 4
  • варошка 1
  • варошкој 1
  • вас 9
  • васпитава 3
  • васпитање 1
  • ватра 1
  • Ватра 2
  • ватру 1
  • ваш 1
  • ваша 1
  • ваше 1
  • вашој 1
  • веза 1
  • везано 1
  • везао 1
  • Веле 2
  • веле 7
  • вели 39
  • велика 2
  • Велика 2
  • велике 4
  • великим 1
  • велико 1
  • великој 1
  • велим 8
  • велиш 2
  • вендерима 1
  • вепрова 1
  • весела 3
  • Весели 1
  • весели 2
  • весело 1
  • весеље 1
  • весељу 1
  • весео 2
  • Већ 12
  • већ 31
  • већа 2
  • већма 1
  • вече 3
  • вечера 1
  • вечерао 1
  • вечерње 1
  • вечерњу 1
  • Ви 1
  • ви 19
  • виде 1
  • видео 1
  • Видећете 1
  • видећи 1
  • види 9
  • Видим 2
  • видим 3
  • видимо 1
  • видио 2
  • видите 3
  • Видиш 1
  • видиш 2
  • видје 2
  • видјели 1
  • видјесмо 2
  • видјети 2
  • видјех 1
  • виђаше 1
  • вијао 1
  • викну 7
  • викнусмо 1
  • викнух 1
  • викнуше 1
  • вику 1
  • Вилотић 2
  • винском 1
  • Вир 1
  • виром 2
  • висе 1
  • виси 1
  • висила 2
  • висише 1
  • виче 1
  • вичу 1
  • више 23
  • вјенчао 1
  • вјеровасмо 1
  • вјерује 1
  • вјерујте 1
  • вјетар 4
  • вјетрић 1
  • вјечност 2
  • владалац 1
  • владика 29
  • Владика 8
  • владике 3
  • владико 10
  • владиком 1
  • владику 2
  • владици 5
  • Владичина 1
  • владичина 2
  • владичине 1
  • владичиним 1
  • владичино 1
  • влажна 1
  • влажне 1
  • власт 2
  • вода 1
  • воде 4
  • Води 1
  • води 5
  • водиле 1
  • водим 1
  • воду 2
  • Воду 2
  • вози 1
  • возим 1
  • возио 1
  • Војин 2
  • војска 1
  • војске 1
  • војску 2
  • војсци 2
  • волим 1
  • Волиш 1
  • волиш 2
  • волове 2
  • Волови 1
  • воља 4
  • воље 1
  • вољели 1
  • воштаницу 1
  • врапчијем 1
  • врат 2
  • Врата 1
  • врата 18
  • врати 12
  • вратима 1
  • вратисмо 1
  • вратити 1
  • вратише 1
  • вратом 1
  • враћа 2
  • враћају 1
  • враћао 1
  • Врба 1
  • врбову 1
  • врбу 1
  • вреву 1
  • времена 1
  • временом 1
  • вриједан 1
  • вриједи 2
  • вријеме 4
  • врисак 1
  • врисну 1
  • вришти 1
  • врло 3
  • врљика 1
  • врљике 1
  • врљиком 1
  • врућине 1
  • врх 1
  • врхао 1
  • врхове 1
  • врца 1
  • Вучетића 1
  • га 75
  • газда 2
  • газите 1
  • гасимо 1
  • гдје 26
  • Гдје 4
  • гдјегдје 1
  • гдјешто 1
  • гига 1
  • гигају 1
  • Гигају 1
  • глава 5
  • главе 9
  • глави 3
  • Главна 1
  • главом 2
  • главу 20
  • гладна 1
  • гладно 1
  • глас 4
  • гласа 1
  • гласић 1
  • гласно 1
  • гласом 1
  • Гле 2
  • гледа 16
  • Гледа 2
  • гледај 1
  • гледајте 1
  • гледају 3
  • гледајући 2
  • гледала 1
  • Гледала 1
  • гледам 1
  • Гледамо 1
  • Гледао 1
  • гледати 2
  • Гледаћемо 1
  • гледаш 1
  • Гледаш 1
  • Глувић 4
  • Глувића 1
  • Глувићевој 2
  • Глувићем 1
  • глуп 1
  • глупости 1
  • гнијезду 1
  • говоре 1
  • говорећи 1
  • Говори 1
  • говори 7
  • говорили 2
  • говорио 6
  • говорити 2
  • говориш 1
  • говорише 1
  • год 3
  • година 7
  • годинама 1
  • године 10
  • годину 5
  • голијени 1
  • гологлав 1
  • голубице 1
  • гомила 1
  • гомиле 1
  • гомилу 1
  • гони 1
  • горе 8
  • Гори 1
  • гори 2
  • Горици 1
  • горјело 1
  • горко 1
  • горња 1
  • господар 2
  • господе 1
  • Господин 2
  • господин 8
  • господине 3
  • господо 2
  • госпођа 2
  • госпође 1
  • готово 4
  • готову 1
  • градине 2
  • градини 1
  • градити 1
  • Граја 1
  • гракну 1
  • гракнусмо 1
  • гракнуше 1
  • гранама 1
  • грану 1
  • гранути 1
  • грдне 1
  • греда 1
  • Греда 1
  • греде 3
  • греди 1
  • гредице 1
  • греду 1
  • гри 1
  • гријех 2
  • гријехе 2
  • гријеши 1
  • гробље 1
  • гробу 2
  • грозна 1
  • грозници 1
  • гроша 1
  • груди 2
  • грудима 1
  • груну 2
  • грцајући 1
  • губер 1
  • гуја 1
  • гурај 1
  • гуске 1
  • Густе 1
  • густи 1
  • гута 1
  • Да 14
  • да 277
  • Дабогда 1
  • дабогда 2
  • Давно 1
  • давно 2
  • даде 7
  • дадиљу 1
  • дадоше 1
  • дај 6
  • дајте 1
  • Дајте 1
  • дакле 2
  • далеко 1
  • дали 1
  • даље 7
  • даљини 1
  • даљину 1
  • дам 3
  • дамо 1
  • дан 10
  • Дан 2
  • дана 15
  • данас 2
  • дане 2
  • Дани 1
  • даном 1
  • дану 1
  • дао 3
  • дарива 1
  • даривали 1
  • дате 2
  • дати 2
  • дах 2
  • дахну 1
  • дашчари 1
  • дашчару 1
  • два 4
  • двадесет 2
  • дванаест 1
  • двије 9
  • двјема 1
  • двоја 1
  • Двоја 1
  • двојица 1
  • Двојица 2
  • двојнице 1
  • двома 1
  • двора 1
  • дворишту 1
  • двоцијевке 1
  • де 3
  • девет 1
  • декембра 1
  • Дела 1
  • дераше 1
  • дере 2
  • десет 2
  • десето 1
  • деси 3
  • десило 1
  • десно 1
  • десном 1
  • десну 1
  • дешњака 1
  • дивно 3
  • дигао 2
  • дигла 1
  • дигне 1
  • диже 3
  • дижеш 1
  • дизати 2
  • дизаше 1
  • Дијете 3
  • дијете 52
  • дијетета 1
  • дим 3
  • дима 1
  • дира 1
  • дирати 1
  • дисао 1
  • дичи 1
  • дичиш 1
  • дјевојчицама 1
  • дјеловао 1
  • дјетета 3
  • дјететов 1
  • дјететом 1
  • дјетету 5
  • дјетињег 1
  • дјетлић 1
  • дјеца 3
  • дјеце 1
  • Дјеце 2
  • дјеци 1
  • дјецом 2
  • дјецу 4
  • длака 1
  • длаку 1
  • длачица 1
  • дне 1
  • до 12
  • доба 7
  • добавио 1
  • Добар 1
  • добар 2
  • доби 2
  • добијем 2
  • добра 3
  • добро 14
  • Добро 3
  • доброг 1
  • добродушно 1
  • добру 2
  • доводиле 1
  • довратку 1
  • довуче 1
  • договор 1
  • договоримо 2
  • договору 1
  • додаде 1
  • Додајте 1
  • Додаше 1
  • додир 1
  • дође 12
  • Дође 2
  • Дођосмо 1
  • дођоше 1
  • дозволите 2
  • дозида 1
  • Док 1
  • док 11
  • докле 1
  • доктор 2
  • Доктор 2
  • доктора 1
  • долазе 2
  • долазио 1
  • доље 1
  • домаћица 2
  • дому 2
  • донесе 3
  • донио 1
  • Доња 1
  • допада 1
  • допола 1
  • досад 1
  • досада 1
  • Доста 1
  • доста 4
  • дотиче 1
  • дотјеривао 2
  • доћи 3
  • дохвати 13
  • дохватило 2
  • дохватише 1
  • дочек 1
  • дочека 1
  • дочекали 1
  • дочекати 1
  • дочекаш 1
  • дошао 2
  • дошла 1
  • дошли 1
  • дошло 2
  • др 1
  • драго 3
  • драма 1
  • дрва 1
  • дрвена 1
  • дрво 1
  • дрека 1
  • дрекну 1
  • дреку 1
  • држа 1
  • држати 1
  • држах 1
  • држаше 1
  • Држи 1
  • држи 3
  • дроњо 1
  • друга 5
  • друге 5
  • Други 1
  • други 3
  • другијем 1
  • другим 2
  • другима 1
  • других 1
  • друго 5
  • другога 1
  • Другога 1
  • другој 2
  • другом 2
  • другу 8
  • дружио 1
  • друкчије 2
  • Друкчији 1
  • друмом 1
  • дршће 1
  • Дршћемо 1
  • дубља 1
  • дубље 1
  • дубок 1
  • дубока 1
  • Дубоко 2
  • дугачка 1
  • дугим 1
  • Дуго 2
  • дуго 7
  • Дуд 1
  • дуд 2
  • дуда 1
  • дукат 2
  • дуката 6
  • дупком 1
  • дусне 1
  • духа 2
  • духова 1
  • душа 4
  • душе 1
  • душом 1
  • душу 7
  • ђачиће 1
  • Ђенадић 1
  • ђерам 1
  • Ђерић 4
  • Ђерића 1
  • Ђерићем 1
  • Е 7
  • Ево 1
  • ево 2
  • експлоатише 1
  • ено 2
  • Ж 1
  • жагор 1
  • жањеш 1
  • Жао 1
  • жар 1
  • жедно 1
  • желим 1
  • желиш 1
  • жељно 1
  • жена 2
  • женама 2
  • Жене 4
  • жене 7
  • женидбу 1
  • женом 1
  • женска 2
  • женско 2
  • женском 1
  • жену 1
  • жеравице 1
  • Жив 1
  • жив 4
  • жива 2
  • живе 1
  • живи 2
  • живијех 1
  • живио 2
  • живих 1
  • живјети 1
  • Живог 2
  • живота 4
  • животворним 1
  • жигицама 1
  • жито 1
  • жмире 1
  • жњео 1
  • жуња 1
  • жутом 1
  • За 4
  • за 62
  • забезекну 1
  • забечи 1
  • заблиста 1
  • забоде 2
  • забораван 1
  • заборавили 1
  • заборавио 1
  • забран 2
  • забрекнем 1
  • Забринуо 1
  • завали 1
  • завезано 1
  • завезао 1
  • завијају 1
  • завири 1
  • завирује 1
  • завирују 1
  • завичај 1
  • заврати 1
  • Заврати 1
  • Загледаше 1
  • загребем 1
  • загрли 1
  • загрмје 1
  • загрцнули 1
  • загушен 1
  • задатак 1
  • задјевице 1
  • задовољни 1
  • задоцни 1
  • задржа 1
  • задржавај 1
  • задржавам 1
  • задруга 1
  • задрхта 1
  • зажељаше 1
  • зажмурим 1
  • заигра 2
  • заире 1
  • заједно 1
  • зајеца 1
  • закаже 1
  • закићени 1
  • закла 1
  • заклањао 1
  • заклела 1
  • заковрне 1
  • заковрну 1
  • закона 1
  • закопа 1
  • закопчам 1
  • залијепила 1
  • залуд 1
  • залупа 1
  • замакоше 1
  • замал 1
  • замијеси 1
  • замислила 1
  • Замишљена 1
  • замишљенија 1
  • замишљеним 1
  • замишљено 2
  • Замлата 1
  • занесе 2
  • занесен 1
  • занима 1
  • заниха 1
  • зановета 1
  • заносила 1
  • заносу 1
  • запаљена 1
  • записа 1
  • запита 3
  • запитамо 1
  • запишта 1
  • Запјева 1
  • заплачеш 1
  • Заповиједао 1
  • заповијест 1
  • заповједио 1
  • запопи 1
  • запреже 1
  • запријечи 1
  • запурене 1
  • запуши 1
  • зар 4
  • Зар 5
  • зарида 1
  • засијавао 1
  • Засјели 1
  • заспа 3
  • заспала 1
  • заспати 1
  • застаде 1
  • затварам 1
  • затвор 1
  • Затворена 1
  • затворене 1
  • затворених 1
  • затвори 1
  • затворим 1
  • затворисмо 1
  • Затегни 1
  • затјечу 1
  • зато 1
  • затури 1
  • затуцан 1
  • заћута 2
  • Заузимајући 1
  • зацијело 1
  • зачељу 2
  • зачкиљи 4
  • Зачудише 1
  • зашто 3
  • збиља 1
  • због 3
  • збогом 1
  • звао 1
  • Звао 1
  • звона 2
  • звонаре 2
  • звоњаше 1
  • Звркте 1
  • згледаше 1
  • згријешио 1
  • здрава 3
  • здрављем 1
  • здрављу 1
  • Зебићевим 3
  • зелене 1
  • земаљски 1
  • Земља 1
  • земље 3
  • земљи 1
  • земљом 1
  • земљопис 1
  • земљу 7
  • зид 1
  • зидајте 2
  • зидане 1
  • зиду 2
  • златним 1
  • злато 1
  • злату 1
  • зло 3
  • зловољан 1
  • злоставља 1
  • злу 1
  • зна 13
  • знајући 2
  • знали 1
  • Знали 1
  • знам 5
  • Знам 7
  • знане 1
  • знања 1
  • знао 1
  • знате 5
  • знати 2
  • значаја 1
  • Знаш 1
  • знаш 5
  • зној 2
  • зноја 1
  • знојава 2
  • зове 4
  • зовеш 1
  • зови 1
  • зовне 1
  • зовнуо 1
  • зову 2
  • зорли 1
  • зору 3
  • зрак 1
  • зраком 1
  • зраку 1
  • зуби 1
  • И 23
  • и 515
  • иако 1
  • Иванковићу 1
  • игра 5
  • игри 1
  • иде 12
  • Иде 2
  • идем 1
  • идете 1
  • идите 1
  • идосмо 1
  • иду 4
  • из 34
  • Из 4
  • иза 4
  • изабра 1
  • избрисати 1
  • изброја 1
  • извади 2
  • извадисмо 1
  • извадити 1
  • извали 1
  • изван 1
  • изведоше 1
  • извиси 1
  • изгинути 1
  • изгледа 2
  • изгоре 1
  • изгоријело 1
  • Изгорје 2
  • изгрће 1
  • изгуби 1
  • изгубили 1
  • изгубити 1
  • изгубих 2
  • изгубљену 1
  • издигне 1
  • издиже 2
  • изиђе 9
  • Изиђосмо 1
  • изиђоше 1
  • изиђу 1
  • изишао 2
  • изједначи 1
  • излети 1
  • измаче 1
  • између 1
  • измичу 1
  • изнемаже 1
  • изненађена 1
  • изнесе 5
  • Изнијели 1
  • изнио 1
  • изоблачили 1
  • изобличи 1
  • изредише 1
  • изручи 1
  • икако 1
  • ИКОНА 1
  • икона 2
  • Икона 2
  • Иконија 21
  • Иконијиној 1
  • Иконијом 2
  • Иконију 4
  • иконом 1
  • икону 7
  • или 16
  • Или 7
  • Илија 1
  • Илију 1
  • им 6
  • Има 1
  • има 6
  • Имају 1
  • имала 3
  • Имали 1
  • имали 2
  • имало 1
  • Имам 1
  • имања 5
  • имање 4
  • Имао 2
  • имао 7
  • имати 1
  • имаће 1
  • имаш 1
  • име 6
  • инаџије 1
  • инокосан 1
  • ипак 2
  • Исаковић 1
  • исјећи 1
  • искашља 1
  • исколачи 1
  • искочи 1
  • искриви 1
  • искривљени 1
  • Искупи 1
  • искупили 1
  • искупио 2
  • ислабило 1
  • испаде 1
  • испали 1
  • испариле 1
  • испасти 1
  • испео 1
  • испећи 1
  • исповједим 1
  • Испод 1
  • испод 6
  • Исправи 1
  • исправи 4
  • испред 1
  • испрекидано 1
  • испрепуцала 1
  • испријечи 1
  • исприча 1
  • испружи 2
  • истави 1
  • истаче 1
  • истеже 2
  • исти 2
  • истим 1
  • истина 5
  • истог 1
  • исток 1
  • истока 1
  • Истом 1
  • истом 2
  • историја 1
  • истргнуо 1
  • истрча 1
  • исхракну 1
  • ићи 2
  • их 6
  • ишао 4
  • Ишла 1
  • ишла 2
  • ишли 1
  • ишло 1
  • ишчекивасмо 1
  • ишчекиваше 1
  • Ја 20
  • ја 39
  • јабоме 1
  • јадника 1
  • јако 1
  • Јал 2
  • јал 4
  • јалово 1
  • Јанко 1
  • Јаруге 1
  • Јаругу 1
  • јасан 2
  • јасно 1
  • јато 1
  • јаче 5
  • је 339
  • Је 4
  • један 13
  • Једанпут 3
  • једанпут 5
  • Једва 1
  • једва 6
  • једе 2
  • једна 15
  • једне 3
  • једним 4
  • једно 11
  • Једно 4
  • Једног 2
  • једног 6
  • једној 3
  • Једном 1
  • једном 5
  • једну 8
  • језа 2
  • језик 4
  • јелом 1
  • јер 13
  • Јеротија 1
  • Јеротије 3
  • јесењем 1
  • Јеси 1
  • јеси 2
  • јесмо 1
  • јест 1
  • јесте 3
  • јести 1
  • Јечи 1
  • Јоване 1
  • јој 37
  • Јок 1
  • још 62
  • Још 8
  • Југ 2
  • јул 2
  • јутрење 1
  • јутро 2
  • јутру 1
  • јуче 2
  • к 5
  • ка 1
  • каву 4
  • Кад 28
  • кад 64
  • Каже 2
  • каже 7
  • Кажем 1
  • кажем 8
  • кажи 1
  • Кажи 1
  • кажипрста 1
  • кажипут 1
  • казао 3
  • казати 2
  • кајмаком 1
  • кају 1
  • кака 2
  • какав 5
  • каква 1
  • каквих 1
  • Какво 2
  • каке 2
  • какијех 1
  • Каких 1
  • Како 10
  • како 48
  • какој 1
  • Каку 1
  • камара 1
  • камо 2
  • камоли 1
  • кандило 1
  • као 74
  • кап 2
  • капак 1
  • капе 3
  • капетан 1
  • капију 2
  • капиталиста 1
  • капиталистима 1
  • капка 1
  • капљица 1
  • капљице 1
  • капљу 1
  • капу 5
  • каријеру 1
  • каруце 1
  • касају 1
  • касати 1
  • катана 1
  • катанац 1
  • кашљуцају 1
  • ким 1
  • кичма 1
  • киша 2
  • кишне 1
  • кишом 1
  • клањаш 1
  • клетвом 1
  • клече 1
  • клизе 1
  • кликће 1
  • климну 1
  • клони 1
  • клупа 1
  • клупице 1
  • клупицу 2
  • клупу 1
  • клупче 1
  • кључ 1
  • Кмет 5
  • кмет 9
  • кмета 4
  • кметови 1
  • кметовима 1
  • кметом 1
  • кмету 4
  • књига 2
  • књигу 7
  • ко 10
  • Ко 11
  • кобиле 1
  • Ковач 1
  • ковач 3
  • ковача 3
  • Ковачевића 1
  • ковачнице 2
  • ковачницу 1
  • ковчег 3
  • ковчегу 2
  • кога 6
  • код 16
  • Код 2
  • која 10
  • које 10
  • којеко 1
  • којешта 2
  • Који 1
  • који 35
  • којим 2
  • којих 2
  • којој 1
  • којом 1
  • коју 3
  • кокоши 1
  • Кокоши 1
  • Кола 1
  • кола 32
  • колац 1
  • колач 1
  • колача 1
  • колаче 1
  • колико 4
  • колима 6
  • коловође 1
  • кољена 1
  • кољенима 1
  • коме 5
  • комисар 1
  • коморџију 1
  • конзисторије 1
  • конзисторију 1
  • коња 1
  • коњаник 1
  • коњаника 2
  • коње 2
  • коњи 2
  • Коњи 2
  • коњима 2
  • коњске 2
  • копа 1
  • копао 1
  • корак 1
  • кораком 1
  • корача 1
  • корачи 1
  • коса 2
  • косе 2
  • косио 1
  • косиште 1
  • Косово 2
  • Косову 1
  • косом 1
  • котао 3
  • котлова 2
  • Кочијаш 1
  • кочијаш 3
  • кочијашем 2
  • кочијашу 1
  • кошуља 4
  • кошуље 1
  • кошуљи 1
  • кошуљу 1
  • крај 3
  • краја 1
  • крајевима 1
  • крајем 2
  • крајцарама 1
  • крв 4
  • крвотеченија 1
  • кревет 5
  • кревета 3
  • креветац 1
  • кревету 5
  • крене 1
  • крепко 1
  • креташе 1
  • креће 2
  • крећемо 1
  • крећу 1
  • кречи 1
  • крива 1
  • крије 1
  • крила 3
  • крило 4
  • крмача 1
  • Крмача 1
  • кроз 10
  • Кроз 2
  • кројач 1
  • крпа 1
  • крпама 1
  • крста 1
  • Крста 1
  • крсти 1
  • крстимо 2
  • крстине 1
  • крстио 1
  • крстиш 1
  • крупније 1
  • крчевину 1
  • крчма 1
  • крчмом 1
  • крштених 1
  • крштено 1
  • куд 2
  • Куда 1
  • куда 3
  • кудјељу 1
  • кукаст 1
  • кукуруза 1
  • кум 20
  • Кум 3
  • кума 1
  • Куме 2
  • куме 7
  • кумови 1
  • кумову 1
  • кумство 1
  • куму 1
  • купало 1
  • купећи 1
  • купи 1
  • купујемо 1
  • купусару 1
  • кутију 1
  • кућа 4
  • кућама 3
  • куће 7
  • кућевном 2
  • кући 20
  • кућом 2
  • кућу 15
  • кухар 1
  • кухина 1
  • кухинских 1
  • кухину 1
  • куцнути 1
  • кучета 1
  • л 1
  • Лазар 2
  • Лазареву 1
  • лака 1
  • лако 4
  • Лакше 1
  • лакше 3
  • ласно 1
  • Ласно 1
  • ластино 1
  • легну 1
  • леда 1
  • ледину 1
  • леђа 2
  • леђима 2
  • лежала 1
  • Лежао 1
  • лежао 2
  • леже 1
  • лежи 3
  • Леле 1
  • лепиња 1
  • летве 1
  • лете 1
  • ли 19
  • ливаду 2
  • лијеве 1
  • лијевим 2
  • лијево 1
  • лијевом 1
  • Лијепа 1
  • лијепило 1
  • лијепо 5
  • Лијепо 6
  • лик 1
  • липовим 1
  • листиће 1
  • лица 2
  • Лице 1
  • лице 10
  • лицем 1
  • лицу 6
  • лову 1
  • лонац 1
  • лопова 1
  • лоптила 1
  • лотре 1
  • луда 1
  • лудо 1
  • Луко 1
  • Луку 1
  • лулу 1
  • лупа 1
  • лупала 1
  • лупао 1
  • лупати 1
  • лупи 2
  • лупне 1
  • лута 1
  • лутао 1
  • љосну 1
  • љубе 1
  • Љубе 1
  • љуби 3
  • љубити 2
  • људе 6
  • људи 18
  • људима 2
  • људски 1
  • љуљају 1
  • љуће 1
  • м 1
  • ма 5
  • мају 1
  • макне 1
  • мала 2
  • малакше 1
  • мале 1
  • малени 1
  • малено 1
  • Мало 1
  • мало 24
  • малога 1
  • малом 2
  • малочас 1
  • мантију 1
  • мања 1
  • Мара 31
  • мараму 1
  • марва 2
  • марве 1
  • марвинче 1
  • марву 1
  • Маре 1
  • Мари 2
  • Марија 2
  • Маријино 1
  • Маријину 1
  • марили 1
  • марим 1
  • Марин 3
  • Марина 2
  • Марине 1
  • Марину 4
  • Марко 1
  • Маркову 1
  • Маро 2
  • Маром 4
  • Мару 15
  • маса 1
  • масти 1
  • Матија 3
  • матор 1
  • махне 1
  • Махну 1
  • махну 4
  • махове 1
  • маче 1
  • Маче 1
  • мачета 1
  • ме 29
  • међ 1
  • међу 1
  • Међу 1
  • Међутим 1
  • Мене 1
  • мене 9
  • мени 4
  • место 1
  • Метните 1
  • Метну 1
  • метну 6
  • метнула 1
  • метнуше 1
  • механе 1
  • механом 1
  • механу 2
  • ми 43
  • Ми 7
  • мијења 1
  • милина 1
  • милине 1
  • милога 1
  • милостивно 1
  • Милошем 1
  • милују 1
  • милујући 1
  • мимо 1
  • мио 1
  • миран 1
  • мирите 1
  • мирно 2
  • мирну 1
  • миру 1
  • мисли 8
  • мислила 1
  • мислили 1
  • Мислим 2
  • мислим 3
  • мислио 5
  • мислите 2
  • мислити 1
  • мислиш 1
  • Митар 2
  • Мића 2
  • Мићо 8
  • Мићу 1
  • миче 3
  • мишке 2
  • мјесец 5
  • мјесеца 3
  • мјесеци 1
  • мјесечев 1
  • мјесечно 1
  • мјеста 3
  • мјесто 3
  • млад 1
  • младеж 1
  • младом 1
  • младости 2
  • младу 1
  • млађа 1
  • млађи 2
  • млађима 1
  • млијеко 1
  • многа 1
  • многи 1
  • Много 3
  • много 5
  • моба 1
  • мобу 1
  • мог 1
  • мога 2
  • Могао 1
  • могао 5
  • могох 1
  • могу 5
  • можда 1
  • можданик 1
  • може 21
  • Можете 1
  • можеш 1
  • мој 2
  • моја 4
  • моје 5
  • моји 1
  • мојој 2
  • Мојсило 1
  • моју 1
  • мокар 1
  • мокра 1
  • моли 4
  • молим 1
  • Молим 2
  • молио 2
  • молитве 1
  • молитву 3
  • молити 2
  • момак 2
  • момака 1
  • монотоно 1
  • Мора 1
  • мора 2
  • морају 1
  • морали 1
  • морам 1
  • Морао 1
  • морао 2
  • морати 1
  • мораш 1
  • море 1
  • мори 1
  • мотиком 1
  • моћи 1
  • мрак 3
  • мраку 1
  • мрачним 1
  • мргодан 1
  • мргодно 1
  • мрдну 1
  • мркне 1
  • мрко 1
  • мртва 1
  • мртве 1
  • мртвих 1
  • мртвог 2
  • мршаво 1
  • му 79
  • мудро 1
  • Мука 1
  • муком 1
  • муку 1
  • мутљају 1
  • мушка 1
  • муштулук 2
  • н 1
  • Н 1
  • На 12
  • на 157
  • набавити 1
  • Набавља 1
  • набијем 1
  • навали 2
  • навалише 1
  • навикла 1
  • наврат 1
  • наврши 1
  • навршила 1
  • навршише 1
  • навукосмо 1
  • нагледа 1
  • нагледају 1
  • нагло 1
  • нагне 1
  • нагнуо 1
  • нагура 1
  • над 1
  • Нада 1
  • надају 1
  • надали 2
  • надјенуше 1
  • надмећу 1
  • Наднијело 1
  • нађе 1
  • Нађе 1
  • наже 6
  • назад 1
  • назва 1
  • наздрави 1
  • наздрављају 1
  • наименован 1
  • најалово 1
  • највећем 1
  • највише 3
  • најзад 2
  • најприје 4
  • најстарији 1
  • најстаријих 1
  • налију 1
  • наљутио 1
  • нам 10
  • Нама 1
  • нама 7
  • Намазасмо 1
  • намаче 1
  • намешта 1
  • намири 2
  • намјестити 1
  • намјестићу 1
  • намјешта 1
  • намјештањем 1
  • Намргоди 1
  • намргоди 2
  • намргодила 1
  • наново 1
  • Наново 1
  • нанос 1
  • наноси 1
  • наодговарати 1
  • наокришке 1
  • наплаци 1
  • напоље 4
  • напољу 2
  • напоред 1
  • напошљетку 1
  • напрасно 1
  • напредује 1
  • Напредује 1
  • напријед 3
  • напуни 1
  • нареди 1
  • наредиш 1
  • народ 17
  • Народ 6
  • народа 2
  • народни 1
  • народно 3
  • народног 1
  • народној 1
  • народом 4
  • народу 4
  • Нарочито 1
  • нас 12
  • насамо 1
  • Наслони 1
  • наслони 2
  • наслонио 1
  • наслоњен 1
  • насмија 4
  • насмјехну 2
  • наспе 1
  • Наспрам 1
  • наста 1
  • Наста 1
  • настави 5
  • Настаје 1
  • настао 1
  • Настасе 1
  • наступају 1
  • наступи 1
  • натраг 1
  • натрашке 1
  • наузнак 1
  • наук 1
  • науке 1
  • Науке 1
  • науку 1
  • Научи 1
  • научи 2
  • научио 1
  • научити 3
  • научне 1
  • научног 1
  • нафору 1
  • нахранио 1
  • начини 2
  • начињен 1
  • наш 11
  • Наш 2
  • Наша 1
  • наше 6
  • нашег 5
  • нашем 3
  • нашим 1
  • нашло 1
  • нашом 1
  • нашу 2
  • не 116
  • Не 25
  • небеским 2
  • небо 4
  • небу 2
  • Него 5
  • него 6
  • неголи 1
  • недјеља 3
  • недјеље 3
  • недјељи 1
  • недјељом 4
  • недјељу 5
  • незнан 1
  • незнане 1
  • нејак 1
  • нејасне 1
  • нек 2
  • Нека 5
  • нека 8
  • некака 4
  • Некакав 1
  • некакав 3
  • некаквим 1
  • некаки 1
  • некако 2
  • некаком 2
  • некаку 2
  • неке 4
  • Неки 1
  • неки 3
  • неким 3
  • неко 4
  • неког 2
  • некој 1
  • Неколико 1
  • неколико 6
  • неком 1
  • некрштен 1
  • некрштена 1
  • неку 2
  • Нема 2
  • нема 6
  • немам 1
  • Немам 2
  • немаш 1
  • немирну 1
  • немој 1
  • Немој 2
  • Немојте 1
  • Ненада 1
  • неодољиво 1
  • неосјетно 1
  • неправду 1
  • непрестано 1
  • несвијести 1
  • несвјестица 1
  • неспокојна 1
  • неспретно 1
  • несрећне 1
  • нестаје 1
  • нестало 1
  • нестрпљиво 2
  • Неће 2
  • неће 9
  • нећеш 1
  • нећу 1
  • Нећу 6
  • неутјешно 1
  • нехотице 1
  • нечије 1
  • Нешто 1
  • нешто 23
  • Ни 3
  • ни 53
  • нигдје 1
  • Нигдје 1
  • низ 3
  • Није 13
  • није 34
  • ниједне 1
  • нијесам 2
  • Нијесам 4
  • нијеси 1
  • Нијеси 1
  • нијесмо 1
  • Нијесмо 1
  • Нијесу 1
  • нијесу 3
  • Никад 1
  • никад 5
  • никака 1
  • никакијех 1
  • никако 2
  • никаког 1
  • Никлићем 1
  • нико 10
  • Нико 3
  • никоме 1
  • нимбуса 1
  • Нинка 2
  • Нинко 30
  • Нинкова 2
  • Нинкове 1
  • Нинковој 1
  • Нинком 1
  • Нинку 2
  • ниска 1
  • нити 2
  • ничице 2
  • ништа 18
  • Ништа 4
  • нов 1
  • Нов 1
  • нова 1
  • новаца 1
  • нове 2
  • новине 1
  • новог 1
  • новога 2
  • новце 3
  • новци 2
  • ногама 8
  • ноге 5
  • ногом 2
  • ножем 1
  • ножице 1
  • ножицом 1
  • ноздрвама 1
  • нос 2
  • носа 1
  • носио 1
  • носиш 1
  • Ноћ 1
  • ноћ 4
  • ноћи 2
  • ноћни 1
  • ноћу 2
  • нудили 1
  • нурија 1
  • ње 12
  • њега 14
  • његов 1
  • његова 5
  • његовим 1
  • Његово 1
  • његовој 3
  • његову 4
  • њему 12
  • њена 1
  • њене 2
  • њени 1
  • њеним 2
  • њено 4
  • њеној 1
  • њену 2
  • њиви 1
  • њиву 1
  • њим 5
  • Њима 1
  • њима 6
  • њиме 9
  • њих 4
  • њихов 1
  • њиховим 1
  • Њој 1
  • њој 8
  • њојзи 1
  • њом 2
  • њоме 5
  • њу 10
  • О 1
  • о 22
  • оба 1
  • обадвоје 1
  • обазрем 1
  • Обарајте 1
  • обасјала 1
  • обасјало 1
  • обасјао 1
  • оберучке 1
  • обећао 1
  • обилазиле 1
  • обје 2
  • објема 2
  • објеручке 1
  • облак 2
  • облаци 1
  • обли 1
  • облик 1
  • обневидио 1
  • ободе 1
  • Обор 1
  • обор 2
  • оборено 1
  • образу 1
  • обрашчиће 2
  • обрашчићи 1
  • обрашчићима 1
  • обрвала 1
  • обрве 1
  • обрвице 1
  • обредише 1
  • обредословије 1
  • обриса 3
  • обрне 1
  • обрташе 1
  • обрте 1
  • обрукати 1
  • обузео 1
  • ова 1
  • овај 1
  • Овај 1
  • овамо 1
  • овда 1
  • Овдје 3
  • овдје 7
  • ове 2
  • овијем 1
  • овим 2
  • Ово 1
  • ово 11
  • овога 1
  • Овога 1
  • оволико 1
  • овом 5
  • овоме 1
  • ову 2
  • Овуда 2
  • огледало 1
  • огледамо 1
  • огњиште 1
  • Од 3
  • од 55
  • одавде 1
  • одадре 1
  • одазва 1
  • одазваше 1
  • одакле 1
  • Одакле 1
  • одарио 1
  • Одатле 1
  • одважно 2
  • одваја 1
  • одвајати 1
  • одведе 1
  • одведосмо 1
  • одвојим 1
  • одговара 1
  • одговори 1
  • оде 12
  • одзива 1
  • одједанпут 2
  • одлакну 1
  • одлетјеше 1
  • одлијећу 1
  • одлучи 1
  • Одмах 1
  • одмах 6
  • одмењује 1
  • одмиче 1
  • одмори 1
  • Однијесмо 1
  • одосмо 1
  • одоше 1
  • одрасте 1
  • одредимо 2
  • одредио 2
  • одредите 2
  • одрече 1
  • одржи 1
  • одсад 2
  • одсјекоше 1
  • одскаче 1
  • ожарила 1
  • ожени 1
  • Озбиљне 1
  • озбиљним 1
  • ознојила 1
  • ознојим 1
  • окамени 1
  • око 8
  • оком 1
  • окрене 1
  • окренув 1
  • окрете 5
  • окретоше 1
  • округу 1
  • окружну 1
  • окумимо 1
  • окупао 1
  • олтар 3
  • омилио 1
  • Он 17
  • он 67
  • она 33
  • Она 9
  • Онај 1
  • онај 4
  • онако 2
  • Онако 2
  • онамо 1
  • онда 17
  • Онда 18
  • ондје 2
  • оне 5
  • Они 1
  • они 11
  • онијем 1
  • оним 2
  • Оно 1
  • оно 13
  • онога 3
  • оној 1
  • оном 1
  • ону 7
  • опажа 1
  • опазисмо 1
  • опали 3
  • опанака 1
  • опанке 1
  • опарен 1
  • опет 24
  • Опет 4
  • опијело 1
  • опирао 1
  • опојао 1
  • опоравља 1
  • опрема 1
  • Оприје 1
  • опрости 2
  • опростите 1
  • орао 1
  • орах 2
  • ораха 1
  • орахом 1
  • оре 1
  • оркан 1
  • оружаних 1
  • осами 1
  • осамљенији 1
  • Осваја 1
  • освајању 1
  • освајаше 1
  • освјетљивало 1
  • Осврће 1
  • осим 1
  • осјети 1
  • Осјећаш 1
  • ослабио 1
  • ослободисмо 1
  • ослобођен 1
  • осме 1
  • Осмијех 1
  • осмјехну 1
  • особита 1
  • осовине 1
  • осовину 1
  • осоколи 1
  • осрамотити 1
  • оста 7
  • оставе 1
  • остави 5
  • оставио 1
  • оставите 1
  • оставити 2
  • оставише 1
  • остављам 1
  • остаде 1
  • остаје 2
  • остала 1
  • остале 1
  • остали 2
  • Остани 1
  • остарио 1
  • остарјела 1
  • остах 2
  • осташе 1
  • Остоја 2
  • оструге 1
  • ота 1
  • отац 1
  • Отвори 2
  • отвори 8
  • отворише 2
  • отети 1
  • отишао 2
  • Отишли 1
  • отјецати 1
  • откад 1
  • откосу 1
  • откуд 1
  • отпоздрави 1
  • отпоче 2
  • отпратише 1
  • отргнути 1
  • отрже 1
  • отрчао 1
  • отуд 1
  • отхрањивању 1
  • отхукују 1
  • оца 4
  • оцем 1
  • оцтом 1
  • оцу 1
  • оче 23
  • Оче 3
  • очи 24
  • очију 5
  • очима 9
  • очицама 1
  • очице 3
  • Ошини 1
  • оштро 1
  • п 4
  • па 140
  • Па 20
  • Павао 15
  • Павлове 1
  • Павлом 1
  • пада 1
  • паде 8
  • падне 1
  • падоше 1
  • пазе 2
  • пази 3
  • пазим 1
  • пазио 1
  • Пазићу 1
  • пала 1
  • пале 1
  • палицом 1
  • памет 2
  • паметна 1
  • паметне 1
  • паметнија 1
  • памећу 1
  • пандура 1
  • пансионат 1
  • панталоне 1
  • пао 1
  • паприка 1
  • пар 8
  • пару 1
  • парчади 1
  • парче 1
  • пасјалука 1
  • пастира 1
  • пастрме 1
  • патос 1
  • патосу 2
  • пачао 1
  • педесет 2
  • пекмеза 1
  • Пера 1
  • первје 1
  • пет 4
  • петак 4
  • петком 1
  • петрахиљ 1
  • Петровдан 2
  • Петрову 1
  • пећи 2
  • печем 1
  • пијан 1
  • пијацу 1
  • пије 1
  • пијевницу 1
  • пијеш 1
  • Пију 1
  • пилића 1
  • пипаше 1
  • писак 1
  • писао 1
  • писати 4
  • писма 5
  • писмо 7
  • писмом 2
  • пита 5
  • питају 1
  • питао 2
  • питасмо 1
  • питати 1
  • пише 1
  • пиштоља 2
  • пишући 1
  • пјевам 1
  • пјевао 1
  • Пјевао 1
  • пјеваш 1
  • пјеваше 1
  • пјесковница 1
  • пјесма 2
  • пјесмарица 1
  • пјесмом 1
  • пјесму 2
  • плакала 1
  • пламен 4
  • пламена 1
  • пламену 3
  • планути 1
  • пласта 1
  • пластио 1
  • платио 1
  • плаћа 1
  • плаче 5
  • плачу 1
  • плачући 1
  • плашила 1
  • плаштаницом 1
  • плести 1
  • Плете 1
  • плећа 1
  • плива 1
  • плот 2
  • плота 1
  • плоту 1
  • плоче 2
  • плуг 2
  • пљесну 1
  • пљувачку 1
  • пљунуо 1
  • пљус 1
  • пљусак 1
  • пљуцка 1
  • по 48
  • побабила 1
  • побјегох 1
  • побјеже 1
  • Побјеже 2
  • поблиједо 1
  • побогу 1
  • повампирио 1
  • поварошанчила 1
  • поведе 4
  • повелика 1
  • поводећи 1
  • повратак 1
  • повраћа 1
  • површину 1
  • повуче 2
  • погача 1
  • Погинули 1
  • погинуо 2
  • поглед 5
  • Погледа 2
  • погледа 9
  • погледају 1
  • погледасмо 1
  • погледати 2
  • погледом 2
  • погне 1
  • под 18
  • подај 1
  • Подбочио 1
  • подвију 1
  • подвори 1
  • подвуче 1
  • подвучени 1
  • подиђе 2
  • подијели 1
  • Подилази 1
  • подишла 1
  • подјела 1
  • подлијепљени 1
  • подметнуо 2
  • подмладио 1
  • подне 2
  • поднијети 1
  • подржава 1
  • подупро 1
  • пође 6
  • Пођи 1
  • пођоше 4
  • поживиш 1
  • пожњео 1
  • позва 1
  • позвати 1
  • поздрави 2
  • поздравио 1
  • Поздравише 1
  • Поздравља 1
  • Поздрављају 1
  • поздрављању 1
  • позивам 1
  • позна 2
  • Познао 1
  • позната 1
  • познаш 1
  • позове 1
  • поиздалека 1
  • поистиха 1
  • појас 1
  • појаса 1
  • Показа 1
  • показа 4
  • показасмо 1
  • показаше 1
  • покајан 1
  • покајање 1
  • поквасисмо 1
  • поклон 2
  • поклони 1
  • Поклони 1
  • поклонима 1
  • поклонио 2
  • покојна 1
  • покојни 1
  • покојница 1
  • покрај 2
  • покри 1
  • покрише 1
  • покрстио 1
  • покуњили 1
  • покуњио 1
  • Покуњисмо 1
  • покупи 1
  • покушаји 1
  • пола 1
  • полазак 1
  • полазим 1
  • полако 2
  • поле 1
  • полелеј 1
  • полетје 1
  • полетјеше 2
  • поли 1
  • полијева 1
  • половину 1
  • положи 1
  • положисмо 2
  • поломљене 1
  • пољака 1
  • поље 1
  • пољу 2
  • Пољуби 1
  • пољуби 5
  • пољубио 1
  • помагао 1
  • помало 2
  • помама 1
  • помамио 1
  • поменути 1
  • помилова 1
  • помињао 1
  • помисли 1
  • помислила 1
  • помислили 1
  • помислисмо 1
  • помислити 1
  • помјерио 1
  • Помози 1
  • помоли 2
  • помоћи 1
  • помпи 1
  • помрчину 1
  • понавља 1
  • понашати 1
  • понесе 3
  • понијеше 1
  • поново 3
  • поноси 1
  • понудама 1
  • понуде 1
  • Поодавно 1
  • Поп 49
  • поп 85
  • Попа 2
  • попа 36
  • попадија 2
  • Попадија 3
  • попадије 1
  • попадији 2
  • попадијом 1
  • попадију 1
  • попенду 1
  • попо 6
  • попов 3
  • попова 2
  • поповао 1
  • попове 3
  • попови 1
  • поповим 1
  • попово 1
  • поповој 4
  • поповске 1
  • попову 6
  • попом 6
  • попу 16
  • Попу 4
  • попусте 1
  • попусти 1
  • Попустила 1
  • попуцаше 1
  • попушта 1
  • поранио 1
  • порасла 1
  • поред 8
  • порезала 1
  • порте 1
  • порту 2
  • поруку 1
  • поручи 1
  • Поручи 1
  • поручио 1
  • поручник 1
  • поручује 1
  • посади 1
  • Посадише 1
  • посветила 1
  • посједају 1
  • Посједасмо 1
  • Посједаше 1
  • поскидаше 1
  • посла 4
  • послати 1
  • после 1
  • Послије 11
  • послије 25
  • послове 1
  • послови 1
  • послу 3
  • послуга 1
  • послуша 1
  • Послушајте 1
  • послушају 1
  • посред 2
  • посрнуо 1
  • поста 2
  • постао 1
  • постарији 1
  • постеље 1
  • постељи 4
  • постељу 2
  • постидни 1
  • посукташе 1
  • потиљку 1
  • потјеру 1
  • потоне 1
  • потражише 1
  • потрча 2
  • потрчавши 1
  • потрчаше 1
  • потури 1
  • потурује 1
  • потурчио 1
  • потуца 1
  • потуцати 1
  • потчињена 1
  • поћи 1
  • Поћута 1
  • поуздањем 1
  • поустајасмо 1
  • поустајаше 2
  • поучљиве 1
  • похита 1
  • Похитај 1
  • поцрвени 1
  • поцрвенио 2
  • поцрвење 4
  • почађила 1
  • почаст 1
  • поче 8
  • почети 1
  • почеше 4
  • почиње 1
  • почињем 1
  • почињите 1
  • почне 3
  • поша 2
  • поши 1
  • пошљедња 1
  • Пошљедњи 1
  • пошљедњи 2
  • пошљедњој 1
  • пошљи 1
  • Пошљи 2
  • пошом 1
  • поштено 1
  • поштење 1
  • пошу 1
  • прав 1
  • правећи 1
  • прави 2
  • правило 1
  • право 4
  • правцем 1
  • прага 2
  • прагу 1
  • празан 1
  • празнике 1
  • празним 1
  • прангије 1
  • праском 2
  • праску 1
  • прашине 1
  • прашини 1
  • прашину 1
  • прва 1
  • прве 1
  • први 2
  • прво 2
  • Прву 1
  • пребије 1
  • преблиједи 1
  • превећ 1
  • превијала 1
  • пред 27
  • Пред 5
  • преда 1
  • предао 2
  • предигла 1
  • предложио 1
  • предње 1
  • пређашњег 1
  • презријева 1
  • прекидао 1
  • преко 8
  • прекрила 1
  • прекрсти 4
  • прексјутра 1
  • према 3
  • преметнусмо 1
  • Преметнусмо 1
  • премјестио 1
  • премјешташ 1
  • прене 1
  • преосвештенством 1
  • препирали 1
  • препона 1
  • препукло 1
  • Препуно 1
  • пресвиснем 1
  • прескочи 1
  • преслице 1
  • пресрести 1
  • престајао 1
  • престаје 1
  • Престравили 1
  • престрављено 1
  • претурио 1
  • Претурисмо 1
  • пржених 1
  • При 1
  • при 3
  • приближаваше 1
  • приват 1
  • приведосмо 1
  • привуче 1
  • приђе 7
  • приђем 1
  • приђемо 1
  • Прије 2
  • прије 7
  • пријеђе 2
  • пријети 1
  • прикупило 1
  • прилика 1
  • прилике 1
  • приличи 2
  • примакосмо 1
  • примакоше 1
  • прими 2
  • примите 1
  • примицасмо 1
  • припада 1
  • припитају 1
  • приповиједам 1
  • приповијетку 1
  • припреме 1
  • прирастао 1
  • природу 1
  • Природу 1
  • прислушкује 1
  • пристаде 1
  • пристадоше 1
  • пристајати 1
  • пристајеш 1
  • присташе 1
  • притискоше 1
  • притисне 1
  • притиснуо 2
  • притрча 1
  • прихватисмо 1
  • прихватише 1
  • прихрани 1
  • прихранити 1
  • прича 7
  • причали 1
  • причам 2
  • Причао 3
  • причати 3
  • причекаше 1
  • пришапта 1
  • пришел 1
  • прљати 1
  • Пробуди 1
  • пробуди 3
  • Пробудих 1
  • проваљено 2
  • провирила 1
  • Прогнаћу 1
  • проговоре 1
  • проговори 2
  • проговорим 1
  • проговорио 1
  • проговориће 1
  • продаћу 1
  • продиру 1
  • прође 5
  • прођосмо 1
  • прозор 3
  • прозора 2
  • Прозори 2
  • Прокић 1
  • Проклећу 1
  • пролази 1
  • пролетјеше 1
  • проломљен 1
  • промаху 1
  • промијени 3
  • промјена 1
  • проповијед 1
  • просијецају 1
  • прост 1
  • проста 1
  • прости 2
  • простих 1
  • простиш 1
  • просто 1
  • простој 1
  • простре 1
  • прострта 1
  • против 2
  • протокола 1
  • протрља 1
  • протури 1
  • проћи 2
  • професора 2
  • прочита 3
  • Прочитала 1
  • прошапта 1
  • прошапуташе 1
  • Прошло 1
  • прошцем 1
  • прса 1
  • прси 2
  • прсима 2
  • прсте 3
  • прстима 2
  • прстић 1
  • прстом 1
  • пружи 3
  • прутићем 1
  • прутови 1
  • Пси 1
  • Псује 1
  • птица 1
  • Птицама 1
  • птице 1
  • Пукла 1
  • пукне 1
  • пун 3
  • Пуна 1
  • пуна 6
  • пуне 1
  • пуно 4
  • пуну 1
  • пунцата 1
  • Пурешевић 1
  • пусте 1
  • пустио 1
  • пут 12
  • пута 2
  • путе 1
  • путем 2
  • путиром 1
  • путу 3
  • Пуца 1
  • пуцају 1
  • Пуцају 1
  • пуцале 1
  • пуце 1
  • пуче 2
  • пушаше 2
  • пуше 1
  • Пуши 1
  • пушити 1
  • пушка 1
  • пушке 4
  • пушком 1
  • пушницама 1
  • пушта 1
  • работе 1
  • равномјерно 1
  • рад 3
  • рада 1
  • радећи 1
  • ради 6
  • радила 1
  • радим 4
  • радио 4
  • радите 1
  • радити 3
  • радни 1
  • Радоје 1
  • Радојем 1
  • радост 5
  • радости 2
  • раду 2
  • Радуловић 1
  • разабра 1
  • разазнавао 1
  • разбијених 1
  • разбира 1
  • разбирају 1
  • разбирао 1
  • разбоја 1
  • разбоље 1
  • разбуди 1
  • Разведрила 1
  • развлачило 1
  • развуку 1
  • развуче 2
  • развучена 1
  • разговарају 1
  • разговарао 1
  • разговарати 1
  • разговорити 1
  • разграђују 1
  • разда 1
  • разиђе 2
  • разиђоше 1
  • разилазе 1
  • разред 3
  • разрогачи 2
  • разумије 1
  • разумио 1
  • разумјесте 1
  • рај 1
  • Рајковићу 1
  • ракије 4
  • ракијом 1
  • ракију 1
  • раменима 1
  • раменом 1
  • раније 1
  • расијан 1
  • раскорак 1
  • раскршћу 1
  • расла 1
  • расплетене 1
  • распуста 1
  • распустисмо 1
  • распусту 2
  • расрдио 1
  • раставио 1
  • раставља 1
  • растане 1
  • растао 1
  • расте 1
  • растјерати 1
  • растресени 1
  • расу 1
  • рат 1
  • ратовао 1
  • ратовати 1
  • рахат 1
  • рачуна 2
  • рачунали 4
  • рачунамо 1
  • рачунао 1
  • рачуне 1
  • рачуну 1
  • раширио 1
  • рашчешљао 1
  • рђаво 2
  • ребро 1
  • редом 2
  • реду 2
  • резу 1
  • Рекао 1
  • рекао 3
  • рекне 2
  • рекнем 1
  • рекох 4
  • рекоше 1
  • реп 1
  • ресе 1
  • рећи 6
  • Рече 2
  • рече 75
  • речеш 1
  • рида 1
  • ријетко 1
  • ријеч 6
  • ријечи 7
  • ријечима 1
  • робље 1
  • Ровашене 1
  • рогови 1
  • родила 2
  • родио 2
  • рођено 2
  • романе 1
  • ромори 1
  • роса 2
  • роси 1
  • рррр 1
  • рубље 1
  • рукавом 1
  • рукама 4
  • руке 9
  • руком 9
  • руку 25
  • рукуницама 1
  • румени 1
  • рупцем 1
  • рупцу 1
  • руци 3
  • ручак 3
  • ручка 2
  • с 87
  • Са 1
  • са 28
  • сабља 1
  • сав 6
  • Сава 1
  • Саве 1
  • сави 2
  • савија 1
  • савјест 1
  • савјетује 1
  • савлада 1
  • Саво 1
  • Саву 2
  • Сад 4
  • сад 7
  • сада 6
  • Саже 1
  • сазивати 1
  • сакрије 1
  • Сам 1
  • сам 60
  • сама 8
  • сами 1
  • самим 1
  • само 33
  • Само 5
  • самог 2
  • самој 1
  • самом 1
  • самосазданог 1
  • самохран 1
  • саму 1
  • сан 2
  • Сањала 1
  • сањала 2
  • сањао 1
  • сањаше 1
  • сасвијем 2
  • Сасвим 1
  • сасвим 4
  • састави 2
  • састајала 1
  • састају 1
  • сасу 1
  • Сасусмо 1
  • сасуше 1
  • сахата 6
  • сахранили 1
  • Сва 1
  • сва 9
  • Сваки 2
  • сваки 9
  • свако 2
  • свакога 1
  • свакојака 1
  • сваком 1
  • Свакоме 1
  • свакоме 3
  • сваку 1
  • свануло 1
  • свањује 1
  • сватовска 1
  • све 56
  • Све 8
  • свевишњи 1
  • свега 3
  • свему 1
  • светац 3
  • светачац 1
  • свете 2
  • свети 3
  • светитељске 1
  • светитељско 1
  • светитељу 1
  • светкује 1
  • свето 1
  • светога 3
  • свету 1
  • свештена 1
  • сви 15
  • Сви 5
  • свијет 5
  • свијета 4
  • свијетли 1
  • свијетом 1
  • свијету 4
  • свиње 3
  • свиће 1
  • свих 3
  • свјеж 1
  • свјежем 1
  • свјема 1
  • свог 1
  • свога 2
  • свој 2
  • своје 7
  • својега 2
  • својем 1
  • својим 1
  • својој 2
  • својом 2
  • својствена 1
  • својтама 1
  • своју 3
  • своме 4
  • свршетку 1
  • сврши 3
  • свршила 3
  • свршим 1
  • свршује 1
  • сву 2
  • свуда 5
  • се 380
  • себе 10
  • себи 9
  • седамдесет 1
  • села 12
  • селима 1
  • село 21
  • селом 2
  • селу 17
  • сељак 1
  • сељака 3
  • сељаке 1
  • сељаци 10
  • Сељаци 3
  • сељацима 1
  • Сељацима 1
  • сељаче 2
  • сељачка 1
  • сентименталне 1
  • сентименталност 1
  • сеоско 1
  • сеоску 1
  • сетно 1
  • си 19
  • сиђе 1
  • сиједу 1
  • сијено 2
  • силна 1
  • силне 1
  • Силне 2
  • силније 1
  • силно 3
  • силом 1
  • син 1
  • сине 5
  • Синоћ 1
  • сину 1
  • Сио 1
  • сипа 1
  • сипљиве 1
  • Сиромах 1
  • сиромах 3
  • сиромаха 1
  • сиромашноме 1
  • сироче 3
  • сирчева 1
  • сиса 1
  • сисе 1
  • сит 1
  • ситан 1
  • сити 1
  • Сједајте 1
  • сједају 1
  • сједала 1
  • Сједе 2
  • сједе 4
  • сједећи 1
  • Сједи 3
  • сједи 5
  • сједили 1
  • Сједили 1
  • сједио 2
  • сједиш 1
  • сједишта 1
  • сједиште 1
  • сједне 1
  • Сједне 2
  • Сједоше 1
  • сјекира 1
  • сјекиром 3
  • Сјела 1
  • сјести 1
  • Сјећам 2
  • сјећаш 1
  • Сјећаш 1
  • Сјутра 1
  • сјутра 3
  • Сјутрадан 1
  • скамије 1
  • скачу 1
  • скида 1
  • Скида 1
  • скиде 5
  • склонисмо 1
  • склопљене 1
  • склупча 1
  • скок 1
  • скоро 2
  • скочи 10
  • Скочи 2
  • скраси 1
  • скромно 1
  • скује 1
  • скупљеном 1
  • слаб 1
  • слаба 1
  • Слабим 1
  • слабо 7
  • слава 1
  • Слава 1
  • слави 3
  • славуј 1
  • слази 1
  • сламни 1
  • слатко 1
  • Слатни 1
  • слегоше 1
  • слика 3
  • слике 2
  • слику 1
  • сложено 1
  • сломио 1
  • Сломљен 1
  • служба 1
  • службе 5
  • служи 1
  • Служи 1
  • служила 2
  • служио 1
  • слутњу 1
  • случај 2
  • случаја 1
  • случајно 1
  • слуша 2
  • сматраше 1
  • смаче 1
  • смеђа 1
  • смеђе 1
  • сметају 1
  • сметено 1
  • смије 1
  • смијем 3
  • смијеш 1
  • Смијеши 1
  • Смиљанић 5
  • Смиљанића 1
  • смио 1
  • смислио 1
  • смислите 1
  • смо 15
  • смрт 1
  • Смртан 1
  • смрти 1
  • смртна 1
  • Смртни 1
  • смрче 1
  • сна 1
  • снагу 3
  • снијег 1
  • сном 1
  • сну 1
  • со 1
  • соба 3
  • собе 5
  • соби 4
  • собом 3
  • Собу 1
  • собу 11
  • совуљага 1
  • соко 1
  • соколи 1
  • Спава 1
  • спава 5
  • спавање 1
  • спавао 1
  • спадала 1
  • Спаде 1
  • спао 1
  • Спасавајте 1
  • спахилук 1
  • спирају 1
  • спокојност 1
  • Спопаде 1
  • спопадне 1
  • спрам 1
  • спрема 2
  • спремио 1
  • спусти 2
  • срамота 1
  • срачунао 1
  • Срби 1
  • срдити 1
  • срдито 1
  • сребру 1
  • срећа 1
  • Срећан 1
  • среће 1
  • срећи 1
  • срећна 1
  • сриједи 1
  • Срнинић 1
  • Српом 1
  • српски 1
  • срца 3
  • срце 15
  • срцима 1
  • срцу 2
  • срче 1
  • Стаде 1
  • стаде 6
  • стадоше 1
  • Стадоше 1
  • стаду 1
  • стајала 1
  • стајао 4
  • стајаше 1
  • стајеш 1
  • стала 2
  • сталним 1
  • Станем 1
  • станеш 1
  • Стани 1
  • Станите 1
  • станици 1
  • Станоја 1
  • Станоје 5
  • Станојем 1
  • стао 4
  • Стар 1
  • стар 2
  • стара 2
  • старац 3
  • старе 2
  • стари 2
  • старија 1
  • старији 2
  • старијим 2
  • старијих 2
  • старински 1
  • старјешини 1
  • старјешинству 1
  • старој 1
  • старом 1
  • старост 4
  • старости 2
  • старца 1
  • старчево 1
  • стати 1
  • сташе 1
  • ствар 2
  • ствара 1
  • ствари 3
  • створитеља 1
  • сте 3
  • Стевана 1
  • стегнути 1
  • стеже 1
  • стигао 1
  • стигне 1
  • стигнем 1
  • стигосмо 1
  • стигоше 1
  • стидљиво 1
  • Стидљиво 1
  • стизао 1
  • стизасмо 2
  • стизаху 1
  • Стјепане 1
  • Стјепану 1
  • сто 7
  • стојао 1
  • стоје 1
  • стоји 6
  • Стока 1
  • Стоко 1
  • стоку 1
  • столица 1
  • столицу 2
  • столу 2
  • стопа 1
  • страдао 2
  • стражњу 1
  • страна 3
  • стране 7
  • страни 1
  • страну 11
  • страх 2
  • страшило 1
  • страшљива 1
  • страшно 2
  • страшну 1
  • стрехом 1
  • стријела 1
  • стрпах 1
  • Стрпи 1
  • струкови 1
  • струку 1
  • стуб 1
  • ступи 2
  • ступио 1
  • ступити 1
  • су 34
  • суднице 1
  • судници 2
  • судницом 1
  • суза 3
  • сузама 2
  • Сузе 1
  • сузе 5
  • сузу 1
  • сукија 1
  • сукне 1
  • сукну 1
  • сумраку 1
  • Сунце 1
  • сунце 3
  • суседној 1
  • сусјед 1
  • сусједне 1
  • сусједства 1
  • Сутрадан 1
  • сухо 1
  • та 1
  • Та 1
  • таван 2
  • тавана 1
  • тад 1
  • Тада 1
  • тај 18
  • Тај 2
  • такав 2
  • таке 1
  • Таки 1
  • Тако 18
  • тако 25
  • такође 1
  • таласи 1
  • таман 2
  • тамну 1
  • тамо 1
  • Тамо 2
  • тандрк 1
  • тањир 3
  • тањира 1
  • твој 1
  • Твоја 1
  • твоја 2
  • твоје 2
  • твојим 2
  • твоју 4
  • тврдим 1
  • тврдо 1
  • Те 1
  • те 24
  • тебе 6
  • теби 1
  • тежи 1
  • Тек 3
  • тек 4
  • темељити 1
  • Теовиловића 1
  • терет 2
  • Теретан 1
  • теретно 1
  • тешко 1
  • Ти 1
  • ти 46
  • тијем 1
  • тијеста 1
  • тим 1
  • тих 1
  • тихо 2
  • тицати 1
  • тишина 1
  • тјера 1
  • Тјерај 1
  • тјеши 1
  • тканице 1
  • то 48
  • То 8
  • тобом 2
  • тог 1
  • тога 8
  • тој 1
  • Тој 1
  • толики 1
  • толико 4
  • толиког 1
  • том 1
  • томе 3
  • точковима 2
  • траве 1
  • траву 1
  • тражи 2
  • траја 1
  • траје 1
  • траком 1
  • трапа 1
  • трбух 1
  • тргне 2
  • Треба 4
  • треба 5
  • требају 1
  • требала 1
  • требало 2
  • требао 1
  • требовање 1
  • трепавицама 1
  • трепавице 1
  • тресне 3
  • тресну 1
  • трећег 1
  • трећи 2
  • трже 3
  • три 3
  • трипут 1
  • трком 1
  • трку 2
  • троја 1
  • тројица 1
  • тромо 1
  • троногих 1
  • трошити 1
  • трпа 1
  • трпези 1
  • трубач 1
  • труди 2
  • трудио 1
  • труцка 1
  • трче 1
  • трчи 4
  • ту 12
  • Ту 5
  • туга 3
  • туге 1
  • туђе 2
  • туђем 1
  • туђим 1
  • туђину 1
  • туђом 1
  • тужи 2
  • тужно 2
  • туна 1
  • Тури 1
  • тури 4
  • турио 1
  • турски 1
  • турско 1
  • Турској 1
  • Турци 1
  • Турчина 1
  • тутањ 1
  • тутњи 1
  • ћасе 1
  • ћата 3
  • ће 33
  • ћемо 6
  • Ћерета 1
  • ћери 3
  • ћете 4
  • ћеш 3
  • ћу 10
  • ћуталица 1
  • ћутање 1
  • ћутасмо 1
  • ћуте 2
  • ћути 2
  • ћуче 1
  • У 26
  • у 268
  • убијена 1
  • убијени 1
  • убити 1
  • убише 1
  • убојице 1
  • убрзо 1
  • убруса 1
  • убрусе 1
  • увезана 1
  • увелике 1
  • увело 2
  • увелу 1
  • увијек 4
  • увјек 2
  • увријеђени 1
  • угађао 1
  • угледа 5
  • угледасмо 2
  • угледах 1
  • угуши 1
  • удара 1
  • Ударе 1
  • удари 3
  • ударило 1
  • ударити 1
  • ударише 1
  • Ударише 2
  • удити 1
  • удјела 1
  • Удри 1
  • уђе 10
  • Уђосмо 1
  • уђоше 1
  • ужасном 1
  • уз 3
  • узарумила 1
  • узбуњене 1
  • узви 1
  • уздахну 2
  • узде 1
  • уздигне 1
  • уздигнута 1
  • уздиже 1
  • уздишу 1
  • уздрхта 1
  • Узе 1
  • узе 7
  • узела 1
  • узело 1
  • узео 1
  • узети 1
  • узима 2
  • узимати 1
  • узме 1
  • узмем 1
  • узмемо 2
  • узми 1
  • Узми 1
  • узмогне 1
  • Уједанпут 3
  • уједанпут 4
  • уједе 1
  • улазио 1
  • улице 1
  • улицом 1
  • улицу 1
  • уљем 1
  • умазана 1
  • умије 2
  • Умијем 1
  • умијеш 1
  • умијешасмо 1
  • умину 1
  • умио 1
  • умједе 1
  • уморан 4
  • уморио 1
  • Уморно 1
  • уморну 1
  • умре 2
  • умријети 1
  • умукоше 1
  • унаоколо 1
  • унапријед 1
  • унесе 1
  • унутра 1
  • Унутра 1
  • уобљавају 1
  • упале 1
  • упамти 1
  • Упамти 1
  • упитам 1
  • уплашен 1
  • уплашено 1
  • Упомоћ 2
  • управљао 1
  • управљене 1
  • управо 1
  • Управо 1
  • упре 1
  • Упрла 1
  • упропастио 1
  • упрт 1
  • упуштају 1
  • урнебес 2
  • ускочи 1
  • усна 1
  • уснама 1
  • усне 1
  • Успомене 1
  • усред 1
  • уста 13
  • устави 1
  • уставили 1
  • уставише 1
  • Уставише 1
  • устаде 3
  • Устај 1
  • устаје 1
  • устала 3
  • устали 1
  • устане 1
  • устани 1
  • Устани 1
  • устежући 1
  • устјерате 1
  • устукну 1
  • усуди 1
  • усуђује 1
  • утаче 1
  • утврдо 1
  • утјеши 1
  • утре 1
  • Ућута 1
  • ухвати 3
  • ухватио 1
  • ухватити 2
  • ухо 1
  • ухом 1
  • учас 1
  • учеван 3
  • учесташе 1
  • учи 5
  • учила 2
  • учинио 1
  • учинити 1
  • учио 6
  • учите 1
  • учитељ 28
  • Учитељ 7
  • учитеља 10
  • учитељева 1
  • учитељем 1
  • учитељу 3
  • учити 3
  • ушла 1
  • фамилијаз 1
  • фамилијаза 1
  • француски 2
  • Хајд 1
  • хајд 2
  • хајде 1
  • Хајдете 1
  • хале 1
  • хаљинама 1
  • хаљине 2
  • хаљину 1
  • хартијом 1
  • Хвала 2
  • хвала 6
  • хвали 2
  • хвалисати 1
  • хвата 4
  • хватају 1
  • хиљаду 4
  • хлади 1
  • хљеб 1
  • хљеба 1
  • хода 3
  • Ходећи 1
  • Ходи 1
  • Ходом 1
  • ходу 1
  • хотећи 1
  • Хоће 3
  • хоће 8
  • хоћете 1
  • хоћеш 1
  • хоћу 1
  • Хоћу 1
  • хракну 1
  • храма 1
  • храму 1
  • храниш 1
  • хришћани 1
  • хришћанин 1
  • хришћанско 1
  • хтио 2
  • хтједе 1
  • хтједох 2
  • хтјела 1
  • хтјесмо 1
  • хтјеше 1
  • цакле 2
  • цакли 2
  • Цар 1
  • цар 2
  • цареву 1
  • царство 1
  • цвијелите 1
  • цвијељало 1
  • цвијећа 1
  • цигаља 1
  • Циганину 1
  • цигаре 1
  • цигару 2
  • цијела 2
  • Цијеле 1
  • цијелим 2
  • Цијело 1
  • цијелога 1
  • цијелом 2
  • цијелу 3
  • цикну 1
  • Цио 1
  • цио 2
  • цмакам 1
  • цмок 1
  • Црвен 1
  • црвени 1
  • црвенији 1
  • црвеним 1
  • црвеном 1
  • црвом 1
  • цркавицу 1
  • Црква 2
  • црква 4
  • цркве 3
  • црквена 2
  • црквене 2
  • црквено 2
  • црквеног 1
  • црквеној 1
  • црквењак 2
  • црквењака 1
  • цркви 9
  • црквом 1
  • цркву 10
  • црна 2
  • црне 6
  • црнило 1
  • црним 1
  • црните 1
  • црње 1
  • цури 1
  • чабар 1
  • чак 1
  • чакаља 1
  • чарапа 2
  • чарапе 2
  • чардак 1
  • чардака 1
  • Час 1
  • час 11
  • часа 1
  • част 1
  • чаши 1
  • чашом 1
  • чашу 2
  • чворака 1
  • Чвркну 1
  • чека 3
  • Чекајте 1
  • чекамо 2
  • чекати 1
  • чекић 1
  • чела 1
  • чело 4
  • челом 1
  • челу 2
  • чељад 1
  • чељаде 1
  • чељадету 1
  • чему 6
  • чепркају 1
  • честитају 1
  • често 6
  • четворица 2
  • четворицу 1
  • четврт 3
  • четврти 2
  • Четири 1
  • четири 2
  • четовођа 1
  • чету 1
  • чешће 1
  • чибука 1
  • Чивутин 1
  • чивутскога 1
  • чија 1
  • чије 2
  • чији 1
  • чику 1
  • чим 2
  • чиме 2
  • чине 1
  • чини 5
  • чиније 1
  • чинију 1
  • чинио 1
  • чиодом 1
  • чисто 13
  • Чисто 2
  • чита 5
  • Читав 1
  • читава 1
  • читаве 1
  • читај 2
  • читају 2
  • читам 1
  • читати 5
  • чича 1
  • Чича 1
  • човек 1
  • човјек 22
  • човјеку 1
  • човјече 1
  • чорбу 1
  • чу 7
  • Чувај 1
  • чувам 1
  • чувао 1
  • чуда 1
  • Чудан 1
  • чудно 1
  • Чудно 3
  • Чудновато 1
  • чудо 2
  • чудом 1
  • Чуј 1
  • чује 3
  • чујем 1
  • Чујеш 1
  • чујно 1
  • чуо 2
  • Чупка 1
  • чусмо 2
  • Чусте 1
  • шајкачу 1
  • шала 3
  • шаље 1
  • шаљивчина 1
  • шамаром 1
  • шану 1
  • шанца 1
  • шапне 1
  • шапну 1
  • Шапће 1
  • шапутати 1
  • шапуташе 1
  • шапућу 1
  • Шарампов 1
  • шарамповом 2
  • шаре 1
  • шарен 1
  • шареница 1
  • шареницу 1
  • шест 4
  • шешир 4
  • шешира 1
  • шешире 1
  • шиба 1
  • шије 1
  • шина 1
  • шину 2
  • шио 1
  • шири 1
  • широк 1
  • широка 2
  • широким 1
  • школа 9
  • школе 7
  • школи 9
  • ШКОЛСКА 1
  • школске 2
  • школском 2
  • школску 1
  • Школу 1
  • школу 17
  • шкрипе 1
  • шкрипне 1
  • Шљеме 1
  • шљемена 2
  • шором 3
  • Шта 22
  • шта 34
  • штета 1
  • Штета 1
  • Што 5
  • што 63
  • штогод 8
  • штошта 4
  • штрањге 1
  • штрецну 1
  • шћућурише 1
  • шуња 1
  • шупу 1
12496 matches
идао: „А Мара?”, или „А она шта каже?”, а Нинко намјешта што боље умије.{S} Каже да је весела к 
 имао свога звао „црквено” и „народно”, а све што је сеоско „наше”.{S} Могао је он ићи у коју х 
и у кућу! — рече поп. — Мара још спава, а Иконија нам може испећи каву. </p> <p rend="Tekst">Не 
кућу. дођоше жене и људи из сусједства, а и који су даље сједили.{S} Још једно по сахата, и авл 
екиром по довратку.{S} Поп преко прага, а пламена греда више врата тресну и лупи попа по потиљк 
st">Поп таман да скочи још преко прага, а Бурмазовић, који је стајао са стране и не видећи попа 
d="Tekst">Кад учитељ дође напоред њега, а он се окрете: </p> <p rend="Tekst">— А што си ти море 
 која се уставише, раширио руке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака  
оду на проваљено место.{S} Чвркну вода, а дим се склупча.{S} У соби се ништа више не виђаше од  
залијепила му се кошуља за широка леђа, а он стао на врата од ковачнице па духа.{S} Наспрам тих 
не и да упуштају стоку.{S} Пуца врљика, а разбијених глава као бундева.{S} Сваки дан све горе,  
ва-три капиталиста притиснуо пола села, а све благочастивим намјештањем.{S} Он с овим капиталис 
дрвама.{S} Доња му је усна мало висила, а горња је мало уздигнута, те се виде бијели као снијег 
 људи, а пред кућом више од десет кола, а Мара — још спава! </p> <p rend="Tekst">Кум Нинко погл 
<p rend="Tekst">Павао опали из пиштоља, а запаљена се сукија устави пред школском стрехом, а у  
ољена.{S} Саже главу, покри очи рукама, а црна јој коса расу се по земљи. </p> <p rend="Tekst"> 
ћ, чини ми се да у њему нема пет драма, а леђа ми чисто шкрипе. </p> <p rend="Tekst">Учитељ се  
 смрче, разиђоше се жене и људи кућама, а оставише попа сама.{S} Није ни он готово ништа вечера 
дио.{S} Попустила му шина на точковима, а он нађе Пера ковача гдје сједи пред крчмом: </p> <p r 
 rend="Tekst">Владика приђе на прстима, а очи му пуне суза: </p> <p rend="Tekst">— Како си, оче 
аре. — Говори народ о поповим ријечима, а свакоме пуно срце, и лако му, као да се окупао. </p>  
а.{S} Није јој била још ни година дана, а већ је имала чарапа, кошуља, убруса и других ствари п 
ни, да је чудо.{S} Већ је недјељу дана, а с њиме није још ни ријеч проговорио.{S} Кад би у недј 
сјала; уста су му непрестано развучена, а на бијелим трепавицама час пô виси капљица којом душа 
лака киша.{S} Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне капљице 
 је при себи.{S} Стидљиво погледа попа, а на лицу јој се види некака страшљива спокојност.{S} О 
 могао ни помислити да не послуша попа, а он, опет, са своје стране није ни сањао да његова риј 
ио у додир.{S} И учитељ, чим види попа, а он погне главу, намргоди се још јаче, игра се прутиће 
рт, убијена кишом и временом сва мокра, а расплетене јој косе пале низ плећа. </p> <p rend="Tek 
end="Tekst">— Добар кочијаш по доктора, а добар катана по владику! </p> <p rend="Tekst">Двоја т 
бости чиодом по ногама и све до појаса, а све пита: </p> <p rend="Tekst">— Боли ли те?{S} Осјећ 
се он, и истом ступи на авлијска врата, а дијете у соби запишта.{S} Не поздрави се он ни с ким, 
 Лежао је тако може бити четврт сахата, а кад се диже и окрете, угледа пуну цркву народа. </p>  
S} Владика сједе на столицу до кревета, а ми се искупили унаоколо. </p> <p rend="Tekst">Слабим  
а миру, да га нико не дира ни зановета, а владици напољу рече: </p> <p rend="Tekst">— Не може н 
х чинио ручак.{S} Било је пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у зачељу.{S} Ко ће с нама!{S} П 
а се нешто узарумила, па неће с мјеста, а Павао се наљутио, поцрвенио у лицу као паприка, виче  
аха му се одзива жуња.{S} Сунце блиста, а облаци се разилазе. </p> <p rend="Tekst">Мара стала н 
ета!{S} Док су још живи, биће им доста, а послије — народно је и било. </p> <p rend="Tekst">Поо 
и. </p> <p rend="Tekst">Поп се уздрхта, а сузе му ударише.{S} Он мрдну једним прстом.{S} Ми је  
почне нешто удити, свако јутро повраћа, а послије неколико мјесеца и ноге јој почеше отјецати.{ 
те у кућу.{S} У мене је и задруга већа, а, хвала богу, паметна су ми чељад, имаће се и код мене 
но око.{S} Тај је чардак Ненада Ђерића, а у њега је син Павао, момак за женидбу.{S} Онај исти к 
јој се навршила година и девет мјесеца, а поп, у договору са селом, дозида уз кућу још једну со 
end="Tekst">И тако Мара остаде код оца, а пође у школу. </p> <p rend="Tekst">На једно по године 
арчево лице на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њ 
и.{S} Из уста и носа лоптила му је крв, а ноге висише као мртве.{S} Још је дисао.{S} Намазасмо  
е на кола, па у име бога оде у Биоград, а весео народ само једно поручује: „Похитај, не задржав 
смо куд треба.{S} Поп не може од цркве, а и од старости.{S} А гдје би њега, старца, пустио наро 
 и не одмиче се.{S} Шапће само молитве, а попадија слабо се и разбира.{S} Јечи само и моли се б 
у.{S} Он узе чашу, скиде капу и устаде, а сељаци нехотице сви поустајаше и поскидаше капе.{S} Н 
 је кичма! </p> <p rend="Tekst">Он оде, а владика се врати у собу. </p> <p rend="Tekst">— Оче,  
е и Иконија, и поша рече попу да изиђе, а сама оста с Иконијом.{S} Већ почиње да свиће први дан 
е. </p> <p rend="Tekst">Кад чича изиђе, а владика помилова Мару па рече: </p> <p rend="Tekst">— 
ле!{S} Скида народ капе куда поп прође, а свакоме пуно срце.{S} Није шала, наш поп!{S} Али и је 
еба убити брава и набавити аков ракије, а знаш како сам страдао. </p> <p rend="Tekst">— А ти уз 
па од опанака.{S} Наслони се на врљике, а из попове куће, као мјесечев зрак, лако се креће друг 
ову цигару, па тури у уста и наокришке, а све гледајући кмета, nриђе столу; заврати шешир, наже 
ригу! </p> <p rend="Tekst">Он иде даље, а ковач као опарен трчи поповој кући и стеже шину.{S} Н 
d="Tekst">Звркте кола и пуцају осовине, а одлијећу наплаци и коњске плоче. </p> <p rend="Tekst" 
 — Код тебе је била скоро двије године, а код мене једном у недјељи.{S} Него дајте ви мени дије 
шест цигаља.{S} На ногама му панталоне, а горе само кошуља.{S} Босоног лежи и чита некаку купус 
} Кад јуче идосмо у варош по требовање, а наш комисар донесе новине, па нам прочита: „Погинули  
ли кум Нинко — није малено твоје имање, а ево ћу и ја дати још... </p> <p rend="Tekst">Поп нест 
} Шта ће женском чељадету толико имање, а бог зна чија ће она бити и у чије ће руке доћи!{S} Те 
Tekst">Поп поцрвење кад чу ријеч имање, а кум Нинко разрогачи очи и скиде лулу с чибука: </p> < 
ш јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варнице се хватају за небо.{S} Шљеме бјеше све у плам 
тако, мислим није рођено да копа и оре, а то би било и срамота за оволико село; а вашој кући ча 
чио школе.{S} Са тога изгубих и дијете, а одведе ми га некрштен човјек. </p> <p rend="Tekst">—  
Tekst">Сјела једном под орах.{S} Плете, а књигу метнула преда се у крило; намргодила очице и чи 
небеским дао је бог другу снагу и путе, а човјеку остаје памет и хришћанско срце. </p> <p rend= 
трепавице падоше на запурене обрашчиће, а груди се почеше равномјерно дизати, исправи се поп у  
ити у мојој кући гдје нема ни преслице, а камоли разбоја?{S} А и Иконија је остарјела, да се је 
: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! — рече, а поглед јој упрт у даљину. — Како је све дивно, пуно ж 
kst">— А ти узми које црквено марвинче, а зар ће бити и што ракије, па сјутра зови мобу. </p> < 
баци на проваљено мјесто.{S} Врба пуче, а Нинко љосну на другу страну о земљу, а котао изручи с 
змеђу двије скамије, варнице посукташе, а проломљен таван наже се у пламену и хоће да дохвати п 
{S} Пред зору се још само слабо пушаше, а владика и доктор стигоше у село. </p> <p rend="Tekst" 
а троја кола у највећем трку полетјеше, а Војин Арнаутовић забоде своме бијелцу оструге у трбух 
е се и остали сељаци с попом, па одоше, а он оста сам као сухо дрво, и на срце му паде туга. </ 
/p> <p rend="Tekst">Кад послије пођоше, а поп Митар скочи на нашег попа: </p> <p rend="Tekst">— 
 руком испод мишке и привуче га к себи, а коњи почеше касати.{S} Мара се окрете оцу и престрављ 
ићима И таман се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком, окрете се на другу страну и 
> <p rend="Tekst">— Па кад ти се слави, а ти га слави!{S} А мене немој дирати!{S} Видиш да ради 
рекне: — Треба радити! — па нас остави, а ми блејимо за њом. </p> <p rend="Tekst">Или дође посл 
но по сахата, и авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десет кола, а Мара — још спава! </ 
, па служи винском чашом.{S} Пију људи, а жене отхукују и уздишу, а у чаши нестаје ракије.{S} Ш 
е усуђује ни да сједне.{S} И поп стоји, а бијела му брада час пô заигра. </p> <p rend="Tekst">— 
вриједан човјек.{S} Цио дан је у школи, а ноћу шије поповске капе и шаље у варош.{S} Једва да ј 
баци поглед на попа, још већма зачкиљи, а бора на челу као да још дубља дође. </p> <p rend="Tek 
е вам почињем причати, рачунали смо ми, а и он, да ће му бити тако педесет година.{S} Попадија  
<p rend="Tekst">— Мара! — гракнусмо ми, а ћата, што боље може, попу на муштулук. </p> <p rend=" 
но је пала роса, већ се и исток румени, а поп још не заспа.{S} И кад чу гдје пред његову кућу с 
а, и лијево око сасвијем му се затвори, а онијем другијем погледа најприје кмета у опанке, па о 
дих се раније, па кад не могох заспати, а ја викнух дијете да хвата </p> <p rend="Tekst">— Ходи 
а зелене шаре у вароши па их све масти, а испод трапа, гдје хвата можданик, подметнуо двије ста 
а кола, рекао би човјек сад ће испасти, а коњи као хале!{S} Скида народ капе куда поп прође, а  
 из села, застаде он пошу у несвијести, а Иконија се сва ознојила купећи крпама крв испод креве 
ијет него што је био за твоје младости, а још ће друкчије бити кад она ступи на снагу.{S} Кад с 
руком на нас, и ми одосмо његовој кући, а он оста сам на гробу.{S} Сједили смо може бити једно  
а који у скок оде баба-Иконијиној кући, а сам се опет врати попадији. </p> <p rend="Tekst">Боло 
 у овом су ковчегу овдје народни новци, а кључ је на трпези, под плаштаницом — зна Мићо.{S} Уну 
о прутови — није шала оне божје ријечи, а пријети клетвом.{S} Осврће се народ и тражи очима њих 
испред себе.{S} Кад случајно обрне очи, а на патосу стоји једна велика пјесковница, замал', вел 
 Тако, оче владико!{S} Ја затварам очи, а дивно видим да је други свијет настао.{S} Дође учеван 
t">Поп се занесе, и а да падне наузнак, а сељаци га прихватише. </p> <p rend="Tekst">У тај пар  
 нешто! — рече поп. — Смртан је човјек, а незнан му је час смрти.{S} Наш је гријех ако умре пор 
 остављам вама на аманет...{S} Бог вам, а душа вам! </p> <p rend="Tekst">Кум Нинко испружи врат 
оме, како се народ дичи и поноси тобом, а све у здрављу и весељу за дуго и на много! </p> <p re 
исто подмладио.{S} Благосиља све редом, а Мићу заповједио да све црквене чарапе, тканице и рубљ 
дан стар човјек и унесе чинију с јелом, а Мара скочи па њега у руку.{S} Чича сав поцрвење. </p> 
 истеже шамаром и састави га са земљом, а увријеђени народ гракну: „Удри, посветила ти се!” Све 
 и поп, па разговарају о овом и о оном, а младеж се игра и весели. </p> <p rend="Tekst">А друмо 
d="Tekst">Већ окретоше Зебићевим шором, а поп и за њим сав народ не миче се с мјеста и не одвај 
се сукија устави пред школском стрехом, а у врапчијем гнијезду. </p> <p rend="Tekst">Кола пођош 
 подиђе.{S} Црква је служила сваки дан, а недјељом је била увјек дупком пуна.{S} Прије, још дав 
оруку за кола.{S} Али дође и Петровдан, а писма од ње нема.{S} Једно вече, трећи дан по Петрову 
је била школа, сукне још час пô пламен, а варнице полетјеше небу, али пљусак освајаше.{S} Пред  
е у селу није пачао, свакоме је угађао, а попа се бојао.{S} Управо се ни жив није чуо.{S} Ми см 
ма.{S} Није ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у постељу.{S} Иконија се не може 
бесједа.{S} Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијелим народом изобличи и позове  
S} Лице му је поблиједо, ал' не мршаво, а велике смеђе очи допола затворене, жмире и увијек гле 
чио, кога сам вјенчао није се раставио, а кога сам опојао није се повампирио. </p> <p rend="Tek 
еку цркавицу коју сам за школу одредио, а — вели — не знам боље прилике од ове. </p> <p rend="T 
, вијао, Мићо црквењак на пијацу носио, а поп новце чувао. — А шта ће њима двома добро?{S} Ни к 
ема рукама за главу, па је љуби у чело, а нама иду сузе.{S} Поздравља се она с нама — каква је, 
nd="Tekst">Још није поштено ни свануло, а већ све село зна да се у попа нашло женско дијете.{S} 
 </p> <p rend="Tekst">— Па да огледамо, а? — рече кум-Нинко. </p> <p rend="Tekst">И тако Мара о 
читам молитву Арнаутовићу; кад ја тамо, а њему Срнинић прошцем сломио ребро, и то све око неке  
. </p> <p rend="Tekst">Ми се склонисмо, а као да нас пушка посред срца удари.{S} Она корачи јед 
nd="Tekst">— Нећу ништа, рече он оштро, а врх оне боре показаше се још двије преко ње — води ме 
у, што иде у раскорак, презријева жито, а он још није пожњео. </p> <p rend="Tekst">— А што ти,  
rend="Tekst">— Служи овоме! — рече поп, а очима показа на светога Саву који му је лежао на прси 
црквена врата и ничице паде пред олтар, а челом дохвати земљу.{S} Лежао је тако може бити четвр 
анас зове ону ливаду с виром Марин Вир, а забран са шарамповом Марин Шарампов.{S} Ко не вјерује 
rend="Tekst">Ми погледасмо кроз прозор, а свети Сава гледа оним истим мрачним и озбиљним поглед 
 лицу усред кога сједи мало кукаст нос, а под њиме малени густи брчићи које је он на обје стран 
шкој цркви.{S} На букви кликће дјетлић, а са ораха му се одзива жуња.{S} Сунце блиста, а облаци 
њим кмет, за кметом Аксентије Смиљанић, а за њим сви остали по реду и старјешинству, и сваки да 
љ није што болестан.{S} Кад уђе у собу, а он лежи на кревету који је начињен од кухинских врата 
онијом себи.{S} Њима двјема једну собу, а себи другу.{S} Тако га ни жене не сметају, које су св 
 </p> <p rend="Tekst">Поп нагнуо главу, а од милине све му сузе капљу у тањир. </p> <p rend="Te 
vo_Char">Н</hi>аше село имало је цркву, а црква је имала попа.{S} Поп је, опет, имао цркву, сел 
S} Не волим људе који што хоће не могу, а што могу неће.{S} Или — или ...{S} Видим све.{S} Боље 
м се сави.{S} Народ вришти и сипа воду, а сјекира тутњи.{S} Ми више не видјесмо попа. </p> <p r 
е дијете било.{S} Рече женама да изиђу, а сам оста неко вријеме код дјетета.{S} Чудно да дијете 
пјесму.{S} Пси подвију реп па завијају, а уморан сељак прене иза сна, прекрсти се: „О твоју гла 
тарији људи што је по штогод припитају, а млађима се чисто везао језик.{S} Није шала, као нека  
чело.{S} Густе обрве готово се састају, а међ њима једна дубока бора која се ни онда не изједна 
рата од ње гледала су у школску авлију, а с лијеве стране била су још једна мања, на која је уч 
домаћица, весела, узела дијете за руку, а тек учитељ као из мртвих: </p> <p rend="Tekst">— Моли 
S} А кад коме од нас момака пружи руку, а он сав поцрвени.{S} Искупи се доста свијета, па је ка 
>Мара одмах притрча, па владику у руку, а он њу у чело. </p> <p rend="Tekst">— Твоја? — пита вл 
<p rend="Tekst">— Знам, свршила у селу, а сад је дај даље у варош, у Биоград. </p> <p rend="Tek 
p rend="Tekst">Кад стигосмо пред школу, а она гори увелике.{S} Црква, хвала богу, још здрава, ч 
 не кају сељаци што су је дали у школу, а поп, кад је погледа, уздиже очи к небу, и кад год је  
ски.{S} Цијеле године ишла сам у школу, а сад ме ни о распусту неће да пусте кући.{S} Веле: мор 
 ријеч проговорио.{S} Кад би у недјељу, а поп га чека да држи пијевницу.{S} јесте, ал' учитеља  
у.{S} Он паде ничице и прсима ка земљу, а икону диже више главе.{S} Сасусмо чабар воде на њега  
 а Нинко љосну на другу страну о земљу, а котао изручи сву воду на проваљено место.{S} Чвркну в 
nd="Tekst">Ту они говорише које о чему, а највише о путу и о Мари.{S} Много поп савјетује и мол 
ке.{S} Оприје се ногама о врбову грану, а леђима о другу, па га заниха и баци на проваљено мјес 
.{S} Ал' кад га забоде у неку крчевину, а плуг пуче на двије поле као да је од леда.{S} Псује Ј 
 Скочи с клупице и као да се насмјехну, а у исти пар чу дреку малога дјетета из собе.{S} Он кле 
ослије тога, истом поп подијели нафору, а једне каруце рррр!, па стадоше пред цркву.{S} Скочи ј 
опов спахилук.{S} Заповиједао је кмету, а кмет селу.{S} Није имао пандура, али нико није могао  
у често устаје.{S} Иде сам по дворишту, а све прислушкује код капка.{S} Али поши, како која нед 
ахранили.{S} Послије распустисмо дјецу, а школу затворисмо. </p> <p rend="Tekst">Сад смо се сви 
д? — рече дијете и промијени се у лицу, а срце му залупа </p> <p rend="Tekst">— Устани!...{S} С 
о попа, па јој висе ножице низ столицу, а сам свети отац намешта је.{S} Онда уђе један стар чов 
е се народ и тражи очима њих четворицу, а они покуњили главе, погледају се испод очију и хоће в 
на клупу под орах, милују Мару и плачу, а она уплашено иде из крила у крило.{S} Не плаче, већ з 
S} Пију људи, а жене отхукују и уздишу, а у чаши нестаје ракије.{S} Шта је поп радио сам на гро 
ким широким погледом. дубок јој је дах, а чудно јој нешто у грудима. </p> <p rend="Tekst">— А ш 
S} Посједаше још њих неколико оружаних, а Павао шиба коње да све врца крв. </p> <p rend="Tekst" 
 затвор и предложио да се купи катанац, а поп једне недјеље стаде пред олтар па отпоче проповиј 
ј војсци, и они отпратише попа у варош, а цијелим путем бацаше пушке и пјеваше.{S} За попом, у  
 пушке, лупа и тандрк котлова и чакаља: а кроз цијелу ту вреву чује се ситан глас црквеног звон 
ка: — Ти си, оче, од најстаријих овдје; а богати, колико ти је година? </p> <p rend="Tekst">— Ј 
Српом! </p> <p rend="Tekst">— Знам оче; а куда ћу прије?{S} Знаш да сам инокосан. </p> <p rend= 
ече ковач. </p> <p rend="Tekst">— Знам; а што си стао на промаху? </p> <p rend="Tekst">— А? </p 
а то би било и срамота за оволико село; а вашој кући част и поштење! — ту учитељ скиде капу и п 
гови и греде, већ је и таван дохватило; а у школи се свијетли као у по дана.{S} Уједанпут загрм 
ече Мара </p> <p rend="Tekst">— Гле!{S} А откуд ти знаш? </p> <p rend="Tekst">— Прочитала сам о 
— Па кад ти се слави, а ти га слави!{S} А мене немој дирати!{S} Видиш да радим! </p> <p rend="T 
Ево ме! </p> <p rend="Tekst">— Знам!{S} А камо те у цркву да пјеваш? </p> <p rend="Tekst">— Ниј 
нама — каква је, једва да је познаш!{S} А кад коме од нас момака пружи руку, а он сав поцрвени. 
дика. — дабогда још дуго да поживиш!{S} А богати, оче, не прими за зло, гдје си ти школе учио?  
 Тјерај у обор па им подај кукуруза.{S} А кмета поздрави нек закаже селу да пази на те свиње; ј 
ст молити другога да јој чита писма.{S} А док она одрасте, неће се писма тако ријетко писати ка 
ће сваки човјек морати писати писма.{S} А, послије, у школи се учи: земљопис, свештена историја 
 дана!{S} Нека дијете прође свијета.{S} А послије, кад ти дође, нећеш се више од ње одвајати!”  
па и половину порте притиснуо народ.{S} А поп још кад хоће што важно да бесједи, поручи кмету д 
 кад-тад учитељ заносила нас је све.{S} А она хода по пољу.{S} Замишљена је — али јој је јасно  
амргодила очице и чита, не престаје.{S} А на откосу више ње стоји млад човјек.{S} Подбочио се н 
вадити крштено писмо, и таке ствари.{S} А учитељ поред ње изгуби и оно мало научног нимбуса, је 
п не може од цркве, а и од старости.{S} А гдје би њега, старца, пустио народ на пут, и како би  
а хајд Нинковој или Глувићевој кући.{S} А они као да им је владика дошао: завирују је са свих с 
ладости морао оставити свој завичај.{S} А ко је то све преко главе претурио, тај зна како најза 
и школе, може, акоће, бити и учитељ.{S} А послије, у вароши друга срећа чека дијете. </p> <p re 
 и хоће већ да се љубе пред народом.{S} А послије службе: цмок!{S} Поздрављају се и они који се 
а била тај дан, дивно је поп пјевао.{S} А послије службе весеље на све стране. </p> <p rend="Te 
а само око себе и као да није весео.{S} А са оне боре на челу не може човјек ни знати како му ј 
товска пјесма, па тужно као опијело.{S} А она га слуша, слуша, и поглед јој лута по зраку.{S} О 
авили се, па заборавили и да гасимо.{S} А он стоји.{S} Црвен га пламен обасјао, бијела брада пр 
ан и све се труди да сакрије радост.{S} А кад је насамо, често му се развуку уста, гледа на ону 
ви.{S} Љубе попа у руку и честитају.{S} А он се чисто подмладио.{S} Благосиља све редом, а Мићу 
 нема ни преслице, а камоли разбоја?{S} А и Иконија је остарјела, да се једва држи на ногама.{S 
rend="Tekst">— Шта? — рече Аксентије. — А Мара? </p> <p rend="Tekst">— А? </p> <p rend="Tekst"> 
а — има и матор човјек чему да научи. — А како ти се зове мала? </p> <p rend="Tekst">— Мара </p 
к на пијацу носио, а поп новце чувао. — А шта ће њима двома добро?{S} Ни кучета, ни мачета!{S}  
ељ скиде капу и поклони се кум-Нинку. — А ја мислим и кажем да се дијете васпитава! </p> <p ren 
Зар да се одвојим од својега дјетета? — А брада му задрхта. </p> <p rend="Tekst">— Е, — рече вл 
ака — подржава га све јаче у глупости — а сам ништа не ради!...{S} Хоћу да пресвиснем гледајући 
— Благослови! — каже ковач и иде руци — а шта ћу кад немам посла? </p> <p rend="Tekst">— А јеси 
>— Затворена је! </p> <p rend="Tekst">— А ти је отвори!{S} Ја сам наименован за учитеља у овом  
по сањала, бабо! </p> <p rend="Tekst">— А шта си сањала, 'ћери? </p> <p rend="Tekst">— Сањала с 
, оче! — У обор! </p> <p rend="Tekst">— А чије су? </p> <p rend="Tekst">— Ама не знам ни ја. </ 
а ова учитељева. </p> <p rend="Tekst">— А како ће то ићи? — запита Аксентије Смиљанић учитеља.  
 — рече владика. </p> <p rend="Tekst">— А шта ће то њој? </p> <p rend="Tekst">— Како шта ће, оч 
купало у сузама. </p> <p rend="Tekst">— А шта балите, ви жене, и цвијелите дијете?{S} Ви ништа  
нешто у грудима. </p> <p rend="Tekst">— А што си ми се замислила, голубице? — рече Иконија. </p 
иоград на науке. </p> <p rend="Tekst">— А колико то траје? </p> <p rend="Tekst">— Четири године 
је власт запопи. </p> <p rend="Tekst">— А онако нијеси, да речеш, какијех школа учио? </p> <p r 
да сам инокосан. </p> <p rend="Tekst">— А моба? </p> <p rend="Tekst">— Треба убити брава и наба 
ако сам страдао. </p> <p rend="Tekst">— А ти узми које црквено марвинче, а зар ће бити и што ра 
још није пожњео. </p> <p rend="Tekst">— А што ти, Стјепане, не жањеш? </p> <p rend="Tekst">— Ка 
гинуо на Косову. </p> <p rend="Tekst">— А шта је то Косово? </p> <p rend="Tekst">— Косово је по 
дећи на кревету. </p> <p rend="Tekst">— А камо се ти, учитељу? — рече поп. </p> <p rend="Tekst" 
јесам никакијех. </p> <p rend="Tekst">— А знаш ли правило службе како ваља и „обредословије”? < 
љ зачкиљи очима: </p> <p rend="Tekst">— А који сам ја? </p> <p rend="Tekst">— Чивутин — рече Па 
рекидано додаде: </p> <p rend="Tekst">— А њој... њој опростите!...{S} Није она крива... ја сам. 
 а он се окрете: </p> <p rend="Tekst">— А што си ти море, стао ту? </p> <p rend="Tekst">— Што с 
ући се, настави: </p> <p rend="Tekst">— А моје дијете... остављам вама на аманет...{S} Бог вам, 
о какав капетан: </p> <p rend="Tekst">— А што — вели — бијеш ту марву? </p> <p rend="Tekst">— Ј 
ка се забезекну: </p> <p rend="Tekst">— А какав тебе гријех мори? </p> <p rend="Tekst">Поп слаб 
кад немам посла? </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли видио црквена кола и шину на точковима? </p>  
нтије. — А Мара? </p> <p rend="Tekst">— А? </p> <p rend="Tekst">— И она с њим! </p> <p rend="Te 
кад неће да иде? </p> <p rend="Tekst">— А што је не храниш добро, па би ишла? </p> <p rend="Tek 
стао на промаху? </p> <p rend="Tekst">— А? </p> <p rend="Tekst">— Што си, велим, стао ту, да те 
му душу прости!” </p> <p rend="Tekst">— А... онај.. ваш учитељ?{S} Чусте ли што за њега? </p> < 
ијете ислабило!” </p> <p rend="Tekst">— А да, весела друго, гладно и жедно у туђем свијету! — П 
! </p> <p rend="Tekst">Поп се занесе, и а да падне наузнак, а сељаци га прихватише. </p> <p ren 
здиже очи к небу, и кад год је ко хвали а њему иду сузе као малом дјетету.{S} Сасвим већ остари 
p> <p rend="Tekst">Тако смо ми рачунали а учитељ није имао ништа против тога, да је Мара већ св 
рт сахата и кад се с пласта поче пушити а са траве роса дизати, уста поп па пође у кућу.{S} Сви 
омах поп чисто занесен и често хоће ово а ради оно, мисли једно а говори друго?{S} Што да вам п 
 често хоће ово а ради оно, мисли једно а говори друго?{S} Што да вам приповиједам како смо бил 
и на сто.{S} Заврати се мало на клупицу а главу нешто искриви на десну страну и погледа у небо. 
е у руке и у уста. </p> <p rend="Tekst">А на њој слаба промјена.{S} Само што је мало порасла и  
кне и кад свањује. </p> <p rend="Tekst">А кроз летве од чардака у суседној авлији цакли се једн 
 се силније цакле. </p> <p rend="Tekst">А она не зна шта да ради.{S} Препуно јој срце, па не мо 
амаком куд стигне. </p> <p rend="Tekst">А тек учитељ пред њега као какав капетан: </p> <p rend= 
 се игра и весели. </p> <p rend="Tekst">А друмом за наше село иду једна кола, и у њима један го 
ву и узе шапутати. </p> <p rend="Tekst">А кад он диже и исправи главу, Нинко викну кочијашу: </ 
 шта ће село рећи. </p> <p rend="Tekst">А у селу ко смије рећи што против владичине воље и рије 
ри као у грозници. </p> <p rend="Tekst">А кад мрак притисне земљу, неко се шуња поред попова пл 
ја светкује петак. </p> <p rend="Tekst">А недјељом црква, рекох вам, пуна пунцата, па и половин 
 вели да не може никако оставити села, „а због мене једног, вели, не вриједи да премјешташ конз 
end="Tekst">Поп га је час пô прекидао: „А Мара?”, или „А она шта каже?”, а Нинко намјешта што б 
 га је час пô прекидао: „А Мара?”, или „А она шта каже?”, а Нинко намјешта што боље умије.{S} К 
даље сједили.{S} Још једно по сахата, и авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десет кола 
p> <p rend="Tekst">У тај пар из школске авлије изиђоше једна кола, па готово трком пођоше улицо 
t">Кола пођоше још брже.{S} Из сусједне авлије испаде с малом пушком старац Матија Ђенадић који 
 просто шта да радим! — говори слика из авлије. </p> <p rend="Tekst">— Остани! — вели слика са  
 rend="Tekst">У тај пар Павао излети из авлије с колима и с коњима! </p> <p rend="Tekst">— Сјед 
п, кум Нинко и Станоје Глувић у поповој авлији.{S} Онда поче поп: </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, 
kst">А кроз летве од чардака у суседној авлији цакли се једно око.{S} Тај је чардак Ненада Ђери 
а јој прича којешта.{S} Послије трчи по авлији, ваби кокоши, гледа како Мићо изгрће жар из пећи 
по сахата врати се он, и истом ступи на авлијска врата, а дијете у соби запишта.{S} Не поздрави 
па.{S} Пробуди се у саму зору и изиђе у авлију.{S} Мара му поли да се умије, и старац, иако осл 
рви дан духова.{S} Сио поп на клупицу у авлију, турио сиједу главу у руке, па се не миче.{S} Он 
ћа.{S} Врата од ње гледала су у школску авлију, а с лијеве стране била су још једна мања, на ко 
лицу као паприка, виче на волове и дере ајдамаком куд стигне. </p> <p rend="Tekst">А тек учитељ 
</p> <p rend="Tekst">— Спасавајте кума, ако ћемо сви изгинути! — Онда скочи на једну врбу до са 
>— Ја — вели — не дам дијетета од себе, ако ћете ме сву исјећи.{S} Мене је покојна заклела да г 
дин-попо и остала господо!{S} Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјеца 
е! — гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бога знаш! </p> <p rend="Tekst">Аксентије Смиљанић  
 ја срачунао и смислио да јој одредимо, ако је ваша воља, ово парче земље гдје је кућа, и њиву  
 Молим вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекнем и ја. </p> <p rend="Tekst">Зачу 
ца у овом божјем дому?{S} Прогнаћу вас, ако тако устјерате, старости ми, одавде, и намјестићу М 
 којих ће се највише тицати бесједа.{S} Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијели 
ћу га као своје! </p> <p rend="Tekst">— Ако је с твојим благословом, попо, ја велим тако је доб 
е Нинко Вилотић. </p> <p rend="Tekst">— Ако сам ти прав, оче, да се окумимо!{S} Тако народ, хва 
аче се напријед: </p> <p rend="Tekst">— Ако је твоја воља, попо, и твој благослов, да узмемо до 
бојице оним путиром ондје, па онда живи ако можеш.{S} Послушајте ме, пошљедњи вам пут кажем; ва 
е, и како се човјек може ласно обрукати ако добро не пази.{S} Тако он, вели, и не гледа, већ пљ 
ekst">— Ласно је — вели — за новце, тек ако ти пристајеш.{S} Све ћемо то лијепо намјестити.{S}  
ек закаже селу да пази на те свиње; јер ако још једанпут чујем да су упале у туђе добро, продаћ 
езнан му је час смрти.{S} Наш је гријех ако умре поред нас живијех некрштена душа.{S} Ја желим  
="Tekst">— Треба убити брава и набавити аков ракије, а знаш како сам страдао. </p> <p rend="Tek 
упи на снагу.{S} Кад сврши школе, може, акоће, бити и учитељ.{S} А послије, у вароши друга срећ 
ће ни ноћи жив дочекати, па зове Нинка, Аксентија Смиљанића, Станоја Глувића и кмета. </p> <p r 
језик завезао, и само гута пљувачку.{S} Аксентије са Станојем покуњио се, па се само примакоше  
nd="Tekst">— А како ће то ићи? — запита Аксентије Смиљанић учитеља. </p> <p rend="Tekst">— Лије 
е?{S} Ви ништа друго и не знате! — рече Аксентије Смиљанић, и обриса рукавом сузу. </p> <p rend 
пут! </p> <p rend="Tekst">— Шта? — рече Аксентије. — А Мара? </p> <p rend="Tekst">— А? </p> <p  
 главу дукат.{S} За њим кмет, за кметом Аксентије Смиљанић, а за њим сви остали по реду и старј 
ко, ако бога знаш! </p> <p rend="Tekst">Аксентије Смиљанић истаче се напријед: </p> <p rend="Te 
 држаше на ногама. </p> <p rend="Tekst">Аксентије Смиљанић позна га у мраку: </p> <p rend="Teks 
</p> <p rend="Tekst">Учитељ се насмија, ал' само лијевим крајем уста, и лијево око сасвијем му  
Посједасмо опет, правећи и њему мјеста, ал' он не хтједе сјести, већ опет вели кмету: </p> <p r 
оп га чека да држи пијевницу.{S} јесте, ал' учитеља нема!{S} Послије службе дигне се поп да вид 
ји је посрнуо.{S} Лице му је поблиједо, ал' не мршаво, а велике смеђе очи допола затворене, жми 
 хвалисати како га је учитељ научио.{S} Ал' кад га забоде у неку крчевину, а плуг пуче на двије 
ци и коњске плоче. </p> <p rend="Tekst">Ал' да се удари путем на Јаругу, морали смо се вратити  
 сине! — рече поп. </p> <p rend="Tekst">Ал' господин дохвати кутију са жигицама која је пред по 
се опирао срцу не хотећи „срдити бога”, али старост га је обрвала.{S} Он паде лицем на кревет,  
чина који наздрави „црквеној попадији”, али Крста Замлата истеже шамаром и састави га са земљом 
се ближи богу! </p> <p rend="Tekst">Да, али поп не зна од колико се руку може читати та књига.  
прозора, Кокоши ваде главу испод крила, али још не скачу са сједала. </p> <p rend="Tekst">— Доб 
читељем: најприје га се, веле, плашила, али послије се већ навикла. </p> <p rend="Tekst">Тако ј 
 па и петак, нагура се пуна црква жена, али поп једанпут, послије службе у петак, стаде пред ол 
="Tekst">Кум Нинко хоће да соколи попа, али му се језик завезао, и само гута пљувачку.{S} Аксен 
ету, а кмет селу.{S} Није имао пандура, али нико није могао ни помислити да не послуша попа, а  
Tekst">Она на кољенима приђе још ближе, али не дизаше главе ни руку с очију. </p> <p rend="Teks 
озор.{S} Двојица га дохватише за мишке, али се он отрже и ускочи унутра. </p> <p rend="Tekst">У 
да лежи.{S} Не тужи се, истина, никоме, али попу пао некакав терет на срце, и црне му мисли дол 
d="Tekst">Хоће они штогод да проговоре, али се загрцнули, па само кашљуцају. </p> <p rend="Teks 
ви наступају све на махове и све чешће, али кад попусте, она је при себи.{S} Стидљиво погледа п 
је дјеци говорио.{S} Пјевао је у цркви, али гласа готово никаког није имао.{S} Поп га је често  
Видим да му не ваљају послови што ради, али гдје ја, прост човјек, смијем ударити на науку!{S}  
Сељаци се шћућурише, само их срце боли, али што мора бити — мора! </p> <p rend="Tekst">И послиј 
ре.{S} Мука, истина, гдјешто и попусти, али ноге затјечу све јаче, дохватило и горе снагу, и че 
 мислили смо сви да је он учеван човек, али га нијесмо марили.{S} Нарочито га је то црнило што  
ислио да поведе ријеч о томе с народом, али се опет деси нешто што промијени наше рачуне. </p>  
е да махне косом, ни да закопа мотиком, али зато је он ипак увјек у послу.{S} Он води бригу о ц 
 је, богати... — хтједох рећи: с Маром, али ме сам језик поведе, те рекох: — шта је, богати, с  
је имао.{S} Поп га је често дотјеривао, али се за нашег доброг учитеља слабо шта лијепило.{S} Т 
S} Њој је, истина, народ нешто одредио, али не вриједи све ни сто дуката.{S} Нема ту ништа од ш 
 нудили му да наспе чорбу себи у тањир, али он, вели, казао: „Нека, хвала, могу ја и из чиније” 
rend="Tekst">Међу сељацима наста жагор, али убрзо изиђе Нинко Вилотић. </p> <p rend="Tekst">— А 
"Tekst">Опет као да се чује попов глас, али је загушен и не разбирају се ријечи.{S} Мало после  
ас пô пламен, а варнице полетјеше небу, али пљусак освајаше.{S} Пред зору се још само слабо пуш 
.{S} Звао га да га узме у конзисторију, али поп вели да не може никако оставити села, „а због м 
 ћасе.{S} Поп хода као и прије по селу, али је расијан и све се труди да сакрије радост.{S} А к 
је био све и сва!{S} Имали смо и школу, али је она била потчињена значаја, као што је ћата у су 
евету и пипаше по њему да пробуди Мару, али кревет бјеше празан. </p> <p rend="Tekst">Он истрча 
ину.{S} Пред ноћ, истина, паде у ватру, али она не држа дуго, и он тврдо заспа.{S} Пробуди се у 
ако је божја воља, нека му је слава!{S} Али дијете ваља гледати.{S} Шта ћу ја, стар и нејак, с  
ље” Можете мислити како нам је било!{S} Али шта ћемо?{S} Попу не смијеш ни поменути да устане о 
ме пуно срце.{S} Није шала, наш поп!{S} Али и јесте човјек!{S} Та приличи му да је сам владика! 
одине, не може човјек жив да дочека.{S} Али нема више туге.{S} Разведрила су се лица и некака н 
оришту, а све прислушкује код капка.{S} Али поши, како која недјеља, све горе.{S} Мука, истина, 
н ишчекивасмо Марину поруку за кола.{S} Али дође и Петровдан, а писма од ње нема.{S} Једно вече 
 била годину двије млађа, јал' није.{S} Али обадвоје људи темељити.{S} Дјеце нијесу имали, тије 
људи, не би можда ни у потјеру ишли.{S} Али старији бацају пушке, сједају на кола и трче изван  
 је заједно с пошом одарио здрављем.{S} Али кад поша намири по нашем рачуну тако педесет и пет  
х хиљаду котлова се сасуше у пламен.{S} Али он још јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варн 
 <p rend="Tekst">— Добро! — рече поп. — Али дјетету треба сиса. </p> <p rend="Tekst">Станоје Гл 
} А она хода по пољу.{S} Замишљена је — али јој је јасно лице.{S} Није то туга, ни брига, што з 
вљено викну: „Нећу у Биоград!{S} Нећу!” Али слаб јој бјеше гласић.{S} Не чу то ни поп, ни кум Н 
сине, некака буна! </p> <p rend="Tekst">Али из Марина кревета нико се не одазва. </p> <p rend=" 
еки терет са срца. </p> <p rend="Tekst">Али кад поп скиде бригу с врата, и бољка умину.{S} Пред 
и нека почне наук. </p> <p rend="Tekst">Али сјутра се промијени код цркве све.{S} Истом поп исп 
ицу и уђе у цркву. </p> <p rend="Tekst">Али његова подјела имања оста.{S} И народ и данас зове  
едан газда у селу. </p> <p rend="Tekst">Али владици збиља омилио наш поп, јер прве недјеље посл 
да пробуди дијете? </p> <p rend="Tekst">Али кад прође једно четврт сахата и кад се с пласта поч 
ва теби, господе!” </p> <p rend="Tekst">Али једно вече, кад се врати из села, застаде он пошу у 
људи, у нашем селу нема, као у другима, ама ниједне главе која светкује петак. </p> <p rend="Te 
и Јоване Бојичићу и ти Настасе Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четвориц 
— хајде ме води! </p> <p rend="Tekst">— Ама сједи да пијеш штогод! — рече кмет. </p> <p rend="T 
st">— А чије су? </p> <p rend="Tekst">— Ама не знам ни ја. </p> <p rend="Tekst">— Је ли више кр 
{S} Нарочито га је то црнило што га поп ама ни у уста не узима. </p> <p rend="Tekst">Нико се ни 
st">— А моје дијете... остављам вама на аманет...{S} Бог вам, а душа вам! </p> <p rend="Tekst"> 
постидни пред свијетом.{S} То вам је на аманет, па сад гледајте! </p> <p rend="Tekst">Хоће они  
иди, нити ко опажа на другој страни иза амбара црне Павлове очи како просијецају ноћни мрак. </ 
 се не зна.{S} Једанпут довуче Јеротије американски плуг и стаде се хвалисати како га је учитељ 
дуго и на много! </p> <p rend="Tekst">— Амин, дабогда! — одазваше се тихо сељаци. </p> <p rend= 
ковићу, ти Јоване Бојичићу и ти Настасе Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас 
 <p rend="Tekst">— Е, кад се онај божји анђео одрече њега и врати покајан попу, учитељ, веле, о 
t">— Зар не видиш да је сваки као пуце, апостола му његова?{S} Па да га не бијем! — Па опет: пљ 
кола у највећем трку полетјеше, а Војин Арнаутовић забоде своме бијелцу оструге у трбух. </p> < 
Синоћ ме — вели — зову да читам молитву Арнаутовићу; кад ја тамо, а њему Срнинић прошцем сломио 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Н</hi>аше село имало је цркву, а црква је имала попа.{S} Поп  
 њу воштаницу. </p> <p rend="Tekst">Кад ашов извиси гомилу земље више попадије, махну поп руком 
: </p> <p rend="Tekst">— Благослови ме, бâбо! — па наслони усне на увелу попову руку. </p> <p r 
апта јој: </p> <p rend="Tekst">— Пољуби бàбу још једанпут и кажи: „Благослови ме!” </p> <p rend 
и свршетку добијем заповијест да идем у Б. Морао сам проћи кроз моје село.{S} На пошљедњој стан 
Tekst">Поп разбуди Мића који у скок оде баба-Иконијиној кући, а сам се опет врати попадији. </p 
ог да да ово све на добро изиђе! — рече баба Стевана. </p> <p rend="Tekst">Кад се већ смрче, ра 
добру жену дадиљу, или да га дамо какој бабињари да га прихрани док не узмогне само јести. </p> 
 rend="Tekst">— Како сам лијепо сањала, бабо! </p> <p rend="Tekst">— А шта си сањала, 'ћери? </ 
лијепо једно писмо у коме вели: „Слатни бабо!{S} Хоће срце да ми пукне, што ти не могу доћи.{S} 
 у сузама. </p> <p rend="Tekst">— А шта балите, ви жене, и цвијелите дијете?{S} Ви ништа друго  
је као да га полијева неким животворним балсамом. </p> <p rend="Tekst">— Гледала сам природу —  
једно по сахата.{S} Мићо изнио ракије у бардаку, па служи винском чашом.{S} Пију људи, а жене о 
можда ни у потјеру ишли.{S} Али старији бацају пушке, сједају на кола и трче изван села.{S} Кме 
отпратише попа у варош, а цијелим путем бацаше пушке и пјеваше.{S} За попом, у другим колима, в 
руку назад.{S} Исправи се, па са стране баци поглед на попа, још већма зачкиљи, а бора на челу  
грану, а леђима о другу, па га заниха и баци на проваљено мјесто.{S} Врба пуче, а Нинко љосну н 
 и мисли нешто, па га онда чисто срдито баци и са некаквим поуздањем шапне: — Plantago lanceola 
Сиромах покојни учитељ, чисто нам је... баш се човјек гријеши! ... хтједох рећи: чисто нам је,  
мо поред нове, велике, зидане школе.{S} Баш звоњаше на вечерњу.{S} Кроз прозор угледах ђачиће:  
толико да јој одредите, да се не рачуна баш сироче и да би се имала чиме прихранити, да је, не  
kst">Што да вам причам како нам је било без ње; што да вам причам како је сиромах поп чисто зан 
их.{S} Дубоко уздахну, па гледа великим безазленим црним очима у попа: </p> <p rend="Tekst">— К 
Tekst">— Гледала сам природу — рече она безазлено. </p> <p rend="Tekst">Поп протури прсте једне 
</p> <p rend="Tekst">Дуго гледа мирну и безбрижну савјест како спава.{S} Стаде под икону и помо 
квих мало има.{S} Није се она родила да бере кудјељу.{S} Него ти њу дај даље у школу. </p> <p r 
вне још људе којих ће се највише тицати бесједа.{S} Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви 
 rend="Tekst">Поп је говорио врло често бесједе у цркви.{S} Силне, свете и поучљиве ријечи, да  
род.{S} А поп још кад хоће што важно да бесједи, поручи кмету да зовне још људе којих ће се нај 
 Побјеже учитељ! </p> <p rend="Tekst">— Бестрага му глава!{S} Шта дижеш вику? — рече бунован </ 
распусту иде госпођа код које је Мара у Беч, па хоће и њу да поведе.{S} Владичина је воља да ди 
.{S} Да је у тај пар Иконија провирила, би помислила да гледа светитељске слике.{S} Наднијело с 
них пилића, пастрме и толико „заире” да би Војин четовођа рахат цијелу чету њоме нахранио.{S} М 
редите, да се не рачуна баш сироче и да би се имала чиме прихранити, да је, не дај боже, ви кој 
иограду, па да се сам врати?{S} Бог зна би ли он то могао икако и поднијети. </p> <p rend="Teks 
="Tekst">— А што је не храниш добро, па би ишла? </p> <p rend="Tekst">Павао исколачи очи: </p>  
 учи раду. </p> <p rend="Tekst">— Штета би — вели владика — била отргнути дијете од школе.{S} О 
 смртна случаја или каке задјевице, шта би оно, сироче, онда?...{S} Него, браћо, ја бих вас мол 
ме није још ни ријеч проговорио.{S} Кад би у недјељу, а поп га чека да држи пијевницу.{S} јесте 
же од цркве, а и од старости.{S} А гдје би њега, старца, пустио народ на пут, и како би њему би 
ш ни поменути да устане око владике, не би ли је он како истргнуо отуд и добавио нама, ма на не 
 изгубљену, и да није старијих људи, не би можда ни у потјеру ишли.{S} Али старији бацају пушке 
друга знања.. </p> <p rend="Tekst">— Не би било рђаво! — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви,  
проћи поред попове куће, па већ више не би ишао босоног.{S} Оно добра што су имали, као што рек 
м.{S} Гигају се, брате, она кола, рекао би човјек сад ће испасти, а коњи као хале!{S} Скида нар 
{S} Све је ваше и онога храма.{S} Много би њојзи било да јој одредите и ово што ја досада држах 
га, старца, пустио народ на пут, и како би њему било да остави дијете у Биограду, па да се сам  
им писмом отрчао владици. — Све то само би развлачило приповијетку, и све то само би онај разум 
 развлачило приповијетку, и све то само би онај разумио који је своје рођено морао послати у ту 
добавио нама, ма на недјељу дана.{S} То би њега, сиромаха, само још јаче цвијељало, јер он је з 
 мислим није рођено да копа и оре, а то би било и срамота за оволико село; а вашој кући част и  
 си, велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар? </p> <p rend="Tekst">— 'Вако ја кад се озн 
вља са том женом, јер га она тужи да је бије и злоставља.{S} Неће он, сељаче, никад среће имати 
А он стоји.{S} Црвен га пламен обасјао, бијела брада прекрила сва прса, дигао икону више главе, 
усуђује ни да сједне.{S} И поп стоји, а бијела му брада час пô заигра. </p> <p rend="Tekst">— Ј 
во лице на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним 
, а горња је мало уздигнута, те се виде бијели као снијег зуби, мало искривљени као плот који ј 
 неко се шуња поред попова плота.{S} Не бијели се на њему сељачка кошуља, ни на путу остаје шир 
; уста су му непрестано развучена, а на бијелим трепавицама час пô виси капљица којом душа роси 
ширио руке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на глави. </p> <p ren 
ом за сто под орахом.{S} Иконија донесе бијелу каву. </p> <p rend="Tekst">Поп не скида с ње очи 
ја, ти си се поварошанчила.{S} Волиш ти бијелу каву! </p> <p rend="Tekst">У то дође и поп из гр 
етјеше, а Војин Арнаутовић забоде своме бијелцу оструге у трбух. </p> <p rend="Tekst">Онда се с 
уце, апостола му његова?{S} Па да га не бијем! — Па опет: пљус! </p> <p rend="Tekst">— Гори си  
: </p> <p rend="Tekst">— А што — вели — бијеш ту марву? </p> <p rend="Tekst">— Ја шта ћу, кад н 
з спавао.{S} Главна соба, управо школа, била је ниска, као и цијела кућа.{S} Врата од ње гледал 
дна стара дрвена икона светога Саве.{S} Била је сасвим почађила и испрепуцала, да се једва раза 
 село.{S} Ишла је с попом и владици.{S} Била у школи.{S} Па послије опет је с дјевојчицама на и 
end="Tekst">— Штета би — вели владика — била отргнути дијете од школе.{S} Ово је — вели — глава 
сиромашноме народу.{S} Велика је служба била тај дан, дивно је поп пјевао.{S} А послије службе  
 <p rend="Tekst">У Богдана силна војска била... </p> <p rend="Tekst">— Стани! — рече владика. — 
/hi> </head> <p rend="Tekst">Наша школа била је у једној простој дашчари.{S} У њој је била једн 
и сва!{S} Имали смо и школу, али је она била потчињена значаја, као што је ћата у судници.{S} О 
ако педесет година.{S} Попадија јал' је била годину двије млађа, јал' није.{S} Али обадвоје људ 
>— Јок! — каже кум Нинко. — Код тебе је била скоро двије године, а код мене једном у недјељи.{S 
а.{S} Из грдне гомиле жеравице, гдје је била школа, сукне још час пô пламен, а варнице полетјеш 
е у једној простој дашчари.{S} У њој је била једна повелика соба за дјецу, једна мала за учитељ 
ква је служила сваки дан, а недјељом је била увјек дупком пуна.{S} Прије, још давно, и кад је к 
а у руку... </p> <p rend="Tekst">Ноћ је била црна као мало која њена дрýга.{S} Нигдје се ништа  
види је ли Мара устала.{S} Пред зору је била лака киша.{S} Земља бјеше свуда влажна, а са дуда  
 су у школску авлију, а с лијеве стране била су још једна мања, на која је учитељ улазио.{S} У  
дмећу понудама и поклонима.{S} Није јој била још ни година дана, а већ је имала чарапа, кошуља, 
S} Управо се ни жив није чуо.{S} Ми смо били њиме задовољни; какав је, такав је — наш је!{S} Не 
го?{S} Што да вам приповиједам како смо били као убијени и како је кум Нинко сав поцрвенио кад  
на прашину и људски зној.{S} Прозори су били хартијом подлијепљени.{S} На зиду је висила једна  
то страшно, да те свега језа подиђе.{S} Било нас је који смо помислили да је помјерио памећу. < 
 туна.{S} Владика одмах чинио ручак.{S} Било је пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у зачељу. 
 Поп изиђе на капију; у селу је још све било мирно, само гдјегдје што шкрипне ђерам, или лупне  
Бог да му душу прости!{S} Жао нам га је било.{S} Био је, сиромах, некако прирастао за село.{S}  
и тако даље” Можете мислити како нам је било!{S} Али шта ћемо?{S} Попу не смијеш ни поменути да 
d="Tekst">Што да вам причам како нам је било без ње; што да вам причам како је сиромах поп чист 
да једе, па опет у школу.{S} Дјеце није било, јер је већ био јул мјесец, па због оно неколико д 
 поводећи се, уђе у собу гдје је дијете било.{S} Рече женама да изиђу, а сам оста неко вријеме  
 Вилотић први уђе у собу гдје је дијете било и тури му под главу дукат.{S} За њим кмет, за кмет 
биће им доста, а послије — народно је и било. </p> <p rend="Tekst">Поодавно је већ како поп не  
га знања.. </p> <p rend="Tekst">— Не би било рђаво! — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, бра 
слим није рођено да копа и оре, а то би било и срамота за оволико село; а вашој кући част и пош 
е ваше и онога храма.{S} Много би њојзи било да јој одредите и ово што ја досада држах.{S} Шта  
ти. </p> <p rend="Tekst">Цијело је село било попов спахилук.{S} Заповиједао је кмету, а кмет се 
но.{S} Што прође, изгледа да је малочас било, само у будућности види вјечност срце које чека.{S 
ца, пустио народ на пут, и како би њему било да остави дијете у Биограду, па да се сам врати?{S 
 коња на муштулук. </p> <p rend="Tekst">Било како му драго, владика дође, и наш поп осоколи тун 
 душу прости!{S} Жао нам га је било.{S} Био је, сиромах, некако прирастао за село.{S} Лијепо см 
кад се врати кући.{S} Сва им је послуга био Мићо црквењак, који се такође рачунао у нешто што п 
 пружи руку. </p> <p rend="Tekst">— Жив био, сине! — рече поп. </p> <p rend="Tekst">Ал' господи 
 напоље. </p> <p rend="Tekst">Учитељ је био један кројач који је страдао, врло миран и вриједан 
погледати, и кмет истави колац којим је био подупро врата од буваре. — Говори народ о поповим р 
S} Друкчији је данас свијет него што је био за твоје младости, а још ће друкчије бити кад она с 
 попадијом. </p> <p rend="Tekst">Поп је био све и сва!{S} Имали смо и школу, али је она била по 
м и говоре нешто о пушницама.{S} Ја сам био с Радојем Никлићем у лову, и кад се вратисмо, умије 
простих лопова као ја што сам.. што сам био...{S} Ућута и исхракну се, па једва чујно настави:  
 на врата па гледа.{S} Поп је већ давно био у градини и сваки час се враћа да види је ли Мара у 
попова.{S} Доста да знате да је наш поп био најстарији у цијелом округу, те да му је по томе сп 
у школу.{S} Дјеце није било, јер је већ био јул мјесец, па због оно неколико дана до распуста н 
дева.{S} Сваки дан све горе, и кмет већ био поручио Циганину да скује резу за затвор и предложи 
ш свега видјети. </p> <p rend="Tekst">— Биоград? — рече дијете и промијени се у лицу, а срце му 
ако је поп наврат-нанос спремио кола за Биоград и с тим писмом отрчао владици. — Све то само би 
kst">— Па сад ћеш, 'ћери, у име бога, у Биоград — рече поп и силом развуче уста. — Тамо ћеш све 
ла у селу, а сад је дај даље у варош, у Биоград. </p> <p rend="Tekst">Попа штрецну као да га не 
врати покајан попу, учитељ, веле, оде у Биоград и ожени се некаком што прави шешире.{S} Остоја  
инко сједе на кола, па у име бога оде у Биоград, а весео народ само једно поручује: „Похитај, н 
и ме! </p> <p rend="Tekst">— Пошљи је у Биоград на науке. </p> <p rend="Tekst">— А колико то тр 
ч из војске и рече да је Павао отишао у Биоград и ступио у војску.{S} Кад јуче идосмо у варош п 
 такав договор да кум Нинко вози Мару у Биоград и понесе владичино писмо куд треба.{S} Поп не м 
крете оцу и престрављено викну: „Нећу у Биоград!{S} Нећу!” Али слаб јој бјеше гласић.{S} Не чу  
 се Нинко послије недјељу дана врати из Биограда, није могао наодговарати свијету.{S} Причао је 
 и како би њему било да остави дијете у Биограду, па да се сам врати?{S} Бог зна би ли он то мо 
{S} Причао је многа чуда што је видио у Биограду, да му једва вјеровасмо.{S} За Мару вели да је 
снагу.{S} Кад сврши школе, може, акоће, бити и учитељ.{S} А послије, у вароши друга срећа чека  
ету толико имање, а бог зна чија ће она бити и у чије ће руке доћи!{S} Тек велим толико да јој  
оме су пуна уста.{S} Нада да ће нам она бити кад-тад учитељ заносила нас је све.{S} А она хода  
шир и рупцем брише зној с чела.{S} Мора бити да се с њом родио.{S} Чудно она одскаче на младом  
ћурише, само их срце боли, али што мора бити — мора! </p> <p rend="Tekst">И послије мјесец дана 
е: </p> <p rend="Tekst">— Не може ништа бити.{S} Пукла му је кичма! </p> <p rend="Tekst">Он оде 
ом дохвати земљу.{S} Лежао је тако може бити четврт сахата, а кад се диже и окрете, угледа пуну 
 оста сам на гробу.{S} Сједили смо може бити једно по сахата.{S} Мићо изнио ракије у бардаку, п 
ио за твоје младости, а још ће друкчије бити кад она ступи на снагу.{S} Кад сврши школе, може,  
 људи код којих је пазе да не може боље бити: „Не слази”, вели, „с крила.” Да бог да!{S} Само ш 
ше сељаци. </p> <p rend="Tekst">— Ко ће бити кум? </p> <p rend="Tekst">Међу сељацима наста жаго 
ти узми које црквено марвинче, а зар ће бити и што ракије, па сјутра зови мобу. </p> <p rend="T 
одмах, ма ни сто гроша не узео!{S} Неће бити моја штета. </p> <p rend="Tekst">Не зна нико, па н 
 „Није”, вели, „ни плакала!” Гдје ће то бити да дијете не плаче? </p> <p rend="Tekst">Што да ва 
ставише се кола.{S} Гледамо ми ко ће то бити. </p> <p rend="Tekst">Господин човјек неспретно ск 
чати, рачунали смо ми, а и он, да ће му бити тако педесет година.{S} Попадија јал' је била годи 
 кучета, ни мачета!{S} Док су још живи, биће им доста, а послије — народно је и било. </p> <p r 
но, сироче, онда?...{S} Него, браћо, ја бих вас молио да јој за сваки случај одредимо мало имањ 
љни; какав је, такав је — наш је!{S} Не бих га ја овдје ни помињао да и он није имао удјела у М 
kst">И тако се учитељ осами.{S} У прсте бих вам могао казати сваку његову ријеч, тако је мало г 
— дрекну он. </p> <p rend="Tekst">Рекао бих хиљаду котлова се сасуше у пламен.{S} Али он још ја 
поустајаше. </p> <p rend="Tekst">— Имао бих нешто да проговорим са старијим људима — рече поп.  
на једну врбу до самог шљемена, па, као бјесомучан и не знајући шта ради, стаде лупати сјекиром 
 онда погледа на страну куда Марине очи бјеху управљене: </p> <p rend="Tekst">— Дуд? — рече она 
едили.{S} Још једно по сахата, и авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десет кола, а Мар 
} Пред зору је била лака киша.{S} Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу ис 
ака на глави. </p> <p rend="Tekst">Мара бјеше сама у зачељу.{S} Брзо устаде, лијевом руком поку 
 а варнице се хватају за небо.{S} Шљеме бјеше све у пламену.{S} Пуцају рогови и греде, већ је и 
end="Tekst">Он истрча напоље.{S} Већ се бјеше прикупило нешто сељака.{S} Некакав страх бјеше об 
 из градине.{S} Његово светитељско лице бјеше опет узело земаљски облик, јер га радост бјеше об 
„Нећу у Биоград!{S} Нећу!” Али слаб јој бјеше гласић.{S} Не чу то ни поп, ни кум Нинко, ни кочи 
ава још дијете! </p> <p rend="Tekst">То бјеше препона.{S} Ко може стегнути срце, па сада пробуд 
а више не боли! </p> <p rend="Tekst">То бјеше пошљедња његова ријеч! </p> <p rend="Tekst">Прошл 
аше по њему да пробуди Мару, али кревет бјеше празан. </p> <p rend="Tekst">Он истрча напоље.{S} 
пет узело земаљски облик, јер га радост бјеше обасјала; уста су му непрестано развучена, а на б 
рикупило нешто сељака.{S} Некакав страх бјеше обузео попа, да се једва држаше на ногама. </p> < 
e="16">III</hi> </head> <p rend="Tekst">Бјеше недјеља послије подне.{S} Народ се искупио код за 
ekst">— На поклон! </p> <p rend="Tekst">Бјеше то једна велика пјесмарица, сва у злато увезана.  
ститају.{S} А он се чисто подмладио.{S} Благосиља све редом, а Мићу заповједио да све црквене ч 
ekst">— Ако је твоја воља, попо, и твој благослов, да узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо  
st">— Мара </p> <p rend="Tekst">— Да је благословена! </p> <p rend="Tekst">Послије ручка много  
пу и пружи руку: </p> <p rend="Tekst">— Благослови ме, бâбо! — па наслони усне на увелу попову  
иш пред механом? </p> <p rend="Tekst">— Благослови! — каже ковач и иде руци — а шта ћу кад нема 
да ћеш то, Луко? </p> <p rend="Tekst">— Благослови, оче! — У обор! </p> <p rend="Tekst">— А чиј 
 <p rend="Tekst">— Добро јутро, куме, и благослови! — рече кум Нинко кад угледа попа.{S} И кочи 
нда попову руку и пољуби је; прошапта: „Благослови ме... и опрости!” Послије јој се, ваљда од б 
st">— Пољуби бàбу још једанпут и кажи: „Благослови ме!” </p> <p rend="Tekst">Она се наже из кол 
о, — рече поп — ви знате како ме је бог благословио и како сам му платио за моје знане и незнан 
</p> <p rend="Tekst">— Нека је с божјим благословом! </p> <p rend="Tekst">Иконија се врати у со 
 </p> <p rend="Tekst">— Ако је с твојим благословом, попо, ја велим тако је добро — рече кмет.  
 рече — ја велим, у име бога и с твојим благословом, куме, да се крећемо. </p> <p rend="Tekst"> 
 капиталиста притиснуо пола села, а све благочастивим намјештањем.{S} Он с овим капиталистима е 
: — Треба радити! — па нас остави, а ми блејимо за њом. </p> <p rend="Tekst">Или дође послије п 
смо кревету. </p> <p rend="Tekst">— Још ближе! — шапну поп. </p> <p rend="Tekst">Она на кољеним 
 rend="Tekst">Она на кољенима приђе још ближе, али не дизаше главе ни руку с очију. </p> <p ren 
лика је то књига!{S} Ко њу чита, тај се ближи богу! </p> <p rend="Tekst">Да, али поп не зна од  
тем на Јаругу, морали смо се вратити до близу самог села.{S} Кад се опет примакосмо, чусмо поно 
p rend="Tekst">На прагу се показа Мара, блиједа као смрт, убијена кишом и временом сва мокра, а 
 а са ораха му се одзива жуња.{S} Сунце блиста, а облаци се разилазе. </p> <p rend="Tekst">Мара 
се примицасмо селу.{S} Онда ја закопчам блузу, набијем шајкачу на очи, зажмурим и одважно упита 
а.{S} Само што је мало порасла и што је бљеђа дошла у лицу, те јој црне очи чисто још црње и јо 
асан глас, пјесму и ријечи: „... первје бо пришел јеси, светитељу Саво”... </p> <p rend="Tekst" 
</p> <p rend="Tekst">— Благослови ме, бâбо! — па наслони усне на увелу попову руку. </p> <p ren 
дијете... остављам вама на аманет...{S} Бог вам, а душа вам! </p> <p rend="Tekst">Кум Нинко исп 
пут на који се иде затворених очију.{S} Бог да му душу прости!{S} Жао нам га је било.{S} Био је 
јете у Биограду, па да се сам врати?{S} Бог зна би ли он то могао икако и поднијети. </p> <p re 
Шта ће женском чељадету толико имање, а бог зна чија ће она бити и у чије ће руке доћи!{S} Тек  
каком заносу. </p> <p rend="Tekst">— Да бог да да ово све на добро изиђе! — рече баба Стевана.  
е бити: „Не слази”, вели, „с крила.” Да бог да!{S} Само што нешто сметено прича како се растао  
таде пред олтар па поче говорити; да је бог оставио недјељу и празнике за цркву; да се у остале 
Браћо, — рече поп — ви знате како ме је бог благословио и како сам му платио за моје знане и не 
 rend="Tekst">— Птицама небеским дао је бог другу снагу и путе, а човјеку остаје памет и хришћа 
 здрава докле си ми живота поклонио!” И бог га је заједно с пошом одарио здрављем.{S} Али кад п 
купусару. </p> <p rend="Tekst">— Помози бог! — рече поп. </p> <p rend="Tekst">Учитељ занесе обј 
и на пут. </p> <p rend="Tekst">— Не дао бог! — рече поп грцајући. — Па шта да радим?{S} Научи м 
чита наше село. </p> <p rend="Tekst">— „Бог да му душу прости!” </p> <p rend="Tekst">— А... она 
столу гдје је и поп сједио.{S} Не назва бога, само мало климну главом: </p> <p rend="Tekst">— Ј 
rend="Tekst">— Па сад ћеш, 'ћери, у име бога, у Биоград — рече поп и силом развуче уста. — Тамо 
>— Осваја дан, — рече — ја велим, у име бога и с твојим благословом, куме, да се крећемо. </p>  
ана и кум Нинко сједе на кола, па у име бога оде у Биоград, а весео народ само једно поручује:  
">Дуго се опирао срцу не хотећи „срдити бога”, али старост га је обрвала.{S} Он паде лицем на к 
 гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бога знаш! </p> <p rend="Tekst">Аксентије Смиљанић иста 
е сам језик поведе, те рекох: — шта је, богати, с Павлом Ђерићем? </p> <p rend="Tekst">— Е, сељ 
 упитам: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, богати... — хтједох рећи: с Маром, али ме сам језик пов 
: — Ти си, оче, од најстаријих овдје; а богати, колико ти је година? </p> <p rend="Tekst">— Ја  
ка. — дабогда још дуго да поживиш!{S} А богати, оче, не прими за зло, гдје си ти школе учио? </ 
— Стани! — рече владика. — Ко је то Југ Богдан? </p> <p rend="Tekst">— Није он жив — рече Мара. 
рац Југ-Богдане, </p> <p rend="Tekst">У Богдана силна војска била... </p> <p rend="Tekst">— Ста 
 <p rend="Tekst">Маче војску старац Југ-Богдане, </p> <p rend="Tekst">У Богдана силна војска би 
етно скочи с кола, па тромо и као да је богзна како уморан приђе столу гдје је и поп сједио.{S} 
е.{S} Јал' се мирите, јал' ћете одсад с богом ратовати!” </p> <p rend="Tekst">Дршћемо ми као пр 
уби Мару: </p> <p rend="Tekst">— Пођи с богом, Маро!{S} Нека ти је он у помоћи! </p> <p rend="T 
а све моли кад они морају радити; да је богомрско не радити у петак, јер је то само турски свет 
ворим ово свето мјесто, да га не газите богопротивним ногама и да ме не црните све горе пред оц 
 се некаком што прави шешире.{S} Остоја богословац прича да се сада раставља са том женом, јер  
кад није престајао, никад се уморио.{S} Богу се молио: „Боже, опрости ми гријехе и одржи ме здр 
.{S} У мене је и задруга већа, а, хвала богу, паметна су ми чељад, имаће се и код мене чему нау 
лу, а она гори увелике.{S} Црква, хвала богу, још здрава, читава, само што вјетар наноси пламен 
S} Дијете, као што видите, расте, хвала богу, и напредује.{S} Још мало па ће сама себи плести к 
бо се и разбира.{S} Јечи само и моли се богу да је прими. </p> <p rend="Tekst">Шта да се ради?  
о спава.{S} Стаде под икону и помоли се богу, па одважно приђе кревету.{S} Метну дјетету руку н 
е то књига!{S} Ко њу чита, тај се ближи богу! </p> <p rend="Tekst">Да, али поп не зна од колико 
 да се у остале дане човјек радећи моли богу; да се он за све моли кад они морају радити; да је 
е.{S} Он клече на траву и узе се молити богу. </p> <p rend="Tekst">Још није поштено ни свануло, 
ад тако радите?{S} Шта сам ја згријешио богу, да ми не дате под моје старе дане живјети?{S} Как 
ко селу? </p> <p rend="Tekst">— Не дај, боже! — гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бога зна 
се имала чиме прихранити, да је, не дај боже, ви који...{S} Чекајте док свршим!{S} Тако сам ја  
враћа с пута на који полазим.{S} Не дај боже смртна случаја или каке задјевице, шта би оно, сир 
е ме!{S} Немам ја својега имања, ни дај боже!{S} Све је ваше и онога храма.{S} Много би њојзи б 
 над нашим срцима. </p> <p rend="Tekst">Боже, кад она дође! </p> <p rend="Tekst">Поп ван себе о 
ао, никад се уморио.{S} Богу се молио: „Боже, опрости ми гријехе и одржи ме здрава докле си ми  
ријеши! ... хтједох рећи: чисто нам је, божепрости, стајао на путу. </p> <p rend="Tekst">Да вид 
? — пита владика </p> <p rend="Tekst">— Божја, па моја! — рече поп. </p> <p rend="Tekst">— Да ј 
ам самохран са овијем црвом.{S} Тако је божја воља, нека му је слава!{S} Али дијете ваља гледат 
S} И то је њено! </p> <p rend="Tekst">— Божје, па њено! </p> <p rend="Tekst">— Е, сад ми је — в 
ели поп. — У цркви се пјесмом слави име божје. </p> <p rend="Tekst">— Па кад ти се слави, а ти  
мо се разговарати и с народом, па у име божје нек иде дијете у твоју кућу и нека почне наук. </ 
>Дршћемо ми као прутови — није шала оне божје ријечи, а пријети клетвом.{S} Осврће се народ и т 
 не видим да сте и вас четворица у овом божјем дому?{S} Прогнаћу вас, ако тако устјерате, старо 
? </p> <p rend="Tekst">— Е, кад се онај божји анђео одрече њега и врати покајан попу, учитељ, в 
 кмет. </p> <p rend="Tekst">— Нека је с божјим благословом! </p> <p rend="Tekst">Иконија се вра 
ије пачао, свакоме је угађао, а попа се бојао.{S} Управо се ни жив није чуо.{S} Ми смо били њим 
 ти Рајковићу, ти Иванковићу, ти Јоване Бојичићу и ти Настасе Андрићу, ама зар ви мислите да ја 
о дијете порезала и који јој је Иконија боквицом превијала.{S} Гледа листиће и мисли нешто, па  
cіnіa phіlomela!{S} Па шта? — Или тргне боквицу из земље, па завирује прстић који је још као ди 
.. и опрости!” Послије јој се, ваљда од бола, развуче лице, трже се једном и онда као да се осм 
дигне се поп да види да учитељ није што болестан.{S} Кад уђе у собу, а он лежи на кревету који  
nd="Tekst">— Не! </p> <p rend="Tekst">— Боли ли те ма штогод? — рече доктор. </p> <p rend="Teks 
аса, а све пита: </p> <p rend="Tekst">— Боли ли те?{S} Осјећаш ли штогод? </p> <p rend="Tekst"> 
е сасвим добро!{S} Сад ме ништа више не боли! </p> <p rend="Tekst">То бјеше пошљедња његова риј 
 стајаше. </p> <p rend="Tekst">— Шта те боли? — рече владика. </p> <p rend="Tekst">Поп с муком  
и.{S} Сељаци се шћућурише, само их срце боли, али што мора бити — мора! </p> <p rend="Tekst">И  
> <p rend="Tekst">Опет жељно гледа њено болно лице.{S} Смијеши се и чисто не може сит да је се  
ди некака страшљива спокојност.{S} Онда болови наново учесташе.{S} Дође и Иконија, и поша рече  
ћ лијепо да заковрне.{S} Ударише некаки болови у крста и све се у клупче савија.{S} Сједи поп к 
ет врати попадији. </p> <p rend="Tekst">Болови наступају све на махове и све чешће, али кад поп 
неће.{S} Или — или ...{S} Видим све.{S} Боље се врати па читај сентименталне романе и љуби оца  
да је људи код којих је пазе да не може боље бити: „Не слази”, вели, „с крила.” Да бог да!{S} С 
је недјеље шио капу и дотјеривао што је боље умио.{S} Кад поп сједе у кола пред нашом црквом, п 
та лијепило.{S} Тек он се трудио што је боље могао.{S} Ни у што се у селу није пачао, свакоме ј 
ојчицама на игри или на раду.{S} Све се боље уобљавају обрашчићи и све црвенији долазе, док већ 
ам за школу одредио, а — вели — не знам боље прилике од ове. </p> <p rend="Tekst">— Оче владико 
st">— Мара! — гракнусмо ми, а ћата, што боље може, попу на муштулук. </p> <p rend="Tekst">Радој 
„А она шта каже?”, а Нинко намјешта што боље умије.{S} Каже да је весела као птица, и да је људ 
kst">Али кад поп скиде бригу с врата, и бољка умину.{S} Пред ноћ, истина, паде у ватру, али она 
ци поглед на попа, још већма зачкиљи, а бора на челу као да још дубља дође. </p> <p rend="Tekst 
ово се састају, а међ њима једна дубока бора која се ни онда не изједначи кад господин човјек з 
о себе и као да није весео.{S} А са оне боре на челу не може човјек ни знати како му је, јер ув 
>— Нећу ништа, рече он оштро, а врх оне боре показаше се још двије преко ње — води ме! </p> <p  
 стоји сама у соби.{S} Нешто се страшно бори са самом собом.{S} Ударе јој сузе па плаче, плаче, 
гранама, под гредице подвучени струкови босиљка На пећи свакојака цвијећа; нова шареница простр 
ма му панталоне, а горе само кошуља.{S} Босоног лежи и чита некаку купусару. </p> <p rend="Teks 
ред попове куће, па већ више не би ишао босоног.{S} Оно добра што су имали, као што рекох, није 
га, јадника, и овамо и онамо.{S} Узе га бости чиодом по ногама и све до појаса, а све пита: </p 
оме другу: </p> <p rend="Tekst">„...{S} Бош посла!{S} У народу се не може ништа учинити.{S} Зау 
оба? </p> <p rend="Tekst">— Треба убити брава и набавити аков ракије, а знаш како сам страдао.  
р да се одвојим од својега дјетета? — А брада му задрхта. </p> <p rend="Tekst">— Е, — рече влад 
оји.{S} Црвен га пламен обасјао, бијела брада прекрила сва прса, дигао икону више главе, и кроз 
 да сједне.{S} И поп стоји, а бијела му брада час пô заигра. </p> <p rend="Tekst">— Ја, — вели  
 на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним обрашч 
ке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на глави. </p> <p rend="Tekst 
 попову лицу.{S} Он је дохвати руком за браду и издиже јој лице према себи, па га гледа: </p> < 
.{S} Чудно да дијете, чим осјети његову браду на својем образу, заћута и заспа.{S} Гледао га је 
ротија Ковачевића који га је заклањао и бранио.{S} Тај је Јеротије чак и ишао њему.{S} Шта су њ 
p> <p rend="Tekst">— Чујеш, куме, и ти, брат-Станоје!{S} Дијете, као што видите, расте, хвала б 
тар па отпоче проповијед.{S} Лијепо је, брате, говорио, чисто да се заплачеш.{S} Кад напошљетку 
 још и Мару узе са собом.{S} Гигају се, брате, она кола, рекао би човјек сад ће испасти, а коњи 
љи. </p> <p rend="Tekst">— Прије свега, браћо, ево у овом су ковчегу овдје народни новци, а кљу 
— рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, браћо? </p> <p rend="Tekst">— Па да огледамо, а? — рече 
nd="Tekst">— Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два мјесе 
 настави: </p> <p rend="Tekst">— Ни ви, браћо, узимати попа који није учеван.{S} Школу одмах зи 
, шта би оно, сироче, онда?...{S} Него, браћо, ја бих вас молио да јој за сваки случај одредимо 
">— Смртни смо људи, не примите за зло, браћо, ваља ми се добро с вама разговорити, јер се не в 
ње, па поче да дршће, каже: „Шта је то, браћо, јесте ли ви хришћани?{S} Какво је то зло ударило 
твих: </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекнем и ј 
пиштоља: </p> <p rend="Tekst">— Упомоћ, браћо, поведе се робље! </p> <p rend="Tekst">Поп се про 
ра. </p> <p rend="Tekst">— Ја, — вели — браћо, остах тако сам самохран са овијем црвом.{S} Тако 
Глувића и кмета. </p> <p rend="Tekst">— Браћо, — вели — тако ми се све допада да ће скоро куцну 
соби с дјететом. </p> <p rend="Tekst">— Браћо, — рече поп — ви знате како ме је бог благословио 
end="Tekst">— Чуј ме, оче владико, и ви браћо!{S} Ја изгубих душу што нијесам учио школе.{S} Са 
p> <p rend="Tekst">— Пошљи — вели она — брже по Иконију Маркову. </p> <p rend="Tekst">Поп разбу 
вели кмету: </p> <p rend="Tekst">— Дела брже, уморан сам.{S} Отвори школу и пошљи ми фамилијаза 
у. </p> <p rend="Tekst">Кола пођоше још брже.{S} Из сусједне авлије испаде с малом пушком стара 
nd="Tekst">Мара бјеше сама у зачељу.{S} Брзо устаде, лијевом руком покупи хаљину, десном смаче  
 жигицама која је пред попом стајала, и брзо трже руку назад.{S} Исправи се, па са стране баци  
Кад сан, који не може растјерати никака брига дјетињег доба, савлада немирну душу Марину; кад ц 
 јој је јасно лице.{S} Није то туга, ни брига, што занима њену душу. </p> <p rend="Tekst">То је 
послије прича кад се врати.{S} Тако они бригају бригу, док Мара спава тврдим сном.{S} Већ се за 
 </p> <p rend="Tekst">Али кад поп скиде бригу с врата, и бољка умину.{S} Пред ноћ, истина, паде 
то је он ипак увјек у послу.{S} Он води бригу о цијелом селу.{S} Час је у једној, час у другој  
прича кад се врати.{S} Тако они бригају бригу, док Мара спава тврдим сном.{S} Већ се заблиста о 
од механе.{S} Треба ја да водим и твоју бригу! </p> <p rend="Tekst">Он иде даље, а ковач као оп 
д господин човјек затури шешир и рупцем брише зној с чела.{S} Мора бити да се с њом родио.{S} Ч 
п од радости ни говори, ни ромори, само брише очи, и тек постарији људи што је по штогод припит 
мисли, налију препукло срце.{S} Сломљен брод потоне, и ништа се више не види.{S} И само још што 
те најприје школу, па цркву.{S} Немојте брукати себе живе, ни мене мртва, ни градити шта му дра 
ало кукаст нос, а под њиме малени густи брчићи које је он на обје стране рашчешљао, те су на кр 
та јој: </p> <p rend="Tekst">— Пољуби бàбу још једанпут и кажи: „Благослови ме!” </p> <p rend=" 
ави колац којим је био подупро врата од буваре. — Говори народ о поповим ријечима, а свакоме пу 
ати из протокола крштених који одсад не буде петком радио. </p> <p rend="Tekst">И вјерујте, људ 
почињите док добро не смислите и док не буде доста новаца, да не будете постидни пред свијетом. 
стио сам своју каријеру и спао на то да будем учитељ!...{S} Овдје су сви моји покушаји јалово и 
слите и док не буде доста новаца, да не будете постидни пред свијетом.{S} То вам је на аманет,  
ође, изгледа да је малочас било, само у будућности види вјечност срце које чека.{S} Кад је пошљ 
кли као полелеј у варошкој цркви.{S} На букви кликће дјетлић, а са ораха му се одзива жуња.{S}  
 се сасуше у пламен.{S} Али он још јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варнице се хватају з 
> <p rend="Tekst">— Устај, сине, некака буна! </p> <p rend="Tekst">Али из Марина кревета нико с 
{S} Пуца врљика, а разбијених глава као бундева.{S} Сваки дан све горе, и кмет већ био поручио  
ага му глава!{S} Шта дижеш вику? — рече бунован </p> <p rend="Tekst">Матија.{S} Павао му приђе  
">Поп таман да скочи још преко прага, а Бурмазовић, који је стајао са стране и не видећи попа,  
ича којешта.{S} Послије трчи по авлији, ваби кокоши, гледа како Мићо изгрће жар из пећи за хљеб 
рам, или лупне капак од прозора, Кокоши ваде главу испод крила, али још не скачу са сједала. </ 
тиснуо народ.{S} А поп још кад хоће што важно да бесједи, поручи кмету да зовне још људе којих  
е све дивно, пуно живота, како је свјеж ваздух! </p> <p rend="Tekst">Иконија јој завири у очи,  
љено настави:{S} Чисто сам гладна овога ваздуха </p> <p rend="Tekst">— Е, печем ја каву за тебе 
 из руку.{S} Жèнâ пуна кућа, па се само вајкају: „Леле мене, како је дијете ислабило!” </p> <p  
ва бије вјетар? </p> <p rend="Tekst">— 'Вако ја кад се ознојим!{S} Станем на вјетар, па чисто з 
тни смо људи, не примите за зло, браћо, ваља ми се добро с вама разговорити, јер се не враћа с  
аву шта да радим јако с њоме.{S} Дијете ваља да се помало учи кућевном реду и послу.{S} Шта ће  
а воља, нека му је слава!{S} Али дијете ваља гледати.{S} Шта ћу ја, стар и нејак, с њиме? </p>  
"Tekst">— А знаш ли правило службе како ваља и „обредословије”? </p> <p rend="Tekst">— Ја, оче  
сам смио ни говорити.{S} Видим да му не ваљају послови што ради, али гдје ја, прост човјек, сми 
рчина покрстио, и ено га, сви га знате, ваљан хришћанин и један по један газда у селу. </p> <p  
слови ме... и опрости!” Послије јој се, ваљда од бола, развуче лице, трже се једном и онда као  
rend="Tekst">То је она сентименталност, ваљда својствена њеним годинама и школи коју је учила.{ 
у с виром.{S} То нека је њено!{S} Је л' вам право? </p> <p rend="Tekst">— Како ти наредиш! </p> 
 причам како нам је било без ње; што да вам причам како је сиромах поп чисто занесен и често хо 
, мисли једно а говори друго?{S} Што да вам приповиједам како смо били као убијени и како је ку 
е не плаче? </p> <p rend="Tekst">Што да вам причам како нам је било без ње; што да вам причам к 
ам вама на аманет...{S} Бог вам, а душа вам! </p> <p rend="Tekst">Кум Нинко испружи врат, хракн 
те... остављам вама на аманет...{S} Бог вам, а душа вам! </p> <p rend="Tekst">Кум Нинко испружи 
он сам кад се родио.{S} У оно доба гдје вам почињем причати, рачунали смо ми, а и он, да ће му  
и ако можеш.{S} Послушајте ме, пошљедњи вам пут кажем; вас сте четворица свему злу коловође.{S} 
ве горе пред оцем небеским!{S} Пошљедњи вам пут кажем и позивам да се оставите пасјалука и неср 
не будете постидни пред свијетом.{S} То вам је на аманет, па сад гледајте! </p> <p rend="Tekst" 
 цркви и селу, дакле попу. — Послије ћу вам и о њој причати. </p> <p rend="Tekst">Цијело је сел 
е у нашу окружну варош владика.{S} Нећу вам причати шта се ту спрема, ни ону трку и урнебес од  
>И тако се учитељ осами.{S} У прсте бих вам могао казати сваку његову ријеч, тако је мало говор 
<p rend="Tekst">А недјељом црква, рекох вам, пуна пунцата, па и половину порте притиснуо народ. 
ећи каву. </p> <p rend="Tekst">Не рекох вам да је такав договор да кум Нинко вози Мару у Биогра 
end="Tekst">— А моје дијете... остављам вама на аманет...{S} Бог вам, а душа вам! </p> <p rend= 
имите за зло, браћо, ваља ми се добро с вама разговорити, јер се не враћа с пута на који полази 
<p rend="Tekst">Поп, који је до то доба ван себе лежао у колима, скочи напоље као момак од двад 
е једе и не пије.{S} Чисто дијете дошло ван себе; некака му ватра подишла обрашчиће, и кад што  
 кад она дође! </p> <p rend="Tekst">Поп ван себе од радости.{S} Иконија да се угуши од суза, па 
 паде посред собе између двије скамије, варнице посукташе, а проломљен таван наже се у пламену  
јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варнице се хватају за небо.{S} Шљеме бјеше све у пламен 
 била школа, сукне још час пô пламен, а варнице полетјеше небу, али пљусак освајаше.{S} Пред зо 
народној војсци, и они отпратише попа у варош, а цијелим путем бацаше пушке и пјеваше.{S} За по 
ам, свршила у селу, а сад је дај даље у варош, у Биоград. </p> <p rend="Tekst">Попа штрецну као 
оли, а ноћу шије поповске капе и шаље у варош.{S} Једва да је што више знао од онога што је дје 
колу? </p> <p rend="Tekst">— Е, идите у варош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети.{S} Т 
/p> <p rend="Tekst">Кад је поп стигао у варош, прича Јанко Радуловић код кога ми купујемо со и  
народ.{S} Веле, кад је наш попа дошао у варош да су лупала звона и пуцале прангије, јер коњаник 
и ступио у војску.{S} Кад јуче идосмо у варош по требовање, а наш комисар донесе новине, па нам 
end="Tekst">Те ноћи дође у нашу окружну варош владика.{S} Нећу вам причати шта се ту спрема, ни 
лу чету њоме нахранио.{S} Мићо донио из вароши шарен ковчег, и у њега трпа Иконија силне чарапе 
kst">— Сањала сам кô ја у некој великој вароши, па кô неке велике, велике куће: па кô ја се воз 
, акоће, бити и учитељ.{S} А послије, у вароши друга срећа чека дијете. </p> <p rend="Tekst">По 
 и стеже шину.{S} Набавља зелене шаре у вароши па их све масти, а испод трапа, гдје хвата можда 
о дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, мислим није р 
утрење сунце, те се цакли као полелеј у варошкој цркви.{S} На букви кликће дјетлић, а са ораха  
 Послушајте ме, пошљедњи вам пут кажем; вас сте четворица свему злу коловође.{S} Јал' се мирите 
м, па да му пребије голијени који се од вас усуди ступити ногом на ову свету земљу.{S} Проклећу 
 зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четворица у овом божјем дому?{S} Прогнаћу вас, ако  
ногом на ову свету земљу.{S} Проклећу и вас и све инаџије и убојице оним путиром ондје, па онда 
ће скоро куцнути за ме час.{S} Него сам вас зовнуо да се договоримо за неке ствари. </p> <p ren 
из мртвих: </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекне 
nd="Tekst">— Хајдете — вели — поздравио вас господин владика да идете на ручак. </p> <p rend="T 
творица у овом божјем дому?{S} Прогнаћу вас, ако тако устјерате, старости ми, одавде, и намјест 
сироче, онда?...{S} Него, браћо, ја бих вас молио да јој за сваки случај одредимо мало имање од 
} Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, 
нку. — А ја мислим и кажем да се дијете васпитава! </p> <p rend="Tekst">— Шта то? — рече Мојсил 
его ја тако мислим и кажем да се дијете васпитава, и никако друкчије! </p> <p rend="Tekst">Загл 
та против тога, да је Мара већ свршила „васпитање” и да сада похита учити се кућевном послу.{S} 
 Чисто дијете дошло ван себе; некака му ватра подишла обрашчиће, и кад што проговори, то је као 
 шором.{S} Кроз село лете људи и вичу: „Ватра!” „Ватра!”, „Изгорје школа!”, „Изгорје црква!” Па 
} Кроз село лете људи и вичу: „Ватра!” „Ватра!”, „Изгорје школа!”, „Изгорје црква!” Па опет пуш 
ољка умину.{S} Пред ноћ, истина, паде у ватру, али она не држа дуго, и он тврдо заспа.{S} Пробу 
ти!” </p> <p rend="Tekst">— А... онај.. ваш учитељ?{S} Чусте ли што за њега? </p> <p rend="Teks 
чунао и смислио да јој одредимо, ако је ваша воља, ово парче земље гдје је кућа, и њиву уз њу,  
а својега имања, ни дај боже!{S} Све је ваше и онога храма.{S} Много би њојзи било да јој одред 
то би било и срамота за оволико село; а вашој кући част и поштење! — ту учитељ скиде капу и пок 
ату и четири и по у сребру и крајцарама веза новце у мараму, па даде попу: </p> <p rend="Tekst" 
ekst">Сјутрадан до вечерње оборено све, везано и сложено у крстине. </p> <p rend="Tekst">Поп је 
по штогод припитају, а млађима се чисто везао језик.{S} Није шала, као нека госпођа!{S} Па каке 
хвала му! — као својом дјецом.{S} Онда, веле, рече свети владика: — Ти си, оче, од најстаријих  
ељу.{S} Ко ће с нама!{S} Послије ручка, веле, разиђе се свијет мало помало, само осташе попови  
м пушком старац Матија Ђенадић који је, веле, још под Милошем ратовао. </p> <p rend="Tekst">— У 
тајала се и с учитељем: најприје га се, веле, плашила, али послије се већ навикла. </p> <p rend 
рече њега и врати покајан попу, учитељ, веле, оде у Биоград и ожени се некаком што прави шешире 
ак.{S} Било је пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у зачељу.{S} Ко ће с нама!{S} Послије ручк 
о и Глувић, за њима још многи народ.{S} Веле, кад је наш попа дошао у варош да су лупала звона  
ме ни о распусту неће да пусте кући.{S} Веле: морам учити француски да стигнем друге, и тако да 
. </p> <p rend="Tekst">— Лијепо, оче! — веле да је рекао. — Хвала ти!{S} Таки мени и требају! < 
стоји једна велика пјесковница, замал', вели, што није у њу пљунуо.{S} Послије, каже, све код т 
но прича како се растао с њоме: „Није”, вели, „ни плакала!” Гдје ће то бити да дијете не плаче? 
 пазе да не може боље бити: „Не слази”, вели, „с крила.” Да бог да!{S} Само што нешто сметено п 
ако оставити села, „а због мене једног, вели, не вриједи да премјешташ конзисторије у село!” </ 
па му није дао ни руке, него се с њиме, вели, у лице пољубио. </p> <p rend="Tekst">Мара одмах п 
предао га школском старјешини.{S} Овај, вели, кад прочита писмо, отишао је с њиме и са Маром ку 
му да наспе чорбу себи у тањир, али он, вели, казао: „Нека, хвала, могу ја и из чиније”, те ниј 
обрукати ако добро не пази.{S} Тако он, вели, и не гледа, већ пљуцка испред себе.{S} Кад случај 
гледаш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа! — вели поп. — У цркви се пјесмом слави име божје. </p> <p 
влије. </p> <p rend="Tekst">— Остани! — вели слика са улице. </p> <p rend="Tekst">— Одмах си се 
пô заигра. </p> <p rend="Tekst">— Ја, — вели — браћо, остах тако сам самохран са овијем црвом.{ 
г добра. </p> <p rend="Tekst">— Куме, — вели кум Нинко — није малено твоје имање, а ево ћу и ја 
ибука: </p> <p rend="Tekst">— Зар ти, — вели — дроњо, зовеш моју кућу туђом, и зар ће се ово ди 
 кмета. </p> <p rend="Tekst">— Браћо, — вели — тако ми се све допада да ће скоро куцнути за ме  
 у капу: </p> <p rend="Tekst">— Нећу, — вели — хајде ме води! </p> <p rend="Tekst">— Ама сједи  
цркавицу коју сам за школу одредио, а — вели — не знам боље прилике од ове. </p> <p rend="Tekst 
 на рукама. </p> <p rend="Tekst">— Ја — вели — не дам дијетета од себе, ако ћете ме сву исјећи. 
 је година? </p> <p rend="Tekst">— Ја — вели поп — и народ рачунамо да ми је тако седамдесет. < 
! </p> <p rend="Tekst">— Е, сад ми је — вели — лакше умријети.{S} Спаде ми неки терет са срца.  
а отргнути дијете од школе.{S} Ово је — вели — глава каквих мало има.{S} Није се она родила да  
кашља </p> <p rend="Tekst">— Ласно је — вели — за новце, тек ако ти пристајеш.{S} Све ћемо то л 
је горе неголи у Турској?{S} Синоћ ме — вели — зову да читам молитву Арнаутовићу; кад ја тамо,  
чио? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам се — вели поп — учио у мога оца који је поповао у стара врем 
 руку: </p> <p rend="Tekst">— Хајдете — вели — поздравио вас господин владика да идете на ручак 
 учи кућевном реду и послу.{S} Шта ће — вели — научити у мојој кући гдје нема ни преслице, а ка 
може више ни хљеба да замијеси. „Хоће — вели — душа на нос да ми искочи!” Теретан јој сваки рад 
раду. </p> <p rend="Tekst">— Штета би — вели владика — била отргнути дијете од школе.{S} Ово је 
да се једва држи на ногама.{S} Шта ви — вели — мислите?{S} Да се договоримо ми, па послије да з 
окамени. </p> <p rend="Tekst">— Пошљи — вели она — брже по Иконију Маркову. </p> <p rend="Tekst 
и новци? </p> <p rend="Tekst">— Па ти — вели — имаш имања, како су ми причали, на хиљаду дуката 
крчмом: </p> <p rend="Tekst">— Зар ти — вели — у радни дан сједиш пред механом? </p> <p rend="T 
а ће сама себи плести косе.{S} Ја сам — вели — много мислио и лупао главу шта да радим јако с њ 
 попу. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам — вели поп — никад на то мислио.{S} Да видиш, није луда о 
капетан: </p> <p rend="Tekst">— А што — вели — бијеш ту марву? </p> <p rend="Tekst">— Ја шта ћу 
д моје старе дане живјети?{S} Како ћу — вели — поћи на небо, гдје ће ме сјутра-прексјутра свеви 
ши, закла нас лијепо једно писмо у коме вели: „Слатни бабо!{S} Хоће срце да ми пукне, што ти не 
о га да га узме у конзисторију, али поп вели да не може никако оставити села, „а због мене једн 
еста, ал' он не хтједе сјести, већ опет вели кмету: </p> <p rend="Tekst">— Дела брже, уморан са 
аду, да му једва вјеровасмо.{S} За Мару вели да је најприје с писмом владичиним ишао у једну шк 
{S} Тој сам се мисли и сам поклонио!{S} Велика је то књига!{S} Ко њу чита, тај се ближи богу! < 
 у порту и разда сиромашноме народу.{S} Велика је служба била тај дан, дивно је поп пјевао.{S}  
ајно обрне очи, а на патосу стоји једна велика пјесковница, замал', вели, што није у њу пљунуо. 
он! </p> <p rend="Tekst">Бјеше то једна велика пјесмарица, сва у злато увезана. </p> <p rend="T 
rend="Tekst">Ходом прођосмо поред нове, велике, зидане школе.{S} Баш звоњаше на вечерњу.{S} Кро 
екој великој вароши, па кô неке велике, велике куће: па кô ја се возим на златним колима; па се 
 Лице му је поблиједо, ал' не мршаво, а велике смеђе очи допола затворене, жмире и увијек гледа 
ô ја у некој великој вароши, па кô неке велике, велике куће: па кô ја се возим на златним колим 
 отвори их.{S} Дубоко уздахну, па гледа великим безазленим црним очима у попа: </p> <p rend="Te 
аском груну о земљу и све се начини као велико огњиште.{S} Однијесмо попа кући.{S} Из уста и но 
rend="Tekst">— Сањала сам кô ја у некој великој вароши, па кô неке велике, велике куће: па кô ј 
st">— А? </p> <p rend="Tekst">— Што си, велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар? </p> <p 
— Ако је с твојим благословом, попо, ја велим тако је добро — рече кмет. </p> <p rend="Tekst">— 
, господин-попо и остала господо!{S} Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпитава као варошк 
е људе; да видимо шта ће они рећи. — Ја велим да је опет дате мени у кућу — рече Глувић. </p> < 
 rend="Tekst">— Осваја дан, — рече — ја велим, у име бога и с твојим благословом, куме, да се к 
t">— Кажи-де! </p> <p rend="Tekst">— Ја велим, господин-попо, и ви, господо кметови и кумови, д 
оме дјетету највише добру рад.{S} Па ја велим не треба да стајеш њеној срећи на пут. </p> <p re 
 она бити и у чије ће руке доћи!{S} Тек велим толико да јој одредите, да се не рачуна баш сироч 
>— Не би било рђаво! — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, браћо? </p> <p rend="Tekst">— Па д 
е се сељаци. </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш, куме? — рече Нинко попу. </p> <p rend="Tekst">—  
ке плоче да се мало гигају кола као на „вендерима” и да се попу „не труцка зорли”. </p> <p rend 
<p rend="Tekst">— Је ли више крмача или вепрова? </p> <p rend="Tekst">— Крмача. </p> <p rend="T 
ислабило!” </p> <p rend="Tekst">— А да, весела друго, гладно и жедно у туђем свијету! — Па гура 
, сви присташе, и кум-Нинкова домаћица, весела, узела дијете за руку, а тек учитељ као из мртви 
 намјешта што боље умије.{S} Каже да је весела као птица, и да је људи код којих је пазе да не  
на да се у попа нашло женско дијете.{S} Весели људи и жене, изоблачили се и дошли цркви.{S} Љуб 
агледају. </p> <p rend="Tekst">Тако она весели попа и село.{S} Ишла је с попом и владици.{S} Би 
ају о овом и о оном, а младеж се игра и весели. </p> <p rend="Tekst">А друмом за наше село иду  
оистиха, па крепко, милостивно и сетно, весело као сватовска пјесма, па тужно као опијело.{S} А 
ивно је поп пјевао.{S} А послије службе весеље на све стране. </p> <p rend="Tekst">Пуна и крчма 
 дичи и поноси тобом, а све у здрављу и весељу за дуго и на много! </p> <p rend="Tekst">— Амин, 
на кола, па у име бога оде у Биоград, а весео народ само једно поручује: „Похитај, не задржавај 
е.{S} Гледа само око себе и као да није весео.{S} А са оне боре на челу не може човјек ни знати 
 не пази.{S} Тако он, вели, и не гледа, већ пљуцка испред себе.{S} Кад случајно обрне очи, а на 
/p> <p rend="Tekst">Давно је пала роса, већ се и исток румени, а поп још не заспа.{S} И кад чу  
ве у пламену.{S} Пуцају рогови и греде, већ је и таван дохватило; а у школи се свијетли као у п 
као што рекох, нијесу рачунали у своје, већ у народно.{S} Народ га је засијавао, жњео, косио, п 
шено иде из крила у крило.{S} Не плаче, већ замишљеним очицама гледа у шта му драго.{S} Чупка р 
мој-де ми пристајати на муку, кажем ти, већ гледај свога посла!{S} Знам ја тебе добро који си т 
и њему мјеста, ал' он не хтједе сјести, већ опет вели кмету: </p> <p rend="Tekst">— Дела брже,  
запишта.{S} Не поздрави се он ни с ким, већ, поводећи се, уђе у собу гдје је дијете било.{S} Ре 
дали да ће нам Мара доћи за учитеља.{S} Већ је поп с неколико старијих људи ишао због тога и вл 
ако она пође учити и четврти разред.{S} Већ је зову сељаци да пише писма њиховим својтама који  
ратисмо, умијешасмо се и ми у народ.{S} Већ се хвата мрак.{S} У даљини опазисмо нека кола.{S} К 
p> <p rend="Tekst">Он истрча напоље.{S} Већ се бјеше прикупило нешто сељака.{S} Некакав страх б 
d="Tekst">Много смо штошта говорили.{S} Већ се примицасмо селу.{S} Онда ја закопчам блузу, наби 
пу да изиђе, а сама оста с Иконијом.{S} Већ почиње да свиће први дан духова.{S} Сио поп на клуп 
у бригу, док Мара спава тврдим сном.{S} Већ се заблиста од истока.{S} Стадоше још двоја кола пр 
а сврши све научне послове као и он.{S} Већ се више не кају сељаци што су је дали у школу, а по 
d="Tekst">Попа се клони, да је чудо.{S} Већ је недјељу дана, а с њиме није још ни ријеч прогово 
сада похита учити се кућевном послу.{S} Већ је поп мислио да поведе ријеч о томе с народом, али 
{S} Није јој била још ни година дана, а већ је имала чарапа, кошуља, убруса и других ствари пун 
="Tekst">Још није поштено ни свануло, а већ све село зна да се у попа нашло женско дијете.{S} В 
во лице.{S} Ударише врућине.{S} Иконија већ кречи попову кућу и спрема се дочек за Мару.{S} Јед 
> <p rend="Tekst">И послије мјесец дана већ се опрема дијете за пут. </p> <p rend="Tekst">Силне 
мо недјељом проћи поред попове куће, па већ више не би ишао босоног.{S} Оно добра што су имали, 
није имао ништа против тога, да је Мара већ свршила „васпитање” и да сада похита учити се кућев 
е се с мјеста и не одваја очију.{S} Кад већ кола замакоше, поп обриса очи и погледа по народу.{ 
 било. </p> <p rend="Tekst">Поодавно је већ како поп не може да махне косом, ни да закопа мотик 
она, стала на врата па гледа.{S} Поп је већ давно био у градини и сваки час се враћа да види је 
пет у школу.{S} Дјеце није било, јер је већ био јул мјесец, па због оно неколико дана до распус 
ба Стевана. </p> <p rend="Tekst">Кад се већ смрче, разиђоше се жене и људи кућама, а оставише п 
је га се, веле, плашила, али послије се већ навикла. </p> <p rend="Tekst">Тако је то ишло мјесе 
 главе, погледају се испод очију и хоће већ да се љубе пред народом.{S} А послије службе: цмок! 
 се разбоље поп, заковрну одједанпут, и већ му се чини да неће ни ноћи жив дочекати, па зове Ни 
добро надају.{S} Попадија се опоравља и већ трећег дана предигла се у постељи, па срче млијеко  
ика дошао: завирују је са свих страна и већ не могу да је се сити нагледају. </p> <p rend="Teks 
 није хтио прљати тањира — Знали смо ми већ унапријед да нас он неће осрамотити! </p> <p rend=" 
ју обрашчићи и све црвенији долазе, док већ не измаче мјесец јул, и док кум Нинко не запреже ко 
аче цвијељало, јер он је зацијело и сам већ с владиком о томе говорио.{S} Покуњисмо се, па ћута 
у иду сузе као малом дјетету.{S} Сасвим већ остарио, обневидио и постао забораван.{S} Знам, кад 
м правцем. </p> <p rend="Tekst">Дођосмо већ у прво село. </p> <p rend="Tekst">Преметнусмо школу 
реће имати! </p> <p rend="Tekst">Уђосмо већ у село.{S} Успомене навалише и притискоше ми груди. 
 бундева.{S} Сваки дан све горе, и кмет већ био поручио Циганину да скује резу за затвор и пред 
ze="16">IV</hi> </head> <p rend="Tekst">Већ се приближаваше Петровдан.{S} Сваки дан ишчекивасмо 
ако се кола крећу. </p> <p rend="Tekst">Већ окретоше Зебићевим шором, а поп и за њим сав народ  
и дијете у кућу.{S} У мене је и задруга већа, а, хвала богу, паметна су ми чељад, имаће се и ко 
end="Tekst">Од то доба учитељ поста још већа ћуталица и још осамљенији.{S} Једно вече писао је  
, па са стране баци поглед на попа, још већма зачкиљи, а бора на челу као да још дубља дође. </ 
Петровдан, а писма од ње нема.{S} Једно вече, трећи дан по Петрову дне, враћају се људи с рада, 
ећа ћуталица и још осамљенији.{S} Једно вече писао је неком своме другу: </p> <p rend="Tekst">„ 
осподе!” </p> <p rend="Tekst">Али једно вече, кад се врати из села, застаде он пошу у несвијест 
код оца до своје осме године.{S} Једног вечера сједи поп, кум Нинко и Станоје Глувић у поповој  
е попа сама.{S} Није ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у постељу.{S} Иконија с 
мобу. </p> <p rend="Tekst">Сјутрадан до вечерње оборено све, везано и сложено у крстине. </p> < 
велике, зидане школе.{S} Баш звоњаше на вечерњу.{S} Кроз прозор угледах ђачиће: устали на ноге, 
ла чиме прихранити, да је, не дај боже, ви који...{S} Чекајте док свршим!{S} Тако сам ја срачун 
а. </p> <p rend="Tekst">— А шта балите, ви жене, и цвијелите дијете?{S} Ви ништа друго и не зна 
е васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, мислим није рођено да копа и оре, а т 
st">— Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два мјесеца поба 
балите, ви жене, и цвијелите дијете?{S} Ви ништа друго и не знате! — рече Аксентије Смиљанић, и 
> <p rend="Tekst">— Браћо, — рече поп — ви знате како ме је бог благословио и како сам му плати 
ела, да се једва држи на ногама.{S} Шта ви — вели — мислите?{S} Да се договоримо ми, па послије 
 завезано шест и по дуката, чиме сте је ви даривали кад се родила.{S} И то је њено! </p> <p ren 
око неке сипљиве кобиле.{S} Па шта ћете ви у овом храму кад тако радите?{S} Шта сам ја згријеши 
од мене једном у недјељи.{S} Него дајте ви мени дијете у кућу.{S} У мене је и задруга већа, а,  
 Молим, молим, господар-Нинко и куме, и ви, господин-попо и остала господо!{S} Ја велим, ако до 
во! — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, браћо? </p> <p rend="Tekst">— Па да огледамо, а? —  
p rend="Tekst">— Чуј ме, оче владико, и ви браћо!{S} Ја изгубих душу што нијесам учио школе.{S} 
p rend="Tekst">— Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два м 
nd="Tekst">— Ја велим, господин-попо, и ви, господо кметови и кумови, да није право да се дијет 
> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекнем и ја. </p> < 
ршће, каже: „Шта је то, браћо, јесте ли ви хришћани?{S} Какво је то зло ударило, да је горе нег 
ице и дати рачуна о своме стаду?{S} Или ви хоћете да ја затворим ово свето мјесто, да га не газ 
ујно настави: </p> <p rend="Tekst">— Ни ви, браћо, узимати попа који није учеван.{S} Школу одма 
 Бојичићу и ти Настасе Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четворица у овом 
исила, а горња је мало уздигнута, те се виде бијели као снијег зуби, мало искривљени као плот к 
rend="Tekst">— Каку школу?{S} Ко је још видео да женско чељаде иде у школу? </p> <p rend="Tekst 
 имао удјела у Маријину отхрањивању.{S} Видећете како! </p> <p rend="Tekst">Лијепо пазе Мару у  
рмазовић, који је стајао са стране и не видећи попа, маче сјекиром по довратку.{S} Поп преко пр 
ијете, прије него се сасвим врати кући, види што више свијета и научи се чему се год деси прили 
о био у градини и сваки час се враћа да види је ли Мара устала.{S} Пред зору је била лака киша. 
нема!{S} Послије службе дигне се поп да види да учитељ није што болестан.{S} Кад уђе у собу, а  
Сломљен брод потоне, и ништа се више не види.{S} И само још што сан из поломљене парчади ствара 
ту, и дуго и тихо шапућу.{S} Нико то не види, нити ко опажа на другој страни иза амбара црне Па 
Стидљиво погледа попа, а на лицу јој се види некака страшљива спокојност.{S} Онда болови наново 
ајеца. </p> <p rend="Tekst">Још мало се види кроз облак од прашине како се кола крећу. </p> <p  
а да је малочас било, само у будућности види вјечност срце које чека.{S} Кад је пошљедњи мјесец 
 њиме долазио у додир.{S} И учитељ, чим види попа, а он погне главу, намргоди се још јаче, игра 
у, а што могу неће.{S} Или — или ...{S} Видим све.{S} Боље се врати па читај сентименталне рома 
с којим ја нијесам смио ни говорити.{S} Видим да му не ваљају послови што ради, али гдје ја, пр 
оја и паметнија од моје.{S} Само још да видим шта ће село рећи. </p> <p rend="Tekst">А у селу к 
се Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четворица у овом божјем дому?{S} Про 
че владико!{S} Ја затварам очи, а дивно видим да је други свијет настао.{S} Дође учеван човјек  
је да запитамо и друге паметне људе; да видимо шта ће они рећи. — Ја велим да је опет дате мени 
свијету.{S} Причао је многа чуда што је видио у Биограду, да му једва вјеровасмо.{S} За Мару ве 
посла? </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли видио црквена кола и шину на точковима? </p> <p rend="T 
стајао на путу. </p> <p rend="Tekst">Да видите јесмо ли дочекали чему смо се надали. </p> </div 
аспитава као варошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, мислим није рођено да копа и оре, а то б 
 и ти, брат-Станоје!{S} Дијете, као што видите, расте, хвала богу, и напредује.{S} Још мало па  
ти га слави!{S} А мене немој дирати!{S} Видиш да радим! </p> <p rend="Tekst">Па опет се извали  
 — вели поп — никад на то мислио.{S} Да видиш, није луда ова учитељева. </p> <p rend="Tekst">—  
лачи очи: </p> <p rend="Tekst">— Зар не видиш да је сваки као пуце, апостола му његова?{S} Па д 
ову ријеч, тако је мало говорио.{S} Кад видје да му и оно мало, што овда-онда проговори, нико н 
смо механу; питасмо узбуњене сељаке; не видје ли ко шта? — нико нам ништа не умједе казати. </p 
е марва! </p> <p rend="Tekst">Сељаци су видјели, истина, да је овај учитељ сасвијем нешто друго 
па воду, а сјекира тутњи.{S} Ми више не видјесмо попа. </p> <p rend="Tekst">Тада Станоје Исаков 
осмо, чусмо поново пушке у нашем селу и видјесмо како се црвени небо. </p> <p rend="Tekst">— У  
 и силом развуче уста. — Тамо ћеш свега видјети. </p> <p rend="Tekst">— Биоград? — рече дијете  
рош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети.{S} Тамо иду сва дјеца, и мушка и женска, и так 
kst">— Чивутин — рече Павао. — Ја те не видјех ни да се крстиш, ни да клањаш.{S} Не знам само ч 
 се склупча.{S} У соби се ништа више не виђаше од дима. </p> <p rend="Tekst">Опет као да се чуј 
засијавао, жњео, косио, пластио, врхао, вијао, Мићо црквењак на пијацу носио, а поп новце чувао 
 њу, па поиздалека, окренув се учитељу, викну: — Упамти-де ти, учитељу, коме си казао да је мар 
end="Tekst">— Отишли су преко Јаруге! — викну гомила, и све наже, као јато чворака, натраг. </p 
има! </p> <p rend="Tekst">— Сједајте! — викну он. — Сад ћемо га ухватити! </p> <p rend="Tekst"> 
товао. </p> <p rend="Tekst">— Упомоћ! — викну Павао потрчавши њему. </p> <p rend="Tekst">— Шта  
t">А кад он диже и исправи главу, Нинко викну кочијашу: </p> <p rend="Tekst">— Ошини! </p> <p r 
и.{S} Мара се окрете оцу и престрављено викну: „Нећу у Биоград!{S} Нећу!” Али слаб јој бјеше гл 
кревет.{S} Он се није разбирао.{S} Кмет викну скупљеном народу: </p> <p rend="Tekst">— Добар ко 
” </p> <p rend="Tekst">— „Одакле је?” — викнусмо ми сви. </p> <p rend="Tekst">Он прочита наше с 
е раније, па кад не могох заспати, а ја викнух дијете да хвата </p> <p rend="Tekst">— Ходи у ку 
 <p rend="Tekst">— Да узмемо Иконију! — викнуше сељаци. </p> <p rend="Tekst">— Добро! — рече по 
ekst">— Бестрага му глава!{S} Шта дижеш вику? — рече бунован </p> <p rend="Tekst">Матија.{S} Па 
цима наста жагор, али убрзо изиђе Нинко Вилотић. </p> <p rend="Tekst">— Ако сам ти прав, оче, д 
а нешто прошапуташе међу собом, и Нинко Вилотић први уђе у собу гдје је дијете било и тури му п 
} Мићо изнио ракије у бардаку, па служи винском чашом.{S} Пију људи, а жене отхукују и уздишу,  
д и данас зове ону ливаду с виром Марин Вир, а забран са шарамповом Марин Шарампов.{S} Ко не вј 
 уз њу, забран са шарамповом и ливаду с виром.{S} То нека је њено!{S} Је л' вам право? </p> <p  
а.{S} И народ и данас зове ону ливаду с виром Марин Вир, а забран са шарамповом Марин Шарампов. 
ручак.{S} Посадише Мару до попа, па јој висе ножице низ столицу, а сам свети отац намешта је.{S 
вучена, а на бијелим трепавицама час пô виси капљица којом душа роси кад јој се мркне и кад сва 
ли хартијом подлијепљени.{S} На зиду је висила једна стара дрвена икона светога Саве.{S} Била ј 
амим ноздрвама.{S} Доња му је усна мало висила, а горња је мало уздигнута, те се виде бијели ка 
з уста и носа лоптила му је крв, а ноге висише као мртве.{S} Још је дисао.{S} Намазасмо му уљем 
 наљутио, поцрвенио у лицу као паприка, виче на волове и дере ајдамаком куд стигне. </p> <p ren 
бићевим шором.{S} Кроз село лете људи и вичу: „Ватра!” „Ватра!”, „Изгорје школа!”, „Изгорје црк 
ку.{S} Поп преко прага, а пламена греда више врата тресну и лупи попа по потиљку.{S} Он паде ни 
 може човјек жив да дочека.{S} Али нема више туге.{S} Разведрила су се лица и некака неспокојна 
Сад ми је сасвим добро!{S} Сад ме ништа више не боли! </p> <p rend="Tekst">То бјеше пошљедња ње 
а, а дим се склупча.{S} У соби се ништа више не виђаше од дима. </p> <p rend="Tekst">Опет као д 
end="Tekst">Од то доба он учитеља никад више ни за шта не запита, нити је с њиме долазио у доди 
у, и често је хвата несвјестица.{S} Све више изнемаже, и једну ноћ лијепо да заковрне.{S} Удари 
 ничице и прсима ка земљу, а икону диже више главе.{S} Сасусмо чабар воде на њега и греду и изв 
 и ноге јој почеше отјецати.{S} Не може више ни хљеба да замијеси. „Хоће — вели — душа на нос д 
опа у пламену.{S} Држи икону и дигао је више главе. </p> <p rend="Tekst">Нама жива срца попуцаш 
nd="Tekst">Кад ашов извиси гомилу земље више попадије, махну поп руком на нас, и ми одосмо њего 
рце.{S} Сломљен брод потоне, и ништа се више не види.{S} И само још што сан из поломљене парчад 
 све научне послове као и он.{S} Већ се више не кају сељаци што су је дали у школу, а поп, кад  
та.{S} А послије, кад ти дође, нећеш се више од ње одвајати!” Тако опет наступи вјечност, посли 
нам ни ја. </p> <p rend="Tekst">— Је ли више крмача или вепрова? </p> <p rend="Tekst">— Крмача. 
шти и сипа воду, а сјекира тутњи.{S} Ми више не видјесмо попа. </p> <p rend="Tekst">Тада Станој 
на науку!{S} Немој, оче владико, држати више простих лопова као ја што сам.. што сам био...{S}  
 и авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десет кола, а Мара — још спава! </p> <p rend="T 
капе и шаље у варош.{S} Једва да је што више знао од онога што је дјеци говорио.{S} Пјевао је у 
ије него се сасвим врати кући, види што више свијета и научи се чему се год деси прилика Попу ј 
едјељом проћи поред попове куће, па већ више не би ишао босоног.{S} Оно добра што су имали, као 
ла брада прекрила сва прса, дигао икону више главе, и кроз онај тутањ и праску, чусмо његов јас 
мељити.{S} Дјеце нијесу имали, тијем су више рачунали сеоску дјецу у своју.{S} Ко није имао чар 
ице и чита, не престаје.{S} А на откосу више ње стоји млад човјек.{S} Подбочио се на косиште и  
а сам крстио није се потурчио, кога сам вјенчао није се раставио, а кога сам опојао није се пов 
да што је видио у Биограду, да му једва вјеровасмо.{S} За Мару вели да је најприје с писмом вла 
 са шарамповом Марин Шарампов.{S} Ко не вјерује, нека пита само кога из мог села. </p> <p rend= 
де петком радио. </p> <p rend="Tekst">И вјерујте, људи, у нашем селу нема, као у другима, ама н 
— 'Вако ја кад се ознојим!{S} Станем на вјетар, па чисто забрекнем.{S} Па кад послије опет узме 
рам тих врата друга су, те тако се игра вјетар кроз ковачницу и хлади знојава ковача. </p> <p r 
велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар? </p> <p rend="Tekst">— 'Вако ја кад се ознојим! 
вала богу, још здрава, читава, само што вјетар наноси пламен на њу, и сваки час чекамо кад ће п 
оја се уставише, раширио руке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на 
је малочас било, само у будућности види вјечност срце које чека.{S} Кад је пошљедњи мјесец школ 
више од ње одвајати!” Тако опет наступи вјечност, послије које ће зар и нама гранути сунце. </p 
И само се још нестрпљиво ишчекиваше мио владалац који и не сањаше о својој моћи над нашим срцим 
/p> <p rend="Tekst">Било како му драго, владика дође, и наш поп осоколи туна.{S} Владика одмах  
ладика дође, и наш поп осоколи туна.{S} Владика одмах чинио ручак.{S} Било је пуно свијета, а н 
лабо махну руком, као да му приђемо.{S} Владика сједе на столицу до кревета, а ми се искупили у 
 Митар повуче нашег попа за мантију.{S} Владика се слатко насмија. </p> <p rend="Tekst">— Лијеп 
е кичма! </p> <p rend="Tekst">Он оде, а владика се врати у собу. </p> <p rend="Tekst">— Оче, —  
 </p> <p rend="Tekst">Кад чича изиђе, а владика помилова Мару па рече: </p> <p rend="Tekst">— О 
} Пред зору се још само слабо пушаше, а владика и доктор стигоше у село. </p> <p rend="Tekst">К 
о. </p> <p rend="Tekst">— Твоја? — пита владика </p> <p rend="Tekst">— Божја, па моја! — рече п 
d="Tekst">Послије ручка много се штошта владика с попом разговарао.{S} Звао га да га узме у кон 
то му је кућа до владичина двора, да је владика изишао пред врата и помагао попу да сиђе с кола 
угледа попа у оној помпи, помисли да је владика, па ободе коња на муштулук. </p> <p rend="Tekst 
 тањир. </p> <p rend="Tekst">Послије је владика питао шта је учила, и кад она одговори да свршу 
е, што ти не могу доћи.{S} Причао ти је владика да ме је премјестио у један пансионат, гдје се  
 Глувићевој кући.{S} А они као да им је владика дошао: завирују је са свих страна и већ не могу 
 се трже и обрте очи на ону страну гдје владика стајаше. </p> <p rend="Tekst">— Шта те боли? —  
d="Tekst">— Да је жива и здрава! — рече владика милујући дијете. </p> <p rend="Tekst">Сједоше о 
.. </p> <p rend="Tekst">— Стани! — рече владика. — Ко је то Југ Богдан? </p> <p rend="Tekst">—  
st">— Лијепо, сине, врло лијепо! — рече владика. — Узми ту књигу па читај код куће! </p> <p ren 
p rend="Tekst">— Лијепа старост! — рече владика. — дабогда још дуго да поживиш!{S} А богати, оч 
дрхта. </p> <p rend="Tekst">— Е, — рече владика — ти си своме дјетету највише добру рад.{S} Па  
 rend="Tekst">— Од тебе се, оче, — рече владика — има и матор човјек чему да научи. — А како ти 
обу. </p> <p rend="Tekst">— Оче, — рече владика — желиш ли штогод? </p> <p rend="Tekst">— Да се 
 <p rend="Tekst">— Како то, оче? — рече владика. </p> <p rend="Tekst">— Тако, оче владико!{S} Ј 
> <p rend="Tekst">— Шта те боли? — рече владика. </p> <p rend="Tekst">Поп с муком подвуче руку  
чи? </p> <p rend="Tekst">— Науке — рече владика. </p> <p rend="Tekst">— А шта ће то њој? </p> < 
владике. </p> <p rend="Tekst">Онда поче владика једног по једног питати: како се зове, одакле ј 
kst">Поп заћута и даде се у мисли.{S} И владика ћути.{S} Тако то траја неко вријеме, онда рече  
 </p> <p rend="Tekst">— Штета би — вели владика — била отргнути дијете од школе.{S} Ово је — ве 
војом дјецом.{S} Онда, веле, рече свети владика: — Ти си, оче, од најстаријих овдје; а богати,  
есте човјек!{S} Та приличи му да је сам владика! </p> <p rend="Tekst">Кад је поп стигао у варош 
Хајдете — вели — поздравио вас господин владика да идете на ручак. </p> <p rend="Tekst">Сједе п 
ekst">Те ноћи дође у нашу окружну варош владика.{S} Нећу вам причати шта се ту спрема, ни ону т 
ту ништа од школе! </p> <p rend="Tekst">Владика се мало искашља </p> <p rend="Tekst">— Ласно је 
="Tekst">— Умијем. </p> <p rend="Tekst">Владика донесе једну књигу, па је даде Мари да чита.{S} 
једим! — рече поп. </p> <p rend="Tekst">Владика се забезекну: </p> <p rend="Tekst">— А какав те 
у положисмо икону. </p> <p rend="Tekst">Владика приђе на прстима, а очи му пуне суза: </p> <p r 
зисторије у село!” </p> <p rend="Tekst">Владика се добродушно и лако насмија. </p> <p rend="Tek 
почаст и задатак при поздрављању новога владике.{S} Народ одлучи да попу за тај дан начини нове 
јет мало помало, само осташе попови код владике. </p> <p rend="Tekst">Онда поче владика једног  
опу не смијеш ни поменути да устане око владике, не би ли је он како истргнуо отуд и добавио на 
ловије”? </p> <p rend="Tekst">— Ја, оче владико, што рекао неки стари поп Стоко: кога сам крсти 
кухар! </p> <p rend="Tekst">— Нека, оче владико, — рече поп. — Стар је човјек!{S} Тако сам ја њ 
 rend="Tekst">— Нема од тога ништа, оче владико!{S} Гдје су толики новци? </p> <p rend="Tekst"> 
ћам! </p> <p rend="Tekst">— Чуј ме, оче владико, и ви браћо!{S} Ја изгубих душу што нијесам учи 
у. </p> <p rend="Tekst">— Не чу ти, оче владико, свршила је! </p> <p rend="Tekst">— Знам, сврши 
 смијем ударити на науку!{S} Немој, оче владико, држати више простих лопова као ја што сам.. шт 
оме? </p> <p rend="Tekst">— Мислим, оче владико, да је дам у кумову кућу да се дијете учи раду. 
адика. </p> <p rend="Tekst">— Тако, оче владико!{S} Ја затварам очи, а дивно видим да је други  
лике од ове. </p> <p rend="Tekst">— Оче владико, старија је твоја и паметнија од моје.{S} Само  
ом поче поп: </p> <p rend="Tekst">— Оче владико, сјећаш ли се кад си ме питао шта сам учио? </p 
ијељало, јер он је зацијело и сам већ с владиком о томе говорио.{S} Покуњисмо се, па ћутасмо. < 
 <p rend="Tekst">Мара одмах притрча, па владику у руку, а он њу у чело. </p> <p rend="Tekst">—  
р кочијаш по доктора, а добар катана по владику! </p> <p rend="Tekst">Двоја троја кола у највећ 
миру, да га нико не дира ни зановета, а владици напољу рече: </p> <p rend="Tekst">— Не може ниш 
неколико старијих људи ишао због тога и владици, и он им утврдо обећао.{S} Сиромах покојни учит 
есели попа и село.{S} Ишла је с попом и владици.{S} Била у школи.{S} Па послије опет је с дјево 
 газда у селу. </p> <p rend="Tekst">Али владици збиља омилио наш поп, јер прве недјеље послије  
о кола за Биоград и с тим писмом отрчао владици. — Све то само би развлачило приповијетку, и св 
 Мара у Беч, па хоће и њу да поведе.{S} Владичина је воља да дијете, прије него се сасвим врати 
на златним колима; па се све љуљају као владичина! </p> <p rend="Tekst">— Па сад ћеш, 'ћери, у  
кога ми купујемо со и што му је кућа до владичина двора, да је владика изишао пред врата и пома 
ekst">А у селу ко смије рећи што против владичине воље и ријечи?{S} Нијесу се дуго препирали.{S 
S} За Мару вели да је најприје с писмом владичиним ишао у једну школу и предао га школском стар 
 кум Нинко вози Мару у Биоград и понесе владичино писмо куд треба.{S} Поп не може од цркве, а и 
је била лака киша.{S} Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне 
кола.{S} Подилази му крв на очи, оне су влажне и лице гори као у грозници. </p> <p rend="Tekst" 
а ријеч најалово прође, или да он узима власт која му не приличи. </p> <p rend="Tekst">Стјепану 
 и побјегох у ово село, гдје ме послије власт запопи. </p> <p rend="Tekst">— А онако нијеси, да 
 сву воду на проваљено место.{S} Чвркну вода, а дим се склупча.{S} У соби се ништа више не виђа 
дрека са свих страна.{S} Читав облак од воде сасу се на зид гдје су врата. </p> <p rend="Tekst" 
nd="Tekst">— Додајте ми добар котао пун воде! — дераше се Нинко. </p> <p rend="Tekst">Додаше му 
илога, као ластино крило мирно огледало воде. </p> <p rend="Tekst">Дан за даном, недјеља за нед 
икону диже више главе.{S} Сасусмо чабар воде на њега и греду и извадисмо га испод ње.{S} У тај  
е боре показаше се још двије преко ње — води ме! </p> <p rend="Tekst">Кмет оде с њиме. </p> <p  
 одмах до цркве. </p> <p rend="Tekst">— Води ме! — рече господин човјек. </p> <p rend="Tekst">— 
јул, и док кум Нинко не запреже коње да води душу села из села. </p> <p rend="Tekst">Кад по дру 
 rend="Tekst">— Нећу, — вели — хајде ме води! </p> <p rend="Tekst">— Ама сједи да пијеш штогод! 
ли зато је он ипак увјек у послу.{S} Он води бригу о цијелом селу.{S} Час је у једној, час у др 
> <p rend="Tekst">Други пут Павао Ђерић води волове с празним колима.{S} Стока се нешто узаруми 
тају, које су сваки час обилазиле Мару, водиле је својим кућама и доводиле опет попу. </p> <p r 
ме, немаш кад од механе.{S} Треба ја да водим и твоју бригу! </p> <p rend="Tekst">Он иде даље,  
па пође вратима. </p> <p rend="Tekst">— Воду на врата!{S} Обарајте греде! — чује се дрека са св 
помјерио памећу. </p> <p rend="Tekst">— Воду! — дрекну он. </p> <p rend="Tekst">Рекао бих хиљад 
ак. дим се сави.{S} Народ вришти и сипа воду, а сјекира тутњи.{S} Ми више не видјесмо попа. </p 
ругу страну о земљу, а котао изручи сву воду на проваљено место.{S} Чвркну вода, а дим се склуп 
ох вам да је такав договор да кум Нинко вози Мару у Биоград и понесе владичино писмо куд треба. 
ô неке велике, велике куће: па кô ја се возим на златним колима; па се све љуљају као владичина 
 пјеваше.{S} За попом, у другим колима, возио се кум Нинко и Глувић, за њима још многи народ.{S 
троја кола у највећем трку полетјеше, а Војин Арнаутовић забоде своме бијелцу оструге у трбух.  
 пилића, пастрме и толико „заире” да би Војин четовођа рахат цијелу чету њоме нахранио.{S} Мићо 
е, </p> <p rend="Tekst">У Богдана силна војска била... </p> <p rend="Tekst">— Стани! — рече вла 
дуго знали, док не дође Марко трубач из војске и рече да је Павао отишао у Биоград и ступио у в 
дјеца читају: </p> <p rend="Tekst">Маче војску старац Југ-Богдане, </p> <p rend="Tekst">У Богда 
да је Павао отишао у Биоград и ступио у војску.{S} Кад јуче идосмо у варош по требовање, а наш  
оњаника што су из нашег села у народној војсци, и они отпратише попа у варош, а цијелим путем б 
а пише писма њиховим својтама који су у војсци.{S} И попа она одмењује ондје гдје треба писати, 
друго!{S} Нећу тањир од два лица.{S} Не волим људе који што хоће не могу, а што могу неће.{S} И 
а — Знам ја, ти си се поварошанчила.{S} Волиш ти бијелу каву! </p> <p rend="Tekst">У то дође и  
тобом цмакам!{S} Ја хоћу рад!{S} Или ме волиш или не волиш!{S} Једно или друго!{S} Нећу тањир о 
{S} Ја хоћу рад!{S} Или ме волиш или не волиш!{S} Једно или друго!{S} Нећу тањир од два лица.{S 
, поцрвенио у лицу као паприка, виче на волове и дере ајдамаком куд стигне. </p> <p rend="Tekst 
rend="Tekst">Други пут Павао Ђерић води волове с празним колима.{S} Стока се нешто узарумила, п 
ekst">Ту он још љуће одадре дешњака.{S} Волови уједанпут потрчаше.{S} Павао се дохвати за страж 
охран са овијем црвом.{S} Тако је божја воља, нека му је слава!{S} Али дијете ваља гледати.{S}  
ед: </p> <p rend="Tekst">— Ако је твоја воља, попо, и твој благослов, да узмемо добру жену дади 
 и смислио да јој одредимо, ако је ваша воља, ово парче земље гдје је кућа, и њиву уз њу, забра 
па хоће и њу да поведе.{S} Владичина је воља да дијете, прије него се сасвим врати кући, види ш 
селу ко смије рећи што против владичине воље и ријечи?{S} Нијесу се дуго препирали.{S} Сељаци с 
S} Чудно да млађи људи, ма колико да су вољели Мару, сматраше цијелу ствар за изгубљену, и да н 
ри мало руку, кад јој Иконија тури у њу воштаницу. </p> <p rend="Tekst">Кад ашов извиси гомилу  
укија устави пред школском стрехом, а у врапчијем гнијезду. </p> <p rend="Tekst">Кола пођоше јо 
ноге.{S} Спопаде петрахиљ, намаче га на врат па стаде читати „молитву од крвотеченија”. — Све з 
 </p> <p rend="Tekst">Кум Нинко испружи врат, хракну мало, па рече: </p> <p rend="Tekst">— Глед 
а, била је ниска, као и цијела кућа.{S} Врата од ње гледала су у школску авлију, а с лијеве стр 
 врати се он, и истом ступи на авлијска врата, а дијете у соби запишта.{S} Не поздрави се он ни 
d="Tekst">Сутрадан устала она, стала на врата па гледа.{S} Поп је већ давно био у градини и сва 
азе. </p> <p rend="Tekst">Мара стала на врата, па гледа неким широким погледом. дубок јој је да 
 се кошуља за широка леђа, а он стао на врата од ковачнице па духа.{S} Наспрам тих врата друга  
вратима. </p> <p rend="Tekst">— Воду на врата!{S} Обарајте греде! — чује се дрека са свих стран 
и пријеђе преко пута.{S} Отвори црквена врата и ничице паде пред олтар, а челом дохвати земљу.{ 
ла, изнесе свој губер и простре га пред врата попове собе, па ту леже. </p> <p rend="Tekst">Кад 
дичина двора, да је владика изишао пред врата и помагао попу да сиђе с кола, па му није дао ни  
> <p rend="Tekst">У тај пар отворише се врата од куће, и Иконија, сва умазана од суза, изнесе д 
} Поп преко прага, а пламена греда више врата тресну и лупи попа по потиљку.{S} Он паде ничице  
"Tekst">У тај пар чу се напољу врисак и врата се нагло отворише. </p> <p rend="Tekst">На прагу  
мља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне капљице, па га обасјало 
 кмет истави колац којим је био подупро врата од буваре. — Говори народ о поповим ријечима, а с 
 rend="Tekst">Али кад поп скиде бригу с врата, и бољка умину.{S} Пред ноћ, истина, паде у ватру 
">Тада Станоје Исаковић лупи сјекиром у врата.{S} Она одлетјеше и ми угледасмо попа у пламену.{ 
ав облак од воде сасу се на зид гдје су врата. </p> <p rend="Tekst">Поп таман да скочи још прек 
на кревету који је начињен од кухинских врата под која је подметнуо на четири краја по пет шест 
та од ковачнице па духа.{S} Наспрам тих врата друга су, те тако се игра вјетар кроз ковачницу и 
ekst">Кад се Нинко послије недјељу дана врати из Биограда, није могао наодговарати свијету.{S}  
 не зна.{S} Тек послије једно по сахата врати се он, и истом ступи на авлијска врата, а дијете  
словом! </p> <p rend="Tekst">Иконија се врати у собу. </p> <p rend="Tekst">— Још нешто! — рече  
p> <p rend="Tekst">Он оде, а владика се врати у собу. </p> <p rend="Tekst">— Оче, — рече владик 
 <p rend="Tekst">Али једно вече, кад се врати из села, застаде он пошу у несвијести, а Иконија  
амти све, па да му послије прича кад се врати.{S} Тако они бригају бригу, док Мара спава тврдим 
 љуби у руку кад пође у село или кад се врати кући.{S} Сва им је послуга био Мићо црквењак, кој 
 Или — или ...{S} Видим све.{S} Боље се врати па читај сентименталне романе и љуби оца у руку.. 
, кад се онај божји анђео одрече њега и врати покајан попу, учитељ, веле, оде у Биоград и ожени 
 остави дијете у Биограду, па да се сам врати?{S} Бог зна би ли он то могао икако и поднијети.  
је воља да дијете, прије него се сасвим врати кући, види што више свијета и научи се чему се го 
оде баба-Иконијиној кући, а сам се опет врати попадији. </p> <p rend="Tekst">Болови наступају с 
греде која се пушаше на патосу, па пође вратима. </p> <p rend="Tekst">— Воду на врата!{S} Обара 
био с Радојем Никлићем у лову, и кад се вратисмо, умијешасмо се и ми у народ.{S} Већ се хвата м 
се удари путем на Јаругу, морали смо се вратити до близу самог села.{S} Кад се опет примакосмо, 
арија. </p> <p rend="Tekst">Кад га опет вратише у кућу, Мићо изнесе поново ракију.{S} Прву чашу 
 — рече ослобођен кмет. — Није сабља за вратом. </p> <p rend="Tekst">Учитељ се насмија, ал' сам 
 се добро с вама разговорити, јер се не враћа с пута на који полазим.{S} Не дај боже смртна слу 
 већ давно био у градини и сваки час се враћа да види је ли Мара устала.{S} Пред зору је била л 
} Једно вече, трећи дан по Петрову дне, враћају се људи с рада, па стоје пред судницом и говоре 
се ухвати за кум-Нинкова кола кад се он враћао, како се све крије од госпође за дрва и у шупу,  
а заниха и баци на проваљено мјесто.{S} Врба пуче, а Нинко љосну на другу страну о земљу, а кот 
и котао оберучке.{S} Оприје се ногама о врбову грану, а леђима о другу, па га заниха и баци на  
емо сви изгинути! — Онда скочи на једну врбу до самог шљемена, па, као бјесомучан и не знајући  
ндрк котлова и чакаља: а кроз цијелу ту вреву чује се ситан глас црквеног звона. </p> <p rend=" 
учио у мога оца који је поповао у стара времена, па кад га убише Турци, ја остах сироче и побје 
Мара, блиједа као смрт, убијена кишом и временом сва мокра, а расплетене јој косе пале низ плећ 
ан кројач који је страдао, врло миран и вриједан човјек.{S} Цио дан је у школи, а ноћу шије поп 
ити села, „а због мене једног, вели, не вриједи да премјешташ конзисторије у село!” </p> <p ren 
је, истина, народ нешто одредио, али не вриједи све ни сто дуката.{S} Нема ту ништа од школе! < 
kst">Међутим, мијења се штошта у селу — вријеме чини своје!{S} Наш стари учитељ остави нас — од 
 дјеца, и мушка и женска, и тако је сад вријеме дошло да ће и по селима почети, па је гри'ота д 
} И владика ћути.{S} Тако то траја неко вријеме, онда рече поп: </p> <p rend="Tekst">— Треба ли 
} Рече женама да изиђу, а сам оста неко вријеме код дјетета.{S} Чудно да дијете, чим осјети њег 
 <p rend="Tekst">У тај пар чу се напољу врисак и врата се нагло отворише. </p> <p rend="Tekst"> 
данпут попадија се дохвати за појас, па врисну и сва поцрвење.{S} Поп се окамени. </p> <p rend= 
пријечи повратак. дим се сави.{S} Народ вришти и сипа воду, а сјекира тутњи.{S} Ми више не видј 
у. </p> <p rend="Tekst">— Лијепо, сине, врло лијепо! — рече владика. — Узми ту књигу па читај к 
ељ је био један кројач који је страдао, врло миран и вриједан човјек.{S} Цио дан је у школи, а  
пу. </p> <p rend="Tekst">Поп је говорио врло често бесједе у цркви.{S} Силне, свете и поучљиве  
ђе градине и да упуштају стоку.{S} Пуца врљика, а разбијених глава као бундева.{S} Сваки дан св 
рока стопа од опанака.{S} Наслони се на врљике, а из попове куће, као мјесечев зрак, лако се кр 
 намјестићу Мића црквењака пред порту с врљиком, па да му пребије голијени који се од вас усуди 
ожарила и увело попово лице.{S} Ударише врућине.{S} Иконија већ кречи попову кућу и спрема се д 
="Tekst">— Нећу ништа, рече он оштро, а врх оне боре показаше се још двије преко ње — води ме!  
 га је засијавао, жњео, косио, пластио, врхао, вијао, Мићо црквењак на пијацу носио, а поп новц 
уке, испружи оба кажипрста и састави им врхове. па тако склопљене руке положи на сто.{S} Заврат 
лико оружаних, а Павао шиба коње да све врца крв. </p> <p rend="Tekst">За њима пристадоше још н 
 с њиме и са Маром кући неког професора Вучетића, и ту је Мару предао.{S} Причао је како у тој  
талистима експлоатише сељака — подржава га све јаче у глупости — а сам ништа не ради!...{S} Хоћ 
ете да ја затворим ово свето мјесто, да га не газите богопротивним ногама и да ме не црните све 
>Доктор нареди да га оставе на миру, да га нико не дира ни зановета, а владици напољу рече: </p 
 дам из куће. </p> <p rend="Tekst">— да га крстимо! — рекоше сељаци. </p> <p rend="Tekst">— Ко  
адика с попом разговарао.{S} Звао га да га узме у конзисторију, али поп вели да не може никако  
у исјећи.{S} Мене је покојна заклела да га чувам и пазим. </p> <p rend="Tekst">— Да узмемо Икон 
 као пуце, апостола му његова?{S} Па да га не бијем! — Па опет: пљус! </p> <p rend="Tekst">— Го 
то му на уста дође, и кад се он даде да га учи којеко ко није ни орао, ни копао.{S} Тако и он о 
. </p> <p rend="Tekst">Доктор нареди да га оставе на миру, да га нико не дира ни зановета, а вл 
ов, да узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо какој бабињари да га прихрани док не узмогне са 
адиљу, или да га дамо какој бабињари да га прихрани док не узмогне само јести. </p> <p rend="Te 
, па кад их упре у попа, њему је као да га полијева неким животворним балсамом. </p> <p rend="T 
/p> <p rend="Tekst">Попа штрецну као да га неко ножем удари. </p> <p rend="Tekst">— Зар да се о 
ање, нико не зна како да почне, како да га тјеши, шта да му каже.{S} Поп издиже главу и погледа 
вио скромно и по старински.{S} Попадија га љуби у руку кад пође у село или кад се врати кући.{S 
p rend="Tekst">Аксентије Смиљанић позна га у мраку: </p> <p rend="Tekst">— Побјеже! — рече он.  
 пјесма, па тужно као опијело.{S} А она га слуша, слуша, и поглед јој лута по зраку.{S} Онда уј 
а још нијесу испариле кишне капљице, па га обасјало јутрење сунце, те се цакли као полелеј у ва 
 браду и издиже јој лице према себи, па га гледа: </p> <p rend="Tekst">— Служи овоме! — рече по 
ала.{S} Гледа листиће и мисли нешто, па га онда чисто срдито баци и са некаквим поуздањем шапне 
ма о врбову грану, а леђима о другу, па га заниха и баци на проваљено мјесто.{S} Врба пуче, а Н 
не, кад се поп наслонио на шареницу, па га гледа, нагне се према њему, па се одједанпут тргне,  
 </p> <p rend="Tekst">Поп се исправи па га стаде гледати.{S} И ми се ослободисмо.{S} Посједасмо 
Поп полетје на један прозор.{S} Двојица га дохватише за мишке, али се он отрже и ускочи унутра. 
ава докле си ми живота поклонио!” И бог га је заједно с пошом одарио здрављем.{S} Али кад поша  
ти како га је учитељ научио.{S} Ал' кад га забоде у неку крчевину, а плуг пуче на двије поле ка 
који је поповао у стара времена, па кад га убише Турци, ја остах сироче и побјегох у ово село,  
му име Марија. </p> <p rend="Tekst">Кад га опет вратише у кућу, Мићо изнесе поново ракију.{S} П 
чунали у своје, већ у народно.{S} Народ га је засијавао, жњео, косио, пластио, врхао, вијао, Ми 
ше га, јадника, и овамо и онамо.{S} Узе га бости чиодом по ногама и све до појаса, а све пита:  
ако састајала се и с учитељем: најприје га се, веле, плашила, али послије се већ навикла. </p>  
ом заспала, изнесе свој губер и простре га пред врата попове собе, па ту леже. </p> <p rend="Te 
то позната пјесма, није ни игра — ко ће га знати шта је то!{S} Па је онда тресне о ледину, исте 
екоше ноге.{S} Спопаде петрахиљ, намаче га на врат па стаде читати „молитву од крвотеченија”. — 
вати дијете руком испод мишке и привуче га к себи, а коњи почеше касати.{S} Мара се окрете оцу  
еде у кола пред нашом црквом, причекаше га дванаест коњаника што су из нашег села у народној во 
> <p rend="Tekst">Доктор приђе, обрташе га, јадника, и овамо и онамо.{S} Узе га бости чиодом по 
 Крста Замлата истеже шамаром и састави га са земљом, а увријеђени народ гракну: „Удри, посвети 
 једног Турчина покрстио, и ено га, сви га знате, ваљан хришћанин и један по један газда у селу 
о, осим једног Јеротија Ковачевића који га је заклањао и бранио.{S} Тај је Јеротије чак и ишао  
лили смо сви да је он учеван човек, али га нијесмо марили.{S} Нарочито га је то црнило што га п 
} Са тога изгубих и дијете, а одведе ми га некрштен човјек. </p> <p rend="Tekst">— Како то, оче 
јечи.{S} Мало после разиђе се дим, и ми га угледасмо како прескочи преко греде која се пушаше н 
"Tekst">Мићо изнесе Марин ковчег и тури га у сијено под предње сједиште.{S} Поп пољуби Мару: </ 
rend="Tekst">— Па кад ти се слави, а ти га слави!{S} А мене немој дирати!{S} Видиш да радим! </ 
 занесе, и а да падне наузнак, а сељаци га прихватише. </p> <p rend="Tekst">У тај пар Павао изл 
у.{S} Бог да му душу прости!{S} Жао нам га је било.{S} Био је, сиромах, некако прирастао за сел 
ли и да гасимо.{S} А он стоји.{S} Црвен га пламен обасјао, бијела брада прекрила сва прса, дига 
да.{S} Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијелим народом изобличи и позове на по 
шта владика с попом разговарао.{S} Звао га да га узме у конзисторију, али поп вели да не може н 
војем образу, заћута и заспа.{S} Гледао га је он дуго.{S} Онда обриса очи и уђе у народ.{S} Сви 
 владичиним ишао у једну школу и предао га школском старјешини.{S} Овај, вели, кад прочита писм 
} Ја желим да крстимо дијете прије него га дам из куће. </p> <p rend="Tekst">— да га крстимо! — 
рикански плуг и стаде се хвалисати како га је учитељ научио.{S} Ал' кад га забоде у неку крчеви 
вјема једну собу, а себи другу.{S} Тако га ни жене не сметају, које су сваки час обилазиле Мару 
 <p rend="Tekst">— Овуда!{S} Овуда ћемо га пресрести! </p> <p rend="Tekst">Звркте кола и пуцају 
kst">— Сједајте! — викну он. — Сад ћемо га ухватити! </p> <p rend="Tekst">Двојица тројица метну 
 рече: </p> <p rend="Tekst">— Гледаћемо га као своје! </p> <p rend="Tekst">Поп настави: </p> <p 
некако прирастао за село.{S} Лијепо смо га сахранили.{S} Послије распустисмо дјецу, а школу зат 
 чабар воде на њега и греду и извадисмо га испод ње.{S} У тај пар цијела школа с ужасном праско 
у оцтом, па му је навукосмо и положисмо га у кревет.{S} Он се није разбирао.{S} Кмет викну скуп 
да сам и једног Турчина покрстио, и ено га, сви га знате, ваљан хришћанин и један по један газд 
p rend="Tekst">Иде он у наше село и ено га гдје уђе.{S} Хајд, хајд, па право у народ.{S} Устави 
век, али га нијесмо марили.{S} Нарочито га је то црнило што га поп ама ни у уста не узима. </p> 
марили.{S} Нарочито га је то црнило што га поп ама ни у уста не узима. </p> <p rend="Tekst">Ник 
 гласа готово никаког није имао.{S} Поп га је често дотјеривао, али се за нашег доброг учитеља  
 проговорио.{S} Кад би у недјељу, а поп га чека да држи пијевницу.{S} јесте, ал' учитеља нема!{ 
ће осрамотити! </p> <p rend="Tekst">Поп га је час пô прекидао: „А Мара?”, или „А она шта каже?” 
 и скиде капу. </p> <p rend="Tekst">Поп га отпоздрави: </p> <p rend="Tekst">— Добро си поранио, 
це бјеше опет узело земаљски облик, јер га радост бјеше обасјала; уста су му непрестано развуче 
а да се сада раставља са том женом, јер га она тужи да је бије и злоставља.{S} Неће он, сељаче, 
цу не хотећи „срдити бога”, али старост га је обрвала.{S} Он паде лицем на кревет, гдје је јуче 
нију, док је оно још за сисе!{S} Пазићу га као своје! </p> <p rend="Tekst">— Ако је с твојим бл 
 какав је, такав је — наш је!{S} Не бих га ја овдје ни помињао да и он није имао удјела у Мариј 
>Ноћ је била црна као мало која њена дрýга.{S} Нигдје се ништа не миче, само совуљага ћуче њену 
"Tekst">— Е, идите у варош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети.{S} Тамо иду сва дјеца,  
знате, ваљан хришћанин и један по један газда у селу. </p> <p rend="Tekst">Али владици збиља ом 
 ја затворим ово свето мјесто, да га не газите богопротивним ногама и да ме не црните све горе  
.{S} Престравили се, па заборавили и да гасимо.{S} А он стоји.{S} Црвен га пламен обасјао, бије 
 вароши па их све масти, а испод трапа, гдје хвата можданик, подметнуо двије старе коњске плоче 
 једва разазнавао светац.{S} Само горе, гдје је глава, цакле се очи, и ма у који крај школе да  
озна киша.{S} Из грдне гомиле жеравице, гдје је била школа, сукне још час пô пламен, а варнице  
јети?{S} Како ћу — вели — поћи на небо, гдје ће ме сјутра-прексјутра свевишњи позвати, како му  
 ја остах сироче и побјегох у ово село, гдје ме послије власт запопи. </p> <p rend="Tekst">— А  
виш!{S} А богати, оче, не прими за зло, гдје си ти школе учио? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам се 
 да ме је премјестио у један пансионат, гдје се говори само француски.{S} Цијеле године ишла са 
је обрвала.{S} Он паде лицем на кревет, гдје је јуче још покојница лежала, и горко зарида.{S} С 
">— Нема од тога ништа, оче владико!{S} Гдје су толики новци? </p> <p rend="Tekst">— Па ти — ве 
огледа око себе: </p> <p rend="Tekst">— Гдје је икона? </p> <p rend="Tekst">Ми му показасмо. </ 
ом окрете кмету: </p> <p rend="Tekst">— Гдје је овдје школа? </p> <p rend="Tekst">— Ту је, госп 
тао с њоме: „Није”, вели, „ни плакала!” Гдје ће то бити да дијете не плаче? </p> <p rend="Tekst 
не може од цркве, а и од старости.{S} А гдје би њега, старца, пустио народ на пут, и како би ње 
а ни он сам кад се родио.{S} У оно доба гдје вам почињем причати, рачунали смо ми, а и он, да ћ 
end="Tekst">Иде он у наше село и ено га гдје уђе.{S} Хајд, хајд, па право у народ.{S} Уставише  
ина на точковима, а он нађе Пера ковача гдје сједи пред крчмом: </p> <p rend="Tekst">— Зар ти — 
.{S} Читав облак од воде сасу се на зид гдје су врата. </p> <p rend="Tekst">Поп таман да скочи  
 у војсци.{S} И попа она одмењује ондје гдје треба писати, извадити крштено писмо, и таке ствар 
димо, ако је ваша воља, ово парче земље гдје је кућа, и њиву уз њу, забран са шарамповом и лива 
? </p> <p rend="Tekst">— Косово је поље гдје су Срби изгубили царство и гдје је погинуо српски  
је поље гдје су Срби изгубили царство и гдје је погинуо српски цар Лазар. </p> <p rend="Tekst"> 
м да му не ваљају послови што ради, али гдје ја, прост човјек, смијем ударити на науку!{S} Немо 
S} Шта ће — вели — научити у мојој кући гдје нема ни преслице, а камоли разбоја?{S} А и Иконија 
 ни с ким, већ, поводећи се, уђе у собу гдје је дијете било.{S} Рече женама да изиђу, а сам ост 
 собом, и Нинко Вилотић први уђе у собу гдје је дијете било и тури му под главу дукат.{S} За њи 
ао да је богзна како уморан приђе столу гдје је и поп сједио.{S} Не назва бога, само мало климн 
му се развуку уста, гледа на ону страну гдје мисли да му је жена и дијете, па понавља: „Слава т 
">Поп се трже и обрте очи на ону страну гдје владика стајаше. </p> <p rend="Tekst">— Шта те бол 
лачица на уснама и мрко гледа у дашчару гдје је школа.{S} Подилази му крв на очи, оне су влажне 
румени, а поп још не заспа.{S} И кад чу гдје пред његову кућу сташе кола, устаде и изиђе напоље 
ију; у селу је још све било мирно, само гдјегдје што шкрипне ђерам, или лупне капак од прозора, 
оја недјеља, све горе.{S} Мука, истина, гдјешто и попусти, али ноге затјечу све јаче, дохватило 
Сједне на креветац, држи колач у руци и гига ногама.{S} Онда скочи, трчи у кухину и тјера Икони 
 у кола, па још и Мару узе са собом.{S} Гигају се, брате, она кола, рекао би човјек сад ће испа 
нуо двије старе коњске плоче да се мало гигају кола као на „вендерима” и да се попу „не труцка  
ути дијете од школе.{S} Ово је — вели — глава каквих мало има.{S} Није се она родила да бере ку 
 — дере се он. — Живог или мртвог, моја глава цареву плаћа! </p> <p rend="Tekst">И учас, као не 
азазнавао светац.{S} Само горе, гдје је глава, цакле се очи, и ма у који крај школе да станеш,  
тељ! </p> <p rend="Tekst">— Бестрага му глава!{S} Шта дижеш вику? — рече бунован </p> <p rend=" 
ају стоку.{S} Пуца врљика, а разбијених глава као бундева.{S} Сваки дан све горе, и кмет већ би 
м селу нема, као у другима, ама ниједне главе која светкује петак. </p> <p rend="Tekst">А недје 
кољенима приђе још ближе, али не дизаше главе ни руку с очију. </p> <p rend="Tekst">Поп јој мет 
це и прсима ка земљу, а икону диже више главе.{S} Сасусмо чабар воде на њега и греду и извадисм 
 пламену.{S} Држи икону и дигао је више главе. </p> <p rend="Tekst">Нама жива срца попуцаше.{S} 
ада прекрила сва прса, дигао икону више главе, и кроз онај тутањ и праску, чусмо његов јасан гл 
ажи очима њих четворицу, а они покуњили главе, погледају се испод очију и хоће већ да се љубе п 
Tekst">Претурисмо још годину дана преко главе.{S} Кад је требало да дође, поп доби писмо да ове 
и свој завичај.{S} А ко је то све преко главе претурио, тај зна како најзад и туга малакше; лег 
ком покупи хаљину, десном смаче шешир с главе, дохвати се за лотре и лако скочи на земљу. </p>  
 човјек.{S} Чудан мало на поглед.{S} На глави му широк сламни шешир с црвеном траком.{S} Испод  
ра бијелом брадом и с оно мало длака на глави. </p> <p rend="Tekst">Мара бјеше сама у зачељу.{S 
и он остави учитеља себи сама и његовој глави. </p> <p rend="Tekst">Од то доба учитељ поста још 
ухина у којој је и фамилијаз спавао.{S} Главна соба, управо школа, била је ниска, као и цијела  
очи и погледа по народу.{S} Махну слабо главом, као да рекне „збогом!”, и пријеђе преко пута.{S 
дио.{S} Не назва бога, само мало климну главом: </p> <p rend="Tekst">— Је ли овдје кмет? </p> < 
на сто.{S} Заврати се мало на клупицу а главу нешто искриви на десну страну и погледа у небо. < 
="Tekst">Поп је ухвати објема рукама за главу, па је љуби у чело, а нама иду сузе.{S} Поздравља 
> <p rend="Tekst">Поп јој метну руку на главу и нешто шапуташе.{S} Послије јој потури руку под  
 собу гдје је дијете било и тури му под главу дукат.{S} За њим кмет, за кметом Аксентије Смиљан 
или лупне капак од прозора, Кокоши ваде главу испод крила, али још не скачу са сједала. </p> <p 
чи једанпут, па паде на кољена.{S} Саже главу, покри очи рукама, а црна јој коса расу се по зем 
га тјеши, шта да му каже.{S} Поп издиже главу и погледа по свјема: </p> <p rend="Tekst">— Је ли 
а њему, па се одједанпут тргне, издигне главу, уђе у собу и отвори књигу. </p> <p rend="Tekst"> 
Онда уједанпут тресне ножицом и уздигне главу: </p> <p rend="Tekst">— Luѕcіnіa phіlomela!{S} Па 
{S} И учитељ, чим види попа, а он погне главу, намргоди се још јаче, игра се прутићем и пролази 
, нико не разумије, он се дусне, окрене главу на другу страну и мргодно оде. </p> <p rend="Teks 
е.{S} Онда му уједанпут сину нешто кроз главу.{S} Скочи с клупице и као да се насмјехну, а у ис 
<p rend="Tekst">А кад он диже и исправи главу, Нинко викну кочијашу: </p> <p rend="Tekst">— Оши 
Коњи све крупније касају, и она наслони главу на Нинкове прси, па неутјешно и силно зајеца. </p 
S} Ја сам — вели — много мислио и лупао главу шта да радим јако с њоме.{S} Дијете ваља да се по 
везана. </p> <p rend="Tekst">Поп нагнуо главу, а од милине све му сузе капљу у тањир. </p> <p r 
терет на срце, и црне му мисли долазе у главу да ће изгубити друга.{S} Забринуо се силно и ноћу 
о поп на клупицу у авлију, турио сиједу главу у руке, па се не миче.{S} Онда му уједанпут сину  
ак прене иза сна, прекрсти се: „О твоју главу!” па опет спава. </p> <p rend="Tekst">На један ст 
d="Tekst">Поп метну обје руке на Марину главу и узе шапутати. </p> <p rend="Tekst">А кад он диж 
а! — Па замишљено настави:{S} Чисто сам гладна овога ваздуха </p> <p rend="Tekst">— Е, печем ја 
> <p rend="Tekst">— А да, весела друго, гладно и жедно у туђем свијету! — Па гурај дјетету кола 
о у по дана.{S} Уједанпут загрмје попов глас: </p> <p rend="Tekst">— Икона!{S} Икона! </p> <p r 
 rend="Tekst">Опет као да се чује попов глас, али је загушен и не разбирају се ријечи.{S} Мало  
 онај тутањ и праску, чусмо његов јасан глас, пјесму и ријечи: „... первје бо пришел јеси, свет 
а: а кроз цијелу ту вреву чује се ситан глас црквеног звона. </p> <p rend="Tekst">Кад стигосмо  
јеци говорио.{S} Пјевао је у цркви, али гласа готово никаког није имао.{S} Поп га је често дотј 
у Биоград!{S} Нећу!” Али слаб јој бјеше гласић.{S} Не чу то ни поп, ни кум Нинко, ни кочијаш. < 
риједи.{S} Намргоди њене очице, па поче гласно и монотоно, како сва дјеца читају: </p> <p rend= 
и унаоколо. </p> <p rend="Tekst">Слабим гласом поче поп: </p> <p rend="Tekst">— Оче владико, сј 
зар! — рече Мара </p> <p rend="Tekst">— Гле!{S} А откуд ти знаш? </p> <p rend="Tekst">— Прочита 
итеља у овом селу. </p> <p rend="Tekst">Гле!...{S} Нов учитељ!...{S} Како то? </p> <p rend="Tek 
ад је насамо, често му се развуку уста, гледа на ону страну гдје мисли да му је жена и дијете,  
S} Послије трчи по авлији, ваби кокоши, гледа како Мићо изгрће жар из пећи за хљеб, или како су 
и јој је Иконија боквицом превијала.{S} Гледа листиће и мисли нешто, па га онда чисто срдито ба 
очијашем.{S} Пуши цигару иза цигаре.{S} Гледа само око себе и као да није весео.{S} А са оне бо 
Ми погледасмо кроз прозор, а свети Сава гледа оним истим мрачним и озбиљним погледом на нас све 
аду и издиже јој лице према себи, па га гледа: </p> <p rend="Tekst">— Служи овоме! — рече поп,  
 кад се поп наслонио на шареницу, па га гледа, нагне се према њему, па се одједанпут тргне, изд 
 пар Иконија провирила, би помислила да гледа светитељске слике.{S} Наднијело се увело старчево 
ло.{S} Не плаче, већ замишљеним очицама гледа у шта му драго.{S} Чупка ресе на кошуљи и не гово 
<p rend="Tekst">Мара стала на врата, па гледа неким широким погледом. дубок јој је дах, а чудно 
 очи и отвори их.{S} Дубоко уздахну, па гледа великим безазленим црним очима у попа: </p> <p re 
>Сутрадан устала она, стала на врата па гледа.{S} Поп је већ давно био у градини и сваки час се 
о добро не пази.{S} Тако он, вели, и не гледа, већ пљуцка испред себе.{S} Кад случајно обрне оч 
н корак, наже се напријед, па зачкиљи и гледа у учитеља. </p> <p rend="Tekst">— Шта ме гледаш?  
п уђе у собу. </p> <p rend="Tekst">Дуго гледа мирну и безбрижну савјест како спава.{S} Стаде по 
ајао је наслоњен Павао Ђерић и као соко гледа у помрчину. </p> <p rend="Tekst">У тај пар из шко 
стима оно мало длачица на уснама и мрко гледа у дашчару гдје је школа.{S} Подилази му крв на оч 
прсима. </p> <p rend="Tekst">Опет жељно гледа њено болно лице.{S} Смијеши се и чисто не може си 
де ми пристајати на муку, кажем ти, већ гледај свога посла!{S} Знам ја тебе добро који си ти! < 
вијетом.{S} То вам је на аманет, па сад гледајте! </p> <p rend="Tekst">Хоће они штогод да прого 
очи, људи чепркају палицом по прашини и гледају на другу страну, у плот. </p> <p rend="Tekst">Н 
 ма у који крај школе да станеш, увијек гледају у тебе.{S} Озбиљне, црне, продиру ти у душу и к 
ђе очи допола затворене, жмире и увијек гледају на страну.{S} Има му двадесет и двије до три го 
гару, па тури у уста и наокришке, а све гледајући кмета, nриђе столу; заврати шешир, наже се пр 
ништа не ради!...{S} Хоћу да пресвиснем гледајући ову неправду!...” </p> </div> <div> <head ren 
ворним балсамом. </p> <p rend="Tekst">— Гледала сам природу — рече она безазлено. </p> <p rend= 
иска, као и цијела кућа.{S} Врата од ње гледала су у школску авлију, а с лијеве стране била су  
 се чини проговориће нешто, и час прије гледам да загребем напоље. </p> <p rend="Tekst">Учитељ  
 право у народ.{S} Уставише се кола.{S} Гледамо ми ко ће то бити. </p> <p rend="Tekst">Господин 
ду на својем образу, заћута и заспа.{S} Гледао га је он дуго.{S} Онда обриса очи и уђе у народ. 
а, нека му је слава!{S} Али дијете ваља гледати.{S} Шта ћу ја, стар и нејак, с њиме? </p> <p re 
rend="Tekst">Поп се исправи па га стаде гледати.{S} И ми се ослободисмо.{S} Посједасмо опет, пр 
у мало, па рече: </p> <p rend="Tekst">— Гледаћемо га као своје! </p> <p rend="Tekst">Поп настав 
d="Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Гледаш у дуд? </p> <p rend="Tekst">Мара се слабо насмје 
 учитеља. </p> <p rend="Tekst">— Шта ме гледаш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа! — вели поп. — У ц 
г вечера сједи поп, кум Нинко и Станоје Глувић у поповој авлији.{S} Онда поче поп: </p> <p rend 
реба сиса. </p> <p rend="Tekst">Станоје Глувић стидљиво изиђе напријед: </p> <p rend="Tekst">—  
елим да је опет дате мени у кућу — рече Глувић. </p> <p rend="Tekst">— Јок! — каже кум Нинко. — 
, у другим колима, возио се кум Нинко и Глувић, за њима још многи народ.{S} Веле, кад је наш по 
ове Нинка, Аксентија Смиљанића, Станоја Глувића и кмета. </p> <p rend="Tekst">— Браћо, — вели — 
 за птице.{S} Па онда хајд Нинковој или Глувићевој кући.{S} А они као да им је владика дошао: з 
</p> <p rend="Tekst">Лијепо пазе Мару у Глувићевој кући.{S} Напредује дијете да ти је милина по 
уку и понесе је попу да је пољуби, па с Глувићем оде његовој кући.{S} Поздравише се и остали се 
оји покушаји јалово испали.{S} Народ је глуп и затуцан!{S} Имају једног попенду који је још с д 
лоатише сељака — подржава га све јаче у глупости — а сам ништа не ради!...{S} Хоћу да пресвисне 
ви пред школском стрехом, а у врапчијем гнијезду. </p> <p rend="Tekst">Кола пођоше још брже.{S} 
е људи с рада, па стоје пред судницом и говоре нешто о пушницама.{S} Ја сам био с Радојем Никли 
ти.{S} Заузимајући се за њега, пишући и говорећи, упропастио сам своју каријеру и спао на то да 
Tekst">— Не знам просто шта да радим! — говори слика из авлије. </p> <p rend="Tekst">— Остани!  
којим је био подупро врата од буваре. — Говори народ о поповим ријечима, а свакоме пуно срце, и 
есто хоће ово а ради оно, мисли једно а говори друго?{S} Што да вам приповиједам како смо били  
— Не дај, боже! — гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бога знаш! </p> <p rend="Tekst">Аксент 
и године. </p> <p rend="Tekst">Ништа не говори с кочијашем.{S} Пуши цигару иза цигаре.{S} Гледа 
 му драго.{S} Чупка ресе на кошуљи и не говори ништа.{S} Ништа не једе и не пије.{S} Чисто дије 
е премјестио у један пансионат, гдје се говори само француски.{S} Цијеле године ишла сам у школ 
осмо поповој кући.{S} Поп од радости ни говори, ни ромори, само брише очи, и тек постарији људи 
. </p> <p rend="Tekst">Много смо штошта говорили.{S} Већ се примицасмо селу.{S} Онда ја закопча 
 чак и ишао њему.{S} Шта су њих двојица говорили, то се не зна.{S} Једанпут довуче Јеротије аме 
отпоче проповијед.{S} Лијепо је, брате, говорио, чисто да се заплачеш.{S} Кад напошљетку сав по 
 rend="Tekst">И c Маром је много штошта говорио. </p> <p rend="Tekst">— Који је оно светац? — р 
дакле попу. </p> <p rend="Tekst">Поп је говорио врло често бесједе у цркви.{S} Силне, свете и п 
је зацијело и сам већ с владиком о томе говорио.{S} Покуњисмо се, па ћутасмо. </p> <p rend="Tek 
 је што више знао од онога што је дјеци говорио.{S} Пјевао је у цркви, али гласа готово никаког 
казати сваку његову ријеч, тако је мало говорио.{S} Кад видје да му и оно мало, што овда-онда п 
лужбе у петак, стаде пред олтар па поче говорити; да је бог оставио недјељу и празнике за цркву 
чеван човјек с којим ја нијесам смио ни говорити.{S} Видим да му не ваљају послови што ради, ал 
попа: </p> <p rend="Tekst">— Како ти да говориш онако пред његовим преосвештенством?! </p> <p r 
 поднијети. </p> <p rend="Tekst">Ту они говорише које о чему, а највише о путу и о Мари.{S} Мно 
евидио и постао забораван.{S} Знам, кад год му приђем руци, да ме пита чији сам. </p> <p rend=" 
ад је погледа, уздиже очи к небу, и кад год је ко хвали а њему иду сузе као малом дјетету.{S} С 
иди што више свијета и научи се чему се год деси прилика Попу је казао: „Стрпи се, оче, још год 
/p> <p rend="Tekst">Кад јој се навршила година и девет мјесеца, а поп, у договору са селом, доз 
јстаријих овдје; а богати, колико ти је година? </p> <p rend="Tekst">— Ја — вели поп — и народ  
ма и поклонима.{S} Није јој била још ни година дана, а већ је имала чарапа, кошуља, убруса и др 
мири по нашем рачуну тако педесет и пет година, почне нешто удити, свако јутро повраћа, а посли 
има, скочи напоље као момак од двадесет година.{S} У очима му нешто страшно, да те свега језа п 
 ми, а и он, да ће му бити тако педесет година.{S} Попадија јал' је била годину двије млађа, ја 
"Tekst">Прошло је од то доба досад шест година.{S} Ја сам лутао по свијету, док ме наш рат не п 
сентименталност, ваљда својствена њеним годинама и школи коју је учила.{S} Ходећи тако састајал 
 требало да дође, поп доби писмо да ове године о распусту иде госпођа код које је Мара у Беч, п 
ад је Нинко понесе, као да су јој двије године.{S} Рече јој да се прекрсти, па је метну у кола  
м Нинко. — Код тебе је била скоро двије године, а код мене једном у недјељи.{S} Него дајте ви м 
чека.{S} Кад је пошљедњи мјесец школске године, не може човјек жив да дочека.{S} Али нема више  
дје се говори само француски.{S} Цијеле године ишла сам у школу, а сад ме ни о распусту неће да 
а је расла у кући код оца до своје осме године.{S} Једног вечера сједи поп, кум Нинко и Станоје 
то траје? </p> <p rend="Tekst">— Четири године! </p> <p rend="Tekst">Поп преблиједи као крпа и  
/p> <p rend="Tekst">Кад се навршише три године, и Мара сврши трећи разред, учитељ онда навали н 
рану.{S} Има му двадесет и двије до три године. </p> <p rend="Tekst">Ништа не говори с кочијаше 
школу. </p> <p rend="Tekst">На једно по године послије тога напрасно се разбоље поп, заковрну о 
едесет година.{S} Попадија јал' је била годину двије млађа, јал' није.{S} Али обадвоје људи тем 
 по старом.{S} Наново је требало чекати годину дана, и кад се она наврши, закла нас лијепо једн 
и на друге људе, те је задржа још једну годину дану школи „на приват”.{S} Тако она пође учити и 
лика Попу је казао: „Стрпи се, оче, још годину дана!{S} Нека дијете прође свијета.{S} А послије 
мо. </p> <p rend="Tekst">Претурисмо још годину дана преко главе.{S} Кад је требало да дође, поп 
 пред порту с врљиком, па да му пребије голијени који се од вас усуди ступити ногом на ову свет 
kst">Радоје опали из двоцијевке.{S} Поп гологлав потрча пред кола која се уставише, раширио рук 
end="Tekst">— А што си ми се замислила, голубице? — рече Иконија. </p> <p rend="Tekst">Мара још 
ekst">— Отишли су преко Јаруге! — викну гомила, и све наже, као јато чворака, натраг. </p> <p r 
Онда се спусти грозна киша.{S} Из грдне гомиле жеравице, гдје је била школа, сукне још час пô п 
у. </p> <p rend="Tekst">Кад ашов извиси гомилу земље више попадије, махну поп руком на нас, и м 
га пољака Луку; ухватио нечије свиње па гони у Обор. </p> <p rend="Tekst">— Куда ћеш то, Луко?  
ст цигаља.{S} На ногама му панталоне, а горе само кошуља.{S} Босоног лежи и чита некаку купусар 
 јој да се прекрсти, па је метну у кола горе.{S} Онда се и сам прекрсти, па се посади поред ње  
ка.{S} Али поши, како која недјеља, све горе.{S} Мука, истина, гдјешто и попусти, али ноге затј 
опротивним ногама и да ме не црните све горе пред оцем небеским!{S} Пошљедњи вам пут кажем и по 
них глава као бундева.{S} Сваки дан све горе, и кмет већ био поручио Циганину да скује резу за  
ћани?{S} Какво је то зло ударило, да је горе неголи у Турској?{S} Синоћ ме — вели — зову да чит 
 али ноге затјечу све јаче, дохватило и горе снагу, и често је хвата несвјестица.{S} Све више и 
 да се једва разазнавао светац.{S} Само горе, гдје је глава, цакле се очи, и ма у који крај шко 
— Па опет: пљус! </p> <p rend="Tekst">— Гори си од те марве! — рече учитељ. </p> <p rend="Tekst 
="Tekst">Кад стигосмо пред школу, а она гори увелике.{S} Црква, хвала богу, још здрава, читава, 
ази му крв на очи, оне су влажне и лице гори као у грозници. </p> <p rend="Tekst">А кад мрак пр 
рочита: „Погинули при освајању шанца на Горици.{S} 29. декембра 1877, тај и тај, тај и тај, тај 
S} Собу је освјетљивало кандило које је горјело пред иконом.{S} Да је у тај пар Иконија провири 
т, гдје је јуче још покојница лежала, и горко зарида.{S} Сузе спирају црне мисли, налију препук 
вама.{S} Доња му је усна мало висила, а горња је мало уздигнута, те се виде бијели као снијег з 
к: </p> <p rend="Tekst">— Молим, молим, господар-Нинко и куме, и ви, господин-попо и остала гос 
/p> <p rend="Tekst">— Е, идите у варош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети.{S} Тамо иду 
жена и дијете, па понавља: „Слава теби, господе!” </p> <p rend="Tekst">Али једно вече, кад се в 
е! — рече поп. </p> <p rend="Tekst">Ал' господин дохвати кутију са жигицама која је пред попом  
им, молим, господар-Нинко и куме, и ви, господин-попо и остала господо!{S} Ја велим, ако дозвол 
 rend="Tekst">— Молим вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекнем и ја. </p> <p re 
жи-де! </p> <p rend="Tekst">— Ја велим, господин-попо, и ви, господо кметови и кумови, да није  
а бора која се ни онда не изједначи кад господин човјек затури шешир и рупцем брише зној с чела 
 </p> <p rend="Tekst">— Води ме! — рече господин човјек. </p> <p rend="Tekst">— Затворена је! < 
аше село иду једна кола, и у њима један господин човјек.{S} Чудан мало на поглед.{S} На глави м 
Tekst">— Хајдете — вели — поздравио вас господин владика да идете на ручак. </p> <p rend="Tekst 
Ја сам, господине! </p> <p rend="Tekst">Господин човјек извади готову цигару, па тури у уста и  
 ми ко ће то бити. </p> <p rend="Tekst">Господин човјек неспретно скочи с кола, па тромо и као  
је школа? </p> <p rend="Tekst">— Ту је, господине, одмах до цркве. </p> <p rend="Tekst">— Води  
т скочи: </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, господине! </p> <p rend="Tekst">Господин човјек извади  
ћем? </p> <p rend="Tekst">— Е, сељаче и господине, њега је ону ноћ, кад школа изгоре, нестало.{ 
Tekst">— Ја велим, господин-попо, и ви, господо кметови и кумови, да није право да се дијете ко 
ко и куме, и ви, господин-попо и остала господо!{S} Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпи 
сто везао језик.{S} Није шала, као нека госпођа!{S} Па каке су јој оне хаљине, па како иде!...  
доби писмо да ове године о распусту иде госпођа код које је Мара у Беч, па хоће и њу да поведе. 
 кад се он враћао, како се све крије од госпође за дрва и у шупу, па плаче сама, и како, каже,  
з школске авлије изиђоше једна кола, па готово трком пођоше улицом. </p> <p rend="Tekst">Павао  
оворио.{S} Пјевао је у цркви, али гласа готово никаког није имао.{S} Поп га је често дотјеривао 
смеђа коса пада на чело.{S} Густе обрве готово се састају, а међ њима једна дубока бора која се 
ма, а оставише попа сама.{S} Није ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у постељу. 
 <p rend="Tekst">Господин човјек извади готову цигару, па тури у уста и наокришке, а све гледај 
е нека помама у људе да разграђују туђе градине и да упуштају стоку.{S} Пуца врљика, а разбијен 
</p> <p rend="Tekst">У то дође и поп из градине.{S} Његово светитељско лице бјеше опет узело зе 
ата па гледа.{S} Поп је већ давно био у градини и сваки час се враћа да види је ли Мара устала. 
те брукати себе живе, ни мене мртва, ни градити шта му драго.{S} Не почињите док добро не смисл 
ше ухватити учитеља и отети му Мару.{S} Граја се дигла, и силно као оркан креће се маса Зебићев 
астави га са земљом, а увријеђени народ гракну: „Удри, посветила ти се!” Све иде добро и сви се 
>— Мара! </p> <p rend="Tekst">— Мара! — гракнусмо ми, а ћата, што боље може, попу на муштулук.  
 </p> <p rend="Tekst">— Не дај, боже! — гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бога знаш! </p>  
ба као рај.{S} Прозори закићени липовим гранама, под гредице подвучени струкови босиљка На пећи 
 оберучке.{S} Оприје се ногама о врбову грану, а леђима о другу, па га заниха и баци на проваље 
пи вјечност, послије које ће зар и нама гранути сунце. </p> <p rend="Tekst">Међутим, мијења се  
ekst">Онда се спусти грозна киша.{S} Из грдне гомиле жеравице, гдје је била школа, сукне још ча 
 сјекиром по једној греди од тавана.{S} Греда с праском паде посред собе између двије скамије,  
довратку.{S} Поп преко прага, а пламена греда више врата тресну и лупи попа по потиљку.{S} Он п 
nd="Tekst">— Воду на врата!{S} Обарајте греде! — чује се дрека са свих страна.{S} Читав облак о 
бјеше све у пламену.{S} Пуцају рогови и греде, већ је и таван дохватило; а у школи се свијетли  
, и ми га угледасмо како прескочи преко греде која се пушаше на патосу, па пође вратима. </p> < 
а ради, стаде лупати сјекиром по једној греди од тавана.{S} Греда с праском паде посред собе из 
} Прозори закићени липовим гранама, под гредице подвучени струкови босиљка На пећи свакојака цв 
 главе.{S} Сасусмо чабар воде на њега и греду и извадисмо га испод ње.{S} У тај пар цијела школ 
е дошло да ће и по селима почети, па је гри'ота да дијете задоцни.{S} Него ја тако мислим и каж 
ну: </p> <p rend="Tekst">— А какав тебе гријех мори? </p> <p rend="Tekst">Поп слабо махну руком 
ек, а незнан му је час смрти.{S} Наш је гријех ако умре поред нас живијех некрштена душа.{S} Ја 
о сам му платио за моје знане и незнане гријехе. </p> <p rend="Tekst">Сви ћуте.{S} Нико се не у 
ио.{S} Богу се молио: „Боже, опрости ми гријехе и одржи ме здрава докле си ми живота поклонио!” 
и учитељ, чисто нам је... баш се човјек гријеши! ... хтједох рећи: чисто нам је, божепрости, ст 
а се прутићем и пролази као мимо турско гробље. </p> <p rend="Tekst">Ко зна зашто он тако чини? 
и одосмо његовој кући, а он оста сам на гробу.{S} Сједили смо може бити једно по сахата.{S} Мић 
таје ракије.{S} Шта је поп радио сам на гробу, то нико не зна.{S} Тек послије једно по сахата в 
ух. </p> <p rend="Tekst">Онда се спусти грозна киша.{S} Из грдне гомиле жеравице, гдје је била  
на очи, оне су влажне и лице гори као у грозници. </p> <p rend="Tekst">А кад мрак притисне земљ 
туђе добро, продаћу их одмах, ма ни сто гроша не узео!{S} Неће бити моја штета. </p> <p rend="T 
епавице падоше на запурене обрашчиће, а груди се почеше равномјерно дизати, исправи се поп у по 
о.{S} Успомене навалише и притискоше ми груди. </p> <p rend="Tekst">— Лакше, Илија, лакше, још  
. дубок јој је дах, а чудно јој нешто у грудима. </p> <p rend="Tekst">— А што си ми се замислил 
свих страна. </p> <p rend="Tekst">И све груну опет Зебићевим шором.{S} Кроз село лете људи и ви 
 тај пар цијела школа с ужасном праском груну о земљу и све се начини као велико огњиште.{S} Од 
p rend="Tekst">— Не дао бог! — рече поп грцајући. — Па шта да радим?{S} Научи ме! </p> <p rend= 
да је Мара с попом заспала, изнесе свој губер и простре га пред врата попове собе, па ту леже.  
.. </p> <p rend="Tekst">Нинко цикну као гуја кад угледа попа: </p> <p rend="Tekst">— Спасавајте 
о, гладно и жедно у туђем свијету! — Па гурај дјетету колаче и друге понуде у руке и у уста. </ 
ене, једна по једна, њега у руку па као гуске једна за другом на капију.{S} И млађи свијет оде. 
спод шешира смеђа коса пада на чело.{S} Густе обрве готово се састају, а међ њима једна дубока  
једи мало кукаст нос, а под њиме малени густи брчићи које је он на обје стране рашчешљао, те су 
и попа, али му се језик завезао, и само гута пљувачку.{S} Аксентије са Станојем покуњио се, па  
 коњске плоче. </p> <p rend="Tekst">Ал' да се удари путем на Јаругу, морали смо се вратити до б 
и а учитељ није имао ништа против тога, да је Мара већ свршила „васпитање” и да сада похита учи 
 Била је сасвим почађила и испрепуцала, да се једва разазнавао светац.{S} Само горе, гдје је гл 
и разбоја?{S} А и Иконија је остарјела, да се једва држи на ногама.{S} Шта ви — вели — мислите? 
rend="Tekst">Сељаци су видјели, истина, да је овај учитељ сасвијем нешто друго од пређашњег, и  
ка.{S} Некакав страх бјеше обузео попа, да се једва држаше на ногама. </p> <p rend="Tekst">Аксе 
со и што му је кућа до владичина двора, да је владика изишао пред врата и помагао попу да сиђе  
о је како у тој кући има много којешта, да ни десето не знаш чему је и зашто је, и како се човј 
не смислите и док не буде доста новаца, да не будете постидни пред свијетом.{S} То вам је на ам 
 је твоја воља, попо, и твој благослов, да узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо какој бабињ 
 име бога и с твојим благословом, куме, да се крећемо. </p> <p rend="Tekst">Иконија с црвеним о 
и!{S} Тек велим толико да јој одредите, да се не рачуна баш сироче и да би се имала чиме прихра 
ла господо!{S} Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви в 
<p rend="Tekst">— Ако сам ти прав, оче, да се окумимо!{S} Тако народ, хвала му, мене изабра. </ 
н-попо, и ви, господо кметови и кумови, да није право да се дијете код толиког свог имања потуц 
це. </p> <p rend="Tekst">Попа се клони, да је чудо.{S} Већ је недјељу дана, а с њиме није још н 
х трчи по попа, и он то од часа намири, да је сваком право. </p> <p rend="Tekst">Код куће је жи 
 </p> <p rend="Tekst">— А онако нијеси, да речеш, какијех школа учио? </p> <p rend="Tekst">— Ни 
ироче и да би се имала чиме прихранити, да је, не дај боже, ви који...{S} Чекајте док свршим!{S 
раван.{S} Знам, кад год му приђем руци, да ме пита чији сам. </p> <p rend="Tekst">Тако смо ми р 
кви.{S} Силне, свете и поучљиве ријечи, да те језа подиђе.{S} Црква је служила сваки дан, а нед 
чињем причати, рачунали смо ми, а и он, да ће му бити тако педесет година.{S} Попадија јал' је  
 <p rend="Tekst">— Мислим, оче владико, да је дам у кумову кућу да се дијете учи раду. </p> <p  
и хришћани?{S} Какво је то зло ударило, да је горе неголи у Турској?{S} Синоћ ме — вели — зову  
ет година.{S} У очима му нешто страшно, да те свега језа подиђе.{S} Било нас је који смо помисл 
хоћете да ја затворим ово свето мјесто, да га не газите богопротивним ногама и да ме не црните  
 те утјеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и по носиш њоме, како се народ дичи и понос 
о радите?{S} Шта сам ја згријешио богу, да ми не дате под моје старе дане живјети?{S} Како ћу — 
 је многа чуда што је видио у Биограду, да му једва вјеровасмо.{S} За Мару вели да је најприје  
st">Доктор нареди да га оставе на миру, да га нико не дира ни зановета, а владици напољу рече:  
 rend="Tekst">— Што си, велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар? </p> <p rend="Tekst">—  
слије да запитамо и друге паметне људе; да видимо шта ће они рећи. — Ја велим да је опет дате м 
е он за све моли кад они морају радити; да је богомрско не радити у петак, јер је то само турск 
так, стаде пред олтар па поче говорити; да је бог оставио недјељу и празнике за цркву; да се у  
ог оставио недјељу и празнике за цркву; да се у остале дане човјек радећи моли богу; да се он з 
 у остале дане човјек радећи моли богу; да се он за све моли кад они морају радити; да је богом 
 свако добро и радост од ње да дочекаш; да те утјеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и 
кандило које је горјело пред иконом.{S} Да је у тај пар Иконија провирила, би помислила да глед 
сам — вели поп — никад на то мислио.{S} Да видиш, није луда ова учитељева. </p> <p rend="Tekst" 
 ногама.{S} Шта ви — вели — мислите?{S} Да се договоримо ми, па послије да запитамо и друге пам 
ekst">— Природу! — рече он замишљено. — Да!{S} Тој сам се мисли и сам поклонио!{S} Велика је то 
еосвештенством?! </p> <p rend="Tekst">— Да како ћу? — рече наш поп. — Онако је све у длаку!{S}  
 га дам из куће. </p> <p rend="Tekst">— да га крстимо! — рекоше сељаци. </p> <p rend="Tekst">—  
а чувам и пазим. </p> <p rend="Tekst">— Да узмемо Иконију! — викнуше сељаци. </p> <p rend="Teks 
оја! — рече поп. </p> <p rend="Tekst">— Да је жива и здрава! — рече владика милујући дијете. </ 
 некаком заносу. </p> <p rend="Tekst">— Да бог да да ово све на добро изиђе! — рече баба Стеван 
 изиђе напријед: </p> <p rend="Tekst">— Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се мо 
желиш ли штогод? </p> <p rend="Tekst">— Да се исповједим! — рече поп. </p> <p rend="Tekst">Влад 
d="Tekst">— Мара </p> <p rend="Tekst">— Да је благословена! </p> <p rend="Tekst">Послије ручка  
боље бити: „Не слази”, вели, „с крила.” Да бог да!{S} Само што нешто сметено прича како се раст 
ржених пилића, пастрме и толико „заире” да би Војин четовођа рахат цијелу чету њоме нахранио.{S 
ете ислабило!” </p> <p rend="Tekst">— А да, весела друго, гладно и жедно у туђем свијету! — Па  
</p> <p rend="Tekst">Поп се занесе, и а да падне наузнак, а сељаци га прихватише. </p> <p rend= 
чеше отјецати.{S} Не може више ни хљеба да замијеси. „Хоће — вели — душа на нос да ми искочи!”  
више добру рад.{S} Па ја велим не треба да стајеш њеној срећи на пут. </p> <p rend="Tekst">— Не 
здравља се она с нама — каква је, једва да је познаш!{S} А кад коме од нас момака пружи руку, а 
 поповске капе и шаље у варош.{S} Једва да је што више знао од онога што је дјеци говорио.{S} П 
 владика с попом разговарао.{S} Звао га да га узме у конзисторију, али поп вели да не може ника 
а неће под своју старост молити другога да јој чита писма.{S} А док она одрасте, неће се писма  
, хоће да умре.{S} Не треба ни око тога да се задржавам како је поп наврат-нанос спремио кола з 
аносу. </p> <p rend="Tekst">— Да бог да да ово све на добро изиђе! — рече баба Стевана. </p> <p 
 села.{S} Свакоме су пуна уста.{S} Нада да ће нам она бити кад-тад учитељ заносила нас је све.{ 
— Браћо, — вели — тако ми се све допада да ће скоро куцнути за ме час.{S} Него сам вас зовнуо д 
 клизе неосјетно.{S} Што прође, изгледа да је малочас било, само у будућности види вјечност срц 
абоме, немаш кад од механе.{S} Треба ја да водим и твоју бригу! </p> <p rend="Tekst">Он иде даљ 
st">Поп ван себе од радости.{S} Иконија да се угуши од суза, па не пушта дијете из руку.{S} Жèн 
рио.{S} Кад би у недјељу, а поп га чека да држи пијевницу.{S} јесте, ал' учитеља нема!{S} Посли 
и не могу доћи.{S} Причао ти је владика да ме је премјестио у један пансионат, гдје се говори с 
— вели — поздравио вас господин владика да идете на ручак. </p> <p rend="Tekst">Сједе поп у кол 
S} Много поп савјетује и моли кум-Нинка да пази на ово и на оно и да добро упамти све, па да му 
рича: како јој је самој, како је хтјела да се ухвати за кум-Нинкова кола кад се он враћао, како 
 сву исјећи.{S} Мене је покојна заклела да га чувам и пазим. </p> <p rend="Tekst">— Да узмемо И 
 каквих мало има.{S} Није се она родила да бере кудјељу.{S} Него ти њу дај даље у школу. </p> < 
може од ње да растане, и кад је мислила да је Мара с попом заспала, изнесе свој губер и простре 
тај пар Иконија провирила, би помислила да гледа светитељске слике.{S} Наднијело се увело старч 
та да радим јако с њоме.{S} Дијете ваља да се помало учи кућевном реду и послу.{S} Шта ће — вел 
ће и њу да поведе.{S} Владичина је воља да дијете, прије него се сасвим врати кући, види што ви 
обу гдје је дијете било.{S} Рече женама да изиђу, а сам оста неко вријеме код дјетета.{S} Чудно 
 поштено ни свануло, а већ све село зна да се у попа нашло женско дијете.{S} Весели људи и жене 
p rend="Tekst">— Куме мој и оче, срећна да ти је Марија и наше кумство!{S} Дабогда свако добро  
 ово и на оно и да добро упамти све, па да му послије прича кад се врати.{S} Тако они бригају б 
Мића црквењака пред порту с врљиком, па да му пребије голијени који се од вас усуди ступити ног 
му било да остави дијете у Биограду, па да се сам врати?{S} Бог зна би ли он то могао икако и п 
аки као пуце, апостола му његова?{S} Па да га не бијем! — Па опет: пљус! </p> <p rend="Tekst">— 
 и ви, браћо? </p> <p rend="Tekst">— Па да огледамо, а? — рече кум-Нинко. </p> <p rend="Tekst"> 
да ће и по селима почети, па је гри'ота да дијете задоцни.{S} Него ја тако мислим и кажем да се 
 ону трку и урнебес од попова.{S} Доста да знате да је наш поп био најстарији у цијелом округу, 
на како да почне, како да га тјеши, шта да му каже.{S} Поп издиже главу и погледа по свјема: </ 
. </p> <p rend="Tekst">А она не зна шта да ради.{S} Препуно јој срце, па не може нигдје да се с 
 дао бог! — рече поп грцајући. — Па шта да радим?{S} Научи ме! </p> <p rend="Tekst">— Пошљи је  
p> <p rend="Tekst">— Не знам просто шта да радим! — говори слика из авлије. </p> <p rend="Tekst 
— вели — много мислио и лупао главу шта да радим јако с њоме.{S} Дијете ваља да се помало учи к 
у да је прими. </p> <p rend="Tekst">Шта да се ради? </p> <p rend="Tekst">Уједанпут попадија се  
авно био у градини и сваки час се враћа да види је ли Мара устала.{S} Пред зору је била лака ки 
рави шешире.{S} Остоја богословац прича да се сада раставља са том женом, јер га она тужи да је 
есец школске године, не може човјек жив да дочека.{S} Али нема више туге.{S} Разведрила су се л 
на који се иде затворених очију.{S} Бог да му душу прости!{S} Жао нам га је било.{S} Био је, си 
м заносу. </p> <p rend="Tekst">— Да бог да да ово све на добро изиђе! — рече баба Стевана. </p> 
ти: „Не слази”, вели, „с крила.” Да бог да!{S} Само што нешто сметено прича како се растао с њо 
 наше село. </p> <p rend="Tekst">— „Бог да му душу прости!” </p> <p rend="Tekst">— А... онај..  
ати тањира — Знали смо ми већ унапријед да нас он неће осрамотити! </p> <p rend="Tekst">Поп га  
е! </p> <p rend="Tekst">Хоће они штогод да проговоре, али се загрцнули, па само кашљуцају. </p> 
 намргоди се, па ћути.{S} Поручи штогод да једе, па опет у школу.{S} Дјеце није било, јер је ве 
и искочи!” Теретан јој сваки рад, и све да јој је да лежи.{S} Не тужи се, истина, никоме, али п 
е што му на уста дође, и кад се он даде да га учи којеко ко није ни орао, ни копао.{S} Тако и о 
ечи.{S} Једанпут уђе нека помама у људе да разграђују туђе градине и да упуштају стоку.{S} Пуца 
 Нинко намјешта што боље умије.{S} Каже да је весела као птица, и да је људи код којих је пазе  
а њеним обрашчићима И таман се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком, окрете се на  
Tekst">Поодавно је већ како поп не може да махне косом, ни да закопа мотиком, али зато је он ип 
о птица, и да је људи код којих је пазе да не може боље бити: „Не слази”, вели, „с крила.” Да б 
 Теретан јој сваки рад, и све да јој је да лежи.{S} Не тужи се, истина, никоме, али попу пао не 
>— Не марим за мале душе, ја нећу овдје да се с тобом цмакам!{S} Ја хоћу рад!{S} Или ме волиш и 
{S} Препуно јој срце, па не може нигдје да се скраси!{S} Сједне на креветац, држи колач у руци  
јеч, тако је мало говорио.{S} Кад видје да му и оно мало, што овда-онда проговори, нико не разу 
ите?{S} Да се договоримо ми, па послије да запитамо и друге паметне људе; да видимо шта ће они  
> <p rend="Tekst">— Лијепо, оче! — веле да је рекао. — Хвала ти!{S} Таки мени и требају! </p> < 
а, цакле се очи, и ма у који крај школе да станеш, увијек гледају у тебе.{S} Озбиљне, црне, про 
 у постељу.{S} Иконија се не може од ње да растане, и кад је мислила да је Мара с попом заспала 
!{S} Дабогда свако добро и радост од ње да дочекаш; да те утјеши и подвори под твоју старост, д 
, а сама оста с Иконијом.{S} Већ почиње да свиће први дан духова.{S} Сио поп на клупицу у авлиј 
их неколико оружаних, а Павао шиба коње да све врца крв. </p> <p rend="Tekst">За њима пристадош 
ец јул, и док кум Нинко не запреже коње да води душу села из села. </p> <p rend="Tekst">Кад по  
на ону страну, зачкиљи очима и труди се да позна ко је.{S} Уједанпут пљесну рукама: </p> <p ren 
ам. </p> <p rend="Tekst">— Сјећаш ли се да ми ти рече да је то доста за добра пастира? </p> <p  
ад послије опет узмем чекић, чини ми се да у њему нема пет драма, а леђа ми чисто шкрипе. </p>  
поп био најстарији у цијелом округу, те да му је по томе спадала нека особита почаст и задатак  
 и урнебес од попова.{S} Доста да знате да је наш поп био најстарији у цијелом округу, те да му 
тиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два мјесеца побабила.{S} Дајт 
 у Глувићевој кући.{S} Напредује дијете да ти је милина погледати.{S} Жене се надмећу понудама  
ад не могох заспати, а ја викнух дијете да хвата </p> <p rend="Tekst">— Ходи у кућу! — рече поп 
 рачуна о своме стаду?{S} Или ви хоћете да ја затворим ово свето мјесто, да га не газите богопр 
аћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекнем и ја. </p> <p rend="Tekst">Зачудише се људи:  
 ти Настасе Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четворица у овом божјем дом 
> <p rend="Tekst">— Ја шта ћу, кад неће да иде? </p> <p rend="Tekst">— А што је не храниш добро 
ам у школу, а сад ме ни о распусту неће да пусте кући.{S} Веле: морам учити француски да стигне 
шупу, па плаче сама, и како, каже, хоће да умре.{S} Не треба ни око тога да се задржавам како ј 
роломљен таван наже се у пламену и хоће да дохвати патос. </p> <p rend="Tekst">— Додајте ми доб 
ри. </p> <p rend="Tekst">Кум Нинко хоће да соколи попа, али му се језик завезао, и само гута пљ 
у коме вели: „Слатни бабо!{S} Хоће срце да ми пукне, што ти не могу доћи.{S} Причао ти је влади 
к не дође Марко трубач из војске и рече да је Павао отишао у Биоград и ступио у војску.{S} Кад  
nd="Tekst">— Сјећаш ли се да ми ти рече да је то доста за добра пастира? </p> <p rend="Tekst">— 
 женидбу.{S} Онај исти коме учитељ рече да је марва. </p> <p rend="Tekst">Сједе поп с Маром за  
ник, подметнуо двије старе коњске плоче да се мало гигају кола као на „вендерима” и да се попу  
S} Кад напошљетку сав поцрвење, па поче да дршће, каже: „Шта је то, браћо, јесте ли ви хришћани 
мије.{S} Каже да је весела као птица, и да је људи код којих је пазе да не може боље бити: „Не  
, сматраше цијелу ствар за изгубљену, и да није старијих људи, не би можда ни у потјеру ишли.{S 
 петак, јер је то само турски светац, и да ће он свакога избрисати из протокола крштених који о 
е мало гигају кола као на „вендерима” и да се попу „не труцка зорли”. </p> <p rend="Tekst">Једн 
а, да је Мара већ свршила „васпитање” и да сада похита учити се кућевном послу.{S} Већ је поп м 
 да га не газите богопротивним ногама и да ме не црните све горе пред оцем небеским!{S} Пошљедњ 
ама у људе да разграђују туђе градине и да упуштају стоку.{S} Пуца врљика, а разбијених глава к 
 одредите, да се не рачуна баш сироче и да би се имала чиме прихранити, да је, не дај боже, ви  
аше.{S} Престравили се, па заборавили и да гасимо.{S} А он стоји.{S} Црвен га пламен обасјао, б 
оли кум-Нинка да пази на ово и на оно и да добро упамти све, па да му послије прича кад се врат 
о друго од пређашњег, и мислили смо сви да је он учеван човек, али га нијесмо марили.{S} Нарочи 
, „а због мене једног, вели, не вриједи да премјешташ конзисторије у село!” </p> <p rend="Tekst 
 води! </p> <p rend="Tekst">— Ама сједи да пијеш штогод! — рече кмет. </p> <p rend="Tekst">— Не 
рце. </p> <p rend="Tekst">Доктор нареди да га оставе на миру, да га нико не дира ни зановета, а 
{S} Послије службе дигне се поп да види да учитељ није што болестан.{S} Кад уђе у собу, а он ле 
 по селу, али је расијан и све се труди да сакрије радост.{S} А кад је насамо, често му се разв 
 раставља са том женом, јер га она тужи да је бије и злоставља.{S} Неће он, сељаче, никад среће 
те кући.{S} Веле: морам учити француски да стигнем друге, и тако даље” Можете мислити како нам  
> <p rend="Tekst">Сад смо се сви надали да ће нам Мара доћи за учитеља.{S} Већ је поп с неколик 
да га узме у конзисторију, али поп вели да не може никако оставити села, „а због мене једног, в 
да му једва вјеровасмо.{S} За Мару вели да је најприје с писмом владичиним ишао у једну школу и 
њао да његова ријеч најалово прође, или да он узима власт која му не приличи. </p> <p rend="Tek 
ослов, да узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо какој бабињари да га прихрани док не узмогне 
диђе.{S} Било нас је који смо помислили да је помјерио памећу. </p> <p rend="Tekst">— Воду! — д 
 зору и изиђе у авлију.{S} Мара му поли да се умије, и старац, иако ослабио, ипак сталним корак 
ку уста, гледа на ону страну гдје мисли да му је жена и дијете, па понавља: „Слава теби, господ 
, кад угледа попа у оној помпи, помисли да је владика, па ободе коња на муштулук. </p> <p rend= 
већ како поп не може да махне косом, ни да закопа мотиком, али зато је он ипак увјек у послу.{S 
. — Ја те не видјех ни да се крстиш, ни да клањаш.{S} Не знам само чивутскога закона. </p> <p r 
kst">Сви ћуте.{S} Нико се не усуђује ни да сједне.{S} И поп стоји, а бијела му брада час пô заи 
утин — рече Павао. — Ја те не видјех ни да се крстиш, ни да клањаш.{S} Не знам само чивутскога  
, заковрну одједанпут, и већ му се чини да неће ни ноћи жив дочекати, па зове Нинка, Аксентија  
ика донесе једну књигу, па је даде Мари да чита.{S} Она отвори у сриједи.{S} Намргоди њене очиц 
у дадиљу, или да га дамо какој бабињари да га прихрани док не узмогне само јести. </p> <p rend= 
 питао шта је учила, и кад она одговори да свршује четврти разред, запита он попа: </p> <p rend 
е нешто питају.{S} Ја знам, кад се деси да сам сâм у школи, спопадне ме некакав страх и не смиј 
ег попа: </p> <p rend="Tekst">— Како ти да говориш онако пред његовим преосвештенством?! </p> < 
 рупцем брише зној с чела.{S} Мора бити да се с њом родио.{S} Чудно она одскаче на младом лицу  
е”, вели, „ни плакала!” Гдје ће то бити да дијете не плаче? </p> <p rend="Tekst">Што да вам при 
ндура, али нико није могао ни помислити да не послуша попа, а он, опет, са своје стране није ни 
шта ћемо?{S} Попу не смијеш ни поменути да устане око владике, не би ли је он како истргнуо оту 
и четврти разред.{S} Већ је зову сељаци да пише писма њиховим својтама који су у војсци.{S} И п 
рављању новога владике.{S} Народ одлучи да попу за тај дан начини нове хаљине, и учитељ је чита 
као да су јој двије године.{S} Рече јој да се прекрсти, па је метну у кола горе.{S} Онда се и с 
каву. </p> <p rend="Tekst">Не рекох вам да је такав договор да кум Нинко вози Мару у Биоград и  
им!{S} Пошљедњи вам пут кажем и позивам да се оставите пасјалука и несрећне работе.{S} Јеси чуо 
и проговориће нешто, и час прије гледам да загребем напоље. </p> <p rend="Tekst">Учитељ је био  
. </p> <p rend="Tekst">— Мислим и кажем да се дијете даде у школу. </p> <p rend="Tekst">— Каку  
они се кум-Нинку. — А ја мислим и кажем да се дијете васпитава! </p> <p rend="Tekst">— Шта то?  
задоцни.{S} Него ја тако мислим и кажем да се дијете васпитава, и никако друкчије! </p> <p rend 
длаку!{S} Још сам заборавио да му кажем да сам и једног Турчина покрстио, и ено га, сви га знат 
, спопадне ме некакав страх и не смијем да се обазрем на ону страну.{S} Све ми се чини проговор 
на те свиње; јер ако још једанпут чујем да су упале у туђе добро, продаћу их одмах, ма ни сто г 
м ја нијесам смио ни говорити.{S} Видим да му не ваљају послови што ради, али гдје ја, прост чо 
рићу, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четворица у овом божјем дому?{S} Прогнаћу  
дико!{S} Ја затварам очи, а дивно видим да је други свијет настао.{S} Дође учеван човјек с који 
; да видимо шта ће они рећи. — Ја велим да је опет дате мени у кућу — рече Глувић. </p> <p rend 
нас живијех некрштена душа.{S} Ја желим да крстимо дијете прије него га дам из куће. </p> <p re 
ђе у кућу.{S} Сви умукоше, нико ни ухом да макне, поп уђе у собу. </p> <p rend="Tekst">Дуго гле 
ш? </p> <p rend="Tekst">— Нијесам пијан да пјевам! </p> <p rend="Tekst">Поп устукну један корак 
у врата. </p> <p rend="Tekst">Поп таман да скочи још преко прага, а Бурмазовић, који је стајао  
 — Упамти-де ти, учитељу, коме си казао да је марва! </p> <p rend="Tekst">Сељаци су видјели, ис 
ти дијете и најзад је Нинко понесе, као да су јој двије године.{S} Рече јој да се прекрсти, па  
а по народу.{S} Махну слабо главом, као да рекне „збогом!”, и пријеђе преко пута.{S} Отвори црк 
rend="Tekst">Поп слабо махну руком, као да му приђемо.{S} Владика сједе на столицу до кревета,  
ма, а свакоме пуно срце, и лако му, као да се окупао. </p> <p rend="Tekst">Тако је он дјеловао. 
 <p rend="Tekst">Ми се склонисмо, а као да нас пушка посред срца удари.{S} Она корачи једанпут, 
развуче лице, трже се једном и онда као да се осмјехну и као да отвори мало руку, кад јој Икони 
ебе, па кад их упре у попа, њему је као да га полијева неким животворним балсамом. </p> <p rend 
крчевину, а плуг пуче на двије поле као да је од леда.{S} Псује Јеротије што му на уста дође, и 
за цигаре.{S} Гледа само око себе и као да није весео.{S} А са оне боре на челу не може човјек  
то кроз главу.{S} Скочи с клупице и као да се насмјехну, а у исти пар чу дреку малога дјетета и 
 неспретно скочи с кола, па тромо и као да је богзна како уморан приђе столу гдје је и поп сјед 
 једном и онда као да се осмјехну и као да отвори мало руку, кад јој Иконија тури у њу воштаниц 
 Озбиљне, црне, продиру ти у душу и као да те нешто питају.{S} Ја знам, кад се деси да сам сâм  
ковој или Глувићевој кући.{S} А они као да им је владика дошао: завирују је са свих страна и ве 
 од дима. </p> <p rend="Tekst">Опет као да се чује попов глас, али је загушен и не разбирају се 
, још већма зачкиљи, а бора на челу као да још дубља дође. </p> <p rend="Tekst">Онда се опет ли 
. </p> <p rend="Tekst">Попа штрецну као да га неко ножем удари. </p> <p rend="Tekst">— Зар да с 
он, опет, са своје стране није ни сањао да његова ријеч најалово прође, или да он узима власт к 
аш је!{S} Не бих га ја овдје ни помињао да и он није имао удјела у Маријину отхрањивању.{S} Вид 
господо кметови и кумови, да није право да се дијете код толиког свог имања потуца по туђим кућ 
ост! — рече владика. — дабогда још дуго да поживиш!{S} А богати, оче, не прими за зло, гдје си  
Tekst">— Каку школу?{S} Ко је још видео да женско чељаде иде у школу? </p> <p rend="Tekst">— Е, 
ко је све у длаку!{S} Још сам заборавио да му кажем да сам и једног Турчина покрстио, и ено га, 
 Благосиља све редом, а Мићу заповједио да све црквене чарапе, тканице и рубље изнесе у порту и 
ину да скује резу за затвор и предложио да се купи катанац, а поп једне недјеље стаде пред олта 
да?...{S} Него, браћо, ја бих вас молио да јој за сваки случај одредимо мало имање од народног  
се кућевном послу.{S} Већ је поп мислио да поведе ријеч о томе с народом, али се опет деси нешт 
ршим!{S} Тако сам ја срачунао и смислио да јој одредимо, ако је ваша воља, ово парче земље гдје 
ћутање, нико не зна како да почне, како да га тјеши, шта да му каже.{S} Поп издиже главу и погл 
d="Tekst">Опет ћутање, нико не зна како да почне, како да га тјеши, шта да му каже.{S} Поп изди 
упио.{S} Чудно да млађи људи, ма колико да су вољели Мару, сматраше цијелу ствар за изгубљену,  
 чије ће руке доћи!{S} Тек велим толико да јој одредите, да се не рачуна баш сироче и да би се  
ину дана преко главе.{S} Кад је требало да дође, поп доби писмо да ове године о распусту иде го 
е и онога храма.{S} Много би њојзи било да јој одредите и ово што ја досада држах.{S} Шта ће же 
устио народ на пут, и како би њему било да остави дијете у Биограду, па да се сам врати?{S} Бог 
ве на покајање.{S} Није се никад десило да му се не послушају свете ријечи.{S} Једанпут уђе нек 
а и женска, и тако је сад вријеме дошло да ће и по селима почети, па је гри'ота да дијете задоц 
kst">— Ја — вели поп — и народ рачунамо да ми је тако седамдесет. </p> <p rend="Tekst">— Лијепа 
мет? </p> <p rend="Tekst">Ми помислисмо да је нов ћата, па поустајасмо.{S} Кмет скочи: </p> <p  
 Кад је требало да дође, поп доби писмо да ове године о распусту иде госпођа код које је Мара у 
оста неко вријеме код дјетета.{S} Чудно да дијете, чим осјети његову браду на својем образу, за 
rend="Tekst">Народ се искупио.{S} Чудно да млађи људи, ма колико да су вољели Мару, сматраше ци 
о, ви видите и тако, мислим није рођено да копа и оре, а то би било и срамота за оволико село;  
 народ.{S} А поп још кад хоће што важно да бесједи, поручи кмету да зовне још људе којих ће се  
} Све више изнемаже, и једну ноћ лијепо да заковрне.{S} Ударише некаки болови у крста и све се  
опастио сам своју каријеру и спао на то да будем учитељ!...{S} Овдје су сви моји покушаји јалов 
ед.{S} Лијепо је, брате, говорио, чисто да се заплачеш.{S} Кад напошљетку сав поцрвење, па поче 
вам причам како нам је било без ње; што да вам причам како је сиромах поп чисто занесен и често 
оно, мисли једно а говори друго?{S} Што да вам приповиједам како смо били као убијени и како је 
јете не плаче? </p> <p rend="Tekst">Што да вам причам како нам је било без ње; што да вам прича 
. </p> <p rend="Tekst">— Имао бих нешто да проговорим са старијим људима — рече поп. </p> <p re 
цнути за ме час.{S} Него сам вас зовнуо да се договоримо за неке ствари. </p> <p rend="Tekst">К 
ља нема!{S} Послије службе дигне се поп да види да учитељ није што болестан.{S} Кад уђе у собу, 
ножем удари. </p> <p rend="Tekst">— Зар да се одвојим од својега дјетета? — А брада му задрхта. 
Tekst">Не рекох вам да је такав договор да кум Нинко вози Мару у Биоград и понесе владичино пис 
да замијеси. „Хоће — вели — душа на нос да ми искочи!” Теретан јој сваки рад, и све да јој је д 
лице.{S} Смијеши се и чисто не може сит да је се нагледа: </p> <p rend="Tekst">— Сад ми је сасв 
ући.{S} При свршетку добијем заповијест да идем у Б. Морао сам проћи кроз моје село.{S} На пошљ 
ве, погледају се испод очију и хоће већ да се љубе пред народом.{S} А послије службе: цмок!{S}  
на срце, и црне му мисли долазе у главу да ће изгубити друга.{S} Забринуо се силно и ноћу често 
nd="Tekst">— Знам!{S} А камо те у цркву да пјеваш? </p> <p rend="Tekst">— Нијесам пијан да пјев 
ли у Турској?{S} Синоћ ме — вели — зову да читам молитву Арнаутовићу; кад ја тамо, а њему Срнин 
 и разбира.{S} Јечи само и моли се богу да је прими. </p> <p rend="Tekst">Шта да се ради? </p>  
авирују је са свих страна и већ не могу да је се сити нагледају. </p> <p rend="Tekst">Тако она  
да скочи, трчи у кухину и тјера Иконију да јој прича којешта.{S} Послије трчи по авлији, ваби к 
за.{S} А кмета поздрави нек закаже селу да пази на те свиње; јер ако још једанпут чујем да су у 
 каже, све код тог професора, нудили му да наспе чорбу себи у тањир, али он, вели, казао: „Нека 
S} Али и јесте човјек!{S} Та приличи му да је сам владика! </p> <p rend="Tekst">Кад је поп стиг 
kst">Поп приђе кревету и пипаше по њему да пробуди Мару, али кревет бјеше празан. </p> <p rend= 
 рече владика — има и матор човјек чему да научи. — А како ти се зове мала? </p> <p rend="Tekst 
е горе, и кмет већ био поручио Циганину да скује резу за затвор и предложио да се купи катанац, 
ђа код које је Мара у Беч, па хоће и њу да поведе.{S} Владичина је воља да дијете, прије него с 
t">Онда је узе на руку и понесе је попу да је пољуби, па с Глувићем оде његовој кући.{S} Поздра 
ше.{S} Дође и Иконија, и поша рече попу да изиђе, а сама оста с Иконијом.{S} Већ почиње да свић 
ладика изишао пред врата и помагао попу да сиђе с кола, па му није дао ни руке, него се с њиме, 
хоће што важно да бесједи, поручи кмету да зовне још људе којих ће се највише тицати бесједа.{S 
пости — а сам ништа не ради!...{S} Хоћу да пресвиснем гледајући ову неправду!...” </p> </div> < 
м, оче владико, да је дам у кумову кућу да се дијете учи раду. </p> <p rend="Tekst">— Штета би  
t">— Знам оче; а куда ћу прије?{S} Знаш да сам инокосан. </p> <p rend="Tekst">— А моба? </p> <p 
слави!{S} А мене немој дирати!{S} Видиш да радим! </p> <p rend="Tekst">Па опет се извали на кре 
чи: </p> <p rend="Tekst">— Зар не видиш да је сваки као пуце, апостола му његова?{S} Па да га н 
 твоја и паметнија од моје.{S} Само још да видим шта ће село рећи. </p> <p rend="Tekst">А у сел 
{S} Веле, кад је наш попа дошао у варош да су лупала звона и пуцале прангије, јер коњаник, што  
тај се ближи богу! </p> <p rend="Tekst">Да, али поп не зна од колико се руку може читати та књи 
и, стајао на путу. </p> <p rend="Tekst">Да видите јесмо ли дочекали чему смо се надали. </p> </ 
 на много! </p> <p rend="Tekst">— Амин, дабогда! — одазваше се тихо сељаци. </p> <p rend="Tekst 
ећна да ти је Марија и наше кумство!{S} Дабогда свако добро и радост од ње да дочекаш; да те ут 
st">— Лијепа старост! — рече владика. — дабогда још дуго да поживиш!{S} А богати, оче, не прими 
 стала на врата па гледа.{S} Поп је већ давно био у градини и сваки час се враћа да види је ли  
е била увјек дупком пуна.{S} Прије, још давно, и кад је какав светачац, па и петак, нагура се п 
вали се у постељу. </p> <p rend="Tekst">Давно је пала роса, већ се и исток румени, а поп још не 
ру и крајцарама веза новце у мараму, па даде попу: </p> <p rend="Tekst">— На остави; ово је Мар 
ekst">Владика донесе једну књигу, па је даде Мари да чита.{S} Она отвори у сриједи.{S} Намргоди 
и.{S} Сељацима не рече ништа.{S} Сам се даде у неке мисли. </p> <p rend="Tekst">Од то доба он у 
d="Tekst">— Мислим и кажем да се дијете даде у школу. </p> <p rend="Tekst">— Каку школу?{S} Ко  
јете. </p> <p rend="Tekst">Поп заћута и даде се у мисли.{S} И владика ћути.{S} Тако то траја не 
ротије што му на уста дође, и кад се он даде да га учи којеко ко није ни орао, ни копао.{S} Так 
Мићо изнесе поново ракију.{S} Прву чашу даде куму Нинку.{S} Он узе чашу, скиде капу и устаде, а 
 и твој благослов, да узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо какој бабињари да га прихрани до 
гоше раменима и, сами не знајући зашто, дадоше се у некаку тамну слутњу. </p> <p rend="Tekst">Д 
Tekst">— Знам, свршила у селу, а сад је дај даље у варош, у Биоград. </p> <p rend="Tekst">Попа  
 би се имала чиме прихранити, да је, не дај боже, ви који...{S} Чекајте док свршим!{S} Тако сам 
 не враћа с пута на који полазим.{S} Не дај боже смртна случаја или каке задјевице, шта би оно, 
о тешко селу? </p> <p rend="Tekst">— Не дај, боже! — гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бог 
јесте ме!{S} Немам ја својега имања, ни дај боже!{S} Све је ваше и онога храма.{S} Много би њој 
а родила да бере кудјељу.{S} Него ти њу дај даље у школу. </p> <p rend="Tekst">— Не чу ти, оче  
домаћица прије два мјесеца побабила.{S} Дајте мени дијете и Иконију, док је оно још за сисе!{S} 
е, а код мене једном у недјељи.{S} Него дајте ви мени дијете у кућу.{S} У мене је и задруга већ 
чунао у нешто што припада цркви и селу, дакле попу. </p> <p rend="Tekst">Поп је говорио врло че 
удници.{S} Она је служила цркви и селу, дакле попу. — Послије ћу вам и о њој причати. </p> <p r 
пламен.{S} Али он још јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варнице се хватају за небо.{S} Шљ 
S} Већ се више не кају сељаци што су је дали у школу, а поп, кад је погледа, уздиже очи к небу, 
воју бригу! </p> <p rend="Tekst">Он иде даље, а ковач као опарен трчи поповој кући и стеже шину 
у ништа.{S} Само се сави у струку и оде даље. </p> <p rend="Tekst">Други пут Павао Ђерић води в 
t">— Знам, свршила у селу, а сад је дај даље у варош, у Биоград. </p> <p rend="Tekst">Попа штре 
дила да бере кудјељу.{S} Него ти њу дај даље у школу. </p> <p rend="Tekst">— Не чу ти, оче влад 
е, одакле је, кака му је нурија, и тако даље, па пита и нашег попа.{S} Каже он све како је и хв 
чити француски да стигнем друге, и тако даље” Можете мислити како нам је било!{S} Али шта ћемо? 
 жене и људи из сусједства, а и који су даље сједили.{S} Још једно по сахата, и авлија бјеше пу 
 ми у народ.{S} Већ се хвата мрак.{S} У даљини опазисмо нека кола.{S} Кмет погледа на ону стран 
t">— Ништа! — рече, а поглед јој упрт у даљину. — Како је све дивно, пуно живота, како је свјеж 
а желим да крстимо дијете прије него га дам из куће. </p> <p rend="Tekst">— да га крстимо! — ре 
nd="Tekst">— Мислим, оче владико, да је дам у кумову кућу да се дијете учи раду. </p> <p rend=" 
. </p> <p rend="Tekst">— Ја — вели — не дам дијетета од себе, ако ћете ме сву исјећи.{S} Мене ј 
 да узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо какој бабињари да га прихрани док не узмогне само  
е помоли. </p> <p rend="Tekst">— Осваја дан, — рече — ја велим, у име бога и с твојим благослов 
с Иконијом.{S} Већ почиње да свиће први дан духова.{S} Сио поп на клупицу у авлију, турио сијед 
 разбијених глава као бундева.{S} Сваки дан све горе, и кмет већ био поручио Циганину да скује  
Већ се приближаваше Петровдан.{S} Сваки дан ишчекивасмо Марину поруку за кола.{S} Али дође и Пе 
 језа подиђе.{S} Црква је служила сваки дан, а недјељом је била увјек дупком пуна.{S} Прије, јо 
 rend="Tekst">— Зар ти — вели — у радни дан сједиш пред механом? </p> <p rend="Tekst">— Благосл 
 писма од ње нема.{S} Једно вече, трећи дан по Петрову дне, враћају се људи с рада, па стоје пр 
владике.{S} Народ одлучи да попу за тај дан начини нове хаљине, и учитељ је читаве двије недјељ 
ме народу.{S} Велика је служба била тај дан, дивно је поп пјевао.{S} А послије службе весеље на 
о, врло миран и вриједан човјек.{S} Цио дан је у школи, а ноћу шије поповске капе и шаље у варо 
рно огледало воде. </p> <p rend="Tekst">Дан за даном, недјеља за недјељом, па и мјесеци клизе н 
 се припреме чине. </p> <p rend="Tekst">Дан пред полазак мутљају се жене из цијелога села по по 
ну слутњу. </p> <p rend="Tekst">Другога дана изишао учитељ у механу.{S} Сједне сам, намргоди се 
клонима.{S} Није јој била још ни година дана, а већ је имала чарапа, кошуља, убруса и других ст 
у.{S} Попадија се опоравља и већ трећег дана предигла се у постељи, па срче млијеко из ћасе.{S} 
ћу и спрема се дочек за Мару.{S} Једног дана и кум Нинко сједе на кола, па у име бога оде у Био 
ећ био јул мјесец, па због оно неколико дана до распуста не хтјесмо сазивати дјеце. </p> <p ren 
хватило; а у школи се свијетли као у по дана.{S} Уједанпут загрмје попов глас: </p> <p rend="Te 
м Нинко сав поцрвенио кад послије десет дана доби поп писмо од Маре, у коме прича: како јој је  
гнуо отуд и добавио нама, ма на недјељу дана.{S} То би њега, сиромаха, само још јаче цвијељало, 
се клони, да је чудо.{S} Већ је недјељу дана, а с њиме није још ни ријеч проговорио.{S} Кад би  
nd="Tekst">Кад се Нинко послије недјељу дана врати из Биограда, није могао наодговарати свијету 
ром.{S} Наново је требало чекати годину дана, и кад се она наврши, закла нас лијепо једно писмо 
пу је казао: „Стрпи се, оче, још годину дана!{S} Нека дијете прође свијета.{S} А послије, кад т 
> <p rend="Tekst">Претурисмо још годину дана преко главе.{S} Кад је требало да дође, поп доби п 
! </p> <p rend="Tekst">И послије мјесец дана већ се опрема дијете за пут. </p> <p rend="Tekst"> 
 <p rend="Tekst">Тако је то ишло мјесец дана.{S} У то доба Мара поста још замишљенија.{S} Чудно 
kst">— Како шта ће, оче?{S} Друкчији је данас свијет него што је био за твоје младости, а још ћ 
његова подјела имања оста.{S} И народ и данас зове ону ливаду с виром Марин Вир, а забран са ша 
ељу и празнике за цркву; да се у остале дане човјек радећи моли богу; да се он за све моли кад  
ешио богу, да ми не дате под моје старе дане живјети?{S} Како ћу — вели — поћи на небо, гдје ће 
е читати та књига. </p> <p rend="Tekst">Дани измичу.{S} Мара је цар села.{S} Свакоме су пуна ус 
едало воде. </p> <p rend="Tekst">Дан за даном, недјеља за недјељом, па и мјесеци клизе неосјетн 
уге људе, те је задржа још једну годину дану школи „на приват”.{S} Тако она пође учити и четврт 
помагао попу да сиђе с кола, па му није дао ни руке, него се с њиме, вели, у лице пољубио. </p> 
срећи на пут. </p> <p rend="Tekst">— Не дао бог! — рече поп грцајући. — Па шта да радим?{S} Нау 
</p> <p rend="Tekst">— Птицама небеским дао је бог другу снагу и путе, а човјеку остаје памет и 
остали по реду и старјешинству, и сваки дарива дијете.{S} Кад се сви изредише, Иконија изброја  
везано шест и по дуката, чиме сте је ви даривали кад се родила.{S} И то је њено! </p> <p rend=" 
{S} Шта сам ја згријешио богу, да ми не дате под моје старе дане живјети?{S} Како ћу — вели — п 
 шта ће они рећи. — Ја велим да је опет дате мени у кућу — рече Глувић. </p> <p rend="Tekst">—  
 није малено твоје имање, а ево ћу и ја дати још... </p> <p rend="Tekst">Поп нестрпљиво махну р 
звати, како му смијем стати пред лице и дати рачуна о своме стаду?{S} Или ви хоћете да ја затво 
да неким широким погледом. дубок јој је дах, а чудно јој нешто у грудима. </p> <p rend="Tekst"> 
p rend="Tekst">Опет сви ћуте и уставили дах. </p> <p rend="Tekst">— Птицама небеским дао је бог 
kst">— Учитељ! </p> <p rend="Tekst">Поп дахну душом: </p> <p rend="Tekst">— Срећан му пут! </p> 
st">Наша школа била је у једној простој дашчари.{S} У њој је била једна повелика соба за дјецу, 
о мало длачица на уснама и мрко гледа у дашчару гдје је школа.{S} Подилази му крв на очи, оне с 
S} Кад се сви изредише, Иконија изброја два дуката у злату и четири и по у сребру и крајцарама  
ш!{S} Једно или друго!{S} Нећу тањир од два лица.{S} Не волим људе који што хоће не могу, а што 
 ви сви знате да се моја домаћица прије два мјесеца побабила.{S} Дајте мени дијете и Иконију, д 
!{S} Имају једног попенду који је још с два-три капиталиста притиснуо пола села, а све благочас 
жао у колима, скочи напоље као момак од двадесет година.{S} У очима му нешто страшно, да те све 
е и увијек гледају на страну.{S} Има му двадесет и двије до три године. </p> <p rend="Tekst">Ни 
 у кола пред нашом црквом, причекаше га дванаест коњаника што су из нашег села у народној војсц 
 забоде у неку крчевину, а плуг пуче на двије поле као да је од леда.{S} Псује Јеротије што му  
 начини нове хаљине, и учитељ је читаве двије недјеље шио капу и дотјеривао што је боље умио.{S 
гледају на страну.{S} Има му двадесет и двије до три године. </p> <p rend="Tekst">Ништа не гово 
и најзад је Нинко понесе, као да су јој двије године.{S} Рече јој да се прекрсти, па је метну у 
аже кум Нинко. — Код тебе је била скоро двије године, а код мене једном у недјељи.{S} Него дајт 
д трапа, гдје хвата можданик, подметнуо двије старе коњске плоче да се мало гигају кола као на  
Греда с праском паде посред собе између двије скамије, варнице посукташе, а проломљен таван наж 
година.{S} Попадија јал' је била годину двије млађа, јал' није.{S} Али обадвоје људи темељити.{ 
н оштро, а врх оне боре показаше се још двије преко ње — води ме! </p> <p rend="Tekst">Кмет оде 
у и узе дијете с Иконијом себи.{S} Њима двјема једну собу, а себи другу.{S} Тако га ни жене не  
ћ се заблиста од истока.{S} Стадоше још двоја кола пред попову кућу. дођоше жене и људи из сусј 
катана по владику! </p> <p rend="Tekst">Двоја троја кола у највећем трку полетјеше, а Војин Арн 
"Tekst">Поп полетје на један прозор.{S} Двојица га дохватише за мишке, али се он отрже и ускочи 
Јеротије чак и ишао њему.{S} Шта су њих двојица говорили, то се не зна.{S} Једанпут довуче Јеро 
 ћемо га ухватити! </p> <p rend="Tekst">Двојица тројица метнуше попа у кола.{S} Посједаше још њ 
 тражи очима попову кућу.{S} Или извади двојнице, духа у њих, и њихов јасан писак тужно плива з 
сио, а поп новце чувао. — А шта ће њима двома добро?{S} Ни кучета, ни мачета!{S} Док су још жив 
пујемо со и што му је кућа до владичина двора, да је владика изишао пред врата и помагао попу д 
илно и ноћу често устаје.{S} Иде сам по дворишту, а све прислушкује код капка.{S} Али поши, как 
к. </p> <p rend="Tekst">Радоје опали из двоцијевке.{S} Поп гологлав потрча пред кола која се ус 
ше се људи: </p> <p rend="Tekst">— Кажи-де! </p> <p rend="Tekst">— Ја велим, господин-попо, и в 
ка, окренув се учитељу, викну: — Упамти-де ти, учитељу, коме си казао да је марва! </p> <p rend 
испријечи: </p> <p rend="Tekst">— Немој-де ми пристајати на муку, кажем ти, већ гледај свога по 
nd="Tekst">Кад јој се навршила година и девет мјесеца, а поп, у договору са селом, дозида уз ку 
ли при освајању шанца на Горици.{S} 29. декембра 1877, тај и тај, тај и тај, тај и тај”, па онд 
опет вели кмету: </p> <p rend="Tekst">— Дела брже, уморан сам.{S} Отвори школу и пошљи ми фамил 
t">— Додајте ми добар котао пун воде! — дераше се Нинко. </p> <p rend="Tekst">Додаше му. </p> < 
/p> <p rend="Tekst">Живог или мртвог! — дере се он. — Живог или мртвог, моја глава цареву плаћа 
ио у лицу као паприка, виче на волове и дере ајдамаком куд стигне. </p> <p rend="Tekst">А тек у 
а бјеше пуна људи, а пред кућом више од десет кола, а Мара — још спава! </p> <p rend="Tekst">Ку 
 је кум Нинко сав поцрвенио кад послије десет дана доби поп писмо од Маре, у коме прича: како ј 
ако у тој кући има много којешта, да ни десето не знаш чему је и зашто је, и како се човјек мож 
што више свијета и научи се чему се год деси прилика Попу је казао: „Стрпи се, оче, још годину  
 да те нешто питају.{S} Ја знам, кад се деси да сам сâм у школи, спопадне ме некакав страх и не 
еде ријеч о томе с народом, али се опет деси нешто што промијени наше рачуне. </p> <p rend="Tek 
 и позове на покајање.{S} Није се никад десило да му се не послушају свете ријечи.{S} Једанпут  
t">— Ровашене? </p> <p rend="Tekst">— У десно ухо. </p> <p rend="Tekst">— Е, то су црквене свињ 
зо устаде, лијевом руком покупи хаљину, десном смаче шешир с главе, дохвати се за лотре и лако  
ало на клупицу а главу нешто искриви на десну страну и погледа у небо. </p> <p rend="Tekst">— П 
> <p rend="Tekst">Ту он још љуће одадре дешњака.{S} Волови уједанпут потрчаше.{S} Павао се дохв 
роду.{S} Велика је служба била тај дан, дивно је поп пјевао.{S} А послије службе весеље на све  
ако, оче владико!{S} Ја затварам очи, а дивно видим да је други свијет настао.{S} Дође учеван ч 
поглед јој упрт у даљину. — Како је све дивно, пуно живота, како је свјеж ваздух! </p> <p rend= 
басјао, бијела брада прекрила сва прса, дигао икону више главе, и кроз онај тутањ и праску, чус 
ледасмо попа у пламену.{S} Држи икону и дигао је више главе. </p> <p rend="Tekst">Нама жива срц 
ти учитеља и отети му Мару.{S} Граја се дигла, и силно као оркан креће се маса Зебићевим шором. 
те, ал' учитеља нема!{S} Послије службе дигне се поп да види да учитељ није што болестан.{S} Ка 
 тако може бити четврт сахата, а кад се диже и окрете, угледа пуну цркву народа. </p> <p rend=" 
шапутати. </p> <p rend="Tekst">А кад он диже и исправи главу, Нинко викну кочијашу: </p> <p ren 
 паде ничице и прсима ка земљу, а икону диже више главе.{S} Сасусмо чабар воде на њега и греду  
end="Tekst">— Бестрага му глава!{S} Шта дижеш вику? — рече бунован </p> <p rend="Tekst">Матија. 
се с пласта поче пушити а са траве роса дизати, уста поп па пође у кућу.{S} Сви умукоше, нико н 
брашчиће, а груди се почеше равномјерно дизати, исправи се поп у постељи.{S} Собу је освјетљива 
Она на кољенима приђе још ближе, али не дизаше главе ни руку с очију. </p> <p rend="Tekst">Поп  
. </p> <p rend="Tekst">— Лијепо, кажем, дијете ће у школу код мене с другом дјецом научити чита 
">— Чујеш, куме, и ти, брат-Станоје!{S} Дијете, као што видите, расте, хвала богу, и напредује. 
упао главу шта да радим јако с њоме.{S} Дијете ваља да се помало учи кућевном реду и послу.{S}  
 он, и истом ступи на авлијска врата, а дијете у соби запишта.{S} Не поздрави се он ни с ким, в 
има И таман се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком, окрете се на другу страну и н 
по реду и старјешинству, и сваки дарива дијете.{S} Кад се сви изредише, Иконија изброја два дук 
и њу да поведе.{S} Владичина је воља да дијете, прије него се сасвим врати кући, види што више  
ће и по селима почети, па је гри'ота да дијете задоцни.{S} Него ја тако мислим и кажем да се ди 
 вели, „ни плакала!” Гдје ће то бити да дијете не плаче? </p> <p rend="Tekst">Што да вам причам 
а неко вријеме код дјетета.{S} Чудно да дијете, чим осјети његову браду на својем образу, заћут 
Стрпи се, оче, још годину дана!{S} Нека дијете прође свијета.{S} А послије, кад ти дође, нећеш  
S} А послије, у вароши друга срећа чека дијете. </p> <p rend="Tekst">Поп заћута и даде се у мис 
, и кум-Нинкова домаћица, весела, узела дијете за руку, а тек учитељ као из мртвих: </p> <p ren 
st">И послије мјесец дана већ се опрема дијете за пут. </p> <p rend="Tekst">Силне се припреме ч 
ом очи.{S} Показа својом жутом руком на дијете покрај себе, дохвати онда попову руку и пољуби ј 
конија да се угуши од суза, па не пушта дијете из руку.{S} Жèнâ пуна кућа, па се само вајкају:  
ати и с народом, па у име божје нек иде дијете у твоју кућу и нека почне наук. </p> <p rend="Te 
ом, дозида уз кућу још једну собу и узе дијете с Иконијом себи.{S} Њима двјема једну собу, а се 
м, већ, поводећи се, уђе у собу гдје је дијете било.{S} Рече женама да изиђу, а сам оста неко в 
и Нинко Вилотић први уђе у собу гдје је дијете било и тури му под главу дукат.{S} За њим кмет,  
па се само вајкају: „Леле мене, како је дијете ислабило!” </p> <p rend="Tekst">— А да, весела д 
 настави: </p> <p rend="Tekst">— А моје дијете... остављам вама на аманет...{S} Бог вам, а душа 
зе Мару у Глувићевој кући.{S} Напредује дијете да ти је милина погледати.{S} Жене се надмећу по 
подо!{S} Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви видите  
 <p rend="Tekst">— Мислим и кажем да се дијете даде у школу. </p> <p rend="Tekst">— Каку школу? 
 кум-Нинку. — А ја мислим и кажем да се дијете васпитава! </p> <p rend="Tekst">— Шта то? — рече 
и.{S} Него ја тако мислим и кажем да се дијете васпитава, и никако друкчије! </p> <p rend="Teks 
о кметови и кумови, да није право да се дијете код толиког свог имања потуца по туђим кућама. < 
 владико, да је дам у кумову кућу да се дијете учи раду. </p> <p rend="Tekst">— Штета би — вели 
уни народа </p> <p rend="Tekst">Тако се дијете крсти, и надјенуше му име Марија. </p> <p rend=" 
 и Иконија, сва умазана од суза, изнесе дијете на рукама. </p> <p rend="Tekst">— Ја — вели — не 
t">— А шта балите, ви жене, и цвијелите дијете?{S} Ви ништа друго и не знате! — рече Аксентије  
 </p> <p rend="Tekst">— Биоград? — рече дијете и промијени се у лицу, а срце му залупа </p> <p  
 трипут пољуби с њиме.{S} Онда понијеше дијете у цркву, и она се напуни народа </p> <p rend="Te 
а ону страну гдје мисли да му је жена и дијете, па понавља: „Слава теби, господе!” </p> <p rend 
ијесам учио школе.{S} Са тога изгубих и дијете, а одведе ми га некрштен човјек. </p> <p rend="T 
д на пут, и како би њему било да остави дијете у Биограду, па да се сам врати?{S} Бог зна би ли 
 Ко може стегнути срце, па сада пробуди дијете? </p> <p rend="Tekst">Али кад прође једно четврт 
је божја воља, нека му је слава!{S} Али дијете ваља гледати.{S} Шта ћу ја, стар и нејак, с њиме 
а рече: </p> <p rend="Tekst">— Чувај ми дијете, тако ти живота и самосазданог створитеља! </p>  
ије два мјесеца побабила.{S} Дајте мени дијете и Иконију, док је оно још за сисе!{S} Пазићу га  
једном у недјељи.{S} Него дајте ви мени дијете у кућу.{S} У мене је и задруга већа, а, хвала бо 
еља! </p> <p rend="Tekst">Нинко дохвати дијете руком испод мишке и привуче га к себи, а коњи по 
nd="Tekst">Онда сви редом почеше љубити дијете и најзад је Нинко понесе, као да су јој двије го 
Штета би — вели владика — била отргнути дијете од школе.{S} Ово је — вели — глава каквих мало и 
 жива и здрава! — рече владика милујући дијете. </p> <p rend="Tekst">Сједоше они за ручак.{S} П 
оз једно четврт сахата изведоше плачући дијете које се и само купало у сузама. </p> <p rend="Te 
мље, па завирује прстић који је још као дијете порезала и који јој је Иконија боквицом превијал 
 зовеш моју кућу туђом, и зар ће се ово дијете потуцати у мојој кући? </p> <p rend="Tekst">Учит 
 све село зна да се у попа нашло женско дијете.{S} Весели људи и жене, изоблачили се и дошли цр 
 некрштена душа.{S} Ја желим да крстимо дијете прије него га дам из куће. </p> <p rend="Tekst"> 
а.{S} Ништа не једе и не пије.{S} Чисто дијете дошло ван себе; некака му ватра подишла обрашчић 
е, па кад не могох заспати, а ја викнух дијете да хвата </p> <p rend="Tekst">— Ходи у кућу! — р 
че се: </p> <p rend="Tekst">— Спава још дијете! </p> <p rend="Tekst">То бјеше препона.{S} Ко мо 
Маро сине, устани! </p> <p rend="Tekst">Дијете протрља очи и отвори их.{S} Дубоко уздахну, па г 
p> <p rend="Tekst">— Ја — вели — не дам дијетета од себе, ако ћете ме сву исјећи.{S} Мене је по 
са те стране, те му запријечи повратак. дим се сави.{S} Народ вришти и сипа воду, а сјекира тут 
у на проваљено место.{S} Чвркну вода, а дим се склупча.{S} У соби се ништа више не виђаше од ди 
рају се ријечи.{S} Мало после разиђе се дим, и ми га угледасмо како прескочи преко греде која с 
а.{S} У соби се ништа више не виђаше од дима. </p> <p rend="Tekst">Опет као да се чује попов гл 
еди да га оставе на миру, да га нико не дира ни зановета, а владици напољу рече: </p> <p rend=" 
е слави, а ти га слави!{S} А мене немој дирати!{S} Видиш да радим! </p> <p rend="Tekst">Па опет 
крв, а ноге висише као мртве.{S} Још је дисао.{S} Намазасмо му уљем изгоријело мјесто на леђима 
се дичиш и по носиш њоме, како се народ дичи и поноси тобом, а све у здрављу и весељу за дуго и 
јеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и по носиш њоме, како се народ дичи и поноси тобо 
} Била у школи.{S} Па послије опет је с дјевојчицама на игри или на раду.{S} Све се боље уобљав 
окупао. </p> <p rend="Tekst">Тако је он дјеловао.{S} Никад није престајао, никад се уморио.{S}  
="Tekst">— Зар да се одвојим од својега дјетета? — А брада му задрхта. </p> <p rend="Tekst">— Е 
насмјехну, а у исти пар чу дреку малога дјетета из собе.{S} Он клече на траву и узе се молити б 
а да изиђу, а сам оста неко вријеме код дјетета.{S} Чудно да дијете, чим осјети његову браду на 
е увело старчево лице на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се з 
ијет оде.{S} Иконија сама оста у соби с дјететом. </p> <p rend="Tekst">— Браћо, — рече поп — ви 
ekst">— Е, — рече владика — ти си своме дјетету највише добру рад.{S} Па ја велим не треба да с 
rend="Tekst">— Добро! — рече поп. — Али дјетету треба сиса. </p> <p rend="Tekst">Станоје Глувић 
дно и жедно у туђем свијету! — Па гурај дјетету колаче и друге понуде у руке и у уста. </p> <p  
д је ко хвали а њему иду сузе као малом дјетету.{S} Сасвим већ остарио, обневидио и постао забо 
огу, па одважно приђе кревету.{S} Метну дјетету руку на чело: </p> <p rend="Tekst">— Маро сине, 
н, који не може растјерати никака брига дјетињег доба, савлада немирну душу Марину; кад црне тр 
еј у варошкој цркви.{S} На букви кликће дјетлић, а са ораха му се одзива жуња.{S} Сунце блиста, 
це, па поче гласно и монотоно, како сва дјеца читају: </p> <p rend="Tekst">Маче војску старац Ј 
аноје, па ћете видјети.{S} Тамо иду сва дјеца, и мушка и женска, и тако је сад вријеме дошло да 
ите, да се дијете васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, мислим није рођено да 
није.{S} Али обадвоје људи темељити.{S} Дјеце нијесу имали, тијем су више рачунали сеоску дјецу 
учи штогод да једе, па опет у школу.{S} Дјеце није било, јер је већ био јул мјесец, па због оно 
ко дана до распуста не хтјесмо сазивати дјеце. </p> <p rend="Tekst">Попа се клони, да је чудо.{ 
два да је што више знао од онога што је дјеци говорио.{S} Пјевао је у цркви, али гласа готово н 
ем, дијете ће у школу код мене с другом дјецом научити читати и писати, па неће под своју старо 
 хвали се нама — хвала му! — као својом дјецом.{S} Онда, веле, рече свети владика: — Ти си, оче 
S} У њој је била једна повелика соба за дјецу, једна мала за учитеља и једна кухина у којој је  
и није учеван.{S} Школу одмах зидајте и дјецу учите...{S} Настаје други свијет! </p> <p rend="T 
мо га сахранили.{S} Послије распустисмо дјецу, а школу затворисмо. </p> <p rend="Tekst">Сад смо 
су имали, тијем су више рачунали сеоску дјецу у своју.{S} Ко није имао чарапа, требао је само н 
 му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на глави. </p> <p rend="Tekst">Мара бјеше сама у  
ко ћу? — рече наш поп. — Онако је све у длаку!{S} Још сам заборавио да му кажем да сам и једног 
ресне о ледину, истеже прстима оно мало длачица на уснама и мрко гледа у дашчару гдје је школа. 
ма.{S} Једно вече, трећи дан по Петрову дне, враћају се људи с рада, па стоје пред судницом и г 
о јул мјесец, па због оно неколико дана до распуста не хтјесмо сазивати дјеце. </p> <p rend="Te 
од кога ми купујемо со и што му је кућа до владичина двора, да је владика изишао пред врата и п 
end="Tekst">Она је расла у кући код оца до своје осме године.{S} Једног вечера сједи поп, кум Н 
{S} Узе га бости чиодом по ногама и све до појаса, а све пита: </p> <p rend="Tekst">— Боли ли т 
нути. </p> <p rend="Tekst">Поп, који је до то доба ван себе лежао у колима, скочи напоље као мо 
у на страну.{S} Има му двадесет и двије до три године. </p> <p rend="Tekst">Ништа не говори с к 
 путем на Јаругу, морали смо се вратити до близу самог села.{S} Кад се опет примакосмо, чусмо п 
ви мобу. </p> <p rend="Tekst">Сјутрадан до вечерње оборено све, везано и сложено у крстине. </p 
ви изгинути! — Онда скочи на једну врбу до самог шљемена, па, као бјесомучан и не знајући шта р 
>Сједоше они за ручак.{S} Посадише Мару до попа, па јој висе ножице низ столицу, а сам свети от 
му приђемо.{S} Владика сједе на столицу до кревета, а ми се искупили унаоколо. </p> <p rend="Te 
 rend="Tekst">— Ту је, господине, одмах до цркве. </p> <p rend="Tekst">— Води ме! — рече господ 
е може растјерати никака брига дјетињег доба, савлада немирну душу Марину; кад црне трепавице п 
ко, па ни он сам кад се родио.{S} У оно доба гдје вам почињем причати, рачунали смо ми, а и он, 
ч! </p> <p rend="Tekst">Прошло је од то доба досад шест година.{S} Ја сам лутао по свијету, док 
говој глави. </p> <p rend="Tekst">Од то доба учитељ поста још већа ћуталица и још осамљенији.{S 
 неке мисли. </p> <p rend="Tekst">Од то доба он учитеља никад више ни за шта не запита, нити је 
</p> <p rend="Tekst">Поп, који је до то доба ван себе лежао у колима, скочи напоље као момак од 
t">Тако је то ишло мјесец дана.{S} У то доба Мара поста још замишљенија.{S} Чудновато се поче п 
ке, не би ли је он како истргнуо отуд и добавио нама, ма на недјељу дана.{S} То би њега, сирома 
купљеном народу: </p> <p rend="Tekst">— Добар кочијаш по доктора, а добар катана по владику! </ 
d="Tekst">— Добар кочијаш по доктора, а добар катана по владику! </p> <p rend="Tekst">Двоја тро 
атос. </p> <p rend="Tekst">— Додајте ми добар котао пун воде! — дераше се Нинко. </p> <p rend=" 
ко сав поцрвенио кад послије десет дана доби поп писмо од Маре, у коме прича: како јој је самој 
о главе.{S} Кад је требало да дође, поп доби писмо да ове године о распусту иде госпођа код кој 
кроз моје село.{S} На пошљедњој станици добијем новог коморџију, неког Илију Теовиловића, мога  
 наш рат не позва кући.{S} При свршетку добијем заповијест да идем у Б. Морао сам проћи кроз мо 
ш ли се да ми ти рече да је то доста за добра пастира? </p> <p rend="Tekst">— Сјећам! </p> <p r 
 случај одредимо мало имање од народног добра. </p> <p rend="Tekst">— Куме, — вели кум Нинко —  
 па већ више не би ишао босоног.{S} Оно добра што су имали, као што рекох, нијесу рачунали у св 
качу са сједала. </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, куме, и благослови! — рече кум Нинко кад у 
 викнуше сељаци. </p> <p rend="Tekst">— Добро! — рече поп. — Али дјетету треба сиса. </p> <p re 
п га отпоздрави: </p> <p rend="Tekst">— Добро си поранио, куме! </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу?  
 кум-Нинка да пази на ово и на оно и да добро упамти све, па да му послије прича кад се врати.{ 
 поп новце чувао. — А шта ће њима двома добро?{S} Ни кучета, ни мачета!{S} Док су још живи, бић 
 rend="Tekst">— Да бог да да ово све на добро изиђе! — рече баба Стевана. </p> <p rend="Tekst"> 
већ гледај свога посла!{S} Знам ја тебе добро који си ти! </p> <p rend="Tekst">Учитељ зачкиљи о 
ракну: „Удри, посветила ти се!” Све иде добро и сви се добро надају.{S} Попадија се опоравља и  
о још једанпут чујем да су упале у туђе добро, продаћу их одмах, ма ни сто гроша не узео!{S} Не 
јим благословом, попо, ја велим тако је добро — рече кмет. </p> <p rend="Tekst">— Нека је с бож 
осветила ти се!” Све иде добро и сви се добро надају.{S} Попадија се опоравља и већ трећег дана 
и, не примите за зло, браћо, ваља ми се добро с вама разговорити, јер се не враћа с пута на кој 
радити шта му драго.{S} Не почињите док добро не смислите и док не буде доста новаца, да не буд 
</p> <p rend="Tekst">— Сад ми је сасвим добро!{S} Сад ме ништа више не боли! </p> <p rend="Teks 
 како се човјек може ласно обрукати ако добро не пази.{S} Тако он, вели, и не гледа, већ пљуцка 
Марија и наше кумство!{S} Дабогда свако добро и радост од ње да дочекаш; да те утјеши и подвори 
p> <p rend="Tekst">— А што је не храниш добро, па би ишла? </p> <p rend="Tekst">Павао исколачи  
га је често дотјеривао, али се за нашег доброг учитеља слабо шта лијепило.{S} Тек он се трудио  
 село!” </p> <p rend="Tekst">Владика се добродушно и лако насмија. </p> <p rend="Tekst">И c Мар 
е владика — ти си своме дјетету највише добру рад.{S} Па ја велим не треба да стајеш њеној срећ 
воља, попо, и твој благослов, да узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо какој бабињари да га  
илазиле Мару, водиле је својим кућама и доводиле опет попу. </p> <p rend="Tekst">Она је расла у 
ране и не видећи попа, маче сјекиром по довратку.{S} Поп преко прага, а пламена греда више врат 
ица говорили, то се не зна.{S} Једанпут довуче Јеротије американски плуг и стаде се хвалисати к 
p rend="Tekst">Не рекох вам да је такав договор да кум Нинко вози Мару у Биоград и понесе влади 
а.{S} Шта ви — вели — мислите?{S} Да се договоримо ми, па послије да запитамо и друге паметне љ 
за ме час.{S} Него сам вас зовнуо да се договоримо за неке ствари. </p> <p rend="Tekst">Кум Нин 
вршила година и девет мјесеца, а поп, у договору са селом, дозида уз кућу још једну собу и узе  
>Онда се ухвати за срце, па испрекидано додаде: </p> <p rend="Tekst">— А њој... њој опростите!. 
а дохвати патос. </p> <p rend="Tekst">— Додајте ми добар котао пун воде! — дераше се Нинко. </p 
— дераше се Нинко. </p> <p rend="Tekst">Додаше му. </p> <p rend="Tekst">Он дохвати котао оберуч 
шта не запита, нити је с њиме долазио у додир.{S} И учитељ, чим види попа, а он погне главу, на 
ост.{S} Онда болови наново учесташе.{S} Дође и Иконија, и поша рече попу да изиђе, а сама оста  
вно видим да је други свијет настао.{S} Дође учеван човјек с којим ја нијесам смио ни говорити. 
 дана преко главе.{S} Кад је требало да дође, поп доби писмо да ове године о распусту иде госпо 
end="Tekst">Било како му драго, владика дође, и наш поп осоколи туна.{S} Владика одмах чинио ру 
ачкиљи, а бора на челу као да још дубља дође. </p> <p rend="Tekst">Онда се опет лијевим раменом 
има. </p> <p rend="Tekst">Боже, кад она дође! </p> <p rend="Tekst">Поп ван себе од радости.{S}  
 леда.{S} Псује Јеротије што му на уста дође, и кад се он даде да га учи којеко ко није ни орао 
 нестало.{S} Нијесмо дуго знали, док не дође Марко трубач из војске и рече да је Павао отишао у 
чекивасмо Марину поруку за кола.{S} Али дође и Петровдан, а писма од ње нема.{S} Једно вече, тр 
лејимо за њом. </p> <p rend="Tekst">Или дође послије подне, кад се поп наслонио на шареницу, па 
ете прође свијета.{S} А послије, кад ти дође, нећеш се више од ње одвајати!” Тако опет наступи  
ше рачуне. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи дође у нашу окружну варош владика.{S} Нећу вам причати  
ковача. </p> <p rend="Tekst">Кад учитељ дође напоред њега, а он се окрете: </p> <p rend="Tekst" 
 бијелу каву! </p> <p rend="Tekst">У то дође и поп из градине.{S} Његово светитељско лице бјеше 
се једним правцем. </p> <p rend="Tekst">Дођосмо већ у прво село. </p> <p rend="Tekst">Преметнус 
тадоше још двоја кола пред попову кућу. дођоше жене и људи из сусједства, а и који су даље сјед 
попо и остала господо!{S} Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјеца, је 
им вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекнем и ја. </p> <p rend="Tekst">Зачудише 
ет мјесеца, а поп, у договору са селом, дозида уз кућу још једну собу и узе дијете с Иконијом с 
љавају обрашчићи и све црвенији долазе, док већ не измаче мјесец јул, и док кум Нинко не запреж 
изгоре, нестало.{S} Нијесмо дуго знали, док не дође Марко трубач из војске и рече да је Павао о 
ад се врати.{S} Тако они бригају бригу, док Мара спава тврдим сном.{S} Већ се заблиста од исток 
бабила.{S} Дајте мени дијете и Иконију, док је оно још за сисе!{S} Пазићу га као своје! </p> <p 
ест година.{S} Ја сам лутао по свијету, док ме наш рат не позва кући.{S} При свршетку добијем з 
вома добро?{S} Ни кучета, ни мачета!{S} Док су још живи, биће им доста, а послије — народно је  
 молити другога да јој чита писма.{S} А док она одрасте, неће се писма тако ријетко писати као  
ни градити шта му драго.{S} Не почињите док добро не смислите и док не буде доста новаца, да не 
 је, не дај боже, ви који...{S} Чекајте док свршим!{S} Тако сам ја срачунао и смислио да јој од 
долазе, док већ не измаче мјесец јул, и док кум Нинко не запреже коње да води душу села из села 
{S} Не почињите док добро не смислите и док не буде доста новаца, да не будете постидни пред св 
а га дамо какој бабињари да га прихрани док не узмогне само јести. </p> <p rend="Tekst">У тај п 
е, опрости ми гријехе и одржи ме здрава докле си ми живота поклонио!” И бог га је заједно с пош 
="Tekst">— Боли ли те ма штогод? — рече доктор. </p> <p rend="Tekst">— Овдје! — рече поп и метн 
у се још само слабо пушаше, а владика и доктор стигоше у село. </p> <p rend="Tekst">Кад они уђо 
d="Tekst">— Овдје! </p> <p rend="Tekst">Доктор приђе, обрташе га, јадника, и овамо и онамо.{S}  
руку опет на срце. </p> <p rend="Tekst">Доктор нареди да га оставе на миру, да га нико не дира  
</p> <p rend="Tekst">— Добар кочијаш по доктора, а добар катана по владику! </p> <p rend="Tekst 
боље уобљавају обрашчићи и све црвенији долазе, док већ не измаче мјесец јул, и док кум Нинко н 
 некакав терет на срце, и црне му мисли долазе у главу да ће изгубити друга.{S} Забринуо се сил 
ише ни за шта не запита, нити је с њиме долазио у додир.{S} И учитељ, чим види попа, а он погне 
/p> <p rend="Tekst">— Прочитала сам оно доље. </p> <p rend="Tekst">— Зар ти умијеш читати? </p> 
јим људима, сви присташе, и кум-Нинкова домаћица, весела, узела дијете за руку, а тек учитељ ка 
о, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два мјесеца побабила.{S} Дајте мени дије 
им да сте и вас четворица у овом божјем дому?{S} Прогнаћу вас, ако тако устјерате, старости ми, 
крчма, па све наздрављају попу и његову дому.{S} Нађе се и некакав шаљивчина који наздрави „црк 
п с Маром за сто под орахом.{S} Иконија донесе бијелу каву. </p> <p rend="Tekst">Поп не скида с 
>— Умијем. </p> <p rend="Tekst">Владика донесе једну књигу, па је даде Мари да чита.{S} Она отв 
смо у варош по требовање, а наш комисар донесе новине, па нам прочита: „Погинули при освајању ш 
ахат цијелу чету њоме нахранио.{S} Мићо донио из вароши шарен ковчег, и у њега трпа Иконија сил 
ени и шири него под самим ноздрвама.{S} Доња му је усна мало висила, а горња је мало уздигнута, 
Tekst">— Браћо, — вели — тако ми се све допада да ће скоро куцнути за ме час.{S} Него сам вас з 
једо, ал' не мршаво, а велике смеђе очи допола затворене, жмире и увијек гледају на страну.{S}  
p> <p rend="Tekst">Прошло је од то доба досад шест година.{S} Ја сам лутао по свијету, док ме н 
њојзи било да јој одредите и ово што ја досада држах.{S} Шта ће женском чељадету толико имање,  
ма, ни ону трку и урнебес од попова.{S} Доста да знате да је наш поп био најстарији у цијелом о 
ите док добро не смислите и док не буде доста новаца, да не будете постидни пред свијетом.{S} Т 
и руку, а он сав поцрвени.{S} Искупи се доста свијета, па је као младу одведосмо поповој кући.{ 
 ни мачета!{S} Док су још живи, биће им доста, а послије — народно је и било. </p> <p rend="Tek 
">— Сјећаш ли се да ми ти рече да је то доста за добра пастира? </p> <p rend="Tekst">— Сјећам!  
 њени таласи по срцу, и уморну површину дотиче само још писмо од милога, као ластино крило мирн 
итељ је читаве двије недјеље шио капу и дотјеривао што је боље умио.{S} Кад поп сједе у кола пр 
о никаког није имао.{S} Поп га је често дотјеривао, али се за нашег доброг учитеља слабо шта ли 
t">Сад смо се сви надали да ће нам Мара доћи за учитеља.{S} Већ је поп с неколико старијих људи 
г зна чија ће она бити и у чије ће руке доћи!{S} Тек велим толико да јој одредите, да се не рач 
} Хоће срце да ми пукне, што ти не могу доћи.{S} Причао ти је владика да ме је премјестио у јед 
ојом жутом руком на дијете покрај себе, дохвати онда попову руку и пољуби је; прошапта: „Благос 
упи хаљину, десном смаче шешир с главе, дохвати се за лотре и лако скочи на земљу. </p> <p rend 
аче, плаче, па опет уједанпут утре очи, дохвати књигу, тресне о сто, отвори па навали читати. < 
омљен таван наже се у пламену и хоће да дохвати патос. </p> <p rend="Tekst">— Додајте ми добар  
ије јој потури руку под уста.{S} Она је дохвати објеручке и обли сузама.{S} Осмијех заигра на п 
Осмијех заигра на попову лицу.{S} Он је дохвати руком за браду и издиже јој лице према себи, па 
> <p rend="Tekst">Уједанпут попадија се дохвати за појас, па врисну и сва поцрвење.{S} Поп се о 
 Волови уједанпут потрчаше.{S} Павао се дохвати за стражњу осовину и сједе на њу, па поиздалека 
едан крај шљемена паде покрај прозора и дохвати кућу и са те стране, те му запријечи повратак.  
врата и ничице паде пред олтар, а челом дохвати земљу.{S} Лежао је тако може бити четврт сахата 
 поп. </p> <p rend="Tekst">Ал' господин дохвати кутију са жигицама која је пред попом стајала,  
kst">Додаше му. </p> <p rend="Tekst">Он дохвати котао оберучке.{S} Оприје се ногама о врбову гр 
 створитеља! </p> <p rend="Tekst">Нинко дохвати дијете руком испод мишке и привуче га к себи, а 
о и попусти, али ноге затјечу све јаче, дохватило и горе снагу, и често је хвата несвјестица.{S 
} Пуцају рогови и греде, већ је и таван дохватило; а у школи се свијетли као у по дана.{S} Ујед 
 полетје на један прозор.{S} Двојица га дохватише за мишке, али се он отрже и ускочи унутра. </ 
онија већ кречи попову кућу и спрема се дочек за Мару.{S} Једног дана и кум Нинко сједе на кола 
ц школске године, не може човјек жив да дочека.{S} Али нема више туге.{S} Разведрила су се лица 
</p> <p rend="Tekst">Да видите јесмо ли дочекали чему смо се надали. </p> </div> <div> <head re 
т, и већ му се чини да неће ни ноћи жив дочекати, па зове Нинка, Аксентија Смиљанића, Станоја Г 
} Дабогда свако добро и радост од ње да дочекаш; да те утјеши и подвори под твоју старост, да с 
вој кући.{S} А они као да им је владика дошао: завирују је са свих страна и већ не могу да је с 
ш многи народ.{S} Веле, кад је наш попа дошао у варош да су лупала звона и пуцале прангије, јер 
Само што је мало порасла и што је бљеђа дошла у лицу, те јој црне очи чисто још црње и још се с 
{S} Весели људи и жене, изоблачили се и дошли цркви.{S} Љубе попа у рук