• а 170
  • А 66
  • абаџија 1
  • авлију 2
  • авно 1
  • ајд 1
  • Ако 3
  • ако 7
  • акта 1
  • ал 7
  • Ал 8
  • ала 1
  • Ала 2
  • Али 21
  • али 36
  • ама 1
  • анђео 1
  • апотекара 1
  • ароганције 1
  • архива 1
  • архиву 1
  • астал 2
  • асуре 2
  • асуру 2
  • Ах 7
  • ашиковала 1
  • баба 3
  • бабином 1
  • бабо 9
  • бави 1
  • бадава 3
  • бакарним 1
  • барута 1
  • батина 1
  • батине 1
  • бацим 1
  • Баш 2
  • баш 27
  • бегунац 2
  • бежао 1
  • без 5
  • Бела 1
  • БЕЛА 1
  • бела 4
  • беле 4
  • белензуке 4
  • белим 5
  • Белић 6
  • Белића 9
  • Белићем 2
  • Белићу 1
  • белих 1
  • белога 1
  • белој 3
  • белом 1
  • белоћу 1
  • белу 2
  • белца 1
  • беља 1
  • бео 2
  • Беху 1
  • беху 3
  • Беше 3
  • беше 34
  • бешчашћа 1
  • би 44
  • Бива 1
  • бива 2
  • Бивало 1
  • бившег 1
  • бије 1
  • била 14
  • биле 2
  • били 2
  • Било 1
  • било 15
  • био 10
  • Био 2
  • биров 2
  • бирова 1
  • бирову 1
  • бисерне 1
  • бистрим 1
  • бит 1
  • бити 10
  • Биће 1
  • биће 2
  • бих 10
  • благе 1
  • благим 3
  • благо 2
  • благодарно 1
  • благој 1
  • благосиља 1
  • Блажени 1
  • блед 3
  • бледа 1
  • бледе 1
  • бледилу 1
  • бледим 1
  • бледо 3
  • бледој 2
  • блеђано 1
  • ближе 1
  • ближњему 1
  • близу 3
  • Бог 1
  • бог 3
  • бога 1
  • богами 1
  • богато 2
  • богатога 1
  • Богдана 2
  • Богдане 2
  • Богдановић 1
  • Богдановића 1
  • Богданово 1
  • Богдановој 1
  • Богдану 1
  • богзна 4
  • Богме 1
  • богме 3
  • богорадио 1
  • богословце 1
  • богословци 1
  • богу 1
  • Боже 1
  • божиј 1
  • бојали 1
  • бојећи 1
  • бола 1
  • болесник 2
  • Болесник 3
  • болесника 2
  • болеснику 2
  • болеснога 1
  • болештина 1
  • болно 1
  • болном 1
  • болова 1
  • боља 1
  • боље 3
  • бор 1
  • бора 2
  • боре 1
  • бориш 1
  • босијок 1
  • босиљак 2
  • босиљка 2
  • Босни 1
  • брани 3
  • браник 2
  • браника 1
  • бранику 1
  • брат 3
  • брата 2
  • брате 2
  • братими 1
  • Браћо 1
  • браћом 1
  • брда 2
  • брдашцу 1
  • брдо 1
  • Бре 1
  • брекће 1
  • брзим 2
  • брзо 1
  • бригу 1
  • брижно 1
  • бризну 1
  • бринути 1
  • брк 1
  • броји 1
  • буде 4
  • буди 1
  • будно 1
  • будућности 1
  • бумбарају 1
  • бурад 1
  • вазда 1
  • ваздуху 1
  • вајда 1
  • вајде 2
  • ваљанијега 1
  • ваљано 1
  • Ваљда 1
  • ваљда 2
  • вам 4
  • вама 1
  • вампира 2
  • варадинске 1
  • Вараш 1
  • варош 1
  • вароши 1
  • варошима 1
  • варошице 1
  • варошку 1
  • ватре 4
  • ватри 3
  • ватру 1
  • ваше 1
  • вашег 1
  • ведро 1
  • вежем 1
  • веза 1
  • везана 3
  • везаним 1
  • везанога 1
  • везао 1
  • везенога 1
  • везира 1
  • век 1
  • веле 1
  • Веле 3
  • Вели 1
  • вели 16
  • велике 2
  • велики 1
  • велико 1
  • великој 1
  • велим 1
  • вере 5
  • веровао 2
  • веруј 1
  • верује 1
  • верујем 2
  • верују 2
  • веселе 1
  • весели 1
  • веселио 1
  • весело 3
  • ветар 1
  • ветрови 1
  • Већ 1
  • већ 22
  • већа 1
  • веће 1
  • већином 1
  • вечера 1
  • вечерас 1
  • вечно 1
  • вешала 1
  • вештица 1
  • Вештица 1
  • вештици 1
  • вештицу 1
  • вешто 1
  • ви 2
  • виде 5
  • видела 4
  • видели 3
  • видело 1
  • видео 16
  • видети 3
  • видех 1
  • види 7
  • видим 2
  • Видиш 1
  • видиш 5
  • виду 1
  • виђала 1
  • вијуга 1
  • вијући 1
  • вина 2
  • виноград 2
  • винограда 1
  • винограде 1
  • вином 1
  • виси 2
  • висило 2
  • висине 1
  • висио 1
  • висок 3
  • високи 1
  • вита 1
  • витка 1
  • више 16
  • Више 2
  • влада 1
  • владањем 1
  • влажне 1
  • влакна 1
  • власт 2
  • власти 1
  • властима 1
  • вода 1
  • води 1
  • водица 3
  • водице 5
  • водом 1
  • вођаше 1
  • волела 2
  • Волео 1
  • волео 4
  • воли 2
  • волим 2
  • воља 1
  • воћа 1
  • воћњак 1
  • воћњаку 2
  • воћу 1
  • воштане 1
  • Враг 1
  • врат 1
  • врата 8
  • вратара 1
  • врати 3
  • вратима 4
  • вратио 2
  • враћа 1
  • враћала 1
  • враћао 2
  • врача 1
  • врачаре 2
  • врачати 1
  • вредан 1
  • врелим 4
  • време 16
  • времена 8
  • врећа 1
  • врећу 4
  • врисне 1
  • врисну 1
  • Врло 1
  • врућици 1
  • врховима 1
  • вршио 1
  • вукао 3
  • г 2
  • га 101
  • гажења 1
  • газда 1
  • гајде 1
  • гајтанима 1
  • гајтанчић 1
  • галаму 1
  • гвожђе 3
  • гвожђу 1
  • гвозденим 4
  • где 19
  • Где 2
  • Глава 1
  • глава 2
  • главе 4
  • глави 1
  • главицу 1
  • главо 1
  • главом 4
  • Главу 1
  • главу 9
  • глађу 1
  • глас 1
  • гласа 2
  • гласка 1
  • гласом 20
  • глатко 1
  • Гле 2
  • гле 3
  • гледа 5
  • гледај 2
  • Гледају 1
  • гледају 3
  • гледајући 2
  • гледала 4
  • гледале 1
  • Гледао 1
  • гледао 2
  • гледати 2
  • гледаше 9
  • гледи 1
  • гнева 1
  • говоре 2
  • говори 6
  • говорила 1
  • говориле 2
  • говорили 2
  • говорило 1
  • говорио 2
  • говорити 3
  • говорише 1
  • год 2
  • година 7
  • годинама 1
  • Године 1
  • године 4
  • годину 1
  • голема 1
  • големога 1
  • гологлав 1
  • гомила 1
  • гомилу 2
  • горд 1
  • горе 1
  • горела 1
  • гори 2
  • господи 1
  • господин 1
  • господина 1
  • господине 8
  • господину 1
  • Господо 1
  • госпођа 1
  • гост 1
  • госта 2
  • гости 2
  • гостију 1
  • гостили 1
  • гостима 1
  • гостопримство 1
  • готови 2
  • град 2
  • градити 1
  • грања 1
  • грбину 1
  • грдно 1
  • грехота 1
  • гривна 1
  • Грк 1
  • грле 1
  • грлице 1
  • грм 1
  • грма 3
  • гробље 1
  • грознице 1
  • Гром 1
  • грохотом 2
  • груди 4
  • грудима 3
  • Гружана 1
  • Гружанин 7
  • Гружанина 3
  • Гружанином 1
  • Гружанину 1
  • Гружанка 1
  • Груже 3
  • грунуше 1
  • гуњче 2
  • гуњчета 1
  • гурнувши 1
  • гусеница 1
  • густе 2
  • густих 1
  • густо 1
  • густог 1
  • Д 1
  • да 210
  • Да 9
  • дабогда 1
  • давно 1
  • Давно 1
  • даде 4
  • дај 2
  • даје 1
  • дају 2
  • дакле 3
  • далеке 1
  • далеким 1
  • далеких 1
  • далеко 2
  • дали 1
  • Даље 1
  • даље 7
  • даљини 1
  • даљину 1
  • Дамњан 1
  • Дамњане 1
  • дан 7
  • дана 11
  • данас 6
  • дангубити 1
  • данима 1
  • дању 1
  • дасака 1
  • дати 3
  • даћу 1
  • дах 1
  • даш 1
  • два 8
  • двадесет 1
  • дваест 2
  • двапут 1
  • Двапута 1
  • дватри 1
  • Две 1
  • две 7
  • двоје 2
  • двојица 3
  • двојице 1
  • де 2
  • дебели 2
  • дебелим 1
  • дебелога 1
  • девер 1
  • девојака 2
  • девојка 1
  • девојке 1
  • девојку 2
  • девојци 1
  • девојче 7
  • деде 1
  • дерао 3
  • дере 1
  • десет 2
  • десно 3
  • дете 14
  • детету 1
  • деца 2
  • деце 4
  • деци 1
  • децом 3
  • децу 2
  • диван 2
  • дивљој 1
  • дивна 2
  • дивно 4
  • дивота 1
  • дивотне 1
  • дивотним 1
  • дигао 1
  • дигне 2
  • дигоше 1
  • диже 9
  • дима 2
  • димове 1
  • дирек 3
  • дирека 1
  • диреку 2
  • диреци 1
  • длаке 1
  • дне 1
  • дневнога 1
  • До 3
  • до 37
  • доба 1
  • добар 2
  • Добар 2
  • Добарвече 1
  • добио 2
  • добити 1
  • добри 7
  • добрим 1
  • добрих 1
  • Добро 5
  • добро 9
  • доброг 2
  • доброга 2
  • добру 1
  • доведемо 1
  • доведеш 1
  • доведите 1
  • доведоше 1
  • Довели 1
  • довео 3
  • довести 1
  • довршио 1
  • довршити 1
  • догоди 1
  • додавала 1
  • додаде 8
  • додај 1
  • додати 1
  • додирнула 1
  • дође 12
  • Дође 2
  • дођи 1
  • Дођох 1
  • дођоше 3
  • дођу 1
  • Дођу 1
  • доиграше 1
  • Док 1
  • док 12
  • докле 3
  • долазе 1
  • долази 2
  • долазило 1
  • долазио 3
  • доле 8
  • долине 1
  • долиницом 1
  • домаће 1
  • домаћин 1
  • домовини 1
  • дому 2
  • донде 1
  • Донео 1
  • донео 3
  • донесе 2
  • донесеш 1
  • донети 1
  • допирао 1
  • допустити 1
  • досада 4
  • доселили 1
  • досетивши 1
  • дослуку 1
  • доста 4
  • дотаче 1
  • дотле 1
  • доћи 3
  • доходио 2
  • доцкан 1
  • доцније 2
  • дочекати 2
  • дошао 3
  • дошли 2
  • Драги 1
  • драги 4
  • драгога 1
  • драгоценост 2
  • драгу 1
  • дрвену 1
  • дрекавац 6
  • дрекаваца 1
  • дрекавца 1
  • дрекавци 2
  • дрекавцу 1
  • држала 1
  • држани 1
  • држе 2
  • држи 1
  • друга 4
  • другар 1
  • друге 1
  • Други 1
  • други 6
  • другима 2
  • других 1
  • друго 2
  • другог 2
  • другога 2
  • другој 1
  • другу 2
  • друкче 1
  • друкчије 1
  • друштву 1
  • дрхтала 3
  • дрхтао 1
  • дрхташе 1
  • дубока 1
  • дубоко 6
  • дуванкесе 1
  • дуванкесу 4
  • дувара 1
  • дуваровима 2
  • дувару 1
  • дуга 1
  • дугим 1
  • дуго 1
  • дугу 1
  • дужност 1
  • дукат 1
  • дупке 1
  • душа 1
  • душе 2
  • ђак 6
  • ђаком 1
  • ђаци 1
  • ђацима 1
  • Ђоша 15
  • Ђоше 1
  • Ђошина 3
  • Ђошиној 2
  • Ђошо 2
  • Ђошом 2
  • Ђошу 1
  • ђутуре 1
  • Е 11
  • е 2
  • Ево 1
  • ево 8
  • Еј 2
  • Ено 6
  • Ето 2
  • ето 6
  • жалили 1
  • жалосне 1
  • жалосно 1
  • жалостива 1
  • жалостиван 1
  • жалостивим 3
  • Жалостиво 1
  • жалостиво 3
  • жаркој 1
  • жеђу 1
  • желели 1
  • желећи 1
  • жеља 1
  • жељно 1
  • жена 6
  • жене 2
  • жени 4
  • женица 1
  • женом 1
  • жену 2
  • Жив 1
  • живе 3
  • живети 2
  • живи 1
  • живљаше 1
  • Живљаше 1
  • живот 4
  • живота 3
  • животворној 1
  • животне 4
  • животом 1
  • животу 4
  • жица 1
  • жубор 1
  • Жупањевца 1
  • жут 1
  • За 4
  • за 54
  • забележити 1
  • заболела 1
  • заболело 1
  • заборавивши 1
  • заборавио 1
  • Заборавио 1
  • забринуто 1
  • Забулила 1
  • Заветина 1
  • заветини 2
  • заветину 1
  • загасите 1
  • загасито 3
  • загаситом 1
  • заглади 1
  • загледало 1
  • загледао 1
  • загњурио 1
  • загрлио 1
  • загрљају 1
  • задахом 1
  • задовољан 2
  • задовољно 3
  • задовољством 1
  • задрхта 2
  • задрхтао 1
  • задрхташе 1
  • задувана 1
  • зажарено 2
  • зажарише 1
  • зажелео 1
  • заигра 1
  • заиграло 1
  • заиста 4
  • заједљива 1
  • заједно 3
  • зајео 1
  • закинуо 1
  • заклео 1
  • заклети 1
  • заклиње 1
  • заклонити 1
  • законитог 1
  • закука 1
  • Закукала 1
  • залазак 1
  • заласка 1
  • залелуја 2
  • залива 1
  • заливаш 1
  • залуду 1
  • Заљубљен 1
  • заљубљена 1
  • заљубљених 1
  • заљубљено 1
  • замауче 1
  • замисли 1
  • замислио 3
  • замишљена 1
  • замишљено 3
  • замркне 1
  • занат 2
  • заната 1
  • занатом 1
  • занесу 1
  • заноса 1
  • запали 1
  • запалила 1
  • запалио 6
  • записа 6
  • запису 2
  • запита 2
  • запитали 1
  • запитао 1
  • заплакала 1
  • заповедам 1
  • заповеди 1
  • заповест 1
  • запремљена 1
  • запросити 1
  • запросиш 1
  • зар 2
  • Зар 3
  • зарђала 1
  • зарђало 1
  • зарђао 1
  • заронио 2
  • засађена 1
  • засађенога 1
  • засвакад 1
  • заседање 1
  • заседању 1
  • заспала 1
  • заспао 1
  • заспати 1
  • застаде 1
  • застадоше 1
  • застрт 1
  • застрта 1
  • засукала 1
  • затворен 1
  • затворише 1
  • затекао 1
  • Затим 5
  • зато 2
  • Зато 2
  • заусти 1
  • зацело 1
  • зачељу 1
  • зачу 2
  • зачуђено 9
  • зачуђености 1
  • зачују 1
  • зашао 1
  • Зашто 1
  • зашто 3
  • због 3
  • збрчканога 1
  • збуњени 1
  • збуњено 1
  • збуњену 1
  • звали 2
  • званична 1
  • званичним 2
  • звезде 1
  • звекнуше 1
  • звече 1
  • звуком 1
  • звуци 1
  • звучним 1
  • зграда 1
  • згурио 1
  • здрави 1
  • здравише 1
  • зеленило 1
  • зеленог 1
  • земља 2
  • земљи 1
  • земљу 3
  • зидове 1
  • зими 1
  • зла 1
  • Зла 1
  • златна 1
  • златне 2
  • златним 1
  • златних 1
  • Злато 1
  • злато 2
  • зликовац 3
  • зликовца 1
  • зликовцима 1
  • Зло 1
  • зло 2
  • злочин 1
  • злочина 1
  • злочинаца 1
  • змија 2
  • Зна 2
  • зна 4
  • знаде 1
  • знајући 1
  • знакове 1
  • знала 1
  • знали 1
  • Знам 1
  • знам 7
  • знамо 1
  • Знао 1
  • знао 7
  • знати 6
  • знату 1
  • Знаш 1
  • знаш 7
  • зној 2
  • зоби 1
  • зовну 1
  • Зола 3
  • Золе 1
  • зоре 1
  • зором 1
  • зраку 2
  • зрацима 2
  • зубма 1
  • зубунче 1
  • зурле 1
  • И 30
  • и 317
  • иако 1
  • ивера 1
  • ивицом 1
  • игра 2
  • играју 1
  • играјући 1
  • играти 1
  • играчку 1
  • иде 3
  • идемо 1
  • иди 5
  • Из 1
  • из 49
  • иза 5
  • изабраше 1
  • избавио 1
  • избавиоци 1
  • избавитељ 1
  • избавише 1
  • избављен 1
  • избере 1
  • избило 1
  • извади 8
  • изварати 1
  • извидети 1
  • извила 1
  • извињаваше 1
  • извршио 1
  • извршити 1
  • извуче 2
  • изгину 1
  • изгледа 2
  • изгледала 4
  • изгледало 2
  • изгледао 1
  • изгледаше 1
  • Изгледаше 1
  • изгнани 1
  • изговорити 1
  • изгорела 2
  • изгубимо 1
  • изгубио 4
  • изгубише 1
  • изда 1
  • издала 1
  • издалека 2
  • издржао 1
  • издржи 1
  • изела 1
  • изиђе 7
  • изиђем 1
  • изиђи 1
  • изиђу 1
  • изићи 1
  • изишао 2
  • изишле 1
  • излепљене 1
  • излепљени 1
  • измаћи 1
  • измислити 1
  • измишљали 1
  • измученоме 1
  • изненађен 1
  • изненађена 1
  • изнесе 1
  • изнети 1
  • изнеше 1
  • износиле 1
  • износили 1
  • изнутра 1
  • изоставиш 1
  • израда 1
  • израз 1
  • изрезане 1
  • изубијано 1
  • икаквих 1
  • ил 1
  • Или 1
  • или 18
  • Илије 1
  • Илијиндан 1
  • им 4
  • има 13
  • Има 5
  • имала 1
  • имам 2
  • имао 4
  • имате 1
  • имати 2
  • имаш 1
  • ионако 2
  • ипеци 1
  • исказати 1
  • искићену 1
  • искрено 1
  • искупе 1
  • искупили 1
  • испадне 1
  • испекао 1
  • исписао 1
  • испитујућим 2
  • исплакане 1
  • испод 2
  • испред 2
  • исприповеда 1
  • исприповедао 1
  • испунити 1
  • истави 1
  • исте 1
  • исти 5
  • истина 3
  • истинитије 1
  • исто 1
  • истресајући 1
  • иструлео 1
  • ићи 2
  • их 14
  • ишарани 1
  • ишараним 1
  • ишчекује 1
  • Ја 14
  • ја 26
  • јабука 1
  • јабукама 1
  • јабучице 1
  • јагњета 1
  • Јагодину 4
  • Јадна 1
  • јадника 1
  • јадно 1
  • Јадно 1
  • јадној 1
  • Јадну 1
  • јаја 1
  • јак 1
  • јако 1
  • Јане 2
  • јапунџетом 1
  • јарости 1
  • јасно 1
  • јастук 1
  • јастуци 1
  • јаук 1
  • јахаше 1
  • Је 3
  • је 391
  • једа 1
  • један 13
  • Један 2
  • Једанпут 3
  • једанпут 6
  • Једва 2
  • једва 4
  • једина 1
  • јединици 1
  • јединицом 1
  • јединицу 2
  • једио 1
  • једна 13
  • једнако 3
  • једне 1
  • једним 2
  • једно 13
  • једног 3
  • једнога 4
  • једној 1
  • једном 1
  • једну 10
  • јек 1
  • јела 1
  • јелек 1
  • јелека 1
  • јелецима 1
  • Јелица 9
  • Јелице 11
  • Јелицом 4
  • Јелицу 3
  • Јеличиним 1
  • јело 1
  • Јело 2
  • Јелчице 4
  • јеменије 1
  • јер 16
  • Јесам 2
  • јесенас 1
  • јеси 1
  • Јеси 1
  • Јест 3
  • јесте 1
  • јесу 1
  • Јесу 1
  • јецајући 1
  • јецаше 2
  • Јоване 1
  • Јогунасто 1
  • Јогуница 1
  • јој 34
  • Јок 1
  • још 30
  • Још 4
  • јунак 1
  • јурећи 1
  • јуче 5
  • к 3
  • ка 1
  • Кад 21
  • кад 54
  • кадикад 2
  • Кадикад 3
  • кажем 1
  • Кажи 2
  • кажи 3
  • кажу 1
  • казан 1
  • казати 1
  • Казаће 1
  • казивало 1
  • казивању 1
  • казиваше 1
  • казнио 1
  • казује 2
  • казују 1
  • какав 1
  • Каква 1
  • каква 2
  • какве 2
  • какви 1
  • каквих 1
  • каквог 1
  • каквога 3
  • какву 1
  • Како 1
  • како 42
  • какова 1
  • какове 1
  • камену 1
  • Камичар 1
  • Канова 1
  • Канцеларија 1
  • канцеларијског 1
  • Као 3
  • као 58
  • кап 1
  • капетан 17
  • Капетан 2
  • капетана 4
  • капетани 1
  • капетаница 5
  • капетаници 1
  • капетанов 1
  • капетанова 1
  • капетанове 1
  • капетанову 1
  • капетаном 1
  • капетану 2
  • капи 1
  • капљице 1
  • капу 2
  • карарског 1
  • касе 1
  • касу 1
  • катанац 1
  • катедре 1
  • каце 1
  • качкету 3
  • кашља 1
  • кашље 1
  • кашљуцајући 1
  • кашмира 1
  • каштигати 1
  • кваку 1
  • кеса 1
  • кесе 1
  • кеси 1
  • кесицу 1
  • кесу 1
  • кида 1
  • ким 1
  • киме 3
  • клела 1
  • клецати 1
  • клечањем 1
  • климнувши 1
  • клону 2
  • клонула 1
  • клонуше 1
  • клупа 1
  • клупици 1
  • кљуцне 2
  • кљуцнуо 1
  • кључаницу 1
  • кмет 10
  • кмета 2
  • кмете 1
  • кметова 1
  • кметовати 1
  • кметови 3
  • кметовица 1
  • кметом 1
  • кмету 1
  • Кмету 1
  • кнеже 2
  • Кнеже 2
  • Кнића 1
  • Книћу 2
  • књига 1
  • књиге 1
  • ко 13
  • Ко 3
  • Кога 1
  • кога 5
  • код 15
  • козе 1
  • која 5
  • које 17
  • којекаквих 1
  • којекако 1
  • којешта 2
  • који 21
  • којим 1
  • којима 1
  • којих 1
  • којој 2
  • којом 2
  • коју 3
  • кола 3
  • колена 3
  • колибе 1
  • колибици 1
  • колико 1
  • Коло 1
  • коло 2
  • коловозом 1
  • коме 8
  • комовице 1
  • комшија 1
  • комшика 1
  • комшике 1
  • конопац 7
  • конопца 6
  • конопцима 1
  • конопче 1
  • коњу 1
  • кораке 1
  • кораком 2
  • кораку 1
  • корачајући 1
  • корачаше 2
  • косе 3
  • кости 1
  • косу 1
  • котрља 1
  • котрљају 1
  • котур 1
  • кош 1
  • кошта 1
  • кошуља 1
  • кошуљицу 1
  • краву 1
  • Крагујевац 1
  • Крагујевца 3
  • крадимице 2
  • крадом 2
  • крађа 1
  • крај 2
  • крају 1
  • крали 1
  • кратко 1
  • крв 2
  • крви 3
  • кревет 1
  • кревета 1
  • креветом 1
  • кремен 2
  • кресао 1
  • кресиво 1
  • креча 1
  • крив 2
  • кривац 2
  • кривили 1
  • кривица 2
  • Кривца 1
  • крила 1
  • крова 1
  • кровином 1
  • кровину 1
  • Кроз 1
  • кроз 13
  • кроји 1
  • кромпир 2
  • кромпира 2
  • кромпиром 1
  • крпа 1
  • крст 1
  • крупне 1
  • крупно 1
  • крушака 1
  • кћер 1
  • кћери 1
  • кува 1
  • куд 3
  • Куда 1
  • куда 3
  • кујна 1
  • кукурече 1
  • кулука 1
  • кум 1
  • кума 1
  • купим 2
  • купио 1
  • куповнога 1
  • кућа 11
  • Кућа 2
  • кућама 1
  • куће 20
  • кућевне 2
  • кућевних 1
  • Кући 1
  • кући 19
  • КУЋИЦА 1
  • кућица 3
  • кућице 1
  • кућици 3
  • кућицу 1
  • кућишта 3
  • кућу 16
  • куцну 1
  • л 4
  • лагано 4
  • Лаза 2
  • Лази 1
  • Лазић 1
  • Лазо 2
  • лаје 1
  • лаката 1
  • лако 3
  • лакта 1
  • лакуноћ 1
  • лакше 1
  • Лакше 1
  • лане 2
  • ланце 1
  • ланци 3
  • лебдео 1
  • лебди 1
  • лебе 1
  • левачкоме 1
  • леве 1
  • лево 2
  • левој 1
  • левом 1
  • Левча 1
  • Левчу 3
  • леђа 2
  • лежаше 1
  • лежи 1
  • лекова 1
  • лелујала 1
  • Леп 1
  • леп 2
  • лепа 1
  • Лепа 1
  • лепи 2
  • лепо 15
  • Лепо 3
  • лепом 1
  • лепоте 1
  • лепу 2
  • лепше 2
  • Лепши 1
  • лету 1
  • лечи 1
  • лечио 1
  • ли 30
  • ливадама 1
  • липа 1
  • Липара 1
  • липовим 1
  • листак 1
  • листића 1
  • листом 1
  • лица 2
  • лице 16
  • Лице 2
  • лицу 7
  • личаше 1
  • лишће 2
  • лонцима 2
  • лопов 1
  • лубањи 1
  • луга 1
  • лугова 1
  • луговима 1
  • лугом 1
  • лугу 5
  • лудога 1
  • лужина 1
  • луле 1
  • лута 1
  • лутао 2
  • луткицу 1
  • љубав 4
  • љубави 6
  • љубе 2
  • љуби 2
  • љубим 1
  • Љубим 1
  • љубити 1
  • љубљаше 3
  • љубљене 1
  • љубљеној 1
  • љубоморство 1
  • људе 3
  • људи 22
  • Људи 4
  • људима 1
  • људма 1
  • људске 1
  • љутито 1
  • љуто 1
  • м 1
  • ма 2
  • магли 1
  • маглу 1
  • мађијама 1
  • мађијати 1
  • мађије 1
  • Мађије 1
  • мађистрат 1
  • мађистрата 3
  • мађистрату 1
  • мајка 1
  • мајке 1
  • мајку 2
  • мајстора 1
  • мајстору 1
  • мајци 2
  • мала 2
  • малаксале 1
  • малаксало 1
  • маленкости 1
  • мало 28
  • Малопре 1
  • манастира 1
  • манастирско 1
  • мање 1
  • мањом 1
  • марама 2
  • марамом 1
  • мараму 1
  • марим 1
  • Марко 3
  • Марку 1
  • матер 1
  • мати 7
  • мах 3
  • махаше 1
  • мацке 1
  • мачор 1
  • ме 10
  • Међу 1
  • међу 5
  • Међутим 1
  • меке 1
  • меки 1
  • меким 2
  • мемла 1
  • Мене 1
  • мене 4
  • мени 4
  • мермер 1
  • мермера 1
  • Месец 1
  • месец 2
  • месеца 1
  • месеци 2
  • места 5
  • место 5
  • месту 1
  • мете 2
  • Метите 1
  • метнувши 1
  • метнути 1
  • мету 1
  • мећу 1
  • мешину 1
  • Ми 2
  • ми 42
  • мила 1
  • Милан 1
  • Милане 1
  • Миланом 1
  • милина 1
  • Милина 1
  • милине 1
  • милион 1
  • Милисав 32
  • Милисава 12
  • Милисаве 16
  • Милисављева 1
  • Милисављеве 1
  • Милисављевог 1
  • Милисављевом 1
  • Милисавом 2
  • Милисаву 3
  • милујући 1
  • мимиком 1
  • мимо 1
  • минђуша 2
  • минђуше 3
  • мине 1
  • минули 1
  • минута 1
  • мира 1
  • мири 1
  • мириса 1
  • мирише 1
  • мирно 5
  • мирнога 1
  • мисле 2
  • мисли 13
  • мислила 2
  • Мислим 1
  • мислим 2
  • мислима 1
  • мислио 3
  • мислиш 4
  • мицале 1
  • мицање 3
  • мицаху 2
  • миче 1
  • мичући 2
  • мишеви 1
  • мишљаше 4
  • Млад 1
  • млада 2
  • младе 1
  • млади 4
  • младим 1
  • младић 5
  • младићима 1
  • младићу 1
  • младо 2
  • младог 1
  • младога 3
  • младости 1
  • младошћу 1
  • млађи 2
  • млеко 1
  • многе 2
  • Многима 1
  • Много 1
  • много 6
  • мном 1
  • могао 14
  • могла 3
  • могли 1
  • могло 2
  • могоше 1
  • могу 7
  • могуће 2
  • могући 1
  • модре 1
  • мож 3
  • можда 2
  • Можда 2
  • може 7
  • можеш 2
  • мој 15
  • моја 11
  • моје 10
  • мојом 1
  • Молила 1
  • Молим 1
  • молитвице 1
  • молити 1
  • момак 9
  • момака 1
  • моме 1
  • момка 1
  • момци 2
  • момчадије 1
  • момче 2
  • мора 3
  • морало 1
  • Морам 1
  • морам 2
  • морамо 1
  • морао 3
  • морати 1
  • Мораш 1
  • морише 1
  • моћи 1
  • мрачној 1
  • мрачном 1
  • мрзост 2
  • мрзости 1
  • мркова 1
  • мрмљаше 1
  • мртвац 2
  • мртвацима 1
  • мршавоме 1
  • му 106
  • Муке 1
  • муке 4
  • мутне 1
  • муци 1
  • муче 2
  • мучења 2
  • мучење 1
  • Мучење 1
  • мучили 1
  • мучим 1
  • мучио 1
  • мучити 1
  • мучише 1
  • мучнога 1
  • мушицу 1
  • на 112
  • На 4
  • набраја 1
  • наводио 1
  • наврх 1
  • навршио 1
  • нагледати 1
  • нагнувши 1
  • награда 1
  • надања 1
  • надгледа 1
  • надмашили 1
  • надничара 1
  • нађе 2
  • нађем 1
  • нађену 1
  • нажао 1
  • назиме 1
  • најбоље 1
  • најбољега 1
  • најбољи 1
  • најваљанијега 1
  • највеће 1
  • највећи 1
  • највећом 1
  • најволиш 1
  • најгрозније 1
  • најдивније 2
  • најдивнији 1
  • наједанпут 2
  • најмилије 1
  • најрадије 1
  • најстарији 1
  • најцрњега 1
  • најчистија 1
  • накашље 2
  • накићен 1
  • накусурати 1
  • налазише 1
  • налево 1
  • наљути 1
  • нам 1
  • наместе 1
  • наместо 2
  • намештаја 1
  • намештајући 1
  • намештени 1
  • намигнуо 1
  • намислио 1
  • Намислио 1
  • намрштено 1
  • намрштило 1
  • наново 4
  • наочари 2
  • напи 1
  • напили 1
  • напио 1
  • написан 1
  • напити 1
  • напиши 3
  • напоље 3
  • напољу 1
  • направити 1
  • напретком 1
  • Например 1
  • напрстком 1
  • напуни 1
  • напунише 1
  • нарави 1
  • наравно 2
  • наручи 1
  • наручју 1
  • нас 2
  • наскоро 1
  • наслонио 2
  • насмеје 1
  • наспрам 2
  • насред 2
  • настрану 1
  • натаче 1
  • натраг 2
  • натуче 1
  • наћи 8
  • наука 1
  • науком 1
  • Наумио 1
  • наумио 2
  • наустице 1
  • научио 1
  • наш 1
  • наша 1
  • нашали 1
  • нашао 4
  • наше 3
  • нашега 2
  • нашем 2
  • наши 1
  • Не 10
  • не 93
  • небо 1
  • неваљалим 1
  • неваљалога 2
  • неваљао 1
  • невесело 2
  • невеселости 1
  • невесео 1
  • невин 1
  • Невин 2
  • невино 3
  • невиноме 1
  • невиност 1
  • невиности 1
  • невољи 1
  • негама 1
  • негде 2
  • Него 1
  • него 21
  • недара 6
  • недеља 1
  • недеље 1
  • недељом 1
  • недра 3
  • недрима 1
  • нежним 1
  • нежно 1
  • незват 1
  • неисказана 1
  • нек 2
  • Нек 3
  • нека 12
  • некад 1
  • некада 1
  • некаквога 1
  • некакву 1
  • некако 8
  • неке 4
  • Неки 1
  • неки 11
  • неким 3
  • некима 1
  • неко 5
  • неког 3
  • некога 3
  • неколико 7
  • неком 2
  • некрштени 1
  • неку 4
  • некуда 1
  • Нема 1
  • нема 20
  • немам 2
  • немамо 1
  • немачкога 1
  • немаш 1
  • немилостивих 1
  • немој 3
  • немојте 1
  • необично 2
  • неописаном 1
  • неофарбана 1
  • непомичан 1
  • непрегледног 1
  • непрестано 1
  • неразговетно 1
  • неразумнијом 1
  • несвест 1
  • несрећне 1
  • несрећник 5
  • несрећника 2
  • несрећником 1
  • несрећних 2
  • несрећнице 1
  • несрећно 1
  • несрећном 1
  • нестаде 1
  • нестане 2
  • нећака 1
  • Неће 1
  • неће 7
  • нећемо 1
  • нећеш 2
  • нећу 2
  • неудату 1
  • нечему 2
  • нечим 1
  • нечиста 2
  • нечујним 1
  • Нешто 1
  • нешто 25
  • ни 28
  • Нигде 1
  • нигде 6
  • Ниже 1
  • ниже 4
  • низ 6
  • низа 1
  • Није 3
  • није 69
  • Ниједан 1
  • ниједан 2
  • ниједна 2
  • ниједне 1
  • ниједно 1
  • ниједног 1
  • ниједнога 1
  • Никад 2
  • никад 4
  • Никада 1
  • никада 2
  • Нико 4
  • нико 5
  • никога 3
  • никоју 1
  • Никола 18
  • Николе 8
  • Николи 1
  • Николин 1
  • Николина 3
  • Николине 4
  • Николиних 1
  • Николиној 2
  • Николом 5
  • Николу 3
  • ником 1
  • никоме 4
  • никуда 1
  • Нисам 1
  • нисам 9
  • ниси 2
  • Ниси 2
  • ниско 1
  • нису 6
  • нит 1
  • нити 5
  • Ничија 1
  • ништа 7
  • Но 1
  • нову 2
  • новци 1
  • ногавицу 1
  • ногама 1
  • ноге 3
  • ногу 2
  • нож 2
  • ножић 1
  • Ножић 1
  • ножу 1
  • нози 1
  • нос 2
  • носи 1
  • Носи 1
  • носио 2
  • Ноћ 1
  • ноћ 4
  • ноћас 1
  • ноћи 5
  • ноћити 1
  • ноћној 1
  • ноћноме 1
  • ноћну 1
  • ноћу 2
  • нудио 1
  • нудише 1
  • ње 2
  • њега 16
  • Њега 2
  • његова 5
  • његове 4
  • његовим 1
  • његових 1
  • његово 3
  • његовој 3
  • његовоме 3
  • његову 1
  • Њему 1
  • њему 7
  • њен 4
  • њена 3
  • њене 2
  • њеним 1
  • њених 2
  • њено 1
  • њенога 1
  • њеном 1
  • њену 3
  • њивама 1
  • њиве 1
  • њим 1
  • њима 9
  • њиме 11
  • њине 1
  • Њих 1
  • њих 11
  • њихове 1
  • њиховим 1
  • њиховој 1
  • њихову 1
  • њој 6
  • њојзи 2
  • њоме 6
  • њу 6
  • о 32
  • О 7
  • оба 1
  • обавестио 1
  • обалу 1
  • обасипану 1
  • обасјао 1
  • обешчасти 1
  • обиђеш 1
  • обичан 1
  • обично 1
  • облаке 1
  • обоје 1
  • обојица 1
  • обори 5
  • оборили 1
  • оборио 1
  • обрадовала 1
  • образе 2
  • образи 1
  • образима 2
  • обратило 1
  • обрашчићима 2
  • обредимо 1
  • обрнуо 1
  • обручима 1
  • обучени 1
  • ова 3
  • овај 5
  • оваквоме 1
  • овако 1
  • овамо 4
  • овде 5
  • ове 3
  • овим 1
  • ових 1
  • Ово 1
  • ово 4
  • овој 1
  • овоме 2
  • ову 5
  • овуда 1
  • овце 1
  • огледао 1
  • огњишта 1
  • огњишту 1
  • оговарале 1
  • огроман 1
  • од 57
  • одавна 1
  • Одавно 1
  • одбио 1
  • одважио 1
  • одговараше 2
  • одговор 1
  • одговори 7
  • одговорио 1
  • одграђенога 1
  • оде 17
  • одела 1
  • одем 1
  • одјутрос 1
  • Одлазио 1
  • одлазио 2
  • одмарају 1
  • одмах 2
  • однео 1
  • однесем 1
  • однети 1
  • одоше 2
  • одреши 2
  • ожени 1
  • оженио 2
  • озбиљан 1
  • озбиљна 1
  • озбиљним 1
  • озбиљно 4
  • оздравио 1
  • оздравити 1
  • оздравиће 1
  • ока 2
  • окићена 1
  • око 10
  • окован 1
  • окованог 1
  • околину 1
  • окопане 1
  • окопати 1
  • окорео 1
  • окрене 1
  • окрену 1
  • окрете 5
  • окречена 2
  • окривљеника 1
  • округлих 1
  • омут 1
  • Он 13
  • он 67
  • Она 12
  • она 24
  • Онај 1
  • онај 13
  • онака 1
  • Онаке 1
  • онаки 2
  • онако 7
  • онамо 1
  • Онамо 1
  • онда 25
  • Онда 4
  • онде 10
  • Оне 1
  • оне 13
  • онесвешћен 1
  • Они 2
  • они 7
  • онима 1
  • оних 1
  • Оно 2
  • оно 22
  • оног 2
  • онога 9
  • оној 1
  • оном 3
  • ономе 1
  • ону 2
  • онуда 4
  • онуде 1
  • опала 1
  • опанцима 1
  • оперважени 1
  • опет 18
  • опомиње 1
  • опорим 1
  • опоро 1
  • оправдање 1
  • опрашен 1
  • опречи 1
  • опростити 1
  • опчинила 1
  • опчинише 1
  • општина 1
  • Орашја 1
  • Орашје 2
  • орезан 1
  • орезати 1
  • Орлујак 1
  • Орлујака 1
  • орошена 1
  • оружјем 1
  • Осам 1
  • осамдесет 1
  • осамљену 1
  • освете 1
  • Осветљење 1
  • осврте 1
  • оседео 1
  • осети 1
  • осетила 2
  • осећа 1
  • осећање 2
  • Осећаш 1
  • Осим 1
  • осим 4
  • ослободише 1
  • ослобођења 1
  • ослобођењу 1
  • ослонац 1
  • осмејак 1
  • осмејкивала 1
  • осмехну 4
  • осмехује 1
  • осрамотио 1
  • остави 1
  • оставила 1
  • оставиле 1
  • оставио 1
  • оставити 1
  • оставише 1
  • остаде 1
  • остадох 1
  • остала 2
  • остале 2
  • осталим 1
  • осталих 2
  • останем 1
  • остани 1
  • остао 1
  • Остарео 1
  • остарео 2
  • остати 1
  • осуде 1
  • осуди 1
  • Отац 2
  • отац 8
  • отаџбину 1
  • отворена 1
  • отвори 1
  • отера 1
  • Отеше 1
  • отиде 1
  • отиди 1
  • отима 1
  • отимали 1
  • отићи 4
  • Откад 1
  • Откако 1
  • откако 3
  • отклони 1
  • откуд 2
  • Откуда 1
  • откуда 3
  • отпратише 1
  • отпусти 1
  • отсудно 1
  • отуђио 1
  • отумара 1
  • офарбана 1
  • официр 1
  • Ох 12
  • оца 4
  • оцем 1
  • оцило 2
  • оцу 1
  • Очи 2
  • очи 20
  • очију 3
  • очима 2
  • очита 1
  • оџаклија 1
  • оџаклијица 1
  • оштроумни 1
  • па 114
  • Па 24
  • паде 3
  • пажљиво 5
  • пажњу 1
  • пази 1
  • Пази 1
  • пакосним 2
  • пакости 1
  • паликућа 2
  • паликућу 2
  • памет 1
  • памећу 1
  • Пандур 3
  • пандура 2
  • пандуром 1
  • пандуру 2
  • пао 2
  • папуџилук 1
  • пар 3
  • парник 1
  • парника 1
  • парче 7
  • пас 1
  • пасуљ 1
  • Пахомију 1
  • пашће 1
  • пашче 1
  • пева 2
  • певају 1
  • певао 1
  • пегицу 1
  • педесет 1
  • пенџер 1
  • пенџерлија 1
  • пенџерлији 1
  • Пепелом 1
  • пепео 1
  • пера 2
  • перлама 1
  • перлица 1
  • песму 2
  • песницу 1
  • пет 2
  • пета 1
  • петак 1
  • петао 1
  • пете 1
  • петнает 1
  • петорици 1
  • Петрова 1
  • пешаку 1
  • пиј 1
  • пијан 2
  • пио 2
  • писар 1
  • писаром 1
  • писку 1
  • писмен 1
  • писмо 3
  • пита 2
  • питај 1
  • питајте 1
  • Питајте 1
  • Питају 1
  • питао 2
  • питати 2
  • питаху 1
  • питаше 13
  • питома 1
  • пиши 4
  • пиштољи 1
  • плава 1
  • плавим 1
  • плавога 1
  • плакати 2
  • пламен 2
  • пламена 2
  • Планинац 2
  • планински 1
  • планинским 1
  • Планинца 3
  • Планинцу 5
  • Планинчани 3
  • платити 1
  • платно 1
  • племенитом 1
  • плот 1
  • плота 1
  • плочу 1
  • пљоске 1
  • пљоском 2
  • пљоску 1
  • по 36
  • побележио 1
  • побио 1
  • побледелим 1
  • побојало 1
  • повазда 1
  • повалили 1
  • повелику 1
  • поверавао 1
  • повери 1
  • поветарац 2
  • повећа 1
  • повеће 1
  • повратила 1
  • повратио 2
  • повратити 1
  • погађа 1
  • погачу 1
  • погледа 14
  • погледавши 1
  • погледајући 1
  • погледала 1
  • погледао 1
  • погледати 1
  • погледе 1
  • погледи 2
  • погледом 4
  • погнутој 1
  • погнутом 1
  • погорелој 1
  • погурен 1
  • погушили 1
  • под 3
  • подај 1
  • подбочивши 1
  • подељена 1
  • подераније 1
  • подиже 1
  • подизала 1
  • подићи 1
  • подлога 1
  • подне 2
  • поднети 2
  • подозриво 1
  • подрум 1
  • подруму 1
  • подсмехне 1
  • подуже 1
  • подупрта 1
  • пође 4
  • пођи 1
  • пођоше 2
  • пожелети 1
  • поживи 1
  • пожутела 1
  • поздравише 1
  • познавајући 1
  • познавала 1
  • Познаје 1
  • познаје 2
  • Познајем 1
  • познајем 2
  • познајеш 1
  • Познајеш 1
  • познаника 1
  • познао 1
  • појаса 2
  • појасом 2
  • поједе 1
  • појмио 1
  • показа 2
  • показиваше 2
  • показује 1
  • показују 1
  • показујући 1
  • покарај 1
  • покарао 1
  • покаткада 1
  • покладе 1
  • поклони 2
  • поклонила 1
  • поклониш 1
  • поклонише 1
  • покојници 1
  • покојног 1
  • покојноме 1
  • покојну 1
  • покри 1
  • покривајући 1
  • Покривена 1
  • покрила 1
  • покрио 1
  • покућанство 1
  • покушаваше 1
  • полазио 1
  • полако 2
  • полежемо 1
  • полице 1
  • половина 2
  • половину 3
  • положи 1
  • полугласно 3
  • полуди 1
  • поља 1
  • пољске 1
  • пољубаца 2
  • пољуби 6
  • пољубити 1
  • пољубише 1
  • пољупце 1
  • помагаше 1
  • помало 1
  • померити 1
  • помешам 1
  • помешао 1
  • помилова 1
  • помињати 1
  • помислио 2
  • помишља 1
  • помогнем 1
  • помогнеш 2
  • помогну 1
  • помори 1
  • помоћи 1
  • понашању 1
  • понегде 1
  • понека 1
  • Понеки 1
  • понели 1
  • понешто 1
  • понизни 1
  • понизним 1
  • поново 1
  • понудити 1
  • попа 1
  • Попа 1
  • пописаше 1
  • попнеш 1
  • попрскаше 1
  • попуњавали 1
  • поред 10
  • породица 1
  • поругљивим 1
  • поругљиво 1
  • поруменевши 1
  • поруменели 1
  • поруменеше 1
  • поручају 1
  • посади 2
  • посадио 1
  • посао 1
  • посвршавати 1
  • поседа 1
  • После 12
  • после 31
  • послова 1
  • послове 3
  • послови 1
  • Послови 1
  • послушао 2
  • посматрајући 3
  • посматрао 1
  • посматраше 3
  • поспали 2
  • посрне 1
  • посрнуо 1
  • поставише 1
  • поставом 1
  • постане 1
  • постила 1
  • поступали 1
  • потавни 1
  • потеглила 1
  • Поток 1
  • поток 2
  • Потока 1
  • потока 3
  • потокових 1
  • Потоку 1
  • потоку 2
  • потоцима 1
  • потраја 1
  • потребе 2
  • поутиша 1
  • похара 1
  • похода 1
  • походе 1
  • походио 1
  • Поцркаће 1
  • поче 2
  • почело 2
  • почео 1
  • почивање 1
  • почне 2
  • почупа 1
  • почупао 1
  • пошаље 1
  • Пошао 1
  • пошао 2
  • поштени 2
  • поштеније 1
  • поштено 1
  • поштеној 1
  • поштеноме 1
  • поштовали 1
  • права 2
  • правде 1
  • право 7
  • празна 1
  • празне 1
  • празником 1
  • празнину 1
  • празну 1
  • прамичака 1
  • прасе 2
  • пратила 1
  • пратимо 1
  • пратио 1
  • пратише 2
  • Праштајте 1
  • прва 2
  • прве 1
  • први 3
  • прву 1
  • Пре 1
  • пре 4
  • пребаје 1
  • пребледе 2
  • преварио 2
  • превлачаше 1
  • прегледала 1
  • Пред 1
  • пред 12
  • предадоше 2
  • предмете 1
  • предрасуде 1
  • председник 1
  • предсобље 1
  • пређоше 1
  • презриве 1
  • прекиде 1
  • прекинут 1
  • преко 6
  • прекорно 1
  • прекосутра 1
  • прекрсти 1
  • прекрстио 2
  • прекрштеним 1
  • према 2
  • преминуо 2
  • преноћишта 1
  • преостало 2
  • препасти 1
  • препеченице 1
  • препрегача 1
  • препуно 1
  • пресече 1
  • преслушава 1
  • преступ 1
  • пресуду 1
  • претензија 1
  • претећим 1
  • претрес 1
  • претрне 1
  • претрну 1
  • претрнула 1
  • претурио 1
  • приближи 1
  • приближио 1
  • привеза 1
  • привезан 1
  • привредиш 1
  • привуче 2
  • приђе 2
  • призивао 1
  • призна 1
  • признаде 1
  • Признај 1
  • признај 2
  • признала 1
  • Признала 1
  • признао 2
  • признати 2
  • признаћеш 1
  • пријане 1
  • пријатељ 4
  • пријатеља 5
  • пријатељио 1
  • пријатељство 1
  • пријатељу 3
  • приказа 1
  • прикрајка 1
  • прикрила 1
  • приликом 1
  • прима 1
  • примети 1
  • приметио 1
  • примити 1
  • принесе 1
  • припеци 1
  • приповеда 3
  • приповедају 1
  • приповедали 1
  • приповедао 1
  • приповедати 1
  • приповетке 1
  • припрети 1
  • пристајати 1
  • притегнута 1
  • притегнутим 1
  • прихватио 1
  • причести 1
  • пришапну 2
  • прљаве 1
  • пробаше 1
  • пробија 1
  • пробудити 1
  • провео 1
  • провести 1
  • провири 1
  • проводио 1
  • провуче 1
  • прогласићу 1
  • прогнанога 1
  • проговори 4
  • проговорити 2
  • проговоритит 1
  • проговрити 1
  • прогоњени 1
  • прогореле 1
  • продао 1
  • продаш 1
  • продирући 1
  • продужи 1
  • прође 5
  • прозове 2
  • прозор 1
  • прозора 2
  • прозори 1
  • прозорима 1
  • прозорчићу 1
  • Проклет 1
  • проклета 1
  • проклињали 1
  • промрзнута 1
  • пронађе 1
  • пронађу 1
  • пронаћи 1
  • пронашао 1
  • пропустили 1
  • просити 1
  • Просто 1
  • простре 1
  • протепа 3
  • протокол 2
  • прочита 2
  • прошапута 1
  • прошлим 1
  • прсију 3
  • прсима 2
  • прстима 2
  • пружити 1
  • прут 1
  • прште 1
  • пса 1
  • псалмова 1
  • псалмопевцу 1
  • псалтира 2
  • псето 1
  • пуно 3
  • пунолетан 1
  • пупољак 1
  • пусти 1
  • пустила 1
  • пустио 1
  • пустити 1
  • пустоме 1
  • Пут 1
  • пут 2
  • пута 3
  • путовати 1
  • путови 1
  • Путови 1
  • путу 2
  • пуше 1
  • пушити 1
  • пушка 1
  • пушку 2
  • пушта 1
  • пуштај 1
  • пуштајући 1
  • работа 1
  • раван 1
  • равна 1
  • рад 3
  • рада 1
  • раде 2
  • ради 5
  • радим 1
  • радио 1
  • радиш 1
  • радо 1
  • радовала 1
  • Радован 11
  • Радоване 6
  • Радованом 1
  • Радовану 2
  • радоваше 1
  • радознало 1
  • радост 1
  • радује 1
  • рађа 1
  • разбојем 1
  • развуче 1
  • Развуче 1
  • разгледаше 1
  • разговара 1
  • разговарају 2
  • разговарајући 1
  • разговарао 1
  • разговарати 1
  • разговор 1
  • разговора 2
  • разданило 1
  • раздвоји 1
  • раздражености 1
  • разигране 1
  • разиђемо 1
  • разиђоше 3
  • разиђу 2
  • разли 1
  • разликовала 1
  • разликују 1
  • разложио 1
  • размаженим 1
  • размишља 1
  • размишљајући 2
  • размишљао 2
  • разним 1
  • разноме 1
  • разумела 1
  • разумео 1
  • Разумеш 1
  • рај 1
  • рају 1
  • ракије 2
  • ракијице 2
  • раме 2
  • рамена 1
  • раменима 1
  • рамену 1
  • рано 1
  • раскопчава 1
  • распаљено 1
  • распикућу 1
  • распродаше 1
  • растајати 1
  • растезаше 1
  • растужи 1
  • расхлађивао 1
  • Ратковића 3
  • Рачу 1
  • рачуна 1
  • рачуне 1
  • рашири 1
  • регименте 1
  • реграције 1
  • реграцију 1
  • ред 1
  • редака 1
  • редовно 1
  • реду 3
  • режи 1
  • рекао 7
  • Рековац 2
  • Рековца 4
  • Рековцу 1
  • рекох 1
  • реку 1
  • Ретко 1
  • ретко 5
  • рећи 1
  • реч 2
  • рече 41
  • речи 4
  • речитошћу 1
  • речице 1
  • робија 1
  • робије 2
  • робију 1
  • род 1
  • родио 1
  • родитеља 1
  • рођени 1
  • рођеном 1
  • ропски 1
  • рубље 1
  • ружа 1
  • руже 2
  • ружице 1
  • ружу 3
  • рука 1
  • Рука 1
  • рукав 1
  • рукаве 1
  • рукама 1
  • руке 4
  • Рукова 1
  • рукова 3
  • руковање 1
  • руковао 1
  • руковати 1
  • руком 1
  • рукотворина 1
  • руку 14
  • Румен 1
  • румен 4
  • румене 2
  • руменије 1
  • руменило 1
  • румено 3
  • руменом 1
  • румену 1
  • рупице 1
  • рупицу 1
  • ручак 3
  • ручицама 1
  • ручице 1
  • с 35
  • С 5
  • Са 1
  • са 58
  • сабор 1
  • сабора 1
  • сав 6
  • савија 1
  • савијајући 1
  • Сад 8
  • сад 9
  • сажаљења 1
  • саже 1
  • саклони 1
  • сам 48
  • сама 2
  • саме 4
  • самих 1
  • само 34
  • Само 5
  • самоме 2
  • самоћи 1
  • самоћом 1
  • самртном 1
  • сандук 1
  • сандуче 1
  • сањала 1
  • сањао 1
  • сапутници 1
  • сасвим 4
  • састави 1
  • сата 1
  • сахати 1
  • сахрани 2
  • сахранили 1
  • сахрањена 1
  • сахрањује 1
  • сахрањују 1
  • сачува 1
  • сашије 1
  • св 2
  • сва 8
  • свака 2
  • свакад 1
  • свакада 1
  • Сваки 1
  • сваки 2
  • Свако 1
  • свако 4
  • свакога 1
  • свакојаких 1
  • свакојако 1
  • сваком 1
  • свакоме 2
  • свануће 1
  • сватови 1
  • свачега 1
  • свашта 1
  • све 60
  • Све 7
  • сведок 1
  • сведока 1
  • сведоци 1
  • Сведоци 1
  • свеже 1
  • свежи 1
  • свекра 1
  • свекрве 1
  • свемогућим 1
  • света 3
  • светом 1
  • свету 5
  • светујем 1
  • свећица 1
  • свећу 1
  • свечан 1
  • свешћу 1
  • сви 13
  • Сви 3
  • свију 2
  • свила 1
  • свирале 1
  • свирке 1
  • свих 1
  • свлачењу 1
  • свлачити 1
  • свога 18
  • свој 3
  • своја 1
  • своје 10
  • својим 18
  • својих 5
  • својој 7
  • својом 7
  • својта 1
  • своју 11
  • своме 12
  • свршен 2
  • сврши 1
  • свршити 1
  • сву 2
  • се 288
  • себе 6
  • себи 6
  • севаху 1
  • севкају 1
  • седајући 1
  • седамдесет 1
  • седамнаесту 1
  • Седе 1
  • седе 4
  • седео 1
  • Седи 1
  • седи 5
  • седнице 1
  • сеђаше 1
  • села 2
  • село 9
  • селу 8
  • сељак 1
  • сељака 1
  • сељана 1
  • сељанка 1
  • сељанке 1
  • Сељаци 1
  • сељаци 8
  • сељацима 2
  • сена 1
  • сенка 1
  • сено 1
  • сенци 2
  • сео 1
  • сестра 1
  • сестру 1
  • сети 1
  • сетио 1
  • сетно 2
  • Сећај 1
  • сећају 1
  • Сећао 1
  • сеџадета 1
  • си 26
  • сиву 2
  • сигурно 1
  • сијале 1
  • сијало 1
  • силава 1
  • Син 1
  • син 2
  • сина 2
  • синко 11
  • Синовче 1
  • синоћ 2
  • сину 2
  • синуше 3
  • Сиромах 4
  • сиромах 6
  • сиромаха 1
  • сиромаху 1
  • сиромашка 1
  • сирота 1
  • Сирота 3
  • Сиротиња 1
  • Сирото 1
  • сису 1
  • ситне 1
  • Ситније 1
  • сјаји 2
  • сјајне 1
  • сјајну 1
  • скамијама 1
  • скамију 1
  • скачу 1
  • скиде 6
  • скине 1
  • скинуо 1
  • скинуше 1
  • скоро 5
  • скочи 1
  • скупе 4
  • скупило 1
  • скупимо 1
  • скупише 1
  • скупљену 1
  • слабо 1
  • славуја 2
  • сламни 1
  • слатки 1
  • слатко 1
  • слаткога 1
  • Слегне 1
  • слепим 2
  • слика 1
  • сликала 1
  • слишам 1
  • слободан 2
  • Слободан 2
  • словима 1
  • сломити 1
  • служила 1
  • слутили 1
  • слуша 1
  • слушају 1
  • слушао 1
  • слушаш 1
  • сме 2
  • смеј 1
  • смејао 2
  • смејати 1
  • смеје 1
  • смејући 1
  • смела 1
  • смемо 1
  • смео 1
  • сместио 1
  • смехом 1
  • смешењем 1
  • смеши 2
  • смешила 1
  • смештена 2
  • смишљао 1
  • смо 4
  • смркавати 1
  • смркло 1
  • смркне 2
  • смрт 1
  • смрти 4
  • смрћи 1
  • сн 1
  • Сн 1
  • снагом 1
  • снажна 1
  • снажне 1
  • снажну 1
  • снаје 1
  • снао 4
  • снаха 2
  • снег 3
  • снежним 1
  • снежно 1
  • сносио 1
  • соба 1
  • собе 4
  • соби 2
  • собом 2
  • сопственом 1
  • софре 1
  • спава 3
  • спавају 2
  • спавам 1
  • спали 2
  • спалио 1
  • споља 2
  • спрема 1
  • Спреми 1
  • спреми 2
  • спремно 1
  • спусти 1
  • Србија 1
  • Србије 2
  • Србији 4
  • сребрни 1
  • сребрним 1
  • сребрњаци 1
  • среди 3
  • среду 1
  • срезу 3
  • Срема 1
  • Сремац 36
  • Срему 1
  • Сремца 6
  • Сремцу 1
  • Сремче 1
  • Сремчев 2
  • Сремчева 2
  • Сремчевој 2
  • Сремчевом 2
  • сретају 1
  • сретоше 1
  • срећан 2
  • среће 1
  • срећна 1
  • срећно 1
  • сркнуо 1
  • срмали 1
  • Српкиња 2
  • срца 1
  • срце 12
  • срцем 1
  • стаде 3
  • стадоше 3
  • стакленце 1
  • стаклета 1
  • стане 1
  • Стар 1
  • старам 1
  • старао 1
  • старац 17
  • Старац 5
  • стараца 1
  • старачки 1
  • Старе 1
  • старе 2
  • стари 21
  • Стари 6
  • старијега 1
  • Старији 1
  • старијим 1
  • старим 2
  • старих 1
  • старо 2
  • старог 1
  • старога 6
  • стародревног 1
  • староме 2
  • старост 3
  • стару 1
  • старца 4
  • старцем 1
  • старци 1
  • старче 3
  • старчевим 1
  • старчић 1
  • стаса 1
  • ствар 1
  • Ствар 1
  • ствари 5
  • стварку 1
  • стегао 1
  • стегоше 1
  • стеже 1
  • стезаше 1
  • стене 1
  • стигао 1
  • стигли 1
  • стидљиво 1
  • стискиваше 1
  • стих 1
  • стихире 1
  • стојали 1
  • стојаше 2
  • стоје 1
  • стоји 4
  • стојиш 1
  • Стојна 22
  • Стојни 2
  • Стојнино 1
  • Стојном 2
  • Стојну 2
  • стоку 1
  • стражаре 1
  • страна 1
  • странац 1
  • стране 2
  • страни 2
  • странпутицама 1
  • странпутицом 1
  • странцем 1
  • странчево 1
  • страсти 2
  • страховито 1
  • страшљиво 1
  • страшне 1
  • стреји 1
  • стрепела 1
  • стресао 1
  • стрина 1
  • стрица 1
  • стручак 2
  • стук 1
  • ступио 1
  • су 59
  • суве 2
  • сувим 1
  • сувише 1
  • суво 1
  • суву 2
  • суд 2
  • суда 3
  • суде 1
  • суди 1
  • Суди 1
  • судија 3
  • судије 1
  • судио 1
  • суднице 1
  • судови 1
  • судовима 1
  • судски 1
  • суду 2
  • суђења 1
  • суза 1
  • сузама 1
  • сузе 11
  • сукнене 1
  • сукња 1
  • сумњам 2
  • сумњаш 1
  • сунце 1
  • сунчев 1
  • сунчевим 1
  • сунчевог 1
  • суочења 1
  • суочење 1
  • сутра 3
  • Сутра 4
  • сутрадан 1
  • Сутрадан 1
  • та 11
  • Та 8
  • табаку 1
  • табле 1
  • тавна 2
  • тавница 2
  • Тај 4
  • тај 6
  • тајанствено 1
  • тајне 2
  • така 1
  • Такве 1
  • Тако 11
  • тако 25
  • такођер 1
  • таком 1
  • таласа 1
  • таласале 1
  • таласаше 1
  • Талијани 1
  • таман 1
  • тами 1
  • тамо 8
  • танка 1
  • танком 1
  • танку 1
  • твога 1
  • твој 1
  • твоја 3
  • твоје 2
  • твоји 1
  • твојом 1
  • твоју 1
  • тврд 1
  • тврдише 1
  • тврдо 1
  • тврђаше 1
  • Те 1
  • те 33
  • тебе 6
  • теби 5
  • тевтер 1
  • тек 11
  • Тек 3
  • текоше 1
  • теку 2
  • телесно 1
  • теме 2
  • темењачу 1
  • Темнићана 1
  • тепајући 1
  • терет 1
  • тесан 1
  • течношћу 2
  • тешише 1
  • тешких 1
  • Тешко 1
  • тешко 4
  • тешком 1
  • ти 68
  • Ти 7
  • тим 1
  • тиме 1
  • тих 1
  • тихи 1
  • тихо 4
  • тицало 1
  • тице 1
  • тишину 2
  • тканицама 1
  • ткати 1
  • тке 1
  • То 12
  • то 61
  • тобом 2
  • тога 12
  • тој 2
  • толи 2
  • толика 1
  • толике 2
  • толико 5
  • толиког 1
  • том 3
  • Томе 1
  • томе 18
  • тоном 1
  • торбарити 1
  • торбицу 2
  • торбу 1
  • трава 1
  • траг 1
  • трага 3
  • трбух 1
  • тргне 1
  • тргнувши 1
  • Треба 3
  • треба 5
  • трезан 1
  • тренутак 1
  • тренутку 1
  • трепавицама 2
  • трећег 1
  • трећи 1
  • Трећи 1
  • трже 5
  • три 12
  • тридесет 1
  • трљаше 1
  • Трпи 1
  • труди 3
  • Ту 10
  • ту 17
  • туга 1
  • туђој 3
  • туђу 1
  • тужним 1
  • Тужно 1
  • тужно 2
  • тужну 1
  • тупим 1
  • тури 2
  • Турски 1
  • турским 1
  • Турскога 1
  • Турскоме 1
  • тутор 3
  • тутора 3
  • тутори 1
  • туторима 1
  • тутору 2
  • ћара 1
  • ћата 4
  • ћати 1
  • ћатици 1
  • Ћато 1
  • ћато 2
  • ће 51
  • ћелава 1
  • ћемо 7
  • ћеш 5
  • ћилимима 1
  • Ћосић 3
  • Ћосићу 1
  • ћошету 1
  • ћу 10
  • ћурак 1
  • ћуре 1
  • Ћут 1
  • ћутала 1
  • ћутао 2
  • ћуташе 6
  • ћутећи 4
  • Ћути 1
  • ћути 4
  • ћутиш 1
  • У 10
  • у 224
  • убрисавши 1
  • убудуће 1
  • уведоше 1
  • увеле 1
  • увело 1
  • увераваше 1
  • уверио 1
  • уверити 1
  • уво 1
  • увредио 1
  • увређени 1
  • увређено 1
  • увуче 1
  • угасе 1
  • угрејани 1
  • угурсуз 1
  • угуше 1
  • угуши 1
  • угушила 1
  • угушити 1
  • угушиће 1
  • удара 1
  • ударајући 1
  • удари 3
  • ударивши 1
  • ударимо 1
  • ударише 1
  • удесили 1
  • удешене 1
  • удубе 1
  • удуби 1
  • удубила 1
  • уђе 3
  • уђи 1
  • Уђоше 1
  • уђоше 3
  • уже 1
  • уживао 1
  • уз 3
  • уза 1
  • узбуђеним 1
  • узбуђености 3
  • узбуњених 1
  • узверено 1
  • узвикне 1
  • уздахне 2
  • уздахну 3
  • уздахнувши 3
  • уздизало 1
  • уздисаше 1
  • уздржати 2
  • уздрхталим 1
  • узе 8
  • узели 1
  • узети 1
  • узеше 1
  • узимао 1
  • Узми 2
  • узми 4
  • уједанпут 1
  • ујела 1
  • ујео 1
  • ујутру 1
  • укопана 1
  • украо 1
  • укусно 1
  • улазе 2
  • улето 1
  • уљудним 1
  • уљудности 1
  • умало 1
  • уме 1
  • умела 2
  • умео 2
  • уметути 1
  • умилити 1
  • умилношћу 1
  • умиљато 2
  • умиљату 1
  • умири 2
  • умножи 1
  • уморна 1
  • умотавала 1
  • умрети 1
  • умукоше 1
  • унакрст 1
  • унаоколо 1
  • уопште 1
  • упале 2
  • упалио 1
  • Упалио 1
  • упамти 1
  • упамтити 1
  • упита 1
  • уплашена 1
  • уплашено 1
  • уплашену 1
  • уплела 1
  • упола 1
  • управ 1
  • управља 1
  • управо 2
  • упре 1
  • упрепашћена 1
  • упрло 1
  • упрљао 1
  • упро 2
  • упутио 1
  • урађене 1
  • уредио 1
  • урезале 1
  • урођеном 1
  • усиса 1
  • Ускрсу 1
  • уснама 2
  • усне 4
  • усницама 1
  • уснице 1
  • усред 3
  • устезаше 1
  • устима 1
  • устрепелим 1
  • устрептали 1
  • устрепталим 1
  • уступи 1
  • усуди 1
  • усхићено 1
  • усхићености 1
  • усхићења 1
  • усхићењу 1
  • утекао 1
  • утоме 1
  • Утоме 2
  • утулио 1
  • ућутао 1
  • ућуташе 1
  • ућути 2
  • ухватила 1
  • ухватили 1
  • ухватио 1
  • ухватише 1
  • Ухватише 1
  • уча 12
  • Уча 3
  • ученика 5
  • ученике 1
  • учеником 1
  • ученику 4
  • ученици 2
  • учи 1
  • Учини 1
  • учини 2
  • учинило 2
  • учинио 3
  • учинити 1
  • учио 2
  • Учитељ 16
  • учитељ 34
  • Учитеља 1
  • учитеља 13
  • учитељеве 1
  • учитељево 1
  • учитељем 5
  • учитељи 1
  • Учитељу 2
  • учитељу 20
  • учиш 1
  • учо 7
  • учу 1
  • ушао 1
  • ушију 2
  • фамилије 1
  • фигуре 1
  • форме 1
  • фрулице 1
  • ха 1
  • Ха 2
  • хајд 1
  • Хајдук 1
  • хајдук 2
  • хаљина 1
  • хаљине 1
  • хапсу 3
  • хартије 2
  • хартији 1
  • хартијом 2
  • хвала 2
  • Хвала 2
  • хвали 1
  • хваташе 1
  • хе 2
  • Хе 4
  • хиљаду 1
  • хладан 1
  • хладно 1
  • хладном 1
  • ходати 1
  • ходника 2
  • ходнику 1
  • ходу 1
  • хоће 3
  • хоћеш 1
  • хоћу 2
  • Хоћу 3
  • храпава 1
  • храста 1
  • хте 4
  • хтеде 1
  • Хтеде 2
  • хтедох 1
  • Хтео 1
  • хтео 3
  • Цвети 5
  • цветовима 1
  • цвеће 10
  • цела 1
  • целивају 1
  • целим 1
  • цело 2
  • целој 1
  • целом 2
  • целоме 5
  • целу 3
  • цео 1
  • Цинцарин 1
  • црвена 2
  • црвени 1
  • црвеним 2
  • црвеном 2
  • црепићи 1
  • цркве 1
  • црн 1
  • црне 1
  • црним 1
  • црних 1
  • црног 1
  • чак 3
  • чакшира 1
  • чакшире 1
  • чарапама 1
  • чарапе 2
  • чаршавима 1
  • чаршији 1
  • чаршију 1
  • чаршинлије 1
  • час 4
  • часа 1
  • Часак 1
  • часловца 1
  • часови 1
  • част 1
  • часу 2
  • чаурице 1
  • чаше 1
  • чашу 1
  • чедо 1
  • чежњом 1
  • чезнуо 1
  • чека 5
  • чекају 1
  • чекајући 1
  • чекао 2
  • чекати 1
  • чекаху 1
  • чекаше 1
  • чела 1
  • Челица 1
  • чело 4
  • чељад 1
  • Чељад 1
  • чему 6
  • чепрка 1
  • често 1
  • четврт 1
  • четвртак 1
  • четири 1
  • четрдесет 1
  • чибука 1
  • чија 2
  • чим 1
  • чиме 1
  • чини 3
  • чинило 3
  • чинио 2
  • чинити 1
  • чиста 3
  • чисти 1
  • чисто 3
  • чистоте 1
  • читав 2
  • читавом 1
  • читај 1
  • Читај 1
  • читала 1
  • читати 1
  • читаш 1
  • чича 1
  • чланови 1
  • човек 16
  • Човек 2
  • Човека 1
  • човека 5
  • човеку 1
  • човече 1
  • чувајте 1
  • чуда 2
  • чуде 1
  • чудио 1
  • Чудише 1
  • чудна 1
  • Чудна 1
  • чудне 1
  • чудније 1
  • чудо 1
  • Чудо 1
  • чује 1
  • чујем 2
  • чујеш 1
  • Чујеш 1
  • Чуо 1
  • чуо 2
  • чути 1
  • чуше 1
  • шала 2
  • шалити 1
  • шапутао 1
  • шапуташе 1
  • шапућу 1
  • шарала 1
  • шарати 2
  • шарене 1
  • шарени 1
  • шареним 1
  • шарено 2
  • шарену 2
  • Швабе 1
  • шврља 1
  • шесет 1
  • шест 2
  • шибу 1
  • шије 2
  • шиљао 1
  • шиљаст 1
  • ширило 1
  • ширитима 1
  • широких 1
  • шити 1
  • шкиљи 1
  • Школа 1
  • школа 2
  • школе 5
  • школи 1
  • школскоме 1
  • школу 3
  • шкрипећи 1
  • шљивама 1
  • шљунак 1
  • Шта 14
  • шта 31
  • штета 1
  • штиковану 1
  • што 68
  • штогод 1
  • штошта 1
  • шуњао 1
  • шупљину 1
11398 matches
о спавају...{S} То, наравно, зими бива, а улето се разиђу по воћњаку, па се онде од дневнога ра 
ча, тек се дрекавац умири и нестане га, а моја се Стојна врати, задувана, као да је богзна неки 
d="Tekst">После тога се окрете од њега, а главу је заронио у јастук, дубоко уздахнувши.{S} Кад  
ћи на девојци или жени нешто куповнога, а на Стојни црвена марама с плавим и белим цветовима, т 
е уверио да учитељ његове мисли погађа, а он са жалостивим погледом додаде: </p> <p rend="Tekst 
ш чути речи својих немилостивих судија, а ти уздрхталим срцем слушаш где ти говоре: „Ти си слоб 
еле као снег, па кад их ветар залелуја, а ти мислиш то је она свила што се у бабином лету по зр 
а му се сјаји злато од везенога јелека, а за појасом севкају сребрни пиштољи. </p> <p rend="Tek 
 гледаше у невесело лице свога ученика, а Милисав стојаше пред њиме као неки кривац: оборио очи 
а тамо; па кад је све онуда прегледала, а не нађе ништа што би јој пажњу обратило на се, замисл 
“ Једанпут га је Николина снаха видела, а он сео доле, у Турскоме Потоку, баш на оно место где  
е да је досада већ петорици срце изела, а нашега Милисава да је, још док је ђаком био, неким ма 
у, што је ту близу записа укопана била, а за коју су говорили сељаци да је ту сахрањена жена он 
ал...{S} На дувару је висио св. Никола, а на страни једна дуга пушка и један ножић.{S} Ножић бе 
њивама и ливадама, да њима сам управља, а да од тога не би што отуђио, поставише му за тутора Н 
 је у њему изгубио најбољега пријатеља, а у сину најваљанијега ученика... и реграцију... </p> < 
 на двоје: десно једна соба за учитеља, а лево мало повећа, за ученике.{S} У среди оџаклија, ал 
т беше застрт богато ишараним ћилимима, а унаоколо намештени црвени јастуци, оперважени срмали  
ди, чисто обучени, са црвеним јелецима, а за појасом лепи сребрњаци.{S} С њиме дође и његова Ст 
и хартијом излепљени, врата неофарбана, а по дуваровима се тек понегде видео траг од креча; а с 
Tekst">Утоме доведоше Милисава, везана, а у лицу беше блед као мртвац и узверено гледаше у скуп 
rend="Tekst">Стојна врисну, изненађена, а румено јој лице потавни; сва је дрхтала, рекао би паш 
 некако баш испод једне стене смештена, а сва опала, не би човек веровао да у њој људи живе...{ 
е да се жени, кућа му је остала празна, а седамнаесту је годину још лане навршио... </p> <p ren 
ме зачуђено гледао у младога Гружанина, а кад је све довршио, он дубоко уздахну. </p> <p rend=" 
кревета, у зачељу једна офарбана клупа, а у среди собе астал...{S} На дувару је висио св. Никол 
 је ђак био.{S} Пут му је преко Липара, а он торбицу о врат, па, лепо, преко Орашја, хајд’ у Ср 
о ко да није видео вештицу или вампира, а за некима се дрекавац све до куће дерао...{S} Ето, пи 
уњчета, или сашије ногавицу од чакшира, а он се онда мало накашље, извади иза појаса написан те 
 цвеће; засукала рукаве до више лаката, а оне беле ручице, љубљене сунчевим зрацима, рекао би д 
тале куће онога времена; у среди врата, а око ње поседа чељад, а ноћу окрену ноге ватри, па мир 
као крадом, вукао се кроз гомилу света, а кад је дошао до оне софре за којом је Никола Белић са 
теде додати ружу, али јој рука задрхта, а лепо цвеће паде на земљу.{S} Ох, и ја сам видео то цв 
. </p> <p rend="Tekst">Милисав задрхта, а колена му стадоше клецати; а после скоро нечујним гла 
апетана и капетаница и остала породица, а ћата отиде са пет-шест окривљеника и једним пандуром  
d="Tekst">— Никад! — одговараше Јелица, а глава јој клону на његово раме. — Никад више!...{S} А 
ећа и беља него и Сремчева бела кућица, а у кући седи стари Сремац, па, кашљуцајући, онако стар 
end="Tekst">— Добро, добро, — вели уча, а брк му се смеши, — то ће бит’ од оне ваше препеченице 
 нећемо више растајати, — рече Милисав, а груди му се таласаше од милине и узбуђености. </p> <p 
Tekst">— Ах, учитељу! — јецаше Милисав, а крупне сузе му грунуше из очију. </p> <p rend="Tekst" 
то, и опет га је волела; он беше лопов, а она га је крила...{S} Сирота мати!... </p> <p rend="T 
; у среди врата, а око ње поседа чељад, а ноћу окрену ноге ватри, па мирно спавају...{S} То, на 
ажарено девојче. — Ја кад сам код тебе, а мени се чини да и трава о љубави приповеда, да се и н 
алостива, нити гледа свекра ни свекрве, а Зола само што не угуши... </p> <p rend="Tekst">Е, па  
едео и веселио се, он мало ка’ застаде, а мајци се учинило да је на Стојну некако намигнуо, а п 
 и мучења...{S} После се поклони и оде, а за њиме, весели учитељ и Сремац. </p> <p rend="Tekst" 
е... </p> <p rend="Tekst">Пандур изиђе, а уђоше Планинчани са везаним Милисавом; поклонише се п 
се баш испод једног дебелога грма саже, а после се подиже, па, пажљиво посматрајући са свију ст 
лији, виде онде учитеља где нешто шије, а дубоко се замислио.{S} Старац куцну мало на пенџер. < 
идео где разговарају: поруменели обоје, а шапућу...{S} Она нешто чепрка по воћњаку, а он се нас 
 приповеда.{S} Има те му неко и верује, а неко му се и подсмехне...{S} А он, сиромах, шта ће,.. 
ер. </p> <p rend="Tekst">Сви се веселе, а учитељ једнако благосиља, желећи своме ученику све шт 
 дуванкесу...{S} Стојна обори очи доле, а модре усне само се мицаху, не могући ништа за своје о 
пут — упрло му сунце баш некако у теме, а оно се сјаји, глатко као мермер — једно се дете загле 
end="Tekst">То је било око Петрова-дне, а, некако, баш око св. Илије ухватише Ђошу и предадоше  
ра беху неке рупице хартијом излепљене, а по хартији уметути црепићи од стаклета, кроз које се  
и према ближњему...{S} Једва се смркне, а учитељ већ помишља на свануће.{S} Једва је чекао да м 
 крупно, да сиромах парник сав претрне, а на прозорима се залелуја од дима пожутела пенџерлија; 
 чаше вина једнако певају неке стихире, а људи слушају, па се чуде откуда толика наука!{S} Кмет 
и јој пажњу обратило на се, замисли се, а после полугласно рече: </p> <p rend="Tekst">— Али шта 
ође напоље.{S} А кад је изишао из куће, а он се онда нешто сети... </p> <p rend="Tekst">— Да!.. 
="Tekst">А кад је сркнуо мало ракијице, а он упре своје благе очи у Милисава, нешто му на њему  
end="Tekst">Милисав, изненађен, ћуташе, а старац је чекао на одговор; после се младић диже и по 
p rend="Tekst">Сремац замишљено ћуташе, а после, досетивши се нечему, рече: </p> <p rend="Tekst 
сматраше ствари које се у њој налазише, а то беше кремен, оцило и нешто мало труди...{S} Затим  
дграђенога плота.{S} Ту мало застадоше, а после се зачу где пас лаје.{S} Затим изиђе Ђошина мат 
аћала га је опет мајстору...{S} Кад би, а он трећи пут похара мајстора; али у овај мах није се  
им Гружанином; остави их у својој соби, а он оде да види шта му ученици раде, јер су се већ сви 
 се наслонио на плот, па је само гледи, а после рече: </p> <p rend="Tekst">— Јелице, дај ми стр 
мало труди милион ока барута да запали, а ово парче конопца читав град да држи затворен!...{S}  
још нешто, о чему су неки само слутили, а скоро ће се уверити. </p> <p rend="Tekst">Ниже школе, 
и од неког времена слабо с киме говори, а код куће се ретко кад и бави, него све некуда по селу 
.. </p> <p rend="Tekst">Тако он говори, а сузе му теку низ забринуто лице. </p> <p rend="Tekst" 
нима богато ишарани ћурак... — Ниси ти, а да ко је други? </p> <p rend="Tekst">— Не знам! — одг 
 rend="Tekst">Али кад би на саме Цвети, а на тај дан држе Планинчани заветину, па се ту код зап 
ође, па ако се не може с њоме пољубити, а он је само погледи, па иде даље...{S} Чудо од света!. 
и што сам га још јесенас почео градити, а после, кад то издржи и извуче својих двадесет пет, не 
..{S} Треба се и господи нечим умилити, а, богме, и младога Милисава треба понудити, јер не вер 
?... </p> <p rend="Tekst">Милисав ћути, а сузе му теку низ образе. </p> <p rend="Tekst">— Тешко 
ори о томе два-три дана, па опет ућути, а власт шта ће?...{S} Суди онима што су у животу, а и ш 
оћу, старче!{S} Неће се добро ни смрћи, а ја ћу ти оно несрећно парче конопца донети.. </p> <p  
d="Tekst">Људи се ћутећи разиђоше кући, а учитељ оде невесело у своју школу, да о туђој деци ми 
ац само кашље у својој јадној колибици, а напољу пред вратима псето режи...{S} То је сав живот  
 страсти...{S} Она уздахну и обори очи, а једанпут прође поред њега тако близу да му је својим  
 љубави, надања!...{S} У њему беше рај, а у томе рају је њена невиност сликала по бледој магли  
, како још?...{S} Е, е!{S} До јуче ђак, а данас свршен момак! </p> <p rend="Tekst">А кад је срк 
устоме брдашцу.{S} С леве стране поток, а десно лужина...{S} У Николе лепа снаха, још чудније!  
ватре, под главом му један сламни стук, а покрио се црвеним јапунџетом.{S} Тужно га је било пог 
 стари мој пријатељу!... — рече учитељ, а у себи је помислио: и ти си остарео, па те је и памет 
ekst">— Да није тутор? — питаше учитељ, а Милисав се трже и зачуђено погледа у свога учитеља; к 
тио!{S} Не могу, ето, ионако да спавам, а немам се с киме ни разговарати... дању и којекако: ра 
 му загасито гуњче са црвеном поставом, а бела кошуља, притегнута шареним тканицама, пушта се ч 
са учитељем јахаше даље, све коловозом, а Милисав са Јелицом пође странпутицом, доле потоку.{S} 
ије: са сељацима као са рођеном браћом, а са ђацима су поступали као са сопственом децом. </p>  
чевој белој кућици...{S} Учитељ је кум, а млади Гружанин девер. </p> <p rend="Tekst">Сви се вес 
нога Милисава; њега затворише у подрум, а кмету Радовану рече: </p> <p rend="Tekst">— Ти, кмете 
и ли све побележио? — упита га капетан, а ћата понизним гласом одговори: </p> <p rend="Tekst">— 
nd="Tekst">Тако пандуру казује капетан, а он, опет, другима, и сви му верују... </p> <p rend="T 
 и окопане, виноград, орезан и опрашен, а око куће ретко си где на воћу могао видети оне прљаве 
није пријатељио, нико га није призивао, а никоме није одлазио, само покаткада покојноме Богдану 
 учитељ за живот главе ни зло погледао, а толи да га кљуцне својим напретком. </p> <p rend="Tek 
="Tekst">— Да!...{S} Нисам те ни питао, а шта те кошта тај кромпир, снао?... </p> <p rend="Teks 
ски Поток, па је онуда читав дан лутао, а Стојна му је свако мицање пратила.{S} Једанпут јој се 
p> <p rend="Tekst">Ту се старац ућутао, а чело му се наново намрштило...{S} И њега су, сиромаха 
сли, кад своје нема...{S} Кад је пошао, а он се окрете своме ученику: </p> <p rend="Tekst">— Бо 
сам ухватио у коло.{S} Не потраја дуго, а до њега се ухватила и Стојна. </p> <p rend="Tekst">Си 
ироких прсију, витка стаса, у лицу бео, а очи велике, загасите; на рамену му загасито гуњче са  
Tekst">Кад је све то несрећник извршио, а он онда брзим кораком удари пут Рековца, и кад је био 
ложио, и кад је младићу све јасно било, а он рече: </p> <p rend="Tekst">— Хоћу, старче!{S} Неће 
. </p> <p rend="Tekst">Већ се и смркло, а месец је својим благим зрацима обасјао питома брда и  
не дође...{S} Ми, вели, таман полежемо, а у лугу се зачују као гајде, после кукурече, рекао би  
">За разбојем седи Јелица и тке платно, а свака јој је жица орошена сузама — низ блеђано лице с 
t">— Добро, — вели уча, — иди на место, а сутра да ми донесеш једну торбицу кромпира; богме, си 
чинило да је на Стојну некако намигнуо, а после се и сам ухватио у коло.{S} Не потраја дуго, а  
 Милисава после неколико дана преминуо, а учитељ је у њему изгубио најбољега пријатеља, а у син 
"Tekst">— Ја га нисам никад ни кљуцнуо, а, гле, сад да га капетани мећу на страшне муке!...{S}  
 А то би леп пар био: он висок као бор, а она вита као јела...{S} Баш као да су рођени једно за 
 други, опет, није добро испекао занат, а био је нешто мало писмен...{S} Е, тога су одмах узели 
је у његовоме наручју дрхтала као прут, а кад се извила из његових руку, она га зачуђено поглед 
p> <p rend="Tekst">— Ја? — рече младић, а тавна му румен покри младо лице. — Ја, кнеже, нисам п 
d="Tekst">— Не знам! — одговори младић, а капетан, истресајући пепео из луле, рече за себе: </p 
 година: лице бледо, очи упале у главу, а у чело се удубила једна дубока бора, коју учитељ ника 
 зашто сам и пошао...{S} А ако не могу, а ти конопац добро упамти...{S} Тај конопац ће бити све 
 кућу, па га мучише, предадоше га суду, а суд га даде на робију... </p> <p rend="Tekst">Сиромах 
ма — низ блеђано лице саме се котрљају, а она им и не брани; кадикад само што дубоко уздахне, п 
а тек онако полугласно нешто бумбарају, а први ђак стоји код табле, па их једнако опомиње на ти 
че, привеза један крај за дрвену кваку, а други за један дирек тако пажљиво да је Стојна, која  
пућу...{S} Она нешто чепрка по воћњаку, а он се наслонио на плот, па је само гледи, а после реч 
но корачајући, разгледаше целу околину, а на кући није ниједнога ивера непрегледног оставио...  
нђуша. </p> <p rend="Tekst">Злато сину, а мати скочи, уплашена. </p> <p rend="Tekst">— Откуда т 
нкости, распродаше; новци уђоше у касу, а Милисаву, на добру реч кметова и осталих сељана, оста 
а ће?...{S} Суди онима што су у животу, а и шта ће власт са мртвацима?... </p> <p rend="Tekst"> 
чар, па са висине видиш ту белу пегицу, а у теби срце заигра, чисто би и незват ушао у њу...{S} 
алио! — И он љутито стискиваше песницу, а од једа му дрхташе уснице. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ 
д је видела Милисава — блед као мртвац, а глава му клонула на груди, — заплакала се, сирота!{S} 
едеш до школе...{S} Он познаје конопац, а ионако ће и он сутра у Јагодину на мађистрат ради суо 
писа, које да види свога старога учу... а и још нешто, о чему су неки само слутили, а скоро ће  
тан. </p> <p rend="Tekst">То је архива; а другог канцеларијског намештаја није у оно време ни б 
 нема у целоме Левчу ваљанијега човека; а да му људи казивању верују, наводио је капетанове реч 
их на путу сретоше, здравише се с њима; а после, кад би они већ минули мимо њих, питаше се: </p 
има се тек понегде видео траг од креча; а сва је зграда била подељена на двоје: десно једна соб 
е наочари на нос, па онде кроји и шије; а ђаци седе по скамијама, па тек онако полугласно нешто 
волела, док беше још у Книћу код мајке; а сад?... — И он ћуташе замишљено.{S} Али кад Ђоша са С 
читељем, који им често у походе долази; а по кући, уз домаће послове, весело пева млада кметови 
в задрхта, а колена му стадоше клецати; а после скоро нечујним гласом поче питати: </p> <p rend 
 сви да му помогну нову кућу направити; а то би све могли за три-четири дана учинити. </p> <p r 
 неки кривац: оборио очи, па само ћути; а могао би му много штошта о својој невеселости припове 
баш као румено цвеће на жаркој припеци; а кад је погледала горе у Милисава, на дугим трепавицам 
ловину рубље, па је даде Ђошиној мајци; а она се устезаше примити, чинило јој се да је то много 
да ћемо са старцем?...{S} То му напиши; а додај му да смо ухватили паликућу и да му га по Лази  
тко је кога казнио, и то само клечањем; а кад је била тако голема кривица да се морало и телесн 
 али само, с мањом, неразумнијом децом; а веће није никад ни покарао, јер беше међу-њима момака 
е ради...{S} Одлазио је у варош трезан; а враћао се пијан.{S} С киме је он тамо пио?{S} Шта је  
ече, рекао би човек неки огроман петао; а кад замауче, заклео би се да је најстарији мачор што  
 који је Канова¹ и румене крви помешао; а кроз танку кошуљицу виде се најдивније форме округлих 
устили да тога дана у Планинац не дођу; а сваки се, опет, домаћин отима како ће лепше и боље го 
несрећником пред г. капетана у Рековац; а Марку Ћосићу кажи нека се и он спреми да заједно с пр 
— Ђоша, онај...{S} Проклет, дабогда!{S} А, ево, целу ми је старост својим неваљалим животом упр 
што је била окречена, бела као снег!{S} А ту њену белоћу још је више уздизало загасито зеленило 
Све лепо да буде спремно, дете моје!{S} А у торбу ћеш метнути и нешто мало јабука и крушака...{ 
ргнувши своју суву руку, — хвала ти!{S} А је ли Ђоша на дому?... </p> <p rend="Tekst">Сирота же 
>— Метите га до после подне у хапсу!{S} А ти, Лазо, отиди до моје куће, подај коњу зоби и спрем 
де никога, ни кума, ни пријатеља!...{S} А то би леп пар био: он висок као бор, а она вита као ј 
> <p rend="Tekst">— Признај овде!...{S} А кад те господин капетан мете на муке, признаћеш и кад 
 rend="Tekst">— Е, сад би и руже!...{S} А шта ће ти ружа? — питаше размаженим гласом невино дев 
иједан ми неће измаћи!{S} Жив не!...{S} А ја ћу бити хајдук каквога није у Србији било!... — И  
 слишам децу, нека их бог поживи!...{S} А они су ми цела моја радост; да нема њих, оседео бих п 
т пет, нека кида испред очију ми!...{S} А оцу Пахомију пиши да ми пошаље једно назиме и неку ме 
 у селу...{S} Е, не мож’ поднети!...{S} А, опет, не бих ти смео у то доба ноћи изићи напоље, па 
и ти, бабо?...{S} Ах, бабо, бабо!...{S} А знаш да ми срце једва бије од болова који га стегоше! 
, заједљива...{S} Сиромах старац!...{S} А данас му дође да се и он мало нашали... </p> <p rend= 
и стрица?{S} Или брата старијега?...{S} А он, кад би хтео, овако би вам одговорио: „Драги брате 
апетаници да избере шта јој треба...{S} А ти, ћато, напиши му писмо да може торбарити по целом  
ће, тако, за шесет-седамдесет ока...{S} А могу вам га дати баш и ђутуре, мени није од потребе.. 
 муке удари, све што о Сремцу зна...{S} А ти, учо, иди у школу, узми два-три пера — општина ће  
мени је од потребе, ако теби није...{S} А имаш ли једно парче конопца, да вежем ову врећу?... < 
е шарала јаја него остале сељанке...{S} А то је у оно време било све подозриво. </p> <p rend="T 
 верује, а неко му се и подсмехне...{S} А он, сиромах, шта ће,...{S} Слегне раменима, па мисли  
ош сутра играти планински ветрови...{S} А ја?{S} Та не рече л’ ми онај стари зликовац да ћу бит 
уди били, онаки и судови и путови...{S} А школа?{S} Школа у оно време једва је где и било...{S} 
 срце својим тупим звуком растужи...{S} А сиромаху учитељу ударише сузе на очи, и ништа није ум 
жанин... — Нико о томе неће знати...{S} А после ме та проклета кућа више никада неће видети...  
ра ујутру отићи ћемо његовој кући...{S} А за даље ја ћу се бринути. </p> <p rend="Tekst">— Хоћу 
дају како капетаница готови ручак...{S} А капетан скинуо јеменије, па, у белим чарапама у које  
авница, онуде сам најрадије лутао...{S} А и ближе је пешаку. </p> <p rend="Tekst">Стари Сремац  
и или изварати, зашто сам и пошао...{S} А ако не могу, а ти конопац добро упамти...{S} Тај коно 
м погледом свако мицање странчево...{S} А Стојна се задовољно смешила на њега; лице јој дође ру 
лио, толи неком закинуо или зајео...{S} А гле мене јадника!... </p> <p rend="Tekst">Људи га теш 
здржао, као да се у хапсу и родио...{S} А кад су га повалили на мацке, стегао је срце да се не  
то је свога Зола тако рано оженио...{S} А о Стојни су износили што већ није ни могуће!{S} Као д 
г ће знати ко му пресече половину...{S} А ту је висило све некако до самих Цвети... </p> <p ren 
обро момче и доста се ваљано учиш...{S} А јеси ли ми што реграције донео?... </p> <p rend="Teks 
препрегача, то све беше њена израда.{S} А што је умела чарапе шарати, тако укусно није могла ни 
ту, на томе месту, — мишљаше Стојна.{S} А после наједанпут пребледе као крпа. </p> <p rend="Tek 
овек веровао да су то брат и сестра.{S} А, овамо су једна крв и једно млеко!... </p> <p rend="T 
полако диже на грбину и пође напоље.{S} А кад је изишао из куће, а он се онда нешто сети... </p 
} И њега су, сиромаха, доста мучили.{S} А на трепавицама Јеличиним синуше сузе сажаљења, па тих 
е то, то му је срце и само казивало.{S} А кад је видео Јелицу, тавна му је румен покрила бледе  
да заједно с пријатељ-Николом идемо.{S} А ти, Никола, узми оно подераније гуњче, да види г. кап 
ле, па их једнако опомиње на тишину.{S} А кад учитељ сврши један рукав од гуњчета, или сашије н 
кад момак воли девојку, шта му знаш?{S} А и време је да се жени, кућа му је остала празна, а се 
 додаде, показујући у залазак сунчев, — а овде у чаршији баш не бих рад ноћити. </p> <p rend="T 
ekst">— Хе, учо, — рече кмет Радован, — а што си се тако замислио, као да ти је град побио поља 
Не смеј се, учо, — вели кмет Радован, — а, ево, јуче сам због некаквога кулука шиљао бирова њег 
>— Сад иди, — рече старац, задовољан, — а кад буде време, дођи, и ја ћу ти је дати...{S} Ничија 
: </p> <p rend="Tekst">— А где је?... — А ко је то, то му је срце и само казивало.{S} А кад је  
учитељу! — опречи се на њега Радован. — А ти признај да си запалио кућу Николе Белића, свога за 
д вашег босиљка! </p> <p rend="Tekst">— А шта ће ти босиљак?... — питаше га Јелица. </p> <p ren 
ekst">— Хоћу!... </p> <p rend="Tekst">— А сад лакуноћ!...{S} Сутра морам овде све посвршавати,  
обро познајем... </p> <p rend="Tekst">— А ти иди, не смемо много дангубити. </p> <p rend="Tekst 
 кмет Радован... </p> <p rend="Tekst">— А и моја Стојна била је одјутрос код баба-Јане врачаре; 
ни, ружице моја. </p> <p rend="Tekst">— А како може мој отац без мене живети?... — питаше зачуђ 
ли из Ратковића. </p> <p rend="Tekst">— А јесу ли што за децу понели? </p> <p rend="Tekst">— Не 
учитељеве асуре. </p> <p rend="Tekst">— А откуда ти, добар човече?...{S} Е, е, баш ти хвала те  
 забринуто лице. </p> <p rend="Tekst">— А никоме нисам нажао учинио, ни зла помислио, толи неко 
 босијок и ружу. </p> <p rend="Tekst">— А ја, видиш, имам још једно цвеће које волим. </p> <p r 
одговори старац. </p> <p rend="Tekst">— А! стари Сремац!...{S} Шта ли га овамо донесе?... </p>  
ди да га запита: </p> <p rend="Tekst">— А, учитељу, ко ти је почупао косу?... </p> <p rend="Tek 
сом поче питати: </p> <p rend="Tekst">— А где је?... — А ко је то, то му је срце и само казивал 
 права Српкиња, да није у петак постила а о Ускрсу да је друкче шарала јаја него остале сељанке 
слиш да ме је послушао?...{S} Нема дана а да онуда не прође, па ако се не може с њоме пољубити, 
ткако сам њоме оженио сина, нема вечера а да ми не дође...{S} Ми, вели, таман полежемо, а у луг 
t">— Бог нека ти је у помоћи, дете моје а ја знам да си невин! </p> <p rend="Tekst">— Ах, учите 
за старо лице, и није се могао уздржати а да не уздахне: </p> <p rend="Tekst">— Милисаве!{S} Ја 
н ће вам се главом заклети да нема ноћи а да му не дође дрекавац... </p> <p rend="Tekst">Чудна  
>Е, — хвали се Никола, — баш сам срећан а да нема ње, зло!{S} Још би ми дрекавци и кућу оборили 
а, један од старих злочинаца није могао а да му том приликом не узвикне: „Синовче, од тебе ће ч 
Да обиђеш целу земљу унакрст: пођи лево а десно, све ти је једно, јер си на сваком кораку могао 
анас свршен момак! </p> <p rend="Tekst">А кад је сркнуо мало ракијице, а он упре своје благе оч 
 би то дивно било! </p> <p rend="Tekst">А образи јој се зажарише, усне су се само мицале, али н 
st">— Слободан!... </p> <p rend="Tekst">А по измученоме лицу лебдео је израз гнева, бола и муче 
на огњишту горела. </p> <p rend="Tekst">А та оџаклијица служила је учитељу и сељацима као за не 
а, рекао би пашће. </p> <p rend="Tekst">А Гружанин узе реч, те својом урођеном речитошћу све ис 
икоме не казиваше. </p> <p rend="Tekst">А Јелица, осим својих кућевних послова, умела је дивно  
опати или орезати. </p> <p rend="Tekst">А кад је дан суђења, четвртак и недеља, онда, наравно,  
 робије и на шибу. </p> <p rend="Tekst">А на сам Илијиндан држани су сватови у Сремчевој белој  
Планинцу беше у то време учитељ занатом абаџија, старчић неки, коме је на целој лубањи једва дв 
гло, као кроз неку кључаницу, гледати у авлију, која је шљивама била засађена.{S} Покривена беш 
, сасвим друкчије изгледа: деца изиђу у авлију, или се скупе око огњишта, па онде гледају како  
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>авно је то било, ал’ тек има још људи који се сећају ка 
nd="Tekst">— Јелице, — рече Милисав, — ’ајд’ да ударимо овамо налево, ниже Ратковића; не знаш к 
ekst">— Узми, снао, мени је од потребе, ако теби није...{S} А имаш ли једно парче конопца, да в 
де га Никола, — угурсуз!...{S} Та, ево, ако се ја о њему не старам, онда, вере ми, није му се н 
">— Хоћу, хоћу, стари мој пријатељу!{S} Ако теби не бих, да коме бих?...{S} Ми, видиш, што нигд 
 <p rend="Tekst">— Пази, учитељу!...{S} Ако могу ја онај конопац добити или изварати, зашто сам 
питаше председник суда свога вратара. — Ако су дошли, нека улазе. </p> <p rend="Tekst">Сведоци  
узе угушити. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ако ми ти помогнеш, — рече Сремац, — ми ћемо га за десе 
или изварати, зашто сам и пошао...{S} А ако не могу, а ти конопац добро упамти...{S} Тај конопа 
..{S} Нема дана а да онуда не прође, па ако се не може с њоме пољубити, а он је само погледи, п 
ала...{S} Кривца тек доцкан пронађу, па ако ти је мемла несрећних тавница оставила толико живот 
S} Па, ево, да ти ја нађем девојку, баш ако ћеш усред Груже, ниједан ме одбио не би!{S} Па, ево 
капетанов писар сместио сву архиву, сва акта од ослобођења Србије па до четрдесет пете године,  
S} Бива те и мој Золе провири на врата, ал’ онај у лугу још се више дере, све док Стојна не изи 
а спава, млађи ће лако наћи преноћишта, ал’ куда ћемо са старцем?...{S} То му напиши; а додај м 
t">У кући Николе Белића сви су поспали, ал’ онај млади Гружанин не спава.{S} Шта чека он?...{S} 
ekst">— Па ко му брани?{S} Нек се жени, ал’, богме, о њој нека и не мисли!...{S} Па баш кад пос 
а не беше на заветини.{S} Пошао је био, ал’ кад би наспрам беле кућице, он виде Јелицу.{S} Забу 
Drop_slovo_Char">Д</hi>авно је то било, ал’ тек има још људи који се сећају како је наша мала С 
е људи — чудна жена! — па се и насмеје; ал’ кад је видела Милисава — блед као мртвац, а глава м 
} Шта тамо раде, бог ће их знати!...{S} Ал’, вере ми, учо, нису чисти послови...{S} И јуче ми ј 
пим...{S} Добар ће бити за краву!...{S} Ал’ кад није Ђоша код куће... онда... </p> <p rend="Tek 
 данас изиђем мало и до винограда...{S} Ал’ куд ћеш ти, кад, ево, овај несрећник запалио синоћ, 
rend="Tekst">— Из први мах не хте...{S} Ал’ немој о томе ни помињати!...{S} Муке су то, мој бра 
Крагујевца, те да купим те ствари...{S} Ал’ ево шта се догоди!... </p> <p rend="Tekst">— Онда ћ 
 дрхташе уснице. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ нека, чедо моје!{S} Још за који дан, па ћу бити сам 
га сузе угушити. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ако ми ти помогнеш, — рече Сремац, — ми ћемо га за  
че кмет-Радован. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ето, — мисли учитељ, — кад момак воли девојку, шта  
ћи, протепа: </p> <p rend="Tekst">— Ох, ала би то дивно било! </p> <p rend="Tekst">А образи јој 
<p rend="Tekst">— Ох, бабо, бабо!...{S} Ала си ти добар, бабо!... </p> <p rend="Tekst">На лицу  
.. себе и драгога. </p> <p rend="Tekst">Ала су слатки ти часови заноса, где се свака кап крви н 
кући дошао, стаде се свлачити да спава, али у свлачењу, некако, испадне му из недара једна злат 
га крадом погледа, осмехује се на њега, али он њу не види, његове су мисли далеко од њених стра 
овећа, за ученике.{S} У среди оџаклија, али на њој не беше прозора.{S} Осветљење је долазило ил 
кала се, сирота!{S} Молила је капетана, али бадава!{S} Капетан га је мучио, све док није призна 
Јадна мати!...{S} Закукала би из гласа, али стеже срце и ћуташе тужно посматрајући неваљалога с 
ћу.{S} Учитељ не знаде шта ће му врећа, али га не хте питати; мислио је у себи: кад је носи, си 
rend="Tekst">— Али... — заусти Милисав, али се одмах трже и не хте даље говорити.{S} Рукова се  
 привредиш, нити што да продаш...{S} Е, али шта ћеш?{S} Трпи се, ти си вредан момак каквога у ц 
ој се зажарише, усне су се само мицале, али не могоше ниједне речице више проговорити; срце јој 
е...{S} Глава ћелава, руке суве, увеле, али у грудима поштено срце, пуно љубави према ближњему. 
 једног парника.{S} Кадикад се накашље, али тако крупно, да сиромах парник сав претрне, а на пр 
оском, у томе се и смркне; разиђемо се, али у путу мало ко да није видео вештицу или вампира, а 
оштовали са његове уљудности и чистоте, али су га се и бојали.{S} Беше у његовоме понашању нешт 
 као да нешто рачуна, устима само миче, али му гласа не чујеш; прстима нешто набраја, као сељак 
nd="Tekst">Хтеде уча и даље да продужи, али му не даде Никола: </p> <p rend="Tekst">— Па ко му  
учио папуџилук.{S} Њему се Ђоша повери, али се љуто преварио, јер га другар онога часа изда и п 
. — шапутао је стари Сремац. — Стар си, али опет можеш видети: да л’ је оно конопац, што на оно 
болесника.{S} Хтеде се с њиме руковати, али болесник није могао руке подићи. </p> <p rend="Teks 
но девојче. — Отац ме је научио читати, али ниједна књига не показује оно што моје срце осећа.. 
Хтео сам те у старога Сремца запросити, али ми тутори не дају...{S} Гром их спалио! — И он љути 
rend="Tekst">Ђоша није чуо њихове речи, али је све разумео и, шкрипећи зубма, смишљао је најгро 
омах, и даље о своме ученику размишљао, али се утоме приближи кмет Радован са Николом Белићем,  
се, као човек који се на нешто одважио, али кад га је капетан запитао што је човеку кућу запали 
p> <p rend="Tekst">Тако је он то чинио, али само, с мањом, неразумнијом децом; а веће није ника 
d="Tekst">Јадну мајку је срце заболело, али је ћутала, нити је за живот главе о томе смела што  
нама.{S} Лице му је озбиљно, намрштено, али преко свих тих бора збрчканога лица лебди нека туга 
nd="Tekst">Јелица му хтеде додати ружу, али јој рука задрхта, а лепо цвеће паде на земљу.{S} Ох 
је познао учитеља, он се болно осмехну, али ћуташе. </p> <p rend="Tekst">— Донео сам ти од оне  
ушили да не беше оног младог Гружанина; али он са неописаном снагом истави врата, и тако се сви 
Кад би, а он трећи пут похара мајстора; али у овај мах није се враћао у село — знао је да ће га 
ме дрекавцу људи су свакојако говорили; али уопште сви су кривили Николу што је свога Зола тако 
</p> <p rend="Tekst">— Ћато, пиши!..{S} Али лепо све по реду, онако као што ти људи казују, нем 
а овамо доходио!...{S} Не!{S} Не!...{S} Али куд оде,... — додаде устрепелим гласом. — Кући није 
p rend="Tekst">— Јогунасто пашче!...{S} Али ће признати, хоће!...{S} У моме подруму многе су та 
ону на његово раме. — Никад више!...{S} Али, мој драги, треба ићи; отац ће нас чекати. </p> <p  
: шта ли ће ова двојица код суда?...{S} Али га њих двојица и не гледају, него тихо разговарајућ 
а њен син.{S} Каква ли је и чија?...{S} Али га нигде не виде.{S} Тек доцније, као крадом, вукао 
 Питају људи: „Где је?“ „Шта је?“...{S} Али све бадава!...{S} Човека нема, па нема!{S} Чељад за 
икрајка шта ли ће старац да почне...{S} Али он је само ћутао, не мичући се.{S} Тек после неког  
ли учитељу, или запису, или њојзи...{S} Али је стари уча приметио да се Милисав код записа није 
ре да ће јој отац померити памећу...{S} Али кад јој је старац све исприповедао, кад је разумела 
} Е, тога су одмах узели за учитеља.{S} Али зато нек не мисле наши богословци да су они и са св 
; а сад?... — И он ћуташе замишљено.{S} Али кад Ђоша са Стојном доиграше до њега, он претрну и, 
које он досада ником није поверавао?{S} Али кад се уверио да учитељ његове мисли погађа, а он с 
="Tekst">— Заљубљен је — мишљаше уча, — али је и дивна та Сремчева Јелица!{S} Ја никад нисам ви 
е видео, — одговараше збуњени учитељ, — али ти не могу тврдо казати где и у кога је видех. </p> 
 ти, учо, — рече болесник полугласно, — али се мора умрети!... — И, погледавши благодарно у бла 
, кад год је запросиш, — рече старац, — али, синко, ове седе косе не могу поднети бешчашћа...{S 
 Има времена!... </p> <p rend="Tekst">— Али... — заусти Милисав, али се одмах трже и не хте даљ 
конопца донети.. </p> <p rend="Tekst">— Али, синко да ћутиш!...{S} До суда, о томе не сме нико  
врђаше да јесте. </p> <p rend="Tekst">— Али је прекинут...{S} И други крај му није за онај онам 
полугласно рече: </p> <p rend="Tekst">— Али шта ће баш ту, на томе месту, — мишљаше Стојна.{S}  
оше сузе на очи: </p> <p rend="Tekst">— Али, једнога ми узеше...{S} Упалио је кућу, па га мучиш 
} Јадно моје дете! </p> <p rend="Tekst">Али кмет, у коме је званична дужност свако осећање угуш 
S} Сирота мати!... </p> <p rend="Tekst">Али кад би на саме Цвети, а на тај дан држе Планинчани  
моћи своје водице. </p> <p rend="Tekst">Али се у овај мах преварио учитељ, јер његова водица не 
ekst">„Лепа жена!“ — мишљаше у себи: — „али шта ће он са женом?{S} Зар нема девојака?“ </p> <p  
а сам се напио животне водице... прође, ама као да си руком однео... </p> <p rend="Tekst">Кад с 
>— О, стари, прогоњени Сремче!{S} Ти си анђео избавитељ томе несрећном детету!... </p> <p rend= 
м, још док сам на знату учио, од некога апотекара добио...{S} Вели, од свачега лечи, и од грозн 
 поштени људи, без икаквих претензија и ароганције: са сељацима као са рођеном браћом, а са ђац 
мни капетан. </p> <p rend="Tekst">То је архива; а другог канцеларијског намештаја није у оно вр 
 по њима је капетанов писар сместио сву архиву, сва акта од ослобођења Србије па до четрдесет п 
о неку драгоценост положи га пажљиво на астал... </p> <p rend="Tekst">— Милисаве, шта си ти нау 
љу једна офарбана клупа, а у среди собе астал...{S} На дувару је висио св. Никола, а на страни  
 на прву скамију, баш наспрам учитељеве асуре. </p> <p rend="Tekst">— А откуда ти, добар човече 
... </p> <p rend="Tekst">И он се диже с асуре, отвори врата и гледаше у старога Сремца. </p> <p 
оску ракије, па је мете пред учитеља на асуру. </p> <p rend="Tekst">— Добро, добро, — вели уча, 
, наместо катедре, простре лепо у школи асуру, скине своју качкету, прекрсти лепо ноге, натуче  
 оном долиницом поред потока ходати!{S} Ах, Јелице, докле још нисам знао за тешко гвожђе и за в 
м: </p> <p rend="Tekst">— Јелице!...{S} Ах, моја Јелчице! — Више није могао ни гласка пустити.  
<p rend="Tekst">— Зар и ти, бабо?...{S} Ах, бабо, бабо!...{S} А знаш да ми срце једва бије од б 
нам да си невин! </p> <p rend="Tekst">— Ах, учитељу! — јецаше Милисав, а крупне сузе му грунуше 
о луговима лута. </p> <p rend="Tekst">— Ах, бабо, бабо! — јецаше уплашено девојче... — Учини ми 
здахнувши, рече: </p> <p rend="Tekst">— Ах, сиромах!... </p> <p rend="Tekst">. . . . . . . . .  
ја мила Јелчице? </p> <p rend="Tekst">— Ах, и читала сам! — рече узбуђеним гласом заљубљено дев 
 ту дуванкесу поклонила, да је са Ђошом ашиковала, и да је Ђоша из мрзости према Гружанину најв 
су је сви сељаци звали — само је понека баба, с поругљивим смешењем, додавала: „нечиста кућа“.  
сетила ватру, како је била сутрадан код баба-Јане врачаре. </p> <p rend="Tekst">Сад се диже мла 
>— А и моја Стојна била је одјутрос код баба-Јане врачаре; гледала је у пасуљ, па вели: „Млад,  
а, а ти мислиш то је она свила што се у бабином лету по зраку таласа...{S} Добар човек каквог ј 
акати. </p> <p rend="Tekst">— Зар и ти, бабо?...{S} Ах, бабо, бабо!...{S} А знаш да ми срце јед 
ekst">— Зар и ти, бабо?...{S} Ах, бабо, бабо!...{S} А знаш да ми срце једва бије од болова који 
 лута. </p> <p rend="Tekst">— Ах, бабо, бабо! — јецаше уплашено девојче... — Учини ми се као да 
има... </p> <p rend="Tekst">— Ох, бабо, бабо!...{S} Ала си ти добар, бабо!... </p> <p rend="Tek 
 Ох, бабо, бабо!...{S} Ала си ти добар, бабо!... </p> <p rend="Tekst">На лицу које се ретко сме 
end="Tekst">— Зар и ти, бабо?...{S} Ах, бабо, бабо!...{S} А знаш да ми срце једва бије од болов 
говима лута. </p> <p rend="Tekst">— Ах, бабо, бабо! — јецаше уплашено девојче... — Учини ми се  
 образима... </p> <p rend="Tekst">— Ох, бабо, бабо!...{S} Ала си ти добар, бабо!... </p> <p ren 
ица. </p> <p rend="Tekst">— Откад ми је бабо преминуо, то ми је најмилије цвеће. </p> <p rend=" 
 киме говори, а код куће се ретко кад и бави, него све некуда по селу и по луговима лута. </p>  
људи: „Где је?“ „Шта је?“...{S} Али све бадава!...{S} Човека нема, па нема!{S} Чељад закука, се 
 се, сирота!{S} Молила је капетана, али бадава!{S} Капетан га је мучио, све док није признао... 
н има још једнога учитеља; та не иде он бадава Сремчевој кући!{S} Где је Лаза биров?...{S} Лазо 
 изнутра: кујна лепо разним гвозденим и бакарним судовима окићена; у соби два, белим чаршавима  
end="Tekst">— Ово мало труди милион ока барута да запали, а ово парче конопца читав град да држ 
а осуде на шест месеци робије и педесет батина.{S} Све је то Ђоша издржао, као да се у хапсу и  
награда поштеноме животу?...{S} Мучење, батине, ланци, робија и вешала...{S} Кривца тек доцкан  
 чича...{S} Баш сам данас мислила да га бацим из куће, та сав је иструлео!... </p> <p rend="Tek 
} Е, није вајде, право има моја Стојна, баш га опчинише! </p> <p rend="Tekst">Учитељ само ћути  
 А откуда ти, добар човече?...{S} Е, е, баш ти хвала те си се једанпут и мене сетио!{S} Не могу 
ерити. </p> <p rend="Tekst">Ниже школе, баш преко Турскога Потока, кад се мине кућа Николе Бели 
њен отац зна за то, и опет му не брани, баш и кад јој у кућу дође... </p> <p rend="Tekst">Све,  
Tekst">— Сиромах!... — уздисаше сељаци, баш они исти што су га пре неког времена онако грдно пр 
жена онога Сремца, па су и о покојници, баш и после смрти, много којешта измишљали.{S} Као: да  
>То је било око Петрова-дне, а, некако, баш око св. Илије ухватише Ђошу и предадоше суду, који  
кад, ево, овај несрећник запалио синоћ, баш на саме Цвети, своме тутору кућу!...{S} Е, морао са 
е Сремац, па се посади на прву скамију, баш наспрам учитељеве асуре. </p> <p rend="Tekst">— А о 
...{S} Па, ево, да ти ја нађем девојку, баш ако ћеш усред Груже, ниједан ме одбио не би!{S} Па, 
дела, а он сео доле, у Турскоме Потоку, баш на оно место где се до пре Цвети дрекавац дерао.{S} 
за о љубави приповеда!...{S} Она клону, баш као румено цвеће на жаркој припеци; а кад је поглед 
исок као бор, а она вита као јела...{S} Баш као да су рођени једно за другога!{S} Лепши пар не  
end="Tekst">— Па шта ти даш, чича...{S} Баш сам данас мислила да га бацим из куће, та сав је ис 
<p rend="Tekst">Е, — хвали се Никола, — баш сам срећан а да нема ње, зло!{S} Још би ми дрекавци 
тије, — извињаваше се сиромах учитељ, — баш сам ових дана наумио да одем мало до Крагујевца, те 
 богме, о њој нека и не мисли!...{S} Па баш кад постане и пунолетан, нећу му је дати; прогласић 
, нису чисти послови...{S} И јуче ми је баш доходио, скиде капу, пољуби ме у руку; ја мислим бо 
Сремац крив, — вели друга нека, — он је баш сам хтео да се у овоме лугу сахрани, и вазда је гов 
 године; цео се сабор загледао у њу, не баш толико са њене лепоте, колико због одела, јер у оно 
ила.{S} Једанпут јој се учини као да се баш испод једног дебелога грма саже, а после се подиже, 
рече: </p> <p rend="Tekst">— Али шта ће баш ту, на томе месту, — мишљаше Стојна.{S} А после нај 
p> <p rend="Tekst">— Биће, Никола, биће баш да су мађије...{S} О томе су ми већ и други припове 
 наљути...{S} Једанпут — упрло му сунце баш некако у теме, а оно се сјаји, глатко као мермер —  
ћи у залазак сунчев, — а овде у чаршији баш не бих рад ноћити. </p> <p rend="Tekst">— И ја не м 
седамдесет ока...{S} А могу вам га дати баш и ђутуре, мени није од потребе... </p> <p rend="Tek 
 жени, и то никоју другу не мисли, него баш њу!.. „Бре, дете“, рекох му ја, „нећеш је узети, до 
адоване, — рече Никола, не сумњам, него баш знам ко је!...{S} Ено, мој први комшија, Марко Ћоси 
<p rend="Tekst">Ђошина кућа беше некако баш испод једне стене смештена, а сва опала, не би чове 
ушао у њу...{S} У тој кући живљаше неки бегунац из Срема, онај исти што смо га код болеснога Бо 
">Јест, и то је истина била...{S} Стари бегунац, кад није могао у својој домовини наћи мира љуб 
учи занат.{S} Двапута је Ђоша са заната бежао; мати, у дослуку с туторима, враћала га је опет м 
} Беху то већином добри и поштени људи, без икаквих претензија и ароганције: са сељацима као са 
">— Браћо, ето, ја остадох кô нико мој, без куће и кућишта; немам крова где ћу главу заклонити. 
 та није шала да ја под старост останем без куће и кућишта! </p> <p rend="Tekst">За све то врем 
Никола, како је под старост своју остао без куће и кућишта, и то све због њега.{S} Марко Ћосић, 
 <p rend="Tekst">— А како може мој отац без мене живети?... — питаше зачуђено девојче. </p> <p  
а од осталих тиме што је била окречена, бела као снег!{S} А ту њену белоћу још је више уздизало 
у загасито гуњче са црвеном поставом, а бела кошуља, притегнута шареним тканицама, пушта се чак 
 кућу: беше већа и беља него и Сремчева бела кућица, а у кући седи стари Сремац, па, кашљуцајућ 
 било, све беше њена рукотворина: и она бела марама са оном танком црвеном ивицом, којом је сво 
iv> <p rend="Glava"><ref target=""> TC "Бела кућица " \f 0 \l "2" </ref>БЕЛА КУЋИЦА </p> <p ren 
""> TC "Бела кућица " \f 0 \l "2" </ref>БЕЛА КУЋИЦА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_C 
за једну ноћ претурио осамдесет година; беле сукнене чакшире му на дватри места прогореле, лице 
; засукала рукаве до више лаката, а оне беле ручице, љубљене сунчевим зрацима, рекао би да су и 
ни.{S} Пошао је био, ал’ кад би наспрам беле кућице, он виде Јелицу.{S} Забулила се белом марам 
ањи једва две-три длаке преостало, и то беле као снег, па кад их ветар залелуја, а ти мислиш то 
и од плавога је кашмира, па минђуше, па белензуке!...{S} Гледају људи и жене, па тек се мисле:  
{S} Сад знам све!...{S} Ено, оне златне белензуке!{S} Познајем их!{S} Ено и минђуша!...{S} Ох,  
end="Tekst">— Откуда ти те минђуше и те белензуке? — запита га упрепашћена мати. — Та то је зла 
у жену: откуда јој ове златне минђуше и белензуке? </p> <p rend="Tekst">Стојна врисну, изненађе 
 бакарним судовима окићена; у соби два, белим чаршавима застрта кревета, у зачељу једна офарбан 
а, а на Стојни црвена марама с плавим и белим цветовима, тако и хаљина, рекао би од плавога је  
војче, покривајући исплакане очи својим белим ручицама. </p> <p rend="Tekst">— Мораш, кћери, и  
ву тако нежно и умиљато, милујући је по белим обрашчићима, да се девојче побојало да не буде ис 
...{S} А капетан скинуо јеменије, па, у белим чарапама у које је капетаница вешто уплела два-тр 
 стари Сремац и добри учитељ.{S} Никола Белић их погледа, па се сам пита: шта ли ће ова двојица 
а распикућу...{S} Хе, хе!{S} Зна Никола Белић шта ради!... </p> <p rend="Tekst">И тако се разиђ 
! — поругљиво смејући се, додаде Никола Белић, — ти мислиш, пријатељ-Радоване, да он у тим лонц 
е дошао до оне софре за којом је Никола Белић са својим гостима седео и веселио се, он мало ка’ 
а држе своје седнице...{S} Ту је Никола Белић са својом Стојном, ту Марко Ћосић.{S} Ту је и мла 
апалила.{S} Док тек, ето, дође и Никола Белић, блед и погурен, рекао би да је за једну ноћ прет 
рава Српкиња, — говорила је жена Николе Белића, — зар не би и њу сахранили у оно гробље у које  
ом табаку!{S} Кажи му да је кућа Николе Белића изгорела, па сад нема где старац да спава, млађи 
урскога Потока, кад се мине кућа Николе Белића, усред зеленог луга, подизала се једна мала кући 
е, ударивши лугом што поред куће Николе Белића вођаше, „белој кућици“, као што су је сви сељаци 
!... </p> <p rend="Tekst">У кући Николе Белића сви су поспали, ал’ онај млади Гружанин не спава 
ија је ова кеса, запалио је кућу Николе Белића; тај је исти онај дрекавац што се све до на Цвет 
 А ти признај да си запалио кућу Николе Белића, свога законитог тутора! </p> <p rend="Tekst">—  
о отуђио, поставише му за тутора Николу Белића, онога што му ноћу долазе дрекавци... </p> <p re 
 дерао...{S} Ето, питајте старог Николу Белића; он ће вам се главом заклети да нема ноћи а да м 
 утоме приближи кмет Радован са Николом Белићем, који беше у великој љубави са кметом. </p> <p  
апетан! </p> <p rend="Tekst">Са Николом Белићем дођоше неки гости из Кнића: лепи, високи људи,  
 синоћ око сунчевог заласка дође Николи Белићу гост из Груже — исти онај младић што их је све о 
окречена; по дуваровима беху удешене од белих дасака полице; по њима је капетанов писар сместио 
пше у свету.{S} Само је штета што је из белога света... (Те предрасуде није се ни добри учитељ  
Илијиндан држани су сватови у Сремчевој белој кућици...{S} Учитељ је кум, а млади Гружанин деве 
. . . . . . . . .</p> <p rend="Tekst">У белој кућици изгледало је све тужно и жалостиво. </p> < 
м што поред куће Николе Белића вођаше, „белој кућици“, као што су је сви сељаци звали — само је 
 кућице, он виде Јелицу.{S} Забулила се белом марамом, па залива цвеће; засукала рукаве до више 
а окречена, бела као снег!{S} А ту њену белоћу још је више уздизало загасито зеленило од густо  
 пушку, па гледа кроз сиву маглу у њену белу кућицу; после јој долази као да види у даљини где  
к или на Камичар, па са висине видиш ту белу пегицу, а у теби срце заигра, чисто би и незват уш 
ламу, — рече учитељ, седајући на некога белца, који је такођер много тешких година морао упамти 
ед, уредио је и своју кућу: беше већа и беља него и Сремчева бела кућица, а у кући седи стари С 
ала, не беше ниједног црног влакна; сав бео као снег! </p> <p rend="Tekst">— Дођох, ето, — рече 
ак, широких прсију, витка стаса, у лицу бео, а очи велике, загасите; на рамену му загасито гуњч 
ј’... па опет нису крали ни отимали.{S} Беху то већином добри и поштени људи, без икаквих прете 
ја му је чиста, окречена; по дуваровима беху удешене од белих дасака полице; по њима је капетан 
о је та кућа изгледала: наместо прозора беху неке рупице хартијом излепљене, а по хартији умету 
d="Tekst">Па какве су школе биле, онаки беху и учитељи: неки је од њих утекао из манастира, дру 
ак наше приповетке, Милисав Богдановић, беше у то време већ свршен момак, не би га учитељ за жи 
ло довео у ред, уредио је и своју кућу: беше већа и беља него и Сремчева бела кућица, а у кући  
 руку.{S} Утоме му звекнуше ланци...{S} Беше то ропски јек, који свако срце својим тупим звуком 
ти и чистоте, али су га се и бојали.{S} Беше у његовоме понашању нешто необично, тајанствено; н 
 је шљивама била засађена.{S} Покривена беше кровином, као и остале куће онога времена; у среди 
t">Међу осталим младићима онога времена беше и неки Ђоша Лазић.{S} Њега су дали у Крагујевац да 
пио.{S} И заиста, после неколико минута беше му мало лакше: јабучице му поруменеше, очи му сину 
ма!... </p> <p rend="Tekst">Ђошина кућа беше некако баш испод једне стене смештена, а сва опала 
nd="Tekst">Вештица, вампира и дрекаваца беше у оно време пуно село, не сме човек да замркне!... 
ати и шити; све што је на њој било, све беше њена рукотворина: и она бела марама са оном танком 
ено зубунче, сукња и препрегача, то све беше њена израда.{S} А што је умела чарапе шарати, тако 
 што му се по слепим очима лелујала, не беше ниједног црног влакна; сав бео као снег! </p> <p r 
 напили се, па спавају...{S} Зло, да не беше у пријатеља младе снаје, данас већ не би ни трага  
 да гори, како би се сви погушили да не беше оног младог Гружанина; али он са неописаном снагом 
p> <p rend="Tekst">Милисав тога дана не беше на заветини.{S} Пошао је био, ал’ кад би наспрам б 
х преварио учитељ, јер његова водица не беше тако снажна да отклони смрт...{S} Отац је нашега М 
о би мало до записа; јер у оно време не беше у Планинцу цркве, него, лепо, у сенци некога старо 
ике.{S} У среди оџаклија, али на њој не беше прозора.{S} Осветљење је долазило или кроз отворен 
и кмет Радован са Николом Белићем, који беше у великој љубави са кметом. </p> <p rend="Tekst">— 
једне речице више проговорити; срце јој беше препуно среће, љубави, надања!...{S} У њему беше р 
томе смела што проговоритит.{S} Син јој беше неваљао, знала је она то, и опет га је волела; он  
е, изгубио сам пријатеља!...“ Тај човек беше странац, па је у туђој земљи нашао пријатеља!...{S 
 И да није учинио, признао би...{S} Тек беше доста тврд; и сам се капетан чудио како је, ћутећи 
<p rend="Tekst">— Она ме је волела, док беше још у Книћу код мајке; а сад?... — И он ћуташе зам 
нала је она то, и опет га је волела; он беше лопов, а она га је крила...{S} Сирота мати!... </p 
 </p> <p rend="Tekst">— Зар он?... — То беше све што је уча од чуда и препасти умео проговорити 
аше ствари које се у њој налазише, а то беше кремен, оцило и нешто мало труди...{S} Затим извуч 
ецом; а веће није никад ни покарао, јер беше међу-њима момака, који су својим уљудним владањем  
ским креветом запремљена.{S} Тај кревет беше застрт богато ишараним ћилимима, а унаоколо намешт 
една дуга пушка и један ножић.{S} Ножић беше зарђао, па му скоро и не личаше да стоји уза ону с 
из густог браника стари Сремац; лице му беше озбиљно, хладно као и обично, само гласом је мало  
 благе очи у Милисава, нешто му на њему беше необично; сувише му је изгледао озбиљан, могло би  
уно среће, љубави, надања!...{S} У њему беше рај, а у томе рају је њена невиност сликала по бле 
оме доведоше Милисава, везана, а у лицу беше блед као мртвац и узверено гледаше у скупљену гоми 
 </p> <p rend="Tekst">Тако и у Планинцу беше у то време учитељ занатом абаџија, старчић неки, к 
едва је где и било...{S} У целоме Левчу беше само једна једина, у селу Планинцу, па и та је жал 
е наново пољубише. </p> <p rend="Tekst">Беше то свечан тренутак какав се у животу више не враћа 
и, синко, ове седе косе не могу поднети бешчашћа...{S} Давно је то било, има преко дваест годин 
нуо, и да га није Лаза биров прихватио, би пао онесвешћен на земљу; и тек се онда повратио, кад 
ник показиваше болном својом мимиком да би се рад животне водице напити; учитељ узе једну чашу, 
псалмова, тако лепо, таком умилношћу да би и самоме псалмопевцу срце заиграло да га чује и види 
таре руке... </p> <p rend="Tekst">Можда би, сиромах, и даље о своме ученику размишљао, али се у 
протепа: </p> <p rend="Tekst">— Ох, ала би то дивно било! </p> <p rend="Tekst">А образи јој се  
rend="Tekst">Јадна мати!...{S} Закукала би из гласа, али стеже срце и ћуташе тужно посматрајући 
иној кући... </p> <p rend="Tekst">— Шта би, стари пријатељу? — питаше уча. </p> <p rend="Tekst" 
етоше, здравише се с њима; а после, кад би они већ минули мимо њих, питаше се: </p> <p rend="Te 
S} Или брата старијега?...{S} А он, кад би хтео, овако би вам одговорио: „Драги брате, изгубио  
ка туга, нека неисказана боља...{S} Кад би га ви видели, ви би се запитали: шта је тај човек то 
, враћала га је опет мајстору...{S} Кад би, а он трећи пут похара мајстора; али у овај мах није 
е на заветини.{S} Пошао је био, ал’ кад би наспрам беле кућице, он виде Јелицу.{S} Забулила се  
а мати!... </p> <p rend="Tekst">Али кад би на саме Цвети, а на тај дан држе Планинчани заветину 
 босиљак! </p> <p rend="Tekst">— Е, сад би и руже!...{S} А шта ће ти ружа? — питаше размаженим  
д једне стене смештена, а сва опала, не би човек веровао да у њој људи живе...{S} Сремац му дос 
ћ, беше у то време већ свршен момак, не би га учитељ за живот главе ни зло погледао, а толи да  
а, да њима сам управља, а да од тога не би што отуђио, поставише му за тутора Николу Белића, он 
љубав и мрзост стражаре...{S} Никада не би човек веровао да су то брат и сестра.{S} А, овамо су 
алили на мацке, стегао је срце да се не би пред старијим зликовцима осрамотио...{S} И, заиста,  
ко ћеш усред Груже, ниједан ме одбио не би!{S} Па, ево, моја Стојна има у Книћу још једну сестр 
оворила је жена Николе Белића, — зар не би и њу сахранили у оно гробље у које се сви поштени љу 
ођени једно за другога!{S} Лепши пар не би у свету нашао!...{S} Пре сам их негде видео где разг 
е у пријатеља младе снаје, данас већ не би ни трага било од њих...{S} Она осети... </p> <p rend 
зана боља...{S} Кад би га ви видели, ви би се запитали: шта је тај човек томе болеснику?...{S}  
срећне ноћи из пламена избавио...{S} Ти би могао тамо отићи, па, како год знаш, гледај да га до 
рачаше мирно, с погнутом главом — човек би по самоме томе ходу, по тој погнутој глави, судио да 
ивац: оборио очи, па само ћути; а могао би му много штошта о својој невеселости приповедати. </ 
јој лице потавни; сва је дрхтала, рекао би пашће. </p> <p rend="Tekst">А Гружанин узе реч, те с 
ручице, љубљене сунчевим зрацима, рекао би да су изрезане од карарског мермера, у који је Канов 
и белим цветовима, тако и хаљина, рекао би од плавога је кашмира, па минђуше, па белензуке!...{ 
зачују као гајде, после кукурече, рекао би човек неки огроман петао; а кад замауче, заклео би с 
е и Никола Белић, блед и погурен, рекао би да је за једну ноћ претурио осамдесет година; беле с 
 времена диже се и сасвим лагано, рекао би да броји кораке, упутио се право погорелој кући.{S}  
 брате!...{S} И да није учинио, признао би...{S} Тек беше доста тврд; и сам се капетан чудио ка 
ки огроман петао; а кад замауче, заклео би се да је најстарији мачор што га има у селу...{S} Е, 
икад, само недељом и празником, одлазио би мало до записа; јер у оно време не беше у Планинцу ц 
аријега?...{S} А он, кад би хтео, овако би вам одговорио: „Драги брате, изгубио сам пријатеља!. 
ко је Стојна прва осетила да гори, како би се сви погушили да не беше оног младог Гружанина; ал 
о; сувише му је изгледао озбиљан, могло би се рећи жалостиван... </p> <p rend="Tekst">— Милисав 
да му помогну нову кућу направити; а то би све могли за три-четири дана учинити. </p> <p rend=" 
кога, ни кума, ни пријатеља!...{S} А то би леп пар био: он висок као бор, а она вита као јела.. 
елу пегицу, а у теби срце заигра, чисто би и незват ушао у њу...{S} У тој кући живљаше неки бег 
е онуда прегледала, а не нађе ништа што би јој пажњу обратило на се, замисли се, а после полугл 
аш сам срећан а да нема ње, зло!{S} Још би ми дрекавци и кућу оборили.{S} Бива те и мој Золе пр 
} Још би ми дрекавци и кућу оборили.{S} Бива те и мој Золе провири на врата, ал’ онај у лугу јо 
а мирно спавају...{S} То, наравно, зими бива, а улето се разиђу по воћњаку, па се онде од дневн 
а више воли њега него и свога Зола; јер бива да јој дрекавац по две-три ноћи не дође — отумара, 
ку могао сломити ја ногу, ја руку...{S} Бивало је те човек пође до прве варошице, па се више и  
овала, јер осим ракије волео је и свога бившег ученика. </p> <p rend="Tekst">— О, Милисаве синк 
бо, бабо!...{S} А знаш да ми срце једва бије од болова који га стегоше! — рече јадно девојче, п 
де видео траг од креча; а сва је зграда била подељена на двоје: десно једна соба за учитеља, а  
кућа нечиста, иако је у селу најчистија била. </p> <p rend="Tekst">Тако, дакле, сад знамо зашто 
ницу, гледати у авлију, која је шљивама била засађена.{S} Покривена беше кровином, као и остале 
у плочу, што је ту близу записа укопана била, а за коју су говорили сељаци да је ту сахрањена ж 
ном ћошету празне собе које је половина била турским креветом запремљена.{S} Тај кревет беше за 
p> <p rend="Tekst">Јест, и то је истина била...{S} Стари бегунац, кад није могао у својој домов 
 </p> <p rend="Tekst">— А и моја Стојна била је одјутрос код баба-Јане врачаре; гледала је у па 
во. </p> <p rend="Tekst">— Та да је она била чиста и права Српкиња, — говорила је жена Николе Б 
а, као што је била споља чиста, така је била и изнутра: кујна лепо разним гвозденим и бакарним  
га казнио, и то само клечањем; а кад је била тако голема кривица да се морало и телесно каштига 
 Стојна, како је осетила ватру, како је била сутрадан код баба-Јане врачаре. </p> <p rend="Teks 
а се разликовала од осталих тиме што је била окречена, бела као снег!{S} А ту њену белоћу још ј 
. </p> <p rend="Tekst">Кућа, као што је била споља чиста, така је била и изнутра: кујна лепо ра 
ного којешта измишљали.{S} Као: да није била права Српкиња, да није у петак постила а о Ускрсу  
тко узимао надничара, и опет су му њиве биле свакада на време урађене и окопане, виноград, орез 
 </p> <p rend="Tekst">Па какве су школе биле, онаки беху и учитељи: неки је од њих утекао из ма 
/p> <p rend="Tekst">Е, па какви су људи били, онаки и судови и путови...{S} А школа?{S} Школа у 
игне на леђа, и тако одоше...{S} Кад су били код школе, скиде стари Сремац кромпир с леђа, одре 
тако ниско стојали, као са науком...{S} Било је, истина, међу њима који нису знали ни десет зап 
а младе снаје, данас већ не би ни трага било од њих...{S} Она осети... </p> <p rend="Tekst">Кап 
о се црвеним јапунџетом.{S} Тужно га је било погледати!{S} Очи му упале у главу, мутне, једва р 
. . . . . . .</p> <p rend="Tekst">То је било око Петрова-дне, а, некако, баш око св. Илије ухва 
 Ђоше. </p> <p rend="Tekst">То већ није било у реду, и увређени Ђоша пустио се из кола, па је и 
је; све што је у теби, све што је твоје било, све си са њиме изгубио...{S} Све за чиме си чезну 
стале сељанке...{S} А то је у оно време било све подозриво. </p> <p rend="Tekst">— Та да је она 
ла?{S} Школа у оно време једва је где и било...{S} У целоме Левчу беше само једна једина, у сел 
да ћу бити хајдук каквога није у Србији било?... </p> <p rend="Tekst">. . . . . . . . . . . . . 
ја ћу бити хајдук каквога није у Србији било!... — И он се, несрећник, грохотом смејао. </p> <p 
ларијског намештаја није у оно време ни било.{S} Један, дебелим гвозденим обручима окован санду 
е дивно ткати и шити; све што је на њој било, све беше њена рукотворина: и она бела марама са о 
> <p rend="Tekst">— Ох, ала би то дивно било! </p> <p rend="Tekst">А образи јој се зажарише, ус 
ве разложио, и кад је младићу све јасно било, а он рече: </p> <p rend="Tekst">— Хоћу, старче!{S 
rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>авно је то било, ал’ тек има још људи који се сећају како је наша  
могу поднети бешчашћа...{S} Давно је то било, има преко дваест година, како ми један официр вар 
во дете учинило! </p> <p rend="Tekst">— Био ти је ђак, — рече кмет Радован, — ’ма, учо, он има  
у кога је видех. </p> <p rend="Tekst">— Био ти је некад ђак тај што је доцније носио ову дуванк 
руги, опет, није добро испекао занат, а био је нешто мало писмен...{S} Е, тога су одмах узели з 
а имате промрзнута кромпира, па бих рад био да купим...{S} Добар ће бити за краву!...{S} Ал’ ка 
зим кораком удари пут Рековца, и кад је био наврх Орлујака, онда се тек осврте и с пакосним сме 
а дана не беше на заветини.{S} Пошао је био, ал’ кад би наспрам беле кућице, он виде Јелицу.{S} 
ри... — То је, вели, чинио и док је ђак био.{S} Пут му је преко Липара, а он торбицу о врат, па 
вати оваквоме свету!...{S} Намислио сам био да као данас изиђем мало и до винограда...{S} Ал’ к 
нашега Милисава да је, још док је ђаком био, неким мађијама опчинила, те већ нема дана кад онуд 
="Tekst">Да ли је он том својом самоћом био задовољан или није?{S} То никоме не казиваше. </p>  
ма, ни пријатеља!...{S} А то би леп пар био: он висок као бор, а она вита као јела...{S} Баш ка 
ток Николиној кући.{S} Кад је већ близу био, он узе кресиво, стаде иза једнога грма, па је онде 
н бадава Сремчевој кући!{S} Где је Лаза биров?...{S} Лазо, узми још два-три момка, па ми га дов 
">Милисав је посрнуо, и да га није Лаза биров прихватио, би пао онесвешћен на земљу; и тек се о 
о, јуче сам због некаквога кулука шиљао бирова његовој кући, па чудо: вели да у гвозденим лонци 
мо ухватили паликућу и да му га по Лази бирову пратимо да га донде на муке удара, докле не приз 
о доле савија да у своја недра усиса те бисерне капи потокових пољубаца... </p> <p rend="Tekst" 
 лишће густих лугова сетно продирући, у бистрим потоцима огледао је своје бледо лице. </p> <p r 
 — вели уча, а брк му се смеши, — то ће бит’ од оне ваше препеченице, ха?...{S} Па, синко, како 
сав је ћутао, није се њега тицало ко ће бити тутор...{S} Знао је да оца нема!...{S} Он је, дакл 
 па бих рад био да купим...{S} Добар ће бити за краву!...{S} Ал’ кад није Ђоша код куће... онда 
ме тутору. </p> <p rend="Tekst">— Ту ће бити ћара и за лебе, ћато!{S} Само на протокол пази...{ 
нопац добро упамти...{S} Тај конопац ће бити сведок Милисављеве невиности... </p> <p rend="Teks 
и, и ја ћу ти је дати...{S} Ничија неће бити до твоја... </p> <p rend="Tekst">Милисав га пољуби 
 не узвикне: „Синовче, од тебе ће човек бити!...{S} Хајдук, коме се неће раван наћи!...“ </p> < 
пао. </p> <p rend="Tekst">— Лакше ће му бити — мишљаше учитељ, — оздравиће!... — И радоваше се  
не рече л’ ми онај стари зликовац да ћу бити хајдук каквога није у Србији било?... </p> <p rend 
и неће измаћи!{S} Жив не!...{S} А ја ћу бити хајдук каквога није у Србији било!... — И он се, н 
а, чедо моје!{S} Још за који дан, па ћу бити сам свој тутор, и онда нећу њих, него ћу твога оца 
о! </p> <p rend="Tekst">— Биће, Никола, биће баш да су мађије...{S} О томе су ми већ и други пр 
/p> <p rend="Tekst">— Има нешто мало... биће, тако, за шесет-седамдесет ока...{S} А могу вам га 
..{S} Хе, главо! </p> <p rend="Tekst">— Биће, Никола, биће баш да су мађије...{S} О томе су ми  
Невин!“...{S} Слободан?{S} Невин?{S} Ја бих волео да сам кривац, да сам зликовац!... </p> <p re 
 снао, да имате промрзнута кромпира, па бих рад био да купим...{S} Добар ће бити за краву!...{S 
 пријатељу!{S} Ако теби не бих, да коме бих?...{S} Ми, видиш, што нигде никога немамо у свету,  
} Е, не мож’ поднети!...{S} А, опет, не бих ти смео у то доба ноћи изићи напоље, па да ми жут д 
ћу, стари мој пријатељу!{S} Ако теби не бих, да коме бих?...{S} Ми, видиш, што нигде никога нем 
лазак сунчев, — а овде у чаршији баш не бих рад ноћити. </p> <p rend="Tekst">— И ја не марим за 
итеља. </p> <p rend="Tekst">— Као рекао бих да сам је негде видео, — одговараше збуњени учитељ, 
и цела моја радост; да нема њих, оседео бих пре времена. </p> <p rend="Tekst">Сиромах!...{S} За 
анове речи: </p> <p rend="Tekst">„Волео бих“, — вели капетан, — „да су ми у срезу сви кметови к 
љуби... </p> <p rend="Tekst">— Ох, како бих волео да...{S} Не!{S} Не!{S} Милисаве, дете моје, ж 
е сркнуо мало ракијице, а он упре своје благе очи у Милисава, нешто му на њему беше необично; с 
што читај из псалтира!... — вели му уча благим гласом, чисто тепајући му, јер је њега више свиј 
kst">Већ се и смркло, а месец је својим благим зрацима обасјао питома брда и дивотне долине бог 
>Уча се жалостиво осмехну, па му својим благим гласом одговори: </p> <p rend="Tekst">— Године,  
end="Tekst">— Па шта си донео, де кажи, благо учитељу!... </p> <p rend="Tekst">Милисав извади и 
умрети!... — И, погледавши благодарно у благо лице учитељево, окрете се своме Милисаву, узе га  
 али се мора умрети!... — И, погледавши благодарно у благо лице учитељево, окрете се своме Мили 
 лице урезале говориле су у томе часу о благој и поштеној нарави прогнанога старца. </p> <p ren 
"Tekst">Сви се веселе, а учитељ једнако благосиља, желећи своме ученику све што се од бога поже 
з псалтира певао: </p> <p rend="Tekst">„Блажени изгнани правде ради!“</p> <p rend="Tekst">— О,  
.{S} Док тек, ето, дође и Никола Белић, блед и погурен, рекао би да је за једну ноћ претурио ос 
и насмеје; ал’ кад је видела Милисава — блед као мртвац, а глава му клонула на груди, — заплака 
оведоше Милисава, везана, а у лицу беше блед као мртвац и узверено гледаше у скупљену гомилу... 
ао из школе, он виде младога Гружанина, бледа и замишљена, где оде Николиној кући... </p> <p re 
видео Јелицу, тавна му је румен покрила бледе образе, руковао се с њоме, па онда, дубоко уздахн 
лицу Милисављевом уступи место самртном бледилу; после збуњено додаде: </p> <p rend="Tekst">— П 
емац је помилова својим сувим рукама по бледим обрашчићима. </p> <p rend="Tekst">— Јелице!{S} С 
 целоме лицу не мож’ трага наћи животу: бледо и увело, нос му је дошао шиљаст, као у воштане фи 
ћи, у бистрим потоцима огледао је своје бледо лице. </p> <p rend="Tekst">— Јелице, — рече Милис 
даше као човек од тридесет година: лице бледо, очи упале у главу, а у чело се удубила једна дуб 
брисавши зној са чела, окрене се својој бледој сенци, своме мршавоме ћатици: </p> <p rend="Teks 
у томе рају је њена невиност сликала по бледој магли далеке будућности... себе и драгога. </p>  
 свака јој је жица орошена сузама — низ блеђано лице саме се котрљају, а она им и не брани; кад 
ца, онуде сам најрадије лутао...{S} А и ближе је пешаку. </p> <p rend="Tekst">Стари Сремац са у 
грудима поштено срце, пуно љубави према ближњему...{S} Једва се смркне, а учитељ већ помишља на 
и очи, а једанпут прође поред њега тако близу да му је својим врелим прстима руку додирнула.{S} 
 уз поток Николиној кући.{S} Кад је већ близу био, он узе кресиво, стаде иза једнога грма, па ј 
 Седе после на некакву плочу, што је ту близу записа укопана била, а за коју су говорили сељаци 
а у Сремчев воћњак...{S} Шта тамо раде, бог ће их знати!...{S} Ал’, вере ми, учо, нису чисти по 
е своме ученику: </p> <p rend="Tekst">— Бог нека ти је у помоћи, дете моје а ја знам да си неви 
 покарај онога, тамо, опет, мири, да те бог сачува и саклони кметовати оваквоме свету!...{S} На 
помало, нешто опет слишам децу, нека их бог поживи!...{S} А они су ми цела моја радост; да нема 
иља, желећи своме ученику све што се од бога пожелети може. </p> <p rend="Tekst">. . . . . . .  
алеких села:{S} Гружана, Темнићана, па, богами, и чаршинлије, познавајући гостопримство мирнога 
 капетан, намештајући златним гајтанима богато ишарани ћурак... — Ниси ти, а да ко је други? </ 
м запремљена.{S} Тај кревет беше застрт богато ишараним ћилимима, а унаоколо намештени црвени ј 
ма обасјао питома брда и дивотне долине богатога Левча и, кроз загасито лишће густих лугова сет 
ема, онај исти што смо га код болеснога Богдана видели.{S} Није он никога имао, до јединицу кће 
е прође овуда мој ђак Милисав, покојног Богдана син... добро дете!... </p> <p rend="Tekst">— Јо 
ла живот, те ваљда ће и теби, добри мој Богдане! </p> <p rend="Tekst">Болесник показиваше болно 
и. </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Богдане? — питаше га учитељ. </p> <p rend="Tekst">Болес 
апример, јунак наше приповетке, Милисав Богдановић, беше у то време већ свршен момак, не би га  
 изабраше сељаци себи за кмета Милисава Богдановића, па осим што је село довео у ред, уредио је 
 </p> <p rend="Tekst">— Никола, то није Богданово дете учинило! </p> <p rend="Tekst">— Био ти ј 
</p> <p rend="Tekst">Трећи дан по смрти Богдановој дођоше кметови са једним писаром из Рековца  
 није одлазио, само покаткада покојноме Богдану и староме учитељу...{S} Живљаше сам за себе са  
авац по две-три ноћи не дође — отумара, богзна, у друго неко село, онда је Стојна повазда жалос 
види г. капетан како си сиромах, те ће, богзна, штогод и из касе пружити да ти се у овој невољи 
ја се Стојна врати, задувана, као да је богзна неки терет потеглила... </p> <p rend="Tekst">Е,  
скиде капу, пољуби ме у руку; ја мислим богзна шта ће...{S} Кад тамо, шта је?... хоће момак да  
>— Па ко му брани?{S} Нек се жени, ал’, богме, о њој нека и не мисли!...{S} Па баш кад постане  
S} Треба се и господи нечим умилити, а, богме, и младога Милисава треба понудити, јер не верује 
а да ми донесеш једну торбицу кромпира; богме, синко, одавна ми ништа ниси донео... — После про 
погледом додаде: </p> <p rend="Tekst">— Богме, учитељу, није лако имати тутора!... </p> <p rend 
p rend="Tekst">— Молим те, господине, — богорадио је Никола, — гледај како најбоље знаш; та ниј 
војим уљудним владањем далеко надмашили богословце...{S} Например, јунак наше приповетке, Милис 
 учитеља.{S} Али зато нек не мисле наши богословци да су они и са свешћу тако ниско стојали, ка 
 оно време изгледала.{S} Путови како је богу воља!{S} Да обиђеш целу земљу унакрст: пођи лево а 
Као да је у дрекавца и заљубљена!...{S} Боже мој, шта ти неће људи изнети!...{S} Веле да више в 
 њима који нису знали ни десет заповеди божиј’... па опет нису крали ни отимали.{S} Беху то већ 
ове уљудности и чистоте, али су га се и бојали.{S} Беше у његовоме понашању нешто необично, тај 
протепа Стојна и брзо се пусти из кола, бојећи се да не посрне. </p> <p rend="Tekst">Ђоша није  
 измученоме лицу лебдео је израз гнева, бола и мучења...{S} После се поклони и оде, а за њиме,  
<p rend="Tekst">— Хвала ти, учо, — рече болесник полугласно, — али се мора умрети!... — И, погл 
сника.{S} Хтеде се с њиме руковати, али болесник није могао руке подићи. </p> <p rend="Tekst">— 
добри мој Богдане! </p> <p rend="Tekst">Болесник показиваше болном својом мимиком да би се рад  
t">— Узми, пиј!... </p> <p rend="Tekst">Болесник је пио.{S} И заиста, после неколико минута беш 
 питаше га учитељ. </p> <p rend="Tekst">Болесник диже очи, па кад је познао учитеља, он се болн 
">Учитељ скиде качкету, па се посади до болесника.{S} Хтеде се с њиме руковати, али болесник ни 
ошима показују. </p> <p rend="Tekst">До болесника седи човек неки у годинама.{S} Лице му је озб 
и би се запитали: шта је тај човек томе болеснику?...{S} Шта је у њему изгубио?{S} Да ли стрица 
 напуни је том течношћу, па нагнувши се болеснику, принесе је побледелим уснама. </p> <p rend=" 
унац из Срема, онај исти што смо га код болеснога Богдана видели.{S} Није он никога имао, до је 
 од грознице, и од кашља, и што већ има болештина на свету...{S} Мене је једанпут заболела пета 
же очи, па кад је познао учитеља, он се болно осмехну, али ћуташе. </p> <p rend="Tekst">— Донео 
/p> <p rend="Tekst">Болесник показиваше болном својом мимиком да би се рад животне водице напит 
!...{S} А знаш да ми срце једва бије од болова који га стегоше! — рече јадно девојче, покривају 
а лица лебди нека туга, нека неисказана боља...{S} Кад би га ви видели, ви би се запитали: шта  
а јело готови?...{S} Зна то моја Стојна боље него ма ко...{S} Мађије су оно!...{S} Хе, главо! < 
Та ће ствар доћи и до мађистрата, па је боље да буде више, него мање. </p> <p rend="Tekst">— Мо 
се, опет, домаћин отима како ће лепше и боље госта дочекати. </p> <p rend="Tekst">Попа довео св 
..{S} А то би леп пар био: он висок као бор, а она вита као јела...{S} Баш као да су рођени јед 
главу, а у чело се удубила једна дубока бора, коју учитељ никада пре није на њему видео; корача 
 озбиљно, намрштено, али преко свих тих бора збрчканога лица лебди нека туга, нека неисказана б 
ку изгледаше, заиста, диван.{S} Све оне боре које су године и пакости људске у његово лице урез 
и које су мирно гледале како се с глађу бориш... те ће после смрти за тобом плакати... </p> <p  
/p> <p rend="Tekst">— Оно, које и ти... босијок и ружу. </p> <p rend="Tekst">— А ја, видиш, има 
е; лепо ће пристајати свеже руменило уз босиљак! </p> <p rend="Tekst">— Е, сад би и руже!...{S} 
љка! </p> <p rend="Tekst">— А шта ће ти босиљак?... — питаше га Јелица. </p> <p rend="Tekst">—  
ekst">— Јелице, дај ми стручак од вашег босиљка! </p> <p rend="Tekst">— А шта ће ти босиљак?... 
 <p rend="Tekst">Јелица му даде стручак босиљка. </p> <p rend="Tekst">— Па, Јелчице, дај ми и ј 
Радован, него да ме наместе за везира у Босни...{S} Гле како пронађе онака зликовца, паликућу!. 
но лице саме се котрљају, а она им и не брани; кадикад само што дубоко уздахне, после погледи к 
} Па и њен отац зна за то, и опет му не брани, баш и кад јој у кућу дође... </p> <p rend="Tekst 
Никола: </p> <p rend="Tekst">— Па ко му брани?{S} Нек се жени, ал’, богме, о њој нека и не мисл 
па, лепо, преко Орашја, хајд’ у Сремчев браник.{S} О, виђала сам ја њега!{S} Па и њен отац зна  
е право кући својој, него уђе у Николин браник, после удари кроз Орашје, па оде право запису... 
ајвеће њине усхићености изиђе из густог браника стари Сремац; лице му беше озбиљно, хладно као  
уче се кроз Орашје, па управо Сремчевом бранику. </p> <p rend="Tekst">Тако једанпут дигне се Ми 
подићи. </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Богдане? — питаше га учитељ. </p> <p rend="Tekst"> 
<p rend="Tekst">— Много којешта мислим, брат-Радоване...{S} Знаш, кад човек своје деце нема, он 
{S} Никада не би човек веровао да су то брат и сестра.{S} А, овамо су једна крв и једно млеко!. 
бри учитељу, тако је!{S} Онај који нема брата, са целим се светом братими...{S} Ето, ти немаш д 
у њему изгубио?{S} Да ли стрица?{S} Или брата старијега?...{S} А он, кад би хтео, овако би вам  
би хтео, овако би вам одговорио: „Драги брате, изгубио сам пријатеља!...“ Тај човек беше страна 
томе ни помињати!...{S} Муке су то, мој брате!...{S} И да није учинио, признао би...{S} Тек беш 
нај који нема брата, са целим се светом братими...{S} Ето, ти немаш деце, па су сва деца твоја. 
гласом говорити: </p> <p rend="Tekst">— Браћо, ето, ја остадох кô нико мој, без куће и кућишта; 
 ароганције: са сељацима као са рођеном браћом, а са ђацима су поступали као са сопственом децо 
је својим благим зрацима обасјао питома брда и дивотне долине богатога Левча и, кроз загасито л 
икад није у кућу долазио; зато је још с брда упро своје старе очи и, лагано корачајући, разглед 
 му је, некако, сама за себе на пустоме брдашцу.{S} С леве стране поток, а десно лужина...{S} У 
и, — нека изгину! — Затим се спусти низ брдо и, све странпутицама јурећи, нестаде га у ноћној т 
 никоју другу не мисли, него баш њу!.. „Бре, дете“, рекох му ја, „нећеш је узети, док је на мен 
 прекрштеним негама нашао ослонац, само брекће, и треба му по четврт сата, док се мало поутиша. 
 је све то несрећник извршио, а он онда брзим кораком удари пут Рековца, и кад је био наврх Орл 
шао, тури ту нађену стварку у недра, па брзим кораком оде...{S} Стојна је замишљено гледала за  
>— И опет сам твоја! — протепа Стојна и брзо се пусти из кола, бојећи се да не посрне. </p> <p  
оје деце нема, онда о туђој мисли, туђу бригу води!...{S} Да, да, тако је то!{S} Малопре прође  
е хте све што је мислио исказати, него, брижно посматрајући, гледаше у невесело лице свога учен 
. </p> <p rend="Tekst">Јелица се трже и бризну плакати. </p> <p rend="Tekst">— Зар и ти, бабо?. 
о његовој кући...{S} А за даље ја ћу се бринути. </p> <p rend="Tekst">— Хоћу!... </p> <p rend=" 
d="Tekst">— Добро, добро, — вели уча, а брк му се смеши, — то ће бит’ од оне ваше препеченице,  
на диже се и сасвим лагано, рекао би да броји кораке, упутио се право погорелој кући.{S} После  
вар доћи и до мађистрата, па је боље да буде више, него мање. </p> <p rend="Tekst">— Молим те,  
рца. </p> <p rend="Tekst">— Све лепо да буде спремно, дете моје!{S} А у торбу ћеш метнути и неш 
 иди, — рече старац, задовољан, — а кад буде време, дођи, и ја ћу ти је дати...{S} Ничија неће  
рашчићима, да се девојче побојало да не буде истина што сељаци говоре да ће јој отац померити п 
} Не!{S} Милисаве, дете моје, живи ти и буди срећан!... </p> <p rend="Tekst">После тога се окре 
мела све о чему је њен отац толике ноћи будно размишљао, онда се разли по њеним снежним образим 
невиност сликала по бледој магли далеке будућности... себе и драгога. </p> <p rend="Tekst">Ала  
камијама, па тек онако полугласно нешто бумбарају, а први ђак стоји код табле, па их једнако оп 
овој преостало.{S} Ситније ствари, као: бурад, каце, казан и друге маленкости, распродаше; новц 
 сам хтео да се у овоме лугу сахрани, и вазда је говорио како је ово место најдивније за вечно  
им узе један омут сена и махаше њиме по ваздуху дотле, док се није почело пушити.{S} Онда приђе 
је му се ни отац старао!...{S} Па каква вајда?...{S} Ја му велим: „Милисаве, не иди оној вештиц 
и, док је на мени главе!“...{S} Е, није вајде, право има моја Стојна, баш га опчинише! </p> <p  
а свећу. </p> <p rend="Tekst">— Е, није вајде, морам још данас отићи да му однесем и оно мало ж 
то најбољи кмет, да нема у целоме Левчу ваљанијега човека; а да му људи казивању верују, наводи 
ели уча, — ти си добро момче и доста се ваљано учиш...{S} А јеси ли ми што реграције донео?...  
е једно назиме и неку мешину вина...{S} Ваљда нисам пао на теме да се за једно прасе толико муч 
Него моја снâ.{S} Стојна, она изиђе, па ваљда му нешто пребаје, врача, тек се дрекавац умири и  
огима је ова водица повратила живот, те ваљда ће и теби, добри мој Богдане! </p> <p rend="Tekst 
то, питајте старог Николу Белића; он ће вам се главом заклети да нема ноћи а да му не дође дрек 
јега?...{S} А он, кад би хтео, овако би вам одговорио: „Драги брате, изгубио сам пријатеља!...“ 
 главе обрнуо?{S} Јок, вере ми!{S} Ћути вам он као земља, па из моје куће, лепо, крадимице, све 
о, за шесет-седамдесет ока...{S} А могу вам га дати баш и ђутуре, мени није од потребе... </p>  
егне раменима, па мисли у себи: лако се вама смејати!... </p> <p rend="Tekst">О томе дрекавцу љ 
ацима?... </p> <p rend="Tekst">Вештица, вампира и дрекаваца беше у оно време пуно село, не сме  
 путу мало ко да није видео вештицу или вампира, а за некима се дрекавац све до куће дерао...{S 
еко дваест година, како ми један официр варадинске регименте покушаваше да обешчасти жену... па 
ономе што вели: „Ја познајем човека...“ Вараш се, пријане мој!...{S} У грудима је његовим суд у 
о да — ништа не ради...{S} Одлазио је у варош трезан; а враћао се пијан.{S} С киме је он тамо п 
још у староме Срему радовала кад јој из вароши донесе луткицу ил’ другу какву играчку...{S} Он  
ао у воштане фигуре, што их Талијани по варошима показују. </p> <p rend="Tekst">До болесника се 
у...{S} Бивало је те човек пође до прве варошице, па се више и не врати кући...{S} Просто: нест 
 <p rend="Tekst">— И ја не марим за ову варошку галаму, — рече учитељ, седајући на некога белца 
е Милисављевог оца где мирно лежи поред ватре, под главом му један сламни стук, а покрио се црв 
олазило или кроз отворена врата, или од ватре, која је непрестано на огњишту горела. </p> <p re 
ме хаљине и друго покућанство изнеше из ватре. </p> <p rend="Tekst">Старији људи и кметови скуп 
ао за неко „предсобље“: онде се они око ватре скупе, пуше и разговарају, све док учитељ не дође 
проклињали; они који су желели да се на ватри спали, ти су исти сад жалили што га три дана мори 
лепом Јелицом почупа с грања и спали на ватри. </p> <p rend="Tekst">Сви су сељаци старца поштов 
око ње поседа чељад, а ноћу окрену ноге ватри, па мирно спавају...{S} То, наравно, зими бива, а 
колине куће.{S} Стојна, како је осетила ватру, како је била сутрадан код баба-Јане врачаре. </p 
 а брк му се смеши, — то ће бит’ од оне ваше препеченице, ха?...{S} Па, синко, како на дому?{S} 
end="Tekst">— Јелице, дај ми стручак од вашег босиљка! </p> <p rend="Tekst">— А шта ће ти босиљ 
<p rend="Tekst">Она се осмејкивала тако ведро, тако невино да се Милисав није могао више уздржа 
..{S} А имаш ли једно парче конопца, да вежем ову врећу?... </p> <p rend="Tekst">И он погледа у 
адовољством, одреши са дирека конопац и веза њиме врећу.{S} Уча му помагаше да је наново дигне  
p rend="Tekst">Утоме доведоше Милисава, везана, а у лицу беше блед као мртвац и узверено гледаш 
ми још два-три момка, па ми га доведите везана...{S} Добро, добро!{S} Казаће то дете, докле га  
</p> <p rend="Tekst">Милисава отпратише везана у Рековац пред капетана, пред онога доброг човек 
st">Пандур изиђе, а уђоше Планинчани са везаним Милисавом; поклонише се пред капетаном, лепо се 
пну нешто пандуру и отпусти све људе до везанога Милисава; њега затворише у подрум, а кмету Рад 
!{S} Да помори толике људе!...{S} Лепо, везао споља врата конопцима.{S} Заветина...{S} Људи као 
ка рађа; на прсима му се сјаји злато од везенога јелека, а за појасом севкају сребрни пиштољи.  
 кâ овај Радован, него да ме наместе за везира у Босни...{S} Гле како пронађе онака зликовца, п 
живао...{S} Часак је то у коме се један век сахрањује; све што је у теби, све што је твоје било 
оже мој, шта ти неће људи изнети!...{S} Веле да више воли њега него и свога Зола; јер бива да ј 
ше?...{S} Чујеш ли песму славуја?...{S} Веле да он сву драгу ноћ само љубави пева, кажу да и он 
неким људима.{S} Довели једно момче.{S} Веле да је запалио кућу своме тутору. </p> <p rend="Tek 
чуне...{S} Тако га сретају и сељаци, па веле: „Сремац ће да полуди!“ Једанпут га је Николина сн 
У Николе лепа снаха, још чудније! — Па, вели, откако сам њоме оженио сина, нема вечера а да ми  
не прође и с њоме не говори... — То је, вели, чинио и док је ђак био.{S} Пут му је преко Липара 
, нема вечера а да ми не дође...{S} Ми, вели, таман полежемо, а у лугу се зачују као гајде, пос 
ука шиљао бирова његовој кући, па чудо: вели да у гвозденим лонцима кува ручак!... </p> <p rend 
у учио, од некога апотекара добио...{S} Вели, од свачега лечи, и од грознице, и од кашља, и што 
чи: </p> <p rend="Tekst">„Волео бих“, — вели капетан, — „да су ми у срезу сви кметови кâ овај Р 
>— Томе је тај некрштени Сремац крив, — вели друга нека, — он је баш сам хтео да се у овоме луг 
/p> <p rend="Tekst">— Лепо, Милисаве, — вели уча, — ти си добро момче и доста се ваљано учиш... 
едрима. </p> <p rend="Tekst">— Морам, — вели, — однети ово мало ракијице нашем учитељу, нисам г 
 </p> <p rend="Tekst">— Добро, добро, — вели уча, а брк му се смеши, — то ће бит’ од оне ваше п 
редака. </p> <p rend="Tekst">— Добро, — вели уча, — иди на место, а сутра да ми донесеш једну т 
p> <p rend="Tekst">— Не смеј се, учо, — вели кмет Радован, — а, ево, јуче сам због некаквога ку 
 деде ми ти што читај из псалтира!... — вели му уча благим гласом, чисто тепајући му, јер је ње 
<p rend="Tekst">— Добро, господине... — вели капетанова сенка. </p> <p rend="Tekst">— Други ник 
 <p rend="Tekst">— Сад ће га провести — вели уча жалостивим гласом. </p> <p rend="Tekst">— Ено  
ба-Јане врачаре; гледала је у пасуљ, па вели: „Млад, висок момак, ту је из села“...{S} Нико дру 
<p rend="Tekst">Па онда веруј ономе што вели: „Ја познајем човека...“ Вараш се, пријане мој!... 
</p> <p rend="Tekst">И он је упро своје велике сјајне очи у њено румено лице. </p> <p rend="Tek 
 прсију, витка стаса, у лицу бео, а очи велике, загасите; на рамену му загасито гуњче са црвено 
озденим обручима окован сандук, на њему велики црн катанац, лежаше у једном мрачном ћошету праз 
 напиши господину капетану једно писмо, велико писмо, на читавом табаку!{S} Кажи му да је кућа  
Радован са Николом Белићем, који беше у великој љубави са кметом. </p> <p rend="Tekst">— Хе, уч 
арао!...{S} Па каква вајда?...{S} Ја му велим: „Милисаве, не иди оној вештици, та знаш шта о њи 
 тамо раде, бог ће их знати!...{S} Ал’, вере ми, учо, нису чисти послови...{S} И јуче ми је баш 
 ево, ако се ја о њему не старам, онда, вере ми, није му се ни отац старао!...{S} Па каква вајд 
 </p> <p rend="Tekst">— Па признаде ли, вере ти, Јоване? — питаху га сељаци из Планинца. </p> < 
ликућу!...{S} Човек је то!...{S} Човек, вере ми!...“ </p> <p rend="Tekst">Тако пандуру казује к 
 зар мислиш да је главе обрнуо?{S} Јок, вере ми!{S} Ћути вам он као земља, па из моје куће, леп 
тене смештена, а сва опала, не би човек веровао да у њој људи живе...{S} Сремац му досада никад 
рзост стражаре...{S} Никада не би човек веровао да су то брат и сестра.{S} А, овамо су једна кр 
ше жеђу... </p> <p rend="Tekst">Па онда веруј ономе што вели: „Ја познајем човека...“ Вараш се, 
 свакоме приповеда.{S} Има те му неко и верује, а неко му се и подсмехне...{S} А он, сиромах, ш 
 децу понели? </p> <p rend="Tekst">— Не верујем, господине...{S} Сиротиња је!... </p> <p rend=" 
младога Милисава треба понудити, јер не верујем да га је у Рековцу капетан јабукама нудио.. </p 
 капетан, а он, опет, другима, и сви му верују... </p> <p rend="Tekst">— Па признаде ли, вере т 
аљанијега човека; а да му људи казивању верују, наводио је капетанове речи: </p> <p rend="Tekst 
анин девер. </p> <p rend="Tekst">Сви се веселе, а учитељ једнако благосиља, желећи своме ученик 
.{S} После се поклони и оде, а за њиме, весели учитељ и Сремац. </p> <p rend="Tekst">— Милисаве 
 Никола Белић са својим гостима седео и веселио се, он мало ка’ застаде, а мајци се учинило да  
е долази; а по кући, уз домаће послове, весело пева млада кметовица. </p> </div> </body> </text 
end="Tekst">— Њега могу довести, — рече весело уча, — јер му се и с оцем добро познајем... </p> 
је осећање узбуњених прсију.{S} Очи јој весело синуше, и она узе стару руку свога родитеља, па  
реостало, и то беле као снег, па кад их ветар залелуја, а ти мислиш то је она свила што се у ба 
иховим ће се још сутра играти планински ветрови...{S} А ја?{S} Та не рече л’ ми онај стари злик 
p rend="Tekst">Коло се све више ширило, већ се и старци, угрејани вином, хваташе до разигране м 
 право запису...{S} Кад је стигао тамо, већ се почело смркавати, нигде живе душе...{S} Само јед 
огу му скинуше оно тешко гвожђе које га већ толико месеци стезаше.{S} Он их озбиљно посматраше: 
као прва комшика, клела се да је досада већ петорици срце изела, а нашега Милисава да је, још д 
губише испред очију добрих стараца, кад већ ништа не чуше, до само жубор потока и умиљату песму 
укао уз поток Николиној кући.{S} Кад је већ близу био, он узе кресиво, стаде иза једнога грма,  
ке, Милисав Богдановић, беше у то време већ свршен момак, не би га учитељ за живот главе ни зло 
ђе странпутицом, доле потоку.{S} Кад се већ у лугу изгубише испред очију добрих стараца, кад ве 
Треба путовати! — рече Сремац. — Ено се већ и ноћ спрема, — додаде, показујући у залазак сунчев 
 да види шта му ученици раде, јер су се већ сви искупили и чекаху свога доброг учитеља...{S} Ме 
 кући... </p> <p rend="Tekst">Старац се већ и заборавио шалити, па му је шала и изгледала мало  
 ђаком био, неким мађијама опчинила, те већ нема дана кад онуда поред њене куће не прође и с њо 
иће баш да су мађије...{S} О томе су ми већ и други приповедали, — рече кмет-Радован. </p> <p r 
здравише се с њима; а после, кад би они већ минули мимо њих, питаше се: </p> <p rend="Tekst">—  
лижњему...{S} Једва се смркне, а учитељ већ помишља на свануће.{S} Једва је чекао да му се учен 
кијице нашем учитељу, нисам га ни онако већ давно видео...{S} Ко зна, можда се добри старац и з 
прима част... </p> <p rend="Tekst">— Но већ познајеш га, — увераваше кмета пријатељ из Рековца, 
оји је од Ђоше. </p> <p rend="Tekst">То већ није било у реду, и увређени Ђоша пустио се из кола 
 лечи, и од грознице, и од кашља, и што већ има болештина на свету...{S} Мене је једанпут забол 
оженио...{S} А о Стојни су износили што већ није ни могуће!{S} Као да је у дрекавца и заљубљена 
 не беше у пријатеља младе снаје, данас већ не би ни трага било од њих...{S} Она осети... </p>  
ад је тек појмио о чему је стари Сремац већ од толиког времена мислио...{S} И он га усхићено љу 
има или пред њима. </p> <p rend="Tekst">Већ се и смркло, а месец је својим благим зрацима обасј 
вео у ред, уредио је и своју кућу: беше већа и беља него и Сремчева бела кућица, а у кући седи  
ли само, с мањом, неразумнијом децом; а веће није никад ни покарао, јер беше међу-њима момака,  
 опет нису крали ни отимали.{S} Беху то већином добри и поштени људи, без икаквих претензија и  
вели, откако сам њоме оженио сина, нема вечера а да ми не дође...{S} Ми, вели, таман полежемо,  
лепо погачу, ипеци једио ћуре, и то још вечерас, па ћемо лепо још зором у Јагодину. </p> <p ren 
говорио како је ово место најдивније за вечно почивање... </p> <p rend="Tekst">Јест, и то је ис 
?...{S} Мучење, батине, ланци, робија и вешала...{S} Кривца тек доцкан пронађу, па ако ти је ме 
ле свашта за њу: неке су говориле да је вештица, да уме чинити, врачати, мађијати...{S} Снâ.{S} 
т са мртвацима?... </p> <p rend="Tekst">Вештица, вампира и дрекаваца беше у оно време пуно село 
{S} Ја му велим: „Милисаве, не иди оној вештици, та знаш шта о њима цело село говори!“...{S} Па 
мо се, али у путу мало ко да није видео вештицу или вампира, а за некима се дрекавац све до кућ 
, у белим чарапама у које је капетаница вешто уплела два-три црвена или плава листића, прекрсти 
сказана боља...{S} Кад би га ви видели, ви би се запитали: шта је тај човек томе болеснику?...{ 
а, нека неисказана боља...{S} Кад би га ви видели, ви би се запитали: шта је тај човек томе бол 
огледа кроз једну рупицу на пенџерлији, виде онде учитеља где нешто шије, а дубоко се замислио. 
ква ли је и чија?...{S} Али га нигде не виде.{S} Тек доцније, као крадом, вукао се кроз гомилу  
ekst">Кад је учитељ изишао из школе, он виде младога Гружанина, бледа и замишљена, где оде Нико 
био, ал’ кад би наспрам беле кућице, он виде Јелицу.{S} Забулила се белом марамом, па залива цв 
ене крви помешао; а кроз танку кошуљицу виде се најдивније форме округлих прсију. </p> <p rend= 
 полуди!“ Једанпут га је Николина снаха видела, а он сео доле, у Турскоме Потоку, баш на оно ме 
 пре Цвети дрекавац дерао.{S} Кад га је видела, она је сва претрнула. </p> <p rend="Tekst">— Шт 
дна жена! — па се и насмеје; ал’ кад је видела Милисава — блед као мртвац, а глава му клонула н 
и.{S} Кад је то све признала, па кад је видела оне презриве погледе којима је пратише она паде  
ј исти што смо га код болеснога Богдана видели.{S} Није он никога имао, до јединицу кћер.{S} С  
нека неисказана боља...{S} Кад би га ви видели, ви би се запитали: шта је тај човек томе болесн 
овек каквог је ретко наћи, људи га нису видели да се наљути...{S} Једанпут — упрло му сунце баш 
У моме подруму многе су тајне изишле на видело, и његова ће!... </p> <p rend="Tekst">Кад је ћат 
{S} Ено, мој први комшија, Марко Ћосић, видео га је јуче, док смо се ми овде на заветини гостил 
а има у Книћу још једну сестру неудату, видео си је ти!{S} Онаке девојке нећеш наћи ни усред Кр 
 земљу.{S} Ох, и ја сам видео то цвеће; видео сам њих двоје како румене, како им груди задрхташ 
е како румене, како им груди задрхташе; видео сам оно о чему сам, можда, у младости сањао...{S} 
 </p> <p rend="Tekst">— Откако сам тебе видео, Јелчице, не волим ниједно цвеће, до само ружу ру 
"Tekst">— Као рекао бих да сам је негде видео, — одговараше збуњени учитељ, — али ти не могу тв 
и у свету нашао!...{S} Пре сам их негде видео где разговарају: поруменели обоје, а шапућу...{S} 
фарбана, а по дуваровима се тек понегде видео траг од креча; а сва је зграда била подељена на д 
му је срце и само казивало.{S} А кад је видео Јелицу, тавна му је румен покрила бледе образе, р 
разиђемо се, али у путу мало ко да није видео вештицу или вампира, а за некима се дрекавац све  
по цвеће паде на земљу.{S} Ох, и ја сам видео то цвеће; видео сам њих двоје како румене, како и 
а та Сремчева Јелица!{S} Ја никад нисам видео лепше у свету.{S} Само је штета што је из белога  
 </p> <p rend="Tekst">— Одавно те нисам видео, Радоване... </p> <p rend="Tekst">— Послови су, г 
га.{S} Марко Ћосић, како га је онај дан видео где шврља око Николине куће.{S} Стојна, како је о 
ем учитељу, нисам га ни онако већ давно видео...{S} Ко зна, можда се добри старац и зажелео наш 
ра, коју учитељ никада пре није на њему видео; корачаше мирно, с погнутом главом — човек би по  
ле ме та проклета кућа више никада неће видети... </p> <p rend="Tekst">Кад је учитељ изишао из  
, а око куће ретко си где на воћу могао видети оне прљаве чаурице од несрећних гусеница...{S} С 
стари Сремац. — Стар си, али опет можеш видети: да л’ је оно конопац, што на оном левом диреку  
ти не могу тврдо казати где и у кога је видех. </p> <p rend="Tekst">— Био ти је некад ђак тај ш 
, Никола, узми оно подераније гуњче, да види г. капетан како си сиромах, те ће, богзна, штогод  
м; остави их у својој соби, а он оде да види шта му ученици раде, јер су се већ сви искупили и  
чење...{S} Кадикад и капетаница дође да види како се муче људи — чудна жена! — па се и насмеје; 
исав је радо долазио до записа, које да види свога старога учу... а и још нешто, о чему су неки 
ну белу кућицу; после јој долази као да види у даљини где јој даје знакове да ће јој доћи, чим  
леда, осмехује се на њега, али он њу не види, његове су мисли далеко од њених страсти...{S} Она 
 псалмопевцу срце заиграло да га чује и види. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, Милисаве, — вели уча 
ић зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Ох, видим ја — рече кроз сузе учитељ, — видим ја да је дете 
Ох, видим ја — рече кроз сузе учитељ, — видим ја да је дете невино! </p> <p rend="Tekst">— Ћут’ 
ок и ружу. </p> <p rend="Tekst">— А ја, видиш, имам још једно цвеће које волим. </p> <p rend="T 
Ако теби не бих, да коме бих?...{S} Ми, видиш, што нигде никога немамо у свету, ми смо међу соб 
м у Сремца. </p> <p rend="Tekst">— Тај, видиш, чија је ова кеса, запалио је кућу Николе Белића; 
 да се и небо и земља грле и љубе...{S} Видиш ли оне ситне капљице што, ударајући у шарени шљун 
на Орлујак или на Камичар, па са висине видиш ту белу пегицу, а у теби срце заигра, чисто би и  
ом рече: </p> <p rend="Tekst">— Оно што видиш у мене, моје је!...{S} Даље ме не питај!... </p>  
онде у мислима својим и слика у разноме виду: час јој се чини да га гледа како се наслонио на д 
о Орашја, хајд’ у Сремчев браник.{S} О, виђала сам ја њега!{S} Па и њен отац зна за то, и опет  
роз густе облаке дима, по ноћноме зраку вијуга...{S} Кроз ноћну тишину слушао је како диреци пр 
здалека како се пламен Николине колибе, вијући се кроз густе облаке дима, по ноћноме зраку вију 
.{S} Њих двојица удесили, па поред чаше вина једнако певају неке стихире, а људи слушају, па се 
да ми пошаље једно назиме и неку мешину вина...{S} Ваљда нисам пао на теме да се за једно прасе 
иле свакада на време урађене и окопане, виноград, орезан и опрашен, а око куће ретко си где на  
ет-шест окривљеника и једним пандуром у виноград, па онде надгледа како ће се окопати или ореза 
о сам био да као данас изиђем мало и до винограда...{S} Ал’ куд ћеш ти, кад, ево, овај несрећни 
амислио, као да ти је град побио поља и винограде?... </p> <p rend="Tekst">Учитељ се диже са св 
 више ширило, већ се и старци, угрејани вином, хваташе до разигране момчадије...{S} Само један  
е оно конопац, што на оном левом диреку виси, којим је та кућа подупрта?... </p> <p rend="Tekst 
>— Па, ето, узми, то парче што о диреку виси...{S} Враг ће знати ко му пресече половину...{S} А 
погледа у дирек о коме је парче конопца висило. </p> <p rend="Tekst">— Па, ето, узми, то парче  
ти ко му пресече половину...{S} А ту је висило све некако до самих Цвети... </p> <p rend="Tekst 
попнеш на Орлујак или на Камичар, па са висине видиш ту белу пегицу, а у теби срце заигра, чист 
а у среди собе астал...{S} На дувару је висио св. Никола, а на страни једна дуга пушка и један  
ре; гледала је у пасуљ, па вели: „Млад, висок момак, ту је из села“...{S} Нико други, него он.. 
илисав изиђе. </p> <p rend="Tekst">Леп, висок момак, широких прсију, витка стаса, у лицу бео, а 
ријатеља!...{S} А то би леп пар био: он висок као бор, а она вита као јела...{S} Баш као да су  
лићем дођоше неки гости из Кнића: лепи, високи људи, чисто обучени, са црвеним јелецима, а за п 
би леп пар био: он висок као бор, а она вита као јела...{S} Баш као да су рођени једно за друго 
ekst">Леп, висок момак, широких прсију, витка стаса, у лицу бео, а очи велике, загасите; на рам 
st">— Јелице!...{S} Ах, моја Јелчице! — Више није могао ни гласка пустити. </p> <p rend="Tekst" 
 гласом, чисто тепајући му, јер је њега више свију ученика волео. </p> <p rend="Tekst">Милисав, 
 шта ти неће људи изнети!...{S} Веле да више воли њега него и свога Зола; јер бива да јој дрека 
знати...{S} А после ме та проклета кућа више никада неће видети... </p> <p rend="Tekst">Кад је  
глава јој клону на његово раме. — Никад више!...{S} Али, мој драги, треба ићи; отац ће нас чека 
 сина. </p> <p rend="Tekst">Коло се све више ширило, већ се и старци, угрејани вином, хваташе д 
оћи и до мађистрата, па је боље да буде више, него мање. </p> <p rend="Tekst">— Молим те, госпо 
ла као снег!{S} А ту њену белоћу још је више уздизало загасито зеленило од густо засађенога воћ 
 приметио да се Милисав код записа није више пута ни прекрстио, него полако, крадимице, провуче 
е те човек пође до прве варошице, па се више и не врати кући...{S} Просто: нестане га.{S} Питај 
ровири на врата, ал’ онај у лугу још се више дере, све док Стојна не изиђе...{S} Онда се све ум 
мо мицале, али не могоше ниједне речице више проговорити; срце јој беше препуно среће, љубави,  
 његова Стојна — дивна женица, нема јој више него дваест и две и три године; цео се сабор загле 
о, тако невино да се Милисав није могао више уздржати, него је загрлио и својим врелим уснама љ 
ом, па залива цвеће; засукала рукаве до више лаката, а оне беле ручице, љубљене сунчевим зрацим 
> <p rend="Tekst">— За живота се нећемо више растајати, — рече Милисав, а груди му се таласаше  
ше то свечан тренутак какав се у животу више не враћа...{S} Нико га двапут није уживао...{S} Ча 
чувајте ми дете... </p> <p rend="Tekst">Више није могао говорити, усне му се само мицаху, малак 
 па му припрети да се убудуће поштеније влада. </p> <p rend="Tekst">Тако је он то чинио, али са 
еђу-њима момака, који су својим уљудним владањем далеко надмашили богословце...{S} Например, ју 
кле још нисам знао за тешко гвожђе и за влажне зидове црних тавница, онуде сам најрадије лутао. 
 очима лелујала, не беше ниједног црног влакна; сав бео као снег! </p> <p rend="Tekst">— Дођох, 
и о томе два-три дана, па опет ућути, а власт шта ће?...{S} Суди онима што су у животу, а и шта 
 Суди онима што су у животу, а и шта ће власт са мртвацима?... </p> <p rend="Tekst">Вештица, ва 
јер га другар онога часа изда и приказа власти. </p> <p rend="Tekst">Пред властима је Ђоша мора 
иказа власти. </p> <p rend="Tekst">Пред властима је Ђоша морао свој преступ признати.{S} Зато г 
 суд у коме је мрзост и љубав, пламен и вода смештена...{S} Оне исте очи које су мирно гледале  
це нема, онда о туђој мисли, туђу бригу води!...{S} Да, да, тако је то!{S} Малопре прође овуда  
. </p> <p rend="Tekst">— Многима је ова водица повратила живот, те ваљда ће и теби, добри мој Б 
 у овај мах преварио учитељ, јер његова водица не беше тако снажна да отклони смрт...{S} Отац ј 
дуче лекова, мириса и других којекаквих водица... </p> <p rend="Tekst">— Он нек иде капетаници  
 се добри старац животворној моћи своје водице. </p> <p rend="Tekst">Али се у овај мах преварио 
ном својом мимиком да би се рад животне водице напити; учитељ узе једну чашу, напуни је том теч 
d="Tekst">— Донео сам ти од оне животне водице што сам те и лане њоме лечио... — И он извади из 
 на левој нози, па сам се напио животне водице... прође, ама као да си руком однео... </p> <p r 
 отићи да му однесем и оно мало животне водице, што сам, још док сам на знату учио, од некога а 
повратио, кад га мало попрскаше хладном водом. </p> <p rend="Tekst">— Метите га до после подне  
ивши лугом што поред куће Николе Белића вођаше, „белој кућици“, као што су је сви сељаци звали  
 неваљао, знала је она то, и опет га је волела; он беше лопов, а она га је крила...{S} Сирота м 
штољи. </p> <p rend="Tekst">— Она ме је волела, док беше још у Книћу код мајке; а сад?... — И о 
јући му, јер је њега више свију ученика волео. </p> <p rend="Tekst">Милисав, поруменевши до уши 
похода јако обрадовала, јер осим ракије волео је и свога бившег ученика. </p> <p rend="Tekst">— 
н!“...{S} Слободан?{S} Невин?{S} Ја бих волео да сам кривац, да сам зликовац!... </p> <p rend=" 
... </p> <p rend="Tekst">— Ох, како бих волео да...{S} Не!{S} Не!{S} Милисаве, дете моје, живи  
 капетанове речи: </p> <p rend="Tekst">„Волео бих“, — вели капетан, — „да су ми у срезу сви кме 
ти неће људи изнети!...{S} Веле да више воли њега него и свога Зола; јер бива да јој дрекавац п 
>— Ал’ ето, — мисли учитељ, — кад момак воли девојку, шта му знаш?{S} А и време је да се жени,  
 А ја, видиш, имам још једно цвеће које волим. </p> <p rend="Tekst">И он је упро своје велике с 
t">— Откако сам тебе видео, Јелчице, не волим ниједно цвеће, до само ружу румену...{S} Еј, Јело 
време изгледала.{S} Путови како је богу воља!{S} Да обиђеш целу земљу унакрст: пођи лево а десн 
о загасито зеленило од густо засађенога воћа. </p> <p rend="Tekst">Кад се попнеш на Орлујак или 
адимице, све поред потока, па у Сремчев воћњак...{S} Шта тамо раде, бог ће их знати!...{S} Ал’, 
оје, а шапућу...{S} Она нешто чепрка по воћњаку, а он се наслонио на плот, па је само гледи, а  
аравно, зими бива, а улето се разиђу по воћњаку, па се онде од дневнога рада одмарају... </p> < 
н и опрашен, а око куће ретко си где на воћу могао видети оне прљаве чаурице од несрећних гусен 
 и увело, нос му је дошао шиљаст, као у воштане фигуре, што их Талијани по варошима показују. < 
 узми, то парче што о диреку виси...{S} Враг ће знати ко му пресече половину...{S} А ту је виси 
 Пут му је преко Липара, а он торбицу о врат, па, лепо, преко Орашја, хајд’ у Сремчев браник.{S 
 изгледала: прозори хартијом излепљени, врата неофарбана, а по дуваровима се тек понегде видео  
ри толике људе!...{S} Лепо, везао споља врата конопцима.{S} Заветина...{S} Људи као људи, напил 
орили.{S} Бива те и мој Золе провири на врата, ал’ онај у лугу још се више дере, све док Стојна 
 разговарајући се, гледају сваки час на врата од ходника. </p> <p rend="Tekst">— Сад ће га пров 
Осветљење је долазило или кроз отворена врата, или од ватре, која је непрестано на огњишту горе 
ина; али он са неописаном снагом истави врата, и тако се сви срећно из пламена избавише, па и с 
ао и остале куће онога времена; у среди врата, а око ње поседа чељад, а ноћу окрену ноге ватри, 
nd="Tekst">И он се диже с асуре, отвори врата и гледаше у старога Сремца. </p> <p rend="Tekst"> 
сведоци? — питаше председник суда свога вратара. — Ако су дошли, нека улазе. </p> <p rend="Teks 
"Tekst">Уча оде и наскоро се после тога врати са младим Гружанином; остави их у својој соби, а  
ац умири и нестане га, а моја се Стојна врати, задувана, као да је богзна неки терет потеглила. 
 пође до прве варошице, па се више и не врати кући...{S} Просто: нестане га.{S} Питају људи: „Г 
 <p rend="Tekst">— Други нико није пред вратима?... </p> <p rend="Tekst">— Ту је и кмет Радован 
"Tekst">Планинчани стоје у ходнику пред вратима оне собе у којој чланови мађистрата држе своје  
у својој јадној колибици, а напољу пред вратима псето режи...{S} То је сав живот у селу: нигде  
 упола распаљено сено; после се привуче вратима, извади конопче, привеза један крај за дрвену к 
 наћи!...“ </p> <p rend="Tekst">Ђоша се вратио у село да — ништа не ради...{S} Одлазио је у вар 
елој кући.{S} После се тако исто лагано вратио натраг у Турски Поток, па је онуда читав дан лут 
ечан тренутак какав се у животу више не враћа...{S} Нико га двапут није уживао...{S} Часак је т 
ната бежао; мати, у дослуку с туторима, враћала га је опет мајстору...{S} Кад би, а он трећи пу 
ради...{S} Одлазио је у варош трезан; а враћао се пијан.{S} С киме је он тамо пио?{S} Шта је ра 
похара мајстора; али у овај мах није се враћао у село — знао је да ће га онде наћи — него оде у 
, она изиђе, па ваљда му нешто пребаје, врача, тек се дрекавац умири и нестане га, а моја се Ст 
ру, како је била сутрадан код баба-Јане врачаре. </p> <p rend="Tekst">Сад се диже млади Гружани 
а Стојна била је одјутрос код баба-Јане врачаре; гледала је у пасуљ, па вели: „Млад, висок мома 
 говориле да је вештица, да уме чинити, врачати, мађијати...{S} Снâ.{S} Николина, као прва комш 
..{S} Е, али шта ћеш?{S} Трпи се, ти си вредан момак каквога у целом селу нема; све ћеш ти то н 
дивотним задахом расхлађивао пољупце на врелим усницама заљубљених. </p> <p rend="Tekst">— За ж 
е поред њега тако близу да му је својим врелим прстима руку додирнула.{S} Он се трже, као да га 
више уздржати, него је загрлио и својим врелим уснама љубљаше јој снежно чело.{S} Она је у њего 
ца обасипану, тихо превлачаше по својим врелим образима... </p> <p rend="Tekst">— Ох, бабо, баб 
чара, и опет су му њиве биле свакада на време урађене и окопане, виноград, орезан и опрашен, а  
 — рече старац, задовољан, — а кад буде време, дођи, и ја ћу ти је дати...{S} Ничија неће бити  
откуд то њој? </p> <p rend="Tekst">Дође време да се игра. </p> <p rend="Tekst">Ухватише се момц 
говори: </p> <p rend="Tekst">— Још није време!..{S} Можда нису ни поспали?{S} Ха!{S} Ха!...{S}  
момак воли девојку, шта му знаш?{S} А и време је да се жени, кућа му је остала празна, а седамн 
е сећају како је наша мала Србија у оно време изгледала.{S} Путови како је богу воља!{S} Да оби 
 и путови...{S} А школа?{S} Школа у оно време једва је где и било...{S} У целоме Левчу беше сам 
него остале сељанке...{S} А то је у оно време било све подозриво. </p> <p rend="Tekst">— Та да  
гог канцеларијског намештаја није у оно време ни било.{S} Један, дебелим гвозденим обручима око 
Вештица, вампира и дрекаваца беше у оно време пуно село, не сме човек да замркне!...{S} Дођу по 
не лепоте, колико због одела, јер у оно време скоро у целоме Левчу ниси могао наћи на девојци и 
м, одлазио би мало до записа; јер у оно време не беше у Планинцу цркве, него, лепо, у сенци нек 
емац обавестио.{S} Милисав је за све то време зачуђено гледао у младога Гружанина, а кад је све 
кућишта! </p> <p rend="Tekst">За све то време Милисав ћуташе мирно и не мичући се, као човек ко 
иповетке, Милисав Богдановић, беше у то време већ свршен момак, не би га учитељ за живот главе  
end="Tekst">Тако и у Планинцу беше у то време учитељ занатом абаџија, старчић неки, коме је на  
nd="Tekst">Међу осталим младићима онога времена беше и неки Ђоша Лазић.{S} Њега су дали у Крагу 
 беше кровином, као и остале куће онога времена; у среди врата, а око ње поседа чељад, а ноћу о 
ема; све ћеш ти то накусурати...{S} Има времена!... </p> <p rend="Tekst">— Али... — заусти Мили 
? — пита је стари Сремац, који од неког времена слабо с киме говори, а код куће се ретко кад и  
ћутао, не мичући се.{S} Тек после неког времена диже се и сасвим лагано, рекао би да броји кора 
ељаци, баш они исти што су га пре неког времена онако грдно проклињали; они који су желели да с 
о о чему је стари Сремац већ од толиког времена мислио...{S} И он га усхићено љубљаше; сузе му  
оја радост; да нема њих, оседео бих пре времена. </p> <p rend="Tekst">Сиромах!...{S} Заборавио  
зну врећу.{S} Учитељ не знаде шта ће му врећа, али га не хте питати; мислио је у себи: кад је н 
м, одреши са дирека конопац и веза њиме врећу.{S} Уча му помагаше да је наново дигне на леђа, и 
 <p rend="Tekst">Уђоше у кућу, напунише врећу кромпиром.{S} Сремац је полако диже на грбину и п 
аш ли једно парче конопца, да вежем ову врећу?... </p> <p rend="Tekst">И он погледа у дирек о к 
} Сремац је носио једну повелику празну врећу.{S} Учитељ не знаде шта ће му врећа, али га не хт 
оћи, чим месец изиђе...{S} Па уједанпут врисне... </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, Јелице? — п 
 белензуке? </p> <p rend="Tekst">Стојна врисну, изненађена, а румено јој лице потавни; сва је д 
 све кућевне и пољске послове вршио.{S} Врло је ретко узимао надничара, и опет су му њиве биле  
S} Је л’ ти отац оздравио, или је још у врућици?... </p> <p rend="Tekst">Милисав ћути, а сузе м 
у даљину, па онда на далеким планинским врховима удубе јој се мисли.{S} Познаје она сва места к 
 С њоме је све кућевне и пољске послове вршио.{S} Врло је ретко узимао надничара, и опет су му  
де не виде.{S} Тек доцније, као крадом, вукао се кроз гомилу света, а кад је дошао до оне софре 
 се дигао са свога места и као змија се вукао уз поток Николиној кући.{S} Кад је већ близу био, 
end="Tekst">— Зашто ли сам ја ове ланце вукао?... — питаше сам себе... — Је ли то награда поште 
сле подне ћемо са овим несрећником пред г. капетана у Рековац; а Марку Ћосићу кажи нека се и он 
ола, узми оно подераније гуњче, да види г. капетан како си сиромах, те ће, богзна, штогод и из  
аш, чича...{S} Баш сам данас мислила да га бацим из куће, та сав је иструлео!... </p> <p rend=" 
 нисам никад ни кљуцнуо, а, гле, сад да га капетани мећу на страшне муке!...{S} Кнеже Радоване, 
p rend="Tekst">Милисав је посрнуо, и да га није Лаза биров прихватио, би пао онесвешћен на земљ 
едало у његову темењачу, па се усуди да га запита: </p> <p rend="Tekst">— А, учитељу, ко ти је  
 живот главе ни зло погледао, а толи да га кљуцне својим напретком. </p> <p rend="Tekst">— Мили 
лика у разноме виду: час јој се чини да га гледа како се наслонио на дугу пушку, па гледа кроз  
end="Tekst">— Мораш, кћери, и ти ићи да га доведемо кући... </p> <p rend="Tekst">Старац се већ  
амо отићи, па, како год знаш, гледај да га доведеш до школе...{S} Он познаје конопац, а ионако  
исава треба понудити, јер не верујем да га је у Рековцу капетан јабукама нудио.. </p> <p rend=" 
а руку додирнула.{S} Он се трже, као да га је змија ујела...{S} После је прекорно погледа и оде 
и и самоме псалмопевцу срце заиграло да га чује и види. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, Милисаве,  
ћу и да му га по Лази бирову пратимо да га донде на муке удара, докле не призна. </p> <p rend=" 
/p> <p rend="Tekst">Сирота жена погледа га страшљиво, па онда рече: </p> <p rend="Tekst">— Није 
ељ је дрхтао. </p> <p rend="Tekst">— Ја га нисам никад ни кљуцнуо, а, гле, сад да га капетани м 
ао; мати, у дослуку с туторима, враћала га је опет мајстору...{S} Кад би, а он трећи пут похара 
добро притегнутим опанцима...{S} Милина га је гледати! </p> <p rend="Tekst">— Милисаве, деде ми 
{S} Нешто се дубоко замислио.{S} Стојна га крадом погледа, осмехује се на њега, али он њу не ви 
т, а кад се извила из његових руку, она га зачуђено погледа: </p> <p rend="Tekst">— Шта радиш т 
опет га је волела; он беше лопов, а она га је крила...{S} Сирота мати!... </p> <p rend="Tekst"> 
ојој јединици. </p> <p rend="Tekst">Она га погледа зачуђено; јер све откако су се доселили у Пл 
 га за руку, привуче га к себи доле, па га пољуби... </p> <p rend="Tekst">— Ох, како бих волео  
жарено, јелек му је на прсима тесан, па га залуду раскопчава, чини му се угушиће га, усне су му 
а јој је драги овце и козе проводио, па га онде у мислима својим и слика у разноме виду: час јо 
днога ми узеше...{S} Упалио је кућу, па га мучише, предадоше га суду, а суд га даде на робију.. 
 ти те минђуше и те белензуке? — запита га упрепашћена мати. — Та то је злато, то су скупе ства 
Tekst">— Јеси ли све побележио? — упита га капетан, а ћата понизним гласом одговори: </p> <p re 
а да се морало и телесно каштигати, уча га кљуцне две-три пута својим гвозденим напрстком у чел 
ђи у кућу! </p> <p rend="Tekst">Милисав га је послушао. </p> <p rend="Tekst">Кућа, као што је б 
о твоја... </p> <p rend="Tekst">Милисав га пољуби у руку, па оде... </p> <p rend="Tekst">Људи с 
н на земљу; и тек се онда повратио, кад га мало попрскаше хладном водом. </p> <p rend="Tekst">— 
 се до пре Цвети дрекавац дерао.{S} Кад га је видела, она је сва претрнула. </p> <p rend="Tekst 
човек који се на нешто одважио, али кад га је капетан запитао што је човеку кућу запалио, он са 
орео зликовац. </p> <p rend="Tekst">Кад га уведоше у заседање, он диже главу, погледа у озбиљна 
 па га мучише, предадоше га суду, а суд га даде на робију... </p> <p rend="Tekst">Сиромах стара 
до и, све странпутицама јурећи, нестаде га у ноћној тами... </p> <p rend="Tekst">. . . . . . .  
> <p rend="Tekst">— Јогуница, — прекиде га Никола, — угурсуз!...{S} Та, ево, ако се ја о њему н 
читељево, окрете се своме Милисаву, узе га за руку, привуче га к себи доле, па га пољуби... </p 
С ногу му скинуше оно тешко гвожђе које га већ толико месеци стезаше.{S} Он их озбиљно посматра 
 Добро, добро!{S} Казаће то дете, докле га капетан мало на муке удари, све што о Сремцу зна...{ 
е и не врати кући...{S} Просто: нестане га.{S} Питају људи: „Где је?“ „Шта је?“...{S} Али све б 
 врача, тек се дрекавац умири и нестане га, а моја се Стојна врати, задувана, као да је богзна  
ом водом. </p> <p rend="Tekst">— Метите га до после подне у хапсу!{S} А ти, Лазо, отиди до моје 
 rend="Tekst">— Кнеже Радоване, немојте га мучити, — примети учитељ, — гле како га зној пробија 
х није се враћао у село — знао је да ће га онде наћи — него оде у Рачу, где је имао друга који  
огао даље да говори; чинило му се да ће га сузе угушити. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ако ми ти п 
 ходника. </p> <p rend="Tekst">— Сад ће га провести — вели уча жалостивим гласом. </p> <p rend= 
а залуду раскопчава, чини му се угушиће га, усне су му суве, дах гори, он мисли да неће зоре до 
своме Милисаву, узе га за руку, привуче га к себи доле, па га пољуби... </p> <p rend="Tekst">—  
з недара једно парче конопца, растезаше га, пробаше да л’ је доста јак...{S} Па онда задовољно  
kst">— А шта ће ти босиљак?... — питаше га Јелица. </p> <p rend="Tekst">— Откад ми је бабо прем 
ekst">— Како си, брат-Богдане? — питаше га учитељ. </p> <p rend="Tekst">Болесник диже очи, па к 
rend="Tekst">— Ко, Никола, ко? — питаше га радознало гомила. </p> <p rend="Tekst">— Та онај мој 
Упалио је кућу, па га мучише, предадоше га суду, а суд га даде на робију... </p> <p rend="Tekst 
туга, нека неисказана боља...{S} Кад би га ви видели, ви би се запитали: шта је тај човек томе  
беше у то време већ свршен момак, не би га учитељ за живот главе ни зло погледао, а толи да га  
 Добар човек каквог је ретко наћи, људи га нису видели да се наљути...{S} Једанпут — упрло му с 
е јадника!... </p> <p rend="Tekst">Људи га тешише, нудише му се сви да му помогну нову кућу нап 
увара нож и као неку драгоценост положи га пажљиво на астал... </p> <p rend="Tekst">— Милисаве, 
је ухватише Ђошу и предадоше суду, који га осуди на петнает година робије и на шибу. </p> <p re 
аш да ми срце једва бије од болова који га стегоше! — рече јадно девојче, покривајући исплакане 
"Tekst">— А! стари Сремац!...{S} Шта ли га овамо донесе?... </p> <p rend="Tekst">И он се диже с 
S} Учитељ не знаде шта ће му врећа, али га не хте питати; мислио је у себи: кад је носи, сигурн 
а ли ће ова двојица код суда?...{S} Али га њих двојица и не гледају, него тихо разговарајући се 
н син.{S} Каква ли је и чија?...{S} Али га нигде не виде.{S} Тек доцније, као крадом, вукао се  
{S} Лазо, узми још два-три момка, па ми га доведите везана...{S} Добро, добро!{S} Казаће то дет 
 до моје куће, подај коњу зоби и спреми га, после подне ћемо са овим несрећником пред г. капета 
 гледаше у скупљену гомилу...{S} Учитељ га погледа и сузе му пођоше низа старо лице, и није се  
а шесет-седамдесет ока...{S} А могу вам га дати баш и ђутуре, мени није од потребе... </p> <p r 
ба једанпут и онај кош довршити што сам га још јесенас почео градити, а после, кад то издржи и  
 ово мало ракијице нашем учитељу, нисам га ни онако већ давно видео...{S} Ко зна, можда се добр 
 Чудо од света!... „Милисаве“, светујем га ја, „та има у нашем селу људи, те каквих газда, и од 
ила је капетана, али бадава!{S} Капетан га је мучио, све док није признао... </p> <p rend="Teks 
ећ од толиког времена мислио...{S} И он га усхићено љубљаше; сузе му текоше низ лице, и умало н 
о, мој први комшија, Марко Ћосић, видео га је јуче, док смо се ми овде на заветини гостили, да  
 то све због њега.{S} Марко Ћосић, како га је онај дан видео где шврља око Николине куће.{S} Ст 
га мучити, — примети учитељ, — гле како га зној пробија!...{S} Сирото дете!...{S} Ено паде!...  
па не може да састави рачуне...{S} Тако га сретају и сељаци, па веле: „Сремац ће да полуди!“ Је 
вено; ни с ким се није пријатељио, нико га није призивао, а никоме није одлазио, само покаткада 
ав се у животу више не враћа...{S} Нико га двапут није уживао...{S} Часак је то у коме се један 
ево до тебе; ради с њиме што знаш, само га не пуштај натраг у село!...{S} Зла несрећника!{S} Да 
и ти помогнеш, — рече Сремац, — ми ћемо га за десет дана повратити кући. </p> <p rend="Tekst">— 
еки бегунац из Срема, онај исти што смо га код болеснога Богдана видели.{S} Није он никога имао 
ивим гласом. </p> <p rend="Tekst">— Ено га! — додаде Сремац. </p> <p rend="Tekst">И два пандура 
 покрио се црвеним јапунџетом.{S} Тужно га је било погледати!{S} Очи му упале у главу, мутне, ј 
ша морао свој преступ признати.{S} Зато га осуде на шест месеци робије и педесет батина.{S} Све 
 ватри спали, ти су исти сад жалили што га три дана морише жеђу... </p> <p rend="Tekst">Па онда 
заклео би се да је најстарији мачор што га има у селу...{S} Е, не мож’ поднети!...{S} А, опет,  
 Ђоша повери, али се љуто преварио, јер га другар онога часа изда и приказа власти. </p> <p ren 
ј беше неваљао, знала је она то, и опет га је волела; он беше лопов, а она га је крила...{S} Си 
а веле: „Сремац ће да полуди!“ Једанпут га је Николина снаха видела, а он сео доле, у Турскоме  
дај му да смо ухватили паликућу и да му га по Лази бирову пратимо да га донде на муке удара, до 
ођеном речитошћу све исприповеда о чему га је стари Сремац обавестио.{S} Милисав је за све то в 
ао да се у хапсу и родио...{S} А кад су га повалили на мацке, стегао је срце да се не би пред с 
и са његове уљудности и чистоте, али су га се и бојали.{S} Беше у његовоме понашању нешто необи 
 — уздисаше сељаци, баш они исти што су га пре неког времена онако грдно проклињали; они који с 
ремац кромпир с леђа, одреши уже и мету га, пажљиво у котур савијајући, у недра; после се окрет 
 пунолетан, нећу му је дати; прогласићу га, онако судски, за лудога или за распикућу...{S} Хе,  
 признаде ли, вере ти, Јоване? — питаху га сељаци из Планинца. </p> <p rend="Tekst">— Из први м 
о се удуби у неке чудне мисли, из којих га је тешко пробудити; изгледа као да нешто рачуна, уст 
 није вајде, право има моја Стојна, баш га опчинише! </p> <p rend="Tekst">Учитељ само ћути и сл 
 </p> <p rend="Tekst">— Но већ познајеш га, — увераваше кмета пријатељ из Рековца, — у Србији н 
ову отаџбину, да јој кости од немачкога гажења сахрани.. </p> <p rend="Tekst">Ту, на њеном каме 
а, „та има у нашем селу људи, те каквих газда, и од какве фамилије, па и у њих има девојака!... 
 таман полежемо, а у лугу се зачују као гајде, после кукурече, рекао би човек неки огроман пета 
? — додаде капетан, намештајући златним гајтанима богато ишарани ћурак... — Ниси ти, а да ко је 
ао. </p> <p rend="Tekst">Сремац развуче гајтанчић на кеси, рашири је и показа учитељу оцило, кр 
="Tekst">— И ја не марим за ову варошку галаму, — рече учитељ, седајући на некога белца, који ј 
, Јелице, докле још нисам знао за тешко гвожђе и за влажне зидове црних тавница, онуде сам најр 
end="Tekst">С ногу му скинуше оно тешко гвожђе које га већ толико месеци стезаше.{S} Он их озби 
размишљајући, стојаше и гледаше зарђало гвожђе, док му се и судија није приближио и, зачуђено п 
="Tekst">И два пандура пратише у тешком гвожђу окованог Милисава. </p> <p rend="Tekst">За три м 
гати, уча га кљуцне две-три пута својим гвозденим напрстком у чело, па му припрети да се убудућ 
 у оно време ни било.{S} Један, дебелим гвозденим обручима окован сандук, на њему велики црн ка 
ка је била и изнутра: кујна лепо разним гвозденим и бакарним судовима окићена; у соби два, бели 
бирова његовој кући, па чудо: вели да у гвозденим лонцима кува ручак!... </p> <p rend="Tekst">— 
е младога Гружанина, бледа и замишљена, где оде Николиној кући... </p> <p rend="Tekst">— Шта би 
"Tekst">Ала су слатки ти часови заноса, где се свака кап крви наше заклиње пред свемогућим да љ 
 она румен на невиноме лицу само љубав, где ти и суза о љубави приповеда!...{S} Она клону, баш  
и наше заклиње пред свемогућим да љуби, где је и она румен на невиноме лицу само љубав, где ти  
е да ће га онде наћи — него оде у Рачу, где је имао друга који је с њиме заједно учио папуџилук 
 та не иде он бадава Сремчевој кући!{S} Где је Лаза биров?...{S} Лазо, узми још два-три момка,  
м поче питати: </p> <p rend="Tekst">— А где је?... — А ко је то, то му је срце и само казивало. 
ко мој, без куће и кућишта; немам крова где ћу главу заклонити... </p> <p rend="Tekst">Тако он  
рупицу на пенџерлији, виде онде учитеља где нешто шије, а дубоко се замислио.{S} Старац куцну м 
ућа Николе Белића изгорела, па сад нема где старац да спава, млађи ће лако наћи преноћишта, ал’ 
пио у кућу, затекао је Милисављевог оца где мирно лежи поред ватре, под главом му један сламни  
 А школа?{S} Школа у оно време једва је где и било...{S} У целоме Левчу беше само једна једина, 
; после јој долази као да види у даљини где јој даје знакове да ће јој доћи, чим месец изиђе... 
, орезан и опрашен, а око куће ретко си где на воћу могао видети оне прљаве чаурице од несрећни 
и учитељ, — али ти не могу тврдо казати где и у кога је видех. </p> <p rend="Tekst">— Био ти је 
ету нашао!...{S} Пре сам их негде видео где разговарају: поруменели обоје, а шапућу...{S} Она н 
 Марко Ћосић, како га је онај дан видео где шврља око Николине куће.{S} Стојна, како је осетила 
ле, у Турскоме Потоку, баш на оно место где се до пре Цвети дрекавац дерао.{S} Кад га је видела 
.{S} Ту мало застадоше, а после се зачу где пас лаје.{S} Затим изиђе Ђошина мати, отера пса и п 
их судија, а ти уздрхталим срцем слушаш где ти говоре: „Ти си слободан!{S} Невин!“...{S} Слобод 
S} Просто: нестане га.{S} Питају људи: „Где је?“ „Шта је?“...{S} Али све бадава!...{S} Човека н 
рео је у самоћи, ни жене, ни деце...{S} Глава ћелава, руке суве, увеле, али у грудима поштено с 
"Tekst">— Никад! — одговараше Јелица, а глава јој клону на његово раме. — Никад више!...{S} Али 
је видела Милисава — блед као мртвац, а глава му клонула на груди, — заплакала се, сирота!{S} М 
сред Крагујевца...“ Па зар мислиш да је главе обрнуо?{S} Јок, вере ми!{S} Ћути вам он као земља 
 му ја, „нећеш је узети, док је на мени главе!“...{S} Е, није вајде, право има моја Стојна, баш 
болело, али је ћутала, нити је за живот главе о томе смела што проговоритит.{S} Син јој беше не 
 свршен момак, не би га учитељ за живот главе ни зло погледао, а толи да га кљуцне својим напре 
би по самоме томе ходу, по тој погнутој глави, судио да је то заиста неки окорео зликовац. </p> 
не љубе оно шарено цвеће што своју лепу главицу умиљато доле савија да у своја недра усиса те б 
го ма ко...{S} Мађије су оно!...{S} Хе, главо! </p> <p rend="Tekst">— Биће, Никола, биће баш да 
вог оца где мирно лежи поред ватре, под главом му један сламни стук, а покрио се црвеним јапунџ 
ајте старог Николу Белића; он ће вам се главом заклети да нема ноћи а да му не дође дрекавац... 
end="Tekst">Учитељ погледа и, климнувши главом, тврђаше да јесте. </p> <p rend="Tekst">— Али је 
 њему видео; корачаше мирно, с погнутом главом — човек би по самоме томе ходу, по тој погнутој  
, згурио се Ђоша.{S} Шта чека он?...{S} Главу је заронио у две снажне руке, ћути, хладан и непо 
"Tekst">После тога се окрете од њега, а главу је заронио у јастук, дубоко уздахнувши.{S} Кад се 
учитељ скиде наочари, натаче качкету на главу, оно мало косе заглади по слепим очима, па онда о 
kst">Кад га уведоше у заседање, он диже главу, погледа у озбиљна лица својих судија, па, ћутећи 
очивши оба лакта на колена, загњурио је главу у две старе руке... </p> <p rend="Tekst">Можда би 
ридесет година: лице бледо, очи упале у главу, а у чело се удубила једна дубока бора, коју учит 
га је било погледати!{S} Очи му упале у главу, мутне, једва разликују предмете око себе.{S} На  
d="Tekst">И старац љубљаше њену збуњену главу тако нежно и умиљато, милујући је по белим обрашч 
ком црвеном ивицом, којом је своју лепу главу умотавала, и шарено зубунче, сукња и препрегача,  
 без куће и кућишта; немам крова где ћу главу заклонити... </p> <p rend="Tekst">Тако он говори, 
сте очи које су мирно гледале како се с глађу бориш... те ће после смрти за тобом плакати... </ 
rend="Tekst">— Ко је?... — зачу се меки глас старога учитеља. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам! —  
Tekst">Јадна мати!...{S} Закукала би из гласа, али стеже срце и ћуташе тужно посматрајући неваљ 
 нешто рачуна, устима само миче, али му гласа не чујеш; прстима нешто набраја, као сељак који ј 
 Ах, моја Јелчице! — Више није могао ни гласка пустити. </p> <p rend="Tekst">— Треба путовати!  
..{S} Гледао сам љубав!... — жалостивим гласом рече учитељ, па малаксало, подбочивши оба лакта  
ад ће га провести — вели уча жалостивим гласом. </p> <p rend="Tekst">— Ено га! — додаде Сремац. 
ај из псалтира!... — вели му уча благим гласом, чисто тепајући му, јер је њега више свију учени 
 жалостиво осмехну, па му својим благим гласом одговори: </p> <p rend="Tekst">— Године, синко!. 
ледајући у његово жалостиво лице, меким гласом не проговори: </p> <p rend="Tekst">— Шта стојиш, 
лице, ти си уморна!... — рече јој меким гласом, који је као устрептали звуци меке фрулице до ње 
 дубоко уздахнувши, протепа устрепталим гласом: </p> <p rend="Tekst">— Јелице!...{S} Ах, моја Ј 
{S} Али куд оде,... — додаде устрепелим гласом. — Кући није... да куда је?... </p> <p rend="Tek 
t">— Ах, и читала сам! — рече узбуђеним гласом заљубљено девојче. — Отац ме је научио читати, а 
} А шта ће ти ружа? — питаше размаженим гласом невино девојче. </p> <p rend="Tekst">— Откако са 
kst">Она обори очи доле, па онда нежним гласом, скоро јецајући, протепа: </p> <p rend="Tekst">— 
аде међу људе, скиде капу и поче тужним гласом говорити: </p> <p rend="Tekst">— Браћо, ето, ја  
ио? — упита га капетан, а ћата понизним гласом одговори: </p> <p rend="Tekst">— Јесам, господин 
стадоше клецати; а после скоро нечујним гласом поче питати: </p> <p rend="Tekst">— А где је?... 
мојом Јелицом? — питаше старац озбиљним гласом. </p> <p rend="Tekst">Милисав, изненађен, ћуташе 
— рече кмет Радован, мало као званичним гласом. — Ствар се мора извидети, мора се пронаћи ко је 
шију, обори очи доле, па својим звучним гласом прочита неколико псалмова, тако лепо, таком умил 
а дужност свако осећање угушила, опорим гласом проговори: </p> <p rend="Tekst">— Милисаве, приз 
гледа опоро уплашену матер, па претећим гласом рече: </p> <p rend="Tekst">— Оно што видиш у мен 
беше озбиљно, хладно као и обично, само гласом је мало задрхтао: </p> <p rend="Tekst">— Милисав 
унце баш некако у теме, а оно се сјаји, глатко као мермер — једно се дете загледало у његову те 
kst">— Ја га нисам никад ни кљуцнуо, а, гле, сад да га капетани мећу на страшне муке!...{S} Кне 
ити да се Сремчевом Јелицом ожени...{S} Гле шта ми учини!... </p> <p rend="Tekst">Учитељ се трж 
о да ме наместе за везира у Босни...{S} Гле како пронађе онака зликовца, паликућу!...{S} Човек  
 немојте га мучити, — примети учитељ, — гле како га зној пробија!...{S} Сирото дете!...{S} Ено  
о, толи неком закинуо или зајео...{S} А гле мене јадника!... </p> <p rend="Tekst">Људи га тешиш 
{S} Кадикад се тргне, погледа у звезде, гледа у ноћ, па онда тек онако неразговетно проговори:  
а у разноме виду: час јој се чини да га гледа како се наслонио на дугу пушку, па гледа кроз сив 
коло. </p> <p rend="Tekst">Ђошина мајка гледа до које ли игра њен син.{S} Каква ли је и чија?.. 
леда како се наслонио на дугу пушку, па гледа кроз сиву маглу у њену белу кућицу; после јој дол 
 онда је Стојна повазда жалостива, нити гледа свекра ни свекрве, а Зола само што не угуши... </ 
би могао тамо отићи, па, како год знаш, гледај да га доведеш до школе...{S} Он познаје конопац, 
те, господине, — богорадио је Никола, — гледај како најбоље знаш; та није шала да ја под старос 
не гледају, него тихо разговарајући се, гледају сваки час на врата од ходника. </p> <p rend="Te 
ашмира, па минђуше, па белензуке!...{S} Гледају људи и жене, па тек се мисле: откуд то њој? </p 
лију, или се скупе око огњишта, па онде гледају како капетаница готови ручак...{S} А капетан ск 
код суда?...{S} Али га њих двојица и не гледају, него тихо разговарајући се, гледају сваки час  
је, најдивнији је осмејак...{S} Старац, гледајући своју јединицу, задовољно се осмехну.{S} Сећа 
"Tekst">— Ја? — питаше учитељ, зачуђено гледајући свога госта. — Ја да му помогнем?...{S} О, ст 
била је одјутрос код баба-Јане врачаре; гледала је у пасуљ, па вели: „Млад, висок момак, ту је  
 својом младошћу да занесу...{S} Она је гледала и у Стојну. </p> <p rend="Tekst">„Лепа жена!“ — 
тојна. </p> <p rend="Tekst">Сирота мати гледала је како дивно играју момци: свежи, здрави, свак 
м кораком оде...{S} Стојна је замишљено гледала за њим.{S} После оде и она тамо; па кад је све  
ештена...{S} Оне исте очи које су мирно гледале како се с глађу бориш... те ће после смрти за т 
нао је да оца нема!...{S} Он је, дакле, гледао своје кућевне послове, кадикад, само недељом и п 
чему сам, можда, у младости сањао...{S} Гледао сам љубав!... — жалостивим гласом рече учитељ, п 
{S} Милисав је за све то време зачуђено гледао у младога Гружанина, а кад је све довршио, он ду 
које се могло, као кроз неку кључаницу, гледати у авлију, која је шљивама била засађена.{S} Пок 
притегнутим опанцима...{S} Милина га је гледати! </p> <p rend="Tekst">— Милисаве, деде ми ти шт 
ио исказати, него, брижно посматрајући, гледаше у невесело лице свога ученика, а Милисав стојаш 
p rend="Tekst">После се тога прикрила и гледаше из прикрајка шта ли ће старац да почне...{S} Ал 
t">И он се диже с асуре, отвори врата и гледаше у старога Сремца. </p> <p rend="Tekst">— Добарв 
ekst">Учитељ се напи поново из пљоске и гледаше за њиме.{S} Седе после на некакву плочу, што је 
Tekst">Тако он, размишљајући, стојаше и гледаше зарђало гвожђе, док му се и судија није приближ 
 Учитељ посматраше те ствари зачуђено и гледаше испитујућим погледом у Сремца. </p> <p rend="Te 
 онда се тек осврте и с пакосним смехом гледаше издалека како се пламен Николине колибе, вијући 
 у лицу беше блед као мртвац и узверено гледаше у скупљену гомилу...{S} Учитељ га погледа и суз 
им људма у чаршију... — После тога опет гледаше испитујућим погледом старца, као: шта ли хоће с 
у, а он се наслонио на плот, па је само гледи, а после рече: </p> <p rend="Tekst">— Јелице, дај 
t">А по измученоме лицу лебдео је израз гнева, бола и мучења...{S} После се поклони и оде, а за 
ја, а ти уздрхталим срцем слушаш где ти говоре: „Ти си слободан!{S} Невин!“...{S} Слободан?{S}  
е побојало да не буде истина што сељаци говоре да ће јој отац померити памећу...{S} Али кад јој 
ekst">Сиромах старац није могао даље да говори; чинило му се да ће га сузе угушити. </p> <p ren 
мац, који од неког времена слабо с киме говори, а код куће се ретко кад и бави, него све некуда 
да поред њене куће не прође и с њоме не говори... — То је, вели, чинио и док је ђак био.{S} Пут 
клонити... </p> <p rend="Tekst">Тако он говори, а сузе му теку низ забринуто лице. </p> <p rend 
ка нема, па нема!{S} Чељад закука, село говори о томе два-три дана, па опет ућути, а власт шта  
ј вештици, та знаш шта о њима цело село говори!“...{S} Па мислиш да ме је послушао?...{S} Нема  
да је она била чиста и права Српкиња, — говорила је жена Николе Белића, — зар не би и њу сахран 
 и пакости људске у његово лице урезале говориле су у томе часу о благој и поштеној нарави прог 
варале и износиле свашта за њу: неке су говориле да је вештица, да уме чинити, врачати, мађијат 
ekst">О томе дрекавцу људи су свакојако говорили; али уопште сви су кривили Николу што је свога 
близу записа укопана била, а за коју су говорили сељаци да је ту сахрањена жена онога Сремца, п 
> <p rend="Tekst">Сутрадан је цело село говорило како је Николина кућа изгорела, како је Стојна 
 да се у овоме лугу сахрани, и вазда је говорио како је ово место најдивније за вечно почивање. 
е. </p> <p rend="Tekst">Сваки је од њих говорио шта је који знао.{S} Никола, како је под старос 
илисав, али се одмах трже и не хте даље говорити.{S} Рукова се с учитељем и оде, ударивши лугом 
у људе, скиде капу и поче тужним гласом говорити: </p> <p rend="Tekst">— Браћо, ето, ја остадох 
.. </p> <p rend="Tekst">Више није могао говорити, усне му се само мицаху, малаксале очи клонуше 
ође и стари учитељ.{S} Чудише се томе и говорише да откако је Планинца, није се никоме кућа зап 
="Tekst">— Лепо, синко, даћу ти је, кад год је запросиш, — рече старац, — али, синко, ове седе  
...{S} Ти би могао тамо отићи, па, како год знаш, гледај да га доведеш до школе...{S} Он познај 
 <p rend="Tekst">После тога на неколико година, изабраше сељаци себи за кмета Милисава Богданов 
злочина које је у своме срезу за толико година пронашао оштроумни капетан. </p> <p rend="Tekst" 
редадоше суду, који га осуди на петнает година робије и на шибу. </p> <p rend="Tekst">А на сам  
рео.{S} Изгледаше као човек од тридесет година: лице бледо, очи упале у главу, а у чело се удуб 
и да је за једну ноћ претурио осамдесет година; беле сукнене чакшире му на дватри места прогоре 
.{S} Давно је то било, има преко дваест година, како ми један официр варадинске регименте покуш 
ога белца, који је такођер много тешких година морао упамтити. </p> <p rend="Tekst">И Сремац се 
="Tekst">До болесника седи човек неки у годинама.{S} Лице му је озбиљно, намрштено, али преко с 
гласом одговори: </p> <p rend="Tekst">— Године, синко!... </p> <p rend="Tekst">Он, наместо кате 
у тужну празнину, коју су многе жалосне године у старчевим грудима оставиле... </p> <p rend="Te 
 ослобођења Србије па до четрдесет пете године, управо до дана кад ће се и Милисављева кривица  
, нема јој више него дваест и две и три године; цео се сабор загледао у њу, не баш толико са ње 
 заиста, диван.{S} Све оне боре које су године и пакости људске у његово лице урезале говориле  
а му је остала празна, а седамнаесту је годину још лане навршио... </p> <p rend="Tekst">Хтеде у 
 и то само клечањем; а кад је била тако голема кривица да се морало и телесно каштигати, уча га 
p rend="Tekst">На другој мрачној страни големога ходника седи на једној клупици стари Сремац и  
га капетан зовну пандура.{S} Пандур уђе гологлав, стане, ћутећи, насред собе и чека капетанову  
— Ко, Никола, ко? — питаше га радознало гомила. </p> <p rend="Tekst">— Та онај мој несрећник шт 
 Тек доцније, као крадом, вукао се кроз гомилу света, а кад је дошао до оне софре за којом је Н 
ао мртвац и узверено гледаше у скупљену гомилу...{S} Учитељ га погледа и сузе му пођоше низа ст 
по половину јагњета за ручак; како није горд, него, лепо, и од најцрњега сиромашка прима част.. 
е на жаркој припеци; а кад је погледала горе у Милисава, на дугим трепавицама сијале су јој суз 
од ватре, која је непрестано на огњишту горела. </p> <p rend="Tekst">А та оџаклијица служила је 
згорела, како је Стојна прва осетила да гори, како би се сви погушили да не беше оног младог Гр 
 му се угушиће га, усне су му суве, дах гори, он мисли да неће зоре дочекати... </p> <p rend="T 
 мало јабука и крушака...{S} Треба се и господи нечим умилити, а, богме, и младога Милисава тре 
="Tekst">— Признај овде!...{S} А кад те господин капетан мете на муке, признаћеш и кад си покој 
st">— Онда ћу морати сам собом отићи до господина, да му све наустице кажем шта је и како је. < 
е украо? </p> <p rend="Tekst">— И њега, господине, — одговори понизни ћата. </p> <p rend="Tekst 
 мање. </p> <p rend="Tekst">— Молим те, господине, — богорадио је Никола, — гледај како најбоље 
чека? </p> <p rend="Tekst">— Неки људи, господине, дошли из Ратковића. </p> <p rend="Tekst">— А 
одговори: </p> <p rend="Tekst">— Јесам, господине! </p> <p rend="Tekst">— И онога несрећника из 
ели? </p> <p rend="Tekst">— Не верујем, господине...{S} Сиротиња је!... </p> <p rend="Tekst">—  
ом срезу. </p> <p rend="Tekst">— Добро, господине... — вели капетанова сенка. </p> <p rend="Tek 
е... </p> <p rend="Tekst">— Послови су, господине: те суди овоме, покарај онога, тамо, опет, ми 
причести. </p> <p rend="Tekst">— ’хоћу, господине! </p> <p rend="Tekst">После тога капетан зовн 
ера — општина ће ти платити — па напиши господину капетану једно писмо, велико писмо, на читаво 
 млади Гружанин. </p> <p rend="Tekst">— Господо судије!{S} Питајте ову жену: откуда јој ове зла 
чим!...{S} И пиши му да ће тамо у среду госпођа капетаница са децом доћи да се причести. </p> < 
око сунчевог заласка дође Николи Белићу гост из Груже — исти онај младић што их је све оне неср 
питаше учитељ, зачуђено гледајући свога госта. — Ја да му помогнем?...{S} О, стари мој пријатељ 
пет, домаћин отима како ће лепше и боље госта дочекати. </p> <p rend="Tekst">Попа довео свога н 
 наука!{S} Кмету Радовану дођоше, опет, гости из Рековца, својта нека.{S} Они, опет, приповедај 
="Tekst">Са Николом Белићем дођоше неки гости из Кнића: лепи, високи људи, чисто обучени, са цр 
.{S} То је Гружанин, један од Николиних гостију, леп човек какова само Гружанка рађа; на прсима 
је јуче, док смо се ми овде на заветини гостили, да ми се, несрећник, шуњао око куће... </p> <p 
офре за којом је Никола Белић са својим гостима седео и веселио се, он мало ка’ застаде, а мајц 
, па, богами, и чаршинлије, познавајући гостопримство мирнога сељака, нису пропустили да тога д 
гњишта, па онде гледају како капетаница готови ручак...{S} А капетан скинуо јеменије, па, у бел 
атељ-Радоване, да он у тим лонцима јело готови?...{S} Зна то моја Стојна боље него ма ко...{S}  
та да запали, а ово парче конопца читав град да држи затворен!...{S} Ниједан ми неће измаћи!{S} 
а што си се тако замислио, као да ти је град побио поља и винограде?... </p> <p rend="Tekst">Уч 
ш довршити што сам га још јесенас почео градити, а после, кад то издржи и извуче својих двадесе 
старац са својом лепом Јелицом почупа с грања и спали на ватри. </p> <p rend="Tekst">Сви су сељ 
 кромпиром.{S} Сремац је полако диже на грбину и пође напоље.{S} А кад је изишао из куће, а он  
 исти што су га пре неког времена онако грдно проклињали; они који су желели да се на ватри спа 
и помешам! </p> <p rend="Tekst">— Је ли грехота љубити, старче?{S} Ја твоју Јелицу само љубим!  
како, испадне му из недара једна златна гривна и пар златних минђуша. </p> <p rend="Tekst">Злат 
 </p> <p rend="Tekst">— Један Цинцарин, Грк ли је?...{S} Носи пуно сандуче лекова, мириса и дру 
 љубави приповеда, да се и небо и земља грле и љубе...{S} Видиш ли оне ситне капљице што, удара 
ти. </p> <p rend="Tekst">— Отеше ми те, грлице моја! </p> <p rend="Tekst">— И опет сам твоја! — 
иво посматрајући са свију страна дебели грм, увуче у једну шупљину руку, па као да је онде неку 
ини као да се баш испод једног дебелога грма саже, а после се подиже, па, пажљиво посматрајући  
 у лугу ниже Николине куће, иза једнога грма, згурио се Ђоша.{S} Шта чека он?...{S} Главу је за 
 био, он узе кресиво, стаде иза једнога грма, па је онде кресао.{S} Затим узе један омут сена и 
елића, — зар не би и њу сахранили у оно гробље у које се сви поштени људи сахрањују?... </p> <p 
добио...{S} Вели, од свачега лечи, и од грознице, и од кашља, и што већ има болештина на свету. 
 запросити, али ми тутори не дају...{S} Гром их спалио! — И он љутито стискиваше песницу, а од  
у Србији било!... — И он се, несрећник, грохотом смејао. </p> <p rend="Tekst">После се дигао са 
... </p> <p rend="Tekst">И он се у муци грохотом смејао...{S} После тога извади из недара једну 
је, црне јој очи севаху од узбуђености, груди су јој се таласале...{S} Свако јој мицање показив 
ећемо више растајати, — рече Милисав, а груди му се таласаше од милине и узбуђености. </p> <p r 
 блед као мртвац, а глава му клонула на груди, — заплакала се, сирота!{S} Молила је капетана, а 
идео сам њих двоје како румене, како им груди задрхташе; видео сам оно о чему сам, можда, у мла 
оју су многе жалосне године у старчевим грудима оставиле... </p> <p rend="Tekst">Међу осталим м 
века...“ Вараш се, пријане мој!...{S} У грудима је његовим суд у коме је мрзост и љубав, пламен 
} Глава ћелава, руке суве, увеле, али у грудима поштено срце, пуно љубави према ближњему...{S}  
о.{S} Има ту људи и из далеких села:{S} Гружана, Темнићана, па, богами, и чаршинлије, познавају 
 рекао би пашће. </p> <p rend="Tekst">А Гружанин узе реч, те својом урођеном речитошћу све испр 
о један момак стоји у крају...{S} То је Гружанин, један од Николиних гостију, леп човек какова  
лој кућици...{S} Учитељ је кум, а млади Гружанин девер. </p> <p rend="Tekst">Сви се веселе, а у 
 </p> <p rend="Tekst">Сад се диже млади Гружанин. </p> <p rend="Tekst">— Господо судије!{S} Пит 
ојном, ту Марко Ћосић.{S} Ту је и млади Гружанин, накићен својим сребрним оружјем.{S} Нешто се  
е Белића сви су поспали, ал’ онај млади Гружанин не спава.{S} Шта чека он?...{S} Лице му је заж 
 rend="Tekst">— Нико!... — рече озбиљно Гружанин... — Нико о томе неће знати...{S} А после ме т 
учитељ изишао из школе, он виде младога Гружанина, бледа и замишљена, где оде Николиној кући... 
 све то време зачуђено гледао у младога Гружанина, а кад је све довршио, он дубоко уздахну. </p 
 се сви погушили да не беше оног младог Гружанина; али он са неописаном снагом истави врата, и  
и наскоро се после тога врати са младим Гружанином; остави их у својој соби, а он оде да види ш 
шиковала, и да је Ђоша из мрзости према Гружанину највећи злочин хтео извршити, за које она ниј 
иколиних гостију, леп човек какова само Гружанка рађа; на прсима му се сјаји злато од везенога  
 ти ја нађем девојку, баш ако ћеш усред Груже, ниједан ме одбио не би!{S} Па, ево, моја Стојна  
е заспала!...{S} Та ту је она дивота из Груже, ту је њен Милан!... </p> <p rend="Tekst">И он се 
евог заласка дође Николи Белићу гост из Груже — исти онај младић што их је све оне несрећне ноћ 
ељу! — јецаше Милисав, а крупне сузе му грунуше из очију. </p> <p rend="Tekst">Милисава отпрати 
о.{S} А ти, Никола, узми оно подераније гуњче, да види г. капетан како си сиромах, те ће, богзн 
велике, загасите; на рамену му загасито гуњче са црвеном поставом, а бела кошуља, притегнута ша 
у.{S} А кад учитељ сврши један рукав од гуњчета, или сашије ногавицу од чакшира, а он се онда м 
една по једна млада и девојка, стидљиво гурнувши свога познаника, стадоше шарати коло. </p> <p  
 видети оне прљаве чаурице од несрећних гусеница...{S} Све то старац са својом лепом Јелицом по 
 пламен Николине колибе, вијући се кроз густе облаке дима, по ноћноме зраку вијуга...{S} Кроз н 
се посадио насред сеџадета и, пуштајући густе димове из чибука, преслушава једног по једног пар 
е богатога Левча и, кроз загасито лишће густих лугова сетно продирући, у бистрим потоцима оглед 
ш је више уздизало загасито зеленило од густо засађенога воћа. </p> <p rend="Tekst">Кад се попн 
 часу највеће њине усхићености изиђе из густог браника стари Сремац; лице му беше озбиљно, хлад 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>авно је то било, ал’ тек има још људи који се сећ 
туђој мисли, туђу бригу води!...{S} Да, да, тако је то!{S} Малопре прође овуда мој ђак Милисав, 
 се чини да и трава о љубави приповеда, да се и небо и земља грле и љубе...{S} Видиш ли оне сит 
је да му је она ту дуванкесу поклонила, да је са Ђошом ашиковала, и да је Ђоша из мрзости према 
на руковање стоку са њивама и ливадама, да њима сам управља, а да од тога не би што отуђио, пос 
љато, милујући је по белим обрашчићима, да се девојче побојало да не буде истина што сељаци гов 
ћу морати сам собом отићи до господина, да му све наустице кажем шта је и како је. </p> <p rend 
ли.{S} Као: да није била права Српкиња, да није у петак постила а о Ускрсу да је друкче шарала  
 за њу: неке су говориле да је вештица, да уме чинити, врачати, мађијати...{S} Снâ.{S} Николина 
је...{S} А имаш ли једно парче конопца, да вежем ову врећу?... </p> <p rend="Tekst">И он поглед 
 Белић, — ти мислиш, пријатељ-Радоване, да он у тим лонцима јело готови?...{S} Зна то моја Стој 
 ти, Никола, узми оно подераније гуњче, да види г. капетан како си сиромах, те ће, богзна, штог 
 јабучице му поруменеше, очи му синуше, да се после засвакад угасе. </p> <p rend="Tekst">— Хвал 
док смо се ми овде на заветини гостили, да ми се, несрећник, шуњао око куће... </p> <p rend="Te 
овоме, покарај онога, тамо, опет, мири, да те бог сачува и саклони кметовати оваквоме свету!... 
? </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам, снао, да имате промрзнута кромпира, па бих рад био да купим.. 
па и у њих има девојака!...{S} Па, ево, да ти ја нађем девојку, баш ако ћеш усред Груже, ниједа 
 неваљалога срца...{S} Па немој, синко, да крв онога подлога Швабе, која је на томе ножу зарђал 
 људи, напили се, па спавају...{S} Зло, да не беше у пријатеља младе снаје, данас већ не би ни  
S} Кадикад се накашље, али тако крупно, да сиромах парник сав претрне, а на прозорима се залелу 
после приповедао да је то најбољи кмет, да нема у целоме Левчу ваљанијега човека; а да му људи  
и, а учитељ оде невесело у своју школу, да о туђој деци мисли, кад своје нема...{S} Кад је поша 
</p> <p rend="Tekst">— Мислим, учитељу, да ће нам се жеља испунити... — шапутао је стари Сремац 
 </p> <p rend="Tekst">— Тешко, учитељу, да ће оздравити; и ноћас му је стрина у два мâ држала с 
чнога живота, довео је у нову отаџбину, да јој кости од немачкога гажења сахрани.. </p> <p rend 
тари мој пријатељу!{S} Ако теби не бих, да коме бих?...{S} Ми, видиш, што нигде никога немамо у 
} Невин?{S} Ја бих волео да сам кривац, да сам зликовац!... </p> <p rend="Tekst">Тако он, разми 
одаде устрепелим гласом. — Кући није... да куда је?... </p> <p rend="Tekst">Она је имала право, 
емац. — Стар си, али опет можеш видети: да л’ је оно конопац, што на оном левом диреку виси, ко 
смрти, много којешта измишљали.{S} Као: да није била права Српкиња, да није у петак постила а о 
kst">Све, дакле, комшике тврдише једно: да је старога Сремца кућа нечиста, иако је у селу најчи 
ви!...{S} А они су ми цела моја радост; да нема њих, оседео бих пре времена. </p> <p rend="Teks 
натраг у село!...{S} Зла несрећника!{S} Да помори толике људе!...{S} Лепо, везао споља врата ко 
ледала.{S} Путови како је богу воља!{S} Да обиђеш целу земљу унакрст: пођи лево а десно, све ти 
а о туђој мисли, туђу бригу води!...{S} Да, да, тако је то!{S} Малопре прође овуда мој ђак Мили 
невесео!...{S} Шта је то од тебе?...{S} Да није?... </p> <p rend="Tekst">Учитељ не хте све што  
сам није знао куд је управ’ полазио.{S} Да ли учитељу, или запису, или њојзи...{S} Али је стари 
еснику?...{S} Шта је у њему изгубио?{S} Да ли стрица?{S} Или брата старијега?...{S} А он, кад б 
="Tekst">— Дођох, ето, — рече Сремац, — да ми ти, учитељу, у нечему помогнеш. </p> <p rend="Tek 
да нешто сети... </p> <p rend="Tekst">— Да!...{S} Нисам те ни питао, а шта те кошта тај кромпир 
сти приповедати. </p> <p rend="Tekst">— Да није тутор? — питаше учитељ, а Милисав се трже и зач 
ekst">— Јелице, — рече Милисав, — ’ајд’ да ударимо овамо налево, ниже Ратковића; не знаш каква  
вама и ливадама, да њима сам управља, а да од тога не би што отуђио, поставише му за тутора Ник 
ма богато ишарани ћурак... — Ниси ти, а да ко је други? </p> <p rend="Tekst">— Не знам! — одгов 
ема у целоме Левчу ваљанијега човека; а да му људи казивању верују, наводио је капетанове речи: 
иш да ме је послушао?...{S} Нема дана а да онуда не прође, па ако се не може с њоме пољубити, а 
ако сам њоме оженио сина, нема вечера а да ми не дође...{S} Ми, вели, таман полежемо, а у лугу  
 старо лице, и није се могао уздржати а да не уздахне: </p> <p rend="Tekst">— Милисаве!{S} Јадн 
ће вам се главом заклети да нема ноћи а да му не дође дрекавац... </p> <p rend="Tekst">Чудна ра 
, — хвали се Никола, — баш сам срећан а да нема ње, зло!{S} Још би ми дрекавци и кућу оборили.{ 
 један од старих злочинаца није могао а да му том приликом не узвикне: „Синовче, од тебе ће чов 
 петорици срце изела, а нашега Милисава да је, још док је ђаком био, неким мађијама опчинила, т 
е воли њега него и свога Зола; јер бива да јој дрекавац по две-три ноћи не дође — отумара, богз 
"Tekst">Учитељ није знао шта ће од чуда да проговори... </p> <p rend="Tekst">— Зар он?... — То  
љ, зачуђено гледајући свога госта. — Ја да му помогнем?...{S} О, стари мој пријатељу!... — рече 
 ја — рече кроз сузе учитељ, — видим ја да је дете невино! </p> <p rend="Tekst">— Ћут’, учитељу 
 своју лепу главицу умиљато доле савија да у своја недра усиса те бисерне капи потокових пољуба 
 гледај како најбоље знаш; та није шала да ја под старост останем без куће и кућишта! </p> <p r 
а, која није још могла заспати, мислила да је то само поветарац што суво лишће котрља. </p> <p  
и даш, чича...{S} Баш сам данас мислила да га бацим из куће, та сав је иструлео!... </p> <p ren 
а изгорела, како је Стојна прва осетила да гори, како би се сви погушили да не беше оног младог 
, јер његова водица не беше тако снажна да отклони смрт...{S} Отац је нашега Милисава после нек 
ти смео у то доба ноћи изићи напоље, па да ми жут дукат поклониш!...{S} Него моја снâ.{S} Стојн 
ро, — вели уча, — иди на место, а сутра да ми донесеш једну торбицу кромпира; богме, синко, ода 
ве подозриво. </p> <p rend="Tekst">— Та да је она била чиста и права Српкиња, — говорила је жен 
есрећних тавница оставила толико живота да још можеш чути речи својих немилостивих судија, а ти 
kst">— Ово мало труди милион ока барута да запали, а ово парче конопца читав град да држи затво 
ањем; а кад је била тако голема кривица да се морало и телесно каштигати, уча га кљуцне две-три 
 запали, а ово парче конопца читав град да држи затворен!...{S} Ниједан ми неће измаћи!{S} Жив  
 га нисам никад ни кљуцнуо, а, гле, сад да га капетани мећу на страшне муке!...{S} Кнеже Радова 
о да види у даљини где јој даје знакове да ће јој доћи, чим месец изиђе...{S} Па уједанпут врис 
ином; остави их у својој соби, а он оде да види шта му ученици раде, јер су се већ сви искупили 
им изиђе Ђошина мати, отера пса и приђе да пољуби у руку старога Сремца и учитеља. </p> <p rend 
 мучење...{S} Кадикад и капетаница дође да види како се муче људи — чудна жена! — па се и насме 
} Сиромах старац!...{S} А данас му дође да се и он мало нашали... </p> <p rend="Tekst">— Јест,  
о, и заборавивши да је у заседању, пође да пољуби доброга учитеља у руку.{S} Утоме му звекнуше  
оји је нешто продао и купио, па не може да састави рачуне...{S} Тако га сретају и сељаци, па ве 
 оправдање проговрити...{S} Признала је да му је она ту дуванкесу поклонила, да је са Ђошом аши 
и девојку, шта му знаш?{S} А и време је да се жени, кућа му је остала празна, а седамнаесту је  
а тицало ко ће бити тутор...{S} Знао је да оца нема!...{S} Он је, дакле, гледао своје кућевне п 
вај мах није се враћао у село — знао је да ће га онде наћи — него оде у Рачу, где је имао друга 
end="Tekst">Сиромах!...{S} Заборавио је да међу оно неколико прамичака седе косе, што му се по  
Милисав је радо долазио до записа, које да види свога старога учу... а и још нешто, о чему су н 
ој, шта ти неће људи изнети!...{S} Веле да више воли њега него и свога Зола; јер бива да јој др 
.{S} Чујеш ли песму славуја?...{S} Веле да он сву драгу ноћ само љубави пева, кажу да и он љуби 
 људима.{S} Довели једно момче.{S} Веле да је запалио кућу своме тутору. </p> <p rend="Tekst">— 
износиле свашта за њу: неке су говориле да је вештица, да уме чинити, врачати, мађијати...{S} С 
. </p> <p rend="Tekst">Хтеде уча и даље да продужи, али му не даде Никола: </p> <p rend="Tekst" 
="Tekst">Сиромах старац није могао даље да говори; чинило му се да ће га сузе угушити. </p> <p  
 ствар доћи и до мађистрата, па је боље да буде више, него мање. </p> <p rend="Tekst">— Молим т 
то њој? </p> <p rend="Tekst">Дође време да се игра. </p> <p rend="Tekst">Ухватише се момци једа 
шину вина...{S} Ваљда нисам пао на теме да се за једно прасе толико мучим!...{S} И пиши му да ћ 
ало да не буде истина што сељаци говоре да ће јој отац померити памећу...{S} Али кад јој је ста 
S} Николина, као прва комшика, клела се да је досада већ петорици срце изела, а нашега Милисава 
оман петао; а кад замауче, заклео би се да је најстарији мачор што га има у селу...{S} Е, не мо 
ојна и брзо се пусти из кола, бојећи се да не посрне. </p> <p rend="Tekst">Ђоша није чуо њихове 
 она се устезаше примити, чинило јој се да је то много... </p> <p rend="Tekst">— Узми, снао, ме 
није могао даље да говори; чинило му се да ће га сузе угушити. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ако м 
а наумио да одем мало до Крагујевца, те да купим те ствари...{S} Ал’ ево шта се догоди!... </p> 
> <p rend="Tekst">— Јелице!{S} Сутра ће да суде Милисаву што је упалио кућу... </p> <p rend="Te 
а сретају и сељаци, па веле: „Сремац ће да полуди!“ Једанпут га је Николина снаха видела, а он  
су га повалили на мацке, стегао је срце да се не би пред старијим зликовцима осрамотио...{S} И, 
но парче конопца, растезаше га, пробаше да л’ је доста јак...{S} Па онда задовољно прошапута: < 
 официр варадинске регименте покушаваше да обешчасти жену... па му је овај нож за свакад утулио 
ц и веза њиме врећу.{S} Уча му помагаше да је наново дигне на леђа, и тако одоше...{S} Кад су б 
ељ погледа и, климнувши главом, тврђаше да јесте. </p> <p rend="Tekst">— Али је прекинут...{S}  
ић беше зарђао, па му скоро и не личаше да стоји уза ону сјајну пушку на којој се све сијало. < 
ри учитељ.{S} Чудише се томе и говорише да откако је Планинца, није се никоме кућа запалила.{S} 
 поклонила, да је са Ђошом ашиковала, и да је Ђоша из мрзости према Гружанину највећи злочин хт 
> <p rend="Tekst">Милисав је посрнуо, и да га није Лаза биров прихватио, би пао онесвешћен на з 
и!...{S} Муке су то, мој брате!...{S} И да није учинио, признао би...{S} Тек беше доста тврд; и 
 озбиљно посматраше: изгледало је као и да се не радује своме ослобођењу. </p> <p rend="Tekst"> 
; а додај му да смо ухватили паликућу и да му га по Лази бирову пратимо да га донде на муке уда 
ице, љубљене сунчевим зрацима, рекао би да су изрезане од карарског мермера, у који је Канова¹  
 Никола Белић, блед и погурен, рекао би да је за једну ноћ претурио осамдесет година; беле сукн 
емена диже се и сасвим лагано, рекао би да броји кораке, упутио се право погорелој кући.{S} Пос 
Tekst">Људи га тешише, нудише му се сви да му помогну нову кућу направити; а то би све могли за 
агледало у његову темењачу, па се усуди да га запита: </p> <p rend="Tekst">— А, учитељу, ко ти  
иљао бирова његовој кући, па чудо: вели да у гвозденим лонцима кува ручак!... </p> <p rend="Tek 
квог је ретко наћи, људи га нису видели да се наљути...{S} Једанпут — упрло му сунце баш некако 
ко грдно проклињали; они који су желели да се на ватри спали, ти су исти сад жалили што га три  
римство мирнога сељака, нису пропустили да тога дана у Планинац не дођу; а сваки се, опет, дома 
сетила да гори, како би се сви погушили да не беше оног младог Гружанина; али он са неописаном  
 за живот главе ни зло погледао, а толи да га кљуцне својим напретком. </p> <p rend="Tekst">— М 
га, усне су му суве, дах гори, он мисли да неће зоре дочекати... </p> <p rend="Tekst">Онамо, оп 
а Марку Ћосићу кажи нека се и он спреми да заједно с пријатељ-Николом идемо.{S} А ти, Никола, у 
. — Ја кад сам код тебе, а мени се чини да и трава о љубави приповеда, да се и небо и земља грл 
и слика у разноме виду: час јој се чини да га гледа како се наслонио на дугу пушку, па гледа кр 
олу Белића; он ће вам се главом заклети да нема ноћи а да му не дође дрекавац... </p> <p rend=" 
зденим напрстком у чело, па му припрети да се убудуће поштеније влада. </p> <p rend="Tekst">Так 
ављева кривица црним словима забележити да умножи протокол оних злочина које је у своме срезу з 
те ће, богзна, штогод и из касе пружити да ти се у овој невољи нађе!... </p> <p rend="Tekst">Љу 
онда нећу њих, него ћу твога оца молити да ми те поклони, ружице моја. </p> <p rend="Tekst">— А 
ој несрећник што му не хтедох допустити да се Сремчевом Јелицом ожени...{S} Гле шта ми учини!.. 
рагујевца кући дошао, стаде се свлачити да спава, али у свлачењу, некако, испадне му из недара  
p rend="Tekst">— Мораш, кћери, и ти ићи да га доведемо кући... </p> <p rend="Tekst">Старац се в 
>— Е, није вајде, морам још данас отићи да му однесем и оно мало животне водице, што сам, још д 
 среду госпођа капетаница са децом доћи да се причести. </p> <p rend="Tekst">— ’хоћу, господине 
ше, па онда стадоше сви дупке, чекајући да капетан почне разговор. </p> <p rend="Tekst">— Одавн 
пана била, а за коју су говорили сељаци да је ту сахрањена жена онога Сремца, па су и о покојни 
} Али зато нек не мисле наши богословци да су они и са свешћу тако ниско стојали, као са науком 
<p rend="Tekst">— Он нек иде капетаници да избере шта јој треба...{S} А ти, ћато, напиши му пис 
">Милисав се сав стресао, и заборавивши да је у заседању, пође да пољуби доброга учитеља у руку 
ред очију ми!...{S} А оцу Пахомију пиши да ми пошаље једно назиме и неку мешину вина...{S} Ваљд 
о тамо отићи, па, како год знаш, гледај да га доведеш до школе...{S} Он познаје конопац, а иона 
речи се на њега Радован. — А ти признај да си запалио кућу Николе Белића, свога законитог тутор 
е...{S} Кад тамо, шта је?... хоће момак да се жени, и то никоју другу не мисли, него баш њу!..  
еше у оно време пуно село, не сме човек да замркне!...{S} Дођу покладе, скупимо се код твоје ил 
гледа у свога учитеља; као откуд учитељ да познаје његове тајне мисли, које он досада ником ниј 
ека ти је у помоћи, дете моје а ја знам да си невин! </p> <p rend="Tekst">— Ах, учитељу! — јеца 
Милисава треба понудити, јер не верујем да га је у Рековцу капетан јабукама нудио.. </p> <p ren 
{S} Само на протокол пази...{S} Кажи им да улазе... </p> <p rend="Tekst">Пандур изиђе, а уђоше  
а кап крви наше заклиње пред свемогућим да љуби, где је и она румен на невиноме лицу само љубав 
лесник показиваше болном својом мимиком да би се рад животне водице напити; учитељ узе једну ча 
у, задовољно се осмехну.{S} Сећао се он да се она још у староме Срему радовала кад јој из варош 
штена, а сва опала, не би човек веровао да у њој људи живе...{S} Сремац му досада никад није у  
ражаре...{S} Никада не би човек веровао да су то брат и сестра.{S} А, овамо су једна крв и једн 
rend="Tekst">Пандур је после приповедао да је то најбољи кмет, да нема у целоме Левчу ваљанијег 
, а моја се Стојна врати, задувана, као да је богзна неки терет потеглила... </p> <p rend="Teks 
тима руку додирнула.{S} Он се трже, као да га је змија ујела...{S} После је прекорно погледа и  
 батина.{S} Све је то Ђоша издржао, као да се у хапсу и родио...{S} А кад су га повалили на мац 
дован, — а што си се тако замислио, као да ти је град побио поља и винограде?... </p> <p rend=" 
износили што већ није ни могуће!{S} Као да је у дрекавца и заљубљена!...{S} Боже мој, шта ти не 
ојих га је тешко пробудити; изгледа као да нешто рачуна, устима само миче, али му гласа не чује 
 напио животне водице... прође, ама као да си руком однео... </p> <p rend="Tekst">Кад се школа  
p rend="Tekst">За три месеца мучења као да је остарео.{S} Изгледаше као човек од тридесет годин 
грм, увуче у једну шупљину руку, па као да је онде неку драгоценост нашао, тури ту нађену ствар 
е уплашено девојче... — Учини ми се као да чујем како ланци звече... </p> <p rend="Tekst">Стара 
у, малаксале очи клонуше, чинило се као да је заспао. </p> <p rend="Tekst">— Лакше ће му бити — 
 њену белу кућицу; после јој долази као да види у даљини где јој даје знакове да ће јој доћи, ч 
е пратила.{S} Једанпут јој се учини као да се баш испод једног дебелога грма саже, а после се п 
љубаца... </p> <p rend="Tekst">— Ти као да из књиге читаш, моја мила Јелчице? </p> <p rend="Tek 
 бор, а она вита као јела...{S} Баш као да су рођени једно за другога!{S} Лепши пар не би у све 
ћ помишља на свануће.{S} Једва је чекао да му се ученици искупе.{S} Они су му попуњавали ону ту 
ку, а други за један дирек тако пажљиво да је Стојна, која није још могла заспати, мислила да ј 
срезу сви кметови кâ овај Радован, него да ме наместе за везира у Босни...{S} Гле како пронађе  
{S} Слободан?{S} Невин?{S} Ја бих волео да сам кривац, да сам зликовац!... </p> <p rend="Tekst" 
p> <p rend="Tekst">— Ох, како бих волео да...{S} Не!{S} Не!{S} Милисаве, дете моје, живи ти и б 
— вели друга нека, — он је баш сам хтео да се у овоме лугу сахрани, и вазда је говорио како је  
ате промрзнута кромпира, па бих рад био да купим...{S} Добар ће бити за краву!...{S} Ал’ кад ни 
 оваквоме свету!...{S} Намислио сам био да као данас изиђем мало и до винограда...{S} Ал’ куд ћ 
томе ходу, по тој погнутој глави, судио да је то заиста неки окорео зликовац. </p> <p rend="Tek 
омах учитељ, — баш сам ових дана наумио да одем мало до Крагујевца, те да купим те ствари...{S} 
ом није поверавао?{S} Али кад се уверио да учитељ његове мисли погађа, а он са жалостивим погле 
и њојзи...{S} Али је стари уча приметио да се Милисав код записа није више пута ни прекрстио, н 
овест. </p> <p rend="Tekst">— Има ли ко да чека? </p> <p rend="Tekst">— Неки људи, господине, д 
смркне; разиђемо се, али у путу мало ко да није видео вештицу или вампира, а за некима се дрека 
т и мене сетио!{S} Не могу, ето, ионако да спавам, а немам се с киме ни разговарати... дању и к 
ети.. </p> <p rend="Tekst">— Али, синко да ћутиш!...{S} До суда, о томе не сме нико ништа знати 
лим обрашчићима, да се девојче побојало да не буде истина што сељаци говоре да ће јој отац поме 
а би и самоме псалмопевцу срце заиграло да га чује и види. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, Милисав 
> <p rend="Tekst">Ђоша се вратио у село да — ништа не ради...{S} Одлазио је у варош трезан; а в 
он мало ка’ застаде, а мајци се учинило да је на Стојну некако намигнуо, а после се и сам ухват 
икућу и да му га по Лази бирову пратимо да га донде на муке удара, докле не призна. </p> <p ren 
треба...{S} А ти, ћато, напиши му писмо да може торбарити по целом срезу. </p> <p rend="Tekst"> 
 се осмејкивала тако ведро, тако невино да се Милисав није могао више уздржати, него је загрлио 
старца. </p> <p rend="Tekst">— Све лепо да буде спремно, дете моје!{S} А у торбу ћеш метнути и  
нити ти дају што да привредиш, нити што да продаш...{S} Е, али шта ћеш?{S} Трпи се, ти си вреда 
онако као што ти људи казују, немој што да изоставиш...{S} Та ће ствар доћи и до мађистрата, па 
уче те, као што чујем, нити ти дају што да привредиш, нити што да продаш...{S} Е, али шта ћеш?{ 
он сву драгу ноћ само љубави пева, кажу да и он љуби... </p> <p rend="Tekst">— Ох, Милисаве! —  
 а једанпут прође поред њега тако близу да му је својим врелим прстима руку додирнула.{S} Он се 
ekst">Учитељ оде у своју осамљену школу да о другима размишља, јер није имао нигде свога...{S}  
ко писмо, на читавом табаку!{S} Кажи му да је кућа Николе Белића изгорела, па сад нема где стар 
дно прасе толико мучим!...{S} И пиши му да ће тамо у среду госпођа капетаница са децом доћи да  
старцем?...{S} То му напиши; а додај му да смо ухватили паликућу и да му га по Лази бирову прат 
иња, да није у петак постила а о Ускрсу да је друкче шарала јаја него остале сељанке...{S} А то 
 свежи, здрави, свакога својом младошћу да занесу...{S} Она је гледала и у Стојну. </p> <p rend 
ко псалмова, тако лепо, таком умилношћу да би и самоме псалмопевцу срце заиграло да га чује и в 
а. </p> <p rend="Tekst">— Као рекао бих да сам је негде видео, — одговараше збуњени учитељ, — а 
оша Лазић.{S} Њега су дали у Крагујевац да учи занат.{S} Двапута је Ђоша са заната бежао; мати, 
S} Та не рече л’ ми онај стари зликовац да ћу бити хајдук каквога није у Србији било?... </p> < 
Белића изгорела, па сад нема где старац да спава, млађи ће лако наћи преноћишта, ал’ куда ћемо  
и гледаше из прикрајка шта ли ће старац да почне...{S} Али он је само ћутао, не мичући се.{S} Т 
p rend="Tekst">— Биће, Никола, биће баш да су мађије...{S} О томе су ми већ и други приповедали 
або?...{S} Ах, бабо, бабо!...{S} А знаш да ми срце једва бије од болова који га стегоше! — рече 
њима цело село говори!“...{S} Па мислиш да ме је послушао?...{S} Нема дана а да онуда не прође, 
и ни усред Крагујевца...“ Па зар мислиш да је главе обрнуо?{S} Јок, вере ми!{S} Ћути вам он као 
 својом јединицом. </p> <p rend="Tekst">Да ли је он том својом самоћом био задовољан или није?{ 
"Tekst">„Волео бих“, — вели капетан, — „да су ми у срезу сви кметови кâ овај Радован, него да м 
ече учитељ. — Ђоша, онај...{S} Проклет, дабогда!{S} А, ево, целу ми је старост својим неваљалим 
еде косе не могу поднети бешчашћа...{S} Давно је то било, има преко дваест година, како ми једа 
це нашем учитељу, нисам га ни онако већ давно видео...{S} Ко зна, можда се добри старац и зажел 
 га мучише, предадоше га суду, а суд га даде на робију... </p> <p rend="Tekst">Сиромах старац н 
ац извади из кесе половину рубље, па је даде Ђошиној мајци; а она се устезаше примити, чинило ј 
>Хтеде уча и даље да продужи, али му не даде Никола: </p> <p rend="Tekst">— Па ко му брани?{S}  
е цвеће. </p> <p rend="Tekst">Јелица му даде стручак босиљка. </p> <p rend="Tekst">— Па, Јелчиц 
ле рече: </p> <p rend="Tekst">— Јелице, дај ми стручак од вашег босиљка! </p> <p rend="Tekst">— 
ка. </p> <p rend="Tekst">— Па, Јелчице, дај ми и један пупољак од руже; лепо ће пристајати свеж 
јој долази као да види у даљини где јој даје знакове да ће јој доћи, чим месец изиђе...{S} Па у 
рога Сремца запросити, али ми тутори не дају...{S} Гром их спалио! — И он љутито стискиваше пес 
 синко, муче те, као што чујем, нити ти дају што да привредиш, нити што да продаш...{S} Е, али  
 кућу дође... </p> <p rend="Tekst">Све, дакле, комшике тврдише једно: да је старога Сремца кућа 
..{S} Знао је да оца нема!...{S} Он је, дакле, гледао своје кућевне послове, кадикад, само неде 
истија била. </p> <p rend="Tekst">Тако, дакле, сад знамо зашто је Милисав долазио до записа, за 
е њена невиност сликала по бледој магли далеке будућности... себе и драгога. </p> <p rend="Teks 
и кроз прозор у сиву даљину, па онда на далеким планинским врховима удубе јој се мисли.{S} Позн 
ло и старо и младо.{S} Има ту људи и из далеких села:{S} Гружана, Темнићана, па, богами, и чарш 
ега, али он њу не види, његове су мисли далеко од њених страсти...{S} Она уздахну и обори очи,  
момака, који су својим уљудним владањем далеко надмашили богословце...{S} Например, јунак наше  
мена беше и неки Ђоша Лазић.{S} Њега су дали у Крагујевац да учи занат.{S} Двапута је Ђоша са з 
>— Оно што видиш у мене, моје је!...{S} Даље ме не питај!... </p> <p rend="Tekst">Јадну мајку ј 
утру отићи ћемо његовој кући...{S} А за даље ја ћу се бринути. </p> <p rend="Tekst">— Хоћу!...  
 пољубити, а он је само погледи, па иде даље...{S} Чудо од света!... „Милисаве“, светујем га ја 
сти Милисав, али се одмах трже и не хте даље говорити.{S} Рукова се с учитељем и оде, ударивши  
"Tekst">Стари Сремац са учитељем јахаше даље, све коловозом, а Милисав са Јелицом пође странпут 
p> <p rend="Tekst">Можда би, сиромах, и даље о своме ученику размишљао, али се утоме приближи к 
шио... </p> <p rend="Tekst">Хтеде уча и даље да продужи, али му не даде Никола: </p> <p rend="T 
 rend="Tekst">Сиромах старац није могао даље да говори; чинило му се да ће га сузе угушити. </p 
 кућицу; после јој долази као да види у даљини где јој даје знакове да ће јој доћи, чим месец и 
дахне, после погледи кроз прозор у сиву даљину, па онда на далеким планинским врховима удубе јо 
нешто из часловца! </p> <p rend="Tekst">Дамњан прочита неколико редака. </p> <p rend="Tekst">—  
ислио: </p> <p rend="Tekst">— Читај ти, Дамњане, нешто из часловца! </p> <p rend="Tekst">Дамњан 
атраг у Турски Поток, па је онуда читав дан лутао, а Стојна му је свако мицање пратила.{S} Једа 
 орезати. </p> <p rend="Tekst">А кад је дан суђења, четвртак и недеља, онда, наравно, сасвим др 
">— Ал’ нека, чедо моје!{S} Још за који дан, па ћу бити сам свој тутор, и онда нећу њих, него ћ 
реграцију... </p> <p rend="Tekst">Трећи дан по смрти Богдановој дођоше кметови са једним писаро 
г њега.{S} Марко Ћосић, како га је онај дан видео где шврља око Николине куће.{S} Стојна, како  
kst">Али кад би на саме Цвети, а на тај дан држе Планинчани заветину, па се ту код записа скупи 
ажени срмали ширитима.{S} Кад је обичан дан, ту седи поред капетана и капетаница и остала пород 
мирнога сељака, нису пропустили да тога дана у Планинац не дођу; а сваки се, опет, домаћин отим 
 . . .</p> <p rend="Tekst">Милисав тога дана не беше на заветини.{S} Пошао је био, ал’ кад би н 
Па мислиш да ме је послушао?...{S} Нема дана а да онуда не прође, па ако се не може с њоме пољу 
о, неким мађијама опчинила, те већ нема дана кад онуда поред њене куће не прође и с њоме не гов 
равити; а то би све могли за три-четири дана учинити. </p> <p rend="Tekst">— Па сумњаш ли, Нико 
спали, ти су исти сад жалили што га три дана морише жеђу... </p> <p rend="Tekst">Па онда веруј  
ељад закука, село говори о томе два-три дана, па опет ућути, а власт шта ће?...{S} Суди онима ш 
 па до четрдесет пете године, управо до дана кад ће се и Милисављева кривица црним словима забе 
 Отац је нашега Милисава после неколико дана преминуо, а учитељ је у њему изгубио најбољега при 
ш, — рече Сремац, — ми ћемо га за десет дана повратити кући. </p> <p rend="Tekst">— Ја? — питаш 
аваше се сиромах учитељ, — баш сам ових дана наумио да одем мало до Крагујевца, те да купим те  
ло, да не беше у пријатеља младе снаје, данас већ не би ни трага било од њих...{S} Она осети... 
како још?...{S} Е, е!{S} До јуче ђак, а данас свршен момак! </p> <p rend="Tekst">А кад је сркну 
заједљива...{S} Сиромах старац!...{S} А данас му дође да се и он мало нашали... </p> <p rend="T 
st">— Па шта ти даш, чича...{S} Баш сам данас мислила да га бацим из куће, та сав је иструлео!. 
ме свету!...{S} Намислио сам био да као данас изиђем мало и до винограда...{S} Ал’ куд ћеш ти,  
rend="Tekst">— Е, није вајде, морам још данас отићи да му однесем и оно мало животне водице, шт 
rend="Tekst">— А ти иди, не смемо много дангубити. </p> <p rend="Tekst">Уча оде и наскоро се по 
ћи, онако старачки, разговара о прошлим данима са добрим старим учитељем, који им често у поход 
ам, а немам се с киме ни разговарати... дању и којекако: радим помало, нешто опет слишам децу,  
на; по дуваровима беху удешене од белих дасака полице; по њима је капетанов писар сместио сву а 
есет-седамдесет ока...{S} А могу вам га дати баш и ђутуре, мени није од потребе... </p> <p rend 
— а кад буде време, дођи, и ја ћу ти је дати...{S} Ничија неће бити до твоја... </p> <p rend="T 
баш кад постане и пунолетан, нећу му је дати; прогласићу га, онако судски, за лудога или за рас 
ти. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, синко, даћу ти је, кад год је запросиш, — рече старац, — али,  
чини му се угушиће га, усне су му суве, дах гори, он мисли да неће зоре дочекати... </p> <p ren 
ао?... </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти даш, чича...{S} Баш сам данас мислила да га бацим из ку 
апама у које је капетаница вешто уплела два-три црвена или плава листића, прекрстио ноге, па се 
та пријатељ из Рековца, — у Србији нема два човека као што је наш капетан! </p> <p rend="Tekst" 
ма!{S} Чељад закука, село говори о томе два-три дана, па опет ућути, а власт шта ће?...{S} Суди 
— додаде Сремац. </p> <p rend="Tekst">И два пандура пратише у тешком гвожђу окованог Милисава.  
ним и бакарним судовима окићена; у соби два, белим чаршавима застрта кревета, у зачељу једна оф 
 зна...{S} А ти, учо, иди у школу, узми два-три пера — општина ће ти платити — па напиши господ 
да ће оздравити; и ноћас му је стрина у два мâ држала свећу. </p> <p rend="Tekst">— Е, није вај 
Где је Лаза биров?...{S} Лазо, узми још два-три момка, па ми га доведите везана...{S} Добро, до 
 а после, кад то издржи и извуче својих двадесет пет, нека кида испред очију ми!...{S} А оцу Па 
ојна — дивна женица, нема јој више него дваест и две и три године; цео се сабор загледао у њу,  
чашћа...{S} Давно је то било, има преко дваест година, како ми један официр варадинске регимент 
се у животу више не враћа...{S} Нико га двапут није уживао...{S} Часак је то у коме се један ве 
а су дали у Крагујевац да учи занат.{S} Двапута је Ђоша са заната бежао; мати, у дослуку с туто 
есет година; беле сукнене чакшире му на дватри места прогореле, лице му изубијано.{S} Дође тако 
та. </p> <p rend="Tekst">— Добро!...{S} Две недеље ће остати овде у хапсу.{S} Треба једанпут и  
чић неки, коме је на целој лубањи једва две-три длаке преостало, и то беле као снег, па кад их  
ревног храста скупе се људи, попа очита две-три молитвице, људи целивају крст, нешто мало поруч 
рало и телесно каштигати, уча га кљуцне две-три пута својим гвозденим напрстком у чело, па му п 
вна женица, нема јој више него дваест и две и три године; цео се сабор загледао у њу, не баш то 
свога Зола; јер бива да јој дрекавац по две-три ноћи не дође — отумара, богзна, у друго неко се 
} Шта чека он?...{S} Главу је заронио у две снажне руке, ћути, хладан и непомичан.{S} Кадикад с 
ба лакта на колена, загњурио је главу у две старе руке... </p> <p rend="Tekst">Можда би, сирома 
креча; а сва је зграда била подељена на двоје: десно једна соба за учитеља, а лево мало повећа, 
 и ја сам видео то цвеће; видео сам њих двоје како румене, како им груди задрхташе; видео сам о 
 погледа, па се сам пита: шта ли ће ова двојица код суда?...{S} Али га њих двојица и не гледају 
вога нећака чак из Старе Србије.{S} Њих двојица удесили, па поред чаше вина једнако певају неке 
 ова двојица код суда?...{S} Али га њих двојица и не гледају, него тихо разговарајући се, гледа 
ekst">— Милисаве, има још неко осим нас двојице, који те жељно ишчекује. </p> <p rend="Tekst">М 
</p> <p rend="Tekst">— Па шта си донео, де кажи, благо учитељу!... </p> <p rend="Tekst">Милисав 
 </p> <p rend="Tekst">— Милисаве, изиђи-де ти напоље! </p> <p rend="Tekst">Милисав изиђе. </p>  
е залелуја од дима пожутела пенџерлија; дебели трбух, који је чак на прекрштеним негама нашао о 
а, пажљиво посматрајући са свију страна дебели грм, увуче у једну шупљину руку, па као да је он 
аја није у оно време ни било.{S} Један, дебелим гвозденим обручима окован сандук, на њему велик 
јој се учини као да се баш испод једног дебелога грма саже, а после се подиже, па, пажљиво посм 
и...{S} Учитељ је кум, а млади Гружанин девер. </p> <p rend="Tekst">Сви се веселе, а учитељ јед 
 — „али шта ће он са женом?{S} Зар нема девојака?“ </p> <p rend="Tekst">Тако она стоји поред ко 
да, и од какве фамилије, па и у њих има девојака!...{S} Па, ево, да ти ја нађем девојку, баш ак 
ледати!{S} Затим једна по једна млада и девојка, стидљиво гурнувши свога познаника, стадоше шар 
естру неудату, видео си је ти!{S} Онаке девојке нећеш наћи ни усред Крагујевца...“ Па зар мисли 
’ ето, — мисли учитељ, — кад момак воли девојку, шта му знаш?{S} А и време је да се жени, кућа  
девојака!...{S} Па, ево, да ти ја нађем девојку, баш ако ћеш усред Груже, ниједан ме одбио не б 
скоро у целоме Левчу ниси могао наћи на девојци или жени нешто куповнога, а на Стојни црвена ма 
милујући је по белим обрашчићима, да се девојче побојало да не буде истина што сељаци говоре да 
од болова који га стегоше! — рече јадно девојче, покривајући исплакане очи својим белим ручицам 
ц без мене живети?... — питаше зачуђено девојче. </p> <p rend="Tekst">— Сви ћемо заједно живети 
 сам! — рече узбуђеним гласом заљубљено девојче. — Отац ме је научио читати, али ниједна књига  
"Tekst">— Ох, Милисаве! — рече зажарено девојче. — Ја кад сам код тебе, а мени се чини да и тра 
st">— Ах, бабо, бабо! — јецаше уплашено девојче... — Учини ми се као да чујем како ланци звече. 
ружа? — питаше размаженим гласом невино девојче. </p> <p rend="Tekst">— Откако сам тебе видео,  
едати! </p> <p rend="Tekst">— Милисаве, деде ми ти што читај из псалтира!... — вели му уча благ 
ра, а за некима се дрекавац све до куће дерао...{S} Ето, питајте старог Николу Белића; он ће ва 
ти онај дрекавац што се све до на Цвети дерао у потоку ниже Николине куће...{S} Разумеш ли ме с 
 оно место где се до пре Цвети дрекавац дерао.{S} Кад га је видела, она је сва претрнула. </p>  
и на врата, ал’ онај у лугу још се више дере, све док Стојна не изиђе...{S} Онда се све умири.  
омогнеш, — рече Сремац, — ми ћемо га за десет дана повратити кући. </p> <p rend="Tekst">— Ја? — 
е, истина, међу њима који нису знали ни десет заповеди божиј’... па опет нису крали ни отимали.&